PRAVILNIK

O IMUNIZACIJI I NAINU ZATITE LEKOVIMA

("Sl. glasnik RS", br. 11/2006, 25/2013, 63/2013, 99/2013, 118/2013 i 65/2014)

I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Ovim pravilnikom blie se propisuju uslovi, nain i indikacije za sprovoenje imunizacije, kao i nain voenja
evidencija o izvrenoj imunizaciji, i nain zatite lekovima.
Za imunizaciju i zatitu lekovima (u daljem tekstu: hemioprofilaksu) protiv odreenih zaraznih bolesti
upotrebljavaju se imunobioloki preparati (vakcine i specifini imunoglobulini) i lekovi za koje je izdata
dozvola za stavljanje u promet od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (u daljem tekstu:
Agencija).
lan 2
Imunizacija moe biti aktivna i pasivna.
Aktivna imunizacija sprovodi se vakcinacijom, odnosno revakcinacijom.
Za aktivnu imunizaciju protiv odreenih zaraznih bolesti upotrebljavaju se vakcine proizvedene od mrtvih ili
ivih, ali oslabljenih uzronika zaraznih bolesti ili njihovih proizvoda i vakcine dobijene na bazi genetske
tehnologije.
Za pasivnu imunizaciju upotrebljavaju se specifini imunoglobulini humanog porekla.
lan 3
Vakcinacija protiv jedne zarazne bolesti sprovodi se davanjem pojedinane vakcine, a protiv vie zaraznih
bolesti davanjem kombinovanih vakcina, ili istovremenim davanjem vie vakcina.
Kod istovremenog davanja vie injekcionih vakcina, vakcine se daju u razliite ekstremitete.
Revakcinacija protiv zarazne bolesti sprovodi se davanjem jedne doze (buster) odgovarajue pojedinane,
odnosno kombinovane vakcine.
lan 4
Razmaci izmeu davanja dve razliite mrtve ili jedne mrtve i jedne ive vakcine nisu potrebni.
Razmak izmeu davanja razliitih ivih virusnih vakcina, ukoliko se ne daju istovremeno, mora biti najmanje
etiri nedelje, osim oralne polio vakcine koja moe da se da u bilo kom razmaku ili istovremeno sa drugim
ivim vakcinama.
Razmaci izmeu davanja dve doze iste vakcine ne smeju biti krai od preporuenih minimalnih intervala
izmeu doza.
Razmaci izmeu davanja mrtvih vakcina i imunoglobulina nisu potrebni.
Razmaci izmeu davanja ivih vakcina i imunoglobulina potrebni su u sledeim sluajevima:
1) ukoliko su transfuzija, derivati krvi koji sadre antitela ili imunoglobulini dati u razmaku kraem od 14 dana
nakon davanja ive virusne vakcine, iva vakcina se mora dati ponovo u predvienom razmaku nakon
imunoglobulina, osim oralne polio vakcine koja se u tom sluaju ne mora ponoviti;
2) ako je data transfuzija, derivati krvi koji sadre antitela ili imunoglobulin, iva vakcina se moe dati
najranije posle tri meseca, a prema savetu imunologa, osim oralne polio vakcine koja moe da se da u bilo
kom razmaku posle davanja navedenih preparata.
lan 5
Aktivna imunizacija protiv zaraznih bolesti sprovodi se tokom cele godine.
Aktivna imunizacija sprovodi se sve dok se ne imunizuju sva lica za koja je propisana imunizacija, osim lica
kod kojih su utvrene trajne kontraindikacije.
Pasivna imunizacija sprovodi se po indikacijama.

II KONTRAINDIKACIJE
lan 6
Epidemija zarazne bolesti protiv koje se sprovodi imunizacija nije kontraindikacija za imunizaciju lica protiv te
bolesti.
Epidemija jedne zarazne bolesti moe biti privremena kontraindikacija za sprovoenje imunizacije protiv
drugih zaraznih bolesti (izuzev protiv: besnila, akutnog virusnog hepatitisa B i tetanusa, kod eksponiranih i
povreenih lica), na osnovu miljenja epidemioloke slube nadlene zdravstvene ustanove koja obavlja
poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju vie optina, odnosno grada i nadlene zdravstvene ustanove
koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju Republike.
lan 7
Imunizacija protiv zaraznih bolesti ne moe se sprovoditi kod lica kod kojih postoje kontraindikacije, sve dok
one postoje.
Kontraindikacije za imunizaciju pojedinih lica protiv zaraznih bolesti mogu biti opte i posebne, a po trajanju -
privremene ili trajne.
lan 8
Opte kontraindikacije za aktivnu imunizaciju jesu:
1) akutne bolesti;
2) febrilna stanja;
3) anafilaksija na komponente vakcine;
4) tee neeljene reakcije na prethodnu dozu vakcine.
Osim kontraindikacija iz stava 1. ove take, kontraindikacije za ive virusne vakcine jesu i:
1) stanja smanjene otpornosti (imunodeficijentna stanja usled: malignih bolesti, terapije antimetabolicima,
veim dozama kortikosteroida, alkilirajuim jedinjenjima ili radijacijom i druga utvrena stanja
imunosupresije);
2) trudnoa.
Kontraindikacije ne odnose se na imunizaciju kod eksponiranih i povreenih lica protiv besnila, akutnog
virusnog hepatitisa B i tetanusa, osim u sluaju anafilaksije na komponente vakcine protiv besnila, akutnog
virusnog hepatitisa B i tetanusa, kada se moe dati samo specifini imunoglobulin.
Posebne kontraindikacije za aktivnu imunizaciju navedene su uz svaku imunizaciju posebno.
lan 9
Privremenu kontraindikaciju za imunizaciju protiv odreene zarazne bolesti utvruje doktor medicine koji
sprovodi imunizaciju, odnosno pod ijim se nadzorom ona sprovodi, pregledom lica koja se imunizuju i
uvidom u zdravstvenu dokumentaciju tih lica.
Postojanje privremene kontraindikacije upisuje se u zdravstvenu dokumentaciju i odreuje se vreme i mesto
sprovoenja odloene imunizacije.
lan 10
Trajne kontraindikacije za primenu odreene vakcine kod pojedinih lica odreuje Struni tim za
kontraindikacije (u daljem tekstu: Struni tim) na zahtev doktora medicine koji sprovodi imunizaciju.
Nadlena zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju Republike na
predlog epidemioloke slube zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za
teritoriju vie optina, odnosno grada odreuje lanove Strunog tima iz stava 1. ovog lana, o emu se vodi
posebna evidencija.
Struni tim se odreuje za podruje na kojem se nalazi zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog
zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada.
Struni tim ine stalni lanovi:
1) doktor medicine specijalista epidemiolog - koordinator;
2) doktor medicine specijalista pedijatar.
Struni tim zaseda na zahtev lekara koji sprovodi imunizaciju i koji podnosi zahtev za utvrivanje trajne
kontraindikacije za sprovoenje imunizacije odreenom vakcinom kod pojedinog lica ili na zahtev nadlene
epidemioloke slube zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina,
odnosno grada nakon istraivanja prijavljene neeljene reakcije.
Zahtev iz stava 5. ovog lana lekar podnosi na Obrascu br. 1, a nadlena epidemioloka sluba na Obrascu
br. 1A.
Obrasci iz stava 6. ovog lana odtampani su uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.
Lekar koji podnosi zahtev za utvrivanje trajne kontraindikacije za imunizaciju odreenom vakcinom
pojedinog lica uestvuje u radu Strunog tima do utvrivanja trajne kontraindikacije.
Na zahtev stalnih lanova Strunog tima u radu Strunog tima mogu uestvovati i povremeni lanovi:
1) doktor medicine specijalista pedijatar;
2) doktor medicine specijalista neurolog;
3) doktor medicine pedijatar, subspecijalista - neonatolog;
4) doktor medicine internista, subspecijalista - imunolog;
5) doktor medicine i druge specijalnosti, odnosno subspecijalnosti drugih grana medicine, po potrebi.
lan 11
Struni tim utvruje trajnu kontraindikaciju za imunizaciju odreenom vakcinom i o tome izdaje potvrdu.
Potvrda se izdaje ako se utvrdi postojanje trajne kontraindikacije za imunizaciju protiv odreene bolesti
odreenom vakcinom, ili ako se utvrdi tea neeljena reakcija na prethodno datu dozu vakcine.
Potvrda iz stava 1. ovog lana izdaje se na Obrascu br. 2 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov
sastavni deo.
Potvrda Strunog tima upisuje se u zdravstvenu dokumentaciju pacijenta (zdravstveni karton, karton
imunizacije, zdravstvenu knjiicu i lini karton o izvrenim imunizacijama).
Nadlene zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju vie optina,
odnosno grada i nadlena zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju
Republike vode evidenciju svih izdatih potvrda.

