Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Rui Aleksandar 2015

1. Uvod

Transportni problem je odavno predmet ozbiljnog izuavanja. Ruski matematiar

Kantorovi je prvi definisao transportni problem 1939. godine. Nakon toga 1941. godine ameriki
matematiar Hitchock je formulisao i reio model transportnog problema u radu Distribucija
proizvoda iz nekoliko izvora do brojnih lokaliteta (The Distribution of a Product from Several
Sources to Numerous Localities). Nezavisno od Hitchocka 1947. godine T. C. Koopmans je
predstavio studiju nazvanu Optimalno iskoriavanje transportnog sistema (Optimum Utilization
of the Transportation System). Oba istraivanja su doprinela razvoju metoda za reavanje
transportnog problema. Ovim problemom bavio se veliki broj poznatih naunika, a bave se i dan
danas. Od domaih autora radove na ovu temu su objavili B. Ivanovi, J. Petri, M. Tourki, M.
Backovi, M. Lekovi i mnogi drugi.

Tipian transportni problem je problem raspodele robe od proizvoaa do potroaa, uz uslov da

trokovi transporta budu minimalni. Problem transporta predstavlja vaan deo logistikog
menadmenta. Uz to, razni problemi logistike pored prevoza robe se takoe mogu formulisati kao
problemi transporta.

Pored toga, postoje mnogobrojni zadaci koji se reavaju kao transportni problemi. To su zadaci
optimalnog razmetanja maina, postrojenja, skladita, energetskih objekata, itd. sa ciljem
postizanja vee ekonominosti rada i vremena.

1.1. Zadatak transporta

Nalaenje optimalnog, tj. najekonominijeg transporta nekog proizvoda u veini sluajeva

podrazumeva nalaenje takvog plana prevoza jedne vrste robe iz mesta proizvodnje (skladitenja) u
odreena mesta potronje, da trokovi transporta budu minimalni. Funkcija cilja je izraena kroz ukupne
trokove transporta koje treba minimizirati pri ogranienjima koja su zadata mreom saobraajnica i
raspoloivim resursima.

Pretpostavimo da postoji proizvoaa (punktova ponude) koji su oznaeni sa 1,2,, i

koji odreuju mesta proizvodnje. Nek su 1,2,, koliine proizvoda izraene u odreenim
jedinicama mere (npr. kilogramima, tonama, komadima, itd.) koje proizvode proizvoai 1,2,,.
Sa druge strane, pretpostavlja se da postoji potroaa (punktova potranje (prodavnice, kupci)) koji su
oznaeni 1,2,,, koji odreuju mesta potronje, ije su potrebe izraene poznatim koliinama
potranje 1,2,,, respektivno. Neka su poznate cene transporta po jedinici proizvoda iz svakog
punkta , =1,2,, u bilo koji punkt , =1,2,,, a neka je sa oznaena koliina robe koja se
transportuje iz punkta , =1,2,, u punkt , =1,2,, (slika 1).

1
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015

Slika 1

Tabela 1

2
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
Postavlja se pitanje kako organizovati prevoz robe od proizvoaa (skladita) do potroaa (prodavnica)
tako da trokovi transporta budu minimalni.

Ovako definisan problem je specijalni sluaj problema linearnog programiranja i naziva se problem
transporta.

Osim toga pretpostavlja se da postoji samo jedna veza izmeu skladita , =1,2,, i
prodavnice , =1,2,,. Ako je transport izmeu i iz nekog razloga zabranjen, pretpostavlja se da
je cena transporta na toj relaciji =, gde je proizvoljno velika konstanta. Na taj nain e transport
izmeu skladita i prodavnice imati proizvoljno veliku cenu, pa ta relacija nee ui u optimalno
reenje.

Definicija 1.1.1. Ako je ukupna ponuda jednaka ukupnoj potranji, odnosno ako je

=
=1 =1

problem se naziva zatvoren transportni problem.

Teorema 1.1.1. Potreban i dovoljan uslov za reivost transportnog problema je da transportni problem
bude zatvoren.

Ako transportni problem nije zatvoren, on se moe zatvoriti uvoenjem fiktivnih punktova.

Zadatak transportnog problema se sastoji u odreivanju koliine robe koju iz bilo kojeg
punkta , =1,2,, treba transportovati u bilo koji punkt , =1,2,, pod uslovom da ukupni
trokovi transporta budu minimalni.
Koristei uvedene oznake, funkcija cilja za klasini transportni problem dobija oblik

=
=1 =1

Skup ogranienja transportnog problema ima + ogranienja, tj. onoliko koliko ukupno ima
punktova proizvodnje i potronje. Koristei se emom datoj na slici 1 skup ogranienja moe se
napisati u obliku:

za punktove ponude (proizvodnje)

11 + 12 ++ 1 = 1 - ogranienje punkta 1
21 + 22 ++ 2 = 2 - ogranienje punkta 2

1+2++= - ogranienje punkta ,

3
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015

za punktove potranje (potronje)

11 + 21 ++ 1 = 1 - ogranienje punkta 1
12 + 22++ 2 = 2 - ogranienje punkta 2

1 + 2 ++ = - ogranienje punkta .

Ekvivalentan zapis sistema ogranienja je oblika

= = 1,2, ,
=1

= = 1,2, ,
=1

Matematiki model navedenog transportnog problema koji se sastoji u nalaenju minimuma

funkcije cilja na skupu ogranienja je oblika

() =
=1 =1

= = 1,2, ,
=1

= = 1,2, ,
=1

xij 0, = 1,2, , ; = 1,2, , . (1)

Sumiranjem levih i desnih strana sistema dobija se:

=
=1 =1 =1

=
=1 =1 =1

4
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
tj.

=
=1 =1

Ova jednaina predstavlja idealnu ravnoteu proizvodnje i potronje, tj. ponude i potranje. Ukoliko
se ogranienje iz poslednje jednaine doda modelu pretposlednje dobija se matematiki model
zatvorenog transportnog problema.

Definicija 1.1.2. Dopustivo reenje transportnog problema je vektor

= (11, 12,, 1, 21, 22 ,, 2,, 1, 2,,)

ije koordinate zadovoljavaju ogranienja iz pretposlednje modela.

Definicija 1.1.3. Dopustivo bazino reenje transportnog problema je dopustivo reenje koje sadri
najvie + 1 pozitivnih komonenti.

Definicija 1.1.4. Ako dopustivo bazino reenje ima tano + 1 pozitivnih komponenti ono je
nedegenerisano, a ako ima manje od + 1 pozitivnih komponenti onda je ono degenerisano.

