Slavko Torbica-Istrazno Busenje PDF

Rudarsko-geolo{ki fakultet
Univerziteta u Beogradu
Slavko M. Torbica
Branko A. Lekovi}
ISTRA@NO BU[EWE
Beograd, 2001.
Dr Slavko M. Torbica, dipl. in`. rud.
vanredni profesor, Rudarsko-geolo{ki fakultet
Mr Branko A. Lekovi}, dipl. in`. rud.
asistent, Rudarsko-geolo{ki fakultet
Istra`no bu{ewe
Izdava~:
Rudarsko-geolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu
Beograd, \u{ina 7
Recenzenti:
Dr Borivoj Aleksi}, dipl. in`. rud.
redovni profesor u penziji, Rudarsko-geolo{ki fakultet
Dr Vojin ôkorilo, dipl. in`. rud.
vanredni profesor, Rudarsko-geolo{ki fakultet
Tehni~ka priprema:
Branko Lekovi}
Tira`:
300 primeraka
ISBN 86-7352-064-9
Re{ewem odbora za izdava~ku delatnost Rudarsko-geolo{kog

fakulteta Univerziteta u Beogradu br. 2/2001 od 9. aprila 2001.
godine ova kwiga je odobrena za {tampu u kategoriji stalnog
univerzitetskog uxbenika.
[tampa:
GORAPRES
Izdavawe ove kwige pomogli su:
- Rudnik olova i cinka Veliki Majdan Qubovija

- Zorka - nemetali i gra|evinski materijali [abac
- Atlas Copco
- Rudnik olova i cinka Rudnik
- Boart Longyear
- Toza Markovi} Kikinda
- Rudnik olova i cinka Grot Vrawe
- Putevi Ivawica
- Institut za bakar Bor
Bu{ewe je danas sasvim sigurno najzastupqeniji tehnolo{ki
postupak kod eksploatacije i kod istraìvawa leì{ta mineralnih
sirovina. Osim toga bu{ewe stenskog masiva se izvodi i u svrhu
raznih drugih geolo{kih istraìvawa, gradwe u stenskom masivu i
na povr{ini zemqe kao i za brojne druge vojne i civilne potrebe.
Raznovrsnost namena i zahteva podrazumeva i bogatstvo tehnolo{kih
postupaka i opreme. U ovoj kwizi, pisanoj da bude univerzitetski
uxbenik studentima rudarstva i geologije akcenat je na istra`nom
bu{ewu sa jezgrovawem. Naime kwiga je pisana za studente geologije
Smera za istraìvawe leì{ta mineralnih sirovina za predmet
Istra`no bu{ewe i za studente rudarstva za predmet Istra`ni
radovi sa dubinskim bu{ewem. Nadamo se da }e kwiga korisno
posluìti i studentima drugih obrazovnih profila koji slu{aju
sli~ne kurseve bu{ewa, tim pre {to je literatura iz ove oblasti
krajwe deficitarna. U pisawu ovog uxbenika razume se, koristili
smo postoje}e kwige iz ove oblasti, neke poznate priru~nike i
kataloge, uglavnom dva poznata svetska proizvo|a~a opreme i
pribora za bu{ewe: Craelius Atlas Copco i Boart Longyear. Zahvaqujemo
se predstavnicima ovih firmi u Beogradu koji su nam stavili na
raspolagawe najnoviji katalo{ki materijal.
Tako|e se zahvaqujemo recenzentima dr Borivoju Aleksi}u red.
prof. u penziji i dr Vojinu ôkorilu vanr. prof. na pa`qivom
pregledu teksta, korisnim savetima i predlozima.
Pri pisawu smo se trudili da ne pravimo gre{ke koje smo
uo~ili kod drugih autora i da kwiga ukaè na ciqeve, metode,
mogu}nosti i zahteve istra`nog bu{ewa. Bi}emo zahvalni svima koji
nam ukaù na propuste koje smo napravili da bi slede}e izdawe ovog
uxbenika bilo boqe.
U Beogradu, aprila 2001. godine

Autori
Sadràj
1. Uvod................................................................................................................. 1
1.1 Bu{otina i weni elementi................................................................. 2
1.2 Bu{ewe..................................................................................................... 5
1.3 Istraìvawe leì{ta bu{ewem...................................................... 6
1.4 Podaci o leì{tu do kojih se moè do}i
istra`nim bu{ewem........................................................................... 10
1.5 Istorijski razvoj tehnike bu{ewa..................................................13
2. Fizi~ko-mehani~ke, tehni~ke i strukturne osobine stena............ 17
3. Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem........................................................31

3.1 Teorija razarawa stene rotacionim bu{ewem............................. 34
3.2 Dijamantske krune................................................................................39
3.2.1 Dijamanti........................................................................................ 41
3.2.2 Konstruktivni oblici dijamantskih kruna........................... 45
3.3 Krune sa se~ivom od volfram karbida........................................... 48
3.4 Krune sa se~ivom od polikristala.................................................. 49
3.5 Izbor bu{a}e krune............................................................................ 52
3.6 Postupci jezgrovawa i ure|aji za jezgrovawe............................... 54
3.6.1 Jezgrovawe jednostrukim cevima za jezgrovawe.....................55
3.6.2 Jezgrovawe dvostrukim cevima za jezgrovawe........................ 58
3.6.3 Jezgrovawe dvostrukim cevima sa razdvojenom
unutra{wom cevi..........................................................................62
3.6.4 Jezgrovawe trostrukom cevi za jezgrovawe............................ 64
3.6.5 Jezgrovawe obrnutim ispirawem.............................................. 68
3.6.6 Jezgrovawe WIRE LINE postupkom.............................................69
3.6.7 Jezgrovawe ure|ajem za orijentaciju jezgra............................ 78
4. Fluidi za ispirawe...................................................................................81
4.1 Podela fluida za ispirawe.............................................................. 82
4.2 Materijali za izradu i obradu isplake.......................................... 83
4.3 Izrada isplake..................................................................................... 87
4.4 Funkcije fluida za ispirawe pri bu{ewu....................................88
4.5 Osobine ispirnih fluida i ispitivawe........................................92
4.5.1 Gustina.............................................................................................92
4.5.2 Viskozitet...................................................................................... 94
Sadràj
4.5.3 ^vrsto}a gela.................................................................................97

4.5.4 Filtracija......................................................................................98
4.5.5 Sadràj peska...............................................................................100
4.5.6 Koncentracija vodonikovih jona (pH vrednost).................. 101
4.5.7 Sadràj ~vrstih ~estica, vode i uqa......................................102
4.5.8 Hemijska analiza.........................................................................102
4.6 Odstrawivawe nabu{enih ~estica iz isplake........................... 102
4.7 Pumpe za ispirawe.............................................................................104
4.8 Ispirawe bu{otina gasom...............................................................107
5. Pribor za bu{ewe................................................................................... 109
5.1 Spojnice............................................................................................... 111
5.2 Hvata~i jezgra..................................................................................... 112
5.3 Bu{a}e {ipke..................................................................................... 115
5.4 Ispirna glava..................................................................................... 120
6. Ure|aji i oprema za manevrisawe priborom za bu{ewe................ 121
6.1 Torwevi................................................................................................ 122
6.2 Izvlaka~ bu{a}ih {ipki................................................................ 124
6.3 Zadrà~ bu{a}ih {ipki..................................................................125
6.4 Kotura~e...............................................................................................125
6.5 êli~no uè........................................................................................ 127
7. Bu{ilice................................................................................................... 129
7.1 Bu{ilice sa ru~nim pomerawem vretena.................................... 130
7.2 Bu{ilice sa mehani~kim diferencijalnim pomerawem
vretena..................................................................................................131
7.3 Bu{ilice sa hidrauli~nim pomerawem vretena........................134
7.4 Bu{ilice sa pokretnom rotacionom glavom.............................. 136
8. Reìm bu{ewa.......................................................................................... 139
8.1 Reìm bu{ewa krunom sa se~ivom od volfram karbida.......... 139
8.2 Reìm bu{ewa krunom sa se~ivom od povr{inski
ugra|enih dijamanata........................................................................ 142
8.3 Reìm bu{ewa krunom sa se~ivom od dijamantske pra{ine
(impregnirano se~ivo)..................................................................... 144
9. Za{tita bu{otine...................................................................................147
9.1 Zacevqewe........................................................................................... 148
9.2 Tamponirawe....................................................................................... 151
9.3 Cementacija.........................................................................................153
10. Likvidacija bu{otine..........................................................................157
Sadràj
11. Havarije u procesu bu{ewa.................................................................159

11.1 Zaglava bu{a}eg pribora u bu{otini........................................ 159
11.2 Kidawe bu{a}eg pribora............................................................... 161
11.3 Kidawe ~eli~nog uèta..................................................................163
11.4 Upadawe metalnih predmeta u bu{otinu................................... 163
12. Devijacija bu{otine.............................................................................165
12.1 Merewe devijacije........................................................................... 168
13. Usmereno bu{ewe.................................................................................. 173
14. Udarno bu{ewe....................................................................................... 181

14.1 Udarno bu{ewe bez isplake.......................................................... 181
14.2 Udarno bu{ewe sa isplakom..........................................................183
14.3 Pribor za udarno bu{ewe..............................................................184
14.4 Reìm bu{ewa.................................................................................. 186
15. Udarno-rotaciono bu{ewe.................................................................. 187
16. Izrada dubokih bu{otina....................................................................193

16.1 Bu{ewe sa rotacionim stolom..................................................... 193
16.2 Bu{ewe dubinskim motorom....................................................... 195
16.2.1 Turbinski motor....................................................................... 196
16.2.2 Vij~ani motor............................................................................ 197
16.3 Postrojewa za duboko bu{ewe...................................................... 198
16.3.1 Sistem za manevrisawe............................................................ 200
16.3.2 Sistem za rotaciju.................................................................... 201
16.3.3 Sistem za pogon i transmisiju............................................... 202
16.3.4 Sistem za cirkulaciju ispirnog fluida............................. 203
16.3.5 Kompozicija bu{a}ih sprava................................................. 204
16.3.6 Sistem za kontrolu bu{ewa................................................... 208
16.4 Oblagawe bu{otine za{titnim cevima..................................... 210
16.5 Cementacija za{titnih cevi........................................................ 212
17. Mere sigurnosti i za{tite................................................................. 215
17.1 Mere sigurnosti i tehni~ke za{tite pri radu.........................215
17.2 Za{tita ~ovekove okoline............................................................220
Literatura......................................................................................................225
1. Uvod
Istraìvawe leì{ta mineralnih sirovina predstavqa

specifi~nu multidisciplinarnu rudarsko-geolo{ku ve{tinu od
naro~itog zna~aja za svako rudarsko preduze}e i dràvu u celini.
Istraìvawe prethodi otvarawu rudnika ali se tu ne zavr{ava nego
je u ve}em ili mawem obimu prisutno sve vreme dok rudnik radi.
Istraìvawem se obezbe|uju podaci o veli~ini, obliku i
prostornom poloàju rudnog leì{ta, o kvalitetu rude i leì{nim
uslovima. Na osnovu podataka o veli~ini, odnosno o rudnim
rezervama i podataka o kvalitetu rude moè se odrediti vrednost
rude u leì{tu. Da bi istraìvana ruda stigla na trì{te
prethodno se mora dezintegrisati iz prirodnog okruèwa i u
najve}em broju slu~ajeva primarno tehnolo{ki preraditi shodno
zahtevima trì{ta, odnosno daqe prerade. Da bi neko investirao u
otvarawe rudnika na istraìvanom leì{tu i da bi postoje}i
rudnik i daqe proizvodio, tro{kovi istraìvawa i eksploatacije
rude moraju biti niì od cene koju ta ruda postiè na trì{tu. Do
procene tro{kova planirane rudarske eksploatacije moè se do}i
primenom sloène procedure projektovawa tehnolo{kog procesa sa
kqu~nom ulogom metode i tehnologije otkopavawa. Ova procedura se
provodi u svim fazama inèwerskog odlu~ivawa: o daqem
istraìvawu leì{ta, o otvarawu rudnika na istraènom leì{tu,
o promeni metode i tehnologije otkopavawa i kona~no o zatvarawu
rudnika. Za provo|ewe ove procedure kqu~ni zna~aj imaju podaci o
leì{nim uslovima do kojih se dolazi istraìvawem leì{ta.
Op{te prihva}eno je mi{qewe da se inèwerstvo moè
podeliti na dva perioda, do pojave ra~unara i posle pojave ra~unara.
Raniji pristup u domenu rudarskog inèwerstva odlikovao se
primenom empirijskih metoda koje su stenski masiv opisivale sa
malim brojem parametara. Na primer, klasifikacija
Proto|akonova, {iroko prihva}ena i rado kori{}ena, stenski
masiv opisuje samo jednoaksijalnom ~vrsto}om na pritisak monolita.
U toku projektovawa inèweri su se oslawali na analogiju i
nezaobilazno li~no iskustvo. Ovakav prstup nije bio zahtevan po
pitawu ulaznih parametara i uglavnom se radilo o opisnim
parametrima do kojih se lako dolazilo. Savremeni inèwerski
pristup podrazumeva primenu numeri~kih metoda. Kada je u pitawu
naponsko-deformacijska analiza skoro iskqu~ivo se koristi metoda
Uvod
kona~nih elemenata. Kada se radi o ~vrstim ispucalim stenama

nezaobilazna je primena strukturne analize rudarske konstrukcije.
Empirijske metode danas se uglavnom baziraju na klasifikacijama
stenskog masiva koje ga opisuju sa velikim brojem parametara. U
procesu sintetizovawa parcijalnih re{ewa i daqe je nezaobilazno
li~no prakti~no iskustvo s obzirom na izuzetnu sloènost realnog
sistema i opirawe racionalizaciji. Ove metode zahtevaju ~itav niz
kvantitativnih parametara stenskog masiva koji se odnose na wegovu
deformabilnost, ~vrsto}u, ispucalost i naponsko stawe.
Istra`no bu{ewe je danas sasvim sigurno najzastupqeniji
oblik istraìvawa i najbrì i najjeftiniji na~in pribavqawa
relevantnih informacija o stenskom masivu. Uporedo sa razvojem
metoda numeri~kog modelirawa stenskog masiva razvijani su i
postupci odre|ivawa svih potrebnih parametara na jezgru izva|enom
iz istra`nih bu{otina. Naravno da je i tehnika istra`nog bu{ewa
napredovala i da se bezmalo moè govoriti o svakodnevnim
pomacima napred. Razvoj ide u pravcu podizawa u~inaka i
pojeftiwewu bu{ewa, u pravcu humanizacije rada i u pravcu
obezbe|ivawa {to reprezentativnijeg uzorka.
Istra`no bu{ewe je najzastupqeniji na~in istraìvawa
leì{ta mineralnih sirovina i procena je da }e tako biti i u
budu}nosti zbog brojnih informacija koje se mogu na ovaj na~in
obezbediti brzo, jeftino i pouzdano.
1.1 Bu{otina i weni elementi
Bu{otina je specifi~na podzemna prostorija kru`nog

popre~nog preseka, malog u odnosu na duìnu proizvoqnog
prostornog poloàja. U zavisnosti od namene bu{otine se mogu
podeliti na eksploatacione, tehni~ke i istra`ne. Kod
eksploatacije ~vrstih mineralnih sirovina eksploatacione su
minske bu{otine, namewene za sme{tawe eksploziva u ciqu
dezintegracije dela stenskog masiva. U slu~aju eksploatacije vode,
te~nih i gasovitih energenata, kao i kod specijalnih postupaka
eksploatacije mineralnih sirovina, eksploatacione su one
bu{otine kroz koje se ta eksploatacija vr{i. Tehni~ke bu{otine su
veoma zastupqene u savremenom rudarstvu, uglavnom kod podzemnog
otkopavawa. Ove bu{otine mogu sluìti za odvodwavawe,
2
Uvod
provetravawe, transport, kontrolu procesa itd. Istra`ne bu{otine

se izra|uju sa ciqem istraìvawa leì{ta mineralnih sirovina.
Istra`na bu{otina je naj~e{}e slepa podzemna prostorija sa
ulazom bu{otine na povr{ini ili u nekoj drugoj podzemnoj
prostoriji iz koje se bu{i, i dnom bu{otine u stenskom masivu. Ova
specifi~na podzemna prostorija je osim dna ograni~ena i
cilindri~nim zidom. Bu{otina je prostorno potpuno definisana
koordinatama sredi{ta ulaza, dna i pre~nikom (slika br. 1.1). Na
osnovu koordinata po~etka i kraja bu{otine (X,Y,Z) lako se mogu
sra~unati svi ostali elementi kao {to su azimut ravni bu{ewa,
padni ugao i duìna bu{otine. Istra`ne bu{otine koje se bu{e sa
povr{ine naj~e{}e se projektuju kao vertikalne te se ne moè
govoriti o azimutu ravni bu{ewa, a padni ugao je 90. Iz podzemnih
prostorija bu{otine se bu{e u svim pravcima. Padni ugao uzima
vrednosti 0-90 i ima pozitivan predznak kada se bu{i na dole i
negativan kada se bu{i na gore. Horizontalne bu{otine imaju padni
ugao 0. Ravan bu{ewa je vertikalna ravan kojoj pripada projektovana
trasa bu{otine. Azimut ravni bu{ewa je ugao koji zaklapa ravan
bu{ewa, gledano od ulaza ka dnu bu{otine, sa pravcem severa u smeru
kazaqke na ~asovniku. Osa bu{otine je zami{qena linija koja spaja
sredi{ta svih popre~nih preseka. Kada se bu{otina projektuje kao
prava, onda je osa prava linija. Tokom bu{ewa uvek dolazi do
izvesnog odstupawa od projektovane trase bu{ewa pa je stvarna osa
prostorna polilinija sastavqena od pravih i krivih segmenata.
Duìne istra`nih bu{otina se kre}u od nekoliko metara do
nekoliko hiqada metara. Izuzetno za potrebe fundamentalnih
geolo{kih istraìvawa zemqine kore bu{e se veoma duboke
bu{otine i preko 13000 metara. Prema duìni istra`ne bu{otine se
svrstavaju u tri kategorije: kratke (plitke) do 500 metara, sredwe
duìne (dubine) do 1000 metara i duge (duboke) preko 1000 metara.
Pre~nik bu{ewa zavisi od metode i planirane dubine i kre}e se od
nekoliko desetina milimetara do nekoliko stotina milimetara.
Zadwih godina projektuju se i izvode takozvane usmerene
bu{otine ~ija trasa nije prava linija kao i sloène vi{ekanalne
bu{otine. U ovom slu~aju kompletna bu{otina se deli na jednostavne
segmente, prave deonice i kru`ne krivine. Potrebno je odrediti
koordinate po~etka i kraja svakog segmenta. Kod kru`nih deonica
neophodno je odrediti i radijus krivine kao i obuhvatni ugao.
3
Uvod
Slika br. 1.1 Elementi bu{otine
4
Uvod
1.2 Bu{ewe
Bu{ewe je postupak izrade bu{otine. Od samog po~etka pa sve do

danas bu{ewe je ~isto mehani~ki postupak. U novije vreme istraùju
se drugi postupci razarawa stene pri bu{ewu, na primer primenom
ultrazvuka, plazme, toplote itd. Me|utim ovi postupci do danas
nemaju industrijsku primenu i wihov zna~aj je ~isto nau~ni.
Mehani~ki postupak bu{ewa podrazumeva fizi~ko razarawe
stene na dnu bu{otine. Na stenu se deluje alatom koji se sastoji od
{ipke, dleta (krune) za bu{ewe. Krunom za bu{ewe se na stenu na dnu
bu{otine nanosi optere}ewe ve}e od ~vrsto}e stene. Ovim se vr{i
dezintegracija komadi}a stene iz prirodnog okruèwa i formirawe
prostorije cilindri~nog oblika. Pre~nik ove cilindri~ne
prostorije je isti kao, odnosno ne{to ve}i od pre~nika bu{a}e
krune.
U zavisnosti od toga kako se na stenu na dnu bu{otine nanosi
optere}ewe razlikuju se slede}i postupci bu{ewa:
Udarno
Rotaciono
Rotaciono-udarno
Udarno-rotaciono
Kod udarnog bu{ewa, kruna za bu{ewe (dleto) nanosi veliki
broj udara na dno bu{otine. Posledica ovog je razarawe stene na
mestu udara. U povratnom hodu dleto se zaokre}e za odre|eni ugao i
slede}i put udara na drugo mesto, gde tako|e vr{i razarawe stene.
Bu{ewe, odnosno formirawe cilindri~ne prostorije postiè se
stalnim smewivawem ove dve radne operacije.
Kod rotacionog bu{ewa bu{a}a kruna je konstantno u kontaktu
sa stenom koja se dezintegri{e. Krunom se na stenu nanosi
konstantna sila pritiska odre|ena reìmom bu{ewa. Kruna rotira
i rezawem dezintegri{e stenu sa kojom je u kontaktu.
Kod rotaciono-udarnog bu{ewa, za razliku od rotacionog, na
krunu se u jednakim intervalima nanose i udari ~ime se postiè
boqe prodirawe zuba krune za bu{ewe u stenu.
Kod udarno-rotacionog bu{ewa kruna za bu{ewe je u stalnom
kontaktu sa stenom, dominantno je razarawe stene izazvano udarima,
uz stalnu rotaciju alata za bu{ewe.
Udarno bu{ewe se jo{ primewuje kod pneumatskih ru~nih
bu{a}ih ~eki}a koji se koriste u eksploatacionom bu{ewu pri
podzemnom otkopavawu. Kod istra`nog bu{ewa, udarno bu{ewe se
primewuje kod bu{ewa sa uètom (pensilvanijski metod). Ovaj na~in
5
Uvod
bu{ewa je prevazi|en i danas se prakti~no ne koristi. Zamewen je

udarno-rotacionim bu{ewem i odgovaraju}im ma{inama i opremom.
Kada je istra`no bu{ewe u pitawu danas se skoro iskqu~ivo
koristi rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem, zbog brojnih prednosti i
obiqa informacija o leì{tima mineralnih sirovina i stenskom
masivu uop{te koje se wim mogu pribaviti. Prilikom bu{ewa
odnosno dezintegracije stene na dnu bu{otine pojavquje se problem
izno{ewa nabu{enih ~estica stene iz bu{otine. Za to se koriste
ispirni fluidi: vazduh, voda i vodeni rastvori gline poznati kao
isplake. Pored toga ~esto se pojavquje problem o~uvawa stabilnosti
zida bu{otine koji se re{ava ugradwom kolone za{titnih cevi. Ne
ulaze}i pri tom u specifi~nosti istra`nog bu{ewa u razli~itim
sredinama ve} na osnovu nabrojanog jasno je da je re~ o tehnologiji
istra`nog bu{ewa, a ne o tehnolo{kom postupku ili o radnoj
operaciji ~ak, kako se to ponegde ozna~ava.
1.3 Istraìvawe leì{ta bu{ewem
Leì{ta mineralnih sirovina predstavqaju delove stenskog

masiva u kojima je izvr{ena koncentracija korisnih minerala u
obimu koji im daje ekonomski zna~aj. âk i kada se pojavquju na
povr{ini leì{ta su najve}im delom skrivena u zemqinoj kori.
Istra`no bu{ewe je danas najzastupqeniji oblik istraìvawa
leì{ta mineralnih sirovina. Konvencionalnim bu{ewem,
vertikalnim bu{otinama sa povr{ine uglavnom su istraìvana
leì{ta koja zaleù horizontalno ili pribli`no horizontalno kao
i veoma velika leì{ta. Razvojem tehnologije usmerenog bu{ewa
ovaj na~in istraìvawa postaje najpovoqniji za najve}i broj
morfolo{kih tipova leì{ta.
Udarnim ili udarno-rotacionim bu{ewem u novije vreme, o
leì{tu se moè dobiti krajwe ograni~en broj informacija.
Prikupqawem ~estica stene koje su vazduhom iznete iz bu{otine ili
wihovim izdvajawem iz isplake formira se uzorak stenskog masiva u
odre|enom intervalu bu{ewa. Hemijskom i mineralo{kom analizom
uzorka moè se utvrditi prisustvo korisnih komponenti i wihova
koncentracija. Mogu}e je dakle utvrditi po~etak i kraj
mineralizacije. Inèwerskom analizom rezultata u vi{e bu{otina
izbu{enih po odgovaraju}oj {emi moè se interpretirati rudno
6
Uvod
Slika br. 1.2 Prikaz istra`nog bu{ewa iz jame i sa povr{ine [15]
7
Uvod
leì{te sa podacima o veli~ini, obliku i sadràju korisnih

komponenti, odnosno o istraènim rudnim rezervama.
Danas se skoro iskqu~ivo primewuje istra`no bu{ewe sa
jezgrovawem. Kada se primewuje odgovaraju}a tehnologija, jezgro
predstavqa neporeme}en uzorak stenskog masiva sa ta~no odre|enim
mestom sa kog je uzet. Na ovakvom ise~ku realnog stenskog masiva
moè se obaviti ~itav niz istraìvawa koja rezultuju podacima
zna~ajnim u postupku dono{ewa odluke o otkopavawu. Na ovakvom
uzorku mogu se obaviti sva mineralo{ka i petrografska ispitivawa,
kao i sva istraìvawa fizi~ko-mehani~kih osobina monolita. U
slu~aju kada je izvr{ena orijentacija jezgra na ovakvim uzorcima se
moè definisati rupturni sklop stenskog masiva, ukqu~uju}i i
elemente pada izdvojenih pukotinskih sistema. Na osnovu navedenog
mogu se proceniti parametri ~vrsto}e i deformabilnosti stenskog
masiva. Ovi parametri su neophodni za definisawe konstitutivnih
jedna~ina stenskog masiva koje su sastavni deo wegovih numeri~kih
modela. Primena numeri~kih metoda obezbe|uje pouzdanije procene
pona{awa realnog sistema tokom eksploatacije, {to je osnovni
uslov za dono{ewe ispravnih inèwerskih odluka. Delovi jezgra se
koriste i za izvo|ewe laboratorijskih analiza vezanih za primarnu
tehnolo{ku preradu, odnosno tzv. pripremu mineralnih sirovina.
Istraìvawe bu{ewem sa jezgrovawem moè se obavqati sa
povr{ine i iz postoje}ih jamskih prostorija. êsto se doga|a da se
kod izvesnih tipova leì{ta radi obezbe|ewa kvalitetnijih (A+B)
rezervi istraìvawe obavqa podzemnim prostorijama. Veoma ~esto
se ova istraìvawa kombinuju sa dodatnim istra`nim bu{otinama,
kod istraìvawa rudnih ìla npr. Istraìvawe je permanentan
proces koji se ne zavr{ava sa otvarawem rudnika na istraìvanom
leì{tu, ve} traje sve vreme wegovog rada. Kod istraìvawa dubqih
delova leì{ta u kojima postoji jamski proizvodni pogon, istra`ne
bu{otine se bu{e iz najniìh jamskih prostorija. Odre|eni tipovi
rudnih tela verovatnije }e biti nabu{eni (otkriveni)
horizontalnim bu{otinama. Iz jamskih prostorija istra`ne
bu{otine se bu{e u svim pravcima. Po pravilu ove bu{otine su
kra}e (pli}e) i shodno tome maweg su pre~nika. Bu{ewe se obavqa u
specifi~nim jamskim uslovima, ali je tehnologija bu{ewa
istovetna. Ma{ine koje se pri tome koriste su uglavnom maweg
gabarita, mada se proizvode i univerzalne, za oba vida istraìvawa.
8
Uvod
Slika br. 1.3 Izgled postrojewa za istra`no bu{ewe na povr{ini [24]
9
Uvod
Slika br. 1.4 Izgled postrojewa za istra`no bu{ewe u jami [24]
1.4 Podaci o leì{tu do kojih se moè do}i

