Treci Graficki Rad

Dijagnostika stanja i sanacija konstrukcija Seminarski
rad
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

DIJAGNOSTIKA STANJA I SANACIJA
KONSTRUKCIJA
Za dati objekat na skici ije su pukotine i prsline snimljene na fasadi do ulice, treba
projektovati optimalne mere sanacije i to :
1. Za nosee spoljanje zidove od opeke debljine 25 cm .

2. Za meuspratnu konstrukciju koja je dobila ugib od 30 mm ,
raspona 5,6x4,6 m, debljine 14 cm , ispitivane marke betona
MB20, treba ojaati za dopunsko optereenje od 480 daN pri emu
postojeu armaturu iskljuiti iz rada.
3. Za stepenite sa podestom ako je spratna visina 3,40 m .
4. Unutar objekta postoji stub od betona dimenzija 40x40 cm , ija je
marka MB20 .Treba ojaati stub kako bi mogao da primi optereenje od
600 kN i transverzalnu silu od 220 kN .
5. Za stopu temelja koja je izvedena sa irinom od 65cm izvriti njeno
proirenje na 110cm .
Napomena:
a) Zidane elemente konstrukcije sanirati spiralnom armaturom i karbonskim
trakama.
b) Betonske elemente sanirati primenom karbonskih traka.
c) Sve detalje dati u razmeri R=1:5 a crtee u razmeri R=1:20.
d) Sve elemente koji nisu zadati student usvaja sam.
Student: Nikola Stefanovi MRG 188/2013

Predmetni nastavnik: Prof. dr Dragoljub Dreni
Zadatak izdao: Msc Marko Miloevi, dipl. in. gra. Strana 1
rad
- Pukotine i prsline snimljene na fasadi objekata do ulice:

rad
SADRAJ:
I) Dijagnostika i sanacija zida od opeke debljine 25 cm.
Dijagnostika stanja fasadnog zida od opeke debljine 25 cm..4

Prednaprezanje fasadnog zida u cilju zatvaranja prslina i pukotina..11
Predlog mere sanacije spiralnom armaturom.13
Predlog mere sanacije karbonskim trakama......15
II) Dijagnostika i sanacija meuspratne konstrukcije.
Predlog mera ojaanja meuspratne konstrukcije.....17
III) Dijagnostika i sanacija stepenita sa podestom.
Dijagnostika stanja stepenita sa podestom..22

Predlog mere sanacije stepenita......29
IV) Dijagnostika i sanacija stuba od betona debljine 40x40 cm.
Predlog mera ojaanja stuba biaksijalnom mreom.....41
V) Proirenje temeljne stope.
Predlog naina proirenja temeljne stope.....51
Literatura..57

rad
DIJAGNOSTIKA I SANACIJA ZIDA OD OPEKE
DEBLJINE 25 cm
a) Dijagnostika stanja fasadnog zida od opeke debljine 25 cm
Slika 1.1 Snimak prslina i pukotina na fasadi
Na fasadi objekta do ulice pojavile su se prsline i pukotine. Tri pukotine su irine

=12 i =16 mm koje se prostiru du cele visine zida. Prsline irine do 0.3mm
pojavile su se uglavnom u blizini svih otvora zida. Poloaj i pravci pruanja prslina i pukotina
prikazani su na slici 1.1.

rad
Postupak utvrivanja uzroka pojave pukotina na zidu objekta sastoji se u:
- Proraunu smiue sile koja je izavala pukotinu sa najirim otvorom;

- Proraunu seizmike sile koja deluje na objekat;
- Uporeenju smiue sile koja je izavala pukotinu sa najirim otvorom i seizmikom
silom koja deluje na objekat.
Proraun smiue sile koja je izazvala pukotinu sa otvorom =16 mm:
- Na osnovu lana 18. pravilnika o tehnikim normativima za zidane zidove i tabele 4 iz

istog lana, za zidne elemente od gline sa normalizovanom pritisnom vrstoom
N
fb 15
mm2
, najvea dozvoljena karakteristina vrstoa zida pri smicanju je
N
f sk 1.5 .
mm 2
Za irinu otvora pukotine =16 mm, duine 5,5m, debljinu zida d=25cm, smiua sila koja je
izazvala pukotinu rauna se prema formuli:
L 0.016 5.5
daN
Qs d f sk
S ( pukotine )
d pukotine dL pukotine d fsk d pu. dLpuk .
0 0
m 1.5 105 2
0.25
m
0
d puk . dL puko.

0
= 3300 daN
Proraun seizmike sile koja deluje na objekat:
- Seizmiki proraun objekta sprovodi se na osnovu odredbi iz pravilnika o tehnikim

normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima.
lan 20.

rad
- Seizmiki proraun konstrukcije sprovodi se primenom metode ekvivalentnog statikog
optereenja ili metode dinamike analize.
Metoda ekvivalentnog statikog optereenja
Usvojene dimenzije objekta u osnovi su: duina 18 m i irina 12m.

Usvojene visine prizemlja 3,4m i sprata 4m.
lan 22.
- Teina objekta odreuje se kao teina iznad gornjeg ruba temelja, odnosno ako su u pitanju
podrumske krute konstrukcije iznad gornjeg ruba tih konstrukcija.
1) Teina krova:
Gk ( g k g sneg ) *l du . *l ir . (1, 2 1, 0) *18*12 475, 2 kN
2) Teina svih zidova na prvom spratu:

G prvisprat g z ,opeka * h *(lduine lirine ) 4, 6* 4* (18 12) 552 kN
gz,opeke=4.6 kN/m2 za opeku d=25 cm.

3) Teina svih zidova u prizemlju
G prizemlje g z ,opeka * h *(l duine lirine ) 4, 6*3, 4*(18 12) 469, 2kN
5) Teina meuspratne konstrukcije

GMSK lduine * lirine * d * b 18*12* 0,14 * 25 756 kN
lan 19.
Ukupna teina objekta G odreuje se kao suma stalnog optereenja, verovatnog
korisnog optereenja i optereenja snegom.
Verovatno korisno optereenje uzima se kao 50% optereenja odreenog
propisima za optereenja. Ako je korisno optereenje znaajno (skladita, silosi,
biblioteke, arhivi i dr.), seizmike sile odreuju se za najnepovoljniji sluaj
maksimalnog, odnosno minimalnog stvarnog optereenja.
Optereenje od vetra i korisno optereenje kranova ne uzima se u obzir kod
seizmikog prorauna.

rad
Teina stalne opreme uzima se u punom iznosu.
- Verovatno korisno optereenje:
Gp 0,5* lduine * lirine * p 0, 5*18*12 * 2,5 270kN
Napomena: Povremeno optereenje u vrednosti od 2,5 kN/m2 je uzeto iz Evrokoda

EN 1991-1-1.2001, tabela 6.1, vodei se time da objekat pripada kategoriji objekata B.
Ukupna teina objekta G:

G Gk G prvogsprata G prizemlja 2* GMSK 2* G p
G 475, 2 552 469, 2 2*756 2* 270 3548, 4 kN
lan 21.
Ukupna horizontalna seizmika sila S odreuje se prema obrascu:
S=K.G
Gde je:
K ukupni seizmiki koeficijent za horizontalni pravac
G ukupna teina objekta i opreme prema lanu 19. ovog pravilnika.
lan 23.
Ukupni seizmiki koeficijent proraunava se prema obrascu:
K = Ko . Ks . Kd . Kp
Gde je :
Ko koeficijent kategorije objekta
Ks koeficijent seizmikog inteziteta
Kd koeficijent dinaminosti
Kp koeficijent duktiliteta i priguenja
Minimalna vrednost seizmikog koeficijenta K ne sme biti manja od 0,02.

