202 ISTORUA VEROVANIA 1 RELIGUSKIM IDEJA 307. Mertin Luter i reformacija u Nemackoj 1 U_yerskoj i kulturnoj istoriji zapadne Evrope vek Koji je prethodio ja¢anju lova na veitice svrstava se medu_najkreativ- hhije. To je tako ne samo 2bog reformi koje su, uprkos mnogo- brojnim preprekama, izvrSili Martin Luter (Luther) i Zan Kal- vin Gean Calvin), veé i stoga Sto se ta epoha — koja priblizno traje od Marsilija Fitina (Marsilio Ficino, 1433—1490) do Dor- dana Bruna (Giordano Bruno, 15481600) — odlikuje nizom otkriéa (kulturnih, nauénih, tehnoloskih, geografskih) koja su, bez izwetka, dobila religiozno znagenje. Imacemo priliku da razmotrimo vrednosti ili religiozne funkcije neoplatonizma koji su reaktualizovali italijanski humanisti, kao i novu_alhemiju, Paracelzusovu alhemijsku medicinu, heliocentrizam | Kopernika i Dordana Bruna. Ali Cak je i tehnolosko otkriée kakvo je bila Stampa imalo vaine religiozne posledice; ono je, naime, imalo bitan maaj za_girenje i pobedu reformacije. Luteranstvo je bilo, »veé od posetka, dete Stampane knjige«: pomocu tog sred- stval Luter je mogao da prenese, snaino i tagno, svoju poruku s jednog kraja Evrope na drugi.! Poznate su i teoloSke kontroverze izazvane otkriem Ame- ike, Ali veé je Kristifor Kolumbo (Critiforo Colombo) bio sves- tan eshatoloskog karaktera svog putovanja. U »éudesnim okol- nostimae (koje mi ne znamo) »Bog je pokazao svoju rukue. Kolumbo smatra svoje putovanje »otigledaim Gudome. Jer nije Fee samo 0 otkricu slndijes, vee o jednom preobrazenom svetu. »Mene je Bog izabrao za svog glasnika, pokazujuéi mi na kojoj se strani nalazi novo nebo i nova zemlja o kojoj je Gospod govorio kroz usta svetog Jovana, u Otkrivenju, i koju. je pre toga spominjao Isaija Prema Kolumbovim proraéunima, do trebalo je da dode kroz 155 godina, Ali do tada, zlatu donetom iz sIndijec, Jerusalim ée biti ponovo ‘osvojen i »Sveti Dome ée moci da bude vracen »Svetoj Crkvie. Kao i svi njegovi savremenici, Martin Luter je delio mnoge ideje i verovanja uobiéajena u to’ vreme; on, na primer, uopste nije sumnjao u strahovitu mo¢ Davola, ni_u potrebu spaliiva- nja veitica, a prihvatio je religiomu funkeiju alhemije* Kao i “A, G. Dickens, Reformation and Society in Sixteenth Century Euro- pe, str. 51. sPrvi put u istorii, veliki bro} Gitalaca mogao je da prosudi.o Fevolucionarnim idejama, kroz ‘massedi) koji je upotrebliavao domaci je- ik zajedno sa umeimotés Furnaliste |. karikaturistes (isto), ‘@'Pismo Dadilji, naveo Claude Kappler, Monstres, Démons et mer veitte d fa'fin du Moyen Age, stz. 108, “elo a Pa Aleks indra Vi, februar 1502, preveo Klod Kaple, nav elo, str. 109. ° 26 Davoly, yideti fragmente njegovog Commentaire sur I saint Paul aux Galates, preuzete u antologiji A.C. Kors i, Edwai Witchoraft, in Europe, ste. 195201 (up. isto, str, 202—212, nekoliko odlo- maka I Vinstitution ‘de ia religion chrétienne, 2ana Kalvina). U_jednom ‘od svojih Propos de table, Luter je Fekao: »Uopéte nec imati milosti za RELIGUA, MAGUIA I HERMETICKE TRADICUE PRE 1 FOSLE REFORMACIE 293, mnogi drugi teolozi, kaluderi i laici koji su upragnjavali neku duhovnu disciplinu (up. §§ 299—300), Martin Luter je na’ao omistiénue utehu u Theologia deutsch, tekstu koji on stavija ‘odmah posle Biblije i svetog Avgustina Progitao je mnoge kn} ge i razmisljao o njima, i veoma je rano pretrpeo uticaj Vili- jema Okamskog. Ali njegov verski ‘genije ne moze se objasniti duhom njegovog doba. Naprotiv, liéna iskustva Martina Lutera velikim delom su doprinela da se iz osnova izmeni duhovna ori- Jentacija tog doba. Kao i u Muhamedovom sluéaju, njegova bio- ‘grafija nam pomaie da razumemo izvore njegove verske krea- tivnosti, Roden 10. novembra 1483. u_Ajslebenu (Tiringija), Martin Luter se 1501. upisao na Erfurtski universitet i 1305. stekao diplomu. Nekoliko meseci kasnije, za vreme jedne strahovite oluje, umalo ga nije udario grom, i on se zavetovao da ée se zamonatiti, Iste godine stupio je u manastir avgustinaca u Erfurtu. Uprkos protivijenju svog oca, Martin ne odustaje od svoje odluke. Rukopolozen za svestenika aprila 1507, on predaje etiéku filozofiju na univerzitetima u Vitenbergu i Erfurtu. No- vembra 1510, prilikom jednog putovanja u Rim, zapanjen je dekadencijom Crkve. Dve godine kasnije, posto je doktorirao iz teologije, dobija katedru u Vitenbergu, gde predaje Sveto pismo i zapotinje svoja predavanja jednim komentarom Postanja. Ali Sto je vi8e razmifljao o gnevu i pravdi Boga-Oca, staro- zavetnog Jahvea, to je njegovo religiozno nespokojstvo sve vise raslo. Tek 1513. otkrio je pravi smisao izraza sbozja pravdae: to je Gin kojim Bog éini goveka pravednim; drugim retima, éin kojim vernik dobija, zahvaljujuci svojoj veri, pravdu stetenu Hristovim Zrtvovanjem. Takvo tumacenje svetog Pavla — »pra- vednik ée Ziveti od vere« (Poslanica Rimljanima, I : 12) — Gini sudtinu teologije Martina Lutera. »Osetio sam da sam se po- novo rodio«, govorio je on kasnije, »i da sam uéao u Raj kroz njegove raskriljene dveri« Razmisljajuci o Poslanici Rimlja- uma — po, njemu, snajvainijem dokumentu, Novog zavetae — uuter je pojmio nemoguénost da se sopstvenim delima postigne otkupljenje (to. jest, prikladan odnos’ sa Bogom). Covek, ‘na. te veitce: ve, Gu ih spalitile Sto se ae alhemij, takode w njegovim Pro pos de table, Luter je priznavao da mu se sveoma dopadas. ami se Sepada ‘ne samo shop Sanogobrojath mogucnost hole” postoje Kod want stl, eal kod delet subhimalle trava) telah ee soe Blegoriie | njeaog tajnog anatenja, u nayveco} mer. privlagnog, povadors ‘uskrsnuca mrovihsudnjeg dana. Jer, ‘sto kao Sto u neko} posi vatra feviact Fodwajaod eke materije este dsiove, i odaosl sa sobon duly Zivot, 20K, fnagu, dak netiste materi, talog, osiaju a du, poput nekog’ mito beairédaog tela, tako ce i Bog, na. dan Strainog sada, odvoiitl sve pomoct ania, privedne od besboinitas {Tisckeden veo Montgomery astro Toei eh Falchinie tutherenne 't Fepoquc. de’ Retormes, st) «"Igdavanje ovog anonimnog dels, napsanog na neriatkom oko 133 predstavijalo je uostalom njegovu prvu Stampanu knjigu.204 ISTORIIA VEROVANIA I RELIGHSKIME IDEIA protiv, biva otkupljen i spasen jedino kroz veru u Hrista. Kao i veru, Bog daje spasenje ne traeci zauzvrat nista. Luter je razradio ovo svoje otkrice u predavanju iz 1515, izlat ono Ho je nazvao pteologliom ‘Rampecae, Njegova reformatorska delatnost zapoéinje 31. oktobra 1517; tog je dana Martin Luter istakao na vratima crkve vetenberékog dvorea. svojih 95 teza protiv indulgencija,* napadajuct doktre nalna i kultna zastranjivanja Crkve. Aprila 1518. pisao je s pos- tovanjem papi Lavu X, ali je bio pozvan u Rim da se opravda. Luter je zatrazio od Fridriha Mudrog, saksonskog izbornog kneza, da mi se sudi u Nematko}. Do suéellavanja je daslovu Augzburgu, oktobra 1518, pred kardinalom Kaetanom (Caetano), ali je av- gustinski monah odbio da povuée svoje regi; za njega — kao, uostalom, i za veliki broj crkvenih velikodostojnika i teologa” — indulgencije nisu imale nikakvo dogmatsko opraydanje. Sukob se sledecih meseci opasno progirio. U Lajpcigu, 1519, Luter je osporio papski primat, tvrdeci da se i sam papa mora povinovati autoritetu Biblije. Odgovor je stigao 15. juna 1520, u vidu bule Exsurge Domini; od Lutera je, pod pretnjom da ¢e biti ekskomuniciran, zatrazeno da u roku od dva meseca povuce Svoje reel. Optudeat je Javno bacio jedan primerak bale vatre i, kao protivudarac, objavio Getiri knjige koje spadaju medu njegova najbriljantnija i najznaéajnija dela. U manifestu Ari: éanskom plemstvu nemackog naroda (avgusta 1520) on odbacuje papinu prevlast nad koncilima, podelu na sveatenike i laike i Inonopof sveStenstva u proutavanju, Svetog pisma; tim povodom on podseca da, svi_hridcani, zahvaljujuci vec samom krstenju, postaju sveStenici. Dva meseca kasnije, obra¢ajuci se teolozima, objavio je Uvod u vavilonsko suzanjstvo Crkve, napadajudi sves. tenstvo Faloupowrebu svetih tani, Luter privata samo ta svete tajne — lrstenje, prigesce i ispoved; kasnije se odri¢e i ispo. vedi, Zahvaljujucl zastiti saksonskog. izbornog kneza, ostao’ je sakriven u vartburskom dvorcu (1521), a vratice se u Vitenberg tek sledege godine." “* Raskid sa Rimom bio fe konagan; raskid koji bi modda bio i izbegnut da je car Karlo Peti bio uporan u zahtevima.ku- niji da sprovede reforme koje su trazene sn svih strana. Nalime, * Criwva_ je mosla dada in jg crpedi iz sbogatstvazaslu koje sucatyoril HSE hoporodics t stock Gys' Brakan paste fe posses peter od Bor kratahkog rata, ada J, 1085, papa Urban it objawio da cr sai ullvath privilegiju zemaljskog "oprosiena njihovih grehova. "Al, narotito u 'yreme, Lutera, neki steStenicl su bez savesti_Zloupotrebljavall ovy praksu,dopustajuc dase poveruje da se sa sndulgencijama kupovala PMorwola 24 gretenje. ate. ie Inocentie, 11 pokutao da oxbijno svede 9a manj mera covu praksu, All tek je Pile Vy 1367, onemoguéio soupotrebe indulgenelja. Eze reme ovog,boravka on Je Preye,a nema Novi zavet (hom pletan prevod Bibilje bio Je okontan 1534) { apisao Sur Tes voce mona. Stique (O- monatkim zavetima), zahtevajuci ‘brak svestenika i slobods mmohaha dase odreknu’svojih zavela. RELIGHA, MAGIA I HERMETICKE TRADICUE PRE I FOSLE REFORMACE 205 laici su, kao i mnogi monasi, delili prema recima Stivena Oz- ‘menta visto opéte osecanje o nerazreSenom verskom pri- tisku«. U predstavci podnetoj marta 1521 — Pritugbama Svetog Rimskog Carstva, a posebno éitavog nematkog naroda — u kojo} je izrazeno nezadovoljstvo aristokratske ‘klase i gradan- stva, Luter je ponovo kritikovao papu, visoke nematke crkvene dostojanstvenike, Crkvu i svestenstvo uopites* Vrativsi_ se u Vitenberg, reformator je morao da propoveda protiv nekakvog »prorockog« pokreta i nekih novotarija sprove- Genih a njegovom odsustvu. Sledecih godina suotio se isa drugim tesko¢ama. Posle seljatke bune koja je 1524. buknula u juznoj Nematkoj i za manje od godiny dana proiirila se na Gitavu zemlju, Luter je objavio pamflet Protiv zlocinackih i pljackaskih ‘seljackih hordi (1525) koji je bio — a i danas je Pivfeoma kritikovan. Za vreme te bune Luter se o¥enio jednom biviom kaludericom, Katarinom van Bora, koja mu je rodila estoro dece. To je vreme kad je poéela i 'njegova polemika sa Erazmom. (up. §/308), Organizovanje.pokreta reformacije.