III IMUNIZACIJA PROTIV ODREENIH ZARAZNIH BOLESTI

lan 12
Imunizacija protiv odreenih zaraznih bolesti, obuhvata:
1) obaveznu aktivnu imunizaciju lica odreenog uzrasta;
2) obaveznu imunizaciju lica eksponiranih odreenim zaraznim bolestima;
3) aktivnu imunizaciju lica po klinikim indikacijama;
4) aktivnu imunizaciju putnika u meunarodnom saobraaju.
1) Obavezna aktivna imunizacija lica odreenog uzrasta
1.1. Aktivna imunizacija protiv tuberkuloze
lan 13
Vakcinacija protiv tuberkuloze sprovodi se vakcinom dobijenom od Bacillus Calmette-Guerin (u daljem
tekstu: BCG vakcina) kod dece u prvoj godini ivota s ciljem spreavanja odreenih klinikih oblika
tuberkuloze (tuberkulozni meningitis, diseminovani oblici tuberkuloze).
lan 14
Deca u prvoj godini ivota vakciniu se BCG vakcinom prilikom otputanja iz porodilita, a deca roena
izvan porodilita do navrena dva meseca ivota.
Deca koja nisu mogla biti vakcinisana u porodilitu, odnosno do navrena dva meseca ivota moraju se
vakcinisati do navrenih 12 meseci ivota.
lan 15
Vakcina BCG daje se u dozi 0,05 ml, intradermalno u predeo deltoidnog miia, na spoju spoljne i unutranje
strane leve nadlaktice.
lan 16
Osim optih kontraindikacija iz lana 8. ovog pravilnika, za vakcinaciju protiv tuberkuloze posebne
kontraindikacije su poremeaji celularnog imuniteta usled HIV infekcije i drugih uzroka.
1.2. Aktivna imunizacija protiv deije paralize
lan 17
Vakcinacija protiv deije paralize sprovodi se kod dece od navrena dva meseca do navrenih 18 godina
ivota.
lan 18
Vakcinacija protiv deije paralize sprovodi se mrtvom, inaktivisanom polio vakcinom (u daljem tekstu: IPV) ili
ivom oralnom polio vakcinom (u daljem tekstu: OPV).
Vakcinacija protiv deije paralize zapoinje kad dete navri dva meseca ivota i mora se zavriti do est
meseci ivota, a najkasnije do navrenih 12 meseci ivota.
Vakcinacija sa IPV sprovodi se sa tri doze u razmacima koji ne mogu biti krai od etiri nedelje ili sa OPV u
sluaju utvrene epidemioloke indikacije, kada se moe dati u najmanje tri doze u razmaku od mesec dana.
U sluaju utvrene epidemioloke indikacije, lice kod kojeg Struni tim iz lana 11. ovog pravilnika utvrdi
postojanje trajne kontraindikacije za primenu OPV, odnosno imunodeficijencije, kao i lica iz porodinog
kontakta lica kod kog je utvreno stanje imunodeficijencije, vakciniu se sa tri doze IPV.
lan 19
Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze IPV ili OPV, osim u sluajevima imunodeficijencije kada se
daje iskljuivo jedna doza IPV.
Prva revakcinacija protiv deije paralize sprovodi se kod dece godinu dana od zavretka potpune vakcinacije
davanjem jedne doze IPV.
Druga revakcinacija protiv deije paralize sprovodi se davanjem jedne doze OPV pre upisa u prvi razred
osnovne kole.
Trea revakcinacija protiv deije paralize sprovodi se davanjem jedne doze OPV u zavrnom razredu
osnovne kole, a najkasnije do navrenih 18 godina ivota.
IPV se daje intramuskularno u odgovarajuoj dozi na osnovu saetka karakteristika leka i uputstva za lek, a
OPV ukapavanjem dve kapi vakcine u usta.
1.3. Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kalja
lan 20
Vakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kalja zapoinje kad dete navri dva meseca ivota i mora se
zavriti do navrenih est meseci ivota deteta, a najkasnije do navrenih 12 meseci ivota.
Ako se iz bilo kojih razloga vakcinacija iz stava 1. ovog lana ne sprovede u roku ili se ne sprovede potpuno,
dete e se vakcinisati u periodu i posle navrenih 12 meseci, a najkasnije do navrenih pet godina ivota
deteta.
lan 21
Potpuna vakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kalja sprovodi se kombinovanom vakcinom protiv
difterije, tetanusa i velikog kalja (u daljem tekstu: DTaP vakcinom), u tri doze.
lan 22
Razmak izmeu dve doze DTaP vakcine ne sme biti krai od jednog meseca.
lan 23
Pored optih kontraindikacija iz lana 8. ovog pravilnika - posebne kontraindikacije za vakcinaciju protiv
velikog kalja su evolutivna neuroloka oboljenja.
lan 24
Vakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se kod dece od navrena dva meseca do navrenih 18 godina
ivota.
Dete uzrasta od navrena dva meseca do navrenih pet godina ivota kod kojeg se utvrdi postojanje trajne
kontraindikacije za vakcinaciju protiv velikog kalja, vakcinie se kombinovanom vakcinom protiv difterije i
tetanusa (u daljem tekstu: DT vakcina), na nain na koji se vakcinie vakcinom protiv difterije, tetanusa i
velikog kalja.
Vakcinacija protiv difterije i tetanusa dece od navrenih pet do navrenih sedam godina ivota sprovodi se
DT vakcinom.
Vakcinacija protiv difterije i tetanusa lica starijih od sedam godina sprovodi se kombinovanom vakcinom
protiv difterije i tetanusa za odrasle (u daljem tekstu: dT vakcina).
lan 25
Vakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se i kod dece od navrenih pet do navrenih 18 godina ivota,
ako do tada nisu vakcinisana protiv tih bolesti, ili ako nema dokaza da su vakcinisana davanjem tri doze
kombinovane vakcine, i to: prva doza dT vakcine daje se odmah, druga doza u razmaku ne kraem od
mesec dana od prethodne prve doze vakcine, a trea doza u razmaku ne kraem od est meseci od
prethodne druge doze.
Nepotpuno vakcinisani koji su ranije primili samo jednu dozu vakcine koja sadri komponente protiv difterije i
tetanusa, primaju nedostajue doze, do ukupno tri doze i to, drugu dozu odmah; treu dozu u razmaku ne
kraem od mesec dana od druge doze.
Nepotpuno vakcinisani koji su ranije primili dve doze vakcine koja sadri komponente protiv difterije i
tetanusa primaju nedostajuu treu dozu odmah.
 lan 26
Vakcinacija protiv tetanusa sprovodi se i kod lica starijih od 18 godina ivota, ako do tada nisu vakcinisana
protiv te bolesti, ili ako nema dokaza o vakcinaciji davanjem tri doze vakcine protiv tetanusa (u daljem tekstu:
TT vakcina), i to: prva doza daje se odmah, druga doza u razmaku ne kraem od mesec dana, a trea doza
u razmaku ne kraem od est meseci od prijema druge doze vakcine.
Vakcinacija protiv tetanusa sprovodi se i kod lica starijih od 18 godina ivota, ako su nepotpuno vakcinisana,
a primili su jednu ili dve doze vakcine, davanjem nedostajuih doza do ukupno tri doze.
lan 27
Revakcinacija se sprovodi godinu dana nakon potpune vakcinacije.
Prva revakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kalja sprovodi se jednom dozom DTaP vakcine kad
protekne jedna godina od potpune vakcinacije, a najkasnije do navrenih pet godina ivota deteta.
Druga revakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se jednom dozom DT vakcine pre upisa u prvi razred
osnovne kole, odnosno do navrenih sedam godina ivota deteta.
Trea revakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se jednom dozom dT vakcine u zavrnom razredu
osnovne kole, odnosno do navrenih 18 godina ivota deteta.
Naredne revakcinacije protiv tetanusa sprovode se jednom dozom TT vakcine svakih deset godina.
Vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kalja daju se intramuskularno u odgovarajuoj dozi na osnovu
saetka karakteristika leka i uputstva za lek.
Revakcinacija lica iz l. 25. i 26. i lana 42. stav 1. taka 3) sprovodi se godinu dana nakon tree doze
odgovarajuom vakcinom.
1.4. Aktivna imunizacija protiv malih boginja, zauaka i crvenke - rubeole
lan 28
Vakcinacija protiv malih boginja, zauaka i crvenke - rubeole sprovodi se kod dece od navrenih 12 meseci
do navrenih 14 godina ivota jednom dozom kombinovane ive vakcine protiv malih boginja, zauaka i
crvenke - rubeole (u daljem tekstu: MMR vakcine).
Vakcinacija MMR vakcinom sprovodi se kad dete navri 12 meseci, a mora se sprovesti najkasnije do
navrenih 15 meseci ivota.
Vakcinacija protiv malih boginja MMR vakcinom moe se zapoeti kod dece uzrasta od est do 12 meseci
ivota, ukoliko epidemioloka sluba zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane
za teritoriju vie optina, odnosno grada utvrdi postojanje epidemioloke indikacije za vakcinaciju. Ponovna
vakcinacija ove dece sprovodi se jednom dozom vakcine u uzrastu od navrenih 15 do navrena 24 meseca
ivota.
Ako se iz bilo kojih razloga (osim trajnih kontraindikacija) vakcinacija ne sprovede u predvienom roku iz
stava 2. ovog lana, dete e se vakcinisati do navrenih 14 godina ivota.
Revakcinacija protiv malih boginja, zauaka i crvenke - rubeole sprovodi se redovno do navrenih sedam
godina ivota, odnosno pre upisa u prvi razred osnovne kole, jednom dozom MMR vakcine.
Ako se iz bilo kojih razloga (osim trajnih kontraindikacija) revakcinacija ne sprovede u predvienom roku iz
stava 5. ovog lana, dete e se revakcinisati do navrenih 14 godina ivota.
Vakcina se daje duboko supkutano, ili intramuskularno u dozi od 0,5 ml u deltoidni mii.