rad
Prema lanu 4. pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u
seizmikim podrujima za kategoriju objekta I gde spadaju zgrade sa prostorijama predvienim
za vee skupove ljudi (pozorita, fakulteti, kole, bioskopske dvorane) koeficijent kategorije
objekta je:
Ko=1,5
Prema lanu 25. pravilnika o tehnikim normativima koeficijent dinaminosti je:

K d 1 .0
Objekat se nalazi u seizmikom podruju IX stepena seizminosti po skali MCS. Prema
lanu 24. pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim
podrujima koeficijent seizmikog inteziteta je :
Ks =0,10
Prema lanu 27. pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u
seizmikim podrujima koeficijent duktiliteta i priguenja za konstrukcije od obinih zidova je :
Kp=1,6
Ukupni seimiki koeficijent rauna se prema obrascu iz lana 23. pravilnika o tehnikim
normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima:
K = Ko . Ks . Kd . Kp = 1,5*1,0*0,1*1,6 = 0,24
Ukupna horizontalna seizmika sila S odreuje se prema obrascu iz lana 21. pravilnika o
tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima:
S = K . G = 0,24*3548,4 = 851.62 kN
Za objekte do pet spratova, prema lanu 30. pravilnika, raspored seizmikih sila vri se prema
priblinom obrascu:
Gi H i
Si S n
G
i 1
i Hi
;

rad
gde su:
Si seizmika horizontalna sila u i-tom spratu;

Gi visina i-tog sprata;
Hi visina i-tog sprata od gornjeg ruba temelja.
Slika 1.2 Pripadajuce teine
Gz . prizemlje GI ,sprat , z 469, 2 552

G1 GM . S . K GP 756 270 1536, 66kN
2 2 2 2
GI , sprat , zid 552

G2 GK GM .S .K . G p 475, 2 756 270 1777, 2 kN
2 2
G1 H1 1536, 66*3, 4
S1 S 851.62 242, 08kN
G1 H1 G2 H 2 1536, 66 3,4 1777,
2 7,4
G2 H 2 1777.2*7, 4
S2 S 851.62 609, 49 kN
G1 H1 G2 H 2 1536, 66 3,4 1777.2
7,4

rad
Slika 1.3 Dinamiki model konstrukcije
Slika 1.4 Poloaj delovanja seizmike sile na objekat

rad
Slika 1.5 Alternativni poloaj seizmike sile
Zakljuak: Seizmika sila koja deluje na objekat je vea od sile smicanja koja izaziva pukotinu
sa najveim otvorom. Uzrok pojave svih pukotina na fasadi objekta je dejstvo zemljotresa na isti.
Prsline koje su se pojavile na fasadi objekta do ulice su posledica starenja objekta i spoljanjih
vremenskih uticaja na fasadi.
b) Prednaprezanje fasadnog zida u cilju zatvaranja prslina i pukotina
Za pukotinu otvora =16 mm, duine 5.5 m, debljine zida 25 cm, smiua sila koja je izazvala
pukotine rauna se prema obrascu:
L 0.016 5.5
daN
Qs d f sk
S ( pukotine )
d pukotine dLpukotine d fsk d pu. dLpuk .
0 0
m 1.5 105 2
0.25
m
0
d puk . dL puko.

0
= 3300 daN
Za prednaprezanje zida koristie se ue 9 mm.

Karakteristike ueta 9 mm:
Povrina preseka A=50 mm2;

Karakteristina prekidna sila: Fk = 93 kN;
Dozvoljena sila: 0.75 Fk = 0.7*93 = 70 kN;

rad
Na zid visine 7.4 m izvrie se prednaprezanje 4 ueta 9 mm pri emu e sila prednaprezanja
Qs
svakog ueta biti Npred.= 70 kN > Fs* = 2*33 = 66 kN. (Fs faktor sigurnosti).
Prednaprezanje se vri sa jedne strane.
Svi neophodni detlji su dati u nastavku.
Zatita kotve od korozije i ostalih tetnih uticaja vri se poklopcem, a zatita samog poklopca i
podlone ploe se vri vodonepropusnim premazom.
Koristi se presa tipa S-25. Na slici su prikazane dimenzije prese kao i potreban
slobodan prostor za montau i rad prese.

rad
Slika 1.6 Geometrijski podaci za postavljanje i rad prese
Uz presu S-25 se primenjuje specijalna automatizovana pumpa tipa PE-25S.

Pumpa je prilagoena radu na gradilitu.
Slika 1.7 Tehniki podaci za rad pumpe na gradilitu
c) Predlog mera sanacije noseeg zida od opeke debljine 25cm spiralnom armaturom

rad
- Spoljanji zid od opeke debljine d=25 cm sanira se spiralnom armaturom. Pre saniranja
spiralnom armaturom zid se utee uadima po sistemu IMS. Proraun potrebne spiralne
armature za sanaciju zida je dat u nastavku.
- Deo seizmike sile S1 koji deluje na posmatrani fasadni zid:

S1 242, 08
S1 121, 04 kN
2 2
Seizmika sila se deli sa 2 jer ima dva zida u posmatranom pravcu.

- Osovinsko rastojanje izmeu dve horizontalne spojnice zida:
hopeke + 2*hspojnice/2 = 6,5+1 = 7.5cm
- Broj celih spojnica koje nemaju prekida usled otvora na koje deluje S1:
nspojnica = 20
- Deo seizmike sile koja deluje na svaku spojnicu:
S1,spojnice = S1/ nspojnica = 121,04/20 = 6,05 kN
- Usvaja se spiralna armatura 6 mm . Sspir.arm. = 9,29 kN > 6,05 kN = S1,spojnice
- Duina sidrenja: 75 cm.
- Deo seizmike sile S2 koji deluje na posmatrani fasadn zid:

S 2 609, 49
S2 304, 75kN
2 2
Seizmika sila se deli sa 2 jer ima dva zida u posmatranom pravcu.

- Broj celih spojnica koje nemaju prekida usled otvora na koje deluje S2:
nspojnica = 15
- Deo seizmike sile koja deluje na svaku spojnicu:
S2,spojnice = S2/ nspojnica = 304,75/15 = 20,32 kN
- Usvaja se spiralna armatura 2 10 mm. Sspir.arm. = 22,11 kN > 20,32 kN = S2,spojnice
- Duina sidrenja: 50 cm.
Detalji postavljanja spiralne armature su dati u nastavku.
Napomena: Tablica na osnovu koje je usvojena spiralna armatura je preuzeta iz knjige:

Dijagnostika stanja i sanacija konstrukcija, autor: dr Dragoljub Dreni.
rad
Postupak saniranja zida:
1) Skidanje postojeeg sloja maltera sa unutranje strane zida.