‘nas- tavljeno je uz pomoé Milanhtona (Milanchton, 1497—1560) i drugih saradnika. Luter je insistirao na znaéaju crkvenih pesama pevanih u toku sluzbe, a i sam ih je napisao nekoliko. Kao posledica njegovog tumaéenja mise, u kojoj je on video stvarno prisustvo Hrista, doslo je do spora sa Svajcarskim reformato- rom Cvinglijem (Zwingli) koji je prihvatio samo simboliéno Isusovo prisustvo, Poslednje godine njegovog Zivota bile su prilitno teske, na- rodito zbog politi¢kih zbivanja. Martin Luter je morao da prih- vati zastitu svetovne vlasti, jer je silu pretpostavijao anarhi i haosu. Nije prestajao da napada pristalice jedne radikalne re- formacije. I najzad, razradivao je, na sve dogmatskiji naéin, teologiju # ult u svom evangelistiékom pokretu koji je postao Juteranska Crkva. Preminuo je 18. februara 1546. 308. Luterova teologija. Rasprava sa Erazmom U jednom pismu iz 1522. Martin Luter je pisao: »Ne dopu- Stam da mojo} doktrini bilo ko sudi, ¢ak ni andeli. Onaj_ko ne prihvati moju doktrinu ne mote da dode do spasenja. Zak Mariten (Jacques Maritain) navodi ovaj tekst™ kao primer oholo- Ozment, The Age of Reform, str. 223. & Zakerije su bile uguSene ‘na najsvirepiji natin od strane kali ringeva, i Sumitliche Werke (Eslangen, 1826—1857), sv. 26, str. 144; J. Maritain, Trois Reformateurs (1925), stt. 20. Vid. isto, jedan Melerov fragmenat, pre- ‘mia kojem je sLuterovo ja predstavljalo po’ njegovam misijenju srediste 42 Kome je imalo da tely celokupno vetanstvo; on je sebe smatrao univer zalnim’ éovekom, koga su svi morali smatrati uzorome,ISTORUIA VEROVANIA 1 RELIGHSKIH IDEIA sti i egocentrizma. Re& je, medutim, o specifiénoj reakeiji nekoga ko se'ne usuduje da_posumnja u to de ga je izabrao Bog i da mu je misija prorogka. Poito je doSao do otkrovenja da je apsolutna sloboda Boga-Oca ta ‘koja sudi, osuduje 1 spasava prema sopstvenoj odluci, Luter vie ne mote da tolerige mijedno drukéije tumatenje. Njegova Zestoka netrpeljivost odrazava nje- gov Zar za Jahveom i njegovu surevnjivost prema ljudima. Ot- krivenje koje je podareno Luteru — otkupljenje i, dakle, spasenje iskljucivo pomocu vere, sola fide — konaéno je’ i neizmenljivo; © njemu ne mogu da sude éak ni andeli. To otkrivenje, koje je izmenilo njegov Zivot, Luter je nepre. stano objanjavao i branio u svojoj teologiji. A bio je izvanredan teolog i erudit* Pre nego Sto ce objaviti teze protiv’ indulgencija, napao je, u Raspravi protiv sholastitke teologije (4. septembra 1517), teologiju s kraja srednjeg veka. Prema uéenju srednjove- kovné Crkve, kakvo je zastupao naroéito Toma Akvinski, vernik Koji Gini dobro u stanju milosti saraduje u sopstvenom spasenju. S druge strane, mnogobrojni sledbeniciOkamskog smatrali su da razum i svest, bodji darovi, nisu poni8teni istoSnim grehom: prema tome, onaj ko éini dobro prema svom urodenom moralnom poriva dobija milost kao nagradu. Za okamiste jedno ovakvo verovanje uopste nije podrazumevalo pelagijanstvo (up. ranije, str. 56 i dalje), jer je Bog, na kraju krajeva, uvek taj koji 2el tovekovo spasenje. U Raspravi protiv sholastitke teologije Luter je Zestoko napao owu doktrinu, Covekova volja, po viastito} prirox,, nije slobodna da dini dobro. Posle pada vige se ne moze govoriti o »slobodnoj voljie, jer dovekom od tada viadaju njegov apsolutni egocentr- zam i pomamno povodenje za vlastitim zadovoljstvima. Ne radi se uvek o nemot teznjama i postupcima; covek ponekad ide i'za onim Sto je dobro i plemenito, uprainjava religiju i nastoji da se pribliti Bogu. Medutim, takvo njegovo dréanje ipak je kad njivo, jer potige iz istog onog samoljublja koje Luter smatra os- novnim modelom celokupne Ijudske aktivnosti (izvan Milosti).* Luter je isto tako osudio i Aristotelovu Etiku, prema kojoj se moralne vrline stiéu vaspitanjem. 1 najzad, on je u sholastid- koj teologiji video jedno novo pelagijanstvo. Za njega, dobro, bilo da je udinjeno u stanju milosti ili mimo nje, nikad nije doprinelé spasenju due. Od jeseni 1517, kad je Rasprava napi sana, Luter se neprestano vraéa na objasnjavanje natela sola fide. On manje insistira na dogmatskom sadrzaju vere; valan je dozivliaj vere sam po’ sebi, bezazlena 1 potpuna fiducla kakva je ona kod dece. Tamed 1509, 5 1517, an je podrobno proutio Aristotela, svetog Av stina, Ooe i dela velikih tcologa stedajeg veka. 4 Vid. tekstove koje je prikupio B. A. Gerrish, »De Libero Arbitrior, str, 188, nap. 10. RELIOUA, MAGHIA 1 HERMETICKE TRADICUE PRE I POSLE REFORMACUE 207 Sto se tige éuvenog sklada razuma i vere, Luter ga je sma trao nemoguéim, a one koji su ga potvrdivali ‘svrstavao je med pagane. Po njemu, razum nema nigeg zajednickog sa domenom vere. Stavovi vere, pisao je on kasnije, »nisu protivni dijalek- tidkoj istini (to jest Aristotelovo} logici), veé su izvan, ispod, iznad, oko is onu stranu nje«.