1.5. Aktivna imunizacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B
lan 29
Vakcinacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B (u daljem tekstu:
HB vakcina) proizvedenom metodom genetskog inenjeringa.
Vakcinacijom se obuhvataju:
1) novoroenad;
2) nevakcinisana deca u 12 godini ivota, odnosno u estom razredu osnovne kole.
lan 30
Vakcinacija novoroenadi sprovodi se davanjem tri doze HB vakcine.
Prva doza vakcine, deci koja su roena u porodilitu, daje se u porodilitu u roku do 24 sata po roenju.
Prva doza vakcine deci koja nisu roena u porodilitu mora se dati odmah u nadlenom domu zdravlja.
Druga doza vakcine daje se u razmaku koji ne sme biti krai od mesec dana nakon prve doze HB vakcine.
Trea doza vakcine daje se u razmaku ne kraem od est meseci nakon prve doze HB vakcine, odnosno ne
kraem od dva meseca nakon davanja druge doze.
Vakcinacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B mora se zavriti najkasnije do navrenih 12 meseci ivota
deteta.
Nepotpuno vakcinisana deca nakon 12 meseci ivota primaju nedostajue doze.
lan 31
Novoroenad i odojad dobijaju dozu od 0,5 ml (pedijatrijska doza HB vakcine) intramuskularno u
anterolateralni deo natkolenice (bedra).
lan 32
Vakcinisanje dece u 12 godini ivota, odnosno u estom razredu osnovne kole sprovodi se davanjem tri
doze HB vakcine za odrasle (1,0 ml) po emi 0,1. i 6. meseca, koja je preporuena od strane Svetske
zdravstvene organizacije (u daljem tekstu: SZO).
Vakcina se daje duboko intramuskularno u deltoidni mii.
1.6. Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa "B"
lan 33
Vakcinacija protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa "B" sprovodi se konjugovanom vakcinom
protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip "B" (u daljem tekstu: Hib vakcina) kod dece uzrasta od
navrenih dva meseca ivota do navrenih pet godina ivota.
Vakcinacija Hib vakcinom sprovodi se od navrena dva meseca do navrenih est meseci ivota davanjem
tri doze vakcine.
Ukoliko vakcinacija Hib vakcinom nije zapoeta do navrenih est meseci ivota sprovodi se davanjem dve
doze u razmaku koji ne sme biti krai od mesec dana.
Ukoliko vakcinacija Hib vakcinom nije zapoeta do navrenih 12 meseci ivota, sprovodi se davanjem jedne
doze do navrenih pet godina ivota.
Ukoliko je vakcinacija izvrena sa tri doze pojedinane vakcine protiv oboljenja izazvanih hemofilusom
influence tip "B", revakcinacija se ne sprovodi.
Ukoliko je vakcinacija izvrena sa tri doze kombinovane vakcine koja u svom sastavu ima i komponentu
protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip "B", revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze
pojedinane vakcine ili kombinovane vakcine.
Revakcinacija se sprovodi nakon godinu dana od kompletno sprovedene vakcinacije, a najkasnije do
navrenih pet godina ivota.
Hib vakcina daje se intramuskularno u odgovarajuoj dozi na osnovu saetka karakteristika leka i uputstva
za lek.
2) Obavezna imunizacija lica eksponiranih odreenim zaraznim bolestima
2.1. Aktivna i pasivna imunizacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B
lan 34
Obavezna vakcinacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B sprovodi se kod svih nevakcinisanih i nepotpuno
vakcinisanih lica u zdravstvenim ustanovama, ukljuujui i uenike i studente zdravstveno-obrazovne struke,
koji dolaze u neposredan kontakt sa infektivnim materijalom (krv ili serum).
Pored lica iz stava 1. ove take, vakcinacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B sprovodi se, i kod:
1) hemofiliara;
2) bolesnika na dijalizi;
3) polnih partnera HBsAg pozitivnih lica;
4) tienika ustanova socijalne zatite;
5) intravenskih narkomana;
6) insulin zavisnih bolesnika od eerne bolesti;
7) novoroenadi HBsAg pozitivnih majki.
lan 35
Za vakcinaciju dece mlae od deset godina daje se pedijatrijska doza (0,5 ml), a za vakcinaciju lica starijih
od deset godina doza za odrasle (1 ml).
lan 36
Vakcinacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B sprovodi se sa tri doze intramuskularnim davanjem HB
vakcine po emi: 0,1. i 6. meseca.
Vakcinacija lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom i vakcinacija novoroenadi HBsAg
pozitivnih majki sprovodi se sa etiri doze po emi 0, 1, 2. i 12. meseca.
Nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom (krv ili serum) i
novoroenad HBsAg pozitivnih majki obavezno se zatiuju i intramuskularnim davanjem hepatitis B
imunoglobulina (u daljem tekstu: HBIG) u koliini koju preporuuje proizvoa, odmah po akcidentu,
odnosno roenju, a najkasnije do 12 sati od momenta akcidenta, odnosno roenja.
HBIG se daje istovremeno sa prvom dozom vakcine, u suprotni ekstremitet.
Vakcinacija pacijenata pre stupanja na dijalizu sprovodi se sa etiri doze po emi 0,1, 2. i 6. meseca
davanjem dvostruke doze za odreeni uzrast.
lan 37
Revakcinacija se sprovodi u sluajevima imunodeficijencije i kod bolesnika na dijalizi, jednom dozom HB
vakcine, pet godina posle potpune vakcinacije.
2.2. Aktivna i pasivna imunizacija protiv besnila
lan 38
Aktivna imunizacija protiv besnila sprovodi se savremenim inaktivisanim vakcinama protiv besnila za
humanu upotrebu, proizvedenim na kulturi elija koje preporuuje SZO, sa potencijom od najmanje 2.5 I.J.
po pojedinanoj dozi.
Pasivna imunizacija protiv besnila sprovodi se primenom humanog antirabikog imunoglobulina.
lan 39
Preekspoziciona vakcinacija protiv besnila sprovodi se kod lica koja su profesionalno izloena infekciji
virusom besnila, i to: laboratorijski radnici koji su neposredno izloeni virusu besnila, veterinari, veterinarski
tehniari, veterinarski higijeniari, zoohigijeniari, lovouvari, umari i preparatori ivotinja, krznari (lica koja
odvajaju krzno sa leeva ivotinja i pripremaju ga za dalju upotrebu) i lica koja profesionalno dolaze u
kontakt sa slepim mievima.
Preekspoziciona vakcinacija protiv besnila sprovodi se davanjem tri pojedinane doze vakcine protiv besnila
u deltoidni mii, naizmenino u naspramnu ruku, po emi 0, 7. i 21. dana.
Kontrola imuniteta je obavezna kod preekspoziciono potpuno vakcinisanih u periodu od dve do etiri nedelje
nakon poslednje date doze.
Kod laboratorijskih radnika neposredno izloenih virusu besnila, redovna kontrola imuniteta sprovodi se
svakih est meseci, a kod ostalih lica profesionalno izloenih virusu besnila svakih 12 meseci.
Ukoliko je nivo zatitnih antitela manji od 0.5 I.J./ml odreen RFFIT metodom (Rapid Fluorescent Focus
Inhibition Test) lice se revakcinie jednom dozom vakcine u deltoidni mii.
Ukoliko je nivo zatitnih antitela vei ili jednak 0.5 I.J./ml odreen RFFIT metodom nije potrebna
revakcinacija.
lan 40
Postekspoziciona obavezna imunizacija protiv besnila sprovodi se kod:
1) lica koje je ugrizla ili na drugi nain ozledila besna ili na besnilo sumnjiva divlja ili domaa ivotinja;
2) lica koje je ugrizao pas ili maka nepoznatog vlasnika, koji se ne mogu drati pod desetodnevnim
veterinarskim nadzorom;
3) lica koje je ugrizao pas ili maka koji u toku deset dana od dana ozlede, pokau znake besnila, uginu,
budu ubijeni ili odlutaju, a besnilo ivotinje se ne moe iskljuiti laboratorijskim pregledom;
4) lice koje se moglo zaraziti virusom besnila preko sluzokoe ili oteene koe.
lan 41
Imunizacija protiv besnila sprovodi se odmah po utvrivanju indikacije, davanjem pet pojedinanih doza
vakcine protiv besnila u deltoidni mii a kod male dece u anterolateralni deo natkolenice, intramuskularno,
naizmenino u suprotni ekstremitet, po emi: 0, 3, 7, 14. i 28. dana.
Istovremeno sa davanjem prve doze vakcine protiv besnila, u svim sluajevima, daje se jednokratno i
humani antirabijski imunoglobulin (u daljem tekstu: HRIG) u dozi od 20 I.J. na kilogram telesne mase.
HRIG se infiltruje u ranu i oko rane, a ostatak potrebne koliine daje se intramuskularno u glutealnu regiju.
HRIG se aplikuje u svim sluajevima, bez obzira na vreme proteklo od ekspozicije virusu besnila.
Potrebna koliina HRIG-a ne sme da se prekorai.
Ukoliko je postekspoziciona imunizacija zapoeta davanjem samo vakcine, naknadno davanje HRIG-a se
moe primeniti najkasnije do osmog dana od zapoete vakcinacije.
Kontrola imuniteta je obavezna kod postekspoziciono potpuno vakcinisanih lica u periodu od dve do etiri
nedelje nakon poslednje date doze, i to:
1) kod lica ozleenih od ivotinje kod koje je besnilo utvreno laboratorijskim pregledom;
2) kod lica ozleenih od ivotinje kod koje je na osnovu anamnestikih podataka i veterinarskog nalaza
postavljena sumnja na besnilo;
3) kod lica sa dokazanom imunosupresijom.
Ukoliko je nivo zatitnih antitela manji od 0.5 I.J./ml, odreen RFFIT metodom, lice se revakcinie jednom