Definicija 1.1.5. Optimalno reenje transportnog problema je dopustivo bazino reenje za koje
funkcija cilja dostie minimum.

1.2. Reavanje zatvorenog transportnog problema

Transportni problem je problem linearnog programiranja sa + jednaina, a ukupan broj

nepoznatih u problemu (1) iznosi .

Razvojem metodologije linearnog programiranja pokazano je da je transportni problem

specijalni sluaj zadataka linearnog programiranja, pa se stoga moe reiti simpleks metodom.
Specifinost transportnog problema kao zadatka linearnog programiranja ogleda se ne u funkciji
cilja , ve u skupu ogranienja. Kako ovaj problem ima karakteristinu strukturu jer se matrica
sistema sastoji samo od 0 i 1, za njega je formiran poseban, jednostavniji metod

Teorema 1.2.1. Matematiki model transportnog problema (1) se moe zapisati u ekvivalentnom
obliku

<,>

0,

5
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
gde je

= (11, 12, ,1, 21, 22, , 2 ,, 1, 2 ,, ),

=(1, 2, , , 1, 2,,),

= (11, 12,,1, 21 ,22 ,, 2,,1, 2,,),

a = (+) ( ) je matrica ranga + 1.

Teorema 1.2.2. Zatvoren transportni problem uvek ima optimalno reenje.

Dokaz: Funkcija cilja transportnog problema (1) je oblika

=
=1 =1

Poto su cene i koliine robe koje se transportuju nenegativne, sledi da je funkcija cilja
nenegativna (0), tj. ograniena sa donje strane. Poto je transportni problem zatvoren znai

= =
=1 =1

Neka je

= , =1,2,, , =1,2,,.

Ovako definisan vektor predstavlja dopustivo reenje transportnog problema (1). Naime,

= = = ,

=1 =1 =1

= = = ,

=1 =1 =1

Xi j> 0

Dakle, skup dopustivih reenja nije prazan. Kako je funkcija cilja ograniena sa donje strane i dopustiv
skup je neprazan, na osnovu teoreme o reivosti problema linearnog programiranja sledi da transportni
problem (1) uvek ima optimalno reenje.

6
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015

Teorema 1.2.3. Ako su veliine 1, 2 ,, i 1, 2 ,, celi brojevi, onda su sve bazine

komponente bazinih reenja transportnog problema celi brojevi i postoji bar jedno celobrojno
optimalno reenje.

Transportni problemi se mogu reavati pomou simpleks metode kao univerzalne metode za
reavanje zadataka linearnog programiranja. Meutim reavanje transportnog problema pomou
simpleks metode je nepraktino zbog velikog broja ogranienja i velikog broja promenljivih i to je
bio razlog obljavljivanja velikog broja radova u prvoj polovini pedesetih godina prolog veka, u
kojima je cilj bio nalaenje efikasnijih i brih algoritama za reavanje transportnih problema

1.2.1. Transportne metode

Kako je pomenuto, zatvoren transportni problem uvek ima optimalno reenje. Metode za
reavanje transportnog problema obino imaju dve etape. Prvo se trai poetno dopustivo bazino
reenje, a zatim se polazei od njega, definie algoritam koji vodi do novog bazinog reenja, koje
daje manju vrednost funkcije cilja.

Od 1900-tih veliki broj matematiara se bavio reavanjem transportnog problema. U

narednim poglavljima je predstavljeno nekoliko metoda za reavanje ovog problema

1.2.1.1 Metode za pronalaenje poetnog reenja

Za pronalaenje poetnog reenja ovde emo razmotriti tri metode:

dijagonalnu metodu (metoda gornji levi ugao ili metoda severozapadnog ugla);
metoda najmanjeg elementa u matrici cene transporta;
metoda minimuma vrste i kolone;
Vogel-ova metoda (metoda najvee razlike).

7
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
I. Metoda severozapadnog ugla

Formira se tabela dimenzije tj. tabela sa polja, u koju se upisuju elementi dopustivog
bazinog reenja du dijagonale koja se kree od gornjeg levog ugla, tj. osenenog polja tabele 2, do
donjeg desnog ugla iste tabele. Otuda i potie naziv ove metode (severozapadnog ugla). Ova metoda
uopte ne uzima u obzir cene transporta tj. vrednosti , pa se smatra najjednostavnijom, ali i najmanje
efikasnom metodom za odreivanje polaznog dopustivog bazinog reenja transportnog problema.

Tabela 2

Algoritam metode severozapadnog ugla

Korak 1: Uoi se severozapadni ugao u tabeli (oseneno polje) i ponuda i potranja u odgovarajuoj
vrsti i koloni, 1 i 1. U oseneno polje upisuje se 11=min{1, 1}. Mogua su tri sluaja:

ako je 1<1, tada je 11=1. Ponuda prvog proizvoaa je iscrpljena i sva roba je
transportovana prvom potroau, tako da nema transporta ka preostalim potroaima.
Dakle, 1=0, 1 i u preostala polja u prvoj vrsti se upisuju nule.

ako je 1>1, tada je 11=1 i u preostala polja prve kolone se upisuju nule.

ako je 1=1, tada je 11=1=1, a u ostala polja prve vrste i kolone koje odgovaraju
severozapadnom uglu upisuju se nule. Ovaj sluaj je znak da je broj pozitivnih komponenti
dopustivog bazinog reenja manji od +1 tj. da je reenje degenerisano. Zato se jedna
nula oznaava zvezdicom (0) i ona predstavlja bazinu komponentu.

Korak 2: Nove vrednosti ponude i potranje punktova 1 i 1 su 1 = 1 11 i 1 = 1 11

respektivno.

Korak 3: U nepopunjenom delu tabele uoi se severozapadni ugao i odgovarajue polje popunjava
se na isti nain kao u koraku 1 i po opisanom pravilu popunjava se pripadajua vrsta ili kolona.

8
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
Menja se vrednost ponude i potranje kao u koraku 2 i postupak se nastavlja dok se ne popuni cela
tabela.

Teorema 1.2.1.1 Dopustivo reenje dobijeno metodom severozapadnog ugla je uvek bazino
reenje.

Dokaz: Neka je reenje dobijeno metodom severozapadnog ugla. Formira se njegova transportna
mrea. Pretpostavi se da mrea sadri kruni put 1 1 2 2 gde za indekse vai < ,
= 1,..,.

