Ako je zemljite zakorovljeno dugovenim korovskim biljkama, onda posle

skidanja preduseva, u junu zemljite treba tretirati nekim herbicidom radi

unitavanja korova. Priprema nezakorovljenog zemljita moe da pone 1-2
meseca pre poetka sadenja maline.

Poto se zemljite oisti od korova, kamenja ,ila i panjeva, pristupa se

ubrenju odnosno unoenju organskih i mineralnih ubriva. Koliina ubriva
zavisi od tipa zemljita i njegove plodnosti. Koliina stajnjaka kree se od 20.000-
60.000 kg/ ha, super fosfata 500-600 kg/ ha, kalijum- sulfata ili 40%-tne
kalijumove soli 800-1000 kg/ ha, amonijum sulfata 200-500 kg/ ha. Zemljite za
podizanje malinjaka se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm. Posle oranja sve ile
drvea treba prikupiti i spaliti, a zemljite poravnati i usitniti tekom drljaom ili
tanjiraom.

Malinjaci vei od 5 ha treba da budu podeljeni na parcele veliine do 2 ha.

Osnovni putevi u malinjaku treba da budu iroki oko 5m da bi se mogla
primenjivati mehanizacija.

VRSTA
POVRINSKI LATINSKO DOZA BILJNA USEVA/VREME
USEV IME SEMENA MASA SETVE INDIKACIJE

Suzbijanje
alelopatskog
korova.
Dobra
biljna masa.
Nije
pogodan kao
Zimski,
Secale 125 4.5-ll domain
Ozima ra jednogodinji
cereale kg/ha t/ha nematodama
/kasno u jesen
i Pythium.
Moe se
meati sa
ovsem,
grahoricom
i slatkom
detelinom.

Povrinski usevi pogodni za pripremu zemljita pre sadnje

malina
Sadnja Maline
Crvena malina se sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu
zelenim izdancima. Jesenje sadnja maline u naim klimatskim uslovima ima vie
prednosti u poredenju s prolenom.

Pre svega pri jesenjem saenju koriste se izdanci maline koji su pre kratkog
vremena izvaeni iz matinjaka za proizvodnju izdanaka. Sadnice maline posaene
u jesen ne oskudevaju u vlazi, a na temperaturama zemljita iznad take mrnjenja
one tokom zimskih meseci razvijaju korenov sistem. Zbog toga malinjaci zasaeni
u jesen razvijaju u prvoj vegetaciji snane izdanke a u drugoj godini donesu dobar
rod.
Kasno u prolee sadi se malina koja je dugo vreme provela u trapovima. Ako je
prolee suno a nema mogunosti da se malinjak redovno zaliva onda je prijem
sadnica veoma slab.

Saenje maline u toku zimskih meseci povoljnije je nego saenje maline u

prolee ako je zemljite pogodno za rad a temperature nisu ispod take
mrnjenja. Crne i purpurne maline uvek se sade u prolee, jer se tek tada vrhovi
izdanaka oile, podrazumeva se da ovo saenje treba obaviti to ranije u martu,
dok jo nije krenula vegetacija.

Rizik od infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz kulture tkiva, na drugom

mestu su one iz staklenika, dok sadnice proizvedene u poljskim uslovima nose
najvii stepen rizika. Biljke dobijene iz kulture tkiva nabavljaju se po vioj ceni, ali
se obino isplate kroz povean rod i dui vek eksploatacije zasada.

Razmak izmeu sadnica takoe treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se
obezbedio adekvatan broj sadnica. Razmak izmeu redova zavisi od
mehanizacije koja e se koristiti i naslona koji e se eventualno postavljati.
Razmak izmeu redova kree se od 2,4 3,3 m. Mora se imati u vidu irina
kosilice i postavljanje naslona, odnosno treba obezbediti dovoljno prostora
izmeu redova za neometano koenje, prskanje i berbu.

Razmak izmeu sadnica u redu kod crvene maline varira od 0,6 do 0,9 m, u
zavisnosti od bujnosti.

Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu povrinu izraunava se pomou obrasca:

ukupna povrina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom
izmeu sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m izmeu redova
podeljeno sa 0,9 m izmeu sadnica jednako je 3,704 sadnice
(1000/3,0/0,9=3703,7). Sadnice treba poruiti u zimu pre sadnje da bi
se obezbedila adekvatna koliina.

Sorte maline svrstavaju se u dve grupe: jednorodni (letnje) i dvorodne (jesenje).