istra`nim bu{ewem
Osnovni smisao istraìvawa leì{ta mineralnih sirovina je

pribavqawe informacija na osnovu kojih se moè doneti odluka o
wegovoj eksploataciji. Rudarska eksploatacija, ili otkopavawe
podrazumevaju metodu i tehnologiju dezintegracije rudnog leì{ta
iz prirodnog okruèwa. Izbor metode i tehnologije otkopavawa
predstavqa vi{efazan i dugotrajan proces koji se obavqa u vi{e
iteracija u raznim fazama inèwerskog odlu~ivawa. Ve} posle
preliminarnih geolo{kih istraìvawa na osnovu oskudnih i malo
pouzdanih podataka o rudnom leì{tu bira se metoda, usvaja
tehnologija, analiziraju tro{kovi i na osnovu toga donosi odluka o
daqim istraìvawima. Ovaj postupak se kasnije ponavqa ~esto i
vi{e puta, sa ve}im brojem pouzdanijih podataka o leì{tu, sve do
po~etka otkopavawa. Neretko se doga|a da se i tokom eksploatacije
pristupa izmeni metode i tehnologije na bazi novih saznawa o
10
Uvod
leì{tu do kojih se do{lo tokom eksploatacije. Istraìvawe

leì{ta je stalan proces koji se odvija sve dok traje wegova
eksploatacija. Kada se istraìvawe leì{ta obavqa dubinskim
bu{ewem sa jezgrovawem, postupkom primerenim radnoj sredini mogu
se dobiti neporeme}eni uzorci stenskog masiva, kako orudwenog
dela (rudnog tela) tako i podinskih i krovinskih stena.
Prilikom bu{ewa, jezgro koje se vadi iz istra`ne bu{otine
odlaè se u odgovaraju}e drvene sanduke. Jasno se obeleì po~etak
jezgra, a svaki slede}i izva|eni komad se slaè do prethodnog bez
wegovog obrtawa tako da se uvek moè odrediti poloàj svakog dela
jezgra, na osnovu odstojawa od po~etka i snimqenih elemenata
bu{otine. Izgled jezgara odloènih u odgovaraju}a leì{ta drvenog
sanduka prikazan je na slici br. 1.5. Ova jezgra predstavqaju uzorke
stenskog masiva na kojima se primenom odgovaraju}ih postupaka,
moè odrediti niz wegovih bitnih svojstava.
Slika br. 1.5 Jezgra odloèna u sanduk [24]
Pre izdvajawa delova jezgra za razna hemijska, fizi~ko-

mehani~ka ili tehnolo{ka ispitivawa mora se pristupiti detaqnom
geolo{kom kartirawu jezgra. Za izbor metode i tehnologije
otkopavawa i analizu stabilnosti, odnosno ru{qivosti
odgovaraju}ih rudarskih konstrukcija od izuzetnog je zna~aja
poznavawe ispucalosti stenskog masiva. Na jezgru se ne mogu
utvrditi veli~ine pukotina i svojstva koja se ispoqavaju u velikoj
razmeri (zatalasanost npr.) zbog malih dimenzija jezgra ali se moè
11
Uvod
dobiti ~itav niz drugih informacija. Kao pokazateq ispucalosti

stenske mase koristi se RQD (Rock Quality Designation) Deer 1967.
RQD(%) je linearni pokazateq celovitosti stenskog masiva i
predstavqa procentualno u~e{}e komada jezgra duìh od 10 cm u
ukupnom intervalu bu{ewa. RQD je nezaobilazni parametar svih
savremenih klasifikacija stenskog masiva.
Klasifikovawe istraìvanog stenskog masiva je
op{teobavezuju}e zbog velike primene klasifikacija u inèwerskoj
praksi. Na bazi odgovaraju}ih klasifikacija je razvijen ~itav niz
empirijskih metoda za izbor parametara metode i tehnologije
eksploatacije leì{ta, dimenzionisawa prostorija, izbora i
dimenzionisawa podgradnih konstrukcija, izbora ma{ina i alata
itd. Osim toga klasifikacije se danas koriste za procenu
parametara ~vrsto}e i deformabilnosti stenskog masiva na bazi
parametara ~vrsto}e i deformabilnosti monolita. Klasifikovawe
ima dugu istoriju, a i danas se razvijaju novi sveobuhvatniji sistemi
klasifikovawa. Pomenu}emo samo neke od savremenih i ~esto
kori{}enih klasifikacija: geomehani~ka klasifikacija ispucalog
stenskog masiva RMR (Rock Mass Rating) Bieniawski 1973, 1974, 1976,
1979, 1989; klasifikacija Norve{kog geotehni~kog instituta Barton,
Lien i Lunde 1974; geomehani~ka klasifikacija za primenu u
rudarstvu MRMR (Mining Rock Mass Rating) Laubscher 1979.
Istraìvani masiv se klasifikuje na bazi jednoaksijalne pritisne
~vrsto}e monolita, rastojawa izme|u pukotina, broja pukotinskih
sistema i opisa pukotina (zev, ispuna, hrapavost, stawe zidova, itd.).
Svi pobrojani i brojni drugi parametri mogu se odrediti na jezgru.
Na propisno izdvojenim uzorcima iz jezgra standardizovanim
metodama, mogu se izvr{iti kompletna fizi~ko-mehani~ka
ispitivawa monolita.
Na propisno izdvojenim uzorcima iz dela jezgra koji je u rudi
mogu se izvr{iti istraìvawa vezana za pripremu mineralnih
sirovina.
Na propisno izdvojenim uzorcima iz dela jezgra koji je u rudi
mogu se izvr{iti sva potrebna hemijska istraìvawa vezana za
sadràj korisnih komponenti. Na bazi ovih saznawa mogu se sa~initi
prikazi distribucije korisnih komponenti koji u nekim slu~ajevima
mogu biti opredequju}i kod izbora metode i tehnologije
otkopavawa.
Ispucali stenski masiv je tesno upasovani trodimenzionalni
mozaik rogqastih stenskih blokova nastalih presecawem monolitne
stene pukotinama. Izra|ena podzemna prostorija, etaà
povr{inskog kopa u ovako ispucaloj steni po svojoj konturi formira
nove blokove, novog, druga~ijeg oblika. Neki od novonastalih
12
Uvod
blokova imaju kinematsku mogu}nost da skliznu u prazan prostor

izra|ene podzemne prostorije, povr{inskog kopa. Osnovna ideja
teorije kqu~nog bloka (Shi i Goodman 1982. i Goodman i Shi 1983,
1984) je da se podgra|ivawe, osigurawe podzemne prostorije, kosine
kopa, moè sprovesti tako {to }e se spre~iti po~etna pomerawa
najkriti~nije lociranih (kqu~nih) blokova i na taj na~in
onemogu}iti daqi progresivni lom masiva.
Da bi se primenila procedura razvijena na bazi teorije kqu~nog
bloka, kao i da bi se mogle raditi brojne druge strukturne analize
neophodno je sve pukotine razvrstati u pukotinske sisteme i
odrediti im elemente pada (pad i pravac pada). I ovo je mogu}e
odrediti na jezgru pod uslovom da je ono orijentisano tj. da je
primenom odgovaraju}e opreme mogu}e jezgro posle va|ewa iz
bu{otine postaviti u poloàj koji je imalo u masivu.
1.5 Istorijski razvoj tehnike bu{ewa
Izrada bu{otina u zemqinoj kori je veoma stara ve{tina.

Naime, postoje indicije da su u Kini jo{ pre 2000 godina ra|ene
bu{otine za dobijawe slane vode.
Slika br. 1.6 Udarno bu{ewe sa uètom u Kini, pre 2000 godina [18]
13
Uvod
Prvi arteski bunar je izbu{en jo{ 1126. godine u Francuskoj

provinciji Artoa. Wegova dubina je bila 15 metara. Naime, po ovoj
pokrajini i ovom bunaru svi bunari kod kojih se voda dobija
samoizlivom nazivaju se arteskim. U Holandiji u Amsterdamu
izbu{en je arteski bunar dubine 70 metara 1644. godine. Prva
bu{otina u Americi izbu{ena je 1806. godine do dubine od 360
metara. Ova bu{ewa su obavqana sa primitivnim alatima i opremom
i bila su na ru~ni pogon. Kori{}eno je drvo, bambus, uàd od
prirodnih vlakana i gvozdena dleta, svrdla itd. Razumqivo da su ova
bu{ewa trajala izuzetno dugo. Bu{ewe bunara za artesku vodu u
blizini Pariza dubine 537 metara trajalo je od 1833. do 1841. godine.
Bu{otina ra|ena u svrhu istraìvawa leì{ta kamenog ugqa u
Nema~koj dubine 648 metara bu{ena je od 1856. do 1859. godine. Prva
bu{otina za eksploataciju nafte izbu{ena je 1859. godine u
Titusvilu u Pensilvaniji dubine 23 metra. Nafta se dobijala
samoizlivom.
Slika br. 1.7 Bu{ilica na: a) ru~ni pogon i b) na parni pogon [9]
14
Uvod
Slika br. 1.8 Bu{ilica na ru~ni pogon sa ru~nom pumpom za isplaku iz 1886.
godine [32]
Kao i u mnogim drugim oblastima, napredak je izazvao

pronalazak parne ma{ine. Prvo postrojewe koje je pokretano parnom
ma{inom proizvedeno je 1860. godine. Prva dijamantska kruna
upotrebqena je za bu{ewe 1864. godine. Ru~no okretawe pribora za
bu{ewe zameweno je ma{inskim. Optere}ewe na krunu davano je
ru~no preko poluge. Slede}a faza bila je potpuno mehanizovano
bu{ewe. Savremene ma{ine se odlikuju hidrauli~kim sistemima za
regulaciju optere}ewa na krunu, hidrodinami~kim prenosom snage i
automatskim navrtawem i odvrtawem bu{a}ih {ipki. Kraj pro{log
i po~etak ovog veka obeleàvaju ma{ine opremqene procesnim
ra~unarima koje reìm bu{ewa automatski prilago|avaju promeni
radne sredine.
15
2. Fizi~ko-mehani~ke, tehni~ke i strukturne
osobine stena
Svi u praksi primewivani postupci bu{ewa stena zasnivaju se

na mehani~kom razarawu stenskog masiva na dnu bu{otine.
Razumqivo je stoga da je za uspe{an izbor tehnologije bu{ewa
presudno poznavawe fizi~ko-mehani~kih osobina stena koje se bu{e.
Nabu{eni materijal se transportuje, iznosi iz bu{otine vazduhom
ili {to je ~e{}i slu~aj vodom ili vodenim suspenzijama poznatim
kao isplake pri ~emu neke stene u dodiru sa vodom mewaju svojstva
itd. Dakle ~itav niz fizi~kih osobina je bitno poznavati pre nego
se pristupi bu{ewu. Sve ~vrste stene su mawe ili vi{e ispucale.
Kroz pukotine u steni je mogu}a migracija isplake iz bu{otine te je
i poznavawe rupturnog sklopa veoma va`no.
Gustina i zapreminska masa
Masa jedini~ne zapremine stene sa prirodnim {upqinama u woj

je zapreminska masa. Masa jedini~ne zapremine stene bez poroznosti
je gustina. Obe vrednosti se odre|uju standardizovanim
laboratorijskim metodama i izraàvaju istom jedinicom (kg/m3). Na
gustinu uti~e najvi{e mineralni sastav stene, a na zapreminsku masu
i poroznost. Ve}a razlika izme|u gustine i zapreminske mase
karakteristika je jako poroznih materijala. Vrednosti gustine i
zapreminske mase nekih stena i ruda date su u tabeli br. 2.1.
Tabela br. 2.1 Gustine i zapreminske mase

Materijal Gustina, Zapreminska masa,
kg/m3 kg/m3
Granit 2650-2760 2530-2630
Dijabaz 2850-3150 2800-3000
Kre~wak, jedar 2700-2900 2650-2850
Pe{~ar 2600-2760 1650-2190
Laporac 2560-2860 1630-2630
Ruda olova i cinka 4230-4730 4010-4620
Hematit - 2600
Kameni ugaq - 1300
Mrki ugaq - 1200
Fizi~ko-mehani~ke osobine stena
^vrsto}a stena
^vrsto}a je svojstvo stenskog masiva da pruà otpor dejstvu

spoqnih sila. Ako se stenski masiv optereti, i ako se optere}ewe
postepeno uve}ava u jednom trenutku }e dosti}i grani~nu vrednost do
koje stena pruà otpor bez uve}anih vidqivih deformacija. Svakim
daqim porastom optere}ewa dolazi do loma stene. Vrednost napona u
trenutku loma naziva se ~vrsto}om, na smicawe, zatezawe, pritisak,
u zavisnosti od na~ina optere}ewa pri kome nastupa lom. ^vrsto}a
stenskog masiva ne moè da se defini{e jednom veli~inom i za weno
definisawe obi~no se koriste idealizacije zasnovane na empiriji.
Veza izme|u komponenti napona u trenutku loma, uspostavqa se uz
pomo} parametara ~vrsto}e koji ne predstavqaju materijalne
karakteristike stenskog masiva. ^vrsto}a stena odre|uje se
standardizovanim laboratorijskim metodama. Naj~e{}e se u
tehni~kim prora~unima koristi jednoaksijalna ~vrsto}a na
pritisak koja se moè odrediti i terenskim metodama ili se ~ak
moè proceniti primenom odgovaraju}e metodike. U tabelama od br.
2.2 do br. 2.4 dat je pregled najva`nijih fizi~ko-mehani~kih osobina
stena u nekim na{im leì{tima. U tabelama su kori{}ene slede}e
oznake: c - jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak, t - ~vrsto}a na
zatezawe, C - koheziona ~vrsto}a, - modul elasti~nosti, - ugao
unutra{weg trewa, - Poasonov koeficijent, - gustina.
Tabela br. 2.2 Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji

rudnog tela "Borska Reka" - Rudnici bakra i nemetala Bor
c t
Opis
(kg/m3) (MPa) (MPa) (MPa) (-)
Silifikovani 2810 79,95 7,99 39410 0,21
andezit
Kaolinisani 2770 43,00 6,10 28098 0,22
andezit
Sve` andezit 2750 78,00 6,30 33858 0,23
Konglomerat 2790 103,00 10,90 37900 0,22
Borski peliti - 82,00 7,20 19600 -
18
Tabela br. 2.3 Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji

rudnog leì{ta "Koviqa~a" - Rudnici magnezita Koviqa~a
c t C
Opis 3
(kg/m ) (MPa) (MPa) (MPa) (-) () (MPa)
Serpentinit 2600 71,98 6,28 25,751 0,23 38,63 5,11
~vrst (sve`)
Magnezit 2680 25,98 5,62 6,918 0,28 _ 7,32
slab
Magnezit 2800 59,68 8,64 30.495 0,22 33,86 8,32
~vrst
Tabela br. 2.4 Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na

lokaciji rudnog leì{ta "Veliki Majdan" - Qubovija
c t C
Opis (kg/m3) (MPa) (MPa) (MPa) () (MPa)
[kriqac 2760 115,4 9,66 30000 56 20
Dacit 2780 151,1 8,52 44000 63 20
Ruda 5290 131,8 11,58 56000 57 22
Merm. kre~wak 2720 56,9 7,68 17000 51 11
Ako se moè do}i do uzoraka, a nema nikakve opreme za

ispitivawe, jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak (c) se moè
odrediti tzv. deskriptivnim postupkom. U tabeli br. 2.5 date su
pribli`ne ekvivalentne vrednosti za c. Interpolacija izme|u
postoje}ih kategorija vr{i se na osnovu sopstvene procene.
Kada nije na raspolagawu ni jedna od napred navedenih metoda, a
znamo vrstu stene, procenu wene jednoaksijalne ~vrsto}e na pritisak
moèmo obaviti kori{}ewem tabele br. 2.6. Vrednosti u ovoj tabeli
su tipi~ne vrednosti za sveù, nealterisanu neraspadnutu suvu stenu.
Ako su uslovi u masivu takvi da se moè smatrati da je stena
zasi}ena vodom, treba uzeti 75% vrednosti iz tabele. Za neke
procente vlage treba, izvr{iti interpolaciju izme|u 0,75 i 1,0.
Raspadawe stena ima daleko ve}i uticaj na ~vrsto}u, {to se mora
imati u vidu, uzimaju}i u obzir dubinu eksploatacije, uticaje
intruzija, rasede itd. Za procenu odgovaraju}e redukcije moè se
koristiti grafikon na slici br. 2.1. Na slici br. 2.2 dato je
upore|ewe raznih klasifikacija stenskog masiva po ~vrsto}i i
jednoaksijalnoj ~vrsto}i na pritisak.
19
Tabela br. 2.5 Odre|ivawe ~vrsto}e stene na osnovu wenog opisa

Opisna ~vrsto}a stene c (MPa)
Lako se gwe~i izme|u prstiju, pokazuje jasan otisak pete. 0,05
Te{ko se gwe~i prstima, slab otisak pete. 0,07
Vrlo te{ko se gwe~i prstima, te{ko se se~e ru~nim 0,15
a{ov~i}em
Ne moè se gwe~iti prstima; Ne moè se se}i ru~nim 0,5
a{ov~i}em; Moè se odbijati ru~no.
Vrlo zbijena ìlava stena; Te{ko se odlama ru~no, pijukom; 0,7
Zahteva pneumatski alat za kopawe.
Drobi se pod jakim udarima o{tre strane geolo{kog ~eki}a i 3,0
moè se qu{titi noèm; Suvi{e je tvrda da bi se ru~no
isekao uzorak.
Moè se grebati i qu{titi noèm; Dubina otiska do 3 mm 7,0
pri jakim udarima geolo{kim ~eki}em.
Ne moè se grebati ni qu{titi noèm; Jednim jakim udarom 20
geolo{kim ~eki}em po uzorku drànom u ruci izaziva se
wegov lom.
Uzorak dràn u ruci lomi se posle vi{e udaraca geolo{kim 70
~eki}em.
Da bi se polomio monolitan komad uzorka potrebno je vi{e 200
udaraca geolo{kim ~eki}em.
Tabela br. 2.6 Tipi~ne vrednosti jednoaksijalne ~vrsto}e na

pritisak za neraspadnutu, neizmewenu, sveù i suvu stenu
Stena c, MPa Stena c, MPa
Amfibol 210 Argilit, glinena stena 30
Andezit 240 Norit 220
Anortozit 240 Porfir 250
Bazalt 230 Piroksenit 150
Kreda 4 Kvarcit 240
Ro`nac, silik. {kriqac 300 Kamena so 40
Ugaq 40 So 35
Dijabaz 240 Porozni pe{~ar 80
Dolerit 240 Kvarcni pe{~ar 200
Gabro 280 Kristalasti {kriqac 150
Gnajs 220 Glin. {kriqac, glinac 120
Dolomit 100 Alevrolit, o~vrsli prah 140
Granit 220 Glinac 210
Grauvaka 50 Sijenit 250
Gips 20 Tuf 200
Hematit 270
Kre~wak 180 Izrazita anizotropija
Magnetit 100 ~vrsto}e
Mermer 140
20
Slika br. 2.1 Procena redukcije vrednosti ~vrsto}e stene u

funkciji wene promene [7]
Slika br. 2.2 Upore|ewe klasifikacija ~vrsto}e monolita [7]
21
Tvrdo}a
Tvrdo}a se defini{e kao otpor prodirawu nekog tvr|eg tela,

npr. alata za bu{ewe u stenu. Tvrdo}a se kre}e u veoma {irokim
granicama za razne materijale. Nema jedinstvenog propisanog
postupka za kvantitativno odre|ivawe tvrdo}e. Najve}u primenu kod
odre|ivawa tvrdo}e stena su na{la dva postupka. Prvi je postupak
Shore-a, a tvrdo}a se izraàva u [orovim jedinicama (HS). Ovo je
takozvana skleroskopska metoda. Metoda se sastoji u merewu visine
odskoka lakog odbojnika instrumenta sa ugla~ane povr{ine uzorka
stene. Tvrdo}a po [oru kre}e se u granicama od 5 do 105 HS. Druga je
takozvana sklerometarska tvrdo}a (Schmidt) koja se odre|uje sli~nom
procedurom, s tim {to se ispitivawe vr{i na prirodnoj povr{ini
krupnog stenskog uzorka ili stenske mase u prirodnom okruèwu.
Ova tvrdo}a se kre}e od 10 do 80 u zavisnosti od stene ili rude koja
se ispituje. Stena je mineralni agregat i wena tvrdo}a je definisana
tvrdo}om minerala koji je izgra|uju. Minerali se po tvrdo}i
naj~e{}e klasifikuju kori{}ewem Mosove skale relativne tvrdo}e.
Skala ima 10 stepeni i svaki stepen je predstavqen jednim etalon
mineralom. Minerali sa ve}im stepenom tvrdo}e paraju one sa
mawim stepenom tvrdo}e. Apsolutna tvrdo}a minerala se razlikuje
od wihove relativne tvrdo}e po Mosovoj skali. U tabeli br. 2.7 dat
je uporedni pregled tvrdo}e etalon minerala po Mosovoj i
Rozivalovoj skali. Rozivalova metoda odre|ivawa tvrdo}e prema
otpornosti bu{ewu pokazala je da intervali izme|u odre|enih
stepena tvdo}e nisu jednaki. Tako, na primer, dijamant je oko 140 puta
tvr|i od korunda, korund je 5,5 puta tvr|i od topaza, a topaz je samo
31% tvr|i od kvarca.
Tabela br. 2.7 Tvrdo}e minerala po Mosu i Rozivalu

Mineral Karakteristi~no svojstvo Stepen tvrdo}e
Mohs Rosiwal
Talk Paraju se noktom 1 0,03
Gips 2 1,25
Kalcit 3 4,5
Fluorit Paraju se noèm 4 5
Apatit 5 6,5
Feldspat Paraju staklo 6 37
Kvarc 7 120
Topaz 8 175
Korund Seku staklo 9 1000
Dijamant 10 140000
22
Osim toga, treba napomenuti da se ve}ina minerala odlikuje

anizotropijom tvrdo}e. Kod nekih je razlika u tvrdo}i mala, a u
nekim slu~ajevima moè biti i znatna. Tako, na primer, kod
izduènih triklini~nih kristala distena, tvrdo}a u pravcu duìne
kristala iznosi 4, a upravno na ovaj pravac ~ak 7.
@ilavost
@ilavost je otpor koji materijal pruà udaru. Stene mogu imati

veliku ~vrsto}u na pritisak ali mogu imati veoma malu ìlavost pa
se onda karakteri{u kao krte stene. @ilavost stena se odre|uje
laboratorijski razbijawem kocke veli~ine 1 cm3 po Rosiwalu.
@ilavost se kvantitativno izraàva kao rad potreban da se razbije
navedena kocka, uzorak stenskog masiva. U tabeli br. 2.8 date su
vrednosti ìlavosti nekih stena.
Tabela br. 2.8 @ilavost nekih stena

Naziv stene @ilavost, Nm/cm3
Granit 22,4
Dijabaz 41,8
Bazalt porozan 52,8
Bazalt jedar 71,1
Pe{~ar tercijar 13,3
Pe{~ar kredni 40,3
Mermer krupnozrni 17,0
Mermer sitnozrni 27,2
Abrazivnost
Abrazivnost se defini{e kao osobina stene da haba radni deo

ma{ine koji je sa stenom u kontaktu. Abrazivnost u prvom redu
zavisi od tvrdo}e minerala koji izgra|uju stenu, veli~ine i oblika
mineralnih zrna i od veziva. Najabrazivnije su stene izgra|ene od
tvrdih minerala (kvarca, korunda, granata) cementovane mekim
vezivom. Veoma su abrazivne i ~estice tvrdih stena no{ene
isplakom. Tom prilikom se intenzivno haba telo bu{a}e krune,
jezgrene cevi, bu{a}e {ipke itd. Postoji vi{e postupaka za
utvr|ivawe abrazivnosti stena koje se bu{e. Najjednostavniji je
postupak koji se sastoji u odre|ivawu razlike u teìni bu{a}e
krune u odre|enom intervalu bu{ewa. Abrazivnost se u ovom slu~aju
izraàva u gramima po du`nom metru bu{ewa (gr/m).
23
P P1
A= (gr/m)
l
gde je:
P -teìna krune pre po~etka bu{ewa, (gr)
P1-teìna krune posle bu{ewa, (gr)
l - duìna intervala bu{ewa, (m)
Prose~ne vrednosti za abrazivnost nekih stena odre|ene ovom

metodom date su u tabeli br. 2.9. Poznavawe abrazivnosti stene ~ije
se bu{ewe planira, veoma je zna~ajno za pravilan izbor krune.
Tabela br. 2.9 Prose~ne abrazivnosti nekih stena

Naziv stene Abrazivnost, gr/m
Kre~wak 1
Dolomit 2
Gabro 30
Sijenit 38
Kvarcni pe{~ar 62
Granodiorit 143
Granit sitnozrni 263
Poroznost
Prostori u steni neispuweni stenskim materijalom nazivaju se

porama. Prisustvo pora u steni naziva se porozno{}u. Poroznost se
kvantitativno izraàva koeficijentom poroznosti.
n
k=
1 n
gde je:
k - koeficijent poroznosti
n - poroznost

n = 1 z 100%
s
gde je:
z - zapreminska masa stene
s - gustina stene
24
Sa stanovi{ta tehnologije bu{ewa stene se prema poroznosti

dele u tri grupe:
Superporozne, gde spadaju: {qunkovi, drobine, {upqikavi

kre~waci itd. Pri bu{ewu kroz ove stene isplaka se
uglavnom gubi.
Porozne, gde spadaju: peskovi, pe{~ari, konglomerati,
tro{ni kre~waci itd. Kod ovih stena ima pojava filtracije
isplake.
Neporozne, gde spadaju: gline, lapori, kompaktni kre~waci i
sve eruptivne i metamorfne stene.
Vodopropusnost
Vodopropusnost predstavqa svojstvo stena da kroz svoje pore

propu{taju slobodnu vodu. Vodopropusnost zavisi od veli~ine pora,
wihove strukture i povezanosti. Tako stene koje imaju veoma veliku
poroznost mogu biti potpuno nepropusne za vodu, kao na primer
gline. Na osnovu vodopropusnosti sve stene se mogu podeliti u tri
grupe:
Vodopropusne, {qunkovi, peskovi i veoma ispucale
karstifikovane stene.
Polupropusne, zagliweni peskovi, les, laporci, itd.
Vodonepropusne, masivne i kompaktne metamorfne,
magmatske i sedimentne stene bez pukotina.
Vodopropusnost se odre|uje koeficijentom vodopropusnosti,
odnosno koeficijentom filtracije Kf (m/dan, m/s, cm/s). Veli~ina
koeficijenta vodopropusnosti zavisi od razmere i strukture pora
ali i od fizi~ko-hemijskih svojstava te~nosti.
Sklop stene
Kod ~vrstih stena koje se bu{e iskqu~ivo dijamantskim krunama

veoma je va`no poznavati sklop stene. Naro~ito je va`no poznavati
krupno}u mineralnih zrna. Ova osobina je veoma va`na za pravilan
izbor dijamantske krune i prema austrijskim standardima sve stene
su prema krupno}i zrna podeqene na sedam kategorija (tabela br.
2.10).
25
Tabela br. 2.10 Kategorizacija stene po krupno}i zrna

Kategorija stene Magmatske stene Sedimentne stene
veli~ina zrna, mm veli~ina zrna, mm
Grubozrne preko 15 preko 4
Veoma krupnozrne 10-15 2-4
Krupnozrne 5-10 1,25-2
Sredwezrne 3-5 0,75-1,25
Sitnozrne 2-3 0,25-0,75
Fina zrna do 2 do 0,25
Jedre Zrno se ne vidi golim okom u sklopu stene
Vodootpornost
Odre|ene vrste stena su vodootporne, ne reaguju sa vodom,

me|utim dobar broj stena je podloàn uticaju vode. Uticaj odnosno
dejstvo vode na stenu moè biti dvojako hemijsko i fizi~ko. Prema
hemijskom dejstvu stene se dele na: postojane, slabo rastvorqive
(karbonatne stene) i jako rastvorqive (sulfatne, nitratne,
hloridne itd.). Odre|ene stene izloène dejstvu vode mewaju
fizi~ko-mehani~ke karakteristike. Neke stene omek{avaju, bubre,
postaju lepqive itd. O~igledno da je poznavawe ovog svojstva stene
bitno kod odre|ivawa tehnologije istra`nog bu{ewa.
Bu{ivost
Bu{ivost stene je tehni~ka osobina stene i izraàva se brzinom

prolaza krune kroz stenu. Bu{ivost u sebi objediwuje ve}inu
fizi~ko-mehani~kih osobina stene, ali i konstrukcione osobine
pribora i reìm bu{ewa. Bu{ivost se odre|uje opitno, a u toku
procesa bu{ewa izme|u ostalog sluì kao pokazateq uspe{nosti
bu{ewa. Po pravilu, sitnozrne stene i stene sa ~vr{}im vezivom
imaju mawu bu{ivost. U literaturi se sre}e vi{e klasifikacija
stena po bu{ivosti. Bu{ivost stena je parametar koji se veoma
mnogo koristi kod planirawa i projektovawa istra`nih radova i
koji je veoma korisno poznavati pre po~etka rada. Za procenu
bu{ivosti koriste se iskustveni podaci. U tabeli br. 2.11 stene su
po bu{ivosti razvrstane u 12 kategorija.
26
Tabela br. 2.11 Klasifikacija stena po bu{ivosti