# Luter se opet vratio na osnovnu temu svoje teologije — otkupljenje verom — odgovarajuci na kritike koje je izeo Erazmo u svom spisu Q slobodnoj volji (De Libero Arbitrio). Suogenje ovih dvaju velikih duhova u isti mah mnogo govori, raialoscuje i pruza primer. Erazmo (1469—1536) je veé odavno bio napao zloupotrebe i korumpiranost Crkve, istiguci hitnost reformi, On je, Stavige, sa simpatijama reagovao na prve Lute- rove istupe* Ali, kao dobar hriScanin i iskren humanist, Erazmo je odbio da doprinese rascepu hriscanske zajednice; gnu’ao se Tata, verbalnog nasilja i verske netrpeljivosti. Zahtevao je te- meljnu reformu zapadnog hriScanstva i izjasnio se ne samo protiv indulgencija, nedostojnosti_sve8tenika, nemoralnosti_biskup& i kardinala i kaluderskih podvala, vec i protiv sholastiéne metode i mraénjaftva teologt. Erazmo je verovao w nuinost jednog mnog> racionalnijeg vaspitanja i neprestano je podsecao na veliku korist Koju hriseanstvo moze izvuci iz prihvatanja Klasiéne kulture Nijegov je ideal bio mir kakav je propovedao Hrist: takav mir je jedini mogao da obezbedi saradnju medu evropskim narodima. Erazmo je 31. avgusta 1523. pisao Ulrihu Cvingliju: »Mislim da sam jude uéio svemu éemu ih je uéio i Luter, ali ne na tako grub naéin, a odrekao sam se nekih paradoksa i zagonetki.«® Mada nije prihvatio neke Luterove ideje, pisao je pisma njemu u prilog, znajuci da ée ona biti objavijena® Kad su Luterove teze proglagene jeretickim, Erazmo je uzvratio da zabluda ne pred- stavlja obavezno i jeres,* i zihtevao je od katolitkih teologa da na Luterova tumaéenja odgovore umésto Sto ih osuduju. Posto se izjasnio za neophodnost dijaloga, Erazma su optuZili — naj pre Luter, a zatim i Rim — za oneutralizame, cak i 2a poman}- ‘kanje hrabrosti, Ta optuita je mogla bit t jstinita ott jednog novog i straSnog verskog raja, u vreme kad je iskreno prihva- a —Cr— 2 Mere Cem feo, 22a, Balaton, Brags of Cre tendom 1S Pie EE panes sre pana kako ee se SS _—-,_SE__s 7 / P Bia tlstove koje je safeto inco | komentarsao Banton, nay eto, iid He . Salis det, ste 11 igmey edge Sve Late coe nla tt et Ga Se af ue rs one rae, du dela Seach Bed ied ences Son ta Prawn Vid. tekstove koje je aaveo Bainton, nay. elo str. 156. dalje. Bra ipo fe Ek es pul arta nke aco ie win Se egy ees Hg Gen na dela, str. 191, Bape 38.208 ISTORUIA VEROVANIA 1 RELIGHISKIH IDRIA tanje nekog verskog stava bilo javno proveravano stavljanjem na muke, Ali Brazmov ideal —“uzajamna trpeljivost i dijalog u cilju razumevanja i ponovnog nalazenja zajednitkog harizmat- skog izvora — ponovo dobija skoro patetiénu aktuelnost u eku- menskom pokretu iz ove, poslednje éetvrtine XX veka, Posle mnogih okolisanja, Erazmo je popustio pritisku Rima i pristao da kritikuje Lutera, On se, uostalom, oseéao sve udalje- nijim od nove vitenberske teologije. Pa ipak nije pokazivao da mu se odvee Zuri, Zavrseno 1523, deio De Libero Arbitrio poslato Je u Stampariju tek avgusta 1524'(njegovi prvi primerci pojavili su se u septembru). Njegova kritika je uglavnom bila umerena. Erazmo se usredsreduje na Luterovu tvrdnju da je slobodan izbor u stvari_ fikcija. Naime, braneéi svoje teze od bule Exsurge Domini, Luter je napisao: »Ja sam se nespreino izrazio kad sam rekao da je volja, pre nego Sto se dobije milost, samo prazna reé, Pre je trebalo otvoreno reci da je slobodna’volja stvarno fikeija ili ret liSena_realnosti, posto nije u covekovo] moci da Gini dobro ili zlo. Kao Sto tatno kaze Viklif (Wycliff) u svom @lanku, osudenom u Konstancu: sve se zbiva na osnovu apsolutne nuznostive®® Erazmo je jasno izneo svoj stav: »Pod slobodnim izborom podrazumevaio’ moé Ijudske volje pomocu koje se covek mo %e posvetiti stvarima koje vode do vetnog spasenja, ili (mote) da od njih odustane.' Za Erazma, sloboda izbora izmedu la i dobra predstavija uslov sine qua non \iudske odgovornosti. »Ako volja nije slobodna, greh ne mote biti pripisan.(Ijudima). jer ereh ne postoji ako nije dragovoljan.« I otuda: ako covek ne bi ima slobodu da bira, Bog bi bio odgovoran 2a njegove loSq postupke, kao i za one dobre. Erazmo u vide navrata istiée Presudan znaéaj bozje milosti. Covek ne saraduje u svom spa- senju, ali kao Sto malo dete uz pomoé oca uti da hoda, tako i vernik uti da izabere dobro, a izbegne zlo. Luter je odgovorio u delu De Servo Arbitrio (1525) koje je do kraja_svog_fivota izuzetno voleo. Veé u poéetku on priznaje szgratanje, bes i prezire koje je u njemu izazvala Erazmova knjk- ica Odgovor, detiri puta duzi od De Libero Arbitrio, napisan Je briljantno i’ sa Zestinom i, u teoloskom pogledu, prevazilazi Erazmov horizont, Luter mu prebacuje njegova zaokupljenost opstim mirom. »Vi hoéete, kao mirotvorac, da okonéate naiu Ditku.« Ali Luter smatra da je ref 0 jednoj’ vozbiljno}, Zivotnoj, se, cyte, Eraame, De Libero Arbitio (= On the Freedor of, the Wil str, 64), Roriotimo poslednit proved Kofi je komentarisaa E- Gordan Rupp, UF Lather and Erasmus Free’ Will and Salvation On the Freedom of the Will, str. 7. # Isto, ste. $0. Isto, se. 53 # De Servo Arbitrio, prevod i komentar Philip S. Watson, Luther and Frasmus: Free Will and Salvation, str 103 [RELIGHA, MAGHA I HERMETICKE TRADICUE PRE I POSLE REFORMACUR 299 veénoj i tako sustinskoj istini, da ona mora da bude podr¥avana i branjena i po cenu samog Zivota, éak i kad bi celi svet bio ne samo gurmut u vrelog i borbu, vee i raznet i unistene.