Nekoliko slabih dvorodnih tipova maline opisano je kao tipovi koji uvek
plodonose, daju manji jesenji rod, a mogu se tretirati i kao jednorodne i dvorodne
maline. Malina je prirodno dvogodinja biljka sa viegodinjim bunom.
Nakon razvoja u prvoj vegetaciji jednogodinji izdanci prolaze kroz period
mirovanja u jesen, prezime niske zimske temperature i raaju sledee
godine. Jednogodinje izdanke u drugoj vegetaciji nazivamo dvogodinjim
izdancima, jer cvetavaju. Posle plodonoenja ovi izdanci odumiru i sledeeg
prolea se uklanjaju. Umesto njih, novi jednogodinji izdanci postaju dvogodinji.
Orezivanje dvogodinjih izdanaka u prolee, kako bi se proredili rodni i uklonili
suvi izdanci, ima pozitivan uticaj na zatitu maline od bolesti kao i na poveanje
dimenzije ploda.

Dvorodne sorte raaju u prvoj godini, u jesen iste godine.

Izdanci maline se najbolje primaju ako se posade odmah posle vaenja. To

esto nije mogue pa je sadnice najbolje uvati u trapovima i hladnjaama , da bi
se sauvale od isuivanja izmrzavanja i mehankih oteenja. Ako izdanci due
vreme provedu u transportu, treba ile odmah pri prispeu potopiti u vodu,
ostaviti u njoj 24 sata pa onda saditi.

Za saenje se koriste izdanci iji je identitet sorte poznat i koji su

garantovano zdravi (sertifikovani sadni materijal). Vrlo je povoljno da su izdanci
dugi 50 cm, srednje debljine 8-10mm, sa razvijenim korenovim sistemom od 8-10
glavnih ila, pri emu je svaka od tih ila duga 12-20 cm i sa to vie sitnih ila.
Na sadnici treba da bude to vie ouvanih pupoljaka, a ile na preseku svee i
svetle boje.

Pre saenja ile se skrate na i potope u razreenu kaastu smeu od vode

i jednakuh delova govee balege i ilovae uz dodavanje nekog dezinfekcionog
sredstva npr. Previcur (0,25%) ili Benomil (0,1%). Zeleni izdanci se retko koriste
za podizanje malinjaka.

SISTEM IVE OGRADE

Razmak saenja je 2,5-3m izmedu redova i 0,25-0,5m u redu. Gajenjem maline

po sistemu ive ograde postiu se dobri rezultati, utroak radne snage je mali,
zatita laka, prinosi veliki, a kvalitet ploda dobar. Na sadno mesto se sadi jedan a
ree po dva izdanka. irina pojasa u kome rastu maline je oko 40 cm, bunovi su
meusobno razmaknuti, pa je mogua obrada oko njih a osunavanje izdanaka je
dobro.
Naslon Za Malinu

Izdanci maline posebno kod bujnih sorti savijaju se pod teretom roda ka zemlji
da bi se to spreilo postavljaju se nasloni. Kod sistema bunova koristi se kolje
200 5 cm, a kod pantljike i ive ograde 200 10 cm. Izmeu direka postavlja se
pocnikovana ica 2-3 mm.

Direci (stubovi) mogu biti od drveta (bagrem,hrast), gvoda ili armiranog betona.
Drvene direke treba do polovine njihove visine nagoreti, potopiti u bordovsku
orbu ili premazati masnom bojom. Gvode se zatiuje od korozije osnovnom i
masnom bojom. Direci se pobijaju u zemlju na 8-10m jedan od drugog.

Pojedini navode da je bolje stubove odmah postaviti nakon sadnje jer je lake nego
kada maline porastu.

Naslon moe biti:

Sa jednom icom na visini 1,20-1,50m, za koju se vezuju izdanci.

Sa dve ice jedna ispod druge na 60 i 120 cm, izmeu koih se provlae
izdanci i vezuju za gornju icu.

Sa dve ice u istom nivou na 100 do 120 cm izmeu kojih se uvlae izdanci
ostavljeni za rod rastojanje izmeu ica je 30-40 cm, koje se postie
zakivanjem daice za direke i ice za daice.