2) Prethodna priprema prslina i pukotina mehanikom obradom, a zatim nanoenje
aditiva za vezu staro- novo na bazi vodenog lateksa.
3) Injektiranje pukotina i prslina Sika Injection-451.
4) Izrada liceva na mestima na kojima je predvieno postavljanje i prednaprezanje
uadima.
5) Priprema uadi i zatezne glave.
6) Priprema mesta za kotve.
7) Postavljanje pasivne kotve sa jedne strane zida.
8) Povezivanje uadi sa pasivnom kotvom, prednaprezanje uadi sa druge strane uz pomo
hidrauline prese.
9) Ukotvljenje napregnutog ueta.
10) Uklanjanje hidrauline prese.
11) Popunjavanje liceva cementom.
12) Pripremanje spojnica za postavljanje horizontalne spiralne armature (buenje rupe u
spojnici, ienje rupe od sitne praine vodom i pumpanje cementa da bi se njime
ispunilo oko 2/3 izbuene rupe).
13) Postavljanje horizontalne spiralne armature u rupu i popunjavanje ostatka rupe
cementom.
14) Nanoenje sloja betona debljine d=5cm.
15) Nanoenje novog sloja maltera.

rad
Slika 1.6 Raspored cevica za injektiranje

Slika 1.7 Spiralna armatura
d) Predlog mera sanacije noseeg zida od opeke debljine 25cm. Varijantno reenje sa
karbonskim trakama
- Zid se sanira prednaprezanjem (Sika CarboDur CFRP Plates) karbonskim trakama.

Prednaprezanje se vri po sistemu Sika LEOBA CarboDur SLC II, koji je izloen u tehnikom
listu Prestressing Systems for Structural Strenghtening with Sika CarboDur CFRP Plates.
- Komponente sistema prednaprezanja Sika LEOBA CarboDur SLC II su:
1) Karbonska traka Sika CarboDur Plate: V 914 sa sledeim karakteristikama:

Povrina poprenog preseka: 126mm2
irina: 90 mm
Debljina: 1.4 mm
Sila zatezanja: 170-200 kN

rad
Maksimalna dilatacija istezanja: 8-9,5%0
Gubici sile prednaprezanja: 0%
2) zazezna kotva LEOBA SLC II:
- Sila kojom se prednapreu karbonske trake rauna se po obrascu:

N=(2,2 - 2,8)*S
Proraun sile prednaprezanja i broja potrebnih karbonskih traka u nivou prve meuspratne
konstrukcije:
Na zid deluje polovina seizmike sile.

N1 = 2,5*S1/2 = 2,5*242,08/2 = 302,6 kN
N1(1) = 170 kN
npotrebno = N1/ N1(1) = 302,6/170 = 1,78
nusvojeno = 2
Sila prednaprezanja svake karbonske trake pojedinano je:
Npotrebno = 302,6/2 = 151,3 kN - usvojeno N = 170 kN sila kojom se prednapree svaka traka.
Proraun sile prednaprezanja i broja potrebnih karbonskih traka u nivou druge meuspratne
konstrukcije:
Na zid deluje polovina seizmike sile.

N2 = 2,5*S2/2 = 2,5*609,49/2 = 761,9 kN
N2(1) = 200 kN
npotrebno = N2/ N2(1) = 761,9/200 = 3,8
nusvojeno =4,0
Sila prednaprezanja svake karbonske trake pojedinano je:
Npotrebno = 761,9/4 = 190,45 kN - usvojeno N = 200 kN sila kojom se prednapree svaka traka.
Postupak saniranja zida:

rad
- Popunjavanje pukotina i prslina:
1) Skidanje postojeeg sloja maltera sa unutranje strane zida.

2) Prethodna priprema prslina i pukotina mehanikom obradom, a zatim nanoenje
aditiva za vezu staro- novo na bazi vodenog lateksa.
3) Injektiranje pukotina i prslina Sika Injection-451.
- Priprema za prednaprezanje:
1) Vrenje neophodnih merenja i provera stanja zida koji e biti prednaprezan.

2) Utvrivanje pozicije ankera i ojaanja.
3) Provera sigurnosti trake: Traka se kida pre oktazivanja kotve.
4) Postavljanje modanika za metalnu ploicu.
5) Postavljanje metalne ploice sa zavrtnjevima i nanoenje lepka SikaDur-30 na
karbonske trake.
- Prednaprezanje:
1) Postavljanje zatezne kotve LEOBA SLC II sa jedne strane zida.
2) Povezivanje karbonske trake sa kotvom i apliciranje sile prednaprezanja
hidraulinom presom.
- Zavretak prednaprezanja:
1) Ukotvljenje i lepljenje karbonske trake.
2) Uklanjanje hidrauline prese.
DIJAGNOSTIKA I SANACIJA MEUSPRATNE

KONSTRUKCIJE
a) Predlog mera ojaanja meuspratne konstrukcije
Karakteristike meuspratne konstrukcije:

lx 5.6m l y 4.6m
- raspon ploe 5,6 x 4,6 m ,
- debljina ploe: d=14 cm
- marka betona MB 20

rad
Eb 9.25 3 f bk 10
- modul elastinosti:
kN
f bk 20 MPa Eb 9.25 20 10 28.74GPa 2874 cm 2
3
Za MB 20 ,
- Ojaanje meuspartne konstrukcije vrie se pomou karbonskih traka Sika CarboDur M.
- Analiza optereenja meuspratne konstrukcije:
Sopstvena teina ploe: g = dp*b = 0,14*25 = 3,5 kN/m2

Povrmeno optereenje: p = 5 kN/m2
Dopunsko optereenje: p = 4,8 kN/m2
Proraun statikih uticaja e se izvriti prema PBAB 87, prema graninim stanjima
nosivosti.
Meuspratna konstrukcija je slobodno oslonjena na sve etiri strane.
lx 5.6
1.2174 1.22
l y 4.6
- Prema lanu 214 pravilnika o tehnikim normativima za beton i armirani beton, ploe iji je
ly
0.5 2.0
odnos strana naleganja lx raunaju se kao ploe koje prenose optereenja u dva
ortogonalna pravca.
- Koeficijenti ki koriste se za odreivanje momenata savijanja ploa koje prenose optereenja u

dva ortogonalna pravca, oslonjenih na sve cetiri strane, optereenih jednakopodeljenim
dN
q( 2 )
optereenjem m .
P q l x l y M ki P
- ,

rad
ly:lx 1.0 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7 1.8 1.9 2.0
Mx 0.044 0.047 0.049 0.051 0.052 0.052 0.053 0.052 0.052 0.051 0.050
My 0.044 0.041 0.038 0.034 0.032 0.029 0.026 0.024 0.022 0.020 0.019
Slika 2.6 Tablica koeficijenata ki
Interpolacijom su odreeni koeficijenti ki :

k ix 0.0494
k iy 0.0372
- Stalno optereenje g:
P = g * lx * ly = 3,5*5,6*4,6 = 90,16 kN
M x , g P * kix 90.16*0.0494 4.454kNm
M y , g P * kiy 90.16*0.0372 3.354kNm
- Povremeno optereenje p:
( p p) lx l y
P= = 9,8*5,6*4,6 = 252,45 kN
M x , p P * kix 252.45*0.0494 12.47 kNm
M y , g P * kiy 252.45*0.0372 9.39kNm
M x ,U 1.6 M x, g 1.8 M y , g 1.6 4.454

12.47
1.8 kNm
29.57
M y ,U 1.6 M y , g 1.8 M y , g 1.6 3.354

9.39
1.8 kNm
22.27
Dimenzionisanje ojaanja u x-pravcu:

M ux 29.57 *100 2
AL 1.06 cm '
Lu 0.8 12
0.8 h 290
m
=> Usvojeno Sika CarboDur M914/170 -> AL,usv.=126mm2 > AL, pot. = 106 mm2
rad
irina trake: 90mm. Debljina 1.4mm.
- Kontrola maksimalnih dilatacija u betonu i karbonatnim trakama za dui pravac (x-pravac):
EL 210
7.31
EB 28.74
b x0
S red . AL (h x 0 ) 0
2
100 x 02
7.31 1.26 (14 x0 ) 0
2
50 x 2 0 10.234 x0 143.276 0
x02 0.2047 x0 2.8655 0
x0 1.59cm
b x03 100 1.593

I red . (h x0 ) 2 7.31
(14
1.59) 2 1259.79cm4
3 3
M x ,U x0 29.57 100 1.59

bo 0.00130 0.0035
EB I red .
2874 1259.79
bo ( h x0 ) 0.00130 (14 1.59)

c 0.0101 0.0135
x0 1.59
- dilatacije imaju doputene vrednosti.
Dimenzionisanje ojaanja u y-pravcu:

M uy 22.27*100 2
AL 0.80 cm '
0.8 h
Lu 290
0.8 12 m
=> Usvojeno Sika CarboDur M914/170 -> AL,usv.= 126 mm2 > AL, pot. = 80 mm2
irina trake: 90mm. Debljina 1.4mm.

rad
- Kontrola maksimalnih dilatacija u betonu i karbonatnim trakama za krai pravac (y-pravac):
EL 210
7.31
EB 28.74
b x0
S red . AL (h x 0 ) 0
2
100 x 02
7.311.26
(14 x0 ) 0
2
50 x 2 0 6.14 x0 85.97 0
x02 0.1228 x0 1.7194 0
x0 1.25cm
b x03 100 1.253

I red . (h x0 ) 2 7.31
(14
1.25) 2 1253.44cm 4
3 3
M x ,U x0 22.27 100 1.25

bo 0.001 0.0035
EB I red .
2874 1253.44
bo ( h x0 ) 0.001 (14 1.25)

c 0.0102 0.0135
x0 1.25
- dilatacije imaju doputene vrednosti.
Svi neophodni detalji su dati u nastavku.

rad
- Uputstvo za izvoenje radova na sanaciji meuspratne konstrukcije:
- Sanacija karbonskim trakama zahteva da podloga ispunjava odreene uslove kvaliteta, a to su

vrstoa betona pri pritisku, vrstoa prianjanja/lepljenja za datu povrinu, hrapavost i ravnost
(zatalasanost) povrine, taka rose i povrinska vlanost. Prianjanje-lepljenje traka za betonsku
povrinu je od velike vanosti jer se zateue sile u elementu za ojaanje praktino preko napona
smicanja, odnosno upravno na povrinu betona, unose u beton. Zavisno od primenjenog sistema
ojaanja (traka-laminat ili traka tkanina kao u ovom sluaju), treba da budu zadovoljeni uslovi u
pogledu vrstoe prianjanja lepljenja. 1,5 MPa za trake-laminate i 1,0 MPa za trake tkanine.
- Merenje povrinske vlanosti betona moe se sprovesti primenom razliitih vlagomera, a
takoe i postupkom suenja na 1050 C uzorka (komada) betona do konstantne mase (klasian
postupak ispitivanja vlanosti materijala).
- Lepljenju karbonskih traka moe se pristupiti samo ako povrinska vlanost podloge iznosi
najvise 4%. Postojee prsline-pukotine prisutne u zoni lepljenja karbonskih traka moraju se uz
pomo odgovarajue niskoviskozne smole prethodno injektirati. Na povrinu gde treba da se
zalepi karbonska traka etkom se nanosi odgovarajui tiksotropan epoksidni lepak. Potom se
traka runo fiksira za tako pripremljenu podlogu pomou valjka. Ako se radi o trakama-
tkaninama posle fiksiranja lepak se ponovo, ravnomerno i po celoj povrini trake nanosi pomou
etke, gumene pahtle ili molerskog valjka povlaenjem u pravcu vlakana. Na taj nain traka-
tkanina se impregnie, pri emu se vizuelno ceni da li je celokupna povrina trake-tkanine u
potpunosti korektno impregnisana.
- Za vreme izvoenja radova na lepljenju pa sve od ovravanja lepka moraju se izbei sva
pomeranja-vibracije u okolini. Pri izvoenju operacije lepljenja treba se u svemu pridravati svih
uputstava proizvoaa korienih materijala, odnosno uputstava nosioca sistema ojaanja koji se
primenjuje.

rad
Lepljenje karbonatnih traka
DIJAGNOSTIKA I SANACIJA STEPENITA SA

PODESTOM
a) Dijagnostika stanja stepenita sa podestom
Usvajanje broja i dimenzija stepenika:
husv 17.0cm
Usvajam visinu gazita:
H sp 3.40m
Spratna visina:
H sp 340
n 20
husv 17.0
Broj stepenika:
b 30cm
Usvajam irinu gazita:
l 120cm
Usvajam duinu gazita:
Usvajam irinu podesta i meupodesta: lp = 100 cm, lmp = 80cm
L (n 1) b lmp 19 30 80 570 80 650cm 6.5m
Duina stepeninog kraka:
3 4

rad
Slika 3.1 Statiki proraunski model

rad
Slika 3.2 Osnova i presek stepenita
Analiza optereenja:
Stalno optereenje
1. sopstvena teina ploe na delu podesta i meupodesta:

kN
g pl d pl ab dteraca * b 0.125 25 0.03* 20 3.725
m2
2. sopstvena teina ploe na delu 2-3:

kN
g pl d pl ab / cos 0.125 25 / 0.87 3.60
m2
- sopstvena teina stepenika sa teracom:

rad
1 1 1 1 kN
g step h b gter 0.17 0.3 24 0.94 2.04 0.94 2.98 2
2 b 2 0.3 m
h * d * 0.17 *0.03* 20 kN
gter d * 0.03* 20 0.94 2
b 0.3 m
kN
g1 g pl l 3.725 1.2
4.47
m' m'
(proraun za 1.2 )
kN
g 2 ( g pl g step ) l (3.6 2.98) 1.2
7.90
m' m'
(proraun za 1.2 )
Povremeno optereenje:
kN
p 1.5
m2
Stepenite je raunato za pokretno optereenje , a sada je potrebno njegovo ojaanje
kN
p 4 .0
m2
tako da moe da prihvati optereenje od
kN
p p l 4.0 1.2
4.8
m'

rad
Slika 3.3 ema stalnog optereenja
Slika 3.4 ema povremenog optereenja

rad
Statiki uticaji od stalnog optereenja:
.Opt. 1:
5 6
27.05
3 4
1 2
66.08
27.05
.Uticaji u gredi: max .M3= 66.08 / min .M3= -0.00 kNm
Slika 3.5 Dijagram momenata savijanja
29.29
.Opt. 1:
5 6
1.12
3 4
-1.12
1 2
.Uticaji u gredi: max .T2= 29.29 / min .T2= -29.29 kN

-29.29
Slika 3.6 Dijagram transferzalnih sila

rad
.Opt. 1:
5 6
3 4
1 2
.Uticaji u gredi: max .N1= 12.24 / min .N1= -12.24 kN
Slika 3.7 Dijagram normalnih sila

rad
Statiki uticaji od povremenog optereenja:

.Opt. 1:
5 6
18.01
3 4
1 2
43.37
18.01
.Opt. 1: 20.41
5 6
1.20
3 4
-1.20
1 2

-20.41

rad
.Opt. 1:
5 6
3 4
1 2
b) Predlog mera sanacije stepenita
Proraun ojaanja stepenine ploe u podunom pravcu karbonskim trakama

(mogua varijanta sanacije):
Mu
AL
0.8 h Lu
M U 1.6 M g 1.8 M p 1.6 66.00

43.40
1.8
183.72 kNm
h d pl a0 12.5 2.5 10cm
daN
Lu 29000
cm 2
183.72 102
AL 7.92 cm 2 1.2 m '
0.8 10 290
Usvajam 5 Sika Carbo Dur M1214:

rad
irina: 120 mm
Debljina: 1,4 mm
Povrina poprenog preseka: 168 mm2
AL1 1.68 cm2 1.2 m' AL ,usv 5*1.68 8.40 cm2 1.2 m ' AL , pot 7.92 cm 2 1.2 m'
=>
Napomena: Najosetljiviji delovi stepenita su mesta oslanjanja. Mogua varijanta sanacije je
ojaanje oslonaca stepenita tako da se povea stepen ukljetenja. Samim tim dolazi do promene
statikog sistema stepenita. Dimenzionisanje ojaanja i sve potrebne provere napona izvrie se
na osnovu statikih uticaja dobijenih za statiki sistem obostrano ukljetenog nosaa.
Slika 3.11 ema stalnog optereenja za novi statiki sistem

rad
Slika 3.12 ema povremenog optereenja za novi statiki sistem

Statiki uticaji od stalnog optereenja:
-44.95
.Opt. 1:
5 6
-44.95
3 4
21.13
1 2

rad
29.29
.Opt. 1:
5 6
1.12
3 4
-1.12
1 2

-29.29
.Opt. 1:
5 6
3 4
1 2

rad
Statiki uticaji od povremenog optereenja:
-29.40
.Opt. 1:
5 6
-29.40
3 4
13.93
1 2

rad
20.40
.Opt. 1:
5 6
1.20
3 4
-1.20
1 2

-20.40
.Opt. 1:
5 6
3 4
1 2

rad
- Poveanje stepena ukljetenja moe se postii oslanjanjem stepenita na eline elemente iji su
detalji i proraun prikazani u nastavku.
- Proraun je izvren prema knjizi eline konstrukcije u graevinatstvu, Branko Zari, Dragan
Buevac, Bratislav Stipani.
- Veza konzole za zid je izvedena preko eone ploe sa visokovrednim vijcima klase vrstoe 10.9
sa punom silom pritezanja Fp.
- Dozvoljeni naponi za osnovni materijal .0361 za statiko optereenje:
1dop 16.0kN / cm 2
1dop 9.0kN / cm 2
Dimenzionisanje preseka konzole:

rad
U preseku - deluju sledee presene sile:
Mg = 45 kNm Tg = 29,3 kNm

Mp = 29,4 kNm Tp = 20,4 kNm
M = Mg + Mp = 45+29,4 =74,4 kNm

Q = Tg + Tp = 29,3+20,4 = 49,7 kNm
Minimalni potrebni otporni moment Wx,pot preseka konzole iznosi:

M 74.4*100
465cm3
dop
1
16
Wx,pot =
Minimalna potrebna povrina rebra Apot,reb priblino iznosi:
Q 49.7
5.52cm2
1
dop 9
Apot,reb
- Pretpostavlja se presek konzole prema slici (zatamnjen je aktivni deo preseka):

rad
Ano. = 16*2,0 = 32 cm2

Areb. = 20*1.2 = 24 cm2 > Apot,reb. = 5.52 cm2
A = 2*32 + 24 = 88 cm2
16* 23 1.2*143
Ix 2*( 16* 2*112 ) 8040.00cm 4
12 12
Ix 8040.00
Wx 670cm3 Wpot 465cm3
h 12
7
Sx 16* 2*11 7 *1.2* 381.4cm3
2
Kontrola napona za usvojeni presek:
M 74.4*100
max 11.10kN / cm 2 dop 16.0kN / cm 2
Wx 670
ots .
Q * Sx 49.7 *381.4
max 1.96kN / cm 2 dop 9.0 kN / cm 2
Ix * bx 8040*1.2
- Proraun ava na spoju rebra sa noicom konzole:

rad
Maksimalna debljina ava:

a =0,7*tmin=0,7*1,2=8,4mm
max 1
Pretpostavljaju se ugaoni avovi debljine a1 = 6mm

Kontrola uporednog napona u avu:
u,dop 12kN / cm2
Q * Sx, no. 49.70*16* 2*11
VII 1.81kN / cm2 u,dop 12kN / cm 2
Ix * 2* a 8040* 2 *0.6
Usvojeni su ugaoni avovi debljine a1 = 6mm.
- Veza konzole za eonu plou:

Veza konzole za eonu plou ostvaruje se zavarivanjem ugaonih avova debljine a 2 za spoj rebra
konzole sa eonim ploom.
Pretpostavlja se: a2=8mm > 0.5*tr = 0.5*1.2=0.6 mm
Spoj noice konzole sa eonom ploom ostvaruje se, takoe, zavarivanjem ugaonim avovima
debljine a3.
Pretpostavlja se: 0.5*tno. a30,7* tno
0,5*20=10mm a3=12mm0,7*20=14mm
Povrine ovih avova oborene u ravni spoja sa eonom ploom prikazane su na sledeoj slici:
Slika 3.19 Povrine avova oborene u ravan spoja sa eonom ploom

rad
Ukupna povrina avova za vezu konzole sa eonom ploom:
A=4*16*1,2+2*14*0,8=4*19,2+2*11,2=99,2cm2
Moment inercije svih avova:
0.8*14.03
I 2*19.2*9.4 2 2*19.2*12.6 2 2* 9855,3cm 4
12
Otporni moment svih avova:

I 9855.3
W 746.61cm3
h 13.2
- Naponi se kontroliu u 3 karakteristine take koje su oznaene na slici 3.19 sa 1,2 i 3.

Kontrola napona u taki 1:
M 74.4*100
n 10kN / cm 2
W 746.61
u n 2 VI VII n 10kN / cm 2 u ,dop 12kN / cm 2

7
n 10* 5.56kN / cm 2
12.6
49.7
VII 2.21kN / cm 2
22.4
u n 2 VI VII 5.562 2.212 6kN / cm 2 u ,dop 12kN / cm 2

u VII 2.21kN / cm 2 u ,dop 12kN / cm 2
- Veza eone ploe za zid:

rad
Slika 3.20 Raspored spojnih sredstava

- Proraun spojnih sredstava:
Pretpostavljam zavrtnjeve M22l sa karakteristikama:

As=3.03cm2
Fp=218kN
Sila u noicama konzole iznosi:
M 74.4
Fnoz 3.38kN Fno p
h 22
beff ploe
b. 200mm
- Odreivanje poloaja neutralne ose:

Pretpostavljam da se neutralna osa nalazi ispod prvog reda zavrtnjeva.
k
beff * x 2 4* As * k 4* As* yi 0
i 1
k 3( pretpostavka )
20* x 2 4*3.03*3 x 4*3.03(7 14 21) 0
20 x 2 36.36 x 509.04 0
36.36 36.362 4* 20*509.04
x1/2
2* 20
36.36 205.05
x1/2 x1 4.22cm 7cm
40
Pretpostavka je dobra.