Iz postoji put u i . Meutim metodom severozapadnog ugla jedan od i mora biti

popunjen (zadovoljen). To je kontradikcija sa pretpostavkom da postoji kruni put, jer tada jedan
od lukova (, ), (, ) ne moe da postoji. Dakle ovo reenje je bazino.

II. Metoda najmanjeg elemenata u matrici cena transporta

Metoda najmanjeg elemenata u matrici cena transporta spada u veoma jednostavne metode
za nalaenje poetnog dopustivog bazinog reenja. Jasno je da, ako bi se bazine promenljive
rasporedile na poljima sa najmanjim vrednostima , dobilo bi se reenje transportnog problema sa
manjom vrednou funkcije cilja nego to se dobija metodom severozapadnog ugla. Ovo je osnovna
ideja ove metode. Kod metode severozapadnog ugla se nije vodilo rauna o jedininim prevoznim
trokovima, tj. cenama pa je poetno reenje utvreno tim postupkom, dosta udaljeno od
optimalnog. Kod ove metode se upravo od tih trokova poinje.

Algoritam metode najmanjeg elemenata u matrici cene transporta

Korak 1: Posmatra se matrica cena transporta u celini i uoi se polje sa minimalnom vrednou,
neka je to polje (, ) koje ima vrednost . Promenljivoj dodeljuje se minimalna vrednost od
raspoloive koliine robe u skaditu i potrebne koliine u punktu . Ukoliko postoji vie polja
koja imaju minimalnu vrednost u matrici cena transporta bazina postaje promenljiva koja bi
dobila najveu vrednost.

Korak 2: Ukoliko je raspoloiva koliina robe u skaditu bila vea od potreba punkta onda su
potrebe ovog punkta potronje u potpunosti zadovoljene i vrednosti cena transporta iz ove kolone
se vie ne uzimaju u obzir (na ovim poljima moe se dodeliti dovoljno velika vrednost za cenu
transporta), a nova vrednost za raspoloivu koliinu robe u skladitu se dobija kada se od tekue
vrednosti oduzme vrednost dodeljena promenljivoj . Analogno, ako je vrednost potreba punkta
bila vea od raspoloive koliine robe u skladitu nova vrednost za potrebe u punktu se
dobija kada se od tekue vrednosti oduzme vrednost dodeljena promenljivoj , a vrednosti cena iz
-te kolone se vie ne uzimaju u obzir. Ukoliko je raspoloiva koliina robe u skladitu bila
jednaka potrebama punkta onda se vrednosti cena transporta iz ove kolone i vrste vie ne
uzimaju u obzir, a to znai da e dobijeno reenje biti degenerisano.

9
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
Korak 3: Ponovo treba realizovati korak 1, a postupak se zavrava kada preostane samo jedno polje
na kome je mogue dodeliti vrednost promenljivoj. Za ovo polje tada mora vaiti da su raspoloiva
koliina robe u tom skladitu i tekue potrebe tog punkta potronje jednake.

III. Metoda minimuma vrste i kolone

Postoje jo dve metode za odreivanje dopustivog bazinog reenja transportnog problema

koje su zasnovane na istoj ideji kao metoda najmanjeg elemenata u matrici cena transporta, a to su:
metoda najmanjeg elemenata u vrsti i metoda najmanjeg elemenata u koloni matrice cena.

Algoritam metode minimuma vrste

Korak 1: Posmatra se prva vrsta matrice cena transporta i uoi se polje sa minimalnom cenom, neka
je to polje (1,) koje ima vrednost 1. Promenljivoj 1 dodeljuje se minimalna vrednost od
raspoloive ponude proizvoaa 1 i potrebe potroaa . Ukoliko postoji vie polja koja imaju
minimalnu vrednost u prvoj vrsti matrice cena transporta, bazina postaje promenljiva 1 koja se
bira proizvoljno.

Korak 2: Ukoliko su zadovoljene potrebe potroaa, u preostala polja -te kolone se upiu nule i smanjuje
se ponuda prvog proizvoaa. Ukoliko prvi proizvoa plasira svu svoju ponudu, u preostala polja prve
vrste se upiu nule i smanjuje se potreba -tog potroaa. Ukoliko je ponuda proizvoaa 1 jednaka
potranji potroaa , tj. ukoliko se negde istovremeno isprazni neko skladite i zadovolje se potrebe
neke prodavnice, tada u preostala polja i vrste i kolone se upiu nule, dok u polju sa sledeim najmanjim
trokovima u toj vrsti transporta se upie 0 koja oznaava da ta komponenta ima vrednost nula, ali da je
bazina, to znai da e se dobiti degenerisano dopustivo bazino reenje.

Korak 3: Postupak se nastavlja redom po vrstama, a zavrava se kada ostane samo jedno polje na kome je
mogue dodeliti vrednost promenljivoj. Za ovo polje tada mora vaiti da su ponuda tog proizvoaa i
potranja odgovarajueg potroaa jednake.

Algoritam za metodu minimuma kolona je analogan.

IV. Vogelova aproksimativna metoda - VAM

Vogelova metoda (Reinfeld i Vogel, 1958) je metoda sa sloenijom algoritamskom

strukturom od prethodnih, meutim kod transportnih problema manjih dimenzija ovom metodom
se esto nalazi bazino reenje koje je odmah i optimalno. Metoda je iterativna jer sukcesivno
pronalazi bazine komponente. Osnovni princip metode je izraunavanje najveih razlika izmeu
dva najmanja koeficijenta cena u svakoj vrsti i u svakoj koloni matrice cena.

Algoritam Vogelove metode

Korak 1: Izraunavaju se razlike izmeu dve najmanje cene za svaku vrstu i svaku kolonu u matrici
cena transporta. Ako u jednoj vrsti ili jednoj koloni postoje dva elementa sa najmanjom vrednou,
onda je razlika za tu vrstu ili kolonu jednaka 0.