Sa etri ice od kojih su po dve na istom nivou na 60 cm i na 100-120 cm

izdanci se uvlae izmeu ica koje su udaljene 30-40 cm.
V-PALIR

Sistem koji se preporuuje kod gajenja viegodinjih sorti je V-palir. Kod

ovog sistema, stubovi se postavljaju pod uglom od 20- 30 ili, u nekim
sluajevima, pod neznatno veim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i
bujnosti sorte. Na primer, stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova
bude 46 cm, a izmeu vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 25. Na svaki od stubova
postavljenim u zemlju, kao to je opisano, privruju se dva reda ice. Prvi red
ice postavlja se na visini od 70 80 cm, a drugi na visini 160 170 cm,
uz razmak od 60 -70 cm izmedu ica. U prolee, dvogodinji izdanci se orezuju i
vezuju za icu sa spoljne strane reda, kako bi se omoguila berba,dok se
jednogodinjim izdancima omoguava rast sa unutranje strane, za berbu sledee
godine. Ovim sistemom gajenja poveava se broj izdanaka po 1 m reda,
pojednostavljuje berba i omoguava maksimalna izloenost sunevim zracima.

Poetak sazrevanja dvorodnih sorti je od sredine do kraja

avgusta, a zavretak u vreme prvih jaih mrazeva.
 Dvorodne sorte

Autumn Bliss Karolina Heritid

Autumn Britten Doan Skvajer

Polka

Himbo-Top

Nega Mladog Zasada

Posle saenja treba svaku biljku prihraniti sa 20-30 g. Nitromonkola.

Meuredna rastojanja u malinjaku potrebno je opraiti mainama, a u redovima
runo. Narednog prolea prazna mesta se popunjavaju zelenim ili zrelim
reznicama. Nega maline u prvoj godini posle sadnje ogleda se u redovnoj obradi,
unitavanju korova, zalivanju 3-4 puta, i zatiti mladih biljaka od bolesti i
tetoina. Najvanije je da se u prvoj godini razvije nekoliko jakih izdanaka koji e
u drugoj godini doneti rod. Ako se posadi u novembru, malina ve u prvoj godini
moe da donese rod, koji pokriva trokove proizvodnje.

Nega Zasada U Periodu Plodonoenja

Nega maline u rodu poinje rano u prolee druge godine po saenju i traje sve dok
su maline produktivne. U periodu rodnosti malinjaka primenjuju se sledee
agrotehnike mere:

obrada zemljita

unitavanje korova

ubrenje

navodnjavanje

prihrana

u godini sadnje: prihrana sadnica,suzbijanje korova,odravanje meurednog

 obrada zemljita

prostora

orezivanje i zatita od nepovoljnih metereolkih inilaca

Obrada Zemljita U Malinjaku

Treba preuzeti potrebne mere da bi se obezbedila dovoljna koliina vlage

u zemljitu, jer izdanci rastu a plod se razvija u toku prolea i leta, kad esto
nedostaje vode. Vlanost vie od drugih inilaca utie na krupnou ploda, pa
prema tome i na prinos. Briljiva obrada je najefikasnije sredstvo da se sauva
vlaga u zemljitu. Poetak obrade zemljita pada rano u prolee im se zemljite
dovoljno prosui. Zemljite treba plitko i esto obraivati mainama prvenstveno
traktorom izmeu redova, a runo u redu da bi se spreio razvoj korova i stvaranje
pokorice. Malina ima plitak koren te prilikom obrade trebamo voditi rauna da
obrada bude plitka najvie do 10 cm kako se korenov sistem nebi otetio. U naim
uslovima preporuuje se da se malinjak obradi pet puta:

prvi put u martu poto se sneg otopi

drugi put sredinom aprila

trei put poetkom maja- pre poetka cvetanja

etvrti put poetkom juna-pre poetka berbe

peti put u drugoj polovini jula ili poetkom avgusta-posle zavretka berbe

ubrenje Maline
Od svih voaka malina uzima najvie hranljivih sastojaka iz zemljita.
Malina zahteva velike koliine organskih materija u zemljitu. Da bi se to postiglo
potrebno je svake godine uneti 25 t/ha stajnjaka ili komposta. Unoenjem
organskih materija u zemljite poboljava se njegov vodni, vazduni i toplotni
reim. Najvaniji hranljivi elementi za malinu su kalijum ,fosfor i azot.
Navodnjavanje Maline
Za normalan porast izdanaka i razvoj ploda maline neophodno je da zemljite bude
dobro snabdeveno vlagom od marta do sredine jula, ili tanije od poetka
vegetacije do zavretka berbe. U naim uslovima

prvo navodnjavanje se vri-sredinom aprila

drugo poetkom maja

tree poetkom juna tanije 12-14 dana pre poetka berbe

etvrto krajem juna, odnosno u vreme pune berbe

peto sredinom jula posle zavretka berbe

Posle svakog navodnjavanja(izuzev etvrtog) malinjak treba obraditi, da bi se

koristila pokorica i sauvala vlaga u zemljitu.