™ Zatim je, ut velikoj Zurbi, ali sa humorom i sarkazmom, nastavio da brani svoju_teologiju. Erazmo mu je odgovorio u obimnom, delu pod naslovom Hyperaspites, 1u_kome nije skrivao ozlojedenost i mrénju. Ali reformaior se vise nije pomutio da mu uzvraéa. On se nije pre- vario: oko njega je Tastao meted; verski rat je zaista otpoteo. 309. Cvingli, Kalvin, katolitka reformacija Svajcarski reformator Ulrih Cvingli** pao je, pored mnogo- brojnih saboraca, u bici kod Kapela 11. oktobra’ 1531. Nekoliko godina ranije on je uveo reformaciju u Cirih i ostale gradove. Zahvaljujuci Cvingliju, Cirih je uzivao ugled istovetan viten- bperskom, Ali pred opasnosu da buda potpuno izolovani, kato ligki kantoni poéeli su borbu_protiv CiriSana;_njihova mnogo Brojnost | vojna nadmoé obezbedile su imp pobedu.. Cvinglijeva smrt zaustavila je Sirenje reformacije u Svajcarsko} i utvrdila, do potetka XIX veka, verske granice zemlje. Cvinglijevo delo, medutim, odralo se i uévrstilo zahvaljujuci njegovom nasledniku Hajnrihu Bulingeru (Heinrich Bullinger). Cyingli je napisao nekoliko rasprava, medu njima i one o providenju, krstenju i euharistiji, Narotito se wu tumagenju euharistije’ vidi originalnost ovog Svajcarskog reformatora. Savez sa Luterovim pokretom nije mogao da se ostvari upravo 7bog tog tumaéenja” Cvingli insistira na dukovnont prisusivu Hrista u sreu vernika koji prima prigesée. Bez vere, euharistija gubi syaku vrednost. Formula: »Ovo je moje tel... mora bit shvaéena simbolitno, kao podseéanje na Hristova Zrtvu koje uévrécuje veru_u iskupljenje. Luter je s razlogom zavideo Svajcarcima na njihovim politi kim slobodama. Medutim, verska reformacija je i u Svajcarskoj morala da vodi raéuna 0’ polititkoj viasti. Cvingli je sebe s pra- yom smatrao »radikalnijime od Lutera, Ali verska sloboda je i © Fata, str, 112 4 dali. % Roden 1488, kraj. Ciriha, Cvingli_ je studirag u Bazelu, Bernu i Betu, pre nego Sto je proizveden w svestenika 1506, On se divio Luter, ali nije Scbe smatrao lterancem, jer je hmao u vidi jedmu mnogo radikalnija Feformu. God. 1822, tajno se ventao Se jednom udgvicom, Koja mu. Je £0 ila Celvoro dece’ ‘Sledece godine, “Cingli je objavio’ svojih 67" teza (Sehuasreden) objeigsjuce dk je fevandlle Jai teoloshon, poaledu wredan fret 1524 pojvig se pra protestant manifest, Romestar 0 Ktinskoj f laino} Reig, Ciriski konell pribvatio je_reformacija: latinska gla bla je zamenjenasiutbom euharisaji na nenstkon; ike Su nestale ip erkei, manastiry su bil laeiirant 3° ovo} rasp, vid. Ozment, nav. defo, str. 334 4 dalje.210 {ISTORIJA VEROVANIA 1 RELIOUSKII IDEIA u Cirihu, kao iu Vitenbereu, podsticala radikalne ekstremisti¢ke teinje. Cvingli je doziveo svoje najostrije i najuzbudljivije suoea- vanje sa Konradom Grebelom (Conrad Grebel), osnivaéem po- kreta Koji su njegovi protivnict nazvali anabaptistitkim. Grebel je opovrgavao opravdanost krStavanja dece Prema njemu, ovaj sakrament se. mogao davati jedino odraslima; taénije, onima koji su se slobodno opredelili da oponasaju Hristov Zivot. Preo- braceni bi, dakle, trebalo da budu ponovo kriteni Cvingli je u éetiri rasprave napao ovu doktrinu, ali bez veceg uspeha. Do prvog »ponovnog krStenja« doslo je 21. januara 1528. Marta iste godine civilne vlasti su zabranile ovu jeres, a éetiri anabaptista bila ‘su pogubliena, Uhapéen 1526, Grebe! je umro sledece godine. Uprkos progonima,” anabaptizam se posle 1530. veoma ra Sirio u Svajcarskoj i Juznoj Nemaékoj. S vremenom se ova »radi- kalna reformacijas podelila u vise grupa, medu_kojima su bili »spiritualisti«, kao Paracelzus, Sebastijan Frank (Sebastian Frank) i Valentin Vajgel (Weigel). Poput Lutera i Cvinglija, i Zan Kalvin je morao da brani svoju teologiju od anabaptista.” Roden 1509. a Noajonu, studirao je u Parizu u koleiu Montegi (1523-28), a svoju prvu knjigu (komentar Senekinog dela De clementis) objavio je 1532. Posto se upoznao sa Luterovim spisima, njegova strast za humanizam ustupila je mesto teologiji. Kalvin se, po svoj prilici, preobratio 1533, a 1536. sklonio se u Zenevu. Imenovan za pastora, revnosn » Se pribwatio organizovanja pokreta reformacije. Medutim, posle dve godine, Gradsko vece ga je proteralo, Kalvin se tada nastanit u Strazburu, kamo ga je pozvao veliki humanista i teolog Martin Bucer (1491—1551), U Strazburu je proveo najsrecniji period svog Zivota, Zahvaljujuci Bucerovom prijateljstvu. mnogo. je_naucio i objavio Je, 1539, popravjeno izdanje Institucije. hriScanske vere,?