10
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
Korak 2: Nalazi se vrsta ili kolona sa najveom razlikom i u njoj polje (,) koje ima minimalnu
vrednost . Promenjivoj dodeljuje se minimalna vrednost od raspoloive koliine robe u
skladitu i potrebne koliine u punktu . Ukoliko je raspoloiva koliina robe u skladitu za
izabrano polje (,) bila vea od potreba onda su potrebe ovog punkta potronje u potpunosti
zadovoljene i vrednosti cena transporta iz ove kolone se vie ne uzimaju u obzir (na ovim poljima
dodeljuje se dovoljno velika vrednost za cenu transporta). Nova vrednost za raspoloivu koliinu
robe u skladitu se dobija kada se od tekue vrednosti oduzme vrednost dodeljena promenljivoj
. Slino, ako je vrednost potreba bila vea od raspoloive koliine robe u skladitu , nova
vrednost za potrebe u punktu se dobija kada se od tekue vrednosti oduzme vrednost dodeljena
promenljivoj , a vrednosti cena transporta iz -te vrste se vie ne uzimaju u obzir. Ukoliko je
raspoloiva koliina robe u skladitu bila jednaka potrebama punkta onda se vrednosti cena
transporta iz ove kolone i vrste vie se ne uzimaju u obzir, a to znai da e se dobiti degenerisano
poetno reenje.

Korak 3: Ponovo treba realizovati korak 2 (ako je u prethodnoj iteraciji dodeljeno veliko
elementima u jednoj vrsti, onda se raunaju nove razlike samo za kolone i obrnuto), a postupak se
zavrava kada preostane samo jedna vrsta ili samo jedna kolona u kojima je mogue dodeliti
vrednost promenljivoj. Ovim poljima se dodeljuje vrednost raspoloive koliine robe u skladitima
(ako je ostala jedna kolona) ili vrednosti nezadovoljenih potreba punktova potronje (ako je ostala
jedna vrsta). Vrednost trokova za polazno bazino reenje dobija se kada se pomnoe vrednosti
jedininih trokova sa vrednou odgovarajuih bazinih promenljivih, a zatim saberu.

1.2.1.2 Metode za odreivanje optimalnog reenja

Najpoznatije metode za odreivanje optimalnog reenja transportnog problema su:

metoda relativnih trokova (Steping-stone metoda)

Z-P metoda.

Sve metode za odreivanje optimalnog reenja transportnog problema koristei kriterijum

optimalnosti, prvo proveravaju da li je poetno dopustivo bazino reenje optimalno. Ukoliko ono
nije optimalno, definie se postupak prelaska na bazino reenje koje obezbeuje smanjenje
trokova, jer se radi o minimizaciji funkcije cilja.

I. Metoda relativnih trokova Steping-stone metoda

Ovo je metoda za pronalaenje optimalnog reenja problema transporta, za koju je potrebno

poznavanje poetnog reenja do kojeg se moe doi bilo kojom metodom za pronalaenje poetnog
dopustivog bazinog reenja.

Sutina ove metode sastoji se u postupku ispitivanja uticaja potencijalnog korienja nebazinih
promenljivih na kvalitet reenja, odnosno na ukupne transportne trokove.

11
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
Ova metoda daje odgovor na sledea pitanja: 1) da li je poetno dopustivo bazino reenje
optimalno i 2) ukoliko nije optimalno, koji je put izmene poetnog dopustivog bazinog reenja koji
e obezbediti dobijanje boljeg reenja. Algoritam se na isti nain primenjuje na novo bolje reenje,
sve do odreivanja optimalnog reenja transportnog problema.

Metoda relativnih trokova (kamen je , tj. odreen broj jedinica na nekoj bazinoj komponenti) je
postupak kojim se poetno reenje testira izraunavanjem relativnih trokova na nebazinim
komponentama u matrici cena transporta.

Algoritam metode relativnih trokova

Korak 1: Prvo se izraunavaju relativni trokovi za sve nebazine komponente dopustivog bazinog
reenja, tj. za sva polja dopustivog reenja na kojima se ne nalazi teret.

Za izraunavanje relativnih trokova formira se kruni put od svakog nebazinog polja, po sledeim
pravilima:

Kruni put je zatvorena, izlomljena linija, koja kree od tog nebazinog polja za koje se
izraunava realativni troak, a preostala polja koja ga ine moraju biti bazina.

Broj polja u krunom putu je uvek paran, najmanje 4, a najvie +.

Svaka dva susedna polja povezana su pomou dui.

Dui koje idu iz istog polja su meusobno ortogonalne.

U vrsti ili koloni u kojoj postoji polje krunog puta, postoje tano dva polja krunog puta.

U krunom putu prvo polje koje je nebazino se oznaava sa znakom minus (), a svako sledee
polje neizmenino sa +,,+,,.

Polja krunog puta oznaena sa "" ine negativan polukruni put, a polja oznaena sa "+" ine
pozitivan polukruni put.

Na sledeoj slici predstavljeni su primeri krunog puta

Slika 2

12
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
Relativni trokovi dobijaju se "skakanjem s kamena na kamen" na krunom putu neizmeninim
oduzimanjem i dodavanjem jedininih trokova poev od nebazinog polja za koje se izraunava
relativan troak, a nastavlja se po bazinim poljima krunog puta.

Relativni trokovi mogu biti negativni brojevi, pozitivni ili jednaki nuli. Ako je relativni troak nekog
nebazinog polja pozitivan broj, to pokazuje za koliko novanih jedinica po jedinici tereta bi se
ukupni trokovi transporta smanjili, i obrnuto ako je relativni troak negativan broj, to pokazuje za
koliko bi se novanih jedinica po jedinici tereta ukupni trokovi transporta poveali ukoliko bi to
polje bilo ukljeno tj. ako se jedna jedinica robe prebaci na to polje. U sluaju da je relativni troak
jednak nuli, ukupni trokovi se nee promeniti.

U tabeli na mestima nebazinih komponenti se upisuju dobijeni relativni trokovi , a bazine

komponente ostaju nepromenjene.

Korak 2: Ako u tabeli vai za sve nebazine promenljive da su relativni trokovi negativni ili jednaki
nuli tj. 0, ona je optimalna. Tada je poetno bazino reenje optimalno i postupak se prekida.
Ako u tabeli postoji bar jedno >0, postupak se nastavlja i prelazi se na Korak 3. Polja na kojima je
vrednost relativnih trokova pozitivna, pruaju mogunost za formiranje boljeg reenja ukoliko bi
se po nekom od njih izvrio transport, jer je tako mogue smanjiti trokove transporta.

Korak 3: Ako je dobijeno vie pozitivnih relativnih trokova u tabeli, tada treba izabrati najveu
vrednost, jer e se na taj nain ukupni trokovi transporta najvie smanjiti. Ako postoje dva ili vie
najvea pozitivna relativna troka, tada se bira onaj na ije se polje moe staviti najvie tereta, kako
bi se ukupni trokovi bre smanjivali.