dozom vakcine, a lica sa dokazanom imunosupresijom revakciniu se istovremenim davanjem dve doze
vakcine protiv besnila, i to u oba deltoidna miia po jednu dozu.
Ukoliko je nivo zatitnih antitela vei ili jednak 0.5 I.J./ml, odreen RFFIT metodom nije potrebna
revakcinacija.
Kod lica koja su kompletno vakcinisana protiv besnila primenom savremenih vakcina protiv besnila sa
kulture elija, u skladu sa preporukama SZO, nakon ponovno utvrene indikacije iz lana 40. ovog
pravilnika, sprovodi se vakcinacija davanjem dve pojedinane doze vakcine protiv besnila u deltoidni mii,
po emi 0. i 3. dana, bez davanja HRIG-a.
Kontrola imuniteta kod lica iz stava 10. ovog lana vri se kao i obavezna kontrola imuniteta kod
postekspoziciono potpuno imunizovanih lica.
Kod lica koja su nekompletno vakcinisana, ili kod kojih ne postoji dokumentacija o vakcinaciji, ili kod kojih
postoji dokazana imunosupresija, nakon ponovno utvrene indikacije iz lana 40. ovog pravilnika, sprovodi
se kompletna aktivna i pasivna imunizacija u skladu sa ovim lanom.
Istovremeno sa imunizacijom protiv besnila sprovodi se imunizacija protiv tetanusa, u skladu sa ovim
pravilnikom.
2.3. Aktivna i pasivna imunizacija protiv tetanusa kod povreenih lica
lan 42
Imunizacija protiv tetanusa kod povreenih lica sprovodi se vakcinisanjem adsorbovanom TT vakcinom i
humanim antitetanusnim imunoglobulinom (HTIG) na sledei nain:
1) lica koja su potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa za svoj uzrast, a od poslednje doze do
povrede je prolo manje od deset godina, ne dobijaju ni vakcinu ni HTIG;
2) lica koja su potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa za svoj uzrast, a od poslednje doze do
povrede je prolo vie od deset godina, dobijaju jednu dozu TT vakcine i 250 I.J. HTIG, odmah po
povreivanju;
3) lica koja nisu vakcinisana, lica koja su nepotpuno vakcinisana ili nemaju dokaze o imunizaciji protiv
tetanusa, dobijaju etiri doze: prvu dozu TT vakcine odmah, drugu dozu u razmaku ne kraem od mesec
dana, treu dozu est meseci nakon druge doze, a revakcinacija se vri etvrtom dozom, godinu dana nakon
tree doze. Ova lica dobijaju i HTIG sa prvom dozom vakcine, odmah po povreivanju.
Vakcine TT i HTIG daju se istovremeno, intramuskularno u suprotni ekstremitet.
3) Aktivna imunizacija po klinikim indikacijama
3.1. Aktivna imunizacija protiv gripa
lan 43
Vakcinacija protiv gripa sprovodi se inaktivisanom vakcinom protiv gripa spravljenom od celih virusa ili SPLIT
vakcinom koja sadri delove virusa odgovorne za imunitet.
Prema klinikim indikacijama, vakcinacija se sprovodi kod svih lica starijih od est meseci sa hroninim
poremeajima plunog i kardiovaskularnog sistema i sa metabolikim poremeajima (ukljuujui eernu
bolest), bubrenom disfunkcijom, hemoglobinopatijom, imunosupresijom i dr.
Prema epidemiolokim indikacijama vakcinacija se sprovodi:
1) kod lica smetenih u gerontolokim centrima i kod lica zaposlenih u gerontolokim centrima;
2) kod dece, omladine i starih lica smetenih u ustanovama socijalne zatite i kod lica zaposlenih u tim
ustanovama;
3) kod lica zaposlenih u objektima u kojima se obavlja zdravstvena delatnost, a naroito u odeljenjima sa
poveanim rizikom, stacionarima za hronino obolela lica i dr;
4) kod lica zaposlenih u javnim slubama posebno eksponiranih infekciji;
5) kod lica starijih od 65 godina ivota.
lan 44
Za zatitu dece uzrasta od navrenih est meseci do navrenih osam godina ivota koristi se iskljuivo
SPLIT vakcina.
Deca koja se prvi put vakciniu dobijaju dve doze vakcine u razmaku od 30 dana, a narednih godina samo
po jednu dozu vakcine.
Deca od navrenih est meseci do navrene tri godine ivota dobijaju 0,25 ml SPLIT vakcine, a deca uzrasta
od navrene tri do navrenih osam godina ivota dobijaju dozu za odrasle (0,5 ml).
Sva lica starija od osam godina ivota vakciniu se samo jednom dozom celovirusne ili SPLIT vakcine (0,5
ml).
Vakcina se daje intramuskularno ili duboko supkutano u deltoidnu regiju.
3.2. Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa "B"
lan 45
Vakcinacija, protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa "B" sprovodi se Hib vakcinom, prema
klinikim indikacijama, kod dece starije od dve godine ivota bez obzira na prethodni vakcinalni status, u
sluajevima:
1) transplantacije organa i tkiva;
2) splenektomije i srpaste anemije;
3) hemioterapije i terapije zraenjem kod malignih tumora;
4) simptomatske i asimptomatske HIV infekcije;
5) kod drugih kliniki utvrenih imunodeficijencija.
Vakcinacija se sprovodi sa jednom dozom vakcine:
1) u periodu 14 i vie dana pre planirane transplantacije, elektivne splenektomije, terapije zraenjem ili
hemioterapije kod malignih tumora;
2) kod asimptomatske HIV infekcije.
Vakcinacija se sprovodi sa dve doze vakcine u razmaku ne kraem od mesec dana u sledeim sluajevima:
1) posle izvrene transplantacije organa i tkiva u toku imunosupresivne terapije, a prema savetu imunologa;
2) kad slezina nije u funkciji ili 14 i vie dana posle izvrene splenektomije;
3) srpaste anemije;
4) u toku hemioterapije ili terapije zraenjem malignih tumora;
5) simptomatske HIV infekcije;
6) kod drugih kliniki utvrenih imunodeficijencija.
3.3. Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije
(pneumokokom)
lan 46
Vakcinacija protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije (pneumokokom) vri se konjugovanom ili
polisaharidnom vakcinom po klinikim indikacijama, u sledeim sluajevima:
1) anatomske ili funkcionalne asplenije;
2) srpaste anemije;
3) hronine kardiovaskularne i plune bolesti;
4) eerne bolesti;
5) hroninog oboljenja jetre;
6) hroninog oboljenja bubrega;
7) nefrotskog sindroma;
8) alkoholizma;
9) simptomatske i asimptomatske HIV infekcije;
10) transplantacije organa i tkiva;
11) malignog oboljenja;
12) ugradnje kohlearnog implantata;
13) lica starijih od 65 godina u kolektivnom smetaju;
14) drugih utvrenih imunodeficijencija.
Vakcinacija se sprovodi od navrena dva meseca do navrenih est meseci ivota davanjem tri doze
konjugovane vakcine.
Ukoliko vakcinacija nije zapoeta do navrenih est meseci ivota sprovodi se davanjem dve doze
konjugovane vakcine u razmaku koji ne sme biti krai od mesec dana.
Ukoliko vakcinacija nije zapoeta do navrenih 12 meseci ivota sprovodi se davanjem jedne doze
konjugovane vakcine do navrenih pet godina ivota.
Ukoliko vakcinacija nije zapoeta kod dece do navrenih pet godina ivota, kao i kod odraslih, sprovodi se
davanjem jedne doze polisaharidne vakcine.
lan 47
Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze polisaharidne vakcine tri godine nakon vakcinacije kod
dece uzrasta do navrenih deset godina, odnosno pet godina nakon vakcinacije kod dece od navrenih
deset godina i odraslih, ukoliko i dalje postoje klinike indikacije.
lan 48
Konjugovana vakcina daje se intramuskularno u dozi od 0,5 ml u deltoidnu regiju ili anterolateralni deo
femoralne regije u zavisnosti od uzrasta.
Polisaharidna vakcina daje se intramuskularno ili subkutano u dozi od 0,5 ml u deltoidnu regiju.
3.4. Aktivna imunizacija protiv velikog kalja
lan 49
Vakcinacija protiv meningokoknog meningitisa sprovodi se polisaharidnom vakcinom po klinikim
indikacijama kod dece starije od dve godine i kod odraslih.
lan 50
Klinike indikacije za primenu vakcine protiv meningokoknog meningitisa jesu:
1) anatomska i funkcionalna asplenija (splenektomija, srpasta anemija);
2) imunodeficijencija komplementa (C5-C9).
lan 51
Vakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze polisaharidne vakcine protiv meningokoknog meningitisa
odmah po utvrivanju indikacije.
Revakcinacija se sprovodi u razmaku ne kraem od tri godine od izvrene vakcinacije u sluaju da indikacije
i dalje postoje.
Revakcinacija polisaharidnom vakcinom moe se sprovoditi i ukoliko je osoba prethodno vakcinisana
konjugovanom vakcinom.
Vakcina protiv meningokoknog meningitisa daje se supkutano u dozi od 0,5 ml u deltoidnu regiju.
lan 52
(Brisano)
3.6. Imunizacija protiv drugih zaraznih bolesti
lan 53
Imunizacija protiv drugih zaraznih bolesti koje nisu navedene u l. 12-52. ovog pravilnika, sprovodi se u
skladu sa lanom 1. stav 2. ovog pravilnika i u skladu sa preporukama SZO.
4) Aktivna imunizacija putnika u meunarodnom saobraaju
lan 54
Putnici u meunarodnom saobraaju vakciniu se ako putuju u zemlje koje zahtevaju odreenu vakcinaciju i
prema epidemiolokim indikacijama, u skladu sa Meunarodnim zdravstvenim pravilnikom protiv sledeih
bolesti:
1) ute groznice;
2) meningokoknog meningitisa;
3) trbunog tifusa;
4) kolere;
5) difterije;
6) drugih zaraznih bolesti (akutnog virusnog hepatitisa B, besnilo, tetanus, malih boginja i dr).