Kategorija Brzina Koeficijent
stene po Stene bu{ewa ~vrsto}e po
bu{ivosti m/h M.M.Proto-
|akonovu
treset, les, slaba kreda, pesak i
I {qunak bez gline 23-30 0,3-1
treset, slabo vezani pesak, pesak,
II glina, laporci, kreda 11-15 1-2
slabo vezani pe{~ari, laporci,
kre~waci, sprudni kre~waci,
III kompaktna glina, glinovito- 5,7-10,0 2-4
peskoviti sedimenti sa sadràjem
sitnog {qunka
glinci, glinovito-peskoviti,
IV ugqonosni, sericitisani {kriqci, 3,5-5,0 4-6
slab pe{~ar, ~vrst lapor, serpentin
{qunak, hloritsko-sericitsko-
V liskunski {kriqci, filiti, 2,5-3,5 6-7
argilo{isti, kre~waci, mermeri,
laporoviti dolomiti, duniti
glinoviti {kriqci, arkozni
VI pe{~ari, konglomerati, sedimentne 1,5-2,5 7-8
stene sa karbonatnim cementom,
apatiti
amfibolitski {kriqci, silifiko-
VII vani kre~waci, krupnozrni dioriti 1,9-3,0 8-10
i gabrovi, konglomerati sa frag-
mentima magmatskih stena do 50%
kvarcni pe{~ari, silifikovani
VIII {kriqci, granitski skarnovi 1,3-2,5 11-14
sijeniti, krupnozrni graniti, jako
IX silifikovani kre~waci, kon- 0,75-1,5 14-16
glomerati magmatskih stena, ba-
zalti
graniti, granodioriti, silifiko-
X vani skarnovi, kvarcne ìce, blo- 0,5-0,75 16-18
kovi magmatskih stena
kvarciti, kalcedonske stene,
XI gvo`|eviti ro`naci 0,3-0,5 18-20
masivni kvarciti, ro`naci i 0,15-
XII korundske stene 0,25 20 i vi{e
27
Ispucalost stena
Ispucalost stenskog masiva predstavqa wegovo posedovawe

skupine preloma do kojih dolazi kada se stenski masiv izloì
naponima koji prelaze granicu wegove ~vrsto}e. Ukupnost pukotina
jednog podru~ja ~ini pukotinski sklop ili rupturni sklop ako
obuhvata sve vidove ruptura.
Rupture (razlomi) su povr{i fizi~kog diskontinuiteta stenske
mase, odnosno unutra{we grani~ne povr{i u stenskoj masi. Prema
duìni vektora kretawa blokova paralelno povr{i rupture,
razlikuju se pukotine, kod kojih je to kretawe zanemarqivo, i rasedi
kod kojih je ono toliko da ne moè da se zanemari.
Monolit je blok stene ograni~en pukotinama, koji ne sadrì
nikakve unutra{we grani~ne povr{i. On svojim oblikom i
dimenzijama predstavqa jednu od prakti~nih mera ispucalosti
stenskog masiva.
Pukotine se ~esto pojavquju u skupovima koji imaju neko
zajedni~ko svojstvo, npr.: elemente pada, pruàwe, starost itd.
Ukupnost pukotina jednog podru~ja je pukotinski sklop. Grupa
paralelnih pukotina je sistem. Skup paralelnih pukotina istog
vremena postanka je familija, a skup pukotina sa zajedni~kom osom je
snop.
Pukotina je potpuno definisana kada su utvr|ene slede}e wene
karakteristike: na~in postanka, poloàj u prostoru, orijentacija,
oblik, dimenzije i vrsta ispune i ~vrsto}a zidova pukotine.
Genetske karakteristike pukotine su naro~ito interesantne sa
stanovi{ta ekstrapolacije rezultata na podru~ja koja nisu zahva}ena
istraìvawima.
Orijentacija pukotine se defini{e azimutom pada i padnim
uglom, odnosno padom i pravcem pada (dip/dip direction), na primer
35/120, pri ~emu se dvocifreni broj odnosi na pad, a trocifreni na
pravac pada. Orijentacija tako|e moè da bude definisana
pruàwem i padom. Obavezno se vr{i statisti~ka obrada podataka o
orijentaciji ~iji su rezultati osnov za razvrstavawe pukotina u
odgovaraju}e familije. Jedno od osnovnih obele`ja familije je i
gustina pukotina unutar familije ili prose~no rastojawe susednih
pukotina.
Pod oblikom, zatalasano{}u pukotine naj~e{}e se podrazumeva
oblik wene povr{ine u m-dm (metar-decimetar) podru~ju, a pod
hrapavo{}u pukotine oblik wene povr{ine u mm-cm (milimetar-
centimetar) podru~ju.
Pod dimenzijama pukotine podrazumevaju se wena duìna i
{irina. Duìna je najve}e pravolinijsko rastojawe izme|u dva kraja
28
pukotine, a {irina je normalno rastojawe izme|u dva bloka stenske

mase koji su pukotinom razdvojeni.
Kod definisawa ispune odre|uju se wena debqina, mineralni i
granulometrijski sastav, stepen izmewenosti, ~vrsto}a i wen stepen
vla`nosti. ^vrsto}a zidova pukotine, odnosno blokova koji su
razdvojeni pukotinom, moè da se smatra svojstvom pukotine s
obzirom da stenska masa uz zidove pukotine moè da bude veoma
izmewena, a {to je od naro~itog interesa za mehani~ko pona{awe
blokova i masiva uop{te.
Ispucalost stena oteàva proces bu{ewa, pove}ava gubitak
isplake, smawuje procenat dobijenog jezgra, smawuje stabilnost zida
bu{otine, pove}ava abrazivnost stene i izaziva zaglave bu{a}eg
pribora. Ispucalost je bitno svojstvo stenskog masiva koji se
istraùje dubinskim bu{ewem, koje bitno uti~e na izbor metode i
tehnologije otkopavawa, ali i samog procesa istraìvawa. Za
potrebe bu{ewa ispucalost se odre|uje preko broja komada jezgra u
du`nom metru. Po osnovu ispucalosti stene se dele na: kompaktne,
slabo ispucale, ispucale, jako ispucale i razdrobqene.
Klasifikovawe stena prema tehnologiji bu{ewa
Prema metodi bu{ewa koja se moè primeniti, opremi koja se

pri tome koristi i reìmu bu{ewa, sve stene se mogu podeliti u tri
kategorije:
nevezane i meke
sredwe tvrde
tvrde i ekstremno tvrde
Nevezane i meke stene su najteè za izvo|ewe istra`nog

bu{ewa. Zbog izraène heterogenosti ovih stena ~esto se mora
mewati reìm u toku bu{ewa. Procenat dobijenog jezgra uglavnom je
mali. Oteàno je odràvawe zidova bu{otine. Bu{ewe se izvodi
nazubqenim krunama. U ovu grupu spadaju: pesak, {qunak, drobina,
gline, les, laporac, gips, ugqevi, boksit, magnezit, kaolin, kamena
so, serpentin itd.
Sredwe tvrde stene su povoqnije za bu{ewe. Procenat dobijenog
jezgra je ve}i. Homogenost ovih stena je ve}a. Zidovi bu{otine se
dobro stabilizuju odgovaraju}om isplakom, a ponekad se odràvaju
stabilni i bez isplake. Bu{ewe se izvodi krunama sa umecima od
tvrdog metala i dijamantskim. U ovu grupu spadaju: konglomerati sa
29
~vrstim vezivom, kre~waci sa sadràjem skarna, jako vezani

pe{~ari, silifikovani kre~waci, kvarcni pe{~ari, tufovi,
bazalti itd.
Tvrde i ekstremno tvrde stene daju veliki otpor bu{ewu i imaju
veliki stepen abrazivnosti. Procenat dobijenog jezgra je veliki. Za
bu{ewe se koriste iskqu~ivo dijamantske krune. Zid bu{otine je
stabilan. U ovu grupu spadaju slede}e stene: kvarciti, sitnozrni
graniti, jaspis, ro`naci, pegmatiti itd.
30
3. Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem je istra`no bu{ewe par

ekselans. Dobro izabranim reìmom bu{ewa uz adekvatan na~in
jezgrovawa i primenu odgovaraju}e opreme ovim postupkom moè se
dobiti reprezentativan, neporeme}en uzorak stenskog masiva.
Uspe{nost bu{ewa sa jezgrovawem ne meri se brzinom bu{ewa niti
metraòm nego iskqu~ivo procentom i neporeme}eno{}u izva|enog
jezgra. Rotaciono bu{ewe stene se ostvaruje wenim mehani~kim
razarawem izazvanim rotacijom i pritiskom bu{a}eg pribora (slika
br. 3.1).
Slika br. 3.1 [ema rotacionog bu{ewa [32]
Postrojewa za rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem nezavisno od

konstrukcije tj. na~ina preno{ewa snage, na~ina nano{ewa
aksijalnog optere}ewa na pribor za bu{ewe, namene, za bu{ewe u
jami ili na povr{ini, funkcionalno se ne razlikuju. U svakom
slu~aju postoji kolona bu{a}eg pribora koja se sastoji od bu{a}e
krune, spojnice (pro{iriva~a), cevi za jezgrovawe, bu{a}ih {ipki i
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem
ispirne glave na vrhu kolone. Uvek postoje ure|aji za manevrisawe

bu{a}im priborom. Kod bu{ewa u jami to su lafeti, a na povr{ini
torwevi ili lafeti. Novije konstrukcije bu{ilica su uglavnom sa
lafetima. Svako postrojewe poseduje bu{ilicu koja je opremqena
motorom koji obezbe|uje rotaciju i posmak, kao i pumpu ili
kompresor za pokretawe ispirnog fluida. [ematski prikaz bu{ewa
sa povr{ine dat je na slici br. 3.2, a u jami na slici br. 3.3.
Slika br. 3.2 [ematski prikaz postrojewa za bu{ewe sa povr{ine [32]
32
Dubina bu{otina sa jezgrovawem se kre}e u {irokom dijapazonu, od

nekoliko metara do nekoliko hiqada metara. Najdubqa istra`na
bu{otina je oko 4500 m i izbu{ena je u Ju`noafri~koj Republici sa
dijamantskim krunama pre~nika 59 i 48 mm.
Slika br. 3.3 [ematski prikaz postrojewa za bu{ewe iz jame [32]

1-talo`nik, 2-usisna posuda, 3-usisno crevo, 4-pumpa, 5-potisno
crevo, 6-ispirna glava, 7-bu{a}a {ipka, 8-jezgro, 9-bu{a}a kruna, 10-
povratno crevo, D-pre~nik krune, d-pre~nik jezgra.
33
3.1 Teorija razarawa stene rotacionim bu{ewem
U zavisnosti od alata koji se koristi za bu{ewe primewuju se

dva na~ina razarawa stene rotacionim bu{ewem. Kada se koriste
~eli~ne nazubqene krune ili krune sa se~ivima od volfram karbida
stena se razara rezawem. Kada se primewuju dijamantske krune stena
se razara rezawem i zamarawem. U principu mek{e stene se bu{e
nazubqenim krunama (slika br. 3.4), a tvrde i abrazivne stene se
bu{e dijamantskim krunama (slika br. 3.5).
Izbor odgovaraju}e krune primerene, u prvom redu, tvrdo}i i
abrazivnosti stene koja se bu{i od kqu~nog je zna~aja za uspe{no
bu{ewe. Kada se nazubqena kruna koristi za bu{ewe u tvrdim
stenama, pri nedovoqnoj sili pritiska krune na stenu ili zbog
zatupqenosti zubaca, se~ivo krune ne prodire u stenu i ona stenu
razara zamarawem. Pri tome je izloèna velikoj abraziji i brzo
postane neupotrebqiva. U tabeli br. 3.1 dat je intenzitet tro{ewa
razli~itih reznih materijala po metru bu{otine u bazaltu koji ima
bu{ivost izme|u 9. i 10. kategorije. Iz tabele se moè uo~iti da je
tro{ewe volfram karbida ~etrdeset puta ve}e od dijamanta.
Tabela br. 3.1 Tro{ewe reznog materijala po metru pri bu{ewu

bazalta
rezni materijal
karakteristika dijamant volfram karbid

tro{ewe, g/m 0,1 4
relativno tro{ewe 1 40
Kod bu{ewa nazubqenom krunom o{tro se~ivo prodire u stenu

dejstvom aksijalne sile (Fax, slika br. 3.6). Da bi se se~ivo krune
urezalo u stenu na dnu bu{otine mora biti ispuwen slede}i uslov:
Fax > f ind S b
gde je:
find- urezna tvrdo}a stene, (N/mm2)
Sb- povr{ina se~iva u kontaktu sa stenom, mm2
34
Dubina utiskivawa se~iva u stenu moè biti sra~unata po

slede}oj formuli:
Fax
h0 = (mm)
b f ind tan
gde je:
- korektivni koeficijent frikcionih sila, uvek mawi od 1
Fax - aksijalno optere}ewe na se~ivo, (N)
b - duìna se~iva, (mm)
- ugao o{trewa se~iva, ()
Slika br. 3.4 Izgled nazubqenih kruna, ~eli~nih i sa se~ivom od

volfram karbida [24]
Iz prethodne formule sledi zakqu~ak da dubina utiskivawa

se~iva u stenu raste sa smawewem ugla o{trewa (). U praksi ovaj
ugao nikad nije mawi od 45 do 50. Kod mawih uglova o{trewa se~iva
rapidno se smawuje dezintegracija stene. Kod primene kruna sa
tankim se~ivom i samoo{tre}ih kruna ugao () je 90 i prethodna
formula nije primewiva u ovom slu~aju.
35
Ukoliko se~iva bu{a}e krune nisu zatupqena bu{ewe se odvija

konstantnom brzinom koja se moè izra~unati po formuli:
v0 = h0 m n
gde je:
v0 - brzina bu{ewa, (mm/min)
h0 - dubina utiskivawa se~iva, (mm)
m - broj se~iva
n - broj obrtaja krune, (min-1)
Slika br. 3.5 Izgled dijamantskih kruna i spojnica [32]
36
Slika br. 3.6 Elementi se~iva od volfram karbida [3]
[to su se~iva nazubqene krune zatupqenija proporcionalno je

mawa brzina bu{ewa, a ve}a brzina tro{ewa krune. Se~iva od tvrdog
metala se naro~ito ubrzano tro{e pri bu{ewu u abrazivnim
stenama, sa velikim brojem obrtaja i malim aksijalnim optere}ewem
na krunu. Periferne ivice se~iva se ne tro{e samo pri razarawu
stene na dnu bu{otine ve} su izloène i abrazivnom dejstvu
dezintegrisane stene no{ene ispirnim fluidom. Zbog toga su
periferni delovi se~iva naro~ito oja~ani. Preporu~qivo je da se
formira stepenasto dno bu{otine (slika br. 3.7).
Slika br. 3.7 Stepenasto dno bu{otine [3]
37
U tom slu~aju se~iva u gorwim redovima dezintegri{u stenu uz

prisustvo jo{ jedne slobodne povr{ine ~ime je dezintegracija
olak{ana.
Za dug vek bu{a}e krune va`no je da su se~iva na ~elu krune
~vrsta. Kada se bu{e tvr|e stene pritisak na krunu mora biti ve}i.
Za tvr|e stene izra|uju se krune sa mawim reznim povr{inama i sa
tvr|im i otpornijim se~ivom. Zidovi krune, spoqni i unutra{wi
moraju biti za{ti}eni jednostavnim pro{iriva~ima ili se~ivima za
pro{irivawe.
Kod rotacionog bu{ewa u tvrdim i abrazivnim stenama se~iva
od volfram karbida veoma brzo postaju zatupqena. U takvim
slu~ajevima bu{ewe se vr{i dijamantskom krunom. Dijamant se pored
velike tvrdo}e odlikuje prili~no velikom otporno{}u na habawe.
Svaki dijamant u kruni moè biti posmatran kao se~ivo koje se
kre}e odgovaraju}om obodnom brzinom uz odgovaraju}e aksijalno
optere}ewe. Razarawe stene kristalom dijamanta prikazano je na
slici br. 3.8. Stena se drobi pod dejstvom sile pritiska zrna F0 i
tangencijalne sile Ft koja nadvladava dinami~ku ~vrsto}u stene Fd, tj.
otpor razarawu koji pruà stena i silu trewa Ff.
Ft = Fd + Ff = Fd + f F0
gde je:
f - koeficijent trewa izme|u dijamanta i stene
Dok se kre}e brzinom vc po kru`noj putawi dijamant saop{tava

steni energiju koja se apsorbuje u procesu razarawa stene. Rezultat
toga dejstva je uzan prstenast `leb ili rez koji se formira u steni.
U elasti~no-krtoj steni {irina reza je znatno ve}a od dubine
utiskivawa dijamanta u stenu. Tokom bu{ewa dijamant se postepeno
zatupquje i pod uticajem aksijalne sile i kretawa stvara u steni
mikroskopske i makroskopske pukotine tj. mewa joj strukturu. Broj
ovih prslina i wihova dubina zavisi od sile pritiska dijamanta na
stenu i brzine okretawa krune. Kada se bu{i sa zatupqenim
dijamantima do razarawa stene dolazi posle vi{e ciklusa
optere}ewa tj. kad nastupi zamor materijala. Stvarni proces
bu{ewa dijamantskim krunama je neuporedivo komplikovaniji.
Kruna elasti~no optere}uje dno bu{otine, a neizbe`ne vibracije
kolone bu{a}ih {ipki mewaju pritisak krune od minimalnog do
maksimalnog. Turbulentno strujawe ispirnog fluida izaziva
dodatne vibracije bu{a}e kolone. Navedeni i brojni drugi prisutni
nekontrolisani procesi izazivaju sloèna dinami~ka optere}ewa i
38
stene koja se bu{i i bu{a}e krune, koja sam proces bu{ewa ~ine
matemati~ki neopisivim.
Slika br. 3.8 [ema razarawa stene jednim zrnom dijamanta [3]
3.2 Dijamantske krune
Dijamantske krune se upotrebqavaju za bu{ewe sredwe tvrdih i

najtvr|ih stena. Radni elementi, krune su dijamanti. Prema poloàju
dijamanata i wihovoj veli~ini razlikujemo tri tipa dijamantskih
kruna (slika br.3.9).
Krune sa povr{inski ugra|enim dijamantima, jednoslojne
(zrnaste)
Krune sa povr{inski ugra|enim dijamantima, troslojne
(zrnaste)
Krune sa dijamantskom pra{inom (impregnirane)
Zrnaste krune imaju ugra|ene dijamante krupno}e 10 - 80 zrna po

karatu (karat je 0,2 grama). Zrnaste krune se prema veli~ini
ugra|enih dijamanata mogu podeliti na krupnozrne (12 - 20
kom/karat) i sitnozrne (20 - 80 kom/karat). Kod ovih kruna
dijamantska zrna su raspore|ena po nekoj od {ema prikazanih na
slici br. 3.10.
39
Slika br. 3.9 Vrste dijamantskih kruna, prema veli~ini i poloàju

dijamanata [3]; a-jednoslojne krune sa povr{inski postavqenim
dijamantima, b-troslojne krune, c-impregnirane krune, 1-~eoni
dijamanti, 2-~eoni dijamanti drugog i tre}eg sloja, 3-bo~ni dijamanti
pro{iriva~i, 4-unutra{wost se~iva, 5-se~ivo od impregniranih sitnih
dijamanata, 6-telo krune
Impregnirane dijamantske krune sadrè sitnija dijamantska

zrna koja su raspore|ena bez ikakvog reda u se~ivu krune. Ova zrna su
krupno}e iznad 120 po karatu, pa ~ak i do 1000 po karatu. U procesu
bu{ewa ostvaruje se samoo{trewe se~iva tj. cementno vezivo koje
nosi dijamante se tro{i i time otkriva nova zrna. Dijamantska
kruna ima dva osnovna dela: ~eli~no telo koje nosi se~ivo i u kome je
navoj za spoj krune sa spojnicom krune (pro{iriva~em) i se~ivo
krune koje je ura|eno postupkom sinterovawa od volfram karbida,
kobalta, èleza, nikla i dijamantskih zrna.
Slika br. 3.10 Tipi~ne {eme rasporeda dijamantskih zrna [3]
40
Cementno vezivo, sinter metal koje nosi dijamante izra|uje se sa

razli~itim tvrdo}ama. U principu za bu{ewe u abrazivnijim
stenama koriste se krune sa ve}om tvrdo}om cementnog veziva i
obrnuto. Posle izvesnog vremena, bez obzira na veliku tvrdo}u i
otpornost na abraziju, zrna dijamanta se zatupe. Zbog toga je
neophodno da se cementno vezivo u se~ivu tro{i ravnomerno sa
dijamantima i svojim tro{ewem otvara nova, o{tra dijamantska
zrna. Moè se dogoditi da kada se bu{i u veoma ~vrstoj, a malo
abrazivnoj steni da se kruna ispolira jer su se otvorena zrna
dijamanata zatupila, a suvi{e tvrdo cementno vezivo nije omogu}ilo
otvarawe novih zrna. Ako se u veoma abrazivnoj steni bu{i krunom
sa mekim cementnim vezivom dogodi}e se da }e usled poja~anog
habawa veziva dijamantska zrna ispadati pre nego {to su stvarno
zatupqena. Dobro izabrana kruna, ona koja najvi{e i najbrè bu{i
odlikuje se tvrdo}om veziva primerenoj abrazivnosti i tvrdo}i
stene koja se bu{i. Kod kruna sa povr{inski ugra|enim dijamantima,
zrna su tako sme{tena da 1/8 do 1/3 wihovog pre~nika prominira
venac od sinter metala. Kod impregniranih kruna, dijamanti su
izme{ani sa metalnim prahom bez ikakvog reda i tako sjediweni.
3.2.1 Dijamanti
Dijamant je po hemijskom sastavu ~ist ugqenik, kristali{e

teseralno i ima gustinu od 3100 do 3520 kg/m3. Dijamant je najtvr|i
poznati materijal i hemijski je veoma stabilan. Wegova tvrdo}a po
Mosovoj skali iznosi 10. Ova skala ne daje stvarnu sliku wegove
tvrdo}e. Tako, na primer, korund koji je po Mosovoj skali na 9. mestu
od dijamanta je 4,2 puta mek{i, a volfram karbid je mek{i ~ak 5,5
puta. Uporedni pregled fizi~kih i mehani~kih osobina dijamanta i
jo{ nekih materijala dat je u tabeli br. 3.2.
Oko 90% svetske proizvodwe dijamanata ostvaruje se u
Ju`noafri~koj Republici i Kongu, a ostatak u Ju`noj Americi i
Rusiji. Ukupna svetska prizvodwa je nekoliko tona. Od svih
prona|enih dijamanata za nakit se upotrebi 20% ali oni nose 80%
ukupne vrednosti. Za industriju se upotrebi 80% ali oni nose 20%
vrednosti. Od svih industrijskih dijamanata 1/7 se upotrebi za
izradu dijamantskih kruna. Dijamanti koji se koriste za izradu
bu{a}ih kruna moraju biti pravilnog oblika, dobre kristalne
strukture i bez pukotina i glatkih povr{ina. Najpoznatije su tri
vrste dijamanata koji se koriste za izradu kruna za bu{ewe: borti,
karboni i balasi (slika br. 3.11).
41
Slika br. 3.11 Dijamanti: a-borti, b-karboni, c-balasi [3]
Borti se najvi{e upotrebqavaju za izradu kruna, izme|u ostalog i

zato jer se ne bruse za drago kamewe. Imaju krupno kristalastu
strukturu, sa jasno izraènim kristalnim povr{inama i providni
su. Lako se cepaju po ravnima sra{}ivawa. Nazive dobijaju po
podru~jima gde se nalaze, kongoanski, ju`noafri~ki, brazilski.
Kongoanski su mawe tvrdi od brazilskih ali su zato ~vr{}i.
Brazilski imaju dobro razvijene rezne povr{ine.
Karboni imaju kompaktnu strukturu i najìlaviji su. Boja im moè
biti razli~ita a najboqi su oni sa crnom bojom i maslinasto-
zelenim prelivom i smolastim sjajem.
Balasi su svetli dijamanti, ponekad zamu}eni, okruglog oblika i sa
vrlo tvrdom prevlakom. U krune se ugra|uju u prirodnom stawu.
Karboni i balasi su veoma interesantni za bu{ewe zbog svojih
kvaliteta, ali se malo koriste jer su veoma retki u prirodi i imaju
visoku cenu. Ovi dijamanti se koriste za bu{ewe u najteìm
uslovima u polomqenim, jako tvrdim i abrazivnim formacijama.
Kvalitet dijamanata je razli~it i te{ko merqiv. Razni proizvo|a~i
dijamantskih kruna imaju razli~ite kriterijume i oznake kvaliteta.
Prirodni dijamanti niìh kategorija koji ne mogu biti
upotrebqeni za izradu nakita selektuju se prema obliku pre wihove
upotrebe za izradu kruna. Zaobqeni dijamanti se odlikuju velikom
otporno{}u na pritisak. Kristali sa o{trim ivicama odlikuju se
velikom sposobno{}u rezawa i koriste se za bu{ewe u sredwe
tvrdim stenama u kojima krune postiù velike u~inke. Kristali
oblika oktaedra odlikuju se, osim velike sposobnosti rezawa i
velikom otporno{}u na abraziju.
Osim {to se koriste u prirodnom obliku dijamanti se na razne
na~ine pripremaju pre ugradwe u bu{a}e krune. Dijamanti se
usitwavaju razdvajawem po ravnima cepqivosti koje su kod borta
veoma izraène. Ovako pripremqeni dijamanti uglavnom se koriste
za ugradwu na ~elu se~iva. Prirodni dijamanti se podvrgavaju
mehani~kom zaobqavawu u svrhu pove}awa otpornosti na habawe.
42
Ovakva zrna dijamanta se uglavnom koriste za ugradwu na periferiji

se~iva i u spojnice (pro{iriva~e).
Tabela br. 3.2 Uporedni pregled fizi~ko-mehani~kih osobina nekih

reznih materijala
Dijamant Volfram Korund êlik
Svojstvo karbid
C WC, W1C Al2O3
^vrsto}a na
pritisak, MPa 8800 5600 2500 1000
Tvrdo}a,
Knoop 6000-7000 2000 1000-2000 500
Tvrdo}a po
Vikersu, MPa 90000 15000 20000 7000
Postojanost na
abraziju 1,1 0,2 0,2 0,0
Modul
elasti~nosti, GPa 900 390 370 200
Gustina,
gr/cm3 3,52 9-15 3,95 8
U ciqu smawewa otpora trewa izme|u dijamantskih zrna i stene

pri utiskivawu dijamanta u stenu, i pove}awa otpornosti na habawe,
zrna dijamanta se poliraju. Tokom polirawa zrna dijamanta
zadràvaju svoj prvobitni oblik. Uglavnom se koriste tri postupka
polirawa: mehani~ko, hemijsko i polirawe plamenom. Mehani~ko
polirawe se sastoji u tretirawu dijamanata u suspenziji finog
dijamantskog praha u specijalnim posudama za polirawe. Hemijsko
polirawe se sastoji u tretirawu zrna rastvorima soli. Tokom ovog
postupka doga|aju se oksidacioni procesi tokom kojih se zapuwavaju
mikroprsline na povr{inama kristala. Polirawe plamenom se
sastoji u podvrgavawu zrna dijamanta plamenu me{avine kiseonika i
vodonika ili me{avine kiseonika i acetilena. Tokom ovog postupka
tako|e se oksidacionim procesima zapuwavaju mikroprsline na
povr{ini kristala.
[ezdesetih godina pro{log veka su proizvedeni ve{ta~ki
dijamanti koji se odlikuju velikom otporno{}u na abraziju i
velikom tvrdo}om. Ve{ta~ki stvoreni dijamanti uspe{no zamewuju
karbone i balase za bu{ewe u najteìm uslovima. Poznati svetski
proizvo|a~ kruna Atlas Copco, na primer, danas za proizvodwu
bu{a}ih kruna koristi iskqu~ivo ve{ta~ke dijamante.
43
Slika br. 3.12 Dijamanti za izradu bu{a}ih kruna [24]
44
3.2.2 Konstruktivni oblici dijamantskih kruna
Za dobar rad dijamantske krune veoma je vaàn oblik rezne

povr{ine. Da bi se pove}alo napredovawe teì se smawewu rezne
povr{ine, i konstrukciji oblika rezne povr{ine primerenom steni
u kojoj se bu{i.
Da bi se tokom bu{ewa obezbedilo izno{ewe dezintegrisane
stene i hla|ewe krune potrebno je ispravno profilisati i
dimenzionisati kanale za prolaz isplake. Izra|uju se krune sa dva
tipa kanala za isplaku. Krune sa kanalima za isplaku sa strane
primewuju se u slu~ajevima kad je uticaj isplake na jezgro mali. Kod
bu{ewa u stenama kod kojih isplaka moè znatno da uti~e na jezgro
koriste se krune sa kanalima kroz telo krune. Na slikama br. 3.13 do
3.16 prikazan je izgled dijamantskih kruna sa impregniranim
se~ivom i sa povr{inski ugra|enim dijamantima proizvo|a~a Atlas
Copco. Drugi proizvo|a~i imaju i neke druge oblike se~iva.
W profil
ravan profil
Slika br. 3.13 Izgled krune sa Slika br. 3.14 Oblici se~iva
se~ivima od volfram karbida [32] impregnirane krune [32]
45
Slika br. 3.15 Izgled krune sa povr{inski ugra|enim dijamantima [32]
dvostepen profil sa kanalima

zaobqen profil za isplaku kroz telo krune
Slika br. 3.16 Oblici se~iva kruna sa povr{inski ugra|enim

dijamantima [32]
Tako|e poznati svetski proizvo|a~ kruna i opreme za bu{ewe

Boart Longyear standardno nudi profile dijamantskih kruna
prikazane na slici br. 3.17 uz mogu}nost izrade i drugih profila po
posebnim zahtevima kupca. Ruski proizvo|a~i kruna nude
neuporedivo {iri izbor profila dijamantskih kruna.
46
ZAOBQEN PROFIL
Standardizovan u DCDMA. Odlikuje se
~vrstim postavqewem u rez.
POLUZAOBQEN PROFIL
Standardizovan u DCDMA. Standardan za
ve}inu nestepenastih kruna. Izuzetno ~vrst
u tvrdim i slomqenim stenama. Zahteva
veliko optere}ewe na krunu.
STEPENAST PROFIL
Standardizovan u DCDMA. Standardna
kruna za wireline sistem jezgrovawa. Dobra
penetracija i stabilnost u svim osim u
veoma slomqenim stenama.
KONUSNI PILOT PROFIL

