UVOD

U drutvenim odnosima regulisanim pravom dravina igra veoma znaajnu ulogu.

Ona je jedan od najstarijih (i najspornijih) instituta graanskog prava.

Odnos prava i dravine je sloen. Pravna nauka se dosta bavila pitanjem prirode
dravine izraene dilemom da li je dravina injenica ili pravo, a preovladava
miljenje da se ipak radi o injenici koja je pravno relevantna. Dravina je faktiko
stanje zatieno pravom. Ona ulazi u pravnu sferu, ali nije pravo. Dakle, dravina se
priznaje kao injenica, ali uvaavaju se i njeni pravni uinci. Zbog toga nije od
znaaja ima li faktika vlast nekog lica pravnu osnovu ili ne. Dranje bez pravnog
osnova, u principu, nije doputeno, ali pod odreenim uslovima moe da bude
pravno relevantno. Pravo posmatra dravinu odvojeno od prava na dravinu.
Nema dravine bez pravnih dejstava i tek sa njima se neko dranje transformie u
dravinu. Gotovo svugde je prihvaena oboriva pretpostavka da je dralac u isto
vreme i imalac prava na stvari.

Prouavanje dravine je interesantno, jer se kroz dravinu proima stvarno, faktiko

stanje sa pravnim stanjem.
Tokom vremena mijenjala su se shvatanja o dravini, njenim osobinama, pravnoj
prirodi, zatiti, odnosu prema pravu i svemu onome to je karakterie.
Dravina je kroz istoriju bila podlona uticaju drutvenih kretanja i stoga je i pravna
kategorija odnosno poseban institut graanskog prava u svakom pravnom sistemu.
 1. Pojam dravine

Dravina (possessio) je fakticka vlast na stvari. Drzavinu (posed) ima ono lice
koje stvar drzi u rukama i u faktickoj je mogucnosti da je upotrebljava i iskoriscava.
Drzavinu najcesce ima njen vlasnik, kao i lice koje veruje da je vlasnik, iako to nije.
Drzalac je takodje i lice koje je svesno da je do stvari doslo na protivpravan nacin
(lopov,uzurpator,utajivac). Svima njima je zajednicka fakticka vlast na stvari,
nezavisno od toga da li se vrsi na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova.
Osim vlasnika stvari, koji stvar poseduje po osnovu prava svojine, svi ostali drzaoci
stvar drze po odobrenju vlasnika ili su do stvari dosli na nedozvoljen nacin.
Drzavina nije pravo,ali uziva samostalnu sudsku zastiti,a razlog I opravdanje toga
jeste sigurnosti I pravni red. Pod odredjenim uslovima drzavina se moze pretvotiti u
pravo-odrzaj.

Drzavinom se u praksi smatra:

1. Bliski prostorni odnos sa stvari (stanovanje u kuci);
2. Mogucnost uspostavljanja takvog odnosa (auto u garazi);
3. Privremena onemogucenost takvog odnosa (zaturena stvar);
4. Postojanje okolnosti koje upucuju na drzavinu (slozene cepanice drveta u
sumi);
5. Voljno prepustanje drzavine drugom,koji prenosiocu priznaje jace pravo na
njoj;
6. Dejstveno naredjivanje drugom da nesto cini sa stvari ili da se od necega
uzdrzi;
7. Upisanost u javni registar prava vlasti na nepokretnosti;
8. Nasledjivanje ostavioca koji je u casu delacije bio drzalac.

Drzavina se razlikuje od slicnog odnosa detencije (pritezanja). I u odnosu

detencije je vidljiva cinjenica fakticke vlasti na stvari, ali se ona voljno vrsi za
drugoga.
Detentor je lice koje vrsi fakticku vlast na stvari po osnovu radnog ili slicnog odnosa
ili u domacinstvu,pri cemu je duzan da radi po uputstvima drugog lica (sofer, kucna
pomocnica,konobar). U ovom slucaju drzavinu ima lice po cijim je uputstvima
detentor duzan da postupa.

Dravina je faktiko stanje zatieno pravom koje je relativno trajno, a ne

privremeno. Pretpostavka je da dravina nakon sticanja neprekidno traje.
To je i oblik ekonomskog iskoriavanja stvari i osnov ekonomskog prometa, a
dralac je ekonomski vlasnik stvari.
1.1. Subjektivni (rimski) model drzavine

Drzavina se stice stvarnim drzanjem i

namerom da se stvar zadrzi za sebe,
a ne moze se steci samo jednim od tih elemenata.

Rimsko pravo je izgradilo subjektivni model drzavine.Ovaj model drzavine

cine dva elementa:
drzanje stvari (corpus);
volja da se stvar drzi kao svoja (animus).