IV HEMIOPROFILAKSA ODREENIH ZARAZNIH BOLESTI

1. Hemioprofilaksa tuberkuloze
lan 55
Odluka o hemioprofilaksi tuberkuloze donosi se uz konsultaciju sa lekarom pneumoftiziologom.
Hemioprofilaksa tuberkuloze sprovodi se:
1) kod dece iz bliskog kontakta sa obolelim od direktno pozitivne tuberkuloze ili tekih oblika plune
tuberkuloze;
2) kod HIV pozitivnih osoba i drugih stanja imunosupresije.
Hemioprofilaksa se sprovodi:
1) izonijazidom i rifampicinom u trajanju od tri meseca;
2) samo izonijazidom tokom est meseci;
3) samo izonijazidom tokom 12 meseci kod HIV pozitivnih lica ili lica koja imaju druga stanja imunosupresije
prema strategiji direktno opservirane kratkotrajne terapije tuberkuloze (DOTS), u skladu sa preporukama
SZO.
2. Hemioprofilaksa malarije
lan 56
Hemioprofilaksa malarije sprovodi se kod lica pre odlaska, za vreme boravka i po povratku iz zemlje,
odnosno podruja u kojima postoji endemija malarije.
U skladu sa preporukama SZO zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za
teritoriju Republike blagovremeno dostavlja svom zdravstvenim ustanovama koje obavljaju poslove javnog
zdravlja osnovanim za teritoriju vie optina, odnosno grada za leenje malarije preporuke za izbor vrste i
doziranje lekova za hemioprofilaksu malarije.
3. Hemioprofilaksa drugih zaraznih bolesti
lan 57
Hemioprofilaksa drugih zaraznih bolesti sprovodi se, po epidemiolokim indikacijama, kod lica izloenih tim
zaraznim bolestima, a na osnovu preporuka epidemioloke slube zdravstvene ustanove koja obavlja
poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada.

V PRIJAVA NEELJENIH REAKCIJA POSLE IMUNIZACIJE

lan 58
Neeljena reakcija posle imunizacije je medicinski incident koji se dogodio posle izvrene imunizacije i moe
se povezati sa primenom imunobiolokog preparata.
Lekar koji utvrdi postojanje neeljene reakcije posle imunizacije svaki pojedinani sluaj odmah prijavljuje
(telefonom, faksom, elektronskim putem) epidemiolokoj slubi zdravstvenih ustanova koje obavljaju poslove
javnog zdravlja osnovanim za teritoriju vie optina, odnosno grada, i istovremeno im dostavlja prijavu i na
Obrascu br. 3 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.
Zdravstvena ustanova, iji je lekar utvrdio postojanje neeljene reakcije posle imunizacije, dostavlja prijavu o
neeljenom dejstvu i Agenciji u skladu sa zakonom.
Zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju vie optina, odnosno
grada kopiju prijave obrasca iz stava 2. ovog lana podnose zdravstvenoj ustanovi koja obavlja poslove
javnog zdravlja za teritoriju Republike.
Epidemioloka sluba zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju vie
optina, odnosno grada istrauje prijavljenu neeljenu reakciju ili sumnju na neeljenu reakciju, ukoliko
pripada nekoj od sledeih kategorija:
1) apsces na mestu aplikacije (injekcije);
2) limfadenitis posle davanja BCG vakcine;
3) sluaj smrti za koji postoji sumnja ili zdravstveni radnik smatra da je u vezi sa imunizacijom;
4) poremeaj zdravstvenog stanja za koji postoji sumnja ili zdravstveni radnik smatra da je u vezi sa
imunizacijom;
5) po zdravlje opasna ili neoekivana neeljena reakcija za koju se smatra u javnosti ili od strane
zdravstvenog radnika da je u vezi sa imunizacijom.
Sve neeljene reakcije iz stava 5. ovog lana moraju se proveriti odmah, a najkasnije 48 sati po prijavi.
Dokumentaciju o sprovedenom istraivanju neeljene reakcije nadlena epidemioloka sluba dostavlja
Strunom timu iz lana 10. ovog pravilnika.
Struni tam donosi zakljuak o utvrenoj teoj neeljenoj reakciji posle imunizacije pojedinih lica odreenom
vakcinom (u daljem tekstu: zakljuak) na Obrascu br. 4 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov
sastavni deo.
Zakljuak Strunog tima dostavlja se nadlenom doktoru medicine koji je prijavio neeljenu reakciju posle
imunizacije.
Zakljuak Strunog tima zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju
vie optina, odnosno grada dostavlja se zdravstvenoj ustanovi koja obavlja poslove javnog zdravlja
osnovanoj za teritoriju Republike.
Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju Republike dostavlja izvetaj o
istraivanju sluaja neeljene reakcije proizvoau imunobiolokog preparata, odnosno nosiocu dozvole za
stavljanje leka u promet u Republici Srbiji i Agenciji, na Obrascu br. 5 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i
ini njegov sastavni deo.

VI USLOVI ZA SPROVOENJE IMUNIZACIJE I HEMIOPROFILAKSE

PROTIV ODREENIH ZARAZNIH BOLESTI
lan 59
Imunizaciju, kao i zatitu lekovima, organizuju i sprovode nadlene zdravstvene ustanove i zdravstveni
radnici prema utvrenom planu imunizacije, a prema strunom-metodolokom uputstvu u skladu sa
Zakonom.
lan 60
Planove imunizacije za narednu godinu zdravstvene ustanove iz lana 59. ovog pravilnika dostavljaju
zavodima za javno zdravlje do 15. juna tekue godine, a zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove
javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada dostavljaju objedinjene planove za teritoriju svoje
nadlenosti do 1. jula tekue godine, zdravstvenoj ustanovi koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju
Republike.
Objedinjeni plan potreba u vakcinama i imunobiolokim preparatima za narednu godinu zdravstvena
ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju Republike dostavlja Republikom zavodu za
zdravstveno osiguranje i Ministarstvu zdravlja do 15. jula tekue godine.
Na osnovu objedinjenog plana vri se centralizovano snabdevanje svih vakcina i imunobiolokih preparata.
Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja za teritoriju Republike, odnosno zdravstvene
ustanove koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada trebuju vakcine
kvartalno i distribuiraju ih do zdravstvenih ustanova koje sprovode imunizaciju na teritoriji svoje nadlenosti.
lan 61
Nadlene zdravstvene ustanove koje sprovode imunizaciju izvetavaju epidemioloke slube nadlenih
zdravstvenih ustanova koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada o
sprovedenoj imunizaciji i utroku vakcina i imunobiolokih preparata u skladu sa struno-metodolokim
uputstvom.
Obraene izvetaje u elektronskom obliku o sprovedenoj imunizaciji i utroku vakcina i imunobiolokih
preparata, zdravstvene ustanove koje sprovode imunizaciju dostavljaju epidemiolokim slubama nadlenih
zdravstvenih ustanova koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada
kvartalno do 15. dana prvog meseca sledeeg kvartala, a zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove
javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada objedinjene izvetaje o sprovedenoj imunizaciji i
utroku vakcina dostavljaju zdravstvenoj ustanovi koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju
Republike kvartalno, do kraja prvog meseca sledeeg kvartala.
Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju Republike dostavlja
objedinjene kvartalne izvetaje o sprovedenoj imunizaciji i o utroku vakcina i imunobiolokih preparata
Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje i Ministarstvu zdravlja.
Godinje izvetaje o sprovedenoj imunizaciji i utroku vakcina i imunobiolokih preparata nadlene
zdravstvene ustanove dostavljaju nadlenim zavodima za javno zdravlje do 20. januara naredne godine za
prethodnu godinu.
Zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada
objedinjene izvetaje o sprovedenoj imunizaciji i utroku vakcina dostavljaju zdravstvenoj ustanovi koja
obavlja poslove javnog zdravlja osnovanoj za teritoriju Republike do 20. februara naredne godine za
prethodnu godinu.
Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju Republike dostavlja
godinje izvetaje o sprovedenoj imunizaciji i o utroku vakcina i imunibiolokih preparata svim zdravstvenim
ustanovama koje obavljaju poslove javnog zdravlja za teritoriju vie optina, odnosno grada, Republikom
zavodu za zdravstveno osiguranje i Ministarstvu zdravlja do 1. aprila naredne godine za prethodnu godinu.
lan 62
Vakcine i drugi imunobioloki preparati moraju se transportovati i uvati do njihove upotrebe pod uslovima
koje je utvrdio proizvoa, pridravajui se principa hladnog lanca uz obezbeivanje indikatora
temperaturnih uslova prilikom njihove isporuke.
Dokaz o adekvatnim uslovima transporta i uvanja vakcine i imunobiolokog preparata je postojanje
overenog zapisa o nadzoru temperature, a u skladu sa struno-metodolokim uputstvom.
lan 63
Za imunizaciju vakcinama koje se daju parenteralno, upotrebljavaju se autodestruktivni pricevi ili pricevi i
igle za jednokratnu upotrebu.
lan 64
Pribor koji je upotrebljen u toku imunizacije (brizgalice, igle, vata, prazne boice od imunobiolokog
preparata), kao i boice imunobiolokog preparata koje nisu ispranjene, ali vie nisu za upotrebu iz bilo
kojeg razloga, treba prikupljati u namenske kontejnere u skladu sa propisima o bezbednoj imunizacionoj
praksi i unititi sa ostalim medicinskim otpadom u skladu sa propisima o bezbednom unitavanju
medicinskog otpada.
lan 65
Prilikom sprovoenja imunizacije vakcinama i imunobiolokim preparatima koje se daju parenteralno mora
biti obezbeena antiok terapija (ampule adrenalina, kortizonskog preparata sa brzim delovanjem i
antihistaminskog preparata).
lan 66
Imunizaciju protiv tuberkuloze i davanje prve doze vakcine protiv akutnog virusnog hepatitisa B,
novoroenadi roene u porodilitu, kao i kod novoroenadi HBsAg pozitivnih majki i davanje HBIG,
sprovode porodilita.
Imunizaciju protiv tuberkuloze i davanje prve doze vakcine protiv hepatitisa B, novoroenadi roene van
porodilita, sprovode nadlene zdravstvene ustanove.
lan 67
Nadlene zdravstvene ustanove - porodilita, pri otputanju iz porodilita, dostavljaju podatke o svakom
ivoroenom detetu domu zdravlja na ijoj teritoriji roditelji deteta imaju prebivalite.
Podaci koji se dostavljaju jesu ime i prezime roditelja, mesto i adresa prebivalita roditelja i datum o
izvrenoj imunizaciji novoroeneta protiv tuberkuloze, kao i datum davanja prve doze vakcine protiv
hepatitisa B, a kod novoroenadi HBsAg pozitivnih majki i datum davanja HBIG.
lan 68
Nadlene zdravstvene ustanove koje sprovode imunizaciju vode evidenciju u Kartonu imunizacije na
Obrascu br. 6 koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.
Ustanove iz stava 1. ovog lana, na osnovu evidencija u Kartonu imunizacije, izdaju i Lini karton o izvrenoj
imunizaciji na Obrascu br. 7. koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.
lan 69
Radi postizanja potrebnog kolektivnog imuniteta stanovnitva, neophodno je proveriti vakcinalni status na
sledei nain:
1) prilikom svake posete doktoru medicine;
2) prilikom upisa u sve vrste predkolskih ustanova;
3) prilikom upisa u sve vrste kola, od osnovne kole do visokoobrazovnih ustanova;
4) prilikom prijema u Vojsku;
5) prilikom povrede u smislu l. 38-41. i lana 42. ovog pravilnika;
6) prilikom prijema dece i omladine na bolniko leenje;
7) na zahtev nadlene zdravstvene ustanove i u drugim sluajevima;
8) kod zamene line karte posle 30 godine ivota podnoenjem dokaza o sprovedenoj vakcinaciji protiv
tetanusa;
9) kod ena generativnog doba (15 do 45 godina) pri poseti ginekolokim slubama proverom vakcinalnog
statusa protiv tetanusa;
10) serolokim istraivanjima u populaciji.
Provera vakcinalnog statusa vri se na osnovu uporeenja priloene dokumentacije o svim prethodnim
imunizacijama, po osnovu Linog kartona o izvrenim imunizacijama ili izvoda iz Kartona imunizacije, sa
Kalendarom obavezne imunizacije lica odreenog uzrasta.
Kalendar obavezne imunizacije lica odreenog uzrasta sadri struno preporueni uzrast lica, odnosno
vreme kada se daju odgovarajui imunobioloki preparati, tj. kada se vri obavezna imunizacija lica
odreenog uzrasta.
Obrazac br. 8 - Kalendar obavezne imunizacije lica odreenog uzrasta odtampan je uz ovaj pravilnik i ini
njegov sastavni deo.