® a 1540. komentar Poslanice Rimljanima. Te iste godine, 1540, otenio se Ideletom de Bur (Idelette de Bure), udovicom jednog preobracenog anabaptiste. Medutim, posto se ‘situacija u Zenevi pogorsavala, kantonalno veée ga je zamolilo da im se vrati. Posle desetomesetnog kolebanja, Kalvin je septembra 1541. pristao da se vrati i ostao je tamo sve do smrti, maja 1564 Uprkos nekim protivijenjima, Kalvin je u Zenevi uspeo da nametne svoju koncepciju relormacije: Biblija predstavija jedini © Gostalom, ovo krStenje nije bilo posvedoteno uw Tevandeyima © Odakle I’ potite izraz_anabaprist, uostalom netaéan, jer” predbra- éenici, nist priznavali sakramentalau vredaost pevog krsten}a. ‘»storkarl su. procenill da. je bro} anabapista ‘Kojt su, pogubljeni fd 1525. do. 1618. bio negde: tzmedt 850 15000, Ont sat bik spaljeni, odrub {jena im Ye glava iit su bit utopljent; up. Ozment, nav. det, str. 332 'Bewi put, celokupnu dokumentaelja prikuplo je 1 analizirao Willem Balke, Calvin aind the nabaptist Radicals, ® Dopuniena Uw" Francusko}, 1535, Tastiturion je Kalvin neprestano doradivao "| prosirivao wt brojeita pozaljim ladanjima RELIGHA, MAGIA 1 HERMETICKE TRADICUE PRE 1 FOSLE REFORMACUE 214 autoritet koji deluje presudno u svim pitanjima vere i ustrojstva Crkve. Mada je Kalvin neprestano bio angazovan politiékim, erk- venim i teoloskim raspravama, njegova Knjizevna produktivnost Je udesna. Pored obimne prepiske, napisao je komentare Starog i Novog zaveta, veliki broj rasprava i kradih dela o razligitim vidovima, reformacije, zatim propovedi 0 Poslanicama svetog Pavia, itd. Njegovim remek-delom smatra se Institucija hriSéan- ske vere, podjednako znatajna i zbog svog knjizevnog savréenstva. Konaéno izdanje latinskog teksta pojavilo se 1559. Kalvinova teologija ne uspostavlja neki sistem. Ona se pre mote smatrati sveobuhvatnim komentarom biblijske misli. Kal- vin istraiuje oba Zaveta, razmislja o njima, protitavsi ih mnogo puta i posmatrajuéi ih u svetlosti svetog Avgustina, Prepoznaje se i Luterov uticaj, mada on Lutera ne pominje. Kalvin raspravlja, sledeéi jedan veoma osoben redosled, 0 sustinskim pitanjima svoje teologije: 0 spoznaji Boga kao tvorca i Gospoda, o Deset boaiih zapovedi i o Ver! (prema simbolu apestola), 0 otkuplienju putem vere i na osnovu utinjenih dela, o predestinaciji i bozjem Providenju, o dvema ispravnim svetim iajnama (krStenju i euhari- stiji), ali i o molitvi, erkvenim viastima, svetovnoj viasti. Po Kalvinu, éovek nikad ne prestaje da biva gresnik; njegova »dobra delae postaju prihvatljiva jedino na osnovu bozanske milosti Rastojanje izmedu transcendentnog Boga i bi¢a koje je on stvorio more biti ukinuto ofkrivenjem Koje je saéuvano w Svetom pismu, Medutim, éovek ne moze da sazna Boga Samog po Sebi, veé samo kao Gospoda koji se pokazuje liudima. Dve svete tajne predstavljaju sredstvo pomocu koga Hrist opsti_sa_vernicima. Kalvin se uobitajeno smatra najmanje originalnim medu velikim teolozima reformacije, U stvari, vec od dogmatski krutih stavova poznog Lutera, teolosko stvaralastvo gubi primat u cerkvama reformacije, Ono Sto se smatra vaznim jeste uspostav- janje individualne slobode i reforma drustvenih institucija, pogev ‘od opéteg obrazovanja. Luter je otkrio koliko je znaéajan poje- dinacstvaralac, a to naéelo j¢ ilustrovao i sopstvenim Zivotom. Vise nego »dostojanstvo Goveka« koje su slavili humanisti, slo- boda s kojom pojedinac mote da odbaci svaki drugi autoritet osim bodjeg utinila je mogucim, zahvaljujuci jednom sporom procesu desakralizacije, »moderni svets, onakav kakav se javija u doba prosvecenosti i kakav se jasnijé ocrtava sa Francuskom revoluci- Jom pobedom nauke i tehnologife. Sto se tite Kalvina, on je vige od Lutera doprineo drustvenom i politickom napretku’ svoje Crkve, ali ne samo to: on je i Tigi etd. pedsuvila Je porblenie, 85, Mite. Sees cue eae ore resting, Je puma, 6, Mila, Sep Bag Enas Saas pias Zoe Radel eer Side 24 gaome, cle, mates PPE, Sve art eee SERIE, Giteh, Macatee ett. oan212 ISTORIJA VEROVANIA T RELIGUSKIH IDEIA sopstvenim primerom ukazao na funkeiju i teolosku vainost polititke aktivnasti. U stvari, on je anticipirao niz. politickih teologija koje su u modi u drugoj polovini XX veka: teologiju rada, teologiju oslobodenja, teologiju antikolonijalizma, itd. Tz ove perspektive, verska istorija zapadne Evrope posle XVI veka pre bi se mogla uvrstiti u politicku, socijalmu, ekonomsku i kulturnu istoriju Kontinenta, Poslednja znaéajna reforma, ona koja je izvrsena na Trident- skom koncllu (1545—-1863)""_priligno je dvosmislena, Zapoceta priligno kasno, a zaokupljena sirenjem evangelisti¢kih pokre! ridentska reforma razvija se pod pritiskom savremene isto i te¥i prvenstveno konsolidovanju politiéke viasti Svete Stoli Medutim, mnogi teolozi i velikodostojnici iz erkvene hijerarhije veé su izvesno vreme zahtevali istinske reforme, pre svega ogra: higavanje papske moti i ponovno uspostavljanje vlasti biskupa. Nekoliko godina pre nego Sto je otvoren, Tridentski koncil, a na insistiranje cara Karla Petog, u Regensburgu je, aprila 1541, odréana rasprava izmedu protestantskih teologa (medu. kojima su bili Bucer i Melanhton) i katoli¢kih [Dzon Ek (John Eck), Johan Groper itd.] Za nekoliko nedelja, dve strane su se slozile ‘o nekim sustinskim pitanjima — na primer, o prirodi spasenja kao »dvostrukog otkupljenjac. Nafalost, ovaj koncil ‘uéinio je to priblidavanje uzaludnim. Papa i njegovi savetnici bili su, zaokuplieni reformama kadrim da spreve pojavu novih Lutera, Cvinglija ili Kalvina u katolickim