rad
b * x3 k
I 2* As * yi 2
12 i 1
yi yi ' x
20* 4.223
I 2*3.03*(2.782 9.782 16.782 ) 2458.02cm4
12
M 74.4*100
1 * y1 *16.78 50.8kN / cm 2
I 2458.02
Z1 Z max As * 1 3.03*50.8 153.92kN
Z doz v1 * Fp 0.8* 218 174.4 kN.....Fp v1 * v * As 0.8*90*3.03 218.16kN
Z max 153.92kN Z doz 174.4kN
- Sila trenja usled transverzalne sile koja pripada jednom spojnom sredstvu:
T 49.70
NTS 8.3kN
2* n 2*3
- Dozvoljena sila trenja u najoptereenijem zategnutom spojnom sredstvu:

mts * *( Fp Z max) 1*0.5*(218.16 153.92)
NTS ,doz. 25.70kN
v2 1.25
NTS 8.3kN NTS ,doz 25.7kN

rad
Slika 3.21 Raspored spojnih sredstava
- Usvojene dimenzije eone ploe:

lp=260mm
bp=200mm
tp=25mm
Usvojena eona ploa: 26025200 mm.
Veza izmeu konzolnog nosaa i podesta je izvedena elinom ploom dimenzija 80,5x20x2 cm
i neobraenim zavrtnjevima M16. Zbog poboljanja stepena ukljetenja oslonca su usvojena dva
konzolna nosaa. Svi detalji su prikazani u nastavku.
DIJAGNOSTIKA I SANACIJA STUBA OD BETONA

DIMENZIJA 40x40cm
Karakteristike stuba:
Visina: 380cm;
Dimenzije kvadratnog poprenog preseka: 40x40cm;
Marka betona: MB 20.

rad
1. Analiza optereenja:
Normalna sila koju stub treba da primi: N=600 kN;

Normalna sila od reakcije MSK: Nmsk=2,8*2,3*0,14*25=22,54 kN;
Normalna sila od povremenog optereenja: Np=2,8*2,3*5=32,2 kN;
Sopstvena teina stuba: Gstuba=0,4*0,4*3,8*25=15,2 kN
Ukupna stalna normalna sila:

Ng=N+Nmsk+Gstuba=600+22,54+15,2=637,74 kN
Ukupna povremena normalna sila:
Np=32,2 kN.
Transferzalna sila koju stub treba da primi: T=220 kN;

Seizmika sila u nivou drugog sprata: S2=609,5 kN;
Moment savijanja od dejstva transferzalne sile: MT=T*h=220*3.8=836 kNm
Moment savijanja od dejstva seizmike sile: MS=S*h=609,5*3.8=2316 kNm
Prema lanu pravilnika PBAB 87, tablica 21. doputeni srednji napon pritiska betona za stubove
b20cm i MB 20 je s=5.5 MPa
b=N/A =669,94/0,42=4,19 Mpa < 5.5 MPa
Armatura u stubu:
Usvojeno 4R19, povrina jedne ipke: 2,84 cm2;
Duina sidrenja: 50mm;
Granica razvlaenja: fy=400 MPa
Uzengije:
Usvojeno U6, povrina jedne uzengije: 28mm2;
Rastojanje uzengija: 75/150mm.

rad
Karakteristike biaksijalne mree za ojaanje:

Usvojeno: Sika Wrap HEX 103C
Modul elastinosti: E=65700 MPa;
Granica razvlaenja: fL,u=750 MPa;
Dilatacija: L,u=1,10%;
Karakteristike epoksidalnog lepka:

Usvojeno: SikaDur HEX 300
Adhezija (prijanjanje) lepka i betona > 4 N/mm2;
Viskoznost: mala;
1. Zahtevana smiua sila:

Maksimalna oekivana sila smicanja: Vu=M/H=(2316+836)/3,8=830 kN;
2. Doprinos smiueg mehanizma (prirataj smiue sile usled adhezije lepka i betona):
fb
c*Vc=c*k* *Ae, gde je:
Ae=0,8*Ag, Ag - povrina poprenog preseka stuba;
Ae=0,8*400*400=128 000 mm2
c koeficijent doprinosa betona koji je dat u Sika prospektu.
c=0.85
k oitava se sa dijagrama. Za koeficijent duktiliteta =1 =>
k=0,25
fb
c*Vc=c*k* *Ae
14
c*Vc =0,85*0,25* *128000*10-3
c*Vc=101.77 kN
3. Doprinos horizontalne armature (uzengija):

rad
* Av * fy * b '
*cos
2* s
s*Vs= s* , gde je:

s=0,85; 450, ctg 1;
b'=b-2*cc=400-2*20=360 mm, cc zatitni sloj betona (concrete cover);
s=75mm (razmak uzengija);
Av povrina jedne uzengije;
fy granica razvlaenja elika.
* Av * fy * b ' * 28* 240*360
*ctg *1*103 43.06kN
2* s 2*75
s*Vs= s*
4. Doprinos vertikalnog optereenja:
c*VL= c*N*tan
c=0,7 (iz tablice);
tan=19/380=0,05;
c*VL= c*N*tan = 0,7*670*0,05=23,45 kN
c*Vc + s*Vs + c*VL = 101,77 + 43,06 +23,45 =168,30 kN

c*Vc + s*Vs + c*VL < Vu = 830 kN
Stub nije u stanju da sam primi transferzalnu silu ve je

potrebno ojaati ga biaksijalnom mreom.
a) Predlog ojaanja stuba biaksijalnom mreom:
Odreivanje potrebne debljine mree:

rad
Vu (c *Vc s *Vs c *VL )

tL
2* L * L * E L * b
L 0.25 0.6 L 0.40
830000 168300
tL 2.86mm
2*0.40*0.011* 65700* 400
Usvojeno: 1 Sika Wrap HEX 103C (3mm).
Odreivanje potrebnog broja slojeva:
2.8* pL * F * f L ,u * L ,u
cu 0.004
fb
4* t L 4*3
pL 0.03
b 400
F 0.9
- preporueni redukcioni faktor
2.8*0.03*0.9*750*0.011
cu 0.004 0.04855
14
Ukupna debljina potrebnog sloja mree za ojaanje stuba:

0.18*( cu 0.004) * b * fb
tL
F * f L ,u * L ,u
0.18*(0.04855 0.004)* 400*14
tL 6mm
0.9*750*0.011
Usvojeno 2 Sika Wrap HEX 103C (6mm).

rad
Proraun nosivosti spregnutog preseka stuba i biaksijalne mree:
Materijali:
- Armatura R19
Povrina armature: Aa=4*0,952*3.14=11,34 cm2
0.954 *
I a I a s I ap 4* ( 0.952 *17 2 ) 3280,15cm 4
4
Moment inercije armature:
Modul elastinosti: 210 000 Mpa.
Granica razvlaenja v = 400 MPa.
- Biaksijalna mrea Sika Wrap HEX 103C:
Povrina biaksijalne mree: Am= 2*40*0,6 + 2*41,2*0,6 = 97,44 cm2

41.2 41.23 40 403
I bm 26775.2cm 4
12 12
Moment inercije biaksijalne mree:

rad
Modul elastinosti: E=65700 MPa;
Granica razvlaenja: fL,u=750 MPa;

- Beton:
MB 20
kN kN
WN 2.0 r 0.7 * wn 0.7 * 2 1.4
cm 2 cm 2
Povrina betona: Ab=40*40=1600 cm2