Prema Iwanov-u (1984) navodnjavanje sistemom kap po kap poveava prnos

maline 2,4 do 19,2% u poreenju sa navodnjavanjem oroavanjem.

Navodnjavanje nije jedini nain da se utie na vodni reim maline. Drugi veoma
vaan aspect modern tehnologije kojim se smanjuje potreba za dopunskim
navodnjavanjem jeste nastiranje leje crnom mal folijom (Mage 1982, Makosz
1986, Stojanowska 1986, Rechnio 1989 i Lipecki 1992). Osim to se smanjuje
evaporacija sa slobodne povrine zemljita, eliminiu se korovi I gubici
zemljine vlage u kompeticiji sa zasadom (Stojanowska 1986, Rechnio 1989,
Lipecki 1992). Makosz (1986 po Tharatanols) navode mnogo vee prinose kod
zasada na foliji, u odnosu na zasade u kojima su korovi suzbijani upotrebom
herbicida.

Prihrana
Najvaniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. Za organsku
produkciju i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo, dok je
kalijum presudan za prinos i kvalitet, ali i otpornost na bolesti, ili pak na suu i
zimske razeve.
Vetaka ubriva koja se primenjuju u prolee. Preporuuje se da se svake druge
godine vri testiranje sastava zemljita i lia, kako bi se optimalizovao program
prihrane. Zasadi maline stari 2 godine i vie imaju potrebu za istim azotom u
koliini od 45 90 kg/ha godinje. Ova koliina obezbeuje se ili kroz prirodne
procese u zemljitu ili kroz primenu vetakih ubriva, ili kroz kombinaciju ova
dva naina. Generalno, 50 kg/ha istog azota je doza koja se primenjuje na
jednogodinjim sadnicama, 84 kg/ha istog azota na dvogodinjim i starijim
sadnicama. Neznatno vea koliina e biti potrebna na lakim zemljitima, a neto
manja na tekim. U prvoj godini po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor
azota. Ne treba koristiti kompozitna vetaka ubriva u odnosu 15:15:15, osim na
peskovitim zemljitima. Ako, na primer, koristite natrijum nitrat, bie
vam potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg istog azota, 247 kg/ha za 84 kg
istog azota (u natrijum nitratu ima 34% azota). Dvorodne sorte trae vie azota,
zbog intenziviranog razvoja izdanaka, a potom i plodova u istoj godini. Zasadu od
2 godine i vie potrebno je 78 kg/ha istog azota godinje. to se tie
jednorodnih sorti, jednogodinje sadnice imaju za 40% manju potrebu za azotom.
Izvor azota kod dvorodnih sorti moe biti isti kao kod jednorodnih. Vetako
ubrivo nanesite u dva navrata, u vreme bubrenja pupoljaka u prolee, a kod
jednorodnih sorti u vreme zametanja plodova. Dvorodne sorte treba prihranjivati
istovremeno kada i jednorodne. Kod zasada koji nisu navodnjavani vetaka
ubriva treba primenjivati u manjoj meri nego kod onih koji su navodnjavani.
Mlade zasade treba upola manje ubriti od starijih. Dvorodne sorte imaju manju
potrebu za ubrenjem od jednorodnih, jer viak azota utie na odlaganje zametanja,
i kasniji rod moe izostati usled pojave mrazeva.

Nega Zasada U Godini Sadnje

Navodnjavanje

Uspeno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje kojim se

obezbeuje zadravanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Preporuuje se
sistem zalivanja u tankom mlazu i trebalo bi ga postaviti pre sadnje. Kasnije
se moe pridodati donjem delu naslona, kako bi se sistem ouvao. Kontrola vlage u
zemljitu najbolje se vri tenziometrom.

Prihrana Sadnica

U godini sadnje vetako ubrivo treba primeniti u neznatnoj meri. Nanesite 28

39 kg azota po hektaru 4 nedelje po sadnji. Prednost se daje kalcijum-nitratu
(kalcijumova so) ili nekom vetakom ubrivu koje je rastvorljivo u vodi,
s obzirom na to da ubriva u prahu mogu da sagore mlade sadnice (260 kg/ha
kalcijumove soli obezbeuje 39 kg/ha istog azota). Procenat azota u drugim
konvencionalnim vetakim ubrivima dat je u tabeli. Ne zaboravite da
koliinu vetakog ubriva treba da izraunate samo za povrinu redova (leja) sa
zasadima (ako je prosena irina leje sa zasadom 1,5 m a izmeu redova
ste ostavili 3m rastojanja, onda vam treba priblino 1/3 od koliine ubriva koju
biste upotrebili za itav hektar prim. ur). Kod jednorodnih vrsta maline potrebno
je primeniti drugo ubrenje u avgustu. Ispitivanjem zemljita moe se utvrditi da
primena vetakih ubriva nije neophodna u godini sadnje, naroito na teim
zemljitima.