Dobar u mnogim stenama. Obezbe|uje
postojanost spoqnog i unutra{weg
pre~nika bu{ewa.
DELIMI^NO ZAOBQEN PROFIL

Obezbe|uje veoma dobro o~uvawe pre~nika
bu{ewa.
USKI PILOT PROFIL

Posebno dobar u mekim i tro{nim
formacijama, naro~ito kada su kanali za
isplaku u telu krune. Dobra stabilnost i
male vibracije.
Slika br. 3.17 Profili kruna Boart Longyear
47
3.3 Krune sa se~ivom od volfram karbida
Krune sa se~ivom od volfram karbida, ili kako se izvorno

nazivaju TC (tungsten carbide), koriste se za bu{ewe u mekim i sredwe
tvrdim stenama. Ove krune se izra|uju tako {to se u ~eli~no telo
specijalnim postupcima ugra|uju se~iva od volfram karbida
naj~e{}e u obliku osmostranih prizmi ili plo~ica. Se~iva su tako
postavqena da naizmeni~no prominiraju spoqni i unutra{wi obod
venca krune. Se~iva postavqena po spoqnom obodu obra|uju zid
bu{otine, dok se~iva po unutra{wem obodu obra|uju jezgro. I kod
ovih kruna kanali za isplaku mogu biti sa strane ili kroz telo
krune. Osim za bu{ewe ove krune se koriste i za razbu{ivawe,
odnosno ~i{}ewe bu{otine. Atlas Copco je razvio specifi~nu krunu
kod koje je se~ivo izra|eno od komadi}a volfram karbida veli~ine 2
5 mm, koji su povezani specijalnim cementom. Kruna je sa nazivom
CORBORIT, i ovaj naziv je za{ti}en. I ova kruna je namewena za
bu{ewe u mekim i sredwe tvrdim stenama, ali se za razliku od
standardnih volfram karbidskih kruna odlikuje mirnijim radom sa
mawe vibracija i boqim kvalitetom izva|enog jezgra. Ove krune su
veoma efikasne u ~i{}ewu bu{otina i uklawawu zaostalih
metalnih delova bu{a}eg pribora u bu{otini.
Volfram karbidsko se~ivo je proizvedeno tehnolo{kim
postupkom metalurgije praha ili metalokeramike. Se~iva se sastoje
od zrnaca volfram karbida krupno}e od 0,3 do 2 m i metalnog praha
kobalta (5 - 30%) koji sluì kao vezivno sredstvo. Pome{ani
metalni prah se presuje u kalupima koji daju oblik se~ivu koje se
proizvodi. Potom se sinterovawem, zagrevawem otpreska ispod
ta~ke topqewa (1400-1500 oC) metalni prah sjediwuje stapawem
zrnaca kobalta.
Slika br. 3.18 Volfram karbidske krune sa se~ivom u obliku

osmostranih prizmi [32]
48
Slika br. 3.19 Volfram kar- Slika br. 3.20 Volfram karbid-
bidske krune sa se~ivom u ske krune sa se~ivom od cemen-
obliku plo~ica [32] tiranih komadi}a [32]
3.4 Krune sa se~ivom od polikristala
Posledwih godina se~iva od polikristala nalaze sve ve}u

primenu kod svih vrsta alata za rezawe i bu{ewe stena ukqu~uju}i i
krune za udarno bu{ewe. Razlog ovako {iroke primene je u ~iwenici
da je tvrdo}a PDC (polycrystalline diamond compact) znatno ve}a nego
kod standardnog volfram karbida. Tako|e je i znatno pove}ana
otpornost na abraziju. U odnosu na standardne krune sa volfram
karbidom kod primene ovih kruna rapidno se pove}ava brzina
bu{ewa uz znatno produèwe veka. Kod svih PDC se~iva sloj
polikristala dijamanta je difuzno spojen sa podlogom od volfram
karbida. Visok modul elasti~nosti volfram karbida (600-700 GPa)
osigurava krutu osnovu i minimizira deformacije i napone
indukovane u polikristalnom sloju se~iva. Tipi~no PDC se~ivo je
kru`na ili poluzaobqena plo~ica pre~nika 12,5 mm i debqine 1 mm.
Danas postoje PDC se~iva raznih oblika i veli~ina. U praksi se na
po~etku primene pokazalo da su se~iva sa jednim slojem PDC bila
suvi{e krta pa se danas uglavnom proizvode troslojna PDC se~iva.
Struktura se~iva je prikazana na slici br. 3.21.
49
Slika br. 3.21 Struktura PDC se~iva
Mehanizam dejstva, razarawa stene ovim se~ivom, vidqiv je na slici

br. 3.22. Ove krune rade kao standardne krune od volfram karbida s
tim {to im je povr{ina koja je izloèna habawu za{ti}ena
otpornim polikristalnim dijamantskim slojem.
Slika br. 3.22 Prikaz PDC se~iva u radu [31]
50
Slika br. 3.23 Krune sa zaobqenim PDC plo~icama [32]
Slika br. 3.24 Krune sa kockastim PDC se~ivima [32]
51
3.5 Izbor bu{a}e krune
Pravilan izbor bu{a}e krune je od kqu~nog zna~aja za uspe{no

bu{ewe. Po svojim konstrukcionim karakteristikama kruna mora
biti uskla|ena sa ure|ajem za jezgrovawe. Kqu~ni zna~aj kod izbora
krune imaju fizi~ko-mehani~ke osobine stena, a u prvom redu wihova
tvrdo}a i abrazivnost. Op{ta je preporuka i pravilo da se za
bu{ewe mekih i sredwe tvrdih stena koriste krune sa se~ivom od
volfram karbida, a da se za bu{ewe tvrdih i najtvr|ih stena koriste
dijamantske krune. U principu {to je stena koja se bu{i tvr|a
preporu~uje se kori{}ewe krune sa sitnijim dijamantima. Za
bu{ewe najtvr|ih stena koriste se impregnirane dijamantske krune.
Osim veli~ine i kvaliteta dijamantskih zrna od presudnog zna~aja za
pona{awe krune u radu je i tvrdo}a cementnog veziva (matrix) koje
povezuje dijamante. Svi proizvo|a~i pribora za bu{ewe imaju
kompletnu lepezu proizvoda za sve stene i najboqe je kod izbora
krune koristiti preporuke i uputstva proizvo|a~a. U tabeli br. 3.3
dat je pregled cementnih veziva sa slovnim oznakama,
identifikacionom bojom i obla{}u primene, proizvo|a~a Atlas
Copco. U tabeli br. 3.4 dat je na~in izbora krune za bu{ewe prema
vrsti stene koja se bu{i, wenoj tvrdo}i i abrazivnosti.
Tabela br. 3.3 Vrste cementnih veziva i wihova primena

Tip veziva Identifikaciona Oblast primene
(matrix) boja
SS qubi~asta Veoma meko vezivo za ekstremno
tvrde i poliraju}e stene
KS (S++) bakarna i crna Meko vezivo za tvrde i veoma tvrde
poliraju}e stene
KS (M20D) bakarna i crna Meko vezivo za tvrde i veoma tvrde
poliraju}e stene
KS bakarna Meko vezivo za tvrde i poliraju}e
stene
KM crna Sredwe tvrdo vezivo za tvrde i
sredwe tvrde poliraju}e stene
KX bakarna, crna, Sredwe tvrdo vezivo za tvrde i
srebrna sredwe tvrde poliraju}e stene
KH srebrna Sredwe tvrdo vezivo za tvrde i
blago abrazivne i me{ovite stene
HM crvena Sredwe tvrdo vezivo za tvrde i
blago abrazivne i me{ovite stene
HH (M18) zelena Tvrdo vezivo za tvrde i meke
abrazivne stene
52
Tabela br. 3.4 Vodi~ za izbor Atlas Copco kruna za bu{ewe
53
3.6 Postupci jezgrovawa i ure|aji za jezgrovawe
Jezgrovawe, ili postupak formirawa vaqkastog ise~ka (jezgra),

stenskog masiva koji se istraùje, i wegovo izno{ewe na povr{inu
jeste smisao i svrha istra`nog bu{ewa sa jezgrovawem. U zavisnosti
od svojstava stene koja se bu{i i prostornog poloàja istra`ne
bu{otine vr{i se izbor postupka jezgrovawa. Odre|eni postupak
jezgrovawa podrazumeva primenu odgovaraju}eg aparata za ovu
namenu, tj. odgovaraju}e cevi. Danas se koriste, uglavnom, slede}i
ure|aji odnosno postupci jezgrovawa:
Jezgrovawe jednostrukom cevi
Jezgrovawe dvostrukom cevi
Jezgrovawe dvostrukom cevi sa razdvojenom unutra{wom
cevi
Jezgrovawe sa trostrukom cevi (Denison postupak)
Jezgrovawe obrnutim ispirawem
Jezgrovawe WIRE LINE postupkom
Jezgrovawe ure|ajem za orijentaciju jezgra
Aparat za jezgrovawe moè biti veoma jednostavne konstrukcije

kao {to je jednostruka cev ili ~ak veoma sloène kao {to je ure|aj
za jezgrovawe wire line postupkom. Svaki aparat za jezgrovawe,
odnosno postupak jezgrovawa ima neke svoje specifi~nosti. No uvek
se aparat za jezgrovawe izvla~i iz bu{otine na povr{inu i iz wega
se vadi jezgro koje se ispira laganim mlazom vode i odlaè u za to
spremqene sanduke sa jasno obeleènim intervalom bu{ewa. Naime,
izuzetno je va`no, pri kasnijem kartirawu izva|enog jezgra i
uzimawu uzoraka za razna fizi~ko-mehani~ka, hemijska i tehnolo{ka
ispitivawa, ta~no znati kotu i koordinate svakog komada jezgra u
istraìvanom masivu. Ovo je naro~ito va`no zbog nivoa
pouzdanosti izvr{enih interpolacija i ekstrapolacija, odnosno
interpretacije svih bitnih svojstava orudwenog (rudnog leì{ta) i
okolnog masiva.
54
Slika br. 3.25 Va|ewe jezgra iz cevi i odlagawe u sanduk [24]
3.6.1 Jezgrovawe jednostrukim cevima za jezgrovawe
Jednostruke cevi za jezgrovawe se koriste kod bu{ewa u tvrdim

kompaktnim stenama kod kojih jezgro nije osetqivo na dejstvo
isplake. Koristi se nekoliko konstrukcija jednostrukih cevi i one
se uglavnom razlikuju u poloàju hvata~a jezgra. Kod nekih
konstrukcija hvata~ jezgra se nalazi u bu{a}oj kruni, a kod drugih u
spojnici, pro{iriva~u. Postoji i veoma jednostavna konstrukcija
jednostruke cevi bez hvata~a jezgra. Kod ove konstrukcije po
zavr{etku bu{ewa teku}eg intervala tj. puwewu cevi jezgrom, sa
isplakom se u aparat za jezgrovawe u prostor izme|u jezgra i zida
cevi unosi krupnozrni kvarcni pesak koji izaziva zaglavqivawe
jezgra, omogu}uje wegovo kidawe i izno{ewe iz bu{otine. Danas se
naj~e{}e koristi konstrukcija cevi prikazana na slikama br. 3.26 i
br. 3.27. Na vrhu cevi nalazi se glava sa navojem za spajawe sa nizom
bu{a}ih {ipki. U dowem delu cevi navrnuta je spojnica-pro{iriva~
55
koja moè biti i ku}i{te hvata~a (pridrìva~a) jezgra. Preko

doweg navoja spojnice navrnuta je bu{a}a kruna koja odgovara
karakteristikama radne sredine.
Jezgrovawe se izvodi na slede}i na~in: cev se spusti na dno
bu{otine, laganim pomerawem na kraju da se ne o{teti bu{a}a
kruna. Potom se uspostavi cirkulacija ispirnog fluida koji se
kre}e kroz bu{a}e {ipke, pa kroz cev, kroz kanale na kruni ulazi u
prostor izme|u zida bu{otine i cevi i kre}e se daqe do izlaza na
povr{inu kroz prstenasti me|uprostor izme|u zida bu{otine i
bu{a}ih {ipki. Po{to se stabilizuje tok ispirnog fluida
uspostavqa se rotacija bu{a}eg pribora i pritisak krune na dno
bu{otine. Rotacijom krune uz odgovaraju}i pritisak vr{i se
dezintegracija deli}a stene koja se bu{i. Dezintegrisani komadi}i
stene (pra{ina, pesak) ispirnim fluidom se iznose na povr{inu.
Kruna u stenu useca prstenasti kanal i formira vaqkasto jezgro koje
kroz krunu, hvata~ jezgra i spojnicu ulazi u cev. Kada se cev napuni
jezgrom prekida se bu{ewe.
Slika br. 3.26 Izgled jednostruke cevi za jezgrovawe [24]
56
Delovi cevi za jezgrovawe
1. Glava
2. Cev
3. Ku}i{te hvata~a jezgra
4. Hvata~ jezgra
5. Bu{a}a kruna
Slika br. 3.27 Sklop jednostruke cevi za jezgrovawe [24]
Kod ove cevi jednostavne konstrukcije mora se voditi ra~una da se

bu{ewe prekine kada se ona napuni da ne bi do{lo do pritiska glave
aparata na jezgro, {to moè izazvati lom jezgra, o{te}ewe cevi i
57
havariju u bu{otini (sloènije konstrukcije cevi signaliziraju

rukovaocu puwewe cevi, a ma{ine najnovije konstrukcije automatski
iskqu~uju rotaciju, pritisak i onemogu}uju havariju). Kod ove
konstrukcije bu{ewe se prekida manuelno kada bu{a}e {ipke u|u u
bu{otinu za duìnu koja je jednaka duìni cevi. Prilikom ulaska u
cev jezgro prolazi kroz hvata~ jezgra (elasti~ni ~eli~ni prsten
otporan na habawe). Hvata~ jezgra je priqubqen uz jezgro. Po
spoqnom obodu on je konusan i nalazi se u konusnom ku}i{tu. Po
zavr{enom bu{ewu kolona bu{a}eg pribora se povla~i na gore.
Hvata~ jezgra, budu}i da je priqubqen uz jezgro, povu~en jezgrom
silazi u suèni deo ku}i{ta, sve ~vr{}e steè jezgro i izaziva
wegovo prekidawe. Potom se kompletan bu{a}i pribor iznosi na
povr{inu gde se cev prazni tako {to se prethodno odvrne spojnica.
Kod ponovnog sastavqawa cevi pregleda se hvata~, kruna, spojnica,
navoji i postupak se ponavqa do zavr{etka bu{ewa. Pre svakog
sastavqawa aparata posebna se pa`wa obra}a na hvata~ jezgra jer
pohaban ili slomqen hvata~ ne}e dovoqno ~vrsto uhvatiti jezgro, pa
se moè dogoditi da jezgro ostane u bu{otini ili da ispadne iz cevi
prilikom izvla~ewa kolone bu{a}eg pribora na povr{inu. U svakom
slu~aju dogodi}e se havarija koja izaziva zastoj i gubitak jezgra ~ije
je dobijawe svrha istra`nog bu{ewa.
3.6.2 Jezgrovawe dvostrukim cevima za jezgrovawe
Najve}i nedostatak jednostrukih cevi za jezgrovawe je {to cev

rotira oko jezgra. Usled pritiska na bu{a}u krunu i istro{enosti
pribora bu{a}a kolona se ~esto izvije i pri tom cev udara po jezgru.
Ovo izaziva znatna o{te}ewa jezgra, wegovo razarawe, ~esto i
zaglavu jezgra u cevi, a kod mek{ih stena i gubitak jezgra. Osim toga,
jezgro je sve vreme izloèno dejstvu ispirnog fluida. Danas se u
praksi skoro iskqu~ivo koriste dvostruke cevi. Jednostruke se
koriste pri prolazu kroz povr{inski sloj raspadnute stene za
ugradwu uvodne oblo`ne kolone.
Dvostruke cevi mogu biti krute, kod kojih se i unutra{wa cev
okre}e zajedno sa spoqnom i okretne, kod kojih unutra{wa cev
miruje. Kod krutih jezgro je za{ti}eno od dejstva ispirnog fluida, a
kod okretnih jezgro je za{ti}eno i od uticaja vibracija. U
zavisnosti od toga da li se koriste tankorezne ili debelorezne
krune i cevi mogu biti tankozidne i debelozidne. Postoji i
specijalna konstrukcija cevi TT, koja se koristi sa tankoreznim
krunama i novim modelima potpuno hidrauli~nih bu{ilica koje rade
58
sa velikim brojem obrtaja. Ove cevi se koriste za jezgrovawe u jako

tvrdim i polomqenim stenskim formacijama.
Na slici br. 3.28 pokazan je izgled dvostruke cevi, a na slici br.
3.29 je dat sklopni crte` dvostruke jezgrene cevi T2-46. U glavi
ure|aja za jezgrovawe u~vr{}en je rukavac na koji su navu~eni
kugli~ni leàjevi i zategnuti sigurnosnom navrtkom. Leàjevi su
sme{teni u ku}i{te koje na dowem kraju ima urezan spoqni navoj i
na koje se navr}e unutra{wa jezgrena cev. Spoqna jezgrena cev je
navrnuta direktno na glavu. Prilikom bu{ewa jezgro ulazi u
unutra{wu jezgrenu cev. Kugli~ni leàjevi na vretenu obezbe|uju da
unutra{wa cev miruje dok spoqna rotira. Ispirni fluid prolazi
kroz glavu jezgrenog aparata, kroz otvore na rukavcu, a potom izme|u
spoqne i unutra{we jezgrene cevi dolazi do krune i vra}a se kroz
bu{otinu izme|u spoqne jezgrene cevi i zida bu{otine. Ovim se
postiè za{tita jezgra od ispirnog fluida i vibracija.
Za vreme bu{ewa neophodno je konstantno pratiti parametre
reìma bu{ewa, a naro~ito pritisak ispirnog fluida.
Slika br. 3.28 Izgled dvostruke cevi za jezgrovawe [24]

1-glava, 2-spoqna cev, 3-unutra{wa cev, 4-spojnica (pro{iriva~),
5-nastavak unutra{we cevi, 6-hvata~ jezgra, 7-ku}i{te hvata~a
jezgra, 8-kruna
59
1. Bu{a}a kruna
2. Spojnica
4. Hvata~ jezgra
5. Produ`na cev
6. Spoqna cev
7. Unutra{wa cev
8. Sigurnosna navrtka
9. Ispira~
10. Ku}i{te leàjeva
11. Leàjevi
12. Odstojnik
13. Umetnuti ispira~
14. Poklopac leàjeva
15. Pode{avaju}i ispira~
16. Rukavac
17. Glava
18. Prstenasti osigura~
Slika br. 3.29 Sklop dvostruke

cevi za jezgrovawe [24]
60
Pri naglim i iznenadnim promenama reìma bu{ewa potrebno je

pribor izvaditi iz bu{otine i utvrditi uzroke promene reìma.
Pre svakog spu{tawa bu{a}eg pribora u bu{otinu potrebno je
proveriti stawe jezgrenog aparata. Prolaze za isplaku treba
o~istiti, treba proveriti ispravnost leàjeva i podmazati ih. Kod
jezgrovawa dvostrukim cevima brojni su razlozi poreme}aja
normalnog napredovawa, a naj~e{}e je to blokirawe jezgra u ku}i{tu
hvata~a jezgra kada se jezgruju meke i polomqene stene. Tako|e, ~esto
se doga|a da je unutra{wa cev kriva pa ne prihvata jezgro ili je pak
cev napuwena, a daqi pritisak na slabo i slomqeno jezgro izaziva
wegovu zaglavu u cevi (slika br. 3.30). Kada aparat za jezgrovawe nije
adekvatno stabilizovan, kada aksijalno optere}ewe nije uskla|eno
sa wegovom ~vrsto}om doga|a se da dolazi do izvijawa cevi i
kontakta spoqne i unutra{we cevi, loma jezgra u unutra{woj cevi
kao i wegove zaglave (slika br. 3.31).
Slika br. 3.30 Blokirawe jezgra u Slika br. 3.31 Neodgovaraju}a stabi-
unutra{woj cevi za jezgrovawe lizacija aparata za jezgrovawe [20]
[20]
61
3.6.3 Jezgrovawe dvostrukim cevima sa razdvojenom

unutra{wom cevi
Aparat za jezgrovawe sa razdvojenom (uzdu` rase~enom)

unutra{wom cevi (slika br. 3.32) je specijalne konstrukcije i
koristi se kod jezgrovawa u slabim izlomqenim stenama kod kojih je
veoma te{ko dobiti kompletno jezgro. Kao {to se vidi, unutra{wa
cev je uzdu` rase~ena i ima spoqni navoj na oba kraja. Kada se obe
polovine spoje, gorwi kraj se uvrne u spojnicu (14) na slici br. 3.33, a
na dowi kraj ove cevi se navrne ku}i{te hvata~a jezgra (19). Po
va|ewu jezgrenog aparata iz bu{otine jezgro se iz wega vadi zajedno
sa unutra{wom cevi, koja kad se izdvoji iz sklopa moè biti
rastavqena, a jezgro iz we sme{teno u odgovaraju}e leì{te.
Slika br. 3.32 Razdvojena unutra{wa jezgrena cev [24]
62
1. Glava
2. Adapter
3. Ku}i{te leàjeva
4. Sigurnosna navrtka
5. Kugli~ni leàjevi
6. Ispira~
7. Ispira~
8. Kugli~ni leàj
9. Kugli~ni leàj
10. Rukavac
11. Pode{avaju}a spojnica
12. Navrtka
13. Kru`ni prsten
14. Spojnica
15. Mazalica
16. Odstojnik
17. Spoqna cev
18. Razdvojena cev
20. Hvata~ jezgra
21. Kruna
Slika br. 3.33 Sklop dvostruke

cevi za jezgrovawe sa razdvojenom
unutra{wom cevi [24]
63
3.6.4 Jezgrovawe trostrukom cevi za jezgrovawe
Ure|aj za jezgrovawe sa trostrukom cevi je tako|e ure|aj

specijalne konstrukcije, a postupak jezgrovawa je poznat pod nazivom
Denison. Ovaj postupak se koristi za rad u veoma mekim stenama
osetqivim na dejstvo isplake. Tre}a jezgrena cev u koju ulazi jezgro
je naj~e{}e plasti~na, a kod nekih konstrukcija ure|aja ona je od
~elika, rase~ena uzdu` (split) i hromirana radi lak{eg izvla~ewa.
Na slici br. 3.34 prikazan je izgled trostruke cevi sa osnovnim
delovima. Ove jezgrene cevi se koriste u veoma tro{nim i
raspucalim stenama i naro~ito u glinama sklonim bubrewu, tj.
pove}awu zapremine u kontaktu sa vodom. Konstrukcija ove cevi
obezbe|uje potpunu izolaciju od fluida za ispirawe, a {to se
postiè produènom unutra{wom cevi koja se utiskuje u meku
glinovitu stenu (slika br. 3.35). Ova cev je opremqena hvata~em
jezgra posebne konstrukcije prilago|enom osobinama stene. Jezgro
ulazi u tre}u, u ovom slu~aju plasti~nu cev i iz unutra{we cevi se
vadi zajedno sa wom. êsto se doga|a, a kada se bu{i u glinovitim
stenama sklonim bubrewu, da se jezgro sa tre}om cevi ne moè
izvaditi iz unutra{we jezgrene cevi.
Slika br. 3.34 Izgled trostruke cevi za jezgrovawe sa plasti~nom

cevi za prihvat jezgra [24]
64
1. Glava
2. Osigura~
3. Ispira~
4. Kugli~ni leàj
5. Adapter
6. Kugli~ni leàjevi
7. Ispira~i
8. Rukavac
9. Osigura~
10. Navrtka
11. Unutra{wa cev
12. Tre}a cev
13. Spojnica
14. Spoqna cev
15. Spojnica
16. Produèna spoqna cev
17. Produèna unutra{wa cev
18. Hvata~ jezgra
19. Kruna za bu{ewe
Slika br. 3.35 Sklop trostruke cevi

za jezgrovawe [24]
65
Slika br. 3.36 Istiskivawe razdvojene unutra{we cevi [24]
U tom slu~aju unutra{wa cev se zajedno sa jezgrom izvla~i iz aparata

za jezgrovawe a potom se spaja, preko adaptera za ru~nu pumpu pomo}u
koje se plasti~na (tre}a) cev sa jezgrom istiskuje iz unutra{we cevi
(slika br. 3.36). Istiskivawe plasti~ne cevi moè se, tako|e,
obaviti i kori{}ewem pumpe za isplaku.
Poznati svetski proizvo|a~ pribora i opreme za bu{ewe
Craelius ima ~itavu lepezu trostrukih cevi za uzimawe uzoraka iz
stena osetqivih na dejstvo isplake. Tako aparat za jezgrovawe
GEOBOR moè da se primeni u tri razli~ite kombinacije, odnosno
za tri metoda jezgrovawa. Prvi metod za jezgrovawe sredwe tvrdih
stena prikazan je na slici br. 3.37. Kod ovog sistema koriste se skoro
sve vrste kruna, dijamantske sa povr{inski postavqenim
dijamantima, volframkarbidske, korborit i krune sa se~ivom od
polikristala. Kruna je stepenasta, a kanali za ispirawe su sme{teni
u telu krune.
66
1. Bu{a}a kruna
Slika br. 3.37 Bu{a}a kruna za jezgrovawe

u sredwe tvrdim stenama [32]
1. Pilot kruna
2. Pro{iriva~

u mekim stenama [32]
1. Pilot kruna
2. Pro{iriva~

u veoma mekim stenama osetqivim na
isplaku [32]
67
Drugi metod za jezgrovawe u mekim stenama prikazan je na slici br.