zemljama. Pravila Koncila bila’ su takva da suse mogli prihvatiti samo papini predlozi, Kako se moglo i oéekivati, pobedila je reakcionarna tendencija. Medutim, Koncil je ponovo uspostavio vlast biskupa (pod uslovom da Zive u svojoj biskupiji), Zestoko je reagovao protiv nemorala i konkubinstva svestenika, doneo je Vaine odluke 0 teoloskom obrazovanju svestenstva, itd, Stavise, Koneil je podstakao takve ispravke postojecih crkvenih obreda ake su mogle da zadovolie potrebe laka 2a mnogo autentignijim verskim Zivotom. ‘Ono Sto se’ zove posttridentskim katolicizmom predstavlja delimiéno rezultat ovih mera preduzetih radi ozdravijenja, ali i delatnosti nekolicine velikih mistika i apostola. Tradicije sred- njovekovne mistike i devotio moderna dotiveli_su nov polet sa Terezom Avilskom (1515—82) i Jovanom od Krsta (1542—91). Sveta Tereza, sa svojom unio mystica, dotivljajem koji je opisala kao venéanje duée i Isusa, stekla je izuzetan ugled® uprkos podozrenju inkvizicije. Ali najvise je Injasio Lojola (1491-1556), osnivaé Druzbe Isusove, doprineo uspehu — moralnom, religioz- % Pri saziy trajao je od marta 1545. do zime 1547; drugi od maja 1851, do maja 1582; a posledn{i, od aprila 1561. do decembra 1863. Na ova pitanja panovo’ se viacamo wu’ poslednjem poglavija pos- petcnom joorfoogit 1 poredonja:ariaizih ‘mibuekin iskusiava, Stott Tzapadnit RELIGHA, MAGUA I HERMETICKE TRADICIE PRE I POSLE REFORMACUE 213 nom i politiékom — kontrareformacije* Mada je pro§ao_ kroz mistigka iskustva, 0 Kojima je i govorio, Injasio Lojola je izabrao apostolat, ili, prema Guvenom izrazu, »kontemplaciju u_akci Njemu su se divili pre svega zbog ‘njegovih dela — sirotista, domova za bivse prostitutke, srednjih skola i koledia, kao i zbog misija na tri Kontinenta. Sustina doktrine Injasija Lojole mogla bi se saieto iskazat: na sledeci nagin: apsolutno pokoravanje Bogu, sto ce reci nje- govom zemaljskom predstavniku, papi, kao i generalu Druzbe; iavesnost da molitve i razmisljanje, kao i sposobnost rasudivanja koja iz njih proistiée, mogu da izmene ljudsku sudbinu; uverenje da Bog podstige svaki napor koji se laze radi preobracenja Ijudi, te prema tome i radi njihovog sopstvenog poboljsanja; sigurnost da Bog odobrava dobra dela — narotito ako se ona preduzimaju da i se pomoglo onima koji su u nevolji. U poredenja sa Luterovom i Kalvinovom teologijom, teologija Injasija Lojole izgleda 0} To se moze objasniti Inja sijevim misti¢kim iskustvima koja su usmerila kako njegova Kontemplativnu metodu tako i funkciju i vrednost pridatu akeiji. Lako je uoéljivo mistiko poreklo slepog pokoravanja bozjem izaslaniku na zemlji; ono se moe porediti sa obo2avanjem imama (§ 273) i duhovnog vode (gurudev) u hinduizmu; i u ovom slugaju, 10 obozavanje nalazi opravdanje u jednoj’ misti¢koj teviogifi. Verski genije Injasija Lojole izrazen je narotito u njegovim Duhovnim vezbama, kratkoj raspravi koju je poeo pisati posle voje prve misti¢ke vizije u Manesi, blizu Monserata, Ret je 0 Pp om priruéniku Koji kazuje kojim molitvama i meditaci Jama treba, iz dana u dan, da pribegava onaj (to ne mora oba- vero biti élan Druzbe) ko se povuée u usamljenost na éetiri nedelje. To delo nastavija i odriava jednu stary_hriScansku Kontemplativnu tradiciju. Cak i éuvena vezba iz prve nedelj napor maste da na konkretan i Ziv nagin uoblici neki pejzaZ ili istorijsku epizodu, ima izvore u XII veku. Ali Injasio razvija metodu te vizualizacije sa strogoscu koja podseéa na neke indijske meditativne tehnike. Usamljenik uéi da sakralizuje prostor u kome se nalazi, projicirajuéi ga, pomocu imaginacije, u prostor * Roden u Lofoli 491, Injasio je jmgo romantifny i pustolovau ml dost, "Tesko ranjen za wrtme francuskogpanskog Tala 1S31,_proéitao, je nekoliko religioeaih Knjiga, medu Kojima {Imitation de JésueChrist 1 blo fiafle wctog Fran tstetor Dominika Odio ja th podraava. Pri fom svop prvog. hodogateau Monserai, marti) 1822. zavetovaa se, na Bogorodiiaom ett, da se posvett otjoj sab Injaiio Je otada Yodo DajstroH askelsk! fivot, postect ponekad 7 éitavu nevelju, purjueluvek pedker a dronjcima, posvecujucl pet éasova dnemno moltvi” Potto ic na {iio ‘latinskt jedi osnovno} Barsclonskoj holt, on, februara 1528, do- incl u'Pariz, { uplsuje cena Koled Montegl; diplomira 1534, Injasio dobija dozvohd da" zajedno sa deyet saboraca, onnje jedan nov ed, Kota Je potvrdila kurfja 1540, U potetku ogranigeno na derdeset. Tqusovatko brat Eto brojalo je. poste Injasiove smi, 1556, vife od iljadu Clanova.4 1STORUA VEROVANIA 1 RELIGLISKIM IDEZA gde se odvija (u sadasnjostil) sveta istorija. On mora da_vidi Grevni Tsusov Jerusalim, da prati sopstvenim pogledom Bogo rodicu i Josifa na putu za Vitlejem, i tako dalje. Cak i kad jede, on mote da vidi sebe kako to radi zajedno sa apostolima. no Sto treba podvucl jeste tagnost i strogost ovih Dukovnih vetbi; svaki poboini poriv je brizljivo kontrolisan. Postupnim oti8éenjem usamljenika ne priprema se nikakva unio mystica Ciljusamljivanja je formiranje duhovnih atleta — i njihovo slanje u svet. 310. Humanizam, neoplatonizam i hermetizam