VII ZAVRNA ODREDBA

lan 70
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Pravilnika o izmenama i dopunama

Pravilnika o imunizaciji i nainu zatite lekovima
("Sl. glasnik RS", br. 25/2013, 63/2013, 99/2013, 118/2013 i 65/2014)
lan 17
Imunizacija lica kod kojih je zapoeta vakcinacija u skladu sa Pravilnikom o imunizaciji i nainu zatite
lekovima ("Slubeni glasnik RS", broj 11/06) do potpune vakcinacije sprovodi se prema tom pravilniku.
lan 18
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a
primenjuje se od 1. januara 2015. godine, izuzev odredaba l. 12-14 koje se primenjuju od 18. novembra
2013. godine.

Samostalni lan Pravilnika o izmenama

Pravilnika o imunizaciji i nainu zatite lekovima
("Sl. glasnik RS", br. 63/2013 )
lan 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".
 Obrazac br. 1
ZAHTEV
ZA UTVRIVANJE TRAJNE KONTRAINDIKACIJE ZA SPROVOENJE IMUNIZACIJE VAKCINOM
STRUNOM TIMU ZA UTVRIVANJE TRAJNE KONTRAINDIKACIJE ZA IMUNIZACIJU ODREENOM VAKCINOM ZA TERITORIJU
Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju vie optina,
odnosno grada _________________________
ZAHTEV
ZA UTVRIVANJE TRAJNE KONTRAINDIKACIJE
ZA SPROVOENJE IMUNIZACIJE VAKCINOM: _______________

) SLEDEEG PACIJENTA:

(prezime) (ime roditelja) (i ime)

(datum roenja) (JMBG) (POL: zaokruiti)

(Ulica i broj) (mesto i optina stanovanja)

Karton imunizacije broj: ,
Zdravstveni karton broj: ,
Zdravstvena knjiica broj: .
2) PODNOSILAC ZAHTEVA:
Lekar: ,
(Prezime i ime lekara koji sprovodi imunizaciju) (kontakt telefon)
,
(zdravstvena ustanova u kojoj je zaposlen) (vakcinalni punkt)
,
(adresa ustanove) (telefon faks)
3) OBRAZLOENJE ZAHTEVA:
Razlog za podnoenje zahteva utvren je dana: _______________, u _____ asova.
Zahtev se podnosi zbog sledeeg:

NAPOMENA o utvrenim dijagnostikim nalazima:

U , Zavedeno pod brojem:

Datum ponoenja zahteva:

POTPIS I FAKSIMIL LEKARA
MP

Obrazac br. 1/A

ZAHTEV
ZA UTVRIVANJE TEE NEELJENE REAKCIJE POSLE IMUNIZACIJE VAKCINOM

STRUNOM TIMU ZA UTVRIVANJE TRAJNE KONTRAINDIKACIJE ZA PRIMENU ODREENE VAKCINE, OBRAZOVANOG ZA

TERITORIJU
Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju vie optina,
odnosno grada _________________________
 ZAHTEV
ZA UTVRIVANJE TEE NEELJENE REAKCIJE
POSLE IMUNIZACIJE VAKCINOM: _______________

1) SLEDEEG PACIJENTA:

(prezime) (ime roditelja) (i ime)

(datum roenja) (JMBG) (POL: zaokruiti)

(Ulica i broj) (mesto i optina stanovanja)

Karton imunizacije broj: ,
Zdravstveni karton broj: ,
Zdravstvena knjiica broj: .
2) PODNOSILAC ZAHTEVA:
Epidemioloka sluba Zavoda za javno zdravlje
,
(adresa ustanove) (telefon faks)
3) OBRAZLOENJE ZAHTEVA:
1. Prijava neeljene rekacije broj: _______________ od __________, koju je podneo lekar: ___________________________________.
2. Odnosno razlog je (kad nije podneta Prijava): __________________________________________________________________ utvren dana:
_______________.
3. Neeljena rekacija (odnosno sumnja na neeljenu reakciju) je sledee kategorije: _______________________________________.
4. Provera neeljene reakcije izvrena je dana: _______________.
5. Dokumentacija o sprovedenom istraivanju neeljene reakcije je sledea:

U , Zavedeno pod brojem:

Datum ponoenja zahteva:

(Potpis i faksimil ovlaenog lekara)
MP

Obrazac br. 2

POTVRDA
STRUNOG TIMA ZA UTVRIVANJE TRAJNE KONTRAINDIKACIJE ZA IMUNIZACIJU ODREENOM
VAKCINOM

_____________________________________________________________________________
(Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju vie optina,
odnosno grada)
STRUNI TIM ZA UTVRIVANJE TRAJNE
KONTRAINDIKACIJE
ZA IMUNIZACIJU ODREENOM VAKCINOM
POTVRDA BROJ: _______________ / 20__ __, dana: _______________
__________________________
(MESTO)

Postupajui po zahtevu, broj: , od

koji je podneo lekar: , zaposlen u
(prezime i ime lekara koji sprovodi imunizaciju)
 , ,
(zdravstvena ustanova) (vakcinalni punkt)

za utvrivanje trajne kontraindikacije za imunizaciju:

(naziv vakcine)
vakcinom sledeeg pacijenta:

(prezime) (ime roditelja) (i ime)

(datum roenja) (JMBG) (POL: zaokruiti)

(Ulica i broj) (mesto i optina stanovanja)

Karton imunizacije broj: ,

Zdravstveni karton broj: ,
Zdravstvena knjiica broj: .

pri emu su navedeni sledei razlozi i priloena sledea dokumentacija:

Struni tim za utvrivanje trajne kontraindikacije za imunizaciju odreenom vakcinom obrazovan za podruje zdravstvene ustanove koja
obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju vie optina, odnosno grada
________________________________________________________ izdaje
POTVRDU
1. o postojanju 2. o nepostojanju
trajne kontraindikacije za imunizaciju

(prezime) (ime roditelja) (i ime)

(datum roenja) (JMBG) (POL: zaokruiti)

SLEDEOM VAKCINOM: ______________________________.
Obrazloenje
Struni tim daje sledee obrazloenje o postojanju, odnosno nepostojanju trajne kontraindikacije za imunizaciju