40 403
Ib 3280.15 210053, 2cm4
12
Moment inercije betona:
kN
Ebi 500 WN 500 2 1000
cm 2
Modul elastinosti pri kratkotrajnom optreenju:
Aktivna krutost spregnutog stuba pri savijanju:

( EI )W Ea I a Eb I b Ebm Ibm
21000
3280,15 210053.2
1000 26775.2
6570
454849414kNcm 2
- Odreivanje momenta plastinosti za usvojeni presek stuba:
Abm1=41,2*0,6=24,72 cm2
Abm2=2*(hn-0,6)*0,6=1,2*hn-0,72
Abm3=2*(40,6-hn)*0,6=48,72-1,2hh
Amb4=Abm1=24,72 cm2
Aa1=2*0,952*3,14=5,67 cm2 =Aa2
Ab=(hn-0,6)*40-Aa1=40*hn 29,67 cm2
Rbm1=24,72*75=1854 kN
Rbm2=(1.2*hn-0,72)*75=90*hn 54
Rbm3=(48,72-1,2hh)*75=3654-90*hn

rad
Rbm4=Rb1=1854 kN
Ra1=Ra2=5,67*40=226,8 kN
Rb=(40*hn 29,67)*1,4= 56hn - 41,54
Zbm1=hn-0,3
Zbm2=0,5*hn-0,3
Zbm3=(40,6-hn)/2=20,3-0,5* hn
Zbm4=0,3+40,6-hn=40,9-hn
Za1=hn-3,6
Za2=40,6-hn-3=37,6-hn
Zb=0,5*hn-0,3
Rbm*Zbm + Rai*Zai +Rb*Zb = 0
1854*(hn-0,3) + (90*hn 54)*(0,5*hn-0,3) + 226,8*(hn-3,6) + (56hn-41,54)*(0,5*hn-0,3)

- (3654-90*hn)*(20,3-0,5* hn) 1854*(40,9-hn) - 226,8*(37,6-hn) = 0
hn2 + 275,86*hn 5709,9 = 0

=> hn = 19,34 cm
Rbm1=24,72*75 =1854 kN
Rbm2=(1.2*hn-0,72)*75=90*hn 54 = 1686,6 kN
Rbm3=(48,72-1,2hh)*75=3654-90*hn = 1913,4 kN
Rbm4=Rb1 = 1854 kN
Ra1=Ra2=5,67*40=226,8 kN

rad
Rb=(40*hn 29,67)*1,4= 56hn - 41,54 = 1041,5 kN
=> Mpl = Ri*Zi = 1854*19,04 + 1686,6*9,37 + 1913,4*10,63 + 1854*21,56 + 226,8*15,74

+1041,5*9,37
Mpl = 124744 kNcm = 1247,44 kNm
- Provera nosivosti za spregnuti stub izloen pritisku i dvoosnom savijanju
I uslov:
Puna normalna plastina sila spregnutog preseka:

Npl = Npl,a + Npl,b + Npl,bm = Aa*v + Ab*R + Abm*fL,u
Npl = 11,34*40 + 1600*1,4 + 97,44*75
Npl = 10 002 kN
Idealna kritina sila izvjanja:

2 ( EI )W 2 454849414
Nk 62039kN
lk 2 2692
2 2
lk l * 3.8* 2.69m
2 2
- duina izvijanja stuba
Granina normalna sila:
Nu = o*N = 1,7*(637,74+32,2) = 1139 kN
Nu < Nk
=> Prvi uslov je ispunjen. Ojaani stub moe da primi normalnu silu.
II uslov:

rad
M yII
1
0.9 S y M pl
Podaci za crtanje interakcione krive:
X
M
Y
N (1 ) N pl ,b
C
M pl X 1 C Y (1 C ) Y 2 N pl N pl
, , , ,
2240 1 0.2240
0.2240 C 3.4643
10002 0.2240 X 1 3.4643 Y 4.4643
Y2
, =>
X 1.0 1.30 1.51 1.637 1.671 1.616 1.471 1.237 0.914 0.502 0
Y 0.0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1.0
Izvijanje oko y ose
N pl 10002
y 62039
0.4015
N ky
0.206
Za krivu izvijanja A koeficijent .
2
1 ( 0.2) 1 0.206 (0.4015 0.2) 0.40152 1.2027
NU 1139
Y 0.114
N pl 10002
2 2 2
0.953
2 1.2027 1.2027 2 4 0.40152 2.098
( 2 4 )

rad
Interakciona kriva
N ky N 0
M yII 0 M T
N ky N 0
62039 0.224 1139

M yII 1.7 836 1441.83kNm
62039 1139
Sy=1,328 oitano sa krive;
M yII
1
0.9 S y M pl
1441.83
0.967 1
0.9 1.328 1247.44

=> Drugi uslov je ispunjen. Ojaani stub moe da primi moment savijanja od dejstva
transferzalne sile.
Detalji ojaanog stuba su dati u nastavku.

rad
PROIRENJE TEMELJNE STOPE
Pravilnik o tehnikim normativima za sanaciju, ojaanje i rekonstrukciju objekata visokogradnje:
lan 24:
Sanacija i ojaanje temeljne konstrukcije vre se u sledeim sluajevima:
1) ako se temeljna konstrukcija prekomerno slee;
2) ako postoje oteenja u temeljnoj konstrukciji usled prekoraenja napona od momenata
savijanja poprenih i aksijalnih sila;
3) ako se konstrukcija objekta menja.
lan 25:
Sanacija i ojaanje temeljne konstrukcije vre se:
1) poveanjem i ojaanjem postojee temeljne konstrukcije;
2) izvoenjem novih temelja ispod novih, dodatnih konstruktivnih elemenata u objektu;

rad
3) povezivanjem i ojaanjem postojee temeljne konstrukcije, odnosno promenom sistema
temelja;
4) poboljavanjem geomehanikih osobina tla.
lan 26:
Ojaanje ili zamena temeljne konstrukcije vri se u lamelama, prema emi ahovskog rasporeda
u osnovi objekta.
Pre same sanacije temelja neophodno je izvriti sledee:
1) pregledati tlo oko objekta, a posebno na delu oteenih temeljnih stopa, da bi se izvrila
potrebna nasipanja, ukoliko je tlo bilo oteeno.
2) obezbeenje prodora instalacija i cevovoda kroz temelje, kako se ne bi stvorili uslovi za
njihovo oteenje tokom sanacije temelja ili njegovim naknadnim sleganjem;
3) podupiranje dela objekta iznad oteenog temelja kako ne bi dolo do naknadnih i
nepredvienih deformacija i oteenja u pojedinim delovima objekta.
Tokom same sanacije temelja neophodno je izvriti sledee:

1) odstraniti oteene delove temelja i to najpre one delove koji su ve zateeni odlomljeni ili
jako naprsli, a odmah zatim i one delove koji su na izgled sauvali kompaktnost sa celinom ali
koji pod udarcem pijuka ukazuju na postojanje sitnih riseva, koji prekidaju vezu sa celinom.
2) nakon izvrenog odvajanja oteenih i otpalih delova temelja pristupiti ienju donje,
neoteene povrine postojeeg temelja, na onom delu gde e biti izvreno podbetoniranje u cilju
proirenja i ojaanja postojeih stopa.
3) ienje mora biti izvreno tako da se sa donje povrine, koja e biti spojna u odnosu na nove
mase betona, odstrane svi tragovi zemlje i ostalog materijala, koji se dre za postojei beton. To
ienje se vri metalnim etkama ili drugim otrim predmetima.
4) kada je objekat koji se sanira veih dimenzija onda se potkopavanje vri u lamelama, koje ne
bi trebalo da su vee duine od jednog metra. Ta potkopavanja se vre tako to se lamele izdele
na parne i neparne, tako da iskopavanje jedne lamele ne bude izvreno u blizini ve
podbetonirane lamele.
5) kada se dobetoniraju odstranjeni delovi temelja u cilju njihovog vraanja u prvobitne
dimenzije, onda se vri betoniranje u zateenoj marki betona, a kada se vri u cilju proirenja i
ojaanja temeljnih stopa ili povezivanja u jednu celinu, onda se betoniranje vri prema markama
betona koje proizilaze iz statikog prorauna ojaanja.

rad
Slika 5.1 Prenoenje optereenja od trakastog temelja do tla
Optereenje se od zida do donje povrine temelja prenosi pod uglom . Ugao je ugao
prenoenja pritiska kroz materijal temelja, zavisan uglavnom od vrste materijala temelja i
pritiska na tlo od optereenog zida. Ovaj ugao je veoma znaajan prilikom planiranja sanacije i
ojaanja temelja. Brojni su primeri greaka gde su projektanti sanaciju temelja vrili van
povrine koju ovaj ugao ograniava.

rad
Slika 5.2 Izgled stope pre sanacije
Slika 5.3 Poveanje povrine oslanjanja trakstog temelja

rad
Slika 5.4 Armiranje proirenog dela trakastog temelja (I varijanta)
Slika 5.5 Armiranje proirenog dela trakastog temelja (II varijanta)

- 1 dodatni beton za sanaciju stopa temelja;
- 2 epoksidni premaz za vezu staro/novo;
- 3 stara stopa temelja.

rad
- 4 injekciona masa;
PLAN SANIRANJA TRAKASTOG TEMELJA
R=1:10, MB 40, RA 400/500-2
I VARIJANTA

rad
PLAN SANIRANJA TRAKASTOG TEMELJA

R=1:10, MB 40, RA 400/500-2
I VARIJANTA
- 1 dodatni beton za sanaciju stopa temelja;

- 2 epoksidni premaz za vezu staro/novo;

rad
- 3 stara stopa temelja.
- 4 injekciona masa;
LITERATURA
1) Dr Dragoljub Dreni - Dijagnostika stanja i sanacija konstrukcija

2) Pravilnik za beton i armirani beton PBAB 87
3) Mili Milievic, Slavko Zdravkovi - Dinamika konstrukcija
4) Nikola Hajdn - Teorija povrinskih nosaa
5) Branko Zari, Dragan Buevac, Bratislav Stipani - eline konstrukcije u
graevinarstvu
6) Sika CarboDur kompozitni sistemi za sanaciju i ojaanje armiranobetonskih i
prethodnonapregnutih konstrukcija


Treci Graficki Rad

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Treci Graficki Rad

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dijagnostika stanja i sanacija konstrukcija Seminarski

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

1. Za nosee spoljanje zidove od opeke debljine 25 cm .

Student: Nikola Stefanovi MRG 188/2013

- Pukotine i prsline snimljene na fasadi objekata do ulice:

Student: Nikola Stefanovi MRG 188/2013

I) Dijagnostika i sanacija zida od opeke debljine 25 cm.

Dijagnostika stanja fasadnog zida od opeke debljine 25 cm..4

II) Dijagnostika i sanacija meuspratne konstrukcije.

Predlog mera ojaanja meuspratne konstrukcije.....17

III) Dijagnostika i sanacija stepenita sa podestom.

Dijagnostika stanja stepenita sa podestom..22

IV) Dijagnostika i sanacija stuba od betona debljine 40x40 cm.

Predlog mera ojaanja stuba biaksijalnom mreom.....41

V) Proirenje temeljne stope.

Predlog naina proirenja temeljne stope.....51

Student: Nikola Stefanovi MRG 188/2013

a) Dijagnostika stanja fasadnog zida od opeke debljine 25 cm

Slika 1.1 Snimak prslina i pukotina na fasadi

Na fasadi objekta do ulice pojavile su se prsline i pukotine. Tri pukotine su irine

Student: Nikola Stefanovi MRG 188/2013

Postupak utvrivanja uzroka pojave pukotina na zidu objekta sastoji se u:

- Proraunu smiue sile koja je izavala pukotinu sa najirim otvorom;

Proraun smiue sile koja je izazvala pukotinu sa otvorom =16 mm:

- Na osnovu lana 18. pravilnika o tehnikim normativima za zidane zidove i tabele 4 iz

Proraun seizmike sile koja deluje na objekat:

- Seizmiki proraun objekta sprovodi se na osnovu odredbi iz pravilnika o tehnikim

Student: Nikola Stefanovi MRG 188/2013

Metoda ekvivalentnog statikog optereenja

Usvojene dimenzije objekta u osnovi su: duina 18 m i irina 12m.

2) Teina svih zidova na prvom spratu:

gz,opeke=4.6 kN/m2 za opeku d=25 cm.

5) Teina meuspratne konstrukcije

Student: Nikola Stefanovi MRG 188/2013

- Verovatno korisno optereenje:

Gp 0,5* lduine * lirine * p 0, 5*18*12 * 2,5 270kN

Napomena: Povremeno optereenje u vrednosti od 2,5 kN/m2 je uzeto iz Evrokoda

Ukupna teina objekta G:

Student: Nikola Stefanovi MRG 188/2013

Prema lanu 25. pravilnika o tehnikim normativima koeficijent dinaminosti je:

Student: Nikola Stefanovi MRG 188/2013

Si seizmika horizontalna sila u i-tom spratu;

Slika 1.2 Pripadajuce teine

Gz . prizemlje GI ,sprat , z 469, 2 552

GI , sprat , zid 552

Student: Nikola Stefanovi MRG 188/2013

Slika 1.3 Dinamiki model konstrukcije

Slika 1.4 Poloaj delovanja seizmike sile na objekat

Student: Nikola Stefanovi MRG 188/2013

Slika 1.5 Alternativni poloaj seizmike sile

b) Prednaprezanje fasadnog zida u cilju zatvaranja prslina i pukotina

Za prednaprezanje zida koristie se ue 9 mm.

Povrina preseka A=50 mm2;

Student: Nikola Stefanovi MRG 188/2013

Prednaprezanje se vri sa jedne strane.

Svi neophodni detlji su dati u nastavku.

Student: Nikola Stefanovi MRG 188/2013

Slika 1.6 Geometrijski podaci za postavljanje i rad prese

Uz presu S-25 se primenjuje specijalna automatizovana pumpa tipa PE-25S.

Slika 1.7 Tehniki podaci za rad pumpe na gradilitu

Student: Nikola Stefanovi MRG 188/2013

- Deo seizmike sile S1 koji deluje na posmatrani fasadni zid:

Seizmika sila se deli sa 2 jer ima dva zida u posmatranom pravcu.

- Deo seizmike sile S2 koji deluje na posmatrani fasadn zid:

Gp 0,5* lduine * lirine * p 0, 51812 * 2,5 270kN

Sopstvena teina ploe: g = dpb = 0,1425 = 3,5 kN/m2