Korak 4: Na polje na kome je najvei pozitivan relativan troak, stavlja se odreena koliina tereta,
tako to se najpre odredi kruni put od tog polja na isti nain kao i kad se raunao relativni troak.
Na pozitivnom polukrugu krunog puta odredi se najmanja vrednost , koja se onaava sa , gde
0.

Korak 5: Formira se novo dopustivo bazino reenje transportnog problema. Sve bazine
komponente koje nisu u krunom putu ostaju nepromenjene. Za sve komponente koje odgovaraju
krunom putu, promene su sledee: svakoj komponenti negativnog polukrunog puta dodaje se
vrednost , a od svake komponente pozitivnog polukrunog puta oduzima se . Ide se na korak 1.

Svaka promena baze iziskuje izraunavanje novog dopustivog bazinog reenja, odnosno jo jedne
iteracije. Broj iteracija zavisi od veliine i sadraja transportnog problema, kao i od metode
odabrane za odreivanje poetnog dopustivog bazinog reenja.

13
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
II. Z-P metoda

Ova metoda je nazvana Z-P metoda (zero point method) i ona eliminie degeneraciju. Z-P
metodom se optimalno reenje dobija u manjem broju iteracija nego MODI metodom.

Algoritam Z-P metode

Korak 1: Formira se tabela transportnog problema.

Korak 2: Od svih elemenata u vrsti matrice cena oduzima se vrednost najmanjeg elementa u toj
vrsti i to se primeni na sve vsrte. Zatim se od svih elemenata u koloni dobijene matrice oduzima
vrednost najmanjeg elementa u toj koloni i to se primeni na sve kolone.

Korak 3: Redukovana matrica dobijena u koraku 2, ima u svakoj vrsti i koloni bar jedan elemenat
ija je vrednost nula. Odreuje se sufiks za svaki takav elemenat. Sufiks elementa ije je vrednost
nula se izraunava tako to se saberu cene njegovih suseda i taj zbir se podeli sa brojem suseda.

Korak 4: Odredi se maksimalan sufiks. Ako je on jedinstven popunjava se polje koje odgovara tom
sufiksu. Ukoliko postoji vie maksimalnih sufiksa onda se meu poljima koja njima odgovaraju bira
polje sa maksimalnom potranjom.

Korak 5: Vrste za koje je zadovoljena ponuda i kolone u kojima je zadovoljena potranja se vie ne
uzimaju u obzir. Ukoliko dobijena matrica ne sadri u svakoj vrsti i koloni bar jedan elemenat ija je
vrednost 0, ide se na korak 2, a inae na korak 6.

Korak 6: Koraci od 3 do 5 se ponavljaju sve dok se ne dobije optimalna cena transporta.

14
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
2. Postavka zadatka

Tri betonske baze u Niu imaju sledee dnevne ponude: betonska baza B1 proizvodi 50 m3/h
betona, betonska baza B2 25 m3/h betona, a betonska baza B3 30 m3/h betona. Baze transportuju
svoje proizvode na 5 gradilita u Niu, koje imaju sledee dnevne potrebe:

gradilite (G1): 16 m3 betona

gradilite (G2): 14 m3 betona

gradilite (G3): 24 m3 betona

gradilite (G4): 12 m3 betona

gradilite (G5): 39 m3 betona

Ponude betonske baze b i potrebe gradilita po m3 betona, kao i cene transporta u din/m3 dati
su u tabeli

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50

35 62 34 10 21
B2 25

22 45 52 21 14
B3 30

Odrediti optimalni plan prevoza betona uz minimalne trokove prevoza. Zadatak reiti korienjem
Transportne metode linearnog programiranja.

1. Poetno reenje nai:

Metodom severozapadnog ugla

Metodom najmanjeg elementa u matrici
Metodom minimuma vrste i kolone
Vogel-ovom metodom

2. Optimalno reenje nai:

Metodom relativnih trokova (Steping-stone metoda)

Z-P metodom

3. Obrazloiti i doneti zakljuak koja od metoda je najoptimalnija i najjednostvanija za izradu

zadatka.

15
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
2.1 Poetno reenje

Metoda severozapadnog ugla

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50

35 62 34 10 21
B2 25

22 45 52 21 14
B3 30

Kako je b=g=105, matematiki model ovog transportnog problema je zatvoren, pa sledi da

dopustivo bazino reenje sigurno postoji.

Uoi se severozapadni ugao u tabeli (to je polje (1,1)). Ponuda u odgovarajuoj vrsti je 50 m3
betona, a potranja u odgovarajuoj koloni 16 m3 betona. U posmatrano polje upisuje se
11=min{50,16}=16.

Kako je b1>g1, u preostala polja prve kolone se upisuju nule, a nove vrednosti ponude i potranje
punktova B1 i G1 su b1=5016=34 i g1=1616=0, pa tabela dobija sledei oblik

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 34
16
35 62 34 10 21
B2 25
0
22 45 52 21 14
B3 30
0

Zatim se uoi ponovo severozapadni ugao u prethodnoj tabeli (to je polje (1,2)). Ponuda u
odgovarajuoj vrsti je 34 m3 betona, a potranja u odgovarajuoj koloni 14 m3 betona. U
posmatrano polje upisuje se 12=min{34,14}=14.

Kako je b1>g2, u preostala polja druge kolone se upisuju nule, a nove vrednosti ponude i potranje
punktova B1 i G2 su 1=3414=20 i 2=1414=0, pa sledi

16
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 20
16 14
35 62 34 10 21
B2 25
0 0
22 45 52 21 14
B3 30
0 0

U narednim koracima primenjuje se identian princip, tako da dobijamo poetno reenje:

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50
16 14 20 0 0
35 62 34 10 21
B2 25
0 0 4 12 9
22 45 52 21 14
B3 30
0 0 0 0 30

Broj pozitivnih komponenti ovog reenja je +1=3+51=7 to znai da je reenje

nedegenerisano. Trokovi transporta koji odgovaraju ovom poetnom reenju su:

=1650+1423+2012+024+043+035+062+434+1210+921+022+045+052+021+30
14= 800+322+240+136+120+189+420=2 227 dinara.