brome ranesanse Kozimo di Medi¢i (Cosmo de Medici) poverio je velikom firentinskoma humanisti Marsiliju Figinu (1433—1499) ‘prevodenje Platonovih i Plotinovih rukopisa koje je sakupljao tokom mnogik. jodina. Medutim, oko 1460, Kozimo’ je kupio rukopis Corpus Jermeticum i zatrazio od Fitina da ga odmah prevede na latinski. U to vreme Fitino jo8 nije bio poéeo da prevodi Platona: on je ipak ostavio.Dijaloge po strani | bacio. ses. velikom urborn aa prevodenje hermeti¢kih traktata, Godinu dana pre Kozimove smrti, 1463, zavrsio je te prevode. Corpus hermeticum je tako bio prvi gréki tekst koji je preveo i objavio Mars Fitino.” To Eksruje na ugled Herinese Trismegisia Kojt je smatran piscem tih hermetiglth traktata (up. § 209). Ficinowi latiaskl prevodi — narodito Corpus hermeticum, Platon 1 Plotin-— imal eu vaina ulogu u verso} istorii rene sanse: oni su omogucili pobedu neoplatonizma u Firenc! i izazvali su odusevijeno interesovanje za hermetizam skoro po celo} Evropt Prvi Halijanskt humanist — od Petrarke (Petrarca, 1304 1374) do Lorenca Vale (Lorenzo Valla, oko 1405- 7) — vee su uveli jednu nova versku orijentaciju, odbacujuéi sholastigku teologiju i vradajuci se crkvenim Ocima. Humanisti su smatrali da kao bris¢ant laici i dobri poznavaoci klasike mogu bolje od svestenika da prouéavaju i shvate odnose izmedu ht séanstva, s jedne strane, i prehriscanskih koncepcija koje se tiéu bokanstva i ljudske prirode, s druge strane. Kao §to je uotio Carls Trinkoz (Charles. Trinkaus), to novo vrednovanje Kome. je podvrgnut Homo Triumphans nije nuino paganskog porekla; ono je pre inopirsano. patrsti¢kom tradicijom.* Frances A. Yates, Giordano Bruno and the Hermetic Tradition, str. 12-13, Do tada, samo je jedna hermetitka rasprava, Asclepius bila dostupaa na latinskom, ‘n'Up. Charles Trinkaus, -In our Tmage and Likenesss, 1, str, XIX i st, 41 f dalle (Petrarquel, 150 i dalje (L. Valla); vid. narogito preuzcte tekstove, sir. 341 1 dalje, 381 | dalje, Porpuno ostvarenje jignosti ne podrazw- eva uvek neki ideal porajmljen od pagnalzma; ono se narotito moze DObjasniti obnavljanjem Leologije snilostit up. isto, str. XX, 46 1 dalje RELIOUA, MAGIA 1 HERMETICKE TRADICUE PRE I FOSLE REFORMACUB 215 Sa neoplatonizmom koji su popularisali Figino, Piko dela Mirandola (Pice della Mirandola, 14631494) i Egidije iz Viterba (Egidio de Viterbo, 1469—1532), ‘slavljenje ljudske sudbine dot jednu nova dimentiju, ne odrituci se pri tom hriscanskog kor Teksta. Posto je stvorio svet, Bog je dao goveku da vlada zemljom, i upravo se »preko onoga sio Govek Gini u ulozi boga mora na zemlji ostvariti stvaralagko delo istoriie i civilizacijee.” Ali apoteoza Coveka, teznja karakteristiéna 2a humaniste, od tada se sve viSe inspirige parahriScanskim neoplatonizmom i hermetizmom. Otigledno je da Figino i Piko dela Mirandola nisu sumnjali u ispravnost svoje vere. Veé u II veku, apologetitar Laktancije smatrao je Hermesa Trismegista mudracem koga je nadahnuo Bog, a neka hermeti¢ka prorovanstva tumatio je tako kao da su ostvarena rodenjem Isusa Hrista, Marsilio Fi¢ino reafirmisao je taj sklad izmedu hermetizma i hermeti¢ke magije’ s jedne strane, i hri8canstva s druge. Piko je smatrao da Magija i Kabala poturduju Hristov bozanski Karaktert Sveopite verovanje u jednu prisca theologica™® dostojnu obozavanja i u cuvene »drevne teo: loge« — Zaratustru, Mojsija, Hermesa Trismegista, Davida, Orfeja, Pitagoru, Platona — biva tada izuzetno u modi, U ovom fenomenu vidljivo je duboko nezadovoljstvo sholas. tikom i srednjovekovnim koncepeijama éoveka i sveta, reakcija protiv onoga Sto bi se moglo nazvati sprovincijalnime, to jest potpuno zapadnjackim hrigéanstvom, kao i teénja ka jednoj univerzalistickoj, nadistorijskoj, »prvobitnoj« religiji. Piko uel hebrejski da bi’se uputio u Kabalu, otkrivenje koje, po njemu, Brethod| Starom zavetu i objainjava ga. Po naredenju pape Aleksandra VI u Vatikanu je naslikana freska puna hermeti¢kih, fo jest segipatskihe predstava i simbola. Drevni Egipat, mitska Zaratustrina Persija, »tajna Orfejeva doktrinae, otkrivaju »tajnee koje prevazilaze granice judeo-hriscanstva i klasitnog sveta, otkri venog nedavno zahvaljujuéi humanistima. Reé je, u stvari, 0 uverenju da se mode ponovo doi do prvobitnih. otkrivenja ¥gipta i Azije i da se moze dokazati njihova podudamost, kao i njihov zajedni&ki izvor. (Na isto odusevlienje i istu nadu, mada u mnogo skromnijim razmerama, nailazimo iu XIX veku, posle votkrigae sanskrita i »prvobitnosti« Veda i Upanigada). U toku otprilike dva veka, hermetizam je zaokupljao mnoge teologe i filozofe, kako vernike tako i bezvernike. Ako je Dordano sto, str. XXII. Vid. izmedu ostalog, D. P. Walker, Spiritual and Demonic Magic. From Ficino to Campanelta, str. 30 i dalje, " Medu Pikovim tezama koje je osudio Inoéentije VII, nalazi se éw epa izjavas Nulla es seionta que non mats cerificet de divinitate Chr sti quam magia et cabala. Up. Yates, Giordano Bruno and Hermetic Tradi- Hon, str, 84-4 dalje e'lp. D. P. Walker, The Ancient Theology, posebno str. 22 i dalle (Orpheus the Theologians)