BEZBEDNOST U RADU LASERSKIH UREAJA

I SISTEMA ZA INDUSTRIJSKU PRIMENU

Student Senahid Kaplani

Panevropski univerzitet APEIRON Banja Luka

Rezime: Rad laserskih ureaja i sistema esto je koordiniran pomou raunara. U skladu sa njihovom
ulogom, jasno je da raunari obezbeuju propisano funkcionisanje sistema i izvoenje procesa u celini.
Meutim, otkazi i nepravilno rukovanje su uvek mogui i sa odreenim stepenom opasnosti. Kako bi se
subjektivni faktor rizika sveo na najmanju moguu meru, meunarodnim i domaim standardima definisane su
tehnike karakteristike i klase lasera.

Kljune rei: laseri, nekonvencionalni postupci obrade, zatita od mikrotalasnog zraenja.

SAFETY OF LASER DEVICES AND SYSTEMS FOR INDUSTRIAL USE

Abstract: Working of laser equipment and systems is very often coordinated by computers. In keeping line with
their role, computers provide properly functioning of a system and performance of an entire process. However,
there is always a risk and possible danger of malfunctions and irregularities likely to emerge. In order to
reduce risk factors to the minimal rate, technical characteristics and classes of lasers were defined, according
to international and national standards.

Key words: lasers, unconventional methods of processing procedures, protection from microwave radiation

UVOD
Tehnike norme su skup propisa koji odreuju uslove pri izradi, eksploataciji i odravanju
laserskih ureaja i sistema. One obuhvataju:

- definisanje karakteristika lasera i, u skladu sa tim,

- oznaavanje i identifikaciju,
- nain obezbeenja odreenih svojstava i kvaliteta lasera,
- nain rukovanja i odravanja i
- tehnike mere zatite.

Po koncepciji i stepenu usavrenosti laserski ureaji i sistemi mogu biti sa velikim

razlikama, ali svi predstavljaju sloeni skup elektrinih, optikih i mehanikih komponenti. Bez
obzira na vrstu i mesto primene (industrija, medicina, telekomunikacije, nauka, obrazova-nje,
zabava) o svim detaljima se mora voditi rauna i to za svaki pojedinani ureaj. To znai da su
standardizacija i tipizacija kljuni u ovoj oblasti. Tehniki normativi u najveem delu odnose se na
projektante, konstruktore i proizvoae. Laser, koji se pojavljuje na tritu, mora da zadovolji sve
uslove, pa treba i da bude bezbedan za upotrebu. Krajnji korisnici - operateri najee su, sa
stanovita fizike i tehnike lasera, nestruni. Zbog toga je vano da su pristup i komande jednoznano
definisane i jednostavne, a manipulacija laserskim snopom potpuno autonomna i nezavisna od
spretnosti ili panje rukovaoca. Kada je re o redovnom odravanju i servisiranju, posla mogu da se
prihvate samo strunjaci i poznavaoci propisa.

Savezni zavod za standardizaciju je, u skladu sa Zakonom o standardizaciji i uz saglasnost

Komiteta za energetiku i industriju, Komiteta za rad, zdravstvo i socijalnu zatitu kao i Sekreterijata
za narodnu odbranu, doneo Pravilnik o tehnikim normativima za laserske ureaje i sisteme [1]. On
obuhvata:
I - opte odredbe,
II - izrada, ekspoatacija i odravanje
III - oznaavanje
IV - tehnike mere zatite i
V - blii sadraj tehnikog uputstva.

Problematika je obraena veim brojem lanova, a neke od obuhvaenih stvari su: nivo
laserskog zraenja, dozvoljena granica zraenja, jaina ozraenosti, divergencija zraenja, trajanje
emisije, zatitni poklopac, koji obezbeuje pristup zraenju, pristup elektrinim ureajima, nazivni
napon, frekvencija i snaga, uzemljenje, pokretni mehaniki delovi, upotreba otrovnih ili korozivnih
supstanci, odranje radnog pritiska i temperature, opasnost eksplozije, implozije i poara, signalni
ureaji i dr.
Iz injenice da lasersko zraenje interaguje sa razliitim materi-jalima i da je to osnov
primene ove tehnologije, na primer u obradi materijala, jasno je da nekontrolisano delovanje
predstavlja opasnost po ljude i sredstva u okruenju. Sa druge strane, rad lasera prati postojanje
elektrinih podsistema visokog napona. Dalje, tu su podsistemi za obezbeivanje i distribuciju
aktivnih ili pomoih gasova, kao i radni stolovi, manipulatori, pomoni pribori... Radi toga se
striktno treba pridravati optih i posebnih mera zatite, koje su dostupne svakom korisniku lasera,
jer su u veini sluajeva sastavni deo dokumentacije koje proizvoai isporuuju sa ureajem.

KLASIFIKACIJA LASERSKIH UREAJA

Nedeljivo u odnosu na propise o projektovanju, izradi i korienju lasera, postoji standard o
klasifikaciji lasera i laserskih ureaja s obzirom na zatitu od laserskog zraenja [2]. Na standard
(SRBS N. S9.002.) u skladu je sa meunarodnim propisima iz 1982.
Ovaj standard utvruje kategorije lasera s obzirom na zatitu od laserskog zraenja. Ostale
aspekte zatite, koji su opti i vaei za veinu maina, alata i ureaja, ne razmatra jer su obuhvaeni
drugim propisima.

Podela je izvrena na osnovu:

- najveeg dozvoljenog nivoa zraenja za datu klasu lasera,

- veliine otvora na zatitnom kuitu kroz koje se emituje laserski snop,
- otvora kojim se definie povrina za merenje zraenja,
- trajanja emisije impulsne, od niza impulsa (semikontinualne) i
- neprekidne (kontinualne) koja je aktuelna pri radu, odravanju ili servisiranju i
- kontrolisanog prostora u kome se sprovode mere zatite od laserskog zraenja.
 Tabela 1 Klase lasera
KLASA KARAKTERISTIKE
Laseri male snage koji su bezbedni samom svojom konstrukcijom.
1
Dozvoljene granice emisije date u tab.6.2.2 (dopune standarda)
Laseri male snage koji rade u opsegu vidljivog zraenja (400-700 nm) i ije su
dozvoljene granice zraenja za trajanje emisije do 0,25 s iste kao i za lasere
klase 1.
2
Za lasere, koji neprekidno zrae (cw) ili due od 0,25 s, dozvoljena emisija je
1 mW; tab.6.2.3.
Ovi laseri nisu bezbedni svojom konstrukcijom.
Laseri, ija je izlazna snaga u neprekidnom radu do 5 mW ili pet puta vea od
snage lasera klase 2. za impulsne lasere ili lasere sa skaniranjem u opsegu
vidljivog zraenja 400-700 nm.
Iradijansa u bilo kojoj taki vidljivog snopa ne sme prei 25 W/m2 (tab.6.2.4).
3A
Za ostale delove spektralnog opsega lasersko zraenje ne sme prei 5 puta
uveanu dozvoljenu granicu emisije za lasere klase 1, kao ni vrednosti izlazne
iradijanse ili ozraenosti date u tab.6.2.4.
Direktno gledanje u snop sa optikim spravama je opasno.
Laseri sa vidljivim i/ili nevidljivim laserskim snopom ije su dozvoljene
granice emisije date u tab.6.2.5.
Snaga lasera sa neprekidnim zraenjem (cw) ne sme prei 0,5 W, a ozraenost
3B iz impulsnih lasera ne sme prei 105 W/m2.
Direktno gledanje u snop u blizini ovih lasera je uvek opasno. Gledanje
pomou difuzionog reflektora nije opasno, ako je krae od 10 s i ako
rastojanje sa kojeg se gleda nije manje od 13 cm.
Laseri velike snage, ije su dozvoljene granice emisije vee od dozvoljenih
granica emisije za lasere klase 3B.
4 Lasersko zraenje lasera klase 4 je opasno i pri difuzionoj refleksiji. Izaziva
povrede koe i moe da izazove poar, pa se rukovanje laserima klase 4
obavlja uz sve mogue mere predostronosti.

Tabela 2 Dozvoljene granice emisije za lasere klase 3B

[nm] t[s] < 10-9 10-9 0,25 0,25 3 104
5
200 - 302,5 3,8 x 10 W 3,8 x 10-4 J 1,5 x 10-3 W
5
302,5 - 315 1,25 x 10 C2 W 1,25 x 105 C2 J 5 x 10-5 C2 W
8
315 - 400 1,25 x 10 W 0,125 J 0,5 W
5
3,14x10 C4t0,33Jm-2
400 -700 3,14 x 1011 Wm-2 0,5 W
i < 105 Jm-2
3,14x105t0,33Jm-2
700 -1050 3,14 x 1011 C4Wm-2 0,5 W
i < 105 Jm-2
1,57x106t0,33Jm-2
1050 -1400 1,57 x 1012 Wm-2 0,5 W
i < 105 Jm-2
6 14 -2
1400 -10 10 Wm 105 Jm-2 0,5 W

Tabela 3 Dozvoljene granice emisije za lasere klase 4

Laseri velike snage ije su dozvoljene granice emisije vee od dozvoljenih granica emisije za lasere
klase 3B
Lasersko zraenje klase 4. je opasno i pri difuzionoj refleksiji. Izaziva povrede koe i moe da
izazove poar pa se rukovanje laserima klase 4. obavlja uz sve mogue mere predostronosti.
 U tabelama se javljaju parametri korekcionog faktora S (vezanog za talasne duine) i
korekcionog faktora T (vezanog za vreme ekspozicije), koji se utvruju posebnim tabelama i
dijagramima (sadranim u standardu).

Postupak klasifikacije podrazumeva najpre utvrivanje talasne duine i svrstavanje u klasu

prema najveoj talasnoj duini, kako za lasere sa jednom, tako i za one sa vie talasnih duina. Potom
se uzima u obzir uloga zatitnog kuita, jer je mogue da se pri otkazu ili ubacivanju optikih
komponenti, ovek izloi zraenju. Lasersko zraenje u odreenom spektralnom opsegu, ne sme da
pree dozvoljene granice energije za ukupno trajanje emisije. Za klasifikaciju je neophodno utvrditi
vremensku osnovu za energije zraenja prema tabelama. Ukoliko su laseri namenjeni za takav rad
gde ne postoji potreba za gledanjem u snop, niti opasnost njegovom izlaganju, vremenska osnova se
smanjuje. Smanjeno trajanje mora biti jasno obeleeno na laseru.
Zraenje moe biti u impulsima ili modulisano. Ozraenost vie impulsa ne sme da pree
granicu emisije za jedan impuls. To se definie srednjom snagom niza impulsa u odreenom
vremenskom intervalu. Ako se frekvencija ponavljanja impulsa menja, onda se dozvoljene granice
emisije koriguju odgovarajuim korekcionim faktorom. Metod je razliit za pojedinane impulse
trajanja do 10-5 s i frekvencije do 1Hz i za impulse due od 10-5 s uestanosti vee od 1Hz. Ako
impulsi nisu stalnih karakteristika, ve su modulisani, onda se klasifikacija odreuje prema najveim
trenutnim vrednostima.

Ovaj standard ne sadri medicinsku klasifikaciju jer je to sadrano drugim propisima.

Tehniki normativi za lasere za primenu u medicini definisani su posebnim protokolima. Ako se
iskljui kontrolisano lasersko zraenje koje se koristi za primenu u medicini, svako drugo, makar i sa
minimalnom energijom, tetno je za oni aparat, kou i potkono tkivo. Kod ureaja koji se
primenjuju u industriji u obradi materijala, aktuelne su velike energije zraenja i velika vremena
trajanja emisije, to je krajnje opasno za operatera i okolinu. Zatitni sistemi su izvedeni na vie
nivoa, kako bi se izbegle nezgode pri pojedinanim otkazima, nepravilnom radu ili nekontrolisanoj
havariji. Svi laserski ureaji i sistemi moraju biti opremljeni uoljivom vizuelnom i zvunom
signalizacijom, koja ukazuje na operativno stanje, a isto tako i za sluaj nepravilnosti u radu ili
opasnosti bilo kog tipa. Na delovima kabineta treba da su oznake za laserski snop, poloaj izlazne
aperture, kao i standardizovana nalepnica za klasu lasera i snagu/energiju.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Lasersko zraenje jedno je od zraenja kojima, u dananjim prilikama, moemo biti

direktno ili indirektno izloeni. Postoji veliki broj laserskih ureaja koji se koriste u:

- medicini za dijagnostiku, aplikacije na oku, obradu vaskularnog tkiva, kao hiruki no, za
seenje i paljenje malih krvnih sudova na jetri, bubregu, za obradu ireva i polipa u eludcu, skidanje
masnog tkiva, tumora i kancerogenog tkiva, a u novije vreme za aplikacije na vijugama mozga i
nervnim zavrecima, leenje koe, akupunkturu i kozmetike tretmane;

- telekomunikacijama za prenos slike, radio signala i zvuka. Laserski teleprinteri i

televizija su stvarnost, a laserski displeji, video, muziki i raunarski diskovi, itai Bar Code,
laserski tampai, ve su u irokoj primeni;

- mernoj i regulacionoj tehnici za merenje rastojanja i kontrolu veliina, kontrolu kvaliteta

povrine, iznalaenje defekata na povrini, merenje debljine, merenje brzine i ubrzanja, definisanje
referentnog pravca i ravni za voenje graevinskih maina, liftova, trasiranje naftovoda, puteva,
voenje unutranjeg saobraaja, za formiranje mernog lanca i regulaciju kretanja po osama alatnih
maina i sl.;

- obradi materijala za buenje, rezanje, zavarivanje i termiku obradu, zatim za lemljenje,

trimovanje, graviranje, markiranje i obradu povrina najrazliitijih predmeta od minijaturnih
(elektronske i MEM komponente veliine reda desetak m do nekoliko mm) do velikih (npr.
tenkovske kupole 60 mm) i

- ostalim oblastima: praenje aerozagaenja, hemija, biologija, fizika, vojna industrija i

tehnika, holografija, 3D modeliranje, primenjena umetnost (skulpture), svetlosni efekti (light show),
obezbeenje prostora, signalizacija, pokazivai itd.

Vrsta, tip i konstrukcione karakteristike se znaajno razlikuju, ali nain rada kod svih sastoji
se u delovanju elektromagnetnog laserskog zraenja na materijal (materiju). Talasne duine ovog
zraenja mogu biti u UV, vidljivoj (VS) i IC oblasti. Mehanizami delovanja su razliiti.
Kada UV foton (najee talasne duine 193 nm, 248 nm, 308 nm, 351 nm) padne na
materijal, njegova energija direktno deluje na atome i molekule i dovodi do ablacije, fotohemijskih i
termikih efekata.
Vidljivo (najee talasne duine 337 nm, 458 nm, 514 nm, 632 nm, 694 nm) i IC (talasne
duine 1,06 m 10,6 m) lasersko zraenje u osnovi svog delovanja imju toplotni efekat, koji dovodi
do strukturnog slabljenja, odnosno omekavanja, topljenja ili isparavanja materijala. Pratei
mehanizmi su udarni talas i indukovano X-zraenje.
Ovome treba dodati da tkivo apsorbuje energiju na koju su najostljiviji fermenti, ijim
deaktiviranjem dolazi do deaktivacije ili smrti elije. Denaturacija belanevina nastaje na oko 55oC, a
ovo je temperatura koja se lako dostie neto duim vremenom ozraivanja. Porast temperature
dovodi do isparenja tenosti (vode) iz elija, njihovog nadimanja i bukvalnog prskanja. Biohemijski
efekti sastoje u tome da lasersko zraenje menja vrstu molekula i uslovljava stvaranje tzv. slobodnih
radikala, koji su uzronici mnogih bolesti. Menjaju se i biohemijske komponente elija, menjaju
vrste belanevina, oslobaaju otrovne materije itd.
Za razne svetlosne efekte, lajt ou, u igrakama sa svetleim zracima i pokazivaima
poiterima i sl., koriste se poluprovodniki laseri diode. Njihovo zraenje je usmereno, velike
prodornosti, velike gustine snage i sa mogunou fokusiranja. Ovi laseri spadaju u klasu 3A
standarda. Maksimalna doputena snaga za ove ureaje je 5 mW nefokusiranog snopa. Rade u
vidljivoj oblasti zraenja sa talasnim duinama 635 nm i 670 nm. Domet je razliit od 150. do 400 m,
a razliito je i irenje snopa koji, na primer, na rastojanju od 100 m moe da ima veliinu fleke od 3.
do 10 cm.
tetnom efektu laserskog zraenja najvie je izloeno oko. U zavisnosti od gustine snage,
talasne duine i naina rada lasera, oteenje oka moe biti manje, vee, privremeno ili trajno.
Vidljivo lasersko zraenje dovodi do difuznog zamuenja soiva i smanjenja otrine vida. Zagrevanje
duice se smatra glavnim uzronikom nastajanja katarakte. Retina i njeni nervni elementi mogu imati
manje ili vee opekotine. Laserski pokazivai su interesantni naroito nou, jer je vizuelni efekat tada
i najvei. No, tada je opasnost za oko najvea. Akomodaciojom na mrak one zenice se proire
maksimalno (8 mm) i na taj nain propuste 16. puta veu koliinu zraenja. Dodatnu opasnost ine
naoare, dvogledi, lupe i drugi optiki pribor, zbog toga to oni dodatno kolimiu ili fokusiraju
lasersko zraenje i poveavaju gustinu snage.
Mehanizam delovanja na kou u osnovi je odvijanje raznih procesa na nivou molekula i
elije. Promene mogu biti od jedva primetnih, do dubokih nekroza sa naruenom strukturom organa.
Menjaju se bioelektrine osobine koe i oteuju nervni zavretci.
Naravno da i za ovo kazivanje ima sumnjiavih koji e da kau da to ba nije tako, a neki e
svoj stav da potkrepe injenicom da se lasersko zraenje koristi u medicini. A upravo ta injenica
potvruje prethodno. Laser se koristi kao hiruki no, kao termiko sredstvo za spaljivanje krvnih
sudova, pre svih kapilara, za izazivanje funkcionalnih promena na bolesnim i degenerisanim
delovima tkiva ili organa itd. Znai, dejstvo laserskog zraenja je razorno po ljudski organizam, a za
njegovo korienje u medicini koriste se specijalni ureaji, strogo definisanih karakteristika i sa
pravilnim rukovanjem obuenih kadrova.

Sa stanovita ostalih opasnosti treba rei sledee. Laserska tehnologija primenjuje se u

obradi materijala i u tom sluaju primenjuju se laseri velike snage. Nekontrolisano usmeravanje
laserskog snopa po prostoru je iskljueno konstrukcijom ureaja i sistema, ali uvek postoji odreena
koliina reflektovanog zraenja. Ako ona doe do osetljivih delova, komponenti u ureaja, moe da
izazove njihovo oteenje, jer e se odigrati proces ''obrade'' koji nije planiran i kontrolisan. Znaajna
opasnost je vezana za izazivanje poara. Ovo je naroito izraeno u onim pogonima koji se bave
laserskim rezanjem tekstila, kartona, drveta i plastinih materijala. Neposredno uz radno mesto
nalaze se i sirovine i gotovi komadi, ije zapaljenje moe da izazove reflektovani laserski snop.

Dakle, sa raznih aspekata bezbednosti i zdravlja na radu, treba sagledati karakteristike

sredstava rada i njihova pozitivna i negativna delovanja na okruenje, pa prethodno kazivanje o
laserima moe da doprinos brizi za oveka, s obzirom da se laserska tehnika sve vie koristi u naoj
zemlji.

Literatura

1. Pravilnik o tehnikim normativima za laserske ureaje i sisteme, Savezni zavod za

standardizaciju, 1984.
2. Klasifikacija laserskih ureaja s obzirom na zatitu od laserskog zraenja, SRBS.N.S9.002.,
1984.
3. I.Beli, Laserski ureaji i sistemi za obradu materijala, Monografija, VTM, Beograd, 2005.