17
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
Metodom najmanjeg elementa u matrici

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50

35 62 34 10 21
B2 25

22 45 52 21 14
B3 30

Kod ove metode kree se od trokova transporta i uoi se polje sa minimalnom vrednou, to je
polje (2,4) koje ima vrednost 24=10. Promenljivoj 24 dodeljuje se minimalna vrednost od
raspoloive koliine betona u bazi B1 i potrebne koliine na gradilitu G4, 14=min{25,12}=12

Kako je b1>g4, potrebe ovog gradilita su u potpunosti zadovoljene i vrednost cene transporta iz
ove kolone se vie ne uzima u obzir. Nova vrednost za raspoloivu koliinu betona u bazi B1 se
dobija kada se od tekue vrednosti oduzme vrednost dodeljena promenljivoj 14, tj. b1=50-12=38

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 38
0
35 62 34 10 21
B2 25
12
22 45 52 21 14
B3 30
0

U narednom koraku ponovo uoavamo polje sa minimalnom vrednou, tok narednih koraka je
identian pri emu dobijamo poetno reenje

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50
12 14 24 0 0
35 62 34 10 21
B2 25
4 0 0 12 9
22 45 52 21 14
B3 30
0 0 0 0 30

18
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
Broj pozitivnih komponenti reenja je +1=3+51=7, to znai da je reenje nedegenerisano.
Cena transporta koja odgovara ovom dopustivom bazinom reenju je

F=5012+2314+2412+240+430+354+620+340+1012+219+220+450+520+320+14
30=2079 dinara.

Metodom minimuma vrste i kolone

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50

35 62 34 10 21
B2 25

22 45 52 21 14
B3 30

Uoi se polje sa minimalnom vrednou u prvoj vrsti matrice transporta, to je polje (1,3) sa cenom
12. Promenljivoj 24 dodeljuje se minimalna vrednost od raspoloive koliine betona u bazi B1 i
potrebne koliine na gradilitu G3, tj. 13={50,24}=24.

Kako se potrebe koliina betona na gradilitu G3 potroila, u ostala polja ove kolone se upiu nule i
smanjuju se potrebe prve betonski baze, tj. 1=5024=26, pa je:

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 26
24
35 62 34 10 21
B2 25
0
22 45 52 21 14
B3 30
0

Poto koliine betona iz betonske baze B1 nisu isporuene uoi se polje sa minimalnom cenom
u prvojj vrsti matrice transporta, pa je tok narednih koraka identian, kada se koliine iz betonske
19
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
baze B1 izveze u narednom koraku uoi se polje sa minimalnom cenom u drugoj vrsti matrice
transporta, dodeljuje se minimalna vrednost od raspoloive koliine betona u bazi ili potrebne
koliine na gradilitu, poetno reenje dobijamo u obliku:

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50
0 14 24 12 0
35 62 34 10 21
B2 25
0 0 0 0 25
22 45 52 21 14
B3 30
16 0 0 0 14

Broj pozitivnih komponenti reenja je +1=3+51=7, to znai da je reenje degenerisano.

Cena transporta koja odgovara ovom poetnom reenju reenju je

F=500+2314+1224+2412+430+350+620+340+100+2125+2216+450+520+210+14
14=1971 dinara

Vogel-ova metoda

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50

35 62 34 10 21
B2 25

22 45 52 21 14
B3 30

Za svaku vrstu i svaku kolonu u matrici cena transporta izraunavaju se razlike izmeu dva
najmanja elementa.

20
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5
razlika
Betonska vrste
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43 23-12
B1 50
=11
35 62 34 10 21 21-10
B2 25
=11
22 45 52 21 14 21-14
B3 30
=7
35-22 45-23 34-12 21-10 21-14
razlika kolone
=13 =22 =22 =11 =7

Najvea razlika iznosi 22 i to u koloni 3, a najmanja vrednost u toj koloni iznosi 12 i nalazi se u
polju (1,3), pa sledi 13=min{50,24}=24. Vrednosti cena transporta iz kolone 3 se vie ne
uzimaju u obzir i smanjuju se potrebe prve betonske baze, tj. 1=5024=26. Izmeu 2
najmanja elemenata u koloni raunaju se nove razlike, pa sledi:

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5
razlika
Betonska vrste
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43 23-12
B1 50
24 =11
35 62 34 10 21 21-10
B2 25
0 =11
22 45 52 21 14 21-14
B3 30
0 =7
35-22 45-23 21-10 21-14
razlika kolone /
=13 =22 =11 =7

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5
razlika
Betonska vrste
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43 43-24
B1 50
14 24 =19
35 62 34 10 21 21-10
B2 25
0 0 =11
22 45 52 21 14 21-14
B3 30
0 0 =7
35-22 21-10 21-14
razlika kolone / /
=13 =11 =7

21
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5
razlika
Betonska vrste
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50 /
0 14 24 12 0
35 62 34 10 21 35-21
B2 25
0 0 0 =14
22 45 52 21 14 22-14
B3 30
0 0 0 =8
35-22 21-14
razlika kolone / / /
=13 =7

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5
razlika
Betonska vrste
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50 /
0 14 24 12 0
35 62 34 10 21
B2 25 /
0 0 0 0 25
22 45 52 21 14 22-14
B3 30
0 0 0 =8
35-22 21-14
razlika kolone / / /
=13 =7

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5
razlika
Betonska vrste
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50 /
0 14 24 12 0
35 62 34 10 21
B2 25 /
0 0 0 0 25
22 45 52 21 14
B3 30 /
16 0 0 0 14
razlika kolone / / / / /

22
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
Broj pozitivnih komponenti reenja je +1=3+51=7, to znai da je reenje degenerisano.
Cena transporta koja odgovara ovom poetnom reenju reenju je

F=500+2314+1224+2412+430+350+620+340+100+2125+2216+450+520+210+14
14=1971 dinara

2.2 Optimalno reenje

Metodom relativnih trokova (Steping-stone metoda)

Metodom relativnih trokova proveriti da li je poetno reenje dobijeno severozapadnom

metodom optimalno.

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50
16 14 20 0 0
35 62 34 10 21
B2 25
0 0 4 12 9
22 45 52 21 14
B3 30
0 0 0 0 30

U datom primeru je metodom severozapadnog ugla dobijeno poetno reenje problema

transporta. Uoava se da postoji 8 nebazinih komponenti i za njih se izraunavaju relativni
trokovi . Formira se kruni put od svakog nebazinog polja preko bazinih polja i dobijaju
se sledei relativni trokovi :

14=14+2423+13=24+1034+12=36

15=15+2523+13=43+2134+12=44

21=21+1113+23=35+5012+34=37

22=22+1213+23=62+2312+34=17

23
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
31=31+1113+2325+35=22+5012+3421+14=43

32=32+1213+2325+35=45+2312+3421+14=7

33=33+2325+35=52+3421+14=25

34=34+2425+35=21+1021+14=18.