Suzbijanje Korova

Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih 6 8 nedelja primenite mal, a ne

herbicide. U godini sadnje obino se javlja potreba za plitkom obradom zemljita
oko sadnice, kako bi se izbegla upotreba herbicida i napredovanje korova.
Pre pojave korova, zelene sadnice sa golim korenom se mogu kasnije u toku
vegetacije tretirati napropamidom i/ili malom dozom simazina 6 meseci nakon
toga, po uputstvu proizvoaa. Herbicid setoksidim se moe koristiti nakon pojave
korova. Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozu uljanog koncentrata, u suprotnom
setoksidim nee dati zadovoljavajue rezultate. Pokuajte da odrite bez korova 0,9
m prostora u redu. Mal ne bi trebalo primenjivati u prvoj godini po sadnji, jer
se maliranjem moe stimulisati trule korena.

Odravanje Meurednog Prostora

Uobiajeno je da meuredni prostor ostane nezasaen i osloboen od korova, a

odrava se tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jeseni kada se na njemu
mogu zasaditi viegodinji ili sezonski usevi. Zasaivanje povrinskih
useva usporava rast korova, umanjuje eroziju i odvod hemijskih materija iz
zemljita i suzbija pojavu odreenih bolesti i tetoina. Povrinski usevi takoe
utiu na poboljanje kvaliteta zemljita i poveanje organskih materija i, generalno,
doprinose odravanju i privlanijem izgledu malinjaka. Meavina zdruenih useva
(trave roda Festuca (vijuk), viegodinja rana trava (Lolium perenne) i prava
livadarka (Poa pratensis)) najbolja su kombinacija koja obezbeuje
dugotrajnost zemljita, nisku potronju hranljivih materija i vode i lako odravanje
viegodinjih useva, iako se vijuk, detelina ili obina trava mogu sejati
samostalno. Treba se truditi da viegodinji usevi ne zau u red sa tendencijom
preuzimanja vode i hranljivih materija od buna maline. Povrinske useve treba
redovno kositi kako bi se ovo spreilo. Sezonski povrinski usevi, kao to su ra,
rane trave i jeam, takoe se svake godine mogu posejati izmeu redova, i tada
slue kao prirodni mal. Pre ponovne setve u narednoj godini ovi se usevi mogu
plitko posejati, kako bi se izbegla eventualna oteenja korenovog sistema maline.

Rezidba Maline
Izdanak crvene maline ivi dve godine. U prvoj godini dostie svoju punu visinu
a u drugoj godini donosi plod i ugine. Koren maline je viegodinji, i na njemu se
svake godine stvaraju novi izdanci. Izdanak maline treba ostaviti da se razvija u
prvoj godini bez intervencija. U martu druge godine kad proe opasnost od
mrazeva vri se orezivanje. Uklanjaju se svi slabi izdanci, a po potrebi i neki jai,
tako da u bunu ostane 5-7 najsnanijih , dobro rasporeenih izdanaka. Izdanci koji
su ostavljeni za rod skrauju se na visinu od 120-150 cm ,to zavisi od bujnosti
sorte i vlanosti sredine. Izdanci se skrauju toliko da bi mogli da ostanu uspravno
pod teretom roda. Ukoliko u paliru ima izdanaka sa prevremenim bonim
granicama treba ih ukloniti, a za vezivanje izabrati izdanke bez bonih granica,
ujednaene debljine i bez prisutnih znakova obolenja. Otro skraivanje izdanaka u
prolee ima vie nedostataka. Prinosi se smanjuju,a krupnoa plodova ne
poveava, novi izdanci mogu da zaklone rodne granice pa je berba oteana,
plodovi dozrevaju kasnije nego pri umerenom orezivanju. Kad se zavri berba u
drugoj polovini jula, dvogodinji izdanci crvene maline se oreu do zemlje (koji su
doneli rod), da bi se pruilo dovoljno prostora za porast novih izdanaka.

