SRCS2 6 Zanatski Radovi (120430 SRB Konacna)

REPUBLIKA SRBIJA
PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA
TEHNIKI USLOVI ZA GRAENJE

PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI
2. POSEBNI TEHNIKI USLOVI
2.6. ZANATSKI RADOVI
BEOGRAD, 2012.
Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd
Izdanja:
Br. Datum Opis dopuna i promena

1 30.04.2012. Prvo izdanje
Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji Zanatski radovi
SADRAJ
2.6.1 TESARSKI RADOVI 1

2.6.2.1 UVODNI DEO 1
2.6.2.2 OSNOVNI MATERIJALI 1
2.6.2.3 KVALITET MATERIJALA 1
2.6.2.4 NAIN IZVOENJA RADOVA 1
2.6.2.5 KVALITET IZVOENJA RADOVA 2
2.6.2.6 PROVERAVANJE KVALITETA IZVOENJA RADOVA 2
2.6.2.7 MERENJE I PREUZIMANJE RADOVA 3
2.6.2.8 OBRAUN RADOVA 3
2.6.2 ZIDARSKI I KAMENOREZAKI RADOVI 4
2.6.2.12 NAIN IZVOENJA 6
2.6.2.13 KVALITET IZVOENJA 8
2.6.2.14 PROVERAVANJE KVALITETE IZRADE 8
2.6.3 BRAVARSKI RADOVI 10
2.6.3.4 NAIN IZVOENJA RADOVA 10
2.6.3.5 KVALITET IZVOENJA RADOVA 11
2.6.3.6 PROVERAVANJE KVALITETA IZVOENJA 11
2.6.4 ZATITA MATERIJALA I KONSTRUKCIJA 12
2.6.4.1 OPTE 12
2.6.4.2 OPIS 12
2.6.4.5 NAIN IZVOENJA 12
2.6.4.6 PROVERA KVALITETA IZVOENJA 14
2.6.4.7 MERENJE I PRIJEM RADOVA 15
2.6.5 HIDROIZOLACIJE 17
2.6.5.4 IZVOENJE RADOVA 29
2.6.5.5 KVALITET IZRADE 37
2.6.5.6 PROVERAVANJE KVALITETA IZVOENJA RADOVA 37
JP Putevi Srbije i
2.6.1 TESARSKI RADOVI 2.6.1.3 Kvalitet materijala
Kvalitet svih materijala za tesarske radove

2.6.1.1 Uvodni deo mora da odgovara zahtevima (vrsta,
dimenzije, oblik), koji su odreeni u
Izgled i kvalitet povrine objekta odnosno projektnoj dokumentaciji i odgovarajuim
kvalitet objekata koji se rade od cementnog nacrtima izvoaa.
betona u velikoj meri zavisi od izvedenih
tesarskih radova. Zato kod izvoenja ovih Drvo za tesarske radove treba da
radova potrebno napraviti odgovarajui odgovara odreenim vaeim propisima
izbor osnovnih materijala i obezbediti za:
tanost pri izvoenju objekta kao celine i - okruglo tehniko drvo
pojedinih delova po dimenzijama iz - tesano drvo od etinara
projektne dokumentacije. - rezano drvo od etinara
2.6.1.1.1 Opis Daske i ploe za oplatu za glatke vidne
povrine cementnog betona moraju biti u
Tesarski radovi sastoje se od
potpunosti glatke (hoblovane) i bez rubova.
- nabavke i ugraivanja odgovarajueg
Ovako drvo moe da se upotrebi i za
materijala za skele i oplate,
izradu skela.
- njihovog postavljanja i utvrivanja,
- demontae,
Za skele i oplate za zaklonjene povrine
- ienja i skladitenja.
cementnog betona moe da se upotrebi
rezano ili tesano drvo sa manjim
Skele i oplate moraju da omogue oteenjima i grekama, koje ne smeju da
ugraivanje cementnog betona u utiu na smanjenje otpornosti i trajnosti
dimenzijama koje su odreene u projektnoj konstrukcije ispod zahtevane granice, koja
dokumentaciji. Projektnu dokumentaciju za je predviena projektnom dokumentacijom.
skele i oplate, u kojoj mora da se dokae
nosivost i stabilnost, mora da obezbedi
izvoa, ako ve nije priloena u ugovoru 2.6.1.4 Nain izvoenja radova
dokumentacije. Izvoa mora da obezbedi
i svu potrebnu dokumentaciju (crtee, 2.6.1.4.1 Postavljanje skele i oplate
statike proraune, ateste) za radne i
zatitne skele, zatitne krovove i drugu Skele i oplate treba da budu postavljene
pomonu i montanu opremu. prema odgovarajuim nacrtima sa svim
predvienim vezama i spojevima tako, da
Kod oplate za vidljive povrine cementnog mogu da podnesu predviena optereenja
betona i za prednapregnute konstrukcije ugraenog cementnog betona i elika za
moraju da budu ispunjeni posebni zahtevi ojaanje (armature), i da se mogu
ako su navedeni u projektnoj dokumentaciji jednostavno demontirati bez tetnih
ili je iste odredio nadzorni inenjer. posledica za objekat ili za skelu i oplatu.
Za vidne-glatke povrine po pravilu

2.6.1.2 Osnovni materijali upotrebljava se ista vrsta oplate za itavi
objekat u to veem obimu sa istim
Osnovni materijali za tesarske radove su: dimenzijama pojedinih elemenata.
- daske
- ploe za oplatu (drvene, metalne) U konstrukciju oplate i skele treba da budu
- gredice ugraeni elementi koji omoguavaju
- grede potrebnu prilagodljivost oplate u toku
- eline potpore ugraivanja cementnog betona i
- materijali za spajanje (ekseri, ica, odgovarajuu demontau (vretena,
spone, spojke, sidra). hidraulike prese, dizalice). Upotreba
klinova nije dozvoljena.
Izvoa moe da upotrebi i druge
materijale za tesarske radove, ako Spojevi izmeu pojedinih elemenata oplate
prethodno dokae upotrebljivost takvih treba da budu unapred odreeni u nacrtu
materijala u odreenim uslovima i ako tesarskih radova. Raspored treba da bude
upotrebu dozvoljava nadzorni inenjer. ravnomeran i kontinuiran.
JP Putevi Srbije 1
Zanatski radovi Tehniki uslovi za graenje puteva u Republici Srbiji
Pre zatvaranja oplate sve unutranje Za uklanjanje skela i oplata kod

povrine treba da budu premazane prednapregnutih konstrukcija uslovi
sredstvom za odvajanje, koje ne sme da podupiranja treba da budu odreeni u
ima tetan uticaj na izgled i stvrdnjavanje projektnoj dokumentaciji.
cementnog betona.
U cilju smanjenja opasnosti od pojave
2.6.1.4.2 Utvrivanje skele i oplate pukotina i smanjenja deformacija radi
puzanja cementnog betona, rokovi za
Skele i oplate mora da se ankeriu i uklanjanje nosive skele treba da budu to
podupire na nain koji obezbeuje njihovu dui. Nakon demontae potrebno je, prema
stabilnost na pomeranje i deformacije koje mogunostima, ponovo ugraditi pomono
nastaju u toku ugraivanja cementnog podupiranje. U toku skidanja oplate ne
betona, odnosno da pomeranja i smeju da se pojave oteenja na
deformacije budu u okviru projektovanih stvrdnjavajuem cementnom betonu.
vrednosti.
Svi elementi za utvrivanje oplata treba da 2.6.1.5 Kvalitet izvoenja radova

budu pripremljeni tako, da svaki elemenat,
koji ostaje u betonu i koji moe da oksidira, Unutranje povrine oplate moraju da budu
mora da bude prekriven najmanje 3,5 cm glatke i oblikovane na pravilan geometrijski
debelim slojem cementnog betona ili nain, odnosno na nain predvien u
cementnog maltera ili mora da bude projektnoj dokumentaciji. Ako se za vidne
zatien na drugi nain. povrine cementnog betona upotrebljavaju
daske, spojevi izmeu dasaka moraju da
Sva poprena sidra moraju da budu budu oblikovani na pero i utor. Za tanu
opremljena takvim elementima za izradu i zaptivanje spojeva mora da se
ankerisanje koji omoguavaju naknadno obezbedi vodonepropusnost oplate.
zatezanje i koji omoguavaju jednostavno Oticanje vode ili cementnog mleka treba da
skidanje bez posledica na cementni beton. se sprei. Za zaptivanje spojeva moe da
Otvore iz kojih se izvlae sidra ili glave za se upotrebi samo materijal koji ne utie
zatezanje potrebno je da se popune tetno na vezanje sveeg cementnog
vodonepropusnim materijalom (osim u betona i ne menja boju povrine
izuzetnim primjerima). cementnog betona.
Kod vidnih povrina cementnog betona Oplate koje upijaju tekuinu, moraju da se
raspored otvora za ankerisanje oplate pre ugraivanja cementnog betona
mora da se uredi na nain koji tehnoloki i pripreme na odgovarajui nain (zasienje
vizuelno odgovara vidljivom cementnom vodom, zatitni premazi). Treba da se
betonu. Raspored treba da je odreen u obezbedi da oplata ili sredstvo za zatitni
nacrtu oplate. premaz ne reaguje u hemijskom ili bilo kom
pogledu tetno na kvalitet ili izgled
Nametanje oplate pomou povijene ice cementnog betona, ukljuujui i
koja slui za utvrivanje oplata nije ravnomerenu boju cementnog betona.
dozvoljeno.
Daske i ploe za oplatu moraju da se pre
2.6.1.4.3 Demontaa skela in oplata ugraivanja dobro oiste od svih tetnih
materijala, ukljuujui snijeg i led.
Demontaa skele i oplate moe da se
obavi tek nakon to je cementni beton
dostigao vrstou koja obezbeuje 2.6.1.6 Proveravanje kvaliteta izvoenja
sigurnost objekta. radova
Za poetak uklanjanja oplate cementnog Kvalitet pripreme, odnosno postavljanja i

betona, koji ima normalne temperaturne utvrivanja skela i oplata u smislu zahteva
uslove za stvrdjavanje (iznad +5 C) vae iz projektne dokumentacije proverava
sledea opta merila: nadzorni inenjer pre poetka ugraivanja
- bone oplate nakon 2 dana, armature odnosno cementnog betona.
- skele i elementi za podupiranje tek kada Izvoa mora sve nedostatke na skeli i
je beton postigao vrstou koja iznosi oplati da ukloni pre nastavljanja radova.
2,5 puta napona koji se stvarno
pojavljuju nakon uklanjanja.
2 JP Putevi Srbije
2.6.1.7 Merenje i preuzimanje radova Za sve radove na oplati koji ne odgovaraju

zahtevanom kvalitetu iz projektne
Izgraene skele i oplate po pravilu se ne dokumentacije i zahtevima ovih tehnikih
mere niti se preuzimaju kao samostalno uslova, a izvoa nije izvrio popravke
izvedeni rad. Ako je to posebno prema zahtevu nadzornog inenjera,
dogovoreno, onda se merenje izgraene izvoa nema pravo da naplati oplatu kao
oplate izvodi u skladu sa optim tehnikim ni radove na ugraivanju cementnog
uslovima te obraunava u stvarno betona i armature.
izvedenom obimu u okviru dimenzija iz
projektne dokumentacije. Mjerenje
2
izvedenih radova izraeno je u m . 2.6.1.8 Obraun radova
Ugraenu skelu i oplatu treba da preuzme Po pravilu se izgraene skele i oplate ne

nadzorni inenjer po zahtevima za kvalitet obraunavaju posebno, nego su ukljuene
iz ovih tehnikih uslova i u skladu sa u jedininu cijenu za kubni metar
optim tehnikim uslovima. Sve cementnog betona. Ako izvoa za skele i
ustanovljene nedostatke na osnovu ovih oplate nije upotrebio odgovarajui materijal
zahteva izvoa mora da popravi pre nego ili nije obezbedio odgovarajui kvalitet
to nastavi radove. oplate, o nainu obrauna odluuje
nadzorni inenjer.
JP Putevi Srbije 3
2.6.2 ZIDARSKI I KAMENOREZAKI EN 998-2

RADOVI EN 13383-1
2.6.2.1 Uvodni deo 2.6.2.2 Osnovni materijali

Posebni tehniki uslovi za zidarske i Osnovni materijali za zidarske i
kamenorezake radove obrauju samo kamenorezake radove za ureenje
posebne radove za ureenje povrine povrina objekata na cestama ili
objekata na cestama ili njihovih pojedinanih dijelova su:
pojedinanih delova. - prirodni kamen (lomljeni i/ili obraeni),
- prefabrikovani elementi, obraeni ili
Zidarski i kamenorezaki radovi moraju da neobraeni,
budu izvedeni na nain, u dimenzijama i - puna fasadna opeka,
kvalitetu koji je odreen u projektnoj - malter za zidanje ili malterisanje.
dokumentaciji i u skladu sa ovim tehnikim
uslovima. 2.6.2.1.3 Kamen
2.6.2.1.1 Opis Za ureenje povrina objekata upotrebljava
se lomljeni ili obraeni kamen od eruptivnih
Zidarski i kamenorezaki radovi obuhvataju (silikatnih) ili sedimentnih (karbonatnih)
nabavku i ugraivanje svih potrebnih stena.
materijala za ureenje i zatitu povrina
objekata ili pojedinanih delova po 2.6.2.1.4 Prefabrikovani elementi
zahtevima iz projektne dokumentacije.
Neobraeni ili obraeni elementi od lakog
Osnovni naini ureenja povrina objekata ili obinog cementnog betona ili
su: autoklavirani cementno-silikatni proizvodi
- oblaganje i zidanje kamenom, moraju da odgovaraju uslovima koji su
prefabrikovanim elementima od predvieni u projektnoj dokumentaciji za
cementnog betona ili odgovarajue ureenje povrina objekata ili njihovih
opeke, pojedinanih delova.
- presvlaka sa cementnim ili dekorativnim
malterom, 2.6.2.1.5 Puna fasadna opeka
- hrapavljenje tokovanje, rezkarenje,
- bruenje. Fasadna opeka za oblaganje vidljvih
povrina objekata mora da odgovara
Nain ureenja i zatita povrine mora da uslovima koji su predvieni u projektnoj
se detaljno odredi u projektnoj dokumentaciji.
dokumentaciji. Ako nije reenje predlae
izvoa a potvruje nadzorni inenjer. 2.6.2.1.6 Malter za zidanje i malterisanje
Malter za zidanje kamenom,

Na zahtev nadzornog inenjera izvoa
prefabrikovanim elementima ili fasadnom
mora na probnoj povrini prethodno da
opekom za popunjavanje spojeva izmeu
dokae svoju sposobnost u pogledu
navedenih materijala i za malterisanje
izvrenja zahtevanog odnosno ponuenog
treba da je sastavljen od odgovarajue
ureenja povrine.
smese peska, cementa, vode i dodataka.
2.6.2.1.2 Upotrebljeni standardi Za pripremanje maltera obino se
upotrebljava smjesa grubog peska 0/4 mm
U ovoj smernici upotrebljeni su sledei sastavljena od prirodnih i/ili drobljenih zrna.
standardi. Standardi za postupke
ispitivanja pojedinih materijala navedeni su Hemijski in drugi dodaci za poboljanje
u tabelama uslova kvaliteta. odreenih osobina maltera mogu da se
upotrebe, ako su predvieni u projektnoj
dokumentaciji i ako je njihovu upotrebu
EN 771-1
odobrio nadzorni inenjer. Kod upotrebe
EN 771-3 obavezno treba da se prati uputstva
EN 771-6 proizvoaa.
EN 772-1 Vrednost kolinika v/c u meavini maltera
EN 772-18 treba da je manja od 0,7, a koliina zraka
(mikropora) vea od 10 V.-%.
EN 998-1
4 JP Putevi Srbije
Za zatitu maltera mogu da budu certifikata dostavlja izjavu o usklaenosti

upotrebljena tena hemijska zatitna proizvoda.
sredstva koja obezbeuju ravnomeran i
vodonepropustan film. Upotrebu zatitnih 2.6.2.1.8 Cementno betonski blokovi
sredstava treba da odobri nadzorni
inenjer. Cementno betonski blokovi, koji se
upotrebljavaju za oblaganje odnosno
zidanje, mora da odgovaraju zahtevima
2.6.2.3 Kvalitet materijala standarda EN 771-3. Ako u projektnoj
dokumentaciji nije drugaije odreeno,
2.6.2.1.7 Kamen onda mora da odgovaraju zahtevima
navedenim u tabeli 2.6.2.2.
Kamen za oblaganje odnosno zidanje
mora da bude od ilavih, homogenih i
stena otpornih na uticaj vremena, vode i Tabela 2.6.2.2: Zahtevi za cementno
soli. Prirodni kamen za zidanje mora da betonske blokove
bude usklaen sa zahtevima standarda EN
771-6, a kamen za oblaganje sa Osobine Zahtevana Postupak za
zahtjevima standarda EN 13383-1. materijala vrednost ispitivanje
vrstoa na pritisak mora da bude - mere i D3 EN 772-16 i