3.38. U ovom slu~aju koriste se iskqu~ivo volframkarbidske
dvodelne krune. Kruna se sastoji od pilot krune i pro{iriva~a.
Pilot kruna se nalazi 60 mm ispred pro{iriva~a. Fluid za
ispirawe (isplaka) prolazi izme|u ova dva dela krune ~ime se
obezbe|uje izolacija jezgra od isplake. Tre}i metod za jezgrovawe u
veoma mekim formacijama izuzetno osetqivim na dejstvo isplake
prikazan je na slici br. 3.39. Kruna je sli~na kao kod drugog metoda
sa tom razlikom {to kod ove konstrukcije ku}i{te hvata~a jezgra
prominira pilot krunu za 25 mm. Prilikom jezgrovawa ovaj deo
ku}i{ta se utiskuje u stenu, formira jezgro i {titi ga od dejstva
isplake.
3.6.5 Jezgrovawe obrnutim ispirawem
Jezgrovawe obrnutim ispirawem moè da se primeni kod

istra`nog bu{ewa u jami, i to samo prilikom bu{ewa horizontalnih
bu{otina i bu{otina koje se bu{e koso na vi{e. Kod ovog sistema
bu{ewa isplaka se u bu{otinu upumpava kroz prstenasti prostor
izme|u zida bu{otine i bu{a}e {ipke, a nazad se vra}a kroz bu{a}u
{ipku nose}i pri tom jezgro. Ova metoda jezgrovawa moè da se
koristi samo kod bu{ewa u ~vrstim i neispucalim stenama u kojima
nema gubitaka ispirnog fluida.
Postupak jezgrovawa obrnutim ispirawem se odvija na slede}i
na~in:
Izbu{i se po~etak bu{otine sa èqenim azimutom i
odgovaraju}im pre~nikom, dovoqno duboko da se moè
smestiti uvodna cev i da se izbegnu eventualne pukotine u
steni uz konturu prostorije nastale minirawem;
U ovako pripremqenu bu{otinu ugradi se uvodna cev.
Neophodno je uvodnu cev dobro fiksirati u bu{otini i
obezbediti dobru zaptivenost. To se moè posti}i wenom
cementacijom primenom pakera specijalne konstrukcije
(slika br. 3.40, pozicija 4);
Zatim se na uvodnu cev ugradi ure|aj koji omogu}uje rotaciju
i aksijalno pomerawe bu{a}ih {ipki uz dobru zaptivenost
(podsklop sa pozicijama 5,6,7). Konstrukcija ovog ure|aja
tako|e mora da ima prikqu~ak za crevo koje vodi od pumpe (1)
za ispirni fluid, sa odgovaraju}im ventilima i ure|ajima za
merewe i regulaciju pritiska (5).
68
Tokom bu{ewa komadi jezgra no{eni ispirnim fluidom kroz

bu{a}e {ipke (7) stiù do kavezaste spojnice (8) koja dozvoqava
prolaz jezgra kroz otvore po svom obodu. Ova kavezasta spojnica
svajom konstrukcijom mora da omogu}i nesmetano pra`wewe bu{a}ih
{ipki od komada jezgra i povratne isplake uz obezbe|ivawe
potrebne krutosti sistema i prenos obrtnog momenta i aksijalnog
optere}ewa. Jezgra padaju na re{etku sa koje se uzimaju redom i
slaù u pripremqene sanduke. Isplaka se vra}a u rezervoar isplake
i ponovo, preko usisnog cevovoda i pumpe, upumpava u bu{otinu.
Slika br. 3.40 Jezgrovawe metodom obrnutog ispirawa [9]
Prednost ovog postupka jezgrovawa je u tome {to se kolona

bu{a}eg pribora ne vadi iz bu{otine i postupak bu{ewa je brì.
Nedostatak je u ograni~enoj primeni ovog postupka u malom broju
slu~ajeva i u neminovnom gubitku dela jezgra.
3.6.6 Jezgrovawe WIRE LINE postupkom
Prethodni (konvencionalni) postupci jezgrovawa podrazumevaju

va|ewe kompletne kolone bu{a}eg pribora po zavr{etku intervala
bu{ewa ~ija je duìna definisana duìnom cevi za jezgrovawe.
Aparat za jezgrovawe ili cev, nalazi se na dnu kolone bu{a}ih
{ipki. Kod dubokih bu{otina ovaj tehnolo{ki postupak izvla~ewa
69
kolone bu{a}eg pribora napoqe moè biti veoma dugotrajan.

Metoda jezgrovawa wire line obezbe|uje da se posle zavr{enog
intervala jezgrovawa iz bu{otine kroz spoqnu cev i bu{a}e {ipke
na povr{inu izvla~i samo unutra{wa cev sa jezgrom. Spoqna cev sa
krunom i kolonom bu{a}ih {ipki ostaje u bu{otini. Ovaj sistem
jezgrovawa ima vi{e prednosti u odnosu na konvencionalni i on se
danas sve vi{e koristi za jezgrovawe u svim stenskim sredinama.
1. Kruna
2. Hvata~ jezgra sa ku}i{tem
3. Unutra{wa cev
4. Spoqa{wa cev
5. Bu{a}a {ipka
6. Glava aparata za jezgrovawe
Slika br. 3.41 Op{ta {ema jezgro-

vawa wire line postupkom [9]
70
Razvoj wire line postupka jezgrovawa po~iwe 1947. godine kada je

firma Longyear proizvela prvi wire line aparat za jezgrovawe. Wire line
cev je zapravo dvostruka cev specijalne konstrukcije. Prilikom
jezgrovawa vadi se samo unutra{wa cev (slika br. 3.41). Da bi se ovo
ostvarilo bu{a}e {ipke moraju biti velikog pre~nika, bliskog
pre~niku bu{otine. Ova ~iwenica za posledicu ima mawe izvijawe
kolone bu{a}eg pribora i ujedna~eniji reìm rada bu{a}e krune. To
obezbe|uje mawe o{te}ewe zidova bu{otine bu{a}im {ipkama i
duì radni vek bu{a}e krune. Malo rastojawe izme|u zidova
bu{otine i bu{a}e {ipke zna~i da bu{a}e {ipke sluè i kao
oblo`na kolona. Do sada je proizvedeno vi{e raznih wire line ure|aja
za jezgrovawe od strane poznatih svetskih proizvo|a~a (Longyear,
Boart, Christensen, Craelius) me|utim svi su oni funkcionalno
identi~ni.
Sklop aparata za jezgrovawe Longyear-ove Q serije prikazan je na
slici br. 3.42. Osnovni delovi svake wire line cevi su:
Hvata~ jezgra (33) koji mora da propu{ta jezgro u cev tokom
bu{ewa, da ga ~vrsto uhvati prilikom kidawa jezgra, po{to
se napuni cev, i da ga zadrì u cevi do wenog izno{ewa na
povr{inu.
Prsten zadrà~ (32) koji ima zadatak da spre~i da jezgro
izgura hvata~ iz leì{ta i gurne ga u gorwi deo cevi.
Stabilizator, centralizer (44) koji ima zadatak da
unutra{wu jezgrenu cev drì u centru kako bi jezgro moglo
nesmetano ulaziti u wu. Ukoliko je stabilizator pohaban i
pro{iren ili ukoliko ga uop{te nema moè se dogoditi
zaglava jezgra u cevi.
Unutra{wa cev (30), koja prihvata nabu{eno jezgro i {titi
ga od udara i isplake. Ona na oba kraja ima spoqni navoj.
Svojim gorwim krajem ona je uvrnuta u glavu unutra{we cevi
(18), a na dowem kraju je spojena sa ku}i{tem hvata~a (31).
Izra|ena je od kvalitetnog visokolegiranog ~elika.
Mazalica (19), koja sluì za podmazivawe leàjeva glave pre
svakog spu{tawa cevi u bu{otinu.
Kompresiona opruga (16), koja ima funkciju da prilikom
kidawa jezgra prenese optere}ewe na krunu, tj. spoqnu cev.
Osovina (11), koja omogu}ava rotaciju unutra{we cevi i
povezuje je sa telom kanxi (9) u funkcionalnu celinu.
Leàjevi (14, 20), koji imaju zadatak da omogu}e rotaciju
unutra{we cevi.
71
1. Kopqasta glava
2. Ku}i{te kanxe
3. Osovinica
4. Opruga kanxe
5. Kanxa
6. Osovinica
7. Nosa~ kanxe
8. Osovinica
9. Telo kanxe
10. Matica
11. Osovina komplet
12. Sigurnosni ventil
13. Podmeta~
14. Kugli~ni leàj
15. Ku}i{te osovine
16. Kompresiona opruga
17. Matica za pode{avawe
18. Glava unutra{we cevi
19. Mazalica
20. Nose}i leàj
30. Unutra{wa cev
32. Prsten zadrà~
33. Hvata~ jezgra
40. Spojnica sa kanxama
41. Spojnica adapter
42. Nose}i prsten
43. Spoqa{wa cev
44. Stabilizator
Slika br. 3.42 Sklop wire line aparata za

jezgrovawe [24]
72
Sigurnosni ventil (12) je dvostruki gumeni prsten koji ima

zadatak da signalizira zaglave jezgra, puwewe cevi i
prestanak bu{ewa. Kada do|e do pove}anog pritiska na wih
usled zaglave jezgra u hvata~u ili cevi, kada se napuni cev
usled pove}anog pritiska, oni se {ire i zatvaraju prolaz
isplake, a {to se registruje na manometru pumpe. Gumeni
prstenovi se postavqaju na dva na~ina (slika br. 3.43).
Pozicija (a) za meke stene sa gumenim prstenovima jedan do
drugog i pozicija (b) za tvrde stene sa ~eli~nim podmeta~em
izme|u wih. U zavisnosti od tipa aparata za jezgrovawe i
~vrsto}e stene koja se bu{i pode{ava se sila pri kojoj se
prstenovi {ire i zatvaraju prolaz isplaci.
Matica (10), koja sluì za pode{avawe zazora izme|u
unutra{we cevi i krune. Kroz ovaj otvor prolazi isplaka i
on se pode{ava prema vrsti stene koja se bu{i. Za meke stene
on je mawi i iznosi oko 1,5 mm, a za tvrde stene moè biti 3
mm pa i vi{e.
Nose}i prsten (42), koji sluì da se na wega naslawa
kompletna konstrukcija unutra{we cevi za vreme bu{ewa
preko takozvanih ramena.
Telo kanxe (9), koje nosi kanxu (bravu) i spaja je sa osovinom,
odnosno unutra{wom cevi.
Kanxa (brava) (5) je veoma vaàn deo aparata koji ima
funkciju da unutra{wu cev, kada se po spu{tawu u spoqnu
cev osloni ramenima na nose}i prsten, fiksira. Tokom
spu{tawa unutra{we cevi u spoqnu cev za jezgrovawe, kanxe
su uvu~ene. Kada je pozicionirana u radni poloàj, kanxe se
otvore, zabrave unutra{wu cev i spre~avaju da je jezgro ne
izgura iz leì{ta. Tokom bu{ewa gorwi deo aparata za
jezgrovawe sa osovinom (11) rotira zajedno sa spoqnom cevi.
Pri tome dowi deo, odnosno unutra{wa cev miruje.
Spojnica adapter (41), koja sluì da se na wu zabrave kanxe i
spoje aparat za jezgrovawe sa spoqnom cevi. Po obodu
spojnice adaptera naj~e{}e je navarena tvrda legura koja
~uva spoqnu cev od prekomernog habawa i stabilizuje aparat
u radu.
Spoqa{wa cev (43), koja sluì da se u wu smesti unutra{wa
cev kako bi na krunu mogla da prenese obrtni momenat i
aksijalno optere}ewe. Gorwim krajem je povezana sa
spojnicom adapterom, a na wen dowi kraj navr}e se spojnica
krune (pro{iriva~).
73
Kopqasta glava (1), koja sluì da se za wu zaka~i izvlaka~

(overshot) prilikom va|ewa unutra{we cevi sa jezgrom.
Slika br. 3.43 Poloàj gumenih prstenova [9]
Izvlaka~ unutra{we cevi (slika br. 3.44), je sastavni deo

aparata za jezgrovawe. On ima funkciju da se po zavr{enom bu{ewu
odre|enog intervala, odnosno po puwewu cevi spusti u bu{otinu
kroz bu{a}e {ipke oka~en o ~eli~no uè, da se svojim kanxama
zaka~i za kopqastu glavu unutra{we jezgrene cevi i da je povu~e,
odbravi i iznese na povr{inu. U nekim slu~ajevima izvlaka~ sluì i
za spu{tawe cevi u bu{otinu.
Po puwewu cevi iskqu~uje se rotacija, posmak kolone bu{a}eg
pribora i cirkulacija isplake. Potom se kompletna kolona bu{a}eg
pribora povla~i navi{e. Hvata~ steè jezgro i unutra{wa cev se,
zahvaquju}i opruzi (16) (slika br. 3.42), spu{ta naniè i ku}i{tem
hvata~a se oslawa na bu{a}u krunu. Ovim se optere}ewe prilikom
kidawa jezgra sa unutra{we prenosi na spoqnu cev. Po kidawu jezgra
kompletna kolona bu{a}eg pribora se izvla~i dok prvi spoj bu{a}ih
{ipki ne iza|e iznad zadrà~a bu{a}ih {ipki. Potom se odvrne
zadwa {ipka i kroz kolonu bu{a}ih {ipki se spu{ta izvlaka~
unutra{we cevi oka~en o ~eli~no uè. Kada se spusti do dna
izvlaka~ se kanxama zaka~i za kopqastu glavu. Povla~ewem navi{e
unutra{wa cev se odbravi i namotavawem uèta na vitao bu{ilice
iznosi se na povr{inu. Aparat za jezgrovawe se zatim rasklapa, iz
wega se izvla~i jezgro a potom se vr{i kontrola svih vitalnih
delova i wegovo podmazivawe. Pregled i kompletirawe aparata
moè da potraje, pogotovu ako ima o{te}enih delova koje treba
74
zameniti. Za to vreme ne odràva se cirkulacija isplake i nema

rotacije bu{a}eg pribora. Da ne bi do{lo do taloèwa nabu{enih
~estica i zaglave pribora teì se maksimalnom skra}ewu ovog
vremena. Iz tog razloga naj~e{}e se radi sa dva aparata. Dok je jedan
u radu drugi se pregleda, podmazuje i kompletira kako bi bio spreman
za spu{tawe odmah po va|ewu onog koji je u radu. Kompletna kolona
bu{a}eg pribora se vadi na povr{inu samo u slu~aju havarija i radi
zamene bu{a}e krune usled istro{enosti ili promene radne sredine.
Delovi izvlaka~a
1. Steznik za uè
2. êli~no uè
3. Alka za vezivawe uèta
4. Obrtna glava
5. Nose}i leàj
6. Matica
7. Osigura~ matice
8. Zaptivka
9. Telo
10. Glava izvlaka~a
11. Kompresiona opruga
12. Klin
13. Kanxa izvlaka~a
Slika br. 3.44 Izvlaka~

unutra{we cevi [24]
75
Na slici br. 3.45 prikazana je

konstrukcija jezgrene cevi Atlas
Copco Xsafe Wireline size B (60 mm).
Sa navedene skice moè se uo~iti
velika sli~nost ovog aparata za
jezgrovawe sa prethodno
pokazanim. Razlika je u nekim
konstruktivnim detaqima, a sam
aparat je funkcionalno identi~an
sa svim ostalim. Ovaj ure|aj za
jezgrovawe je opremqen sa dve
vrste izvlaka~a unutra{we cevi.
Na slici br. 3.47 prikazan je
izvlaka~ koji se koristi kod
bu{otina koje se bu{e naniè. Na
slici br. 3.48 prikazan je izvlaka~
koji se koristi kod bu{otina koje
se bu{e horizontalno i navi{e u
jamama. Za razliku od prethodne,
ova konstrukcija na svom telu ima
dva gumena prstena (piston packing)
koji tesno naleù na unutra{we
zidove bu{a}ih {ipki i izvlaka~
pretvaraju u klip. Izvlaka~ se
koristi zajedno sa dodatkom
prikazanim na slici br. 3.46 koji
se navrne na zadwu bu{a}u {ipku
po{to se u wu ubaci izvlaka~.
Potom se na dodatak zaka~i
potisno crevo pumpe za isplaku.
Isplaka gura izvlaka~ (klip) dok
ne udari u kopqastu glavu
unutra{we cevi i ne zaka~i se za
wu. Postupak izvla~ewa
unutra{we cevi je identi~an kao i
kod vertikalnih bu{otina.
Unutra{wa cev se, tako|e, u radni
poloàj u spoqnoj cevi
transportuje isplakom uz pomo}
pomenutog dodatka.
Slika br. 3.45 Wire line aparat
za jezgrovawe [32]
76
Slika br. 3.46 Dodatak za transport

izvlaka~a kod horizontalnih i bu{otina
koje se bu{e navi{e [32]
Slika br. 3.47 Izvlaka~ za bu{otine

koje se bu{e naniè [32]
Slika br. 3.48 Izvlaka~ za bu{otine koje

se bu{e horizontalno ili navi{e [32]
77
3.6.7 Jezgrovawe ure|ajem za orijentaciju jezgra
Za utvr|ivawe elemenata pada (ugla pada, pravca pada) pukotina

u nabu{enom jezgru neophodan uslov je da jezgro bude orijentisano.
Orijentacija podrazumeva da komad jezgra izva|en na povr{inu prate
podaci o uglu pada ose bu{otine (jezgra) u tom intervalu i o pravcu
pada, odnosno o azimutu ravni bu{ewa u tom intervalu. Na osnovu
ovih podataka jezgro se na povr{ini u posebnom ure|aju moè
dovesti u poloàj koji je zauzimalo u prirodnom okruèwu. Aparati
nameweni za ovu vrstu jezgrovawa veoma su sli~ni uobi~ajenim. Dowi
deo cevi prikazan je na slici br. 3.50. Razlika je u tome {to je sa
hvata~em jezgra spregnut i ure|aj za obeleàvawe jezgra prikazan na
slici br. 3.49. Radi se o specijalnim noèvima koji prilikom ulaska
jezgra u unutra{wu jezgrenu cev na wemu urezuju naj~e{}e tri
uzdu`ne brazde (slika br. 3.51).
Slika br. 3.49 Peta sa

noèvima [10]
Slika br. 3.50 Cev za

orijentaciju jezgra [10]
78
Slika br. 3.51 Jezgro sa urezanim brazdama [10]
Slika br. 3.52 Snimak kompasa [10]
79
U gorwem delu unutra{we cevi koji je od nemagneti~nog

materijala sme{ten je kompas sa kamerom. Cev je tako pode{ena,
odnosno noèvi su tako sme{teni da se ta~no zna wihov poloàj.
Unutra{wa cev tokom jezgrovawa miruje. Kamera se podesi da tokom
jezgrovawa snima kompas u odre|enim vremenskim intervalima. Sa
tih snimaka kompasa mogu se o~itati svi podaci neophodni za
orijentaciju jezgra (slika br. 3.52). Ovakvo jezgro se na povr{ini
sme{ta u ure|aj poznat pod imenom goniometar (slika br. 3.53). U
wemu se jezgro moè dovesti u poloàj koji je imalo u prirodnom
okruèwu, na osnovu snimaka kamere i uzdu`nih brazdi na jezgru ~iji
je azimut poznat. Brazde se u jezgro utiskuju pre bilo kakvog wegovog
pomerawa dok je ono jo{ povezano sa okolnom stenom. Potom se na
istom ure|aju mogu utvrditi stvarni elementi pada identifikovanih
pukotina.
Slika br. 3.53 Prikaz goniometra [10]
80
4. Fluidi za ispirawe
Bu{ewe se izvodi uz ispirawe bu{otine sa vodom ili ~e{}e,

posebnim ispirnim fluidom - isplakom (disperznim sistemom vode i
koloidalne gline - bentonita).
Osnovna svrha ispirawa bu{otine je:
î{}ewe dna bu{otine od nabu{enih ~estica stene i
wihovo izno{ewe na povr{inu;
Hla|ewe i podmazivawe bu{a}e krune odnosno dleta;
Spre~avawe zaru{avawa zidova bu{otine.
Za ispirawe bu{otine primewuju se slede}a dva metoda

ispirawa:
Ispirawe direktnom cirkulacijom
Fluid za ispirawe se upumpava u bu{a}e {ipke, izme|u jezgra i
jezgrene cevi (pri jezgrovawu) i kroz otvore na kruni za jezgrovawe
ili dletu izbija na dno bu{otine. Zatim se prstenastim prostorom
izme|u bu{a}ih {ipki i zidova bu{otine vra}a na povr{inu nose}i
nabu{ene ~estice. Ovo je metod koji se naj~e{}e koristi pri
istra`nom bu{ewu (slika br. 4.1 a).
Slika br. 4.1 Cirkulacija ispirnog fluida u kanalu bu{otine [3]

Fluidi za ispirawe
Ispirawe indirektnom cirkulacijom

Ovim metodom fluid za ispirawe se upumpava u prstenasti
prostor izme|u bu{a}ih {ipki i zidova bu{otine, ulazi u otvore na
dletu, (izme|u jezgra i jezgrene cevi - pri jezgrovawu), i kroz bu{a}e
{ipke struji ka povr{ini. Ovaj na~in bu{ewa omogu}ava
maksimalno dobijawe uzoraka iz nabu{ene formacije u zonama
gubitka cirkulacije a uzorci ne dolaze u kontakt sa zidovima
bu{otine (slika br. 4.1 b).
4.1 Podela fluida za ispirawe

Termin fluid za ispirawe obuhvata sve fluide koji se koriste u
procesu bu{ewa odnosno ispirawa bu{otine. Isplaka je suspenzija
~vrstih ~estica u te~noj fazi. A te~na faza moè biti voda, nafta
ili wihova me{avina (emulzija). ^vrste ~estice mogu biti inertne,
kao nabu{ene ~estice stena ili reaktivne - kao gline koje uti~u na
karakteristike isplake. Hemijski aditivi se dodaju fluidu radi
regulisawa reolo{kih i filtracionih osobina.
Postoje razli~ite klasifikacije tipova fluida za ispirawe, a
naj~e{}e se vr{e prema wihovoj glavnoj komponenti, a to su:
voda (slatka i slana);
nafta;
gas.
Sve fluide za ispirawe moèmo podeliti na:
1) fluide na bazi vode koji sadrè:

vodu sa koncentracijom elektrolita mawom od 10 g/l,
glinu iz slojeva kroz koje se bu{i ili bentonit,
mineralne ili organske razre|iva~e,
prema potrebi organske koloide (skrob, karboksimetilce-
luloza, polimeri).
2) fluide na bazi slane vode koji sadrè:

vodu ~ija je koncentracija elektrolita ve}a od 10 g/l,
mineralne koloide,
organske koloide,
prema potrebi mineralne ili organske razre|iva~e.
Dele se na:
zasi}ene slane isplake,
isplake na bazi morske vode.
82
Fluidi za ispirawe
3) fluide na bazi nafte (uqno emulzione) sa kontinuiranom uqnom

fazom gde koli~ina vode odre|uje tip.
Dele se na:
isplake na bazi uqa, sa dispergovanom vodenom fazom u
malom zapreminskom procentu (3-5%),
inverzne emulzione isplake (voda u uqu), sa vodenom
disperznom fazom od 50% ili ve}em zapreminskom procentu
uz primenu aditiva za stabilizovawe sistema.
Uqne isplake se koriste za za{titu produktivnih slojeva, bu{ewe
slojeva rastvorqivih u vodi, spre~avawe zaglavqivawa alata,
osloba|awe zaglavqenog bu{a}eg alata i sl.
4) specijalne fluide
Ne pripadaju ni jednoj pomenutoj kategoriji i to su aerizovani
fluidi (isplaka, voda), vazduh (gas) i pena. Ovi fluidi se koriste za
re{avawe specifi~nih problema bu{ewa, kao na primer bu{ewe u
uslovima gubitka ispirnog fluida ili bubrewa nabu{enih slojeva
itd.
4.2 Materijali za izradu i obradu isplake
Osnovne sirovine za izradu isplake su glina i voda. Gline su

mineralni koloidi prisutni u isplaci, koje stvaraju suspenziju u
vodi, ~ine glavni element isplake i uti~u na reolo{ke i
filtracione osobine isplake.
Gline spadaju u grupu sedimentnih stena, a sastoje se iz
submikroskopskih minerala glina i raznih primesa. Ti minerali su
naj~e{}e alumosilikati sa listi}astom strukturom, a veli~ina
~estica je ispod 5 m. Me|u mineralima glina najva`niji su
kaolinit, hidroliskuni (ilit), monmorilonit (bentonit - koji je
nastao promenom vulkanskog pepela-tufova) i drugi alumosilikati.
Pored toga gline sadrè i okside alkalnih i zemnoalkalnih metala
Li, Na, K, Ca, Mg i Ba. Wihova kristalna re{etka je takva da ima
naizmeni~no pore|ane molekule SiO2, Al2O3 i H2O tj. tetraedar (SiO2)
- oktaedar (Al2O3) - tetraedar (SiO2). Minerali se sastoje od listi}a
koji u suspenziji predstavqaju veliku povr{inu za kontakt sa vodom.
Kao posledicu takve strukture, gline imaju odre|ene plasti~ne i
adsorpcijske osobine u odnosu na vodu. Minerali gline u dodiru sa
83
Fluidi za ispirawe
vodom postaju plasti~ni i bubre. U vezi sa sadràjem pomenutih

oksida je stepen disperzije i bubrewa gline. Dvovalentni katjoni
Ca++ i Mg++ pove}avaju sile privla~ewa izme|u listi}a i na taj na~in
smawuju vodenu oblogu. Jednovalentni katjoni Na+ i Li+, dovode do
smawivawa sila izme|u listi}a (glina se raspada - disperguje u ve}i
broj sitnih ~estica).
Bubrewe koje mewa reolo{ke karakteristike suspenzije gline,
posebno bentonita u vodi, tako|e mewa strukturu molekula.
Slika br. 4.2 Uzajamni uticaj monmorilonita i vode [22]
Uobi~ajeno je kori{}ewe industrijski pripremqene gline tzv.