Zelena Rezidba Maline

Izvodi se u periodu vegetacije Ariljski metod (zakidanje novih mladih izdanaka

u periodu od sredine IV do kraja V meseca, u 3-5 navrata kad dostignu visinu 10-
15cm) moe da obezbedi visoke prinose maline u humidnom podneblju ili gde
postoji sistem za navodnjavanje ne moe se bezuslovno primenjivati!!!

Berba Maline
Plodovi maline ne sazrevaju jednovremeno. Zato se berba obavlja u vie navrata
i traje tri do etri nedelje.Postepeno sazrevanje plodova poskupljuje berbu ali se
time omoguuje snabdevanje trita sveom malinom. Poetak berbe maline zavisi
od sorte ,meteorolokih prilika i primenjene agrotehnike.U naim uslovima malina
poinje da zri sredinom juna a berba se zavrava sredinom jula. Osim letnje berbe
remontne sorte donose plod u jesen u septembru ili oktobru. Prinosi jesenje berbe
iznose 20% onoga to se bere u leto.

Razlika u zrenju izmeu ranih i poznih sorti je 12 dana. Malina se bere kad je plod
dobio karakteristinu boju sorte i kada se lako odvaja od cvetne loe, ali se ne
gnjei. Plodovi se beru bez cvetne loe i peteljke. Plodove maline treba brati svaki
drugi dan u toku pune sezone, a ako je vreme vrlo suvo i toplo onda svaki dan.
Plodovi se beru veoma paljivo,da bi se izbeglo oteenje ploda a zatim se paljivo
sputaju u ambalau. Najbolje vreme za berbu maline je rano izjutra i kasno
popodne.

Pakovanje I Kvalitetni Stepeni Maline

Plodovi maline za upotrebu u sveem stanju pakuju se u ambalau koja hvata
od 0,5 do 1 kg plodova. Ova ambalaa se izraduje od parafinisanog kartona,
perforiranih plastinih supstanci ili od drveta. Veliina ovih kutija je tako podeena
da se one mogu smestiti u male otvorene plitke letvarice holandeze. Malina za
smrzavanje pakuje se u dva sloja u drvene ili plastine holandeze. Vei broj slojeva
oteavao bi smrzavanje plodova. Malina za pulpu pakuje se u pulpaku burad koja
sadre sumpornu kiselinu kao konzervans. Prema kvalitetu malina se stavlja u
promet kao malina ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Transport Maline
Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja
do krajnjeg kupca. Veliki deo ovog gubitka deava se usled loe manipulacije
plodovima posle berbe, to ukljuuje i transport. Smanjenjem broja transfera
plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda smanjie se i
procenat gubitka. Malina bi trebalo da se odrava u hladnim uslovima, upakovana
u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne
doputajui pri tom da lee na podu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se
obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu
prikolice moe biti via za ak 11C.

Isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih tokova kamiona, kako bi se
smanjilo truckanje. Da bi se palete stabilizovale, one su mogu dodatno
prepakovati, ili se na njih mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to postoje
mogunosti treba koristiti kamion-hladnjau. Meutim, kod veine ovih kamiona
cirkulacija vazduha nije zadovoljavajua, i temperatura ne moe da se odri ispod
4C, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, maksimalno hlaenje plodova pre
utovaranja je ak i vanije, kako bi proizvod stigao na trite u to boljem stanju.
Ukoliko vam kamion-hladnjaa nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz
klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se odrala nia temperatura.
Ovaj postupak se ne preporuuje za transport na veliku daljinu.
Poeljan je lini kontakt izmeu prodavca i kupca pre prve isporuke, a u
sluajevima kada to nije mogue, od pomoi moe biti i uputstvo za rukovanje
pridodato uz poiljku.

uvanje Plodova Maline

Poto je plod osetljiv, njegovo uvanje u sveem stanju je teko i kratkotrajno.
Svei plod maline se moe uvati 10-14 dana u hladnjai na -0,6 do 0 stepeni C i
pri relativnoj vlanosti vazduha od 85-90 %. Danas se malina sve vie smrzava u
obliku pojedinanih plodova rolen roba i tako pripremljena uva do upotrebe. Ovaj
postupak se sastoji iz:

1-prethodnog hlaenja plodova do 0 C

2-dubokog smrzavanja na -35 do -45 C

3-cuvanja plodova na -18 do -20 C

Duboko smrznuti plodovi maline mogu da se cuvaju veoma dugo na -18 do -20
C.Ovi plodovi posle odmrzavanja mora da se upotrebe za kratko vreme.