STALNI LANOVI: POZVANI LANOVI:

1. EPIDEMIOLOG KOORDINATOR IMUNIZACIJE 4.

(PREZIME I IME: POTPIS I FAKSIMIL) (PREZIME I IME: POTPIS I FAKSIMIL)

2. LEKAR KOJI JE PODNEO ZAHTEV 5.

(PREZIME I IME: POTPIS I FAKSIMIL) (PREZIME I IME: POTPIS I FAKSIMIL)

3. PEDIJATAR 6.

(PREZIME I IME: POTPIS I FAKSIMIL) (PREZIME I IME: POTPIS I FAKSIMIL)

Obrazac br. 3

PRIJAVA NEELJENIH REAKCIJA POSLE IMUNIZACIJE

Podnosilac prijave: Zdravstvena ustanova kojoj se dostavlja prijava:

Zdravstvena ustanova:

Lekar: Epidemilokoj slubi

Telefon: Faks: Adresa:
Datum: , Potpis: Telefon / faks:

I. PODACI O PACIJENTU I NEELJENIM REAKCIJAMA

1. Inicijali 1a 2. Datum roenja 2.1. Telesna masa u 3. Pol 4-6. Vreme kada su se reakcije 8-12. Ishod neeljenih reakcija
(ifra) Drav kg pojavile Smrt

a Dan Mesec Godina Dan Mesec Godina Ukljuena ili produena

7-13. OPIS NEELJENIH REAKCIJA (ukljuujui relevantna ispitivanja i laboratorijske analize):

II. PODACI O SUSPEKTNOM IMUNOBIOLOKOM PREPARATU

14. IMUNOBIOLOKI PREPARAT ZA KOJI SE SUMNJA DA JE UZROKOVAO NEELJENE REAKCIJE (zatieni naziv, INN, oblik i jaina):

15. DOZA PO REDU: 16. NAIN PRIMENE IMUNOBIOLOKOG PREPARATA:

III. PODACI O ISTOVREMENO KORIENIM LEKOVIMA

17. ISTOVREMENO KORIENI LEKOVI, INDIKACIJE, REIM DOZIRANJA I DATUM PRIMENE, od-do (lekovi korieni za kontrolu reakcije se ne
navode):
18. DRUGA RELEVANTNA STANJA (npr. drugi nalazi, alergije, trudnoa sa poslednjim mesecom menstruacije, itd.):
OSTALI PODACI

19 a. NAZIV I ADRESA PROIZVOAA 19 b. BROJ SERIJE IMUNOBIOLOKOG (KOD KLINIKE STUDIJE

IMUNOBIOLOKOG PREPARATA, NOSIOCA DOZVOLE PREPARATA: NAVESTI BROJ PROTOKOLA,
ZA STAVLJANJE IMUNOBIOLOKOG PREPARATA U BROJ ODOBRENJA I NAZIV):
PROMET:
19 c. DATUM KADA JE PROIZVOA, NOSILAC 24 d. IZVOR PODATAKA:
DOZVOLE ZA STAVLJANJE IMUNOBIOLOKOG KLINIKA STUDIJA LITERATURA

PREPARATA U PROMET DOBIO OVU PRIJAVU: ZDRAVSTVENI STRUNJAK OSTALO

DATUM DOSTAVLJANJA OVE PRIJAVE AGENCIJI: 25 a. VRSTA PRIJAVE
PRVA NAREDNA

Obrazac br. 4
ZAKLJUAK
STRUNOG TIMA O UTVRENOJ TEOJ NEELJENOJ REAKCIJI POSLE IMUNIZACIJE POJEDINIH
LICA ODREENOM VAKCINOM
_____________________________________________________________________________
(Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju vie optina,
odnosno grada)
STRUNI TIM ZA UTVRIVANJE TRAJNE
KONTRAINDIKACIJE
ZA IMUNIZACIJU ODREENOM VAKCINOM
ZAKLJUAK BROJ: _______________ / 20__ __, dana: _______________
__________________________
(MESTO)
Postupajui po zahtevu, broj: , od
koji je podneo struni tim Zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovane za teritoriju vie optina, odnosno grada
,
(adresa ustanove) (telefon faks)

za utvrivanje tee neeljene reakcije posle imunizacije

(naziv vakcine)
vakcinom sledeeg pacijenta:

(prezime) (ime roditelja) (i ime)

(datum roenja) (JMBG) (POL: zaokruiti)

(Ulica i broj) (mesto i optina stanovanja)

Karton imunizacije broj: ,
Zdravstveni karton broj: ,
Zdravstvena knjiica broj: .

pri emu su navedeni sledei razlozi i priloena sledea dokumentacija:

Struni tim za utvrivanje trajne kontraindikacije za imunizaciju odreenom vakcinom obrazovan za podruje nadlene zdravstvene
ustanove
________________________________________________________ donosi
ZAKLJUAK
1. o utvrenoj 2. o neutvrenoj
teoj neeljenoj reakciji kod pacijenata

(prezime) (ime roditelja) (i ime)

(datum roenja) (JMBG) (POL: zaokruiti)

posle imunizacije SLEDEOM VAKCINOM: ______________________________.
Obrazloenje
Struni tim daje sledee obrazloenje o utvrenoj, odnosno neutvrenoj teoj neeljenoj reakciji

STALNI LANOVI: POZVANI LANOVI:

1. EPIDEMIOLOG KOORDINATOR IMUNIZACIJE 4.

(PREZIME I IME: POTPIS I FAKSIMIL) (PREZIME I IME: POTPIS I FAKSIMIL)

2. LEKAR KOJI JE PODNEO ZAHTEV 5.

(PREZIME I IME: POTPIS I FAKSIMIL) (PREZIME I IME: POTPIS I FAKSIMIL)

3. PEDIJATAR 6.

(PREZIME I IME: POTPIS I FAKSIMIL) (PREZIME I IME: POTPIS I FAKSIMIL)

Obrazac br. 5

IZVETAJ
O ISTRAIVANJU SLUAJA NEELJENE REAKCIJE NA VAKCINU, ODNOSNO IMUNOBIOLOKI
PREPARAT
Sistem izvetavanja o neeljenim reakcijama na vakcine, odnosno imunobioloke preparate
IZVETAJ O ISTRAIVANJU SLUAJA NEELJENE REAKCIJE NA VAKCINU, ODNOSNO IMUNOBIOLOKI PREPARAT

Izveta Agencija za lekove i medicinska sredstva

Kontakt telefon Nacionalni centar za farmakovigilancu
Specijalnost Vojvode Stepe 458, 11152 Beograd, R Srbija
Potpis Zdravstvena ustanova koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju Republike
Datum Centar za kontrolu zaraznih bolesti
Dr Subotia 5, 11000 Beograd, R Srbija
I. PODACI O PACIJENTU I NEELJENIM REAKCIJAMA
(Identitet pacijenta drati u tajnosti!)
1. 1.a 2. 3. 4. 8-12
Inicijali ifra Drava Datum roenja Pol Vreme kada su se reakcije pojavile Ishod neeljenih reakcija (upisati sve)
Dan Mesec Godina enski Muki Dan Mesec Godina Smrt

Hospitalizacija

Trajno oteenje

ivotna ugroenost

Kongenitalna anomalija

Oporavak

Nepoznat
7-13 Opis neeljenih reakcija (ukljuujui ispitivanja i laboratorijske analize)
a) Opisati znake i simptome koji su se pojavili posle vakcinacije i terapiju

b) Vreme kada je vakcinacija izvrena (to je mogue preciznije)

Dan
Mesec
Godina
Vreme:

b) Koliko vremena posle vakcinacije su se pojavili prvi simptomi (to je mogue preciznije)
Minuta
Sati
Dana
Meseci
II. PODACI O SUSPEKTNOJ VAKCINI, ODNOSNO IMUNOBIOLOKOM PREPARATU

14. Suspektna vakcina 15. Proizvoa 16. Broj serije, odnosno rok upotrebe
(zatieno ime)
_______________ _______________ ________________
17. Datum primene 18. Doza 19. Nain davanja
vakcine (koliina date vakcine) IM SC ID Oral drugo ___

20. Broj prethodnih doza i datum kada su date 21. Da li je kod pacijenta bilo pojave nekih simptoma bolesti posle primene prethodnih
doza
III. PODACI O ISTOVREMENO KORIENIM VAKCINAMA, IMUNOBIOLOKIM PREPARATIMA ILI LEKOVIMA

22. Istovremeno koriene vakcine, imunobioloki preparati ili lekovi (iskljuuju se oni koji su korieni za tretman neeljene reakcije)
Zatieno ime Proizvoa Broj serije Doza Nain davanja Datum/period davanja
1.
2.
3.
IV. PODACI OD ZNAAJA ZA POJAVU NEELJENE REAKCIJE

23. Porodina anamneza, alergije, trudnoa sa datumom poslednje menstr. Itd.

V. OSTALI PODACI

24a. Naziv i adresa proizvoaa suspektne vakcine, imunobiolokog preparata (Kod klinike studije navesti broj
24c. Datum kada je proizvoa dobio prijavu 24b. Broj serije vakcine, preparata
neeljene reakcije Izvor podataka:
Klinika studija Zdravstveni

strunjak
Ostalo (navesti) _________________
protokola, broj odobrenja i naziv):
Datum dostavljanja prijave Agenciji za lekove i 25. Vrsta prijave
medicinska sredstva ______________ Prva Naredna

Obrazac br. 6

KARTON IMUNIZACIJE

KARTON IMUNIZACIJE, broj: ZDRAVSTVENI KARTON broj:

DOM ZDRAVLJA Vakcinalni punkt u:
PREZIME IME RODITELJA IME POL
DATUM ROENJA JMBG MESTO ROENJA
ADRESA STANOVANJA MESTO OPTINA TEL.
KOLA , RAZRED , adresa
OSNOV ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA ; ZDRAVSTVENA KNJIICA broj:
Pre davanja vakcine pregledati dete i upoznati roditelja sa koristima i o moguim neeljenim reakcijama posle vakcinacije. Proveriti
/karton/imuni status prilikom svake posete. OBAVEZNO Upisati svaku datu vakcinu i sve traene podatke u ovaj karton, lini karton o
izvrenim imunizacijama, zdravstvenu knjiicu i zdravstveni karton.

VAKCINACIJA PROTIV VAKCINA DATUM NAIN EKSTREMITET1(upisa SERIJA PROIZVOA NEELJEN POTPIS
(zvanina DAVANJ DAVANJ ti DR, LR, LN, DN) VAKCIN A LEKAR
skraenica A A E (LOT) REAKCIJA A
) VAKCIJE VAKCINE (upisati DA
* - NE)**
TUBERKULOZE ID
IM
IM
IM
DIFTERIJE, TETANUSA,VELIKOG KAL IM
JA 2
IM
(DTP, DTaP, DT, dT, TT, u okviru drugih IM
kombinovanih vakcina upisati komponente) IM
IM
IM
IM
O / IM
O / IM
DEIJE PARALIZE3
O / IM
(OPV, IPV, u okviru drugih kombinovanih
O / IM
vakcina upisati komponente,
O / IM
O / IM
MALIH BOGINJA, ZAUAKAI I IM / SC
CRVENKE (RUBELE)4 (MMR) IM / SC
HEPATITISA B5 IM
(HB, ako se daje pasivna zatita upisati IM
pored HB i HBIG) IM
IM
OBOLJENJA IZAZVANIH IM
HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP B6 IM
(Hib) IM
DRUGIH OBOLJENJA
(Upisati naziv Oboljenja)
ILI
(protiv tetanusa i besnila u sluaju
povrede)
PRIVREMENE KONTRAINDIKACIJE
(datum utvrivanja i dijagnoza)
ODLUKA KOMISIJE ZA TRAJNE
KONTRAINDIKACIJE
* IM - intramuskularno, SC - supkutano, ID - intradermalno, O - oralno
** - u sluaju da se pojave neeljene reakcije upisati DA i poslati Prethodnu prijavu neeljene reakcije (Obrazac broj 2) epidemiolokoj
slubi nadlene zdravstvene ustanove koja obavlja poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju Republike/Zdravstvena ustanova koja obavlja
poslove javnog zdravlja osnovana za teritoriju vie optina, odnosno grada
1
- DR - Desna ruka, LR - leva ruka, DN - desna noga-natkolenica, LN - leva noga-natkolenica
2
- DTP - vakcina protiv difterije tetanusa i velikog kalja koja sadri toksoide difterije i tetanusa i inaktivisanu korpuskulu Bordetella pertusis. Daje se
do navrenih pet godina ivota.
DTaP - vakcina protiv difterije tetanusa i velikog kalja koja sadri toksoide difterije i tetanusa i acelularnu pertusis. Daje se do navrenih pet godina
ivota.
DT - vakcina protiv difterije i tetanusa koja sadri toksoide difterije i tetanusa. Daje se do navrenih sedam godina ivota.
dT - vakcina protiv difterije i tetanusa za odrasle koja sadri toksoide difterije i tetanusa. Redovno se daje od navrenih sedam godina ivota do
navrenih 14 godina ivota.
TT - vakcina protiv tetanusa koja sadri toksoid tetanusa. Vakcina izbora nakon navrenih 14 godina ivota. Moe se davati i mlaim osobama ukoliko
nema prethodno navedenih vakcina.
3
- OPV - iva oralna tritipna polio vakcina protiv deije paralize koja sadri sva tri tipa iva oslabljena poliovirusa. Daje se zdravoj deci od roenja do
14 godina ivota. Vakcina izbora do navrenih 12 meseci ivota. IPV - inaktivisana polio vakcina protiv deije paralize. Daje se u sluaju
imunodeficijencije i kao prva doza za zapoinjanje vakcinacije dece sa navrenih 12 meseci ivota.
4
- MMR - vakcina protiv malih boginja, zauaka i crvenke - rubeole koja sadri ive ali oslabljene viruse malih boginja, zauaka i crvenke. Redovno se
daje od navrenih 12 meseci do navrenih 14 godina ivota.
5
- HB - vakcina protiv hepatitisa B dobijena genetskim inenjeringom, sadri preieni HBsAg. Prva doza se daje u porodilitu, druga za mesec
dana, a trea 6 meseci nakon prve doze. HBIG se daje kod akcidenta sa infektivnim materijalom i kod novoroenadi HBsAg pozitivnih majki, po
preporuci u prvih 12 sati, u dozi koju propisuje proizvoa (kao i IV doza vakcine u skladu sa Pravilnikom)
6
- Hib - konjugovana vakcina protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B.

Obrazac br. 7

LINI KARTON O IZVRENOJ IMUNIZACIJI

1) Zdravstvena ustanova: LINI KARTON

STRUNI TIM ZA TRAJNE KONTRAINDIKACIJE: O IZVRENOJ IMUNIZACIJI
IZDAJE POTVRDU broj: _______________, od _______________ O
UTVRENOJ trajnoj kontraindikaciji za primenu sledee vakcine: Prezime: _________________________________________

_____________________________________ . Ime: _____________________________________________

EPIDEMIOLOG KOORDINATOR
Ime roditelja: ________________________________________
Datum roenja:
MP: faksimil
2) Zdravstvena ustanova:
 Matini broj
Karton imunizacije br:
Zdravstvena knjiica br:
STRUNI TIM ZA TRAJNE KONTRAINDIKACIJE:
Zdravstveni karton br:
DONOSI ZAKLJUAK broj: _______________, od _______________ O
UTVRENOJ TEOJ NEELJENOJ REAKCIJI NA prethodno datu doze BCG (podaci iz dokumentacije)
vakcine: Datum vakcinacije:

_____________________________________ . ZDRAVSTVENA USTANOVA:

EPIDEMIOLOG KOORDINATOR __________________________ MP.

MP: faksimil __________________________

3) OSTALE IMUNIZACIJE:
Vakcina, odnosno Datum: Overa: __________________________
imunoglobulin:

UVATI UZ ZDRAVSTVENU KNJIICU

STRANA 4. STRANA 1.

Vakcina Datum imunizacije Overa Vakcina Datum imunizacije Overa

DTP I Polio I
II II
III III
R1 R1
DT R2 R2
dT R3 R3
TT HTIG Hepatitis B HBIG*
R4 I
R5 II
R6 III
R7 Hem. Inf B I
MMR V II
R III
*=daje se i IV doza vakcine u skladu sa Pravilnikom
STRANA 2. STRANA 3.

Obrazac br. 8

KALENDAR OBAVEZNE IMUNIZACIJE LICA ODREENOG UZRASTA

Nadlena
Uzrast Vrsta vakcine
ustanova
Na roenju BCG - protiv tuberkuloze Porodilite
HB- protiv hepatitisa B (prva doza)
+ HBIG *
drugi mesec HB - protiv hepatitisa B (druga doza) Dom zdravlja
trei mesec (posle navrena dva meseca) Kombinovana vakcina DTaP-IPV- Hib Dom zdravlja
DTaP - protiv difterije, tetanusa i velikog kalja (prva doza)
IPV - protiv deje paralize (prva doza)
Hib- protiv oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip "B" (prva doza)
sa navrena tri i po meseca Kombinovana vakcina DTaP-IPV- Hib Dom zdravlja
DTaP - protiv difterije, tetanusa i velikog kalja (druga doza)

peti mesec (do navrenog estog meseca)
druga godina (sa navrenih 12
donavrenih 15 meseci)
druga godina (sa navrenih 17 do
navrena 24 meseca)
sedma godina (pre upisa u prvi razred
osnovne kole)
12. godina (esti razred osnovne kole)
14. godina (osmi razred osnovne kole)
* imunoglobulin protiv hepatitisa B (HIBG) primaju novoroenad HBsAg+ majki, njima se daju etiri doze vakcine po emi 0, 1, 2, 12 meseci
IPV - protiv deje paralize (druga doza)
Hib - protiv oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip "B" (druga doza)
Kombinovana vakcina DTaP-IPV- Hib Dom zdravlja
DTaP - protiv difterije, tetanusa i velikog kalja (trea doza)
IPV - protiv deje paralize (trea doza)
Hib - protiv oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip "B" (trea doza)
HB- protiv hepatitisa B (trea doza)
MMR - protiv malih boginja, zauki i rubele Dom zdravlja
Kombinovana vakcina DTaP-IPV- Hib Dom zdravlja
DTaP - protiv difterije, tetanusa i velikog kalja (prva revakcinacija)
IPV - protiv deje paralize (prva revakcinacija)
Hib - protiv oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip "B"
(revakcinacija)
DT - protiv difterije i tetanusa (druga revakcinacija) Dom zdravlja
OPV - protiv deje paralize (druga revakcinacija)
MMR - revakcinacija protiv malih boginja, zauki i rubele
HB - protiv hepatitisa B (vakcinacija kolske dece koja do tada nisu vakcinisana sa tri Dom zdravlja
doze vakcine po emi 0, 1, 6 meseci) (osnovna kola)
dT - protiv difterije i tetanusa (trea revakcinacija) Dom zdravlja
OPV - protiv deje paralize (trea revakcinacija) (osnovna kola)