Ovakva drzavina je bila poznata kao civilna drzavina (possession civilis).

Postojala je i prirodna drzavina ili detencija (possession naturalis). Nju su imali oni
drzaoci koji su stvar drzali kao tudju na osnovu pravnog posla sa vlasnikom stvari, i
nisu uzivali drzavinsku zastitu. To su npr. bili zakupci, poslugoprimci, ostavoprimci,
plodouzivaoci i dr.

Po subjektivnom modelu drzavine postoji spoj tela i duha (corpus i animus).

1.2. Objektivni (moderni) model drzavine

Objektivni model drzavine zahteva samo postojanje fakticke vlasti (corpus) tj.
drzanje stvari,dok se potpuno zanemaruje subjektivni elemenat, odnosno volja da se
stvar drzi kao svoja (animus). Time se izjednacava civilna i prirodna drzavina,i obe
uzivaju pravnu zastitu. Znatno se suzava pojam detencije: detentor je lice koje
fakticku vlast na stvari vrsi za drugoga I postupa prema njegovim uputstvima
(kucna pomocnica,konobar),a istovremeno se prosiruje opsti pojam drzavine, jer
mnogi detentori postaju drzaoci i kao takvi uzivaju pravnu zastitu.

Ovaj model drzavine usvaja Nemacki gradjanski zakonik, Svajcarski

gradjanski zakonik, Madjarski gradjanski zakonik, Grcki gradjanski zakonik, kao i
Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa.
 2. Subjekti drzavine

Subjekti drzavine su sva fizicka i pravna lica. Da bi neko bio subjekt drzavine
dovoljno je da ima pravnu sposobnost.

U teoriji stvarnog prava postoje misljenja da stariji i mladji maloletnici mogu

biti drzaoci na stvarima manje vrednosti, a ne mogu biti drzaoci na vrednijim
stvarima. Ipak, u teoriji preovladava misljenje da je za drzavinu preovladjujuca
fakticka vlast na stvari, a ne poslovna sposobnost, sto znaci da i fizicko lice koje ima
ogranicenu poslovnu sposobnost kao i poslovno nesposobno lice moze biti drzalac.
Po Nemackom gradjanskom zakoniku (NGZ) i Srpskom gradjanskom zakoniku
(SGZ), drzavina jedne stvari se stice postizanjem fakticke vlasti nad stvari, a po
Zakonu o osnovama svojinsko pravnih odnosa (ZOSPO) drzavinu stvari ima svako
lice koje neposredno ili posredno vrsi fakticku vlast na stvari.

Meu subjektima se ne pravi razlika, samo nekima ipak nisu dostupni svi
naini sticanja. Za lica koja nisu sposobna da steknu dravinu po optim pravilima,
dravinu stie i vri njihov zakonski zastupnik. Tako da deca ispod sedam godina i
dusevno bolesna lica ne mogu sticati drzavinu, i za nih to cine njihovi zakonski
zastupnici (roditelji, staratelji).

3. Objekti drzavine

Objekti drzavine su stvari (kako pokretne tako i nepokretne) na kojima se

moze steci pravo svojine i druga stvarna prava.

Kada su u pitanju hartije od vrednosti, objekt drzavine je sama isprava, a ne

pravo iz isprave. Drzavina moze postojati i na slozenoj stvari, i tada obuhvata sve
njene sastavne delove. Sto se tice pripatka,drzalac glavne stvari je drzalac pripatka
ako na njemu ima efektivnu fakticku vlast. Slicno je i za zbirne stvari, drzalac zbirne
stvari je drzalac samo onih primeraka na kojima ima stvarno fakticku vlast.
Etazni vlasnici su sudrzaoci zajednickih stvari koje sluze svim etaznim vlasnicima
(stepenice, liftovi, instalacije)
 Stvar moze biti u necijoj neposrednoj drzavini, iako ona nije ni u cijoj
posrednoj drzavini, niti neko ima na toj stvari drzavinu prava. Medjutim, ne moze
postojati posredna drzavina ni drzavina prava bez postojanja neposredne drzavine.
U teoriji se smatra da objekti drzavine ne mogu biti licna i neimovinska prava, kao i
stvari van prometa (parkovi, mostovi, trgovi, putevi, objekti u javnoj upotrebi-
bolnice,skole,muzeji). Predmet drzavine ne mogu biti ni stvari koje su delimicno
van prometa ( oruzje,municija,otrovi,neki lekovi).

Zakon o stvarnim pravima doputa da i pravo bude objekt dravine, ali vrlo
restriktivno, istiui kao mogui objekt samo pravo stvarne slubenosti.

4. Vrste drzavine

4.1. Neposredna i posredna drzavina

Bez drzavine nema odrzaja

(Sine possessione praescriptio non procedit)

Neposredna drzavina se zasniva na tome da drzalac neposredno (licno ili

preko detentora) vrsi fakticku vlast na stvari.
Neposredni drzaoci su npr. vlasnik koji se sluzi svojom stvari, lopov koji drzi i
upotrebljava ukradenu stvar, uzurpator sluzbenosti koji prelazi preko tudjeg
zemljista i td. kao i lice koje fakticku vlast vrsi preko pritezaoca. Pritezaoci vrse
fakticku vlast po uputstvima drzaoca i ne mogu se smatrati drzaocima. Oni se sa
drzaocem nalaze u random ili slicnom odnosu (konobar, kucna pomocnica,
nosac).

Posredna drzavina se zasniva na vrsenju fakticke vlasti na stvari preko

drugog lica kome je stvar data u drzavinu po nekom pravnom osnovu (na osnovu
plodouzivanja, ugovora o koriscenju stana, zakupa, posluge).
Plodouzivalac, zakupac i poslugoprimac su neposredni drzaoci, a vlasnik stvari je
posredni drzalac.
Za postojanje posredne drzavine moraju biti ispunjene neke pretpostavke kao sto su:
pravni odnos izmedju posrednog i neposrednog drzaoca;
volja neposrednog drzaoca da postupa prema zahtevu posrednog drzaoca.
4.2. Zakonita i nezakonita drzavina

Zakonita drzavina (possession iusta) jeste drzavina koja se zasniva na

punovaznom pravnom osnovu, najcesce pravnom poslu koji je podoban za sticanje
prava svojine i koja je stecena na zakonit nacin.
Zakonitu svojinsku drzavinu ima onaj ko je do drzavine dosao nekim poslom
podobnim za prenos svojine (kupoprodajom, poklonom, trampom) bez obzira da
li je prethodnik imao zakonitu drzavinu ili ne ( kupac je uvek zakonit drzalac i kad
kupuje od lopova, bez obzira na to da li je znao i prema prilikama mogao znati da
njegov prethodnik nema zakonitu drzavinu).

Nezakonita drzavina je ona koja se ne zasniva na punovaznom pravnom

osnovu ili je on nevazeci (npr.uzurpator,lopov i utajivac su nezakoniti drzaoci, kao I
onaj ko je do stvari dosao na osnovu nevazeceg kupoprodajnog ugovora).
Za sticanje drzavine potrebna je i predaja stvari. Samovoljno uzimanje stvari od
prodavca ima za posledicu nezakonitu drzavinu.

Drzavina moze biti zakonita, a nesavesna (kupac zna ili prema prilikama
mora znati da je prodavac lopov), ili savesna, a nezakonita (ugovor o kupovini je
zakljucen sa vlasnikom stvari ali je nistav,a kupac nije znao niti mogao znati).

Podela drzavine na zakonitu i nezakonitu je od znacaja za sticanje svojine odrzajem.

4.3. Savesna i nesavesna drzavina

Nesavesni drzalac ne moze nikad pribaviti svojinu odrzajem

(Possessor malae fidei ullo tempore non praescribit)

Savesna drzavina (possession bonae fidei) jeste ona kod koje drzalac ne zna,
niti prema okolnostima moze znati da mu ne pripada pravo ciju fakticku vlast vrsi.
Drzalac opravdano veruje da je titular prava na stvari na kojima ima fakticku vlast, i
nije znao da prenosilac nije vlasnik.
Nije dovoljno da je drzavina savesna u vreme sticanja stvarnog prava, nego je
relevantno da savesnost postoji za vreme vrsenja fakticke vlasti na stvari. Drzavina
prestaje biti savesna cim drzalac sazna ili bi trebao da sazna, s obzirom na okolnosti,
da stvar nije njegova.Za savesnu drzavinu, SGZ koristi naziv postena.
 Nesavesna drzavina postoji kada drzalac zna ili prema okolnostima mora da
pretpostavi da nije titular prava ciju fakticku vlast vrsi. To su npr. lopov, uzurpator,
utajivac.Za nesavesnu drzavinu, SGZ koristi naziv nepostena ili besavesna.

Naslednik postaje savesni drzalac u trenutku otvaranja nasledja bez obzira da

li je ostavilac bio savestan ili nesavestan.
Savesni drzalac ima pravo na sve plodove koje je ubrao I na sve koristi koje je imao
za vreme trajanja drzavine sve dok vlasnik stvari ne podigne tuzbu protiv njega.
Savesnost se pretpostavlja, a nesavesnost dokazuje.