Dobijeni relativni trokovi se upisuju na mesta nebazinih komponenti u tabeli, bazine

komponente ostaju nepromenjene, pa sledi:

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50
16 14 20 -36 -44
35 62 34 10 21
B2 25
37 -17 4 12 9
22 45 52 21 14
B3 30
43 -7 -25 -18 30

Kako postoje pozitivni relativni trokovi na nebazinim komponentama, to znai da poetno reenje
dobijeno metodom severozapadnog ugla nije optimalno, pa je potrebno promeniti bazu, tj. pronai
drugo dopustivo bazino reenje.

Od posmatranih pozitivnih relativnih trokova iz tabele se bira najvei, koji se nalazi u polju (3,1),
gde treba staviti odreenu koliinu tereta. Teret se seli krunim putem, po kojem je izraunat
relativni troak za to polje.

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50
16 14 20 -36 -44
35 62 34 10 21
B2 25
37 -17 4 12 9
22 45 52 21 14
B3 30
43 -7 -25 -18 30

Teret se stavlja na polje (3,1), sa polja (3,5) se oduzima, pa se ponovo dodaje na polje (2,5) i
oduzima se sa polja (2,3), dodaje se na (1,3) i na kraju se oduzima od polja (1,1). Posmatraju se
polja sa kojih se oduzima teret, tj. polje na + polukrunom putu i izabere se najmanja koliina, tj.
={16,4,30}=4. Posle premetanja tereta dobija se novo dopustivo bazino reenje.

24
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50
12 14 20 0 0
35 62 34 10 21
B2 25
0 0 0 12 13
22 45 52 21 14
B3 30
4 0 0 0 26

Ponovo se raunaju relativni trokovi za nebazine komponente ovog reenja, na isti nain kao u
prethodnom koraku

14=14+2425+3531+11=24+1021+1422+50=7

15=15+3531+11=43+1422+50=1

21=21+2535+31=35+2114+22=6

22=22+2535+3111+12=62+2114+2250+23=60

23=23+2535+3111+13=34+2114+2250+12=43

32=32+3111+12=45+2250+23=50

33=33+3111+13=52+2250+12=68

34=34+2425+35=21+1021+14=18.

Dobijeni relativni trokovi se upisuju na mesta nebazinih komponenti u tabeli, a bazine

komponente ostaju nepromenjene, pa je

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50
12 14 20 7 -1
35 62 34 10 21
B2 25
-6 -60 -43 12 13
22 45 52 21 14
B3 30
4 -50 -68 -18 26

Poto postoje pozitivni relativni trokovi ni ovo reenje nije optimalano, pa je potrebno promeniti
bazu, tj. odrediti novo dopustivo bazino reenje.

25
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
Pozitivni relativni troak se u tabeli nalazi u polju (1,4), gde treba staviti odreenu koliinu tereta.
Teret se seli krunim putem po kojem je izraunat relativni troak za to polje.

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50
12 14 20 7 -1
35 62 34 10 21
B2 25
-6 -60 -43 12 13
22 45 52 21 14
B3 30
4 -50 -68 -18 26

Teret se stavlja na polje (1,4), sa polja (2,4) se oduzima, pa se ponovo dodaje na polje (2,5) i
oduzima se od polja (3,5), dodaje se na (3,1) i na kraju se oduzima sa (1,1). Posmatraju se polja sa
kojih se oduzima teret i izabere se najmanja koliina, tj. ={12,26,12}=12. Posle premetanja
tereta dobija se vrednost nula na poljima (1,1) i (2,4), ali samo jedno polje moe postati nebazino,
pa e komponenta 11 biti bazina komponenta ija je vrednost nula (0), to znai da je
novodobijeno dopustivo bazino reenje degenerisano.

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50
0* 14 20 12 0
35 62 34 10 21
B2 25
0 0 0 0 25
22 45 52 21 14
B3 30
16 0 0 0 14

Zatim se ponovo raunaju relativni trokovi za nebazine komponente ovog dopustivog reenja, na
isti nain kao u predhodnim koracima

15=15+3531+11=43+142+502=1

21=21+2535+31=35+2114+22=6

22=22+2535+3111+12=62+2114+2250+23=60

23=23+2535+3111+13=34+2114+2250+12=43

24=24+2535+3111+14=10+2114+2250+24=7

32=32+3111+12=45+2250+23=50

26
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
33=33+3111+13=52+2250+12=68

34=34+3111+14=21+2250+24=25.

Dobijeni relativni trokovi se upisuju na mesta nebazinih komponenti u tabeli, a bazine

komponente ostaju nepromenjene.

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50
0* 14 20 12 -1
35 62 34 10 21
B2 25
-6 -60 -43 -7 25
22 45 52 21 14
B3 30
16 -50 -68 -25 14

Dobijeno reenje je optimalno jer su za sve nebazine komponente relativni trokovi negativni.

Vrednost funkcije cilja u njemu je:

=050+1423+2412+1224+043+035+062+034+010+2521+1622+045+052+021
+1414=1971 dinara, to predstavlja minimalne trokove transporta.

Z-P metodom

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
50 23 12 24 43
B1 50

35 62 34 10 21
B2 25

22 45 52 21 14
B3 30

Redukovana matrica problema dobijena kada se oduzme vrednost najmanjeg elementa u toj vrsti
i to se primeni na sve vsrte.

27
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
38 11 0 12 31
B1 50

25 52 04 0 11
B2 25

8 31 38 7 0
B3 30

Zatim se od svih elemenata u koloni dobijene matrice oduzima vrednost najmanjeg elementa u toj
koloni i to se primeni na sve kolone.

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
30 0 0 12 31
B1 50

17 41 24 0 11
B2 25

0 20 38 7 0
B3 30

Izraunava se sufiks za svaki element ija je vrednost nula.

30+41+0 17+20
S12 = 3
= 23.66 S31 = 2
= 18.5

0+24+12 7+11
S13 = 3
= 12.0 S35 = 2
= 9.0

12+11+24+7
S24 = 4
= 13.50

Kako je max ()=12=23.66, na polje 12 upisuje se 12=min{50,14}=14. Vrednosti cena

transporta iz druge kolone se vie ne uzimaju u obzir. Zatim se ponovo izraunavaju sufiksi za
preostale elemente ija je vrednost nula.