bentonita (ime dobio po gradi}u Fort Benton u Vajomingu gde je
otkriven). Prirodni bentoniti sadrè kalcijum, a sposobnost
bubrewa se veoma pove}ava ako se kalcijum zameni natrijumom, tako
da su komercijalne bentonitske gline aktivirane hemijskom obradom
sa Na2CO3.
Voda koja se koristi za izradu isplake ne sme sadràti ve}e
koli~ine soli Ca++ i Mg++ (tzv. tvrda voda) zbog nepovoqnog uticaja
na koloidne osobine suspenzije (smawuje bubrewe gline) i efekat
hemijskih aditiva. Dodatkom NaOH (kausti~ne sode) ili Na2CO3
(kalcinirane sode) istaloì}e se Ca++ i Mg++.
Voda se javqa kao:
slobodna ili apsorbovana voda; znatna koli~ina vode moè
u}i izme|u listi}a ili ~estica i ima ulogu pri bubrewu
glina;
vezana voda, pri ~emu se razlikuje adsorbovana i zeolitska
(me|ulisti~na voda) koja prodire u re{etku kristala i
pove}ava razmak.
Isplake na osnovi vode su koloidne suspenzije koje sadrè
mineralne i organske koloide.
84
Fluidi za ispirawe
Koloidi su organski ili mineralni makromolekuli sa jakim

afinitetom prema sredini u kojoj su dispergovani. Oni u te~nosti
prema kojoj imaju afinitet ne stvaraju pravi rastvor ve} sol ili gel,
a pseudorastvori imaju neke specifi~nosti (reolo{ke, bubrewe,
adsorpcija i elektri~ne osobine).
Gline koje se koriste za isplaku sa slanom vodom - atapulgiti,
imaju igli~astu strukturu koja uti~e na slabiju kontrolu
filtracije.
Dodaci isplaci za smawewe filtracije su organski koloidi
koji sekundarno uti~u i na pove}awe reolo{kih vrednosti - skrob,
karboksimetilceluloza (CMC) i polimeri.
Za kontrolu viskoziteta koriste se razre|iva~i i
deflokulanti koji ujedno reguli{u gel isplake. Razre|iva~i
poboq{avaju koloidno stawe isplake, wenu stabilnost i za{ti}uju
koloide prisutne u isplaci, oni se dele na mineralne i organske.
Mineralni razre|iva~i su kompleksni fosfati (wihova primena je
ograni~ena na isplake sa temperaturom do 60C, jer su nestabilni na
vi{im temperaturama).
Organski razre|iva~i su tanini, lignin, derivati lignina i neki
sinteti~ki polimeri. Naj~e{}e se koriste lignosulfonati i to
ferohromlignosulfonat. On se pona{a kao razre|iva~ (u malim
koncentracijama) a inhibitor bubrewa glina i aditiv za kontrolu
filtracije (u vi{im koncentracijama).
Kada je potrebna gustina isplake ve}a od 1300 kg/m3 (za pove}awe
protivpritiska na zidove bu{otine radi spre~avawa prodora
podzemnih voda, nafte ili gasa, kao i zaru{avawa bu{otine) to se
postiè dodavawem oteìva~a, fino mlevenih nerastvornih
materija koje pove}avaju gustinu isplake a ne uti~u negativno na
ostale osobine. To mogu biti:
- barit (BaSO4) 4200 - 4400 kg/m3
- hematit (Fe2O3) 4900 - 5300 kg/m3
- galenit (PbS) 6800 - 7000 kg/m3
- kre~wak (CaCO3) 2700 kg/m3
Hemikalije za obradu isplake
Kausti~na soda - NaOH

- pove}ava pH i poboq{ava efikasnosti organskih
materijala (razre|iva~a i aditiva za kontrolu filtracije).
- pove}ava izda{nost glina
85
Fluidi za ispirawe
- smawuje rastvorqivost nekih kalcijumovih soli

- taloì kalcijum
Kalcinirana soda - Na2CO3
- pove}ava izda{nost glina
- vr{i taloèwe kalcijuma
Ga{eni kre~ - Ca(OH)2

- pove}ava viskozitet
- za izradu kre~ne isplake
- za uklawawe bikarbonata iz isplake zaga|ene sa CO2
- da se u~ine te~nim neke zasi}ene slane isplake
Natrijum bikarbonat - NaHCO3

- koristi se pri bu{ewu cementnih ~epova, spre~ava
zaga|ewe isplake jer taloì kalcijum iz cementa
Kalcijum sulfat - CaSO4

- koristi se za izradu isplake na bazi gipsa, jer kalcijumovi
joni iz rastvorenog gipsa spre~avaju bubrewe nabu{enih
glina
So - NaCl
- koristi se za izradu zasi}enih slanih isplaka
Specijalni materijali za isplaku
Baktericidi
Spre~avaju tj. zaustavqaju fermentaciju organskih koloida
(skrob itd.) u okolini gde postoje bakterije.
Otpewiva~i
Ubrzavaju degazaciju isplake, npr. vi{i alkoholi i
povr{inski aktivne materije.
Odglavqiva~i
Kod zaglave alata, sa naftom se dodaju i povr{inski aktivne
materije koje priawaju uz metalne delove smawuju}i
povr{inu dodira.
Materijali za smawewe trewa

Podmazuju i smawuju o{te}ewe dleta i kolone bu{a}ih
{ipki, npr. grafit u prahu.
86
Fluidi za ispirawe
Inhibitori korozije
Smawuju korozivno dejstvo na metal, isplaka koje imaju pH
niì od 10.
Zaptivni materijali
Gubitak ispirnog fluida pri bu{ewu kroz propusne slojeve
se spre~ava dodavawem zaptivnih materijala, ~ija je funkcija
da ispune i zatvore pukotine. Ovi materijali se dele na:
vlaknaste, listi}aste i zrnaste.
4.3 Izrada isplake
Prirodna (po~etna) isplaka je na bazi glina koje ulaze u isplaku

kao nabu{ene ~vrste ~estice iz formacije. Bu{ewe se po~iwe sa
~istom vodom dok se isplaka stvara sama prolaskom kroz glinovite
slojeve. Ova isplaka se upotrebqava pri lakim uslovima rada u
plitkim bu{otinama i poznatim formacijama. U toku bu{ewa kroz
formacije koji ne sadrè glinene sastojke isplaka gubi svoju
koloidalnost i glinene ~estice usled glinizacije zidova bu{otine.
Koli~ina gline koja je potrebna za pripremu jedini~ne

zapremine isplake odre|ene viskoznosti zavisi od disperzije gline.
Zapreminska izda{nost je broj kubnih metara isplake odre|ene
viskoznosti (15 mPas) koji se mogu dobiti od jedne tone gline
(bentonita).
Potrebna zapremina gline za izradu 1 m3 isplake moè se izra~unati

na slede}i na~in:
v
Vg = i (m3)
g v
Masa gline potrebne za pripremu 1 m3 isplake moè se izra~unati na

slede}i na~in:
q = Vg g (kg)
gde je:
g - gustina gline (sredwa vrednost 2400 kg/m3)
87
Fluidi za ispirawe
v - gustina vode (1000 kg/m3)

i - gustina isplake, kg/m3
Zapremina isplake potrebne za izradu odre|ene bu{otine moè se
izra~unati na slede}i na~in:
V = Vb + Vr + Vl (m3)
gde je:
Vb- zapremina bu{otine, m3
Vr- zapremina rezervoara, m3
Vl -gubitak isplake u bu{otini, m3 (zavisi od propusnosti stena
kroz koje se bu{i)
Masa gline potrebne za izradu bu{otine moè se izra~unati na

slede}i na~in:
Q = qV (kg)
gde je:
q - masa gline potrebne za pripremu 1 m3 isplake, kg
V - zapremina isplake potrebne za izradu bu{otine, m3
Kvalitet i osobine isplake se prilago|avaju u zavisnosti od

slojeva kroz koje se bu{i (tj. wihovog mineralo{kog sastava) i
dubine (pritiska koji u wemu vlada).
Isplaka svojim osobinama treba da doprinese brzom i
nesmetanom napredovawu bu{ewa, sigurnosti, spre~avawu te{ko}a
kao {to su zaglave i lomovi alata i izvo|ewe ostalih operacija u
kanalu bu{otine.
4.4 Funkcije fluida za ispirawe pri bu{ewu
U procesu bu{ewa fluid za ispirawe kao tehnolo{ka te~nost

ima veliki broj funkcija od kojih su najva`nije:
Uklawawe nabu{enih ~estica sa dna bu{otine i wihovo

izno{ewe na povr{inu
Ovo je primarna i najva`nija funkcija isplake u procesu

bu{ewa. Ispirni fluid uklawa nabu{ene ~estice sa dna bu{otine i
iznosi ih na povr{inu. Brzina uzlazne struje ispirnog fluida, treba
88
Fluidi za ispirawe
da je ve}a od brzine taloèwa ~estica u fluidu, u protivnom krupne

~estice }e se nakupiti na dnu bu{otine gde }e biti izloèni
dodatnom razarawu dletom i efikasnost bu{ewa }e se usled toga
smawiti. Kada se cirkulacija fluida prekine, krhotine skupqene u
dowem delu bu{otine mogu se istaloìti oko jezgrene cevi i
prouzrokovati wenu zaglavu u bu{otini.
Uzlazna brzina te~nosti (v) treba da neutrali{e brzinu
taloèwa ~estica (u), i omogu}i wihovo izno{ewe na povr{inu
(slika br. 4.3).
v = m (u + c ) (m/s)
m je koeficijent korekcije zbog neuniformnosti uzlazne struje
fluida u prstenastom prostoru usled trewa fluida o spoqnu
povr{inu bu{a}eg alata i zidove bu{otine (m = 1,2 do 1,3).
Slika br. 4.3 Tok fluida za ispirawe u kanalu bu{otine [3]
Brzina taloèwa nabu{enih ~estica varira sa veli~inom

~estica, wihovom gustinom i karakteristikama fluida za ispirawe.
Uzlazna brzina fluida u prstenastom me|uprostoru zavisi od
pre~nika bu{otine, dimenzija bu{a}eg alata, stawa bu{otine i
kapaciteta pumpe. Ona treba da iznosi pri bu{ewu sa dletima 0,6 -
0,8 m/s a pri jezgrovawu 0,25 - 0,30 m/s. Prevelika brzina razara
zidove bu{otine odnosno oteàva dobijawe neo{te}enog jezgra dok
mala brzina izaziva nedovoqno izno{ewe krhotina.
Ako kapacitet pumpe nije dovoqan da obezbedi potrebnu
uzlaznu brzinu, tada se koriste dve pumpe a ako druga pumpa nije
89
Fluidi za ispirawe
dostupna, iznad aparata za jezgrovawe se postavqa sediment cev,

otvorena sa gorwe strane, za sakupqawe krupnih nabu{enih ~estica
koje se ne mogu izneti do povr{ine.
Koli~ina fluida u cirkulaciji zavisi od pre~nika bu{otine i
bu{a}ih {ipki, veli~ine nabu{enih krhotina i gustine stenskog
materijala.
Transportni kapacitet ispirnog fluida zavisi od slede}ih
faktora: gustine i viskoziteta fluida, dimenzija i oblika
nabu{enih ~estica, rotacije bu{a}eg pribora i odnosa gustine
~estica stene prema gustini ispirnog fluida.
Hla|ewe i podmazivawe pribora za bu{ewe i krune
Toplota koja se stvara mehani~kim radom krune na dnu

(prilikom dislokacije stene), usled rotacije alata i trewa o zid
bu{otine i od temperature slojeva (geotermski gradijent) moè
izazvati o{te}ewe, deformisati bu{a}i pribor i krunu. Fluid
svojim kontinuiranim strujawem kroz dleto i alat odvodi i prenosi
ovu toplotu na povr{inu. Efekat podmazivawa zavisi od tipa
ispirnog fluida. Svojim koloidnim sastavom isplaka (posebno -
emulziona) doprinosi smawewu trewa i spre~ava prekomerno
stvarawe toplote. U tu svrhu koriste se razli~iti dodaci - aditivi
koji, posebno kod dubokih bu{otina i onih sa velikom devijacijom,
produàvaju vek trajawa alata.
Spre~avawe zaru{avawa zidova bu{otine
Ispirni fluid treba da ima takva fizi~ko-hemijska svojstva

koja }e osigurati da pre~nik bu{otine bude jednak pre~niku krune
(dleta).
a) Ispirni fluid svojim hidrostati~kim pritiskom stabilizuje
zidove bu{otine tj. neutrali{e (geomehani~ki) pritisak formacije
i spre~ava pomerawe - odlamawe nestabilnih (slabovezanih) delova
iz zida bu{otine, {to se postiè odgovaraju}om gustinom fluida.
b) Pojedine stene kao {to su gline, glinoviti lapori, {kriqci
u prisustvu vode bubre i na taj na~in suàvaju kanal bu{otine {to
moè dovesti do pove}awa torzije pri rotaciji bu{a}eg pribora i
wegove zaglave. U ciqu spre~avawa ovih pojava vr{i se obrada sa
Ca(OH)2 i tako disocirani joni Ca u H2O spre~avaju bubrewe glina i
pojave deformacija kanala bu{otine.
v) Glinene ~estice iz suspenzije na propusnim i poroznim
delovima kanala bu{otine formiraju glinenu oblogu koja nastaje
filtracijom teku}e faze u propusnu formaciju i tako spre~avaju
90
Fluidi za ispirawe
daqe prodirawe slobodne vode iz isplake u sloj. Formirawe glinene

obloge spre~ava zaru{avawe nekonsolidovanih i nestabilnih
formacija usled vlaèwa.
Kontrolisawe slojnog pritiska
U toku bu{ewa ispirni fluid treba da obezbedi dovoqan

hidrostati~ki pritisak kako bi se neutralisao pritisak formacije
i spre~io eventualni prodor slojnih fluida (vode, gasa ili nafte) u
kanal bu{otine odnosno omogu}ilo sigurno i nesmetano bu{ewe
kroz slojeve. Reguli{e se gustinom isplake tako da stub ispirnog
fluida ima ve}i pritisak od pritiska formacije (Ph>Pf).
Hidrostati~ki pritisak dat je jedna~inom:
Ph = g a H i (Pa)
gde je:
ga- gravitacijsko ubrzawe, 9,81 m/s2
H - dubina bu{otine, m
i - gustina fluida, kg/m3
Zadràvawe nabu{enih ~estica i materija za oteàvawe

prilikom prekida cirkulacije
Ispirni fluid ~estice koje iznosi za vreme cirkulacije treba

da zadrì u sebi kod prekida cirkulacije. Pri stajawu isplaka
prelazi u gel stawe i nabu{eni stenski materijal ostaje nepokretan
u isplaci i ne taloì se na dnu. Ponovnim pokretawem isplake gel
se razbija i isplaka postaje te~na (prelazi u sol stawe).
Ispirni fluid osim zadràvawa ~estica za vreme prekida
cirkulacije, mora omogu}iti wihovo izdvajawe na povr{ini.
Izdvajawe krupnijih ~estica se obavqa na vibracionim sitima a
sitnije se kasnije usled gravitacije taloè u kanalima i talo`nom
rezervoaru.
Spre~avawe korozije pribora za bu{ewe
Slojni fluidi (slane vode, CO2 i H2S) mogu imati veoma

izraèno korozivno dejstvo na celokupnu opremu u bu{otini.
Korozivnost se moè eliminisati pove}avawem pH vrednosti
isplake ili dodatkom inhibitora korozije i na taj na~in za{titi
pribor i za{titne cevi u bu{otini.
91
Fluidi za ispirawe
Obezbe|ivawe maksimuma informacija o nabu{enim slojevima
Interpretacija profila nabu{enih slojeva i podaci o

fluidima u slojevima dobijaju se na osnovu iznetih ~estica i jezgra.
Odgovaraju}i ispirni fluid omogu}ava veliki procenat uzimawa
jezgra {to je od velike va`nosti kod rudarsko-geolo{kih istra`nih
radova, za dobijawe maksimuma informacija o naslagama korisnih
mineralnih supstanci.
Ispuwavawe ovih funkcija zavisi od razli~itih osobina

ispirnog fluida i neki kompromisi su ~esto neophodni. Na
karakteristike fluida za ispirawe uti~e i oprema za bu{ewe koja
se koristi. Redovno i kompletno ispitivawe je bitno za kontrolu
osobina fluida a interpretacija rezultata ovih ispitivawa je
va`na za uspeh bu{ewa.
4.5 Osobine ispirnih fluida i ispitivawe
Razli~ite osobine ispirnih fluida se mere kao indikacija

wihovog delovawa u bu{otini. Metode merewa ovih osobina su
propisane tzv. standardnom procedurom za ispitivawe ispirnih
fluida. Ove procedure se revidiraju i pro{iruju periodi~no uz
prihvatawe novih testova. Osobine ~ija ispitivawa se uobi~ajeno
izvode su: gustina, viskozitet, filtracija, gel, pH vrednost itd.
4.5.1 Gustina
Gustina je definisana odnosom jedinice mase (m) i zapremine

(V) materije pod odre|enim pritiskom i temperaturom, a izraàva se
u kg/m3.
Merewe gustine fluida je neophodno za odre|ivawe: sadràja
gline u fluidu, sadràja taloga u fluidu (radi spre~avawa
zamuqivawa bu{otine) i hidrostati~kog pritiska Pf koji vr{i
fluid za ispirawe na zidove bu{otine.
Gustina fluida za bu{ewe, je u rasponu 1080 - 1300 kg/m3 za
konvencionalne glinovite isplake, od 700 do 900 kg/m3 za aerizovane
fluide i od 1300 do 2300 kg/m3 za oteàne isplake (sa dodatkom
92
Fluidi za ispirawe
barita ili drugih oteìva~a), zavisno od potrebnog hidrostati~kog

pritiska u bu{otini.
Oteàvawe isplake
Pre oteàvawa isplake odre|uje se koli~ina materijala za ovu

svrhu (naj~e{}e barita) koja je potrebna po jedinici zapremine
isplake. Potrebna koli~ina oteìva~a se izra~unava jedna~inom:
2 1
Q ot = V ot (kg)
ot 2
gde je:
V - zapremina isplake koju treba oteàti, m3
2- potrebna gustina isplake, kg/m3
1- po~etna gustina isplake, kg/m3
ot-gustina materijala za oteàvawe, kg/m3
Smawewe gustine
U odre|enim uslovima je potrebno smawiti gustinu isplake {to

se postiè dodavawem vode, nafte ili lak{e isplake.
Zapremina fluida za olak{avawe koji treba dodati isplaci (po
m3) je:
1 2
V= (m3)
2 f
gde je:
1- po~etna gustina fluida, kg/m3
2- èqena gustina fluida, kg/m3
f- gustina fluida koji se dodaje, kg/m3
Merewe gustine
Gustina isplake se najbrè i najjednostavnije odre|uje vagom za

isplaku. Vaga za isplaku je jednostavne konstrukcije. Prilago|ena je
za terensku upotrebu sa dovoqnom ta~no{}u merewa. Sastoji se od
postoqa sa leì{tem i dvokrake poluge sa posudom, poklopcem,
libelom, kliza~em i protivtegom. Na jednom kraku poluge nalazi se
posuda odre|ene zapremine, na suprotnom kraju je protivteg.
93
Fluidi za ispirawe
Slika br. 4.4 Vaga za merewe gustine isplake [23]
Na ba`darenom kraku poluge nalazi se skala za o~itavawe s

rasponom: 0,72 - 2,88 kg/dm3.
Postupak pri merewu se sastoji od slede}ih radwi:

skidawe poklopca i puwewe posude isplakom;
pa`qivo stavqawe poklopca na posudu, uz lagano okretawe;
~i{}ewe spoqne strane posude i poklopca;
vaga se postavqa u leì{te na postoqu;
pomicawem kliza~a vaga se uravnoteì;
pomo}u libele se proveri horizontalnost;
dobijena vrednost o~ita se na skali, kod strelice na kliza~u
(bliè osloncu).
Gre{ke pri merewu su mogu}e usled nedovoqno napuwene posude
i zapewene isplake.
4.5.2 Viskozitet
Pri strujawu fluida (te~nosti ili gasa) dolazi do trewa izme|u

slojeva fluida koji se kre}u razli~itim brzinama. Viskozitet
isplake je u funkciji:
viskoziteta te~ne faze;
veli~ine, oblika i broja ~estica ~vrste faze;
uzajamnih sila me|u wima.
Za merewe viskoziteta se koriste mar{ov levak i rotacioni

viskozimetar.
Mar{ov levak omogu}ava brzo utvr|ivawe vrednosti
viskoziteta isplake. Pribor za merewe Mar{ovog viskoziteta
sastoji se od levka sa sitom veli~ine otvora 1,59 mm (20 otvora po
94
Fluidi za ispirawe
in~u), graduirane posude od 1000 cm3 i {toperice. Pre~nik levka

iznosi 150 mm na vrhu, a visina mu je 300 mm. Na dnu se levak
zavr{ava cev~icom dugom 50 mm i pre~nika 5 mm. Zapremina levka
od dna do sita je 1500 cm3. Levak je prikazan na slici br. 4.5.
Slika br. 4.5 Mar{ov levak [23]

levak se drì uspravno, sa zatvorenim dowim otvorom;
prome{ani uzorak isplake se sipa kroz sito sve dok se
povr{ina isplake ne izjedna~i s povr{inom sita (1500 cm3);
otvor levka se osloba|a, uz istovremeno ukqu~ivawe
{toperice, isticawe isplake u graduiranu posudu. Meri se
vreme isticawa 1000 cm3 isplake;
vreme u sekundama ozna~ava Mar{ov viskozitet isplake.
Dobijena vrednost naziva se relativni viskozitet a predstavqa

vreme isticawa te~nosti iz levka. Merena vrednost je pod uticajem
gelirawa i gustine koja mewa hidrostati~ki pritisak isplake u
levku te nije uporediva sa vrednostima dobijenim drugim
instrumentima. Vreme isticawa 1 l ~iste vode iznosi 28 s 1 s.
Rotacioni viskozimetar sa direktnim o~itavawem vrednosti

napona smicawa na skali instrumenta, se koristi za merewe mnogo
zna~ajnijih reolo{kih osobina fluida za ispirawe. To je
instrument rotacionog tipa, baziran na principu rada dvaju
koncentri~nih cilindara, tako da se isplaka za merewe nalazi u
prstenastom prostoru izme|u punog vaqka i cilindra. Cilindar se
okre}e konstantnom brzinom. Kod okretawa cilindar proizvodi
torziono naprezawe, koje se preko ispitivane isplake, prenosi na
merni vaqak. Torziona opruga suprotstavqa se okretawu vaqka, a
ostvareno okretawe se o~itava na skali instrumenta.
95
Fluidi za ispirawe
Ovaj instrument se koristi za merewe plasti~nog viskoziteta,

prividnog viskoziteta, granice te~ewa i ~vrsto}e gela isplake.
Proizvodi se u dve varijante:
- terenski sa 2 broja obrtaja (600 i 300 min-1), (slika br. 4.6) i
- laboratorijski sa 6 (600, 300, 200, 100, 6, 3 min-1) ili sa kontinual-
nom promenom broja obrtaja.
Plasti~ni viskozitet, prividni viskozitet i granica te~ewa
odre|uju se sa 300 i 600 min-1, a ~vrsto}a gela laganim okretawem
ve}eg dugmeta mewa~ke kutije prstima (kod dvobrzinskog modela),
ili pri brzini od 3 min-1 kod vi{ebrzinskog modela.
Na veli~inu prividnog viskoziteta uti~u veli~ine plasti~nog
viskoziteta (p) i granica te~ewa ispitivane te~nosti (0).
Plasti~ni viskozitet je prouzrokovan prisustvom ~estica
(~vrste faze) u isplaci (zavisi od wihove koncentracije) i
predstavqa pove}awe sile smicawa iznad ta~ke te~ewa, a izazvan je
otporom trewa izme|u ~vrstih ~estica, ~estica i fluida i smicawa
samog fluida.
Slika br. 4.6 Rotacioni dvobrzinski viskozimetar [23]
Granica te~ewa je veli~ina naprezawa u isplaci, koja izaziva

prelaèwe isplake iz stawa mirovawa u stawe kretawa. Ovo
naprezawe uslovqeno je silama privla~ewa izme|u ~vrstih ~estica
(aktivne faze) u isplaci tj. elektrosvojstava. Dok isplaka miruje
ove sile su tako raspore|ene, da se privla~ne i odbojne sile nalaze u
ravnoteì. Granica te~ewa ukazuje na veli~inu ovih sila.
96
Fluidi za ispirawe

uzorak isplake sipa se u posudu do gravirane oznake, i
cilindar urawa sve dok isplaka ne dostigne crtu;
ukqu~uje 600 min-1, pri~eka da se skala umiri, a zatim na
skali o~itava dobijena vrednost;
ukqu~uje 300 min-1, pri~eka da se skala umiri, a zatim na
skali o~itava dobijena vrednost.
Rezultati:
p (plasti~ni viskozitet) 600 - 300 (mPas)

a (prividni viskozitet) 600 /2 (mPas)
0 (granica te~ewa) (300 - p) 0,478 (Pa)
4.5.3 ^vrsto}a gela
Kada se prekine tok isplake, ~vrste ~estice u isplaci

nastavqaju kretawe sve dok ne zauzmu poloàj u kojem postoji
ravnoteà izme|u privla~nih i odbojnih sila tih ~estica i fluida.
^vrsto}a gela karakteri{e sposobnost glinene isplake da zadrì
~estice stena u suspenziji. Veli~ina ~vrsto}e gela je merilo
minimalno potrebnog naprezawa, koje }e posle izvesnog vremena
mirovawa omogu}iti klizawe ~vrstog tela u isplaci. ^vrsto}a gela
je funkcija sila izme|u ~estica ~vrstih i te~nih materija u isplaci.
S obzirom da se privla~ewe ~estica gline u isplaci razvija
postepeno, veli~ina ~vrsto}e gela zavisi od vremena mirovawa
isplake rastu}i brzo u po~etku a posle mnogo sporije dok se ne
dostigne odre|ena granica.
Za odre|ivawe ~vrsto}e gela obi~no se izvode dva merewa: odmah
nakon prestanka kretawa isplake i nakon mirovawa isplake u
trajawu 10 minuta. Obe vrednosti ~vrsto}e gela bi}e nula kod
idealnih te~nosti, ali }e biti razli~ite kod suspenzija kao {to je
isplaka. Razlika o~itavawa predstavqa merilo tiksotropije
isplake.
Tiksotropija je sposobnost fluida da kada je u stawu mirovawa
pre|e u gel, polu~vrsto stawe i da iz tog stawa, pokretawem pre|e
ponovo u te~no stawe. To je reverzibilno svojstvo.
Merewe ~vrsto}e gela se moè vr{iti instrumentima kojima se
meri viskozitet isplake, kao i za to posebno konstruisanim
instrumentima.
97
Fluidi za ispirawe
Merewe rotacionim viskozimetrom se sastoji od slede}ih radwi:

isplaka se prome{a na 600 min-1 tokom 10 - 15 s, i ostavqa u
mirovawu 10 s;
prstima se lagano okre}e ve}e dugme u smeru kazaqke na satu.
Maksimalni otklon skale pre razbijawa gela je vrednost
po~etne ~vrsto}e gela;
isplaka se prome{a na 600 min-1 tokom 10 - 15 s, i ostavqa u
mirovawu 10 minuta;
ponavqa se postupak pod ta~kom 2. Maksimalni otklon skale
daje vrednost ~vrsto}e gela nakon 10 minuta mirovawa.
Rezultat:
dobijena vrednost po~etne ~vrsto}e gela i ~vrsto}e gela
nakon 10 minuta mirovawa o~itavaju se u lb/100 ft2.
mnoèwem s 0,478 dobijaju se vrednosti ~vrsto}e gela u Pa.
o~itane vrednosti beleè se na slede}i na~in:
~vrsto}a gela isplake x/y
gde je: x = po~etna vrednost ~vrsto}e gela
y = vrednost ~vrsto}e gela nakon 10 minuta mirovawa.
4.5.4 Filtracija
Jedno od najva`nijih fizi~kih svojstava isplaka je izlu~ivawe

te~ne faze iz wih odnosno wihovo filtrirawe. Za filtrirawe se
moè re}i da je merilo sposobnosti isplake, da {upqikave,
propustqive zidove bu{otine obloì tankom slabopropustqivom
oblogom. Ova glinena obloga (ispla~ni kola~) spre~ava daqe
prodirawe filtrata isplake u zidove bu{otine.
Na koli~inu izdvojenog filtrata uti~u: vreme, pritisak,
temperatura i stepen disperzije glinenih ~estica. Isplake koje
sadrè vi{e aktivnih koloidnih ~estica imaju mawe filtrirawe i
stvaraju tawu glinenu oblogu. Nasuprot tome, isplake s mawe
koloidnih a vi{e inertnih ~estica stvaraju debqu oblogu na
zidovima kanala bu{otine. Filtracija isplake se odre|uje sa dva
standardna testa: jedan je pri temperaturi okoline i pritisku od 700
kPa, a drugi pri 150 C i 3500 kPa. Ovaj drugi daje reprezentativnije
osobine isplake prema uslovima koji vladaju u bu{otini.
Filter presa
Standardna filter presa se sastoji od }elije za isplaku,
okvirnog nosa~a sa T zavrtwem i regulacionog ventila s
98
Fluidi za ispirawe
manometrima. ]elija za isplaku se sastoji od cilindra, poklopca,

sita, dna i gumenih zaptivki. Filtrira se kroz filter-papir
veli~ine sita a filtrat se sakupqa u menzuru.
Radni pritisak iznosi 700 kPa, a dobija se preko regulacionog
ventila od komprimovanog azota, vazduha ili CO2. Meri se koli~ina
te~nosti koja istekne za 30 minuta na temperaturi okoline.
Filter presa je prikazana na slici br. 4.7.
Slika br. 4.7 Filter presa [23]
Postupak pri merewu se sastoji iz slede}ih faza:

}elija se sastavqa slede}im redosledom: dno, gumeni
zaptivni prsten, sito, filter papir, gumeni zaptivni prsten
i cilindar. Cilindar se u~vr{}uje uz dno;
}elija se puni isplakom do 6 mm od vrha i postavqa na nosa~.
Proverava da li se na poklopcu nalazi zaptiva~ i zatim T-
zavrtwem okvirnog nosa~a u~vr{}uje poklopac na }eliju;
graduirana menzura se stavqa pod izlivnu cev~icu sme{tenu
na dnu;
zatvara se regulacioni ventil, otvara ventil na boci.
Okretawem regulacionog ventila uspostavqa se pritisak od
700 kPa. Otvara se ventil postavqen na okvirnom nosa~u;
ukqu~uje {toperica i zapo~iwe merewe vremena;
nakon 30 minuta prekida se dovod vazduha zatvarawem
ventila postavqenog na okvirnom nosa~u. Otvarawem
ispusnog ventila ispu{ta se vi{ak pritiska iz }elije;
o~itava zapremina filtrata sakupqenog u menzuri.
99
Fluidi za ispirawe
Koli~ina izdvojenog filtrata izraèna u cm3 ozna~ava stepen

filtracije.
U praksi se izvodi i skra}eni postupak filtracije u trajawu od
7,5 minuta, koli~ina filtrata prikupqena za to vreme se o~ita i
mnoèwem sa dva daje pribli`nu vrednost koliko bi se sakupilo
posle 30 minuta.
Osim koli~ine filtrata, meri se debqina glinene obloge i wen
kvalitet.
4.5.5 Sadràj peska
Odre|ivawe sadràja peska u isplaci je neophodno jer

prekomerna koli~ina peska izaziva formirawe debele porozne
glinene obloge na zidu bu{otine, ili se pove}ava gustina isplake i
dolazi do taloèwa na dnu bu{otine oko alata kad je cirkulacija
isplake prekinuta. Visoki sadràj peska tako|e moè delovati
abrazivno na delove ispirne pumpe, potisne vodove, bu{a}e {ipke i
ostalu opremu.
Pod sadràjem peska obuhvatamo sve ~vrste ~estice u isplaci
~ije dimenzije su ve}e od 74 m (zadràvaju se na situ sa 200 otvora
po in~u).
Oprema za odre|ivawe sadràja peska sastoji se od sita sa 200
otvora po in~u, levka i staklene menzure graduirane od 0 do 20% za
direktno o~itavawe sadràja peska. Oprema je prikazana na slici
br. 4.8.
Slika br. 4.8 Pribor za odre|ivawe sadràja peska [23]
100
Fluidi za ispirawe
Postupak merewa se sastoji iz slede}ih faza:

isplaka se sipa u menzuru do oznake isplaka i dodaje voda
do oznake voda. Zatvara se otvor menzure i dobro promu}ka.
razre|ena isplaka izliva se na sito, dodaje jo{ vode u
menzuru, promu}ka i ponovo izliva na sito. Sito se stavqa
pod slavinu i lagano ispira pesak od ~estica gline i
isplake.
levak se postavqa sa gorwe strane sita s peskom, polako
obr}e, prislawa na otvor menzure i ispira blagim mlazom
teku}e vode (sa suprotne strane peska). Ostavqa da se pesak
slegne.
o~itavawe koli~ine peska istaloènog u menzuri kao
sadràja peska u isplaci.
4.5.6 Koncentracija vodonikovih jona (pH vrednost)
Stepen kiselosti ili alkalnosti isplake odre|en je

koncentracijom slobodnih vodonikovih jona. Koncentracija
vodonikovih jona u isplaci izraèna je kao pH vrednost. Neutralna
te~nost ima pH vrednost 7. Najslabija alkalnost te~nosti ima pH
ne{to iznad 7, a najve}a alkalnost ima pH 14. Slabo kisele te~nosti
imaju pH vrednost ne{to ispod 7, a jako kisele te~nosti imaju pH
vrednost 1.
pH vrednost je odraz hemijskog stawa i ukazuje na potrebu
hemijske obrade isplake ili na pojavu {tetnih ~estica u isplaci.
Merewe pH vrednosti
a) Indikatorskim papirom
To je najbrì na~in merewa koji se bazira na sposobnosti nekih
organskih materija da mewaju boju zavisno od pH vrednosti te~nosti
sa kojom dolaze u kontakt.
Merewe se izvodi idikatorskim papirom (lakmus traka), koji u
filtratu (isplaci) mewa boju. Upore|ivawem dobijene boje sa
referentnom skalom boja nalazi se odgovaraju}u vrednost pH.
Preciznost je retko ve}a od 0,5 pH ali ~esto dovoqna za terensku
praksu.
b) Elektronskim pH-metrom
Ovaj aparat daje koncentraciju H+ jona merewem elektri~nog
potencijala kroz elektrodu koja je urowena u ispitivani rastvor. pH
vrednost rastvora (filtrata ili isplake) o~itava se direktno na
broj~aniku. Preciznost ure|aja je veoma velika.
101
Fluidi za ispirawe
Kod isplaka pH vrednost se kre}e u rasponu 8 - 12, jer ona uti~e

na rastvorqivost organskih razre|iva~a, disperziju gline u vodi i
zato {to bi kisela isplaka delovala korozivno na bu{a}i pribor.
4.5.7 Sadràj ~vrstih ~estica, vode i uqa
Meri se ne samo kao osnova za kontrolu sadràja uqa u

emulzionim isplakama, ve} tako|e kao pomo} pri kontroli osobina
isplake. Sadràj ~vrste faze uti~e na brzinu bu{ewa i reolo{ka
svojstva isplake. Kontrola ~vrstih ~estica na optimumu je veoma
poèqna za ukupno poboq{awe svojstava isplake.
Ovim merewem se dobija zapreminski sadràj ~vrstih ~estica
koje sadrì uzorak isplake, te zapreminski sadràj vode i
eventualno uqa u uzorku isplake.
Merewe se izvodi zagrevawem poznate koli~ine uzorka isplake
i hla|ewem isparewa vode i uqa iz uzorka. Kondenzat se hvata u
staklenu menzuru i meri. Iz odnosa koli~ine uzorka i kondenzata
utvr|uje se sadràj ~vrstih i te~nih sastojaka isplake.
Za odre|ivawe sadràja ~vrstih ~estica i te~ne faze u isplaci
sluì retorta koja se sastoji od }elije za isplaku, pla{ta greja~a,
greja~a, poklopca, kondenzatora i menzure.
4.5.8 Hemijska analiza
Hemijska analiza filtrata i isplake se vr{i kao pomo} kod

identifikacije zaga|iva~a i pri kontroli osobina isplake. Ove
analize mogu biti kvalitativne ili kvantitativne i obuhvataju:
alkalnost, sadràj karbonata, hlorida, kalcijuma, sulfata, H2S,
elektrootpornost itd.
4.6 Odstrawivawe nabu{enih ~estica iz isplake
Fluid za ispirawe iznosi iz bu{otine nabu{ene ~estice koje

treba odstraniti pre ponovnog utiskivawa fluida u bu{otinu.
î{}ewe se obavqa u sistemu kanala i bazena taloèwem,
vibracionim sitima i hidrociklonima.
102
Fluidi za ispirawe
î{}ewe fluida u kanalima i talo`nicima
Taloèwe krupnijih ~estica se vr{i u talo`nom rezervoaru a

odatle fluid prelazi u kanale koji povezuju sve rezervoare. Kanali
su razli~itih dimenzija odnosno duìna, zavisno od koli~ine
isplake koja treba da cirkuli{e.
Slika br. 4.9 Sistem kanala i talo`nika [3]
Oni su nagnuti (1-2) a na pojedinim delovima dna su pregrade koje

usporavaju tok fluida i omogu}avaju taloèwe ~vrstih ~estica.
Ispirni fluid iz kanala prelazi u usisni rezervoar iz kojeg pumpa
pre~i{}en fluid ponovo potiskuje u bu{otinu.
î{}ewe fluida vibracionim sitima
Kod bu{otina koje su ve}e dubine i kada se zahteva ve}a

kontrola osobina isplake za pre~i{}avawe se koriste vibraciona
sita.
Slika br. 4.10 Vibraciono sito [25]
103
Fluidi za ispirawe
Posle izlaska iz bu{otine isplaka se odvodi na vibraciona sita.

Ona se sastoje iz jednog ili vi{e koso ili horizontalno
postavqenih sita koja vibriraju tako da nabu{ene ~estice ostaju na
situ a isplaka prolazi kroz otvore. Veli~ina otvora i povr{ina
sita se bira prema karakteristikama formacije koja se bu{i i
viskozitetu isplake.
î{}ewe fluida hidrociklonima
Za odstrawivawe najsitnijih ~estica (pesak, silt)

upotrebqavaju se hidrocikloni. U gorwi deo se tangencijalno pod
pritiskom dovodi isplaka. ^vrste ~estice se odvajaju usled
centrifugalne sile iz isplake i prolaze kroz otvor na dnu, a
pre~i{}ena isplaka izlazi kroz cev na gorwoj strani.
Slika br. 4.11 Hidrociklon [25]
4.7 Pumpe za ispirawe
Pumpa kod istra`nog bu{ewa treba da obezbedi odre|ene

parametre za svaki reìm bu{ewa:
odgovaraju}u koli~inu te~nosti (odre|enu uzlaznu brzinu) za
izno{ewe nabu{enih ~estica;
adekvatan pritisak za savladavawe svih otpora u sistemu za
cirkulaciju.
104
Fluidi za ispirawe
Klipne pumpe po svojim tehni~kim karakteristikama vi{e

odgovaraju uslovima koji se pojavquju u toku bu{ewa.
Centrifugalne pumpe nisu pogodne, usled smawewa kapaciteta
kao posledice velikih otpora i ve}oj izloènosti abrazivnom
delovawu fluida.
Klipne pumpe mogu biti jednoklipne, dvoklipne i troklipne.
Konstrukcija se moè zasnivati na jednostranom ili dvostranom
dejstvu klipa. Ove posledwe imaju ravnomernije potiskivawe, bez
ve}ih prekida, naro~ito ako imaju ve}i broj klipova.
Glavne karakteristike pumpi su: mehani~ka snaga, broj hodova,
duìna hoda, maksimalni unutra{wi pre~nik cilindra.
Ove karakteristike omogu}avaju nam da odredimo:
mogu}i kapacitet pumpe,
maksimalne radne pritiske,
hidrauli~ku snagu.
Ispirne pumpe s cilindrima velikih pre~nika daju veliki
kapacitet i niske pritiske.
Ispirne pumpe s cilindrima malih pre~nika daju mali kapacitet i
velike pritiske.
U uslovima kada jedna pumpa sama ne moè obezbediti dovoqan
kapacitet ili pritisak, mogu se spojiti dve pumpe. Paralelno
spojene pumpe imaju zasebne usisne vodove, ali se potiskivawe vr{i
u zajedni~ki vod i kapaciteti se sabiraju. Serijski spojene pumpe -
prva pumpa otpu{ta u usis druge pumpe, a ukupni pritisak je zbir
pojedina~nih pritisaka.
Kapacitet pumpe
Cirkulacijom ispirnog fluida iz kanala bu{otine se iznose

nabu{ene ~estice a brzina izno{ewa zavisi od kapaciteta koji
obezbe|uje pumpa. Kapacitet pumpe zavisi od pre~nika cilindra,
broja hodova klipa u jedinici vremena i duìne hoda. Kapacitet
ispirnih pumpi se izra~unava prema:
Q = h A L n (dm3)
gde je:
h - hidrauli~ni koeficijent korisnog dejstva (0,8 - 0,9)
A - unutra{wa povr{ina preseka cilindra, dm2
L - duìna hoda klipa, dm
n - broj hodova klipa
105
Fluidi za ispirawe
Slika br. 4.12 [ema pumpe sa jednostranim dejstvom [32]
Od ure|aja koji se nalaze na pumpi treba pomenuti:

vazdu{nu komoru koja sluì da ublaì pulsacije te~nosti
tokom potiskivawa. To se postiè sabijawem vazduha u
komori. Pulsacije su najve}e kod jednoklipnih, jednostranih
pumpi;
manometar na kome se o~itava pritisak, koji predstavqa
zbir svih hidrauli~kih otpora u proticawu isplake, koje
pumpa mora da savlada;
sigurnosni ventil koji ima ulogu da sa~uva pumpu od
o{te}ewa u slu~aju velikih hidrauli~kih otpora koji se
mogu javiti tokom cirkulacije fluida, ventil se tada otvara
i propu{ta fluid.
Snaga potrebna za pokretawe pumpe se odre|uje formulom:
Q P f
N= (kW)

gde je:
Q - kapacitet ispirne pumpe, dm3/s
P - pritisak koji ostvaruje pumpa, MPa
f - gustina fluida, kg/dm3
- koeficijent korisnog dejstva
106
Fluidi za ispirawe
4.8 Ispirawe bu{otina gasom
Kao fluid za ~i{}ewe dna bu{otine od nabu{enih ~estica

moè se koristiti i gas, naj~e{}e vazduh. Oprema potrebna za
bu{ewe uz ispirawe vazduhom je prikazana na slici br. 4.13.
Komprimovani vazduh, koji obezbe|uje kompresor, kroz vodove se
potiskuje u bu{a}e {ipke. Vazduh koji izbija ispod dleta zahvata
nabu{ene ~estice stena sa dna bu{otine i iznosi ih kroz prstenasti
prostor do povr{ine i odvodnog cevovoda a zatim u posudu za
skupqawe ~estica. Krhotine se sakupqaju u posudi a ~ist vazduh
odlazi u atmosferu. Bu{ewe uz ispirawe vazduhom (gasom) zahteva da
se u{}e bu{otine opremi ure|ajem koji onemogu}ava gubitak vazduha,
a omogu}ava slobodnu rotaciju bu{a}ih {ipki.
Prednosti ispirawa vazduhom (gasom):

ovaj metod obezbe|uje zna~ajno pove}awe brzine bu{ewa u
pore|ewu sa bu{ewem uz ispirawe isplakom. To se
obja{wava ~iwenicom da nema stuba ispirnog fluida u
bu{otini koji vr{i kompakciju stene na dnu. Stoga, {to je
ve}a dubina bu{otine to je ve}a razlika u brzini bu{ewa
izme|u ova dva metoda;
dleta za bu{ewe imaju duì radni vek usled boqeg ~i{}ewa
dna bu{otine tj. ne dolazi do sekundarnog drobqewa
nabu{enih ~estica odnosno dodatnog tro{ewa se~iva dleta;
ovaj na~in bu{ewa elimini{e ispirawe, rastvarawe i
zaga|ewe jezgra;
lak{e je odrediti litolo{ke kontakte u geolo{kim
sekcijama analiziraju}i krhotine jer nisu zaga|ene isplakom
ili izme{ane sa ~esticama iz pli}ih slojeva;
eliminisano je ispirawe, zaru{avawe zidova bu{otine u
stenama koje su podlo`ne vlaèwu;
u slojevima u kojima usled postojawa pukotina i prslina
dolazi do gubitka isplake, vazduh omogu}ava bu{ewe bez
te{ko}a i izno{ewe ve}eg dela krhotina;
eliminisani su tro{kovi dopremawa vode, gline, aditiva,
priprema rezervora za ispirni fluid i talo`nika.
107
Fluidi za ispirawe
Slika br. 4.13 Oprema za bu{ewe uz ispirawe vazduhom
Nedostaci ispirawa vazduhom (gasom):

ovaj na~in se ne moè primeniti u glinovitim i
slabovezanim formacijama (pesak, {qunak, obluci). Pri
bu{ewu plasti~nih glina formiraju se krupni komadi koje
ne moè izneti struja vazduha. Zidovi bu{otina u nevezanim
stenama, ako nisu podràni isplakom, se osipaju, klize i
zaru{avaju;
u slojevima sa vodom bu{ewe uz ispirawe vazduhom ili gasom
postaje nemogu}e, i tada se moè pre}i na bu{ewe uz
ispirawe penom.
Ispirawe vazduhom (gasom) se naj~e{}e primewuje pri bu{ewu u:

stabilnim, ~vrstim stenama, formacijama koje ne sadrè
glinu i nisu sklone osipawu i ne sadrè vodu;
slojevima koji apsorbuju vodu, bubre i tako smawuju pre~nik
bu{otine;
formacijama koje se rastvaraju vodom (mineralne soli);
oblastima gde nije mogu}e obezbediti vodu.
108
5. Pribor za bu{ewe
Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem je postupak mehani~kog

razarawa stene pri kome nastaje cilindri~na podzemna prostorija u
steni ~iji je naziv bu{otina. Kod istra`nog bu{ewa sa jezgrovawem,
bu{otina predstavqa posledicu nastalu va|ewem jezgra. Jezgro kod
dobro projektovanog istra`nog bu{ewa uz primenu adekvatne
tehnologije, odgovaraju}e opreme i pravilno odre|enog reìma
bu{ewa predstavqa neporeme}eni ise~ak stenskog masiva. Kod dobro
vo|enog istraìvawa leì{ta bu{ewem sa jezgrovawem na osnovu
rezultata ispitivawa na jezgru mogu se definisati sva svojstva
stenskog masiva bitna za izbor metode i tehnologije otkopavawa
istraìvanog leì{ta.
Iz tog razloga, u prethodnim poglavqima, kqu~ni zna~aj je dat
na~inu razarawa masiva mehani~kim dejstvom bu{a}ih kruna,
bu{a}im krunama i aparatima za jezgrovawe i postupcima
jezgrovawa.
No, kao {to je ranije ve} napomenuto, bu{ewe sa jezgrovawem je
zbir odre|enih procedura, tj. tehnolo{kih postupaka koji
podrazumeva primenu odgovaraju}e opreme i pribora. Zato }e u ovom
poglavqu biti govora o ostalom priboru koji je sastavni deo
postrojewa za bu{ewe i bez koga se bu{ewe ne moè obavqati.
Veoma je va`no ista}i da je danas u svetu razvijeno vi{e
standarda koji propisuju dimenzije pribora za bu{ewe. Podrazumeva
se da pribor koji se koristi u jednoj kompoziciji bu{a}eg pribora
mora biti u okviru istog sistema standarda. Inèwersko prakti~no
iskustvo preporu~uje ~ak i istog proizvo|a~a.
Svi poznati standardi nalaze se u jednom od dva merna sistema:
Metri~ki sistem
Anglo-ameri~ki sistem
U metri~kom sistemu najpoznatiji je Craelius standard koji je
uspostavio poznati svetski proizvo|a~ sa istim imenom. Ovom
sistemu pripada i JUS standard koji je izuzev malih razlika
istovetan Craelius standardu.
U Anglo-ameri~kom (inch) sistemu bitna su dva standarda
DCDMA (Diamond Core Drill Manufacturers Association) tj. Ameri~ki
standard i CDDA (Canadian Diamond Drilling Association) tj. Kanadski
standard.
Pribor za bu{ewe
Slika br. 5.1 Uporedni pregled dimenzija kruna, jezgrenih cevi,

bu{a}ih {ipki i oblo`nih kolona Craelius i DCDMA standarda [32]
110
Pribor za bu{ewe
Svi standardi propisuju spoqa{wi i unutra{wi pre~nik

dijamantske krune, spoqa{wi pre~nik spojnice. Standardizovane su
i dimenzije ostalog pribora, vrste materijala od koga se izra|uju i
na~in spajawa.
Metri~ki standard propisuje deset veli~ina kruna (36, 46, 56, 66,
76, 86, 101, 116, 131, 146) koje se upotrebqavaju sa raznim tipovima
cevi za jezgrovawe. U ovom sistemu predvi|eno je da spojnica
pro{iriva~ ima pre~nik 0,2 - 0,3 mm ve}i od spoqnog pre~nika
odgovaraju}e krune. Na slici br. 5.1 dat je uporedni prikaz
standardnih pre~nika bu{ewa, wima odgovaraju}ih cevi za
jezgrovawe, bu{a}ih {ipki i oblo`nih kolona Craelius i DCDMA
standarda.
5.1 Spojnice
Spojnica krune (pro{iriva~) spaja bu{a}u krunu sa cevi za

jezgrovawe, odnosno aparatom za jezgrovawe. Izra|uje se od
kvalitetnog alatnog ~elika. Moè biti u standardnoj izradi ili
sluì i kao pro{iriva~ kada ima ugra|ena se~iva od volfram
karbida ili dijamantska se~iva. U tom slu~aju odràva pre~nik
bu{otine i stabilizuje jezgrenu cev. Izgled spojnice pro{iriva~a
prikazan je na slici br. 5.2.
Slika br. 5.2 Spojnice pro{iriva~i [32]
111
Pribor za bu{ewe
5.2 Hvata~i jezgra
Hvata~ jezgra ima funkciju da pri podizawu aparata za

jezgrovawe, a po zavr{enom bu{ewu, ~vrsto stegne jezgro i omogu}i
wegovo kidawe. Tako|e, omogu}ava prihvat jezgra u cevi do izno{ewa
na povr{inu. Hvata~ jezgra se zavisno od tipa aparata za jezgrovawe
nalazi u kruni ili u spojnici. Mogu} poloàj hvata~a sa principom
wegovog delovawa prikazan je na slici br. 5.3. Hvata~ je sa
unutra{we strane nazubqen kako bi {to ~vr{}e uhvatio jezgro.
Ku}i{te hvata~a jezgra je konusno, kao i spoqna strana hvata~a.
Izra|uje se od kvalitetnog visoko elasti~nog i ìlavog ~elika.
Jezgro, formirano se~ivima po unutra{wem obodu krune,
prolazi kroz hvata~ i spojnicu i ulazi u cev. Pri nailasku na hvata~
potisne ga u gorwi deo ku}i{ta i {ire}i ga, uz blagi otpor prolazi
kroz wega. Po zavr{enom bu{ewu tj. puwewu cevi prekida se
rotacija i kompozicija bu{a}eg pribora se ure|ajima za
manevrisawe povla~i navi{e. Hvata~, po{to je priqubqen uz jezgro,
povla~i se u suèni deo ku}i{ta i sve ~vr{}e steè jezgro. Wegova
nazubqena unutra{wa strana onemogu}ava proklizavawe jezgra. Kada
sila zatezawa prevazi|e ~vrsto}u na istezawe stene koja se bu{i
do}i }e do kidawa jezgra ispod hvata~a.
Tokom svakog sklapawa aparata za jezgrovawe, pre wegovog
spu{tawa u bu{otinu, proverava se stawe hvata~a. Provera se
obavqa tako {to se hvata~ navu~e na jezgro koje je formirala kruna
koja je u kompoziciji bu{a}eg pribora. Moè se dogoditi da je hvata~
pohaban i da ne steè jezgro dovoqno ~vrsto i da se ne moè
izvr{iti wegovo kidawe po zavr{enom bu{ewu ili da ga ne drì
dovoqno ~vrsto i da jezgro ispadne u bu{otinu tokom izvla~ewa
kolone bu{a}eg pribora. Ovo se naj~e{}e doga|a kada se sa novom
krunom koristi ve} pohaban hvata~. Kada se sa starom krunom, koja
zbog tro{ewa se~iva po unutra{wem obodu daje jezgro ne{to ve}eg
pre~nika, koristi nov hvata~ moè se dogoditi da jezgro ne moè da
pro|e kroz wega i da ga slomi. Da bi se ovakve havarije za vreme
bu{ewa spre~ile najboqe je sa novom krunom koristiti nov hvata~, a
kod kombinovawa kori{}ene krune i hvata~a provera se vr{i
provla~ewem jezgra formiranog krunom koja se koristi.
112
Pribor za bu{ewe
Slika br. 5.3 Poloàj hvata~a jezgra i princip rada [13]
Ponekad se dogodi da se jezgro prekine u samom hvata~u, i tada

deo jezgra spojen sa mati~nom stenom ostaje u bu{otini, slika br. 5.4.
Pri ponovnom spu{tawu bu{a}eg pribora laganim manevrisawem
ostatak jezgra uvesti u bu{a}u krunu da ne bi do{lo do wenog
o{te}ewa. Ponekad se u ovakvim situacijama u bu{otinu spu{ta
kruna koja bu{i punim profilom (dleto) da se izvr{i poravnawe dna
bu{otine. Na slici br. 5.5 pokazani su standardni hvata~i jezgra.
Slika br. 5.4 Izgled dna bu{otine posle kidawa jezgra [13]
113
Pribor za bu{ewe
Hvata~ jezgra za debelorezne

krune
Hvata~ tipa korpa za

rastresite stene
Hvata~ sa prolazima za
isplaku sa strane
Slika br. 5.5 Hvata~i jezgra [9]
114
Pribor za bu{ewe
5.3 Bu{a}e {ipke
Bu{a}e {ipke su deo pribora za bu{ewe koje se koriste u svim

fazama tehnolo{kog procesa izrade bu{otine: bu{ewa, kidawa
jezgra, svih manevrisawa, va|ewa i spu{tawa cevi za jezgrovawe,
izvla~ewa oblo`nih kolona, spasavawa u bu{otini itd. Bu{a}a
{ipka u procesu bu{ewa prenosi obrtni momenat i aksijalno
optere}ewe i sluì za dovo|ewe ispirnog fluida do bu{a}e krune.
Postoje razne konstrukcije bu{a}ih {ipki, ali se sve povezuju sa
spojnicom izme|u dve {ipke i uvek su to spojevi sa navojem. Na slici
br. 5.6 prikazane su bu{a}e {ipke firme Craelius.
Slika br. 5.6 Bu{a}e {ipke [32]
115
Pribor za bu{ewe
Na slici br. 5.7 prikazan je izgled i crte` bu{a}e {ipke sa

spojnicom kao i tabelarni pregled standardnih dimenzija i teìna.
Teìna bu{a}ih {ipki je veoma bitan parametar za projektovawe
bu{ewa. U zavisnosti od zahtevane duìne i pre~nika bu{ewa usvaja
se odgovaraju}i sastav bu{a}eg pribora. Teìna kolone bu{a}eg
pribora uslovqava izbor ma{ine i opreme za manevrisawe koja
moè savladati tu teìnu. Upravo iz razloga velike teìne kolone
bu{a}eg pribora kod duga~kih bu{otina zadwih godina proizvode se
{ipke od legiranog aluminijuma. Kod ovih {ipki krajevi na kojima
je navoj su od ~elika.
Slika br. 5.7 Bu{a}a {ipka sa spojnicom [24]
Na slici br. 5.8 prikazana je bu{a}a {ipka wire line koja je

ne{to druga~ije konstrukcije. Ove {ipke su ve}eg pre~nika. Wihov
spoqni pre~nik je isti kao spoqni pre~nik cevi za jezgrovawe. Kroz
wire line bu{a}u {ipku se izvla~i i spu{ta aparat za jezgrovawe
(unutra{wa cev za jezgrovawe), pa je i konstrukcija spojnice
prilago|ena ovoj nameni.
Bu{a}a {ipka je tokom svog rada u zavisnosti od tehnolo{ke
faze optere}ena na istezawe, pritisak, uvijawe i izvijawe.
Optere}ewe na istezawe dominantno je u procesu manevrisawa
bu{a}im priborom (izvla~ewe i spu{tawe), mada se javqa i kod
drugih tehnolo{kih postupaka: spasavawa bu{a}eg pribora,
116
Pribor za bu{ewe
izvla~ewa oblo`nih kolona itd. Specifi~an je slu~aj kada je kod

dubokih bu{otina teìna kolone bu{a}eg pribora ve}a od
potrebnog pritiska krune na dno bu{otine. U ovom slu~aju vi{ak
teìne se oduzima ure|ajem na bu{ilici. U ovoj situaciji gorwi deo
kolone bu{a}ih {ipki optere}en je na istezawe, a dowi deo na
pritisak i izvijawe.
Slika br. 5.8 Wire line bu{a}a {ipka [24]
U prora~unu maksimalne sile zatezawa bu{a}ih {ipki ne sme se

izostaviti ni uticaj trewa bu{a}ih {ipki o zidove bu{otine, koji
moè biti veliki kod jako iskrivqenih i kosih bu{otina, i
dinami~ka komponenta izazvana ubrzawem odnosno usporewem
kolone pri manevrisawu. Maksimalno naprezawe na zatezawe bu{a}e
{ipke javqa se neposredno ispod stezne glave kod lafetnih
bu{ilica, odnosno ispod izvlaka~a bu{a}ih {ipki kod bu{ilica sa
torwem. Ovo maksimalno optere}ewe javqa se na po~etku izvla~ewa
kolone bu{a}eg pribora iz bu{otine i na kraju wenog spu{tawa u
bu{otinu i ono se moè izra~unati po formuli:
Q = 0 ,00981 (Q1 + Q 2 + Q 3 ) (kN)
Q1 - masa bu{a}eg pribora u isplaci koja se ra~una po formuli:

Q1 = q H 1 i (kg)

gde je:
q - masa du`nog metra bu{a}ih {ipki, (kg/m)
H - dubina bu{otine, odnosno duìna bu{a}eg pribora, (m)
i - gustina isplake, (kg/m3)
- gustina ~elika, (kg/m3)
117
Pribor za bu{ewe
Q2 - uticaj trewa kolone bu{a}eg pribora o zidove bu{otine moè se

izra~unati po formuli:
Q 2 = (0 ,2 0 ,3) Q1 (kg)
Po ovoj formuli uticaj trewa se moè proceniti u slu~ajevima

kada se bu{otina pre izvla~ewa kolone bu{a}eg pribora dobro
ispere od ~estica nabu{enog materijala. U protivnom, i kada su
bu{otine znatno zakrivqene optere}ewe izazvano trewem moè
biti i znatno ve}e.
Q3- dinami~ki uticaji usled usporewa i ubrzawa kolone bu{a}eg

pribora koji se ra~unaju po formuli:
Q1 a
Q3 = (kg)
g
gde je:
a - ubrzawe, odnosno usporewe pribora, (m/s2)
g - ubrzawe zemqine teè, (9,81 m/s2)
U procesu bu{ewa kolona bu{a}eg pribora rotira. U

mehani~kom smislu kolona bu{a}ih {ipki se pona{a kao vratilo
jer prenosi obrtni moment od stezne glave na bu{ilici do krune.
Najve}i otpor rotaciji daje bu{a}a kruna, ali otpor rotaciji daju i
bu{a}e {ipke usled trewa {ipki o zidove bu{otine i ispirni
fluid u bu{otini. Analogno navedenom najve}i obrtni momenat je u
onom delu {ipke koji je u steznoj glavi. Protivno ovome do loma
izazvanog uvijawem, usled zaglave bu{a}eg pribora, dolazi u
kriti~nom preseku (spojevi {ipki) iznad zaglave, usled naglog
porasta dinami~ke komponente obrtnog momenta. Najve}i obrtni
moment limitiran je snagom motora i moè se izra~unati po
formuli:
Nmi
M = 60000 (Nm)
n
gde je:
M - najve}i obrtni moment, (Nm)
N - nominalna snaga motora, (kW)
m - koeficijent korisnog dejstva prenosnog mehanizma od
motora do stezne (rotacione) glave bu{ilice
118
Pribor za bu{ewe
i - koeficijent mogu}eg preoptere}ewa motora, kod SUS motora

1,00 - 1,15, kod elektromotora on iznosi 1,50 - 2,00
n - broj obrtaja bu{a}eg pribora, (min-1)
Da bi se proces bu{ewa odvijao po predvi|enom reìmu,

bu{a}oj kruni osim rotacije se obezbe|uje i odgovaraju}e aksijalno
optere}ewe. I aksijalno optere}ewe se na krunu nanosi pomo}u
ure|aja na bu{ilici preko stezne (rotacione) glave i bu{a}ih
{ipki. [ipke su dakle u toku procesa bu{ewa optere}ene na
pritisak koji usled velike duìne kolone izaziva wihovo izvijawe.
Usled izvijawa {ipke dobiju talasast oblik. Bu{ewe sa velikim
brojem obrtaja ostvaruje znatne centrifugalne sile koje poja~avaju
krivqewe bu{a}ih {ipki, a {to za posledicu ima ve}e otpore
rotaciji usled trewa i pove}ano krivqewe bu{otine. Spre~avawe
pojave prevelikog izvijawa bu{a}ih {ipki moè se posti}i
uskla|ivawem pre~nika bu{a}ih {ipki sa pre~nikom bu{ewa. Teì
se {to ve}em pre~niku bu{a}ih {ipki, koji je maksimalan kod wire
line metoda bu{ewa kod koga je najmawe izvijawe i shodno tome
minimizirane vibracije obezbe|uju miran rad krune i wene visoke
u~inke. U tabeli br. 5.1 data je preporuka za izbor kompozicije
bu{a}eg pribora za Craelius ~eli~ne {ipke.
Tabela br 5.1 Odnos pre~nika bu{ewa i pre~nika bu{a}ih {ipki

Spoqni Unutra{wi Unutra{wi Teìna sa Maksimalna Pre~nik
pre~nik pre~nik pre~nik spojnicom, dubina bu{ewa,
bu{a}e bu{a}e spojnice, bu{ewa,
{ipke, {ipke,
mm mm mm kg/m m mm
33,5 24,5 15 3,3 600 36, 46,
(56)
42,0 33,0 22 4,4 1000 46, 56, 66,
(76, 86)
56, 66, 76,
50,0 38,0 22 6,9 2000 86, (101,
116, 131,
146)
66, 76, 86,
60,0 48,0 25 9,4 3000 101,116,
131, 146
119
Pribor za bu{ewe
5.4 Ispirna glava
Na vrhu kolone bu{a}eg pribora nalazi se ispirna glava.

Postoje razne konstrukcije ispirnih glava: za velike brojeve obrtaja
i velika optere}ewa i sl. Bez obzira na konstrukciju, svi tipovi
imaju funkciju da spoje potisni cevovod pumpe za isplaku sa
bu{a}im {ipkama, tj. da omogu}e neometanu cirkulaciju isplake uz
istovremenu rotaciju bu{a}ih {ipki. Ispirna glava se sastoji od
dva osnovna podsklopa: gorweg nepokretnog i doweg pokretnog. Kada
se manevrisawe bu{a}im priborom obavqa uz pomo} torwa ispirna
glava na gorwem nepokretnom delu ima alku pomo}u koje se ve{a za
pokretnu kotura~u. Na slici br. 5.9 prikazana je jedna tipi~na
konstrukcija ispirne glave koja se koristi u istra`nom bu{ewu.
Slika br. 5.9 Izgled i sklopni crte` ispirne glave [24]
120
6. Ure|aji i oprema za manevrisawe priborom
za bu{ewe
îsto bu{ewe je samo jedan tehnolo{ki postupak u tehnologiji

bu{ewa sa jezgrovawem. Da bi se neporeme}eni uzorak stenskog
masiva tj. jezgro dobilo na povr{ini pored bu{ewa neophodno je
primeniti i druge tehnolo{ke postupke i to: dodavawe, tj.
nastavqawe bu{a}ih {ipki, izvla~ewe kompletne kolone bu{a}eg
pribora zbog pra`wewa cevi za jezgrovawe ili zamene krune,
izvla~ewe unutra{we cevi kod wire line postupka, spasavawe
zaglavqenog bu{a}eg pribora, zacevqewe bu{otina itd.
Kod savremenih konstrukcija hidrauli~nih bu{ilica sa
lafetom i pokretnom rotacionom glavom sve ove funkcije obavqa
bu{ilica bez dodatnih ure|aja. Starije konstrukcije bu{ilica sa
vretenom podrazumevaju primenu torweva sa sistemom kotura~a,
vitla, izvlaka~a bu{a}ih {ipki, zadrà~a bu{a}ih {ipki i ostale
pomo}ne opreme i alata.
Slika br. 6.1 Toraw u vertikalnom i kosom poloàju [24]

Ure|aji i oprema za manevrisawe
6.1 Torwevi
Toraw sa koturovima i kotura~ama je osnovni ure|aj za

manevrisawe bu{a}im priborom. Prema konstrukciji torwevi se
dele na jarbole za pli}e bu{otine i torweve koji mogu biti
trono`ni i ~etvorono`ni. Torwevi se uglavnom izra|uju od
profilisanog ~elika, a u ranijem periodu kori{}eni su i drveni
torwevi za pli}e bu{otine. Prema nameni torwevi mogu biti za
vertikalno bu{ewe, koso bu{ewe i univerzalni. Torwevi mogu biti
u sklopu bu{ilice i u radni poloàj se dovode teleskopskim
pomerawem ili preklapawem ili su nezavisni od bu{ilice i
postavqaju se sekcija po sekcija.
Slika br. 6.2 Univerzalni trono`ni toraw lake konstrukcije [19]
122
Slika br. 6.3 Trono`ni toraw za vertikalno bu{ewe [19]
123
6.2 Izvlaka~ bu{a}ih {ipki
Izvlaka~ bu{a}ih {ipki sluì za izvla~ewe i spu{tawe

bu{a}ih {ipki. Izvlaka~ na gorwem delu ima alku na koju se zaka~i
kuka na kotura~i, a na dowem kraju ima odgovaraju}i navoj da bi se
mogao uvrnuti u bu{a}u {ipku. Navoj na izvlaka~u mora biti
odgovaraju}i bu{a}oj {ipki. Pored izvlaka~a sa navojem postoje i
koriste se i automatski izvlaka~i.
Slika br. 6.4 Izvlaka~i bu{a}ih {ipki [24]
124
6.3 Zadrà~ bu{a}ih {ipki
Za pridràvawe bu{a}ih {ipki pri odvijawu kod wihovog

izvla~ewa ili pri navijawu kod wihovog spu{tawa u bu{otinu
koristi se zadrà~ bu{a}ih {ipki ili sigurnosni sto. Postoji
vi{e vrsta zadrà~a: ru~ni kod kra}ih bu{otina i lak{eg pribora i
no`ni kod teìh pribora. U posledwe vreme u upotrebi su
automatski hidrauli~ni zadrà~i sa automatskim navijawem i
odvijawem {ipki.
Slika br. 6.5 No`ni zadrà~ bu{a}ih {ipki [24]
6.4 Kotura~e
Uop{teno govore}i moè se govoriti o sistemu kotura~a i o

raznim wihovim konstrukcijama. Najjednostavnija konstrukcija je sa
jednom nepokretnom kotura~om na vrhu torwa. Kolona bu{a}eg
pribora se vitlom uz pomo} uèta koje je preba~eno preko kotura~e
na torwu diè ili spu{ta, namotavawem uèta na vitao ili
odmotavawem sa vitla. U ovom slu~aju kotura~a samo mewa pravac
125
pokretnog uèta tj. uvodi ga u osu bu{otine, odnosno kolone bu{a}eg

pribora. Brzina dizawa bu{a}eg pribora je jednaka brzini
namotavawa uèta na vitao. Sila dizawa pribora je jednaka teìni
pribora (odnosno umawena za stepen korisnog dejstva kotura~e). Kod
bu{ewa dubqih bu{otina gde je i teìna bu{a}eg pribora ve}a
koristi se sistem sa jednom nepokretnom kotura~om na torwu i
jednom pokretnom sa kukom. Kod ove konstrukcije slobodni kraj
uèta je pri~vr{}en na vrhu torwa. U ovom slu~aju sila dizawa
pribora (sila kojom je zategnuto uè pri namotavawu na vitao) je
skoro dva puta mawa od teìne pribora, ali je i brzina dizawa dva
puta mawa od brzine namotavawa uèta na vitao. Za dizawe velikih
tereta, kod bu{ewa dubokih bu{otina, koriste se i druge
kombinacije pokretnih i nepokretnih kotura~a sa vi{e koturova.
Na slici br. 6.6 prikazano je nekoliko konstrukcija pokretnih
kotura~a sa kukama o koje se ka~i kolona bu{a}eg pribora tj.
izvlaka~ ili ispirna glava.
Slika br. 6.6 Razni tipovi pokretnih kotura~a sa kukama za dizawe

pribora [9]
126
6.5 êli~no uè
êli~na uàd su veoma vaàn deo svakog postrojewa za dubinsko

bu{ewe ukoliko se ne radi o lafetnim bu{ilicama. Naro~it zna~aj
uè ima kod wire line sistema jezgrovawa. Uè se koristi kod svih
operacija izvla~ewa i spu{tawa bu{a}eg pribora, spu{tawa i
izvla~ewa oblo`nih kolona, spasavawa zaglavqenog pribora itd.
Koristi se tako|e i kod raznih pomo}nih radnih operacija kao, na
primer, dizawe torwa, transport bu{a}eg postrojewa samovu~om itd.
Okruglo ~eli~no uè je sastavqeno od strukova, a svaki struk od
izvesnog broja ~eli~nih ìca. Standardna evropska uàd se sastoje
od {est strukova koji su upleteni oko jednog sredi{nog struka od
ku~ine ili veoma tankih ìca. Uàd su pletena pod izvesnim uglom,
i to kako strukovi tako i ìce u strukovima.
Slika br. 6.7 êli~na uàd sa priborom za spajawe [9]
127
Postoje tri na~ina pletewa: pravo pleteno uè kod koga su i

strukovi i ìce u strukovima pletene u istom pravcu; unakrsno
pleteno uè kod koga su strukovi pleteni u jednom, a ìce u
strukovima u suprotnom pravcu i poluunakrsno pletena uàd kod
kojih su strukovi pleteni u jednom pravcu, a ìce u strukovima
naizmeni~no u jednom i drugom pravcu. Pravo pleteno uè je veoma
elasti~no ali ima tendenciju da se odvije. Unakrsno pleteno uè je
kruto ali se ne odvija. Poluunakrsno pleteno uè je po osobinama
izme|u wih. Za pletewe uàdi se koriste ~eli~ne ìce velike
~vrsto}e na savijawe i zatezawe. êli~na uàd koja se koriste na
postrojewima za dubinsko bu{ewe su unakrsno pletena i ra~unaju se
sa stepenom sigurnosti od 6 do 7. Pre~nik uèta treba da bude
najmawe trideset puta mawi od pre~nika vitla na koje se namotava.
Pri radu uè treba redovno kontrolisati i podmazivati. Kidawe
uèta uvek izaziva ozbiqne havarije u bu{otini, a veoma ~esto i
povre|ivawe zaposlenih.
128
7. Bu{ilice
Bu{ilica je najva`niji deo bu{a}eg postrojewa mada se ponekad

pod ovaj termin podvodi i kompletno bu{a}e postrojewe. Ima raznih
konstrukcija bu{ilica i te{ko je dati jedan generalni opis koji bi
ih sve obuhvatio. Bu{ilica ima funkciju da obezbedi rotaciju
bu{a}eg pribora, odgovaraju}i pritisak bu{a}e krune na dno
bu{otine i manevrisawe bu{a}im priborom. Da bi ispunila sve ove
funkcije bu{ilica mora u svom sastavu imati slede}e delove:
Pogonski agregat
Ure|aj za prenos snage od motora do bu{ilice
Ure|aj za prenos obrtnog momenta sa bu{ilice na bu{a}u
glavu
Bu{a}u glavu
Ure|aj za obezbe|ivawe odgovaraju}eg pritiska krune na dno
bu{otine
Ure|aje za manevrisawe bu{a}im priborom
Ure|aje za kontrolisawe reìma bu{ewa
Prve bu{ilice su bile na ru~ni pogon i na slici br. 1.8

prikazana je laka ru~na bu{ilica iz 1886. godine koju je konstruisao
{vedski inèwer P.A. Craelius. Ova bu{ilica je trebala da iskqu~i
upotrebu te{kih i glomaznih bu{ilica na parni pogon, koje su ve}
tada postojale, za bu{ewe plitkih bu{otina. Prvu bu{ilicu na
parni pogon patentirao je M.C. Bullock 1867. godine. Bu{ilica na
parni pogon (slika br. 1.7, b) dostizala je i do 360 obrtaja u minuti.
Pronalazak i razvoj motora sa unutra{wim sagorevawem omogu}io je
razvoj i konstruisawe bu{ilica sa ovim motorima. Za bu{ewe u
jamskim uslovima veoma ~esto se koriste bu{ilice sa pogonom na
komprimovani vazduh. I naravno, danas su naj~e{}e u primeni
bu{ilice sa elektri~nim pogonom koje se koriste uvek kada to
uslovi dozvoqavaju, zbog dobro poznatih prednosti ovog pogona.
Za istra`no bu{ewe danas se iskqu~ivo koriste bu{ilice sa
elektri~nim pogonom, sa motorom sa unutra{wim sagorevawem ili
sa pogonom na komprimovani vazduh u jamskim uslovima. Koji }e
pogon u datom momentu biti izabran zavisi od uslova na terenu.
U zavisnosti od na~ina preno{ewa obrtnog momenta sa
bu{ilice na kolonu bu{a}eg pribora postoje bu{ilice sa bu{a}om
glavom i bu{ilice sa rotacionim stolom. Bu{ilice sa rotacionim
Bu{ilice
stolom se uglavnom koriste kod istraìvawa ugqovodonika tj. za

bu{ewe dubqih bu{otina.
Bu{ilice sa bu{a}om glavom se mogu podeliti u dve grupe:
bu{ilice sa vretenom i bu{ilice sa pokretnom rotacionom glavom.
Kod bu{ilica sa vretenom kroz rotacionu glavu prolazi vreteno na
koje se sa glave prenosi rotacija pomo}u `lebova na vretenu i
odgovaraju}ih zuba na rotacionoj glavi. Ima i drugih konstrukcija, a
sve moraju omogu}iti aksijalno pomerawe vretena kroz rotacionu
glavu uz wegovu istovremenu rotaciju. Kroz vreteno prolaze bu{a}e
{ipke na koje se rotacija i aksijalno optere}ewe sa vretena prenose
preko stezne glave koja se nalazi na dowem kraju vretena. U
zavisnosti od na~ina aksijalnog pomerawa vretena kroz rotacionu
glavu razlikuju se bu{ilice sa:
ru~nim pomerawem vretena;
mehani~kim diferencijalnim pomerawem vretena;
hidrauli~nim pomerawem vretena.
Bu{ilice sa pokretnom rotacionom glavom pripadaju najnovijoj
generaciji ma{ina koje su potpuno hidrauli~ke kod kojih je
rotaciona glava istovremeno i stezna i kre}e se po lafetu. Ove
bu{ilice su kompaktne konstrukcije i nije im potreban toraw za
manevrisawe bu{a}im priborom.
7.1 Bu{ilice sa ru~nim pomerawem vretena
Kod starijih konstrukcija bu{ilica pomerawe vretena, odnosno

obezbe|ivawe pritiska na dno bu{otine ostvarivano je ru~no. Na
slici br. 7.1 prikazana je bu{ilica sa ru~nim pomerawem vretena.
Pritisak na krunu se reguli{e pomerawem ru~ice naniè, odnosno
navi{e. Ukoliko je teìna bu{a}eg pribora ve}a od potrebnog
pritiska krune na dno bu{otine, vi{ak teìne se oduzima
pomerawem ru~ice navi{e. Kod nekih konstrukcija ovakvih
bu{ilica na ru~icama su postavqeni tegovi pomo}u kojih se postiè
ravnomernije optere}ewe. Me|u ostalim lo{im stranama ovakvih
bu{ilica isti~e se kratak hod bu{a}eg vretena, {to zahteva ~esto
otpu{tawe i zatezawe bu{a}e {ipke u steznoj glavi. Ove bu{ilice
osim malih u~inaka, karakteri{u se i velikim u~e{}em qudskog
rada u procesu bu{ewa. Ovakve bu{ilice se vi{e ne proizvode, mada
se jo{ uvek mogu sresti u praksi.
130
Bu{ilice
Slika br. 7.1 Bu{ilica sa ru~nim pomerawem vretena [9]
7.2 Bu{ilice sa mehani~kim diferencijalnim

pomerawem vretena
Bu{ilice sa mehani~kim pomerawem vretena imaju takozvanu

diferencijalnu glavu koja obezbe|uje uzdu`no pomerawe vretena.
Bu{ilice sa ovakvim na~inom obezbe|ivawa pritiska krune na dno
bu{otine danas se uglavnom izra|uju za bu{ewe u jamskim uslovima,
sa pogonom na komprimovani vazduh i lake su konstrukcije.
Na slici br. 7.2 data je {ema bu{ilice sa mehani~kim
pomerawem vretena. Preko konusnih zup~anika 1 i 1 obrtni momenat
se sa pogonske grupe prenosi na rotacionu glavu (b). Na rotacionoj
glavi se nalazi i zup~anik Z1 koji je spregnut sa zup~anikom Z2.
Zup~anik Z2 se nalazi na vratilu (c) koje je paralelno sa vretenom
(a), i wihova me|usobna veza je ostvarena preko frikcione spojnice
(f). Na drugom kraju vretena se nalaze zup~anici Z3 i Z3 koji su
spregnuti sa zup~anicima Z4 i Z4, a koji se nalaze na vretenu (a).
131
Bu{ilice
Zup~anici Z4 i Z4 se nalaze na glav~ini kroz koju prolazi vreteno i

u kojoj je urezan unutra{wi navoj odgovaraju}i navoju na vretenu.
Glav~ini (d) je onemogu}eno aksijalno pomerawe pa se usled wene
rotacije vr{i aksijalno pomerawe vretena na jednu ili drugu stranu
u zavisnosti od smera rotacije. Brzina aksijalnog pomerawa vretena
zavisi od broja obrtaja pogonske grupe odnosno prenosnog odnosa
spregnutih zup~anika Z3-Z4, koji je promenqiv. Obrtni moment se sa
zup~anika Z2 na vratilo (c) prenosi preko frikcione spojnice (f). U
slu~aju zaglave bu{a}eg pribora, promene radne sredine (kada
posmak nije odgovaraju}i) itd. spojnica proklizava i spre~ava lom
ma{inskih sklopova bu{ilice. Vreteno osim navoja pomo}u koga se
ostvaruje wegovo aksijalno pomerawe ima i `lebove, odgovaraju}e
zubima u rotacionoj glavi pomo}u kojih se obavqa wegova rotacija.
Vreteno je {upqe i kroz wega prolaze bu{a}e {ipke koje su
fiksirane u steznoj glavi koja se nalazi na jednom kraju vretena. Na
slici br. 7.3 dat je izgled jedne bu{ilice sa diferencijalnim
pomerawem vretena.
Slika br. 7.2 [ema rada bu{ilice sa diferencijalnim pomerawem

vretena
132
Bu{ilice
Slika br. 7.3 Bu{ilica sa diferencijalnim pomerawem vretena sa

pogonom na komprimovani vazduh [32]
133
Bu{ilice
7.3 Bu{ilice sa hidrauli~nim pomerawem vretena
Danas se uglavnom proizvode i primewuju bu{ilice sa

hidrauli~nim pomerawem vretena kojim se ostvaruje pritisak krune
na dno bu{otine. Pomerawe se ostvaruje pomo}u dva spregnuta
hidrauli~na cilindra. Ovaj na~in obezbe|uje finu regulaciju
parametara bu{ewa i wihovo odràvawe u veoma uskim
dijapazonima. Na slici br. 7.4 prikazana je jedna savremena bu{ilica
sa hidrauli~nim pomerawem vretena postavqena na metalnom
postoqu. Motor sa unutra{wim sagorevawem pokre}e rotacionu
glavu preko sistema zup~anika, kao i glavni vitao na koji se
namotava ~eli~no uè i hidrauli~nu pumpu. Hidrauli~ni cilindri
su fiksirani za rotacionu glavu. Kroz cilindar se kre}e klip ~iji
hod je jednak radnoj duìni vretena.
Slika br. 7.4 Bu{ilica sa hidrauli~nim pomerawem vretena [24]
134
Bu{ilice
Na klipove se nastavqaju klipwa~e koje su u~vr{}ene za ku}i{te

glavnog leàja koji nosi vreteno. Usmeravawem uqa pod pritiskom,
ventilima na komandnoj tabli, u cilindar ispod ili iznad klipa
vr{i se izvla~ewe odnosno uvla~ewe klipwa~a u cilindre i
podizawe, odnosno spu{tawe vretena i kolone bu{a}eg pribora.
Vreteno je kru`nog popre~nog preseka sa `lebovima ili je pak
{estougaonog ili nekog drugog popre~nog preseka. Na slici br. 7.5
prikazana je rotaciona glava sa vretenom i hidrauli~nim
cilindrima odvojena od ostalog dela ma{ine. Na slici se jasno vide
dva konusna zup~anika pomo}u kojih se obrtni moment od reduktora
prenosi na rotacionu glavu odnosno vreteno i kolonu bu{a}eg
pribora.
Slika br. 7.5 Otvorena rotaciona glava bu{ilice sa hidrauli~nim

pomerawem vretena [30]
135
Bu{ilice
7.4 Bu{ilice sa pokretnom rotacionom glavom
Bu{ilice sa lafetom i rotacionom glavom koja se kre}e po

lafetu prvo su izra|ivane za bu{ewe u jamskim prostorijama. U
posledwe vreme naj~e{}e se izra|uju univerzalne lafetne bu{ilice
namewene za rad u svim uslovima. Kod ovih bu{ilica postoji poseban
pogonski agregat koji se sastoji od motora (elektri~nog ili dizel),
pumpe visokog pritiska i rezervoara hidrauli~kog uqa. Rotaciona
glava obrtno kretawe dobija od hidromotora koji je sa wom spregnut
i ona je hidrauli~nim crevima povezana sa pumpom visokog pritiska,
odnosno sa rezervoarom za hidrauli~ko uqe. U rotacionoj glavi su
ugra|eni hidrauli~ni steza~i koji u~vr{}uju bu{a}u {ipku i
omogu}avaju prenos obrtnog momenta i aksijalnog optere}ewa. Na
kraju lafeta je fiksiran drà~ bu{a}e {ipke koji tako|e ima
hidrauli~ke steza~e. Rad steza~a u rotacionoj glavi i u drà~u
{ipki je sinhronizovan tako da je mogu}e ostvariti automatizovano
navijawe i odvijawe bu{a}ih {ipki bez kori{}ewa ru~nih alata.
Rotaciona glava klizi po lafetu, a weno kretawe i odgovaraju}i
pritisak krune na dno bu{otine ostvaruje se uz pomo} hidrauli~nih
cilindara.
Slika br. 7.6 Lafetna hidrauli~na bu{ilica Diamec 262 [32]
136
Bu{ilice
Svi hidrauli~ni ure|aji su povezani crevima sa pumpom,

rezervoarom i komandnom tablom na kojoj se nalaze svi ventili za
regulaciju pritiska kao i instrumenti za pra}ewe reìma rada
bu{ilice. Lafet moè zauzeti bilo koji poloàj tako da se ovim
ma{inama moè bu{iti u svim pravcima. Danas su razvijene
univerzalne bu{ilice kao {to je Diamec 262 prikazana na slici br.
7.6, koja se moè koristiti u svim uslovima bu{ewa, i moè biti
postavqena na lakim nogarama, sankama, kamionu ili nekom drugom
podvozu u zavisnosti od planirane namene.
Nova generacija bu{ilica predstavqena Diamec-om 282 odlikuje
se potpuno automatizovanim radom, (slika br. 7.7). Ma{ina je
opremqena procesnim ra~unarom. Mikroprocesor prati parametre
bu{ewa koji signaliziraju promenu radne sredine, na primer, i sam
pode{ava