2
najmanje 120 MN/m , ako projektnom ravnost EN 772-20
dokumentacijom nije drugaije odreeno. povrine
Veliina pojedinih komada odnosno nain - vrstoa na kategorija I EN 772-1
obrade mora da se prilagodi zahtevima pritisak
projektne dokumentacije te nameni. - upijanje primeran za EN 772-11
vode vanjsku
Kamen mora da odgovara zahtevima upotrebu
navedenim u tabeli 2.6.2.1 ako u projektnoj
dokumentaciji nije drugaije odreeno.
Ako su prefabrikovani elementi proizvedeni
od dve vrste cementnog betona (jezgro i
Tabela 2.6.2.1: Zahtevi za kamen za povrinski sloj), mora da se obezbedi
oblaganje njihova potpuna povezanost.
Osobine Zahtevana Postupak za 2.6.2.1.9 Blokovi od krea i peska

materijala vrednost ispitivanje
Blokovi napravljeni od krea i peska koji
- kategorija LTA EN 13383-2 se upotrebljavaju za oblaganje odnosno
oblika zidanje moraju da odgovaraju zahtevima
min CS120 EN 1926 standarda EN 771-2. Ako u projektnoj
- otpornost na
lom dokumentaciji nije drugaije odreeno
EN 1097-1 moraju da odgovaraju zahtevima
- otpornost na
habanje
navedenim u tabeli 2.6.2.3.
- peani MDE10
vodotoci Tabela 2.6.2.3: Zahtevi za blokove od
- vodotoci MDE20 krea i peska
- nema MDE30
opasnosti
Osobine Zahtevana Postupak za
habanja
materijala vrednost ispitivanje
- postojanost WA0,5 EN 13383-2
na mraz
FTA - vrstoa na kategorija I EN 772-1
- kriterijum
pritisak
upijanja vode
- postojanost postojan EN 772-18
- kriterijum
zamrzavanja
2.6.2.1.10 Blokovi od opeke
Proizvoa izvodi kontrolu kvaliteta u Blokovi od opeke, koji se upotrebljavaju za

skladu sa odredbama standarda, dok od oblaganje odnosno zidanje moraju da
ovlatenog instituta obezbeuje certifikat o odgovaraju zahtevima standarda EN 771-
kontroli proizvodnje. Proizvoa na osnovu 1. Ako u projektnoj dokumentaciji nije
JP Putevi Srbije 5
odreeno drugaije moraju da odgovaraju 2.6.2.4 Nain izvoenja

zahtevima koji su navedeni u tabeli 2.6.2.4.
2.6.2.1.13 Nalazite materijala
Tabela 2.6.2.4: Zahtevi za blokove od
opeke Izvoa mora blagovremeno i pre poetka
izvoenja radova da dostavi nadzoru
Osobine Zahtevana Postupak za tehnoloki elaborat za sve vrste materijala,
materijala vrednost ispitivanje koje namerava upotrebiti kod zidarskih i
kamenorezakih radova da podnese
- vrstoa na kategorija I EN 772-1 odgovarajue dokaze o kvalitetu i da dobije
pritisak saglasnost nadzornog inenjera za
- vodotopne S2 EN 772-5 upotrebu tih materijala.
soli
- postojanost F2 EN 772-18 Sve zahtevane osobine iz take 2.6.2.3
moraju da budu obezbeene. Materijali koji
ne ispunjavaju navedene zahteve ne smeju
2.6.2.1.11 Malteri za zidanje da se upotrebljavaju.
Malter, koji se upotrebljava za zidanje
2.6.2.1.14 Deponovanje materijala
odnosno oblaganje mora da odgovara
zahtevima standarda EN 998-2. Zahteve u Ako izvoa pre izvoenja zidarskih i
pogledu osobina maltera odreuje kamenorezakih radova privremeno
projektant u projektnoj dokumentaciji. deponuje potrebne materijale, za te
materijale mora da obezbedi i uredi
Malter koji se upotrebljava za oblaganje odgovarajue prostore. Kod toga treba da
odnosno zidanje objekata na cestama uzme u obzir uputstva proizvoaa
mora da bude deklarisan kao "odgovarajui odreenog materijala za uskladitenje te
za otre uslove upotrebe". uputstva nadzornog inenjera.
2.6.2.1.12 Malter za malterisanje
Rezerve svih materijala na deponijama
Malter koji se upotrebljava za malterisanje treba da budu takve da obezbede
mora da odgovara zahtevima standarda kontinuirano izvoenje radova.
EN 998-1. Zahteve u pogledu osobina
maltera odreuje projektant u projektnoj 2.6.2.1.15 Proizvodnja i kvalitet maltera
dokumentaciji. za zidanje i malterisanje
Bez obzira na odredbe projektne Proizvodnja meavine cementnog maltera

dokumentacije malter za malterisanje mora treba da bude mainska i izvedena u
da odgovara karakteristikama navedenim u odgovarajuoj bazi za pripremu meavina
tabeli 2.6.2.5. sa arnim nainom rada.
Malter koji se upotrebljava za malterisanje Vreme meanja i druge radnje od uticaja

objekata na/uz ceste mora da je dodatno na kvalitet mora da se izvode na nain koji
deklarisan u skladu sa standardom kao obezbeuje homogenu meavinu
"primjeran za otre klimatske uslove". cementnog maltera.
U koliko se radovi izvode na niskim

Tabela 2.6.2.5: Zahtevi za malter za temperaturama (do+2C) u bazi za
malterisanje proizvodnju maltera moraju da se
obezbede uslovi za zagrejavanje kamenih
Osobine Zahtevana Postupak za materijala i/ili vode do odgovarajue
maltera vrednost ispitivanje temperature, odnosno do temperature
meavine sveeg maltera od 5C do 30C.
- vrstoa na min. SC II EN 1015-
pritisak 11 Baza za proizvodnju maltera mora da bude
- adhezija (deklaracija EN 1015- zatiena od vremenskih uticaja.
nakon proizvoaa) 21
smrzavanja U bazi mora da bude obezbeena
- kapilarno min. W 1 EN 1015- mogunost stalnog vizualnog proveravanja
upijanje vode 18 doziranja koliina pojedinih materijala za
proizvodnju cementnog maltera.
6 JP Putevi Srbije
Proizvedeni malter moe da bude 2.6.2.4.4.2 Malterisanje

skladiten u silosima na bazi za
proizvodnju u kraem vremenskom periodu Povrine objekata ili pojedinih delova
ili moe odmah da se transportuje na objekata koje e se malterisati moraju da
mesto ugradnje. budu ravne i ravnomerne, prethodno
oiene i nakvaene vodom.
Izvoa mora probnom proizvodnjom
meavine maltera da proveri prethodni Prekid ugradnje tokom dana treba da bude
(laboratorijski) sastav u proizvodnji na izveden na nain da se sprei pojava
odgovarajuoj bazi. Prilikom ove probne oteenja.
proizvodnje treba da na osnovu ispitivanja
ustanovi stanje skladitenog materijala i Ako temperatura vazduha padne ispod
baze za proizvodnju meavine maltera +2C, malterisanje se ne dozvoljava.
prema zahtevima ovih tehnikih uslova.
Proveravanje obavlja izvoa unutranje Malterisane povrine na kojima je
kontrole kvaliteta po narudbi izvoaa predviena zavrna obrada glaenjem ili
radova. zaribavanjem treba da se zatite kako
temperatura cementnog maltera ne bi pala
Nadzorni inenjer dozvoljava izvoau ispod 5 C. Zatita treba da traje dok
redovnu proizvodnju maltera tek nakon malter ne postigne najmanje 50%
uvida u rezultate probne proizvodnje. zahtevane vrstoe na pritisak.
Saglasnost za kontinuirani rad ukljuuje i
uslove za line meavine maltera i uslove Malterisane povrine treba da se zatitit od
unutranje kontrole kvaliteta koji su vremenskih uticaja odmah nakon zavrne
predvieni ovim tehnikim uslovima. obrade povrine. Zatita moe da se
izvede pricanjem sa odgovarajuim
Saglasnost za redovnu proizvodnju hemijskim ili drugim zatitnim sredstvima.
meavine maltera mora da obuhvati i Kod ovoga treba da se uzme u obzir
zahteve za eventualne dodatne radove. tehnike uslove proizvoaa zatitnih
sredstava. Predlog izvoaa za zatitu
Ako u toku proizvodnje maltera nastanu obraene povrine treba da odobri
bilo kakve promene, izvoa mora da nadzorni inenjer.
dostavi nadzornom inenjeru predlog
promena u pisanom obliku. Ove promene 2.6.2.4.4.3 Glodanje tokovanje
su vaee tek nakon odobrenja nadzornog
inenjera. Povrine pojedinih delova objekata mogu
da se obrade posebnim alatom (ekii za
2.6.2.1.16 Izvoenje radova tokovanje) i/ili glodanjem tako da postanu
hrapave. Kod ovakve obrade povrine
2.6.2.4.4.1 Zidanje i oblaganje treba paziti da se povrinski sloj
cementnog betona ili kamena to manje
Zidanje i oblaganje zidova oteti. Pojedinana zrna koja tre moraju
- neobraenim ili obraenim lomljenim ili da ostanu dobro povezana sa podlogom.
rezanim kamenom,
- prefabrikovanim elementima koji su tokovane povrine treba dobro zatititi od
oblikovani na odgovarajui nain, vremenskih uticaja. Predlog izvoaa za
- odgovarajuom opekom zatitu obraene povrine mora da odobri
nadzorni inenjer.
obavlja se uz upotrebu maltera za zidanje
koji povezuje pojedine elemente sa 2.6.2.4.4.4 Bruenje
podlogom odnosno povezuje ih
meusobno. Bruenje povrina cementnog betona
U vreme visokih temperatura povrine predstavlja meru za druge radove koji su
zidova moraju da se odravaju u vlanom sastavni dio ureenja povrine objekata na
stanju najmanje 7 dana u koliko je cestama. Bruenje se izvodi u skladu sa
upotrebljen cementni malter. odredbama iz projektne dokumentacije.
Zidanje moe da se izvede bez upotrebe Bruena vidljiva povrina cementnog

maltera (suvo zidanje), ako je takvo zidanje betona treba da bude zatiena od
predvieno projektnom dokumentacijom. vremenskih uticaja.
JP Putevi Srbije 7
2.6.2.5 Kvalitet izvoenja ispitivanja treba da je prilagoen

specifinim uslovima rada.
U toku ugraivanja izvoa radova za Ispitivanja pojedinih osobina maltera za
potrebe obavljanja unutranje kontrole zidanje i malterisanje (po zahtevima iz
kvaliteta mora take 2.6.2.4.3) mora da se izvedu u obimu
- da uzme uzorke materijala za oblaganje koji u sluaju potrebe omoguava
i zidanje odnosno malterisanje i blagovremeno intervenisanje.
ispitivanjem odredi osobine prema taki
2.6.2.3 ovih tehnikih uslova, Ako kvalitet izvedenih radova nije
- da ustanovi sistem zatite povrine i ujednaen nadzor moe da promeni ve
- da ustanovi kvalitet izgraene povrine odreeni obim ispitivanja zidarskih i
objekta ili pojedinog dela (ravnost, kamenorezakih radova.
visinu).
Obim ispitivanja u sklopu nezavisne
Unutranju kontrolu mora da obavi izvoa kontrole kvaliteta koju za naruioca izvodi
ili ovlatena institucija po narudbi ovlatena institucija po pravilu se izvodi u
izvoaa radova. omeru 1:4 u odnosu na ispitivanja
unutranje kontrole.
Zahtevane osobine koje su odreene u
taki 2.6.2.3 ovih tehnikih uslova
predstavljaju granine vrednosti, ako nije 2.6.2.7 Merenje i preuzimanje radova
drugaije odreeno.
2.6.2.1.19 Merenje radova
Pre obezbeenja saglasnosti nadzornog
inenjera za predloeni i prikazani nain Izvedeni radovi treba da budu izmereni u
izvoenja radova izvoa ne sme da pone skladu sa optim tehnikim uslovima i
sa zidarskim i kamenorezakim radovima. izraunati u odgovarajuim jedinicama
mera.
2.6.2.1.17 Zidanje i oblaganje
Sve koliine treba da budu izmerene u
Svi materijali za zidanje i oblaganje moraju stvarno izvedenom obimu i vrsti radova koji
da budu vrsti i nakvaeni vodom. su bili izvedeni u okviru dimenzija odnosno
obima iz projektne dokumentacije.
Sloj maltera izmeu elemenata treba da
bude debeo najmanje 1 cm. Svi spojevi 2.6.2.1.20 Preuzimanje radova
izmeu elemenata moraju da budu
potpuno ispunjeni malterom, a na vidljivoj Izvedene kamenorezake i zidarske
strani zidova obraeni prema projektnoj radove mora da preuzme nadzorni inenjer
dokumentaciji ili prema odluci nadzornog po zahtevima za kvalitet iz ovih tehnikih
inenjera. uslova i u skladu sa optim tehnikim
uslovima. Sve ustanovljene nedostatke po
Vidljiva povrina treba da bude ravna u ovim zahtevima izvoa mora
koliko u projektnoj dokumentaciji nije blagovremeno da otkloni.
drugaije odreeno. Osim toga na vidljivoj
povrini treba da se obezbedi pravilan 2.6.2.8 Obraun radova
raspored spojnica.
2.6.2.1.21 Uopteno
2.6.2.1.18 Malterisanje
Izvedeni radovi treba da budu obraunati u
Debljina sloja maltera mora da bude skladu sa optim tehnikim uslovima.
ravnomerna, mora da odgovara debljini iz
projektne dokumentacije i mora da ima Koliine, odreene po taki 2.6.2.7.1 i
ravnomernu gustinu. preuzete po taki 2.6.2.7.2 treba
obraunati po ugovorenim jedininim
2.6.2.6 Proveravanje kvalitete izrade cenama.
Obim proveravanja kvaliteta, ureenja i U ugovorenu jedininu cenu moraju da

zatite povrina objekata ili pojedinih budu ukljueni svi radovi i usluge, potrebni
delova u smislu zahteva projektne za potpuno dovrenje radova. Izvoa
dokumentacije i ovih tehnikih uslova nema pravo da naknadno zahteva dodatne
odobrava nadzorni inenjer. Obim obraune.
8 JP Putevi Srbije
2.6.2.1.22 Odbici za neodgovarajui tehnikih uslova o nainu obrauna

kvalitet odluuje nadzorni inenjer.
2.6.2.4.4.5 Kvalitet materijala 2.6.2.4.4.6 Kvalitet izvoenja
Zbog uslovljenog odgovarajueg kvaliteta Ako izvoa nije obezbedio zahtevani

materijala za zidarske i kamenorezake kvalitet zidarskih i kamenorezakih radova
radove kod obrauna radova nema o nainu obrauna odluuje nadzorni
odbitaka zbog loeg kvaliteta materijala. inenjer koji moe u celosti odbiti izvedene
radove.
Ako izvoa ugradi materijal koji ne
odgovara zahtevima iz take 2.6.2.3 ovih
JP Putevi Srbije 9
prilagode nameni upotrebe i drugi metalni

materijali koji e se upotrebiti za odreene
2.6.3 BRAVARSKI RADOVI
bravarske radove (npr. aluminij za izradu
zatitnih ograda i umetni materijali koji e
2.6.3.1 Uvodni deo se upotrebiti u kombinaciji sa metalnim
osnovnim materijalima).
Posebni tehniki uslovi za bravarske
radove obrauju samo radove od metala
koji su potrebni za ureenje pojedinih faza 2.6.3.3 Kvalitet materijala
na cestovnim objektima.
Kvalitet svih materijala za bravarske
radove, koji e se upotrebiti za izradu
Bravarski radovi treba da se izvode na
pojedinih delova za objekte na cestama,
nain i u dimenzijama koje su detaljno
treba da je usklaen sa vaeim
odreene u projektnoj dokumentaciji te u
odredbama odgovarajuih propisa i treba
skladu sa ovim tehnikim uslovima.
da u celosti odgovara zahtevima iz
2.6.3.1.1 Opis projektne dokumentacije i nameni
upotrebe.
Bravarski radovi obuhvataju nabavku svih
potrebnih materijala, izradu odgovarajuih Za bravarske radove treba da se upotrebi
sastavnih delova na objektima i njihovu konstrukcijske elike sa odgovarajuom
pripremu za ugraivanje po zahtevima iz ilavosti i dobrom varivosti, usklaene sa
projektne dokumentacije. EN 10025.
Osnovni bravarski radovi kod izgradnje Svi zavrtnji potrebni za fiksiranje metalnih
objekata na cestama obuhvataju izradu delova za ureenje pojedinih detalja na
metalnih objektima treba da su od nerajueg
- zatitnih ograda i mrea, elika.
- stepenica i lestva u stubovima, Za osloboenje napona koji nastanu kao
- ugaonih profila. posljedica varenja konstrukcija u radionici
treba da se obavi naponsko arenje.
Nain izvoenja pojedinog dela objekta,
nain pripreme i ugraivanja treba da je Ako su u projektnoj dokumentaciji
detaljno obraen u projektnoj navedeni samo uslovi kojima e
dokumentaciji. Osnove za to odreene su upotrebljeni materijali (elik, aluminij,
u posebnim tehnikim uslovima za detalje umjetne mase) u pojedinanim delovima
objekata. objekta biti ispostavljeni, izvoa treba da
Zatitne ograde i mree te stepenice i predloi nadzornom inenjeru spisak svih
lestve za objekte na cestama mogu biti materijala koje namerava upotrebiti i
- iz cevi sa okruglim ili pravougaonim odgovarajue dokaze da su pogodni za
presekom i predvienu namenu. Ove dokaze treba da
- sa vertikalnim, horizontalnim ili izda ovlatena institucija.
mrenim punilom, u izuzetnim
sluajevima mogu biti i zatvorene.
2.6.3.4 Nain izvoenja radova
Ugaonici odnosno zavrni profili (sa Izrada pojedinih bravarskih radova na
sidrima i ojaanjima) mogu da su izraeni cestovnim objektima mora da je u
od odgovarajuih L, T ili prepolovljenih I potpunosti usklaena sa odredbama iz
profila ili plosnati. projektne dokumentacije. Isto tako treba da
Sve eline konstrukcije za ugradnju u se uskladi i dodatna priprema tih delova za
objekte na cestama treba da su zatiene ugraivanje u objekat.
protiv korozije. Nain i vrsta zatite treba
da je odreena u projektnoj dokumentaciji. Sve potrebne dodatne graevinske radove
kod ugraivanja elinih konstrukcija koji
nisu sastavni deo bravarskih radova mora
2.6.3.2 Osnovni materijali da izvede izvoa objekta ako su usklaeni
sa njegovim planom napredovanja koga je
Osnovni materijali za bravarske radove su overio nadzorni inenjer.
od odgovarajueg elika. Vrsta i kvalitet
treba da se prilagodi njihovoj nameni i Ako izvoa eli izvriti bravarske radove
upotrebi. Na isti nain treba da se na nain koji nije predvien u projektnoj
10 JP Putevi Srbije
dokumentaciji treba da dokae da takav 2.6.3.7 Merenje i preuzimanje radova

nain izvoenja odgovara zahtevima
kvaliteta. Za predloene promene mora da 2.6.3.7.1 Merenje radova
dobije saglasnost projektanta i nadzornog
inenjera. Izvoa ne sme da izvodi Izvedene radove treba da se meri skladno
bravarske radove na nain suprotan sa odredbama optih tehnikih uslova te
odredbama projektne dokumentacije sve izrauna u odgovarajuim jedinicama
dok ne dobije saglasnosti. mere.
Ako je u projektnoj dokumentaciji Sve koliine bravarskih radova treba da se

predviena posebna zatita upotrebljenih mere u stvarno izvedenom obimu i vrsti
metala na uticaje okoline (korozija) nain radova koji su izvedeni u okviru dimenzija
zatite treba da je detaljno razraen. iz projektne dokumentacije ili po dodatnoj
narudbi nadzornog inenjera.
2.6.3.5 Kvalitet izvoenja radova 2.6.3.7.2 Preuzimanje radova
Kod nabavljanja pojedinih materijala ili Ugraene delove na objektu preuzima

delova za objekte izvoa treba da predloi nadzorni inenjer skladno zahtevima za
nadzornom inenjeru potrebne dokaze o kvalitet iz projektne dokumentacije i ovih
kvalitetu svih materijala koji su upotrebljeni tehnikih uslova i u skladu sa optim
za bravarske radove. tehnikim uslovima. Sve ustanovljene
nedostatke ugraenih pojedinih delova
Kvalitet izvedenih bravarskih radova treba izvoa treba da popravi pre nastavljanja
da odgovara propisanim i dogovorenim radova.
uslovima. Isto vai i za kvalitet ugraivanja
pojedinih dijelova za izgradnju objekata koji
su u vezi sa bravarskim radovima. 2.6.3.8 Obraun radova
2.6.3.8.1 Uopteno
Odgovarajuu zatitu od uticaja korozije
treba da se izvodi po odgovarajuim Izvedene bravarske radove treba da se
odredbama ovih tehnikih uslova. Sva obraunava u skladu sa optim tehnikim
oteenja zatite treba da se poprave pre uslovima.
ugraivanja. Popravke oteenja zatite
protiv korozije treba da se izvodi i nakon Koliine odreene po taki 2.6.3.7.1 i
zavretka ugraivanja. Postupak i preuzete po taki 2.6.3.7.2 treba da se
materijale potrebne za ove popravke treba obrauna po ugovorenim jedininim
da predloi izvoa a odobri nadzorni cenama.
inenjer. Sve izvedene popravke mora da
preuzme nadzorni inenjer. U ugovorenoj jedininoj ceni treba da su
ukljueni svi trokovi i aktivnosti koje su
2.6.3.6 Proveravanje kvaliteta izvoenja potrebne za potpuno dovrenje bravarskih
radova. Izvoa nema pravo na naknadne
obraune.
Provjeravanje dimenzija treba izvoditi za
svaki deo, koji je funkcionalno povezan sa 2.6.3.8.2 Odbici radi neodgovarajueg
drugim delovima objekta na putevima. Ako kvaliteta
je predviena zatita protiv korozije, zatita
Poto je uslovljen odgovarajui kvalitet
mora da se proveri istovremeno.
materijala za izradu pojedinih delova za
ureenje detalja na objektima i
Izvoa bravarskih radova mora da ukloni
odgovarajui kvalitet ugraivanja ovih
sve nedostatke pre poetka ugraivanja.
delova kod obrauna bravarskih radova
nema odbitaka.
Obim unutranjih ispitivanja bravarskih
radova treba prilagoditi specifinim
Ako izvoa u pojedine delove ugradi
uslovima rada. Na predlog izvoaa odluku
materijal koji ne odgovara zahtjevima iz
donosi nadzorni inenjer za svaku
take 2.6.3.3 ovih tehnikih uslova ili ako
pojedinanu vrstu rada za svaki objekat
ne obezbedi kvalitet ugraivanja prema
posebno.
taki 2.6.3.5, o nainu obrauna odluuje
nadzorni inenjer.
JP Putevi Srbije 11
2.6.4 ZATITA MATERIJALA I

KONSTRUKCIJA Radove je potrebno izvoditi kada prilikom
ugraivanja nema padavina i temperatura
vazduha i podloge iznosi od 5C do 30.
2.6.4.1 Opte
Tehniki uslovi za radove na obnovi 2.6.4.3 Osnovni materijali

betonskih i ojaanih betonskih objekata,
premoavanja i ostalih objekata na Osnovni materijali za izvoenje reparacije
putevima odnose se na obnovu, deliminu betona objekata mogu da se koriste
sanaciju ili ojaanje betonskih ili armirano- pojedinano ili kao deo sistema.
betonskih objekata sa namenom da se Upotrebljeni materijali moraju da
produi njihov ivotni vek ili pobolja obezbede:
njihova upotrebljivost. - antikorozivnu zatitu eline armature
- odgovarajui kontaktni sloj,
Tehniki uslovi su namenjeni za sve vrste - potrebno reprofilisanje, kao i
konstrukcija od nearmiranog i armiranog - povrinsku zatitu (hidrofobiranje,
cementnog betona, prednapregnutog impregnaciju, premaz bojom ili zatitni
betona i za sve vrste konstrukcija (objekti nanos u debelom sloju).
za premoavanje, objekti visoke gradnje,
vodoprivredni objekti, tuneli itd). Izabranim osnovnih materijalima izvoa
mora da obezbedi projektnom
Radove na obnovi objekata mogu da dokumentacijom predviene karakteristike
izvode samo osposobljeni i odgovarajue saniranog elementa.
opremljeni izvoai.
2.6.4.4 Kvalitet materijala

2.6.4.2 Opis
Kvalitet svih upotrebljenih materijala mora
Radovi na obnovi objekata obuhvataju da odgovara zahtevima koji su odreeni u
izvoenje postupaka prema zahtevima projektnoj dokumentaciji za sanaciju i u
SRPS EN 1504, utvrivanje postojeeg odgovarajuim elaboratima izvoaa.
stanja na osnovu koga se bira postupak
obnove objekta, sanacije i povrinske Po pravilu, kvalitet materijala za sanacije
zatite. Pri utvrivanju postojeeg stanja mora da odgovara zahtevima koji su
objekta potrebno je odrediti vrstu i veliinu propisani u standardima serije SRPS EN
oteenja (oteenja usled mraza i soli, 1504 (1-10).
vlage ili vode, karbonizacije ili hlorida,
mehanika oteenja, pukotine itd.), te Prikladnost izabranih materijala i
odrediti stanje povrine cementnog betona, postupaka mora da se dokae na probnoj
njegovu preostalu vrstou, dubinu povrini.
prodiranja karbonizacije i prodiranja
hlorida, kao i stanje eline armature.
2.6.4.5 Nain izvoenja
Nakon utvrivanja postojeeg stanja
objekta potrebno je pripremiti projektnu 2.6.4.5.1 Utvrivanje postojeeg stanja
dokumentaciju za sanaciju prema cementnog betona
zahtevima SPRS EN 1504 i predvideti
Pri utvrivanju postojeeg stanja
mere kojima e se obezbediti potrebna
cementnog betona u konstrukciji potrebno
nosivost, upotrebljivost i trajnost
je odrediti:
konstrukcije.
- dubinu karbonizacije,
- dubinu prodiranja hlorida,
Izvoenje reparacije betona objekta
- preostalu pritisnu vrstou cementnog
obuhvata odstranjivanje oteenog
betona i
cementnog betona, pripremu povrine,
- uzrok nastanka oteenja.
izvoenje antikorozivne zatite eline
armature, zamenu odstranjenih delova i
Za odreivanje postojeih svojstava
izvoenje povrinske zatite. Ostali
betonske konstrukcije mogu da se koriste
postupci poput: ankerovanja, injektiranja,
- nedestruktivne metode i
ojaavanja i zatite premazima i sl. moraju
- destruktivne metode buenjem ili
takoe da budu u skladu sa SRPS EN
isecanjem potrebne veliine uzoraka
1504.
12 JP Putevi Srbije
Ispitivanja uzetih uzoraka mogu da se materijalom za izvoenje sanacije.

izvedu samo u osposobljenoj laboratoriji. Kontaktni premaz moe da bude
- polimerima modifikovani cementni
2.6.4.5.2 Odstranjivanje oteenog premaz (meavina cementa, polimera i
cementnog betona vode, i - ako je tako propisano -
mineralnog punila),
Oteeni cementni beton odstranjuje se do - polimerni kontaktni premaz (vetake
vrste podloge koja ispunjava zahteve smole sa ili bez punila).
propisane u projektnoj dokumentaciji
sanacije. Oteeni cementni beton moe 2.6.4.5.5 Zatita eline armature od
da se odstrani korozije
- runo,
- pneumatskom ili elektrinom Da bi se obezbedila odgovarajua zatita
mainskom opremom ili eline armature od korozije, potrebno je:
- vodom pod visokim pritiskom. - ienje elika do stepena Sa2
(peskiranjem ili vodom pod visokim
2.6.4.5.3 Priprema podloge pritiskom) i
- izvoenje jednog ili dva nanosa
Podloga mora da bude pripremljena tako zatitnog premaza (prema uputstvima
da se postigne optimalno prijanjanje proizvoaa).
izmeu starog cementnog betona
(podloge) i novonanetih sanacionih Vrstu zatitnog premaza i postupak
materijala. Betonska podloga mora da nanoenja izvoa mora da predvidi u
bude vrsta, bez slabih i odvajajuih delia tehnolokom elaboratu.
ili ostataka starih nanosa. Izabranim
postupkom pripreme podloge potrebno je 2.6.4.5.6 Nanoenje maltera za popravke
obezbediti sledee:
- ienje povrine cementnog betona, Pre nanoenja maltera potrebno je
- odstranjivanje cementne kore, obezbediti odgovarajuu hrapavost i
- odstranjivanje starih nanosa, vrstou podloge. Reparaturni malter ne
- odstranjivanje povrine oteenog sme da ima vrstou pri kidanju manju od
2
cementnog betona, 1,5 N/mm . Kontaktni premaz mora da
- odstranjivanje cementnog betona do bude izveden u skladu sa uputstvima
postojee eline armature, proizvoaa maltera za popravke.
- ienje korozivnih oteenja elika i
- vlanost podloge. Materijal za reparaciju betona mora da
bude izabran prema zahtevima projektne
Podloga moe da se pripremi korienjem dokumentacije i SRPS EN 1504. Materijal
postupka: moe da bude:
- odstranjivanja isecanjem, - cementni sanacioni malter,
- struganjem, - polimerima modifikovani cementni
- peskiranjem vrstim sredstvom za malter
peskiranje (kvarcni pesak, eline - polimerni sanacioni malter.
kuglice),
- vodom pod visokim pritiskom, Veliina najveeg zrna mora da se izabere
- ienja vodom ili vodenom parom. u odnosu na debljinu potrebnih nanosa.
Izvoa radova mora u elaboratu da odredi Nanoenje maltera za reparaciju betona

postupak odstranjivanja oteenog moe da se izvodi:
cementnog betona kao i postupak - runo,
pripreme podloge, sve prema - postupkom mainskog nanoenja
sistematizaciji SRPS EN 1504, a koje mora (puna pumpa) ili
da potvrdi nadzorni inenjer. - postupkom suvog ili mokrog prskanja
(debljina jednog nanosa od 1 do 5 cm).
2.6.4.5.4 Kontaktni premaz
2.6.4.5.7 Punjenje pukotina
Za obezbeivanje odgovarajue veze
izmeu starog cementnog betona i novog Pukotine na betonskim objektima mogu da
nanosa, potrebno je naneti kontaktni nastanu usled razliitih uzroka. Pukotine
premaz. Materijal za izvoenje kontaktnog koje se javljaju na sveem ili mladom
premaza mora da bude usklaen sa cementnom betonu mogu da budu
posledica:
JP Putevi Srbije 13
- sleganja, popune odgovarajuim konstruktivnim

- skupljanja i/ili materijalom za reparaciju.
- temperaturnih razlika.
Mora da se izmeri vrstoa podloge pri
Pukotine koje nastaju kasnije na ovrslom kidanju.
cementnom betonu, mogu da budu
posledica: Stanje povrine za vreme nanoenja
- spoljanjih uticaja (optereenje), vezivnog sredstva mora da bude u skladu
- skupljanja ili promene temperature i/ili sa specifikacijom.
- uticaja korozije, mrnjenja itd.
Nadoknaivanje odstranjenog betona,
Pukotine mogu da budu aktivne ili stabilne, punjenje praznina i obrada pukotina moraju
suve ili da kroz njih pritie voda. da budu u skladu sa specifikacijom.
Postupak sanacije zavisi od stanja Povrina elinih ploa za privrivanje

pukotine i uzroka njenog nastanka. mora da bude bez re i neistoa i mora
da bude oiena do Sa2 (pogledajte
Sanacija pukotina se po pravilu izvodi SRPS EN ISO 8501-1).
ubrizgavanjem. U odnosu na veliinu i
dubinu pukotine, mogu se upotrebiti: Povrina ploa ojaanih vlaknima ili drugih
- nastavci za povrinsko ubrizgavanje i ploa koje e biti privrene, mora da
- nastavci za dubinsko ubrizgavanje. bude pripremljena u skladu sa
specifikacijom.
Prema irini i stanju pukotine (mirujua,
aktivna, suva ili mokra), moe da se odredi Lepkovi moraju da budu upotrebljeni u
vrsta sredstva za ubrizgavanje, koje moe skladu sa specificiranim uslovima
da bude: okruenja.
- cementna smea za ubrizgavanje
- smea za ubrizgavanje sa vetakim Izloena povrina ploa mora da bude
smolama (epoksidne ili poliuretanske). zatiena kao to je navedeno u
specifikacijama.
Postupak i materijal za punjenje pukotina
moraju da budu odreeni projektnom 2.6.4.5.9 Zatita povrine cementnog
dokumentacijom; nanoenjem maltera je betona
potrebno obezbediti odgovarajuu
hrapavost. Postupak zatite povrine cementnog
betona mora da bude predvien
2.6.4.5.8 Privrivanje veznih ploa projektnom dokumentacijom. Za izvoenje
zatite povrine cementnog betona moe
Spoljne armaturne ploe za ojaanje mogu da se upotrebi sledee:
da budu od konstruktivnog elika ili od - hidrofobiranje zatita povrine koja
kompozitnog materijala ojaanog vlaknima spreava prodiranje vode i u njoj
(npr. ugljenina vlakna) ili drugog rastvorenih tetnih materija
materijala odgovarajueg standardnog - impregnacija dubinska zatita koja
kapaciteta i trajnosti. Upotreba nerajueg poboljava svojstva cementnog betona
ili plemenitog elika se ne preporuuje. u blizini povrine,
- tankoslojni premaz bojom u debljini do
Privrivanje veznih ploa mora da bude 0,3mm,
izvedeno u skladu sa SRPS EN 1504-4, - debeloslojni zatitni premazi debljini
EN 1992-2-4 i bilo kojim drugim preko 0,3mm koji premoavaju
odgovarajuim EN ili Evropskom pukotine.
tehnikom saglasnou.
Materijal za izvoenje zatite povrine
Izloene povrine betona na koje se sa cementnog betona mora da bude
spoljne strane privruju vezne ploe predvien projektnom dokumentacijom.
moraju da budu iste i ohrapavljene, a
upljine obraene u skladu sa uputstvima
ovih specifikacija. Pre privrivanja 2.6.4.6 Provera kvaliteta izvoenja
spoljanjih veznih ploa potrebno je lo,
oteen i raspadnuti beton odstraniti u Obim provere kvaliteta izvoenja u skladu
skladu sa zahtevima za pripremu podloge. sa zahtevima projektne dokumentacije i
Pukotine ire od 0,1 mm moraju da se ovih tehnikih uslova odreuje nadzorni
14 JP Putevi Srbije
2
inenjer. Ukoliko nema posebnih odredbi, manje od 0,7 N/mm . vrstoa pri kidanju
vae zahtevi iz SRPS EN 1504-10 (Tabela zatitnih premaza (obojenih i debeloslojnih
1). Obim mora da bude prilagoen premaza) ne sme da bude manja od 1,0
2
specifinim uslovima izvoenja radova na N/mm , a najmanji pojedinani rezultat
2
objektu i po pravilu ne sme da odstupa od merenja ne sme biti manji od 0,8 N/mm .
sledeih zahteva:
- kontrola podloge:
- vrstoa podloge pri kidanju na 500 2.6.4.7 Merenje i prijem radova
m2 ili najmanje 1x po
konstruktivnom delu 2.6.4.7.1 Merenje radova
- vlanost podloge svaki konstruktivni
Izvrene radove je potrebno izmeriti u
deo
skladu sa SRSC, poglavlje 1.3 tehnikih
- temperatura vazduha i podloge 3x
uslova i izraunati ih u odgovarajuim
dnevno
jedinicama mere.
- temperatura rosita 3x dnevno ili
kada se uslovi promene
Sve koliine moraju da budu izmerene
- dubina hrapavosti na 500m2 ili
prema stvarno izvedenom obimu i vrsti
najmanje 1x po konstruktivnom delu
radova koji su bili izvedeni u okviru
- kontrola u toku i posle izvoenja:
predmera u projektnoj dokumentaciji.
- temperatura vazduha i podloge 3x
dnevno 2.6.4.7.2 Prijem radova
- temperatura rosita 3x dnevno ili
kada se uslovi promene Prijem izvedenih radova na popravci
- debljina vlanog premaza na 500m2 objekata mora da izvede nadzorni inenjer
ili najmanje 1x po konstruktivnom prema zahtevima kvaliteta iz ovih tehnikih
delu uslova i u skladu sa poglavljem SRSC 1.3.
- vrstoa zatitnog premaza pri Sve utvrene nedostatke po ovim
kidanju na 500 m2 ili najmanje 1x po zahtevima izvoa mora da otkloni.
konstruktivnom delu
- debljina sloja maltera za popravke
na 500m2 ili najmanje 1x po 2.6.4.8 Obraun radova
konstruktivnom delu
- vrstoa pri kidanju maltera za 2.6.4.8.1 Opte
popravke na 500m2 ili najmanje 1x
po konstruktivnom delu Izvrene radove je potrebno obraunati u
- vrstoa pri kidanju zatitnih nanosa skladu sa SRSC, poglavlje 1.3 tehnikih
na 500m2 ili najmanje 1x po uslova.
konstruktivnom delu
Preuzete koliine je potrebno obraunati
Navedena merenja temperature, vlanosti i po ugovorenoj jedinstvenoj ceni.
rosita mora da propisanom uestalou
izvodi unutranja kontrola izvoaa radova. Ugovorenom jedinstvenom cenom moraju
Za ostala merenja je navedena uestalost da budu obuhvaene sve usluge potrebne
merenja od strane spoljanje kontrole. Broj za potpuno zavravanje radova. Izvoa
merenja unutranje kontrole izvoaa mora nema pravo da naknadno zahteva doplatu.
da bude po pravilu 4x vei.
2.6.4.8.2 Odbici zbog neodgovarajueg
Temperatura rosita mora da bude kvaliteta
najmanje 3C vea od temperature
2.6.2.4.4.7 Kvalitet materijala
podloge.
Zbog uslovljenog odgovarajueg kvaliteta
vrstoa pri upanju maltera za popravke materijala za radove na obnovi betonskih
2
ne sme da bude manja od 1,5 N/mm , a objekata, pri obraunu radova nema
pojedinano merenje ne sme da bude odbitaka u vezi sa kvalitetom materijala .
2
manje od 1,0 N/mm . Zahtev vai za
popravku konstrukcije i dinamiko Ako izvoa ugradi materijal koji ne
optereenje konstrukcije. Za odgovara zahtevima ovih tehnikih
nekonstrukcionu popravku vai, da smernica, o nainu obrauna odluuje
vrstoa pri kidanju maltera za popravke nadzorni inenjer.
2
ne sme da bude manja od 1,0 N/mm a,
pojedinano merenje ne sme da bude
JP Putevi Srbije 15
2.6.2.4.4.8 Kvalitet izvoenja nainu obrauna odluuje nadzorni

inenjer.
Ako izvoa ne obezbedi zahtevani kvalitet
radova na obnovi betonskih objekata, o
Tabela 2.6.4.1: Vodilje u vezi sa prihvatljivim maksimalnim i minimalnim parametrima za ispitivanje

pojedinanih karakteristika prema SRPS EN 1504-10
Br. Karakteristike Metoda Maksimalna i minimalna vrednost parametra

ispitivanja
10 Temperatura podloge Sve U zavisnosti od materijala, ali obino izmeu 5-

30C
23 Padavine Sve Obino nula, ali neki materijali se mogu naneti

na vlane ili mokre povrine.
24 Brzina vetra 1.1, 1.2, Manje od 8 m/s

1.3, 2.1,
2.2, 5.1,
5.2, 6.1,
7.1, 8.1,
8.2, 9.1
25 Rosite 1.1, 1.2, U zavisnosti od materijala, ali obino se ne

1.3, 2.1, upotrebljava (nanosi, aplicira) na

2.2, 4.3, temperaturama niim od 3 C iznad rosita.
5.1, 5.2,
6.1, 7.1,
8.1, 8.2,
9.1, 11.1,
11.2
33 Stepen ispunjenosti 1.4, 1.5, 80 % je obino prihvatljivo.

praznina 4.5, 4.6
35 Prianjanje maltera i 3.1, 3.2, Razliito, ali nikada ne moe da bude vee od
betona 3.3, 4.4, vrstoe podloge pri kidanju. Vrednosti na
5.1, 6.1, terenu su u opsegu 1,2 1,5 MPa za popravke
7.1, 7.2, konstrukcije, a za nekonstrukcijske popravke
7.4 prihvatljiva je minimalna vrednost 0,7 MPa.
Vrednosti za laboratorijska ispitivanja date su u
SRPS EN 1504-3.
35 Prijanjanje 1.2, 2.2, Razliito, ali ne moe da bude vee od
povrinskih prevlaka 5.1, 6.1, vrstoe podloge pri k. Vrednosti za
7.1, 8.1, laboratorijska ispitivanja date su u SRPS EN
9.1 1504-2.
36 Pritiska vrstoa 3.1, 3.2, Kompatibilnost sa osnovnim betonom je vaan

3.3, 4.4, inilac. Vrednosti za laboratorijska ispitivanja
5.1, 6.1, date su u SRPS EN 1504-3.
7.1, 7.2,
7.3
44 Prijanjanje materijala 1.5, 4.5, Razliito, ali nikada ne moe da bude vee od
za punjenje pukotina 4.6 povrinske vrstoe podloge pri zatezanju.
na podlogu Vrednosti za laboratorijske testove date su u
SRPS EN 1504-5.
16 JP Putevi Srbije
Navedeni postupci su najbolje primenjivi u

zaptivanju objekata na putevima i
2.6.5 HIDROIZOLACIJE obezbeuju njihovu zatitu ob fizikih i
hemijskih optereenja usled povrinske i
podzemne vode i u vodi rastopljenih
2.6.5.1 Uvodni deo
agresivnih materija.
2.6.5.1.1 Opte
Smernica moe direktno da se primeni kako
Beton i ugraena armatura ili elina na novoizgraenim objektima tako i na
konstrukcija mostova i drugih konstrukcija na objektima koji se renoviraju.
putevima su u toku eksploatacije izloeni
razliitim uticajima koji utiu na pojavu U smernici su sa datiranim i nedatiranim
oteenja. Najbrojnija su oteenja od referencama ukljuene odredbe drugih
prodora padavinskih voda, slane vode u publikacija. Kod datiranih referenci moraju da
zimskom periodu i razliitih hemijskih i fizikih se uzmu u obzir sve naknadne dopune i
uticaja. Oteenja u armiranim betonskim i promene, ako su ukljuene kroz dopune ili
elinim konstrukcijama najee se reviziju. Kod nedatiranih referenci vai
pojavljuju zbog: poslednje izdanje referentne dokumentacije.
- neodgovarajueg kvaliteta betona,
- male debljine zatitnog sloja betona iznad 2.6.5.1.2 Primenjeni standardi
armature,
U ovoj smernici primenjeni su sledei
- prodora obine i slane vode u beton kroz
proizvodni standardi. Standardi za postupke
nastale pukotine,
ispitivanja pojedinih materijala navedeni su u
- karbonizacije betona,
tabelama uslova kvaliteta.
- neodgovarajue zatite od korozije,
EN 1031
- velike agresivnosti atmosfere usled
EN 1038
prisustva sumporovog oksida, ugljenika,
EN 1504-1
azota i drugih uticaja.
EN 13808
EN 13969
Ovi uticaji u velikoj meri mogu unapred da se
EN 14188-1
predvide i da se uzmu u obzir tokom
EN 14695
projektovanja konstrukcije kroz izbor
odgovarajueg sistema hidroizolacione 2.6.5.1.3 Tumaenje izraza
zatite.
U ovoj smernici upotrebljeni izrazi imaju
Nain izrade i kvalitet hidroizolacije direktno sledea znaenja:
utie na upotrebljivost i trajnost konstrukcija u
eksploataciji. Razliiti i prihvaeni materijali Bitumenska traka (bitumen waterproofing
za hidroizolacije mogu bez posledica da sheeting, Bitumendlichtungsbahn) je traka za
podnesu specifina optereenja kojima su izolaciju sa noseim ulokom koji je prekriven
izloeni, bez posledica samo do odreene bitumenskom masom. Pripremljena je za
mere. Zbog toga izbor odgovarajueg lepljenje ili varenje na podlogu.
materijala za hidroizolaciju ima istu vanost
kao i njegovo ugraivanje. Drenani epoksidni beton (drainage epoxy
Na odabir sistema zatite utiu unapred concrete, Drn-Epoxidbeton) je
poznati parametri: jednofrakcijski beton sa velikim ueem
- kategorija saobraajnice, prolaznih mikroupljina; za vezivo se
- kategorija objekta, upotrebljava epoksidna smola.
- klimatski uslovi,
- konstruktivni sistem objekta, Drenana traka (drainage tape, Drnband)
- izabrani materijal od kojeg je izgraena je traka koja se ugrauje ili izrauje na
kolovozna konstrukcija, hidroizolacionoj traci uz ivinjake sa obe
- duina i rasponi konstrukcije. strane objekta i koja omoguuje prolaz vode
koja protie kroz asfaltne slojeve ili hodnike
Cilj ove smernice ogleda se u detaljnijem objekta.
opisivanju savremenih postupaka za
zaptivanje primenom materijala koji mogu da Dubina hrapavosti (depth of roughness,
obezbede primerenu zatitu novih objekata i Rauhtiefe) je koeficijent dobijen od
obnovu zatite objekata koji su due vreme u zapremine udubljenja na povrini sloja i
upotrebi. pripadajue povrine. Upotrebljava se kao
merilo grube hrapavosti, a odreuje se
JP Putevi Srbije 17
prostiranjem peska (Sand-patch-method) ili Postupak sa vodenim mlazom (procedure

merenjem isticanja vode po Mooru. with water jet, Wasserstrahlverfahren) je
hidromehaniki postupak pripreme (ienje,
Fuga (joint, Fuge) je prostor (leb) izmeu hrapavljenje) podloge.
dva graevinska elementa ili prostor u
graevinskom elementu koji slui za Preklop (overlapping, berlappung) znai
spreavanje pojave nekontrolisanih pukotina preklop ivica dve trake koje su ugraene
ili za ujednaavanje promena u duini usled jedna do druge.
uticaja temperature.
Premaz za zalivanje (sealing, Versiegelung)
Habajui sloj (wearing course, Deckschicht) znai nanos neprekinutog filma veziva na
je krovni zavrni sloj kolovoznog zastora. upljikavu podlogu.
Sastav meavine materijala zavisi od
predvienih klimatskih i saobraajnih uslova. Proizvoa (producer, Producent) proizvodi
materijale koji se upotrebljavaju.
Hidroizolacija (waterproofing, Wasser -
abdichtung) znai zatita povrine od Projektant (designer, Konstrukteur) je
prodiranja vode. odgovoran za projektovanje, planiranje i
tehnike uslove.
Ravnanje lopaticom (leveling with spatula,
Kratzspachtelung) predstavlja popunjavanje Samarenje (shotblast, Sandstrahlung) je
udubljenja koja obrazuje hrapavost podloge nain mehanikog ienja podloge
sa odgovarajuim materijalom koji se (betonske ili eline) usmerenim mlazom
ugrauje pomou lopatice u debljini do vrha metalnih granula (same).
zrna u podlozi.
Sloj za ravnanje (leveling course,
Lepljenje trake za zaptivanje (waterproofing Ausgleichschicht) je sloj kojim se obezbeuje
sheet sticking, Kleben der Dichtungsbahn) ravnost podloge i njene odgovarajue visine.
znai podlivanje zagrejane bitumenske mase
za lepljenje ispod trake za izolaciju kako bi se Sloj za prianjanje (bonding layer,
ostvarila dobra veza sa podlogom. Haftbrcke) predstavlja meusloj koji
poboljava prianjanje i trajnu vezu dva sloja.
Liveni asfalt (gussasphalt, Gussasphalt) je
asfaltna meavina koja je na visokoj Sloj za zaptivanje (waterproof membrane,
temperaturi u gusto tenom stanju, zbog Dichtungsschicht) predstavlja osnovni sloj
ega tokom ugraivanja ne sme da se kod zaptivanja objekata.
zgusne, ve se sabija.
Spoj (joint, Stoss) predstavlja planirano ili
Masa za lepljenje (lepilo) (adhesive, uslovljeno dodirivanje dva ili vie susednih
Klebstoff) je materija (na bitumenskoj osnovi graevinskih elemenata bez meusobne
ili osnovi vetakih materija) kojom se na veze, koji su povezani sredstvima za
pripremljenu podlogu lepi traka za zaptivanje. zatvaranje spojeva.
Masa za zaptivanje (joing sealing Traka za zaptivanje (sealing strip,

compound, Fugenvergussmasse) je hladna ili Dichtungssstreifen) je sredstvo sa odreenim
vrua tena masa bez odreenog oblika koja presekom za punjenje fuga i zaptivanje
slui za zaptivanje fuga i spojeva zalivanjem, spojeva.
a istovremeno omoguuje eljeno ponaanje
spoja. Varenje bitumenske trake (bitumen
waterproofing sheeting welding, Schweissen
Obloga na objektu (bridge surfacing, einer Bitumendichtungsbahn) predstavlja
Brckenbelag) sastoji se od zatitnog i ravnomerno zagrejavanje podloge i povrine
habajueg sloja. bitumenske trake pomou odgovarajuih
gorionika po itavoj irini, kako bi se stvorili
Osnovni (temeljni) premaz (primer, uslovi za odgovarajue mekanje bitumenske
Grundanstrich/Grundierung) je premaz mase i lepljenje trake na podlogu.
podloge (sa epoksidnom smolom ili
rastvorom bitumenskoga veziva) koji slui za Zaptivanje dihtovanje (seal, Abdichtuing)
bolje prianjanje sledeih slojeva i je kombinacija slojeva za zaptivanje podloge.
popunjavanje udubljenja. Sastoji se od osnovnog premaza, premaza
18 JP Putevi Srbije
za zalivanje ili izravnanje sa lopaticom, sloja Slika 2.6.5.1: Sastav obloge (crna kada) na
za zaptivanje i zatitnog sloja. objektu
Zatitni sloj (protective layer, Schutzschicht)

je sloj koji se ugrauje za zatitu sloja za
zaptivanje od oteenja, a moe i da pobolja
zaptivanje objekta.
2.6.5.1.4 Karakteristike postupaka za

zaptivanje
Izbor postupaka za izradu hidroizolacija

zavisi pre svega od:
- vrste i namene objekta na putu
- specifinih lokalnih uticaja: saobraaja,
klime, oblikovanja puta, posebnih osobina
konstrukcije objekta i odravanje objekta.
Od tetnih uticaja vode objekti mogu da se

zatite na sledee naine:
- ugradnjom krutih materijala (tzv. bele
kade) i
- primenom razliitim kombinacija preteno
elastinih slojeva za zaptivanje (tzv. crna
kada). 2.6.5.1.5 Osnovni premaz podloge
Na vertikalnim i jako nagnutim povrinama

Kod postupka sa krutim materijalima, osnovni
gde se voda ne zadrava, izvodi se prethodni
materijal koji obezbeuje vodonepropusnost
premaz sa rastvorom bitumenskog veziva, a
je cementni beton. Bitne osobine betona
predstavlja prvi postupak u sklopu zaptivanja.
ograniavaju njegovu upotrebu, pre svega na
Izrada prethodnog premaza uslovljava i
delove objekata na putevima koji nisu
izradu zalivnog premaza ili ravnanja
izloeni delovanju soli. U ovakvim uslovima
lopaticom.
bolja je primena postupka po kojem se na
podlogu ugrauju vezani materijali (lepljene
Na povrinama sa malim nagibima i na
izolacije). U svim primerima ovakvih
horizontalnim povrinama, po pravilu treba
hidroizolacija potrebno je da se obezbedi
izvesti osnovni premaz (grundiranje) sa dva
dobar i trajan spoj izolacione trake sa
nanosa epoksidne smole, od kojih je prvi
pripremljenom podlogom.
posut kremenovim peskom suenim u vatri.
Po pravilu se epoksidni premaz izrauje u
Ispunjenje gore navedenog uslova zahteva
periodu kada temperatura podloge ne raste.
izvrenje sledeih predradnji:
- nanos osnovnog premaza,
Premaz podloge mora da obezbedi
- nanos zalivnog premaza ili nanos
zadovoljavajuu vrednost vrstoe prianjanja
ravnajueg sloja lopaticom.
na podlogu, a na betonskim objektima i
blokadu za vodenu paru.
Nain zaptivanja objekta na putevima mora
detaljno da bude odreen u projektu. 2.6.5.1.6 Sloj za zaptivanje
Svako zaptivanje objekta na putevima sa Sloj za zaptivanje mora da bude izgraen od
lepljenim materijalima-slojevima (crna kada) materijala koji je varenjem, lepljenjem ili
po pravilu se sastoji od slojeva za lepljene, prskanjem na sloj za lepljenje adhezivno
zaptivanje i sloja za zatitu (slika 2.6.5.1). povezan sa podlogom.
Sloj za zaptivanje mora da ima sposobnost

da prati sva pomeranja objekata.
2.6.5.1.7 Zatitni sloj
Da bi se zatitili slojevi za zaptivanje na

vodoravnim ili na povrinama sa malim
nagibom, treba izvesti zatitni sloj koji
JP Putevi Srbije 19
lepljenjem obezbeuje potpunu vezu - bitumenske mase (kitovi) za popunjavanje

zatitnog sloja sa slojem za zaptivanje. Kod zaptivanje spojnica
povrina sa veim nagibom za zatitu mogu - bitumenske trake za zaptivanje.
da se upotrebe i materijali koji obezbeuju Pre upotrebe je kod oba postupaka
potrebnu zatitu sloja za zaptivanje i neophodno da se izvede prethodni premaz
deliminim (takastim) povezivanjem sa sa odgovarajuim bitumenskim vezivom.
podlogom.
2.6.5.2.1.2 Vetaki inenjerski materijali
2.6.5.2 Osnovni materijali Vetakih inenjerski materijali mogu da se

koriste za zaptivanje objekata u sledeim
Upotrebljivost (kvalitet i kompatibilnost) svih postupcima:
materijala koji su predvieni za izolaciju - za slojeve koji slue za prianjanje:
objekata na putevima, mora da se proveri - za osnovne premaze: teni polimeri
odgovarajuim prethodnim ispitivanjima i da reakcijske (epoksidne) smole,
se dokae prethodno izdatim certifikatima. - za zalivni premaz ili mase za ravnanje
lopaticom: teni polimeri (reakcijske -
Za sve materijale moraju da se obezbede epoksidne smole) sa odgovarajuim
uputstva proizvoaa sa tanim opisom dodacima,
naina upotrebe materijala. - za slojeve za zaptivanje:
- teni polimeri za prskanje,
2.6.5.2.1 Vrste materijala - polimerne folije (za lepljenje),
- za delimino zatitne slojeve (ili za slojeve
Svi materijali koji se upotrebljavaju za razdvajanja kod plivajuih izolacija):
zaptivanje objekata moraju da budu - polimerna drenana tkanina,
proizvedeni sa bitumenskim vezivom ili od - drenano pletivo,
vetakih inenjerskih materija. Za odreene - za zaptivanje spojeva
slojeve u sklopu izolacije objekata mogu da - reakcijske inenjerske mase.
se upotrebe i neki drugi materijali.
2.6.5.2.1.3 Ostali materijali
2.6.5.2.1.1 Materijali sa bitumenskim
vezivom Za ojaanje polimerima modifikovanog
bitumena koji slui za sloj za zaptivanje,
Materijali sa bitumenskim vezivom su treba upotrebiti odgovarajue mree od
pogodni za korienje kod sledeih vetakih materijala, metalnih ica ili
postupaka: odgovarajuih tkanina od staklenih ili
- za slojeve koji slue za prianjanje, poliesterskih vlakana.
- za osnovni premaz: rastvori bitumenskih
veziva, Zatitni slojevi za zaptivanje objekata ili
- za zalivni premaz ili za ravnanje delova objekata koji se nalaze u nasipu mogu
lopaticom: modifikovana bitumenska da budu izvedeni od cementnog maltera ili
veziva sa polimerima (po potrebi i sa betona koji su pripremljeni po odgovarajuoj
dodacima), recepturi.
- za masu za lepljenje: bitumenska veziva
sa odgovarajuim dodacima. Za zatitu sloja za zaptivanje vertikalnih
- za slojeve za zaptivanje: betonskih povrina mogu da se upotrebe
- bitumenske trake za lepljenje, razliiti graevinski materijali, npr. drvene
- bitumenske trake za varenje, ploe, opeka, stiropor, stirodur, pluta, i dr.
- modifikovana bitumenska veziva sa
polimerima,
- za zatitne i habajue slojeve: 2.6.5.3 Kvalitet materijala
- bitumenski beton,
- liveni asfalt, Sve vrednosti koje su uslovljene za pojedine
- skeletni mastiks asfalt, osobine osnovnih materijala su granine i
- za premaz povrine habajueg sloja: moraju se obezbediti.
- rastvori bitumenskih veziva,
- sa polimerima modifikovana bitumenska 2.6.5.3.1 Materijali sa bitumenskim vezivom
veziva.
2.6.5.3.1.1 Bitumenska emulzija
Za zaptivanje popunjavanje razliitih
spojnica na objektima (spojnice dva ista ili Za osnovni premaz upotrebljava se katjonska
razliita materijala) upotrebljavaju se: emulzija od bitumena za kolovoze ili
bitumena modifikovanog sa polimerima.
20 JP Putevi Srbije
Tehniki uslovi za osobine kationskih su u tabeli 2.6.5.1.

emulzija od bitumena za kolovoze navedeni
Tabela 2.6.5.1: Tehniki uslovi za svojstva bitumenskih emulzija (prema standardu EN 13808)
Svojstvo Propis za Jedinica Tip bitumenske emulzije

ispitivanje mere
3 4 5 6
Stabilnost EN 13075-1 - 50 -100 70 -130 120 - 170 do

180 230
Stabilnost sa cementom EN 12848 g 2 - - -
Vreme dodavanja finih delova EN 13075-2 s 300 - - -
Sadraj veziva (za sadraj EN 1428 m.-% 48 - 52 53 - 57 58 - 62 63 - 67

vode)
Sadraj veziva (za destilaciju) EN 1431 m.-% 48 53 58 63
Udeo uljne komponente EN 1431 m.-% 3,0 5,0 8,0 10,0
Vreme isticanja, 2 mm, 40 C EN 12846 s 15 - 45 35 - 80 70 - 130 -
Vreme isticanja, 4 mm, 40 C EN 12846 s - - - 10 - 45
Ostatak na situ: EN 1429

- 0,5 mm m.-% 0,2 0,5 - -
- 0,16 mm m.-% 0,5 - - -
Ostatak na situ 0,5 mm (posle EN 1429 m.-% 0,2 0,5 - -

7 dana skladitenja)
Sleganje (7 dana EN 12847 m.-% 10 - - -

uskladitenja)
Adhezivnost EN 13614 % 90 - - -
povrine
Za osnovni premaz mogu da se upotrebe i pripremaju u posebnim pogonima kao

anjonske bitumenske emulzije, ako je to homogena fizika meavina ili kao proizvod
predvieno u projektu ili to odobri nadzorni hemijske reakcije bitumena i na visokoj
inenjer. temperaturi otpornog polimera elastomera.
2.6.5.3.1.2 Polimerima modifikovano Tehniki uslovi za bitumenska veziva

bitumensko vezivo modifikovana polimerima navedeni su u
tabeli 2.6.5.2.
Za zaptivanje objekata se upotrebljavaju i
modifikovana bitumenska veziva koja se
JP Putevi Srbije 21
Tabela 2.6.5.2: Tehniki uslovi za svojstva bitumenskih veziva modifikovanih polimerima

Osnovni Propis za Jedinica Tip bitumna
Svojstvo
zahtevi ispitivanje mere 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Konsistenca
kod srednje Penetracija kod
EN 1426 0,1 mm novosti 10 - 40 25 - 55 45 - 80 40 - 100 65 - 105 75 - 130 90 - 150 120 - 200 200 - 300
temperature 25C
korienja
Konsistenca
kod poviene
Taka razmekanja EN 1427 C novosti 80 75 70 65 60 55 50 45 40
temperature
korienja
Duktulitet (sa EN 13703 3 2 1 2 2
J/cm2 novosti - - - -
merenjem sile) EN 13589 kod 5 C kod 5 C kod 5 C kod 0 C kod 10 C
Kohezija vrstoa na EN 13703
J/cm2 novosti 3 2 1 - - - - - -
zatezanje kod 5C EN 13587
Vialit klatno EN 13566 J/cm2 novosti 0,7 - - - - - - - -
EN 12607-1
Promena mase % novosti 0,3 0,5 0,8 1,0 - - - - -
ali EN 12607
Odrana vrednost
Trajnost % novosti 35 40 45 50 55 60 - - -
penetracije EN 1426
Porast take
C novosti
8 10 12
- - - - - -
razmekanja EN 1427
Druga
svojstva
Plamenite EN ISO 2592 C novosti 250 235 220 - - - - - -
Modifikovana polimerna bitumenska veziva

se upotrebljavaju i kao zalivni premazi ili za 2.6.5.3.1.3 Bitumenska masa za lepljenje
ravnanje lopaticom, a ine sastavni deo
Osobine bitumenske mase za lepljene
sistema za zaptivanje objekta.
izolacione trake (po vruem postupku) na
podlogu, moraju da odgovaraju zahtevima
koji su navedeni u tabeli 2.6.5.3.
Tabela 2.6.5.3: Tehniki uslovi za svojstva bitumenskih masa za lepljenje
Jedinica Zahtevana Propis za

Svojstvo bitumenske mase za lepljenje mere vrednost ispitivanje
Udeo punjenja m.-% 0 EN 12697-1

Udeo pepela, najvie m.-% 2 EN 12692-1
o
Taka mekanja bitumena po PK, najmanje C 90 EN 1427
o
Taka loma bitumena po Fraassu, najvie C -5 EN 1109
Penetracija bitumena mm/10 20 do 30 EN 1426
o
Otpornost na potiskivanje mase na 50 C, 2
najmanje N/mm 0,8
o
Specifina deformacija potiskivanja na 50 C % navesti RVS 15.362
2.6.5.3.1.4 Bitumenska traka

Potrebne osobine bitumenskih traka za
Potrebne osobine bitumenskih traka za varenje koje se upotrebljavaju za zaptivanje
varenje i lepljene, koje se upotrebljavaju za vertikalnih ili veoma nakoenih povrina,
zaptivanje horizontalnih i blago nakoenih navedene su u tabeli 2.6.5.6.
povrina navedene su u tabelama 2.6.5.4 i
2.6.5.5.
22 JP Putevi Srbije
Tabela 2.6.5.4: Tehniki uslovi za svojstva bitumenskih traka
Zahtevana vrednost
Postupak sa lepljenjem Postupak sa varenjem
Propis za
Nain izrade Debljina Sadraj Sadraj
Debljina ispitivanje
trake bitumenskog bitumenskog
trake
veziva veziva
2 2
mm g/m mm g/m
Sa jednom trakom, 4,5 4200
3,0 2000
najmanje SRPS
Sa dve trake, najmanje 3,6 3200 U.M8.080
3,0 2000
EN 1849-1
Bandairanje, najmanje 2,0 1600 2,0 1600
Tabela 2.6.5.5: Tehniki uslovi za svojstva bitumenskih traka za horizontalne izolacije (EN 14695)

Svojstvo bitumenske trake
mere vrednost ispitivanje
o
Postojanost na 5 C(savijanje oko trna sa r=30 mm) - postojan EN 1109
o
Postojanost na 90 C, srednja vrednost teenja,
najvie m 0,5 EN 1110
Sila kidanja, poduno i popreno (5 cm), prosena
vrednost, najmanje N 800 EN 12311-1
Izduenje kod prekida:

- traka sa staklenom tkaninom. proseno najmanje % 2 EN 12311-1
Vrednost
-
traka sa poliestersko-polipropilenskom folijom,
najmanja prosena vrednost % 40 EN 12311-1
o
Otpornost na smicanje kod 50 C:
- traka: najmanja prosena vrednost N/mm
2
0.8 RVS 15362
- bitumenska masa: najmanja prosena vrednost N/mm
2
0.8
Bitumenska masa za traku: 0

- taka mekanja: najmanje C 150 EN 1107-1
- linearno skupljanje: najvie % 2
Masa nosaa poliesterske polipropilenske folije, g/m

2
200
najmanje
- debljina mase za lepljenje na donjoj strani nosaa,
najmanje mm 3 ZTV TP-BEL/1
- na gornjoj strani mm 0,5-1,3
Udeo kamenih zrna veih od 0,71 mm: najvie m.-% 5 EN 993-1
Upijanje vode najvie m.-% 5
vodonepro-
Propusnost vode (pritisak 1 bar/24 sata) - pustan EN 1928
Debljina trake mm 5 EN 1849-1
Najmanja pojedinana vrednost debljine trake mm 4,7 EN 1849-1
JP Putevi Srbije 23
Tabela 2.6.5.6: Tehniki uslovi za svojstva bitumenskih traka za vertikalne izolacije (EN 13969)

Svojstva bitumenske trake
o
Postojanost pri 0 C - postojan EN 1109
o
Postojanost pri 70 C EN 1110
Sila kidanja, uzduno i popreno: EN 12311-1
- nosa od staklenog voala: najmanje N 300/200
- nosa od poliesterskog polipropilenskog filca:
najmanje N 300/300 EN 12311-1
Izduenje prilikom kidanja:
- nosa od staklenog voala: najmanje % 2
- nosa od poliesterskog polipropilenskog filca:
najmanje % 30 EN 12311-1
Debljina trake: najmanje mm 3,6 EN 1849
Propusnost vode kPa 60 EN 1928
Nosei element bitumenske mase u traci koja klina barem po jednoj uzdunoj ivici. irina
se upotrebljava za izolaciju horizontalnih klina iznosi od 80 do 100 mm.
povrina mora da bude od tkanine od
staklenih vlakana ili poliesterskog filca. Mora Raslojavanje bitumenske trake po debljini ne
da ima odgovarajuu otpornost na prekid i sme da bude prisutno, a rola ne sme da bude
otpornost na uticaj topline. deformisana.
Povrina bitumenske trake mora da bude 2.6.5.3.1.5 Teni polimer za prskanje

homogena, suva, bez primesa i pukotina i
zatiena na odgovarajui nain Potrebne osobine tenih polimera za
polietilenskom folijom ili posipanjem sitnim prskanje koji se upotrebljavaju za zaptivanje
kamenim zrnima. horizontalnih i malo nakoenih povrina,
navedene su u tabeli 2.6.5.7.
Odstupanje prosene debljine bitumenske
trake od propisane ne sme da bude vee od Tekua polimerna membrana nanosi se
0,3 mm. prskanjem u dva sloja od kojih svaki mora da
ima debljinu najmanje 1 mm a ukupna
Bitumenska traka za zaptivanje ima irinu debljina ne sme da bude manja od 2 mm.
1000 mm, rubovi treba da budu ravni. Materijali za ova dva sloja treba da budu
Najvee dozvoljeno odstupanje irine iznosi razliito obojeni zbog olakanja kontrole
10 mm. nanoenja.
Ako se izolacija izvodi sa preklapanjem
bitumenskih traka, traka mora da ima oblik Kod nanoenja treba pratiti vremenske
uslove koje propisuje proizvoa materijala.
24 JP Putevi Srbije
Tabela 2.6.5.7: Tehniki uslovi za tekue polimere za prskanje
Svojstvo Propis za ispitivanje Zahtevana vrednost
Minimalna debljina Po odobrenju nadzornog 2 mm

inenjera
Specifina teina ovrsnute >1,1 g/cm kod 23 C

3
BS EN ISO 2811-1-2011
membrane
Izduenje ISO 37:1994; ASTM D638 >100% - <150%
vrstoa prianjanja ASTM 4541 Betonska podloga > 1,5 MPa

BS 4624:2003 elina podloga >2,0 MPa
4 g/m /dan kod 23 C

2
Propusnost za vodenu paru ASTM E96-80
Sila zatezanja ASTM 638; ISO 37:1994 >11 MPa
Sila kidanja ASTM D624; ISO 34-1 2004 70 N/mm
Tvrdoa ISO 868: 1985 >50 (Shore D)
vrstoa prianjanja asfaltne Valjani asfalt > 0.9 MPa kod

nadgradnje 23 C
Tvrdoliveni asfalt >1.0 MPa
kod 23 C
Smicanje zastora u odnosu Valjani asfalt >1,92 MPa kod -10 C

na hidroizolacioni sistem >0,6 MPa kod 23 C
>0.2 MPa kod 40 C
Tvrdoliveni asfalt >0,9 MPa kod 23 C
Kidanje hidroizolacije od ISO8510-1:1990 (ugao 90) 750 N/m

betona
Premoenje pukotina ASTM C836 >3,2mm kod -26 C
2.6.5.3.1.6 Asfaltne meavine za upotrebljavaju se frakcije kamenog materijala

zatitne i habajue slojeve veliine do 8 ili 11 mm i odgovarajue
modifikovano bitumensko vezivo.
Uslovljena svojstva asfaltnih meavina za Za izradu asfaltne meavine za zatitni sloj,
zatitne i habajue slojeve na objektima su frakcije mogu da budu od kamena
jednake kao i kod asfaltnih slojeva koji se karbonatnog porekla.
upotrebljavaju na kolovozu puta.
Asfaltna meavina skeletnog mastiks asfalta
Izbor vrste asfaltne meavine (asfalt beton,
u svemu mora da odgovara zahtevima za
liveni asfalt ili skeletni mastiks asfalt) za meavine koje se ugrauju na kolovoznim
izradu zatitnog sloja zavisi od vrste, duine konstrukcijama za teko optereenje.
te naklona objekata i od oekivanog
prometnog optereenja. Liveni asfalt manje je Kod asfaltne meavine za liveni asfalt, koji se
pogodan za objekte kojih uzduno ili upotrebljava kao zatitni sloj na objektima sa
popreno nakoenje prelazi vrednost od 5%. veim saobraajnim optereenjem (srednji i
teki saobraaj) dubina penetracije mora da
Za proizvodnju asfaltnih meavina za zatitne 2 o
bude (5 cm , 40 C, 30 min., 525 N) nakon 30
i habajue slojeve od asfaltbetona, skeletnog
mastiks asfalta i livenog asfalta
JP Putevi Srbije 25
minuta 1 do 2,5 mm, i za sledeih 30 minuta

najvie jo 0,4 mm. 2.6.5.3.1.8 Bitumenska traka za
zaptivanje spojeva
2.6.5.3.1.7 Bitumenska masa za
popunjavanje spojeva Osobine trajnoelastine bitumenske trake za
zaptivanje spojeva na graninim povrinama,
Osobine trajnoelastine bitumenske mase za pre svega spojeva zatitnog i habajueg sloja
popunjavanje spojeva na graninim sa ivinjacima (u sklopu hodnika na
povrinama razliitih materijala u oblozi objektima) moraju da budu sline osobinama
konstrukcije i okolnih elemenata, odreene mase za ispunjavanje spojeva navedenim u
su u tabeli 2.6.5.8. tabeli 2.6.5.8 osim osobina iz alineja 1 i 2
koje na ovim trakama ne moguda se provere.
Tabela 2.6.5.8: Tehniki uslovi za svojstva bitumenskih masa za ispunjavanje spojeva ( EN 14188-
1)

Svojstva bitumenske mase mere vrednost ispitivanje
o
Sposobnost zalijevanja na 180 C - dobra ZTV TL biftfug 82
o
Temperatura zalijevanja C navesti
o
Taka razmekanja mase po PK, najmanje C 85 EN 1427
o
Konusna penetracija na 25 C, (150 g, 5 s) mm / 10 40 do 90 EN 13880-2
o o
Teenje kod 60 C, (5 sata, 75 C), najvie mm 5 EN 13880-5
Teenje nakon pregrevanja, najvie mm 5 EN 13880-5
Promena take mekanja mase po PK posle o
C 10 EN 1427
zagrevanja (apsolutno), najvie
Promena konusne penetracije posle toplotne
o % 25 EN 13880-4
obrade kod 70 C, najvie
o
Postojanost na toploti po Nsselu na 45 C (24
- 6,5 EN 13880-2
sati), najvie
o
Postojanost na mrazu po Hermannu (-20 C, 5
sati) izdri 3 do 4 DIN 1996-18
o
Rastegljivost (20 C, 15x30 mm), najmanje mm 5 EN 13880-13
o
Otpornost na mekanje (150 C, 30 min.),
najvie % 5 EN 13399
2.6.5.3.1.9 Bitumenski premaz za 2.6.5.3.2 Materijali od vetakih

zaptivanje povrine inenjerskih tvari
Za premaz i zaptivanje povrine habajueg 2.6.5.3.2.1 Reakcijske (epoksidne) smole

sloja asfaltbetona upotrebljavaju se:
- bitumenske emulzije Za osnovni premaz (grundiranje) povrine
- bitumenska veziva modifikovana cementnog betona objekata upotrebljava se
polimerima reakcijska smola bez sredstva za rastapanje i
- bitumenske mase za lepljenje. bez punjenja sa malo viskoznosti i otporna na
toplinu.
Osobine navedenih materijala moraju da
odgovaraju zahtevima iz tabela 2.6.5.1, Reakcijska smola napravljena na bazi
2.6.5.2 i 2.6.5.3. epoksidnih smola mora da odgovara
zahtevima koji su navedeni u tabeli 2.6.5.9.
26 JP Putevi Srbije
Sastav epoksidne smole treba odrediti IR obzir osnovne podatke o pletivu koje nudi
analizom. Karakteristike osnovne proizvoa.
komponente i uvrivaa, ekstrakta i
reakcijske smole treba odrediti prethodnim Osobine drenanih tkanina moraju da
ispitivanjima, a rezultati slue kao osnova za odgovaraju vrednostima koje su navedene u
dalju proveru identinosti. tabeli 2.6.5.10.
2.6.5.3.2.2 Polimerna folija 2.6.5.3.2.4 Pesak za posipanje
Folije za delomino zatiene ili odvojene Pesak za posipanje osnovnog premaza sa

slojeve mora da budu proizvedene od epoksidnom smolom mora da ima osobine
polipropilenskih ili poliesterskih vlakana. Izbor koje se zahtevaju u tabeli 2.6.5.11, ako u
vrste folije zavisi od uslova upotrebe. uputstvima proizvoaa epoksidne smole nije
drukije odreeno.
2.6.5.3.2.3 Drenane tkanine
U odreenim primerima ovakav pesak je
Osobine drenanog pletiva za delimino upotrebljiv i za posipanje osnovnog premaza
zatiene ili odvojene slojeve moraju da se sa bitumenskim vezivom.
odrede u projektu. Po pravilu treba uzeti u
Tabela 2.6.5.9: Tehniki uslovi za svojstva epoksidnih smola (EN 1504-2)
Svojstva epoksidne smole Jedinica Zahtevana Propis za

o
Viskoznost: kod 23 C, najvie Pa s 1
o
Viskoznost: kod 12 C, najvie Pa s 4
o
Viskoznost: kod 8 C Pa s navesti
Gustina pojedine komponente g/cm
3
navesti
Ostatak po arenju, najvie m.- % 1
Vreme za obradu, najmanje min 10
Vreme stvrdnjavanja: navesti
ZTV-BEL-B / 1995
o
- 46 sati, 8 C, relativna vlanost vazduha 75 % u
normalnoj klimi, najvie
o
h 18 Teil 3
- kod 40 C, relativnoj vlanosti vazduha,
najmanje
o h 2
- kod 12 C in 75 % relativnoj vlanosti vazduha,
najvie
Sadraj materija koje ne isparavaju, najmanje h 40
Upijanje vode u vrstom stanju, najvie m.- % 98
Postojanost na vruini (silikonsko ulje), najmanje m.- % 2,5
o
Sila prianjanja nakon ispitivanja na vruini, C 250
najmanje
2
Postojanost kod uskladitenja, najmanje N/mm 1,5
godina 1
JP Putevi Srbije 27
Tabela 2.6.5.10: Tehniki uslovi za svojstva drenanih tkanina
Propis za
Jedinica Zahtevana vrednost ispitivanje
Svojstva drenanih tkanina
mere
300 g 400 g 500 g
Povrinska masa, najmanje g/m2 300 400 500 DIN 53854

Dozvoljeno odstupanje mase, najvie % 10 10 10 DIN 53854
Debljina a200 mase, najmanje mm 2 2,5 3 DIN 53855/1
Dozvoljeno odstupanje debljine, najvie % 10 10 10 DIN 53855/1
Maksimalna sila zatezanja / poduna i
poprena), najmanje N/50 150 200 250 DIN 53857/2
Izduenje pri maksimalnoj sili zatezanja,

najmanje mm*1 60 60 60 DIN 53857/2
Otpornost na probijanje, najmanja *2 % 1,500 1,500 1,500 DIN 54307
Otpornost na vatru *3 N B2 B2 B2 N 3800/1
Otpornost na truljenje *4 -
Otpornost na planinske vode *4 - Otporna

nije
topiva
Vodopropusnost, najmanje l/dm2/min 60 60 60 Darcy

Legenda:
*1 za iglane drenane tkanine bez ojaanja N/100 mm
*2 za drenane tkanine za tunele najmanje 800 N, ako je podloga prskanog betona
*3 za tunele
*4 poliolefinske drenane tkanine odgovaraju zahtevima
Tabela 2.6.5.11: Tehniki uslovi za svojstva peska za posipanje epoksidnih smola i bitumenskih
veziva
Zahtevana Propis za
Svojstva peska za posipanje Jedinica mere vrednost ispitivanje
- Frakcija 0,2 / 0,7 mm
- isprani delii (< 0,063 mm), najvie m.- % 0,5
- zrna ispod mere, najvie
TL Min - Stb
m.- % 5
- zrna iznad mere do 1 mm, najvie m.- % 10
- Frakcija 0,5 / 1,2 mm

- isprani delii (> 0,063 mm), najvie m.- % 0,3
- zrna ispod mere, najvie m.- % 5
- zrna iznad mere do 2 mm, najvie m.- % 10
28 JP Putevi Srbije
Po hidroizolacionom sloju dozvoljeno je

hodanje ili vonja samo u obimu koji je
2.6.5.4 Izvoenje radova potreban za izvoenje sledeeg sloja.
Okretanje vozila nije dozvoljeno. to pre
2.6.5.4.1 Opte treba ugraditi zatitni sloj.
Osnovni cilj kvalitetnog zaptivanja
Po zatitnom sloju je dozvoljen saobraaj
izolovanja objekta u svim fazama izgradnje i
vozilima samo za potrebe ugraivanja
upotrebe jeste obezbeenje kvalitetnog i
habajueg sloja, koji treba ugraditi to pre.
netetnog odvoenja povrinske i procedne
vode sa objekta.
Ako saobraaj po zatitnom sloju mora da se
odvija due vreme, ovaj sloj treba privremeno
Po pravilu se zaptivanje objekta izvodi samo
nadgraditi, a po mogunosti ugraditi odvojeno
u povoljnim vremenskim uslovima. Granine
zatitni i habajui sloj.
vrednosti ne smeju da budu prekoraene. Ovi
uslovi ograniavaju vreme u kome postoje
Zaustavljanje vozila i radnih strojeva na
optimalni uslovi za izvoenje ovih radova i
zatitnom i habajuem sloju dozvoljeno je
uslovljavaju nain izvoenja radova u teim
ukoliko su preduzete odgovarajue mere za
uslovima. Tada treba predviati posebne
zatitu.
mere koje e obezbediti odgovarajuu zatitu
radova i kvalitet izvoenja zaptivanja
Popreni i uzduni spojevi na zatitnom i
ugraivanje izolacije.
habajuem sloju moraju meusobno da budu
zamaknuti.
Izvoa mora unapred da dokae prikladnost
postupka koji treba da obezbedi kvalitet
Za zgunjavanje asfaltnih meavina zatitnih
izvedenog zaptivanja izolovanja objekta.
i habajuih slojeva na objektima dozvoljena
Mora da proveri uputstva proizvoaa za
je upotreba oscilacijskih i statikih valjaka.
upotrebu materijala, odnosno da ustanovi da
isti nisu u suprotnosti sa osnovnim zahtevima
Sve radove u vezi sa zaptivanjem
koji su odreeni u ovoj smernici. Ova
ugraivanjem hidroizolacije moraju da vode
uputstva uvek moraju da budu na
struno osposobljeni kadrovi sa proverenim
raspolaganju na gradilitu.
znanjem.
Pre poetka izvoenja radova na zaptivanju 2.6.5.4.2 Nain izrade
ugraivanju hidroizolacije, beton mora da
bude star najmanje 21 dan. Kod izvoenja 2.6.5.4.2.1 Priprema betonske podloge
radova na opravci ogranienog obima, beton
mora da bude star najmanje sedam dana. Uspeh zaptivanja objekta zavisi od kvaliteta
Ako uputstva proizvoaa doputaju pripremljene podloge odnosno povrine
izvoenje radova na zaptivanju polaganju betona na koju se ugrauje hidroizolacija.
hidroizolacije na povrinama koje nemaju
propisanu starost prema posebno Podlogu odnosno povrinu betona potrebno
pripremljenom postupku, taj postupak mora je oistiti usisivaima ili komprimiranim
da bude proveren u slinim uslovima koji su vazduhom. Sva zrna koja nisu dobro
predvieni za izvoenje radova. povezana treba odstraniti. Mrlje od ulja treba
oistiti, odstraniti zaprljane delove betona ili
Pojedinani postupci od pripreme betonske dodatnih maltera mehanikim alatima,
podloge do ugraivanja zatitnog sloja peskiranjem ili vodenim mlazom pod visokim
moraju da se sprovode i izvode u uslovima pritiskom. Ovim postupcima istovremeno se
koje propisuju proizvoai materijala. obezbeuje propisana hrapavost bez otrih
Pojedinani slojevi zaptivanja meusobno ivica.
moraju da budu slepljeni, odnosno slepljeni
po celoj povrini betona, ako je takav Dubina hrapavosti povrine betona, koja se
postupak predvien po projektu. Svaki postie sa peskiranjem, mora da iznosi:
sledei sloj izolacije moe da se ugrauje tek - najmanje 0,8 mm
posle izvrene kontrole kvaliteta izvedenih - do 1,5 mm za varene bitumenske trake,
radova na ugraivanju prethodnog sloja. - do 2 mm za lepljene bitumenske trake,
- najvie do 4 mm na pojedinim mestima.
Neposredno pre ugraivanja svakog sloja
treba da se proveri kvalitet odvodnjavanja Eventualne pukotine, valovita i segregirana
podloge, a izvoenje radova treba prilagoditi mesta na povrini betona treba natopiti
datim uslovima. epoksidnom smolom i posuti sa kvarcnim
JP Putevi Srbije 29
peskom (veliina zrna 0,5/1 mm), a vee Vlanost moe da se utvrdi i lokalnim
neravnine prethodno popraviti drugim zagrevanjem povrine betona pomou suvog
odgovarajuim materijalom (npr. epoksidnim vazduha poto zagrejana suva povrina ima
malterom). svetliju boju.
Povrina betona mora pre ugraivanja Povrina betona na objektu mora da bude to
hidroizolacije mora da bude suva. Moe da ravnija. Merenja 4 m dugom letvom mogu da
bude delimino vlana ako se za osnovni imaju sledea odstupanja:
premaz upotrebljavaju materijali koji - na duini 4 m najvie 40 mm
garantuju prianjanje vlanom podlogom. - na duini 2 m najvie 20 mm
- na duini 1 m najvie 10 mm
Vlanost povrine betona odreuje se
gravimetrijski buenim sondama dubine 2 Da bi se poboljala ravnost povrine, moe
cm, merenjem elektrine provodljivosti ili da se ugradi ravnajui sloj, ali samo iznad
drugim proverenim metodama. Dozvoljena izolacije.
vlanost povrine betona iznosi 4 %.
Sva odstupanja visina iznad 40 mm treba
Samo informativno i u izuzetnim sluajevima popraviti neposredno na betonu pre
vlanost moe da se odredi i pomou izvoenja hidroizolacije, kao i sva izboenja
upijajueg ili novinskog papira. Na ovakvom (ivice i grebene) koji spreavaju ugraivanje
papiru koji se pritisne na povrinu betona ne zatitnog sloja minimalnom debljinom.
smeju da ostanu tragovi upijanja vode.
Slika 2.6.5.2: Nain ravnanja i obezbeenja graninih vrednosti debljine zatitnog sloja
Odstupanja visina povrine betona izmeu

15 i 40 mm ispod projektovane kote treba da 2.6.5.4.2.2 Priprema eline podloge
budu popravljena sa odgovarajuim
ravnajuim slojem epoksidnog ili elina povrina objekata mora biti
mikroarmiranog cementnog maltera. Ako su osloboena od valjaonike kovarine,
ovakva odstupanja na povrini u manjem zaostalih delova vara nanetih u fazi montae,
obimu dozvoljava se runo ugraivanje tehnoloki otvori moraju da budu zatvoreni na
ravnajueg asfalta, neposredno na sloj propisan nain a povrina obraena.
izolacije (sl. 2.6.5.2). Povrina mora da bude ista, bez masnoa i
drugih zagaenja.
Nain izvoenja potrebnog izravnanja
povrine betona odreuje nadzorni inenjer Povrina mora da bude peskiranjem ili
na osnovu geodetskih merenja, ocene i samarenjem oiena do metalnog sjaja.
pregleda izvedenog stanja. Finoa peskirane povrine mora da se kree
od SA 2,5 (za eline povrine stanja
Srednja vrednost otpornosti na kidanje za poetne korozije A i B) do SA 3 (za eline
zaptivanje pripremljene povrine betona povrine stanja poetne korozije C i D).
mora da bude najmanje 1,5 N/mm
2 Peskirana povrina mora da bude ista,
(pojedinana vrednost najmanje 1 N/mm ),
2 suva, bez masnoe i drugih zagaenja.
tako da je obezbeena vrsta i trajna veza sa Peskirana povrina pre nanoenja
nadgraenim slojem. prethodnog premaza sme , da stoji otvorena
najvie etiri sata (relativna vlanost vazduha
ne sme da prelazi 75%).
30 JP Putevi Srbije
Pripremljena podloga preuzima se zapisniki, Srednja vrednost otpornosti na kidanje

a zapisnik potpisuju izvoa i nadzorni pripremljene povrine betona obraene
inenjer. reakcijskim smolama mora da iznosi
2
najmanje 1,5 N/mm . Lom mora da se pojavi
2.6.5.4.3 Osnovni premaz u betonskoj podlozi.
2.6.5.4.3.1 Osnovni premaz sa reakcijskim Dubina hrapavosti povrine koja je
smolama premazana sa reakcijskim smolama i posuta
sa kvarcnim peskom ne sme da bude vea
Osnovni premaz treba izvesti sa reakcijskim od 1,5 mm.
smolama koje se posipaju sa peskom.
2.6.5.4.3.2 Osnovni premaz sa bitumenskim
Ovaj premaz ne moe da nanosi bez vezivima
odgovarajuih zatitnih mera ako su u pitanju
sledei uslovi: Kod izrade hidroizolacije objekata u
- za vreme padavina, nastajanja rose, odreenim uslovima, za osnovni premaz
vlanosti usled magle, mogu da se upotrebe odgovarajua
- ako je relativna vlaga vazduha vea od bitumenska veziva. Kod povrina sa veim
85%, nagibom, ovaj postupak se upotrebljava u
- ako je temperatura povrine podloge veoj meri, dok se kod povrina sa manjim
o
betona ispod + 8 C, nagibom i veim optereenjem upotrebljava u
- ako je temperatura povrine podloge manjoj meri, u glavnom na objektima, gde je
o
iznad +40 C, kao zatitni sloj upotrebljen cementni beton.
- ako temperatura brzo raste ili opada.
Pripremljenu povrinu betona treba
Temperatura povrine podloge mora da bude premazati sa hladnim rastvorom bitumenskog
o
najmanje 3 K iznad temperature rosienja. veziva (nanosi se sa etkom ili valjkom), u
2
koliini 200 do 400 g/m . Koliina mora da
Vie komponentne reakcijske smole treba bude minimalna i homogena (bez prekida).
meati po uputstvima proizvoaa. Promena
materijala ili njihovog sastava i odnosa Ako se bitumenski rastvor upotrebljava u
meanja nije dozvoljena, ako u uputstvima vruem stanju, nanosi se prskanjem.
nije drugaije odreeno.
Temperatura povrine podloge tokom nanosa
o
Dubina hrapavosti podloge za osnovni mora biti najmanje +5 C.
premaz sa reakcijskom smolom po pravilu
nije definisana. Samo u izuzetnim sluajevima i uz prethodno
odobrenje nadzornog inenjera moe da se
Pripremljenu podlogu povrine betona treba upotrebi nestabilna bitumenska emulzija.
zatititi (popuniti pukotine) nanoenjem
jednog ili vie premaza sa epoksidnom Treba izbegavati nanoenje osnovnog
smolom. Prvi sloj se nanosi po uputstvima premaza u ranim jutarnjim satima.
proizvoaa (etkom, valjkom, prskanjem).
2
Smolu koliine od 300 do 500 g/m treba Dubina hrapavosti podloge na koju se nanosi
ravnomerno rasporediti po povrini bez lokvi. osnovni premaz od bitumenskog veziva,
Svea povrina smole posipa se kvarcnim zalivni premaz ili sloj za ravnanje, mora da
peskom krupnoe zrna 0,5/1,2 mm, izuzetno iznosi najmanje 0,6 mm.
2
0,2/0,7 mm, u koliini od 1,5 do 2 kg/m .
2.6.5.4.3.3 Zalivni premaz
Posipni materijal koji se nije prilepio za smolu
treba odstraniti metlom ili kompresovanim Zalivni premaz predstavlja dodatni sloj
vazduhom. epoksidne smole debljine 0,3 do 0,5 mm koji
se upotrebljava u sluaju potrebe nakon
Ako postoji mogunost izlaganja unutranjih nanosa osnovnog premaza. Premaz sa
povrina betona agresivnom delovanju vode, zalivnom masom stvara tanki film na itavoj
i njih treba zatititi premazom od reakcijskih povrini i prekriva eventualne prekide
smola i posipanjem kvarcnim peskom. osnovnog premaza.
Spojevi osnovnih premaza pojedinanih Zalivni premaz ne treba posipati kvarcnim

slojeva moraju da se izvode stepenasto, peskom.
pravolinijski i sa meusobnim rastojanjem od
10 cm.
JP Putevi Srbije 31
2.6.5.4.3.4 Izravnanje lopaticom Posebni uslovi i postupci ugraivanja

nevezanih izolacionih slojeva kao i zatita
Za ravnanje lopaticom obino se upotrebljava polimernih folija dati su u uputstvima
epoksidni malter. proizvoaa.
Ravnanje se izvodi na sveem osnovnom 2.6.5.4.4.1 Bitumenska traka

premazu (epoksidnom smolom), a uz
odobrenje nadzornog inenjera u izuzetnim Varenom ili lepljenom bitumenskom trakom
sluajevima moe da se upotrebiti i na moe da se izvede:
stvrdnutom osnovnom premazu. - zaptivanje pojedinih elemenata
konstrukcije objekta npr. ispod hodnika,
Epoksidni malter se poravna lopaticom po ivinih venaca, ivinjaka i
povrini ime se ispunjavaju udubljene - gornje zaptivanje objekata na putevima
hrapave povrine betona. Karakteristike
ovako pripremljene povrine su sline Bitumenske trake izmeu pojedinih
povrinama na kojima su naneti osnovni elemenata se obino ugrauju poduno
premazi. Poravnate povrine posipaju se prilepljene za lepljivu masu koja se nalazi na
kvarcnim peskom granulacije 0,5/1 mm bez osnovnom premazu od bitumenskog veziva.
prekida. U podruje kolovoza moraju da prelaze
najmanje 20 cm ime se obezbeuje
Ako se za izolaciju upotrebljavaju bitumenske kvalitetan spoj sa trakama gornje izolacije.
trake, za ravnanje mogu da se upotrebe Trake treba privremeno zatititi od
odgovarajui vrui bitumenski materijali. mehanikih oteenja, npr. sa bitumenskom
Najvie se upotrebljava bitumenska masa za krovnom lepenkom koja se uklanja pre
lepljenje. Upotrebom mase za lepljenje ugraivanja zatitnog sloja.
smanjuje se zavisnost nastavljanja izvoenja
radova na izradi hidroizolacije od vremenskih Mehanike osobine bitumenskih traka za
uslova. Potronja mase iznosi 1,5 do 2 izolaciju koja se ugrauje izmeu elemenata
kg/m .
2
delimino mogu da odstupaju od zahtevanih
vrednosti koje su date u tabeli 2.6.5.6.
Masa za izravnanje ne sme da se prekriva na
spojevima. Za gornje zaptivanje sa pojedinanim
bitumenskim trakama upotrebljava se
Prekomernu hrapavost povrine (iznad 4 postupak zavarivanja za podlogu.
mm) na pojedinim mestima treba izravnati sa
epoksidnim malterom. Odnos meanja Reakcijska smola u izvedenom sloju za
epoksidna smola: jednofrakcijski pesak je 1:3 lepljenje mora da bude stara najmanje 48 sati
do 1:4, ukoliko u uputstvima proizvoaa nije i dovoljno stvrdnuta.
drugaije odreeno. Obino se u praksi
upotrebljavaju pripremljene gotove meavine. Ako se bitumenske trake ugrauju kao gornje
trake na osnovni premaz od bitumenskog
2.6.5.4.4 Izolacioni slojevi veziva ili ravnajui sloj od lepljivih masa
napravljen lopaticom to ravnanje mora da
Za izolacioni sloj mogu da se upotrebe: bude suvo.
- pojedinane bitumenske trake
(jednoslojna izolacija) ili Temperatura vazduha za vreme ugraivanja
o
- bitumen modifikovan polimerima ili bitumenskih traka mora da ima najmanje 5
- prskane polimerne membrane. C, a podloga ne sme biti zamrznuta.
Za vezane (lepljene) izolacione slojeve Bitumenske trake treba prvo razmotati i

odnosno za vezu izolacionog sloja sa poravnati, po pravilu poduno u smeru
slojevima za lepljenje moe da se pojavi objekta. Kod ravnanja treba uzeti u obzir
potreba za primenom dodatnog sloja za irine preklapanja (ako nije predvieno eono
lepljenje. Postupak izrade ovog sloja spajanje traka) u irinama:
naveden je u uputstvima proizvoaa. Za - na podunim ivicama
ovaj dodatni sloj potronja iznosi oko 250 - stanjenim najmanje 8 cm
2
g/m . - normalnim najmanje 10 cm
- na poprenim ivicama najmanje 10 cm
Za nevezane (plivajue) vertikalne ili kose
izolacione slojeve kod mostova mogu da se Kod eonog spajanja, trake mogu da budu
upotrebie glatke ne lepljene ili polimerne folije razdvojene do 10 mm.
sa epovima.
32 JP Putevi Srbije
Popreni spoj traka mora da bude udaljen Neposredno nakon razmotavanja potrebno je
najmanje 50 cm. traku pritisnuti uz podlogu da se prilepio
itavom irinom i odstrani vazduh iz spoja.
eono spajanje bitumenskih traka treba
poeti na vioj strani objekta, a ako je Bitumensku masu koja na istie ili je bila
spajanje na preklapanje onda na nioj strani istisnuta na ivicama, treba ravnomerno
objekta. poravnati uz sam spoj. Veu koliinu istisnute
mase treba odstraniti. Ako u podruju spoja
Ako je bitumenska traka zatiena nema istisnute masa i ako je na odreenim
plastinom folijom pre ugraivanja treba je mestima ostala praznina, onda ta mesta
udaljiti ako je debljina vea od 0,05 mm. moraju dodatno da se popune.
Poravnate bitumenske trake treba naviti na Prodiranje bitumenske mase, na podruju

aure valjke odgovarajue mase. eonih spojeva u nadgraene asfaltne
slojeve treba spreiti pokrivanjem spoja u
Tokom ponovnog razmotavanja bitumenske irini od oko 20 cm sa trakom za
trake se zagrevaju itavom irinom (pomou bandairanje. Ova traka lepi se na podlogu
vie gorionika ili odgovarajueg izvora dodatnim zagrevanja podruja spoja.
toplote), a bitumenska masu ispod trake
treba se rastapa zagrevanjem. Temperaturu vrstoa prianjanja bitumenskih traka mora
2
izvora topline i udaljenost izvora topline od da bude najmanje 0,8 N/mm za prosenu
trake i osnovne mase (gorionici na noseoj vrednost tri uzorka, odnosno najmanje 0,4
2
pokretnoj konstrukciji) treba prilagoditi N/mm za pojedinana ispitivanja.
trenutnim vremenskim uslovima
(temperatura, vetar). Na slici 2.6.5.3 prikazana je hidroizolacija sa
jednom bitumenskom trakom, a na slikama
Ako se bitumenske trake zavaruju na sloj od 2.6.5.4 i 2.6.5.5 prikazana je obrada i
reakcijske smole temperatura zagrevanja zaptivanje spoja hidroizolacija i slojeva
povrine podloge ne sme da bude via od asfalta sa ivinjacima.
o
250 C.
Osnovne uslove za zagrejavanje bitumenskih Slika 2.6.5.3: Hidroizolacija konstrukcije sa

traka koje se vare odreuje proizvoa. jednom bitumenskom trakom
Upotreba pojedinanih gorionika za
zagrejavanje moe da se primeni samo u
izuzetnim sluajevima uz odobrenje
nadzornog inenjera.
U odreenim uslovima dozvoljava se

ugraivanje odgovarajuih bitumenskih traka
sa lepljenjem na osnovni premaz (rastvor
bitumenskog veziva) od vrue bitumenske
mase. Temperatura ove mase kod podlivanja
mora da odgovara uslovima iz uputstava
proizvoaa. Zagrejavanje bitumenske mase
za lepljenje mora da se izvodi u
odgovarajuim kazanima sa indirektnim Slika 2.6.5.4: Detalj obrade spoja uz ivinjak
zagrevanjem, termostatom i mealicom. U
toku zagrevanja i upotrebe masu treba stalno
meati i kontrolisati njenu temperaturu.
Potronja bitumenske mase iznosi 1,5 2,0
2
kg/m to zavisi od kvaliteta pripremljene
betonske povrine.
Ispred bitumenske trake koja je namotana na

valjak uvek mora da bude toliko rastopljene
(plastificirane) mase da se ispred nje stvara
greben.
JP Putevi Srbije 33
Legenda: Slika 2.6.5.6: Hidroizolacija oko otvora za

1 osnovni premaz oticanje vode
2 masa za punjenje spoja
3 premaz za zatvaranje povrine sloja asfalta
4 habajui sloj
5 zatitni sloj
6 osnovni premaz, zalivni premaz, ravnanje
lopaticom
7 armirana betonska konstrukcija
8 zaobljenje ivice bitumenskom masom ili
cementnim malterom
9 bitumenska traka
Slika 2.6.5.5: Hidroizolacija konstrukcije uz

ivicu kolovoza
Legenda:
1 osnovni premaz
2 masa za zaptivanje punjenje spoja
3 premaz za zatvarane povrina asfalta
habajueg sloja
4 habajui sloj
5 zatitni sloj
10 drenani epoksidni beton (drenana
traka)
11 zatitni drenani filc
12 drenani epoksidni beton
Legenda:
1 osnovni premaz
3 premaz za zatvaranje povrina asfaltbetona Slika 2.6.5.7: Detalj izolacije uz ivinjak i
4 habajui sloj otvor za oticanje vode
5 zatitni sloj
6 - osnovni premaz, zalivni premaz, ravnanje
lopaticom
7 a.b. konstrukcija
9 bitumenska traka
Na slikama 2.6.5.6 i 2.6.5.7 pregledno je

prikazana hidroizolacija uz otvore za oticanje
vode, a na slici 2.6.5.8 dat je detaljniji prikaz.
Poduni drenani leb mora da obezbedi
odvajanje ukupne procedne vode koja
dospeva do hidroizolacije u podruju
ivinjaka ili elementa ograde i istu odvesti u
sistem odvodnjavanja objekta.
Legenda:
1 osnovni premaz
3 premaz za zatvaranje povrina
asfaltbetona
4 habajui sloj
5 zatitni sloj
7 a.b. konstrukcija
9 bitumenska traka
11 zatitni drenani filc
34 JP Putevi Srbije
2.6.5.4.4.2 Bitumen modifikovan polimerima Tokom dovoenja materijala za zatitni sloj

treba obratiti panju da vozila ne otete
Polimerima modifikovano bitumensko vezivo hidroizolaciju.
najvie se upotrebljava za brizganu
hidroizolaciju betonskih povrina koje imaju Prosena vrednost vrstoe prianjanja je
2
veliki ugao nagiba, a retko za vodoravne najmanje 1,0 N/m , a pojedinana vrednost
povrine. najmanje 0,7 N/mm .
2
Potronja ovakvog bitumena kree se od 2 2.6.5.4.5.1 Asfaltni zatitni slojevi

2
do 3 kg/m to zavisi od hrapavosti povrine.
Asfaltni zatitni slojevi se po pravilu ugrauju
Po pravilu ovakvo zaptivanje nanosi se u vie samo na suvu podlogu. Pre ugraivanja
2
slojeva (priblino 1 kg/m za jedan sloj) na zatitnog sloja, sloj za zaptivanje ne sme da
pripremljenu podlogu sloja za lepljenje, a bude oteen u meri koja bi ugroavala
onda se vri njeno ojaanje tkaninama ili potpunu zatitu.
mreama od vetakih vlakana ili metala.
Ovo ojaanje treba postaviti pre nanoenja Vrsta asfaltne meavine za zatitni sloj mora
zavrnog prskanog sloja za zaptivanje. da je odreena u projektu.
Zaptivanje modifikovanim bitumenskim Debljina zatitnoga sloja ne sme da bude

vezivom sa polimerima treba na povrini tanja od 2,5 cm kao ni deblja od 5 cm (slika
zatititi sa odgovarajuim materijalom (npr. 2.6.5.2).
sa filcom, epastom plastinom folijom, Sva udubljenja na sloju za zaptivanje vea od
drvenim ploama, opekom). 5 cm treba poravnati odgovarajuom
asfaltnom meavinom za ravnanje i slojevima
2.6.5.4.4.3 Prskana polimerna membrana debljine od 1,5 do 4 cm.
Prskana polimerna membrana moe da se Kod mainskog ugraivanja asfaltne

upotrebi za zaptivanje tako horizontalne kao i meavine za zatitne slojeve po pravilu se
vertikalne povrine. Moe da se nanese u upotrebljavaju finieri sa tokovima. Ako se
jednom ili u dva koraka. U tom sluaju je upotrebljavaju finieri sa gusenicama, sloj za
drugi nanos obojen drugom bojom da bi se zaptivanje treba prethodno zatititi.
pojednostavila kontrola nanoenja. Na
povrinu polimerne membrane se nanosi Najvea neravnina na mainsko ugraenom
toplotno aktiviran kontaktni nanos, koji zatitnom sloju moe da bude 6 mm,
obezbeuje dobru vezu sa odabranim izmerena letvom dugom 4,0 m.
asfaltnim zatitnim slojem.
U toku ugraivanja zatitnog sloja ne sme da
2.6.5.4.5 Zatitni slojevi doe do utiskivanja bitumenske meavine iz
sloja za zaptivanje u zatitni sloj, a koja bi
Za zatitne slojeve vodoravnih ili blago mogla tetno da utie na osobine zatitnog
nakoenih hidroizolacija najvie se sloja. Osim toga ne sme da doe do
upotrebljavaju meavine asfalt betona, pomeranja pojedinih slojeva za zaptivanje.
skeletnog mastiks asfalta ili livenog asfalta. U
odreenim uslovima moe da se upotrebi i Zatitni sloj treba ugraditi to pre po
cementni beton. ugraivanju sloja za zaptivanje. Temperatura
asfaltne meavine ne sme da prelazi
Na kraim objektima duine do 30 m za o
vrednost 160 C, a temperatura livenog
zatitni sloj se preporuuje upotreba livenog o
asfalta 250 C. Postepeno zagrevanje
asfalta. izolacije postie se pravilnim ugraivanjem
meavine zatitnog sloja. Prvo se prostre
Da bi se zatitila hidroizolacija sa veim manja koliina, a odmah nakon toga preostali
nagibom treba upotrebiti druge odgovarajue deo. Na ovaj nain se obezbeuje da
materijale, npr. filc, stiropor, stirodur, epaste bitumenske trake ne budu previe zagrejane.
plastine folije, drvene ploe, opeku i dr.
Vrua asfaltna meavina moe da se
Da bi se zatitila izolacija na vertikalnim zadrava ispred ravnjae finiera od jednog
betonskim povrinama, kod okvirnih objekata do tri minuta, to zavisi od temperature
treba upotrebiti materijal koji spreava bilo okoline. Ovo pravilo vai i kod zaustavljanje
kakva mehanika oteenja izolacije. finiera. Brzina ugraivanja finierom ne sme
da bude manja od 2 m/min.
JP Putevi Srbije 35
Radni spojevi se izvode po principu vrue na uputstvima proizvoaa materijala za

vrue. Uzduni spojevi ne smeju da se zaptivanje.
izvode u podruju kolotraga.
Spojeve izmeu graninih povrina zatitnog
Po sloju za zaptivanje moe da se dozvoli i habajueg sloja i susednih materijala na
prelaz vozila koji dovoze asfaltnu meavinu kolovozu treba popunjavati odvojeno. Uz
kao i prelaz finiera, ako se na izolaciji ne ivinjake treba popuniti fugu uz zatitni sloj
nalaze rasuta zrna asfaltne meavine iz sa bitumenskom masom za zaptivanje
prethodno izvedenog transporta. spojeva na itavoj visini. Fugu uz habajui
sloj treba popuniti sa bitumenskom masom
Udeo pora u asfaltnoj meavini zatitnog nekoliko mm iznad habajueg sloja. Radi
sloja sme da iznosi do 4 V % (stepen zbijanja toga, u odreenim uslovima do visine 2,5 cm
najmanje 98 %). Jednake uslove mora da ispod povrine habajueg sloja moe da se
ispunjava i asfaltna meavina koja se ugradi odgovarajui uloak za zaptivanje
ugrauje za ravnanje udubljenja. (npr. traka iz profilisane gume, slika 2.6.5.8).
Ove trake se ne ugrauju na saobraajnim
Radne spojeve zatitnog sloja od livenog povrinama.
asfalta treba izvesti po postupku vrue na
vrue. U ostalim sluajevima radni spojevi se Pre ugraivanja mase za zaptivanje spojeva,
oblikuju kao fuge, a zatim se zaliju. sve povrine u fugi razmaku moraju da
Ako je zatitni sloj izveden od livenog asfalta budu suve, iste i premazane odgovarajuim
na koji se ugrauje habajui sloj od asfalt materijalom za osnovni premaz. Zatita
betona ili skeletnog mastiks asfalta, onda na ivinjaka osnovnim premazom ili masom za
povrinu zatitnog sloja mora da se utisne zaptivanje spojeva mora da bude najmanje 2
2
priblino 1 kg/m drobljenog materijala cm iznad kote habajueg sloja.
zrnavosti 2/4 mm ili 4/8 mm koji prethodno
mora da bude obavijen sa vezivom.
Slika 2.6.5.8: Detalj zaptivanja uz ivinjak sa
2.6.5.4.5.2 Drugi zatitni slojevi ulokom
Nain ugraivanja drugih materijala za

zatitne slojeve treba da bude prilagoen
njihovim osobinama. Pre svega, sloj za
zaptivanje treba da bude zatien od
oteenja u toku ugraivanja zatitnog sloja.
2.6.5.4.6 Habajui slojevi
Habajui slojevi na objektima u sklopu

konstrukcije zaptivanja moraju da obezbede
iste uslove za vonju kao na ostalom
kolovozu zbog ega se i grade od slinih
materijala.
Kod ugraivanja habajuih slojeva na

objektima treba uzeti u obzir ogranienu
upotrebu maina za sabijanje vibriranjem. U Legenda:
svemu drugom su uslovi za ugraivanje slini 1 osnovni premaz
kao na povrinama izvan objekta. 2 masa za zaptivanje spoja
3 osnovni premaz
2.6.5.4.7 Izolacija graninih povrina 4 habajui sloj
spojeva 5 zatitni sloj
6 osnovni premaz, zalivni premaz, izravnanje sa
lopaticom
Zaptivanje mora biti povezano sa graninim
7 armiranobetonska konstrukcija
povrinama ostalih konstruktivnih elemenata. 9 hidroizolacija bitumenske trake
Zbog toga na ovim graninim povrinama 13 uloak za zaptivanje
treba obezbediti odgovarajue razmake
fuge irine 15 do 20 mm koje se popunjavaju Bitumenska mase koja se upotrebljava za
sa odgovarajuim bitumenskim masama ili zalivanje eventualno treba da se zagreva u
drugim materijalom za zaptivanje. irina fuga posebnim kazanima prema uputstvu
mora da bude odreena u projektu, a dubina proizvoaa. Dozvoljeno je da se masa
zalivanja mora da bude izvedena u skladu sa ponovo zagreva pod uslovom da ne izgubi
36 JP Putevi Srbije
osobine i zahteve koji su navedeni u tabeli Minimalni obim kontrolnih ispitivanja

2.6.5.8. materijala naveden je u tabeli 2.6.5.11.
Ako se bitumenska masa previe skupi Pre poetka radova izvoa je duan da
nakon hlaenja, zalivanje treba ponoviti tako naruiocu dostavi na overu recepture za
da je fuga u potpunosti popunjena masom. asfaltne meavine zatitnog i habajueg
sloja, te rezultate dokaza kvalitetnog
Ako se za zaptivanje graninih povrina ugraivanja asfaltnih meavina.
zatitnog i habajueg sloja upotrebljava
bitumenska traka, onda se ona mora da se U toku izvoenja radova mora da bude
ugradi, po uputstvima proizvoaa, pre obavljena unutranja kontrola kvaliteta i
ugraivanja zatitnog i habajueg sloja. nezavisna (poljanja) kontrola kvaliteta.
Minimalni obim ovih ispitivanja dat je u tabeli
Granine vodoravne povrine na habajuem 2.6.5.12. Na osnovu rezultata ovih ispitivanja,
sloju uz fugu koje su popunjene masom za nadzorni inenjer moe da promeni obim
zaptivanje spojeva treba premazati masom ispitivanja.
za zatvaranje povrine u irini oko 25 cm od
ivinjaka (slika 2.6.5.5.). Za ovu zatitu Izvoa mora da vodi detaljan pregled
najvie se upotrebljava masa za ravnanje vremenskih uslova za vreme izvoenja
lopaticom koju treba naneti na osnovni radova i oduzimanja uzoraka.
premaz od bitumenske emulzije ili
bitumenske mase za lepljenje. Dodatni Izvoa moe da nastavi sa radom koji je
premaz od modifikovanog bitumenskog predvien u sklopu sledee faze tek kada
2
veziva (od 1 do 1,5 kg/m ) i posipanje sa nadzorni inenjer formalno potvrdi i overi da
2
peskom (granulacije 2/4 mm, do 2,5 kg/m ) su radovi iz prethodne faze preuzeti.
mora da obezbedi potpuno zaptivanje
navedene povrine. 2.6.5.5.3 Prethodna ispitivanja
Prethodnim ispitivanjima treba u prethodnom

2.6.5.5 Kvalitet izrade postupku treba da se dokae upotrebljivost
materijala koji su predvieni u projektu i
2.6.5.5.1 Opte popisu radova.
Pre poetka upotrebe svih materijala, maina Upotrebljivost graevinskih materijala i

i alata od kojih zavisi kvalitet zaptivanja postupaka mora da dokae izvoa radova
objekta, treba proveriti njihovu ispravnost i sa vaeim certifikatom koji izdaje ovlatena
pogodnost koja e garantovati kvalitet institucija. Izvoa mora da priloi dokaz i da
izvedenih radova. ga preda naruiocu pre poetka radova.
Dokaz mora da ispunjava sve osobine koje
Pored optih i posebnih tehnikih uslova koje su navedene u takama 2.6.5.3 i 2.6.5.4.2.
propisuje naruilac, treba uzeti u obzir i sve Izvoa ne moe da upotrebljava materijale
uslove koje su propisali proizvoai osnovnih pre nego to dobije saglasnost naruioca.
materijala, maina i alata. Uslovljena probna
ispitivanja koje izvoa mora da obezbedi su: Trokove prethodnih ispitivanja za
- prethodna ispitivanja upotrebljivosti, dokazivanje upotrebljivosti materijala i
- unutranja kontrolna ispitivanja, postupaka snosi proizvoa ili izvoa.
- nezavisna kontrolna ispitivanja.
Za ispitivanja asfaltnih meavina za zatitne i 2.6.5.6 Proveravanje kvaliteta izvoenja

habajue slojeve u celosti vae odredbe koje radova
se primenjuju za ispitivanje kod kolovoznih
konstrukcija izvan objekata. 2.6.5.6.1 Unutranja kontrola kvaliteta
2.6.5.5.2 Vrsta i obim ispitivanja Ispitivanja u toku izgradnje mora da izvodi

osposobljeni izvoa radova ili ovlaena
Pre poetka izvoenja radova izvoa mora institucija koju je odabrao izvoa. Sa
da priloi odgovarajue dokaze o kvalitetu unutranjom kontrolom kvaliteta dokazuje se
koje je izdala ovlatena institucija i to za sve kvalitet upotrebljenih materijala i izvrenih
materijale koje e se upotrebljavati u izradi radova shodno dogovorenim uslovima iz
zaptivanja. ugovora.
JP Putevi Srbije 37
Obim unutranjih ispitivanja mora za sve - vrstou prianjanja hidroizolacije,

materijale i postupkemora da bude odreen - stanje sloja za lepljenje,
programom koji je sastavni deo ugovora. - vrstou prianjanja zavarenih bitumenskih
traka,
Rezultate unutranjih ispitivanja izvoa - kvalitet lepljenja hidroizolacije sa
mora redovno da dostavlja naruiocu ili podlogom, te eventualne mehure i
institutu koji izvodi nezavisnu kontrolu udubljenja ispod hidroizolacije ili zatitnog
kvaliteta. U sluaju da izvoa utvrdi sloja livenog asfalta,
odstupanja od zahtevanog kvaliteta, mora - temperaturu prilikom ugraivanja
odmah da preduzme odgovarajue mere. zatitnog sloja,
- posipanje u pogledu vrste i koliine zrna
U zavisnosti od postupka izvoenja kao i izbor pravog trenutka za posipanje;
zaptivanja, izvoa mora da izvri unutranja
ispitivanja: Izvoa mora da priloi odgovarajue dokaze
za kvalitet materijala i izvoenje radova na
kod materijala: zaptivanju za sve upotrebljene materijale i
- da proveri otpremnice i oznake na postupke za svaki objekat.
ambalai (broj are),
- stanja i skladitenja ambalae i njenog Svi trokovi unutranje kontrole kvaliteta
sadraja prema uputstvima za izvoenje, materijala i postupaka u okviru ugovorenih
- meanja u propisanom odnosu, odredbi padaju na teret izvoaa.
- odgovarajuom opremom za meanje do
potpune homogenosti, 2.6.5.6.2 Nezavisna kontrola kvaliteta
- roka upotrebe odnosno datuma
proizvodnje i dozvoljenog trajanja Nezavisnu kontrolu kvaliteta po pravilu izvodi
skladitenja, ovlaena institucija.
- eventualnog dodavanja drugih materijala,
- mineralni dodaci i zrna za posipanje u Nezavisna kontrola kvaliteta slui za
pogledu sastava, veliine i vlanosti. nadziranje pravilnog izvoenja unutranjih
ispitivanja, ugraivanja materijala i izvedenih
kod izvoenja: radova u odnosu na odredbe iz ugovora.
- spoljanje uslove odnosno temperaturu Rezultati nezavisne kontrole kvaliteta ine
vazduha, podloge, materijala, taku osnovu za preuzimanje izvedenih radova.
roenja i relativnu vlanost vazduha toliko
dugo da vie ne moe da utie na
Tabela 2.6.5.11: Minimalni obim nezavisne
hidroizolaciju, ili najmanje dva puta
kontrole kvaliteta materijala za zaptivanje
dnevno,
- vlanost povrine podloge armirane
betonske konstrukcije, Vrsta materijala Ispitivanja na
- vrstou prianjanja povrine pripremljene koliinu
podloge (za betonsku i za elinu
bitumenska veziva i iz svake are
povrinu) ,
emulzije
- izgled kvaliteta obraene povrine,
modifikovano iz svake are
- postupak nanoenja reakcijske smole
bitumensko vezivo
odnosno bitumenskog veziva za osnovni
bitumenska masa za iz svake are
premaz u odnosu na propisani nain,
lepljenje
- uvaavanje vremena obrade,
bitumenske trake iz svake are
- izgled povrine pojedinanog sloja u
bitumenska masa za iz svake are
pogledu homogenosti, pokrivanja i
zaptivanje spojeva
neodgovarajuih mesta,
bitumenska traka za 1000 m
- uvaavanje propisanog vremena ekanja,
zaptivanje spojeva
- stanje izvedenog osnovnog premaza,
epoksidna smola iz svake are
ravnanja lopaticom i eventualnih slojeva
pesak za posipanje 20 t
za lepljenje pre nastavka radova u odnosu
teni polimer za iz svake are
na uslove iz ugovora,
brizganje
- obim i poloaj osnovnog premaza te 2
polimerna folija 10.000 m
potronju materijala, 2
filterska folija 10.000 m
- dubinu hrapavosti obraene povrine,
- debljinu sloja hidroizolacije u toku
izvoenja, Uzimanje uzoraka i ispitivanja na gradilitu
- sadraj pora u hidroizolacionom sloju, mora da se izvodi uz prisustvo izvoaa
38 JP Putevi Srbije
radova i naruioca. U koliko uredno pozvani Svaki uzeti uzorak mora da se evidentira i
predstavnik izvoaa nije prisutan uzimanje i paljivo uva. Nakon izvoenja zaptivanja i
ispitivanje uzoraka moe da se izvri i bez ugraivanja zatitnog sloja livenog asfalta
njega. Izvoa je obavezan da prui svu potrebno je kontrolnim uzorcima proveriti ima
potrebnu pomo kod uzimanja uzoraka i li neslepljenih mesta sa prisustvom upljina i
izvoenja nezavisne kontrole kvaliteta. mehura.
Ako je kod izvoenja unutranjih ispitivanja Sve trokove nezavisne kontrole kvaliteta u
hidroizolacije prisutan predstavnik naruioca, okviru ugovora u potpunosti snosi naruilac.
onda naruilac moe ta ispitivanja smatrati Trokove za eventualna dodatna kontrolna
kao nezavisna ispitivanja. Od svih ispitivanja, koje moe da zatrai naruilac ili
upotrebljenih materijala treba uzeti posebne izvoa snosi naruilac ispitivanja odnosno
uzorke (u odvojenoj ambalai) za eventualna izvoa, ako rezultati nisu dali pozitivne
naknadna proveravanja. rezultate.
Tabela 2.6.5.12: Minimalni obim unutranje i nezavisne kontrole kvaliteta u toku izvoenja radova
na zaptivanju i zatitnim slojevima
Na koliinu
Vrsta provere Unutranja ispitivanja Nezavisna ispitivanja
Povrina podloge:
2
- pregled stanja 250 m 1 x dnevno
2
- merenja: ravnosti 250 m -
2
dubine hrapavosti 250 m 1 x dnevno
2
vrstoa prianjanja 250 m -
Slojevi za lepljenje:
- vremenski uslovi u toku rada -
2 2
- osobine premaza sa reakcijskom smolom 500 m 2.000 m
- osobine bitumenskog veziva - za aru
2
- koliina premaza sa bitumenskim vezivom 250 m 1 x dnevno
Slojevi za zaptivanje:
Bitumenska traka
2
- osobine bitumenskih traka 2.000 m za aru
2
- osobine bitumenske mase za lepljenje 2.000 m za aru
- nain ugraivanja traka u toku rada 1 x dnevno
2
- koliina bitumenske mase za lepljenje 2.000 m 1 x na objekat
- merenja vrstoe prianjanja 3 x na objekat
Bitumen modifikovan polimerom:
2
- osobine s polimerom modifikovanog bitumena 2.000 m 1 x na objekat
2 2
- debljina sloja 1.000 m 2.000 m
Zatitni i habajui slojevi asfalt betona i
skeletnog mastiks asfalta:
- vremenski uslovi svaki dan -
2 2
- osobine asfaltne meavine 1x na obj./1.000 m 1 x na obj./2.000 m
2 2
2
- zbijenost sloja 100 m -
Zatitni i habajui slojevi iz livenog asfalta:
2
- osobina asfaltne meavine svaki kotao 1 x na obj./1.000 m
2 2
JP Putevi Srbije 39
u pogledu kvaliteta izvoa radova mora da

2.6.5.6.3 Ocena kvaliteta otkloni nedostatke pre nego to nastavi sa
radovima. Nedostatke treba da otkloni o
Nakon zavretka pojedinih faza rada ili svom troku, to podrazumeva i sve trokove
ukupnih radova potrebno je da se izvedu dodatnih merenja i ispitivanja koja treba da
statistike analize rezultata unutranje i budu izvedena po izvedenim radovima.
nezavisne kontrole kvaliteta:
- svih ulaznih osnovnih materijala i asfaltnih
meavina, 2.6.5.7.2 Preuzimanje radova
- ugraenih zaptivanja i zatitnih slojeva,
- asfaltne meavine zatitnog i habajueg Ugraeno zaptivanje preuzima nadzorna
sloja sluba investitora (u nastavku teksta
nadzorni inenjer), na osnovu pisanog
Statistike analize rezultata kontrolnih obavetenja izvoaa o zavretku radova.
ispitivanja po pravilu pripremaju izvoai Izvoa blagovremeno mora da predoi sve
unutranje i nezavisne kontrole, svaki za svoj podatke i izvetaje unutranje kontrole
deo. Poreenje rezultata statistikih analiza kvaliteta, te zavrni izvetaj o kvalitetu izdat
predstavlja osnovu za ocenu usklaenosti i od strane ovlaene institucije za obavljanje
kvaliteta, odnosno donoenja eventualnih nezavisne kontrole kvaliteta.
mera za korekcije.
Ocenu usklaenosti rezultata nezavisne Radove koji nisu zadovoljili kvalitet, odnosno
kontrole kvaliteta sa svim zahtevima po nisu izvedeni u skladu sa zahtevima ove
pravilu priprema ovlaena institucija. smernice i uslova iz projekta, a isti su
predmet ugovora, izvoa ne moe da
obrauna i naplati ako ih nije popravio prema
2.6.5.7 Merenje i preuzimanje radova zahtevima nadzornog inenjera. U ovakvim
sluajevima investitor moe da produi
2.6.5.7.1 Merenje radova garantni rok najmanje za pet godina za sve
radove koji nisu popravljeni.
Izvreni radovi se mere u skladu sa optim
tehnikim uslovima, proraunati u kvadratnim
metrima. 2.6.5.8 Obraun radova
Sve koliine izvedenih radova treba izmeriti i Izvedene radove treba obraunati u skladu
izraunati prema stvarno izvrenom obimu i sa optim tehnikim uslovima.
uporediti sa merama i koliinama iz projekta.
Koliine odreene i preuzete u skladu sa
Nadzorni inenjer preuzima izvedeno optim tehnikim uslovima treba obraunati
zaptivanje u skladu sa zahtevima ove po ugovorenim jedininim cenama.
smernice i eventualnim dodatnim zahtevima
koji su predmet ugovorne dokumentacije za U ugovorenoj jedininoj ceni ukljueni su svi
izvoenje radova. trokovi i aktivnosti koji su potrebni za
dovrenje radova. Izvoa nema pravo da
Ako se kod preuzimanja radova utvrde zahteva naknadne doplate.
nedostaci ili nisu ispunjeni minimalni zahtevi
40 JP Putevi Srbije

SRCS2 6 Zanatski Radovi (120430 SRB Konacna)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SRCS2 6 Zanatski Radovi (120430 SRB Konacna)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

TEHNIKI USLOVI ZA GRAENJE

2. POSEBNI TEHNIKI USLOVI

2.6. ZANATSKI RADOVI

Br. Datum Opis dopuna i promena

2.6.1 TESARSKI RADOVI 1

2.6.1 TESARSKI RADOVI 2.6.1.3 Kvalitet materijala

Kvalitet svih materijala za tesarske radove

Za vidne-glatke povrine po pravilu

Pre zatvaranja oplate sve unutranje Za uklanjanje skela i oplata kod

Svi elementi za utvrivanje oplata treba da 2.6.1.5 Kvalitet izvoenja radova

Za poetak uklanjanja oplate cementnog Kvalitet pripreme, odnosno postavljanja i

2.6.1.7 Merenje i preuzimanje radova Za sve radove na oplati koji ne odgovaraju

Ugraenu skelu i oplatu treba da preuzme Po pravilu se izgraene skele i oplate ne

2.6.2 ZIDARSKI I KAMENOREZAKI EN 998-2

2.6.2.1 Uvodni deo 2.6.2.2 Osnovni materijali

Malter za zidanje kamenom,

Za zatitu maltera mogu da budu certifikata dostavlja izjavu o usklaenosti

vrstoa na pritisak mora da bude - mere i D3 EN 772-16 i

Osobine Zahtevana Postupak za 2.6.2.1.9 Blokovi od krea i peska

Proizvoa izvodi kontrolu kvaliteta u Blokovi od opeke, koji se upotrebljavaju za

odreeno drugaije moraju da odgovaraju 2.6.2.4 Nain izvoenja

Bez obzira na odredbe projektne Proizvodnja meavine cementnog maltera

Malter koji se upotrebljava za malterisanje Vreme meanja i druge radnje od uticaja

U koliko se radovi izvode na niskim

Proizvedeni malter moe da bude 2.6.2.4.4.2 Malterisanje

Zidanje moe da se izvede bez upotrebe Bruena vidljiva povrina cementnog

2.6.2.5 Kvalitet izvoenja ispitivanja treba da je prilagoen

Obim proveravanja kvaliteta, ureenja i U ugovorenu jedininu cenu moraju da

2.6.2.1.22 Odbici za neodgovarajui tehnikih uslova o nainu obrauna

2.6.2.4.4.5 Kvalitet materijala 2.6.2.4.4.6 Kvalitet izvoenja

Zbog uslovljenog odgovarajueg kvaliteta Ako izvoa nije obezbedio zahtevani

prilagode nameni upotrebe i drugi metalni

dokumentaciji treba da dokae da takav 2.6.3.7 Merenje i preuzimanje radova

Ako je u projektnoj dokumentaciji Sve koliine bravarskih radova treba da se

2.6.3.5 Kvalitet izvoenja radova 2.6.3.7.2 Preuzimanje radova

Kod nabavljanja pojedinih materijala ili Ugraene delove na objektu preuzima

2.6.4 ZATITA MATERIJALA I

Tehniki uslovi za radove na obnovi 2.6.4.3 Osnovni materijali

2.6.4.4 Kvalitet materijala

Ispitivanja uzetih uzoraka mogu da se materijalom za izvoenje sanacije.

Izvoa radova mora u elaboratu da odredi Nanoenje maltera za reparaciju betona

- sleganja, popune odgovarajuim konstruktivnim

Postupak sanacije zavisi od stanja Povrina elinih ploa za privrivanje

2.6.2.4.4.8 Kvalitet izvoenja nainu obrauna odluuje nadzorni

Tabela 2.6.4.1: Vodilje u vezi sa prihvatljivim maksimalnim i minimalnim parametrima za ispitivanje

Br. Karakteristike Metoda Maksimalna i minimalna vrednost parametra

10 Temperatura podloge Sve U zavisnosti od materijala, ali obino izmeu 5-

23 Padavine Sve Obino nula, ali neki materijali se mogu naneti

24 Brzina vetra 1.1, 1.2, Manje od 8 m/s

25 Rosite 1.1, 1.2, U zavisnosti od materijala, ali obino se ne

33 Stepen ispunjenosti 1.4, 1.5, 80 % je obino prihvatljivo.

36 Pritiska vrstoa 3.1, 3.2, Kompatibilnost sa osnovnim betonom je vaan

Navedeni postupci su najbolje primenjivi u

prostiranjem peska (Sand-patch-method) ili Postupak sa vodenim mlazom (procedure

Masa za zaptivanje (joing sealing Traka za zaptivanje (sealing strip,

Zatitni sloj (protective layer, Schutzschicht)

2.6.5.1.4 Karakteristike postupaka za

Izbor postupaka za izradu hidroizolacija

Od tetnih uticaja vode objekti mogu da se

Na vertikalnim i jako nagnutim povrinama

Sloj za zaptivanje mora da ima sposobnost