28
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
30 0 0 12 31
B1 50
14
17 41 24 0 11
B2 25
0
0 20 38 7 0
B3 30
0

30+24+12 17+38
S13 = = 22.0 S31 = = 27.5
3 2

12+24+7+11 11+7
S24 = = 13.5 S31 = = 9.0
4 2

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
30 0 0 12 31
B1 50
14 24
17 41 24 0 11
B2 25
0 0
0 20 38 7 0
B3 30
0 0

Poto dobijena matrica ne sadri u svakoj vrsti i koloni bar jedan elemenat ija je vrednost 0,
vraamo se na prvi korak. Od svih elemenata u vrsti matrice cena oduzima se vrednost
najmanjeg elementa u toj vrsti i to se primeni na sve vsrte. Zatim se od svih elemenata u koloni
dobijene matrice oduzima vrednost najmanjeg elementa u toj koloni i to se primeni na sve
kolone.

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
18 0 0 0 19
B1 50
14 24
17 41 24 0 11
B2 25
0 0
0 20 38 7 0
B3 30
0 0

29
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
18+0+19 17+7
S14 = 3
= 12,33 S14 = 2
= 12,0

17+0+11+7 11+7
S24 = 4
= 8,75 S14 = 2
= 9,0

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
18 0 0 0 19
B1 50
0 14 24 12 0
17 41 24 0 11
B2 25
0 0 0
0 20 38 7 0
B3 30
0 0 0

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
18 0 0 0 19
B1 50
0 14 24 12 0
6 41 24 0 0
B2 25
0 0 0
0 20 38 7 0
B3 30
0 0 0

6+0 0+0
S25 = = 3,0 S35 = = 0
2 2

6+0
S31 = 2
= 3,0

Gradilite G1 G2 G3 G4 G5

Betonska
16 14 24 12 39
baza
18 0 0 0 19
B1 50
0 14 24 12 0
6 41 24 0 0
B2 25
0 0 0 0 25
0 20 38 7 0
B3 30
16 0 0 0 14

=050+1423+2412+1224+043+035+062+034+010+2521+1622+045+052+021
+1414=1971 dinara, to predstavlja minimalne trokove transporta.

30
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015
2.3. Zakljuak

Pri izradi zadatka koristili smo razne metode za nalaenje poetnog i optimalnog reenja pri
emu svaka od navedenih metoda ima svoje prednosti i nedostatke:

Kod odreivanja poetnog reenja pomou metode severozapadnog ugla, prilikom

pozicioniranja promeniljive za koju odreujemo najmanju moguu vrednost, nismo vodili rauna o
transportnim trokovima po jedinici robe. Prednost smo davali onoj promenljivoj koja nije
iskljuena , a nalazi se u gornjem levom uglu. Takovo poetno reenje je po pravilu, dosta udaljeno
od optimalnog reenja. Takoe zapaamo da su pozitivne vrednosti promeniljivih xij koncentrisane
po glavnoj dijagonali.

Ukupni trokovi transporta kod metode najmanjeg elementa u matrici su 2079 dinara i znatno su
manji od trokova transporta za reenje pronaeno metodom severozaoadnog ugla. Reenje
pronaeno ovom metodom je blie optimalnom reenju u odnosu na reenja dobijeno dijagonalnom
metodom zbog toga to smo vodili rauna o jedininim transportnim trokovima i davali prenost
onoj relaciji na kojoj su trokovi najnii.

Metodom minimuma vrste i kolone dobijamo najnie trokove transporta koje moe da bude
najblie optimalnom reenju ili identino kao optimalno reenje kao sto je sluaj kod mene u
primeru jer se dvostruko vodi rauna o transportim trokovima po vrstama i kolonama.

Vogleova metoda je vrlo efikasna metoda za pronalaenje poetnog reenja transportnog problema.
Reenje dobijeno po ovoj metodi, en samo da je blizu optimalnog ve e najee i dati odmah
optimalno reenje, meutim ova metoda zahteva dosta raunanja to se moe uzeti za njenu manu.

Steping-stone metoda zahteva poetno reenje, ja sam odabrao metodu severozapadnog ugla. Kako
postoje pozitivni relativni trokovi na nebazinim komponentama, to znai da poetno reenje
dobijeno metodom severozapadnog ugla nije optimalno, pa je potrebno promeniti bazu, tj. pronai
drugo dopustivo bazino reenje. Kod ove metode se uglavnom dolazi do reenja pomou manjih
broja iteracija za razliku npr. od MODI metode, medjutim zahteva vise prorauna od nje samim tim
postoji i vea mogunost u pojavi greke.

Metodom Z-P pomou koje sam dobio optimalno reenje u ovom sluaju je i najjednostavnija,
sastoji se od manjeg broja iteracija nego Steping-stone metoda kao i proraun i postupak je dosta
jednostavniji.

31
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015

3. Literatura

Milorad Zlatanovic - Upravljanje transportnim procesima izgradnje saobrajnica Ni, 1999.

Obrad Todorovi Operaciona istraivanja, Ekonomski fakultet Ni, Ni 2004.

Obrad Todorovi, Milivoje Pei Operaciona istraivanja zbirka reenih zadataka, Ekonomksi
fakultet Ni, Ni 2006.

M. Marti, D. Makaji-Nikoli, G. Savi, B. Pani: Operaciona Istraivanja I - Zbirka zadataka,

Beograd, 2009.

www.scribd.com

32
 Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Rui Aleksandar 2015

Sadraj:

1. Uvod..................................................................................................................................................................................... 1
1.1. Zadatak transporta .................................................................................................................................................... 1
1.2. Reavanje zatvorenog transportnog problema ............................................................................................. 5
1.2.1. Transportne metode ......................................................................................................................................... 7
1.2.1.1 Metode za pronalaenje poetnog reenja ........................................................................................... 7
I. Metoda severozapadnog ugla ................................................................................................................................ 8
II. Metoda najmanjeg elemenata u matrici cena transporta ........................................................................ 9
III. Metoda minimuma vrste i kolone................................................................................................................... 10
IV. Vogelova aproksimativna metoda - VAM .................................................................................................... 10
1.2.1.2 Metode za odreivanje optimalnog reenja ....................................................................................... 11
I. Metoda relativnih trokova Steping-stone metoda ................................................................................ 11
II. Z-P metoda................................................................................................................................................................. 14
2. Postavka zadatka ......................................................................................................................................................... 15
2.1Poetno reenje ........................................................................................................................................................... 16
2.2Optimalno reenje ...................................................................................................................................................... 23
2.3.Zakljuak ....................................................................................................................................................................... 31
3. Literatura ........................................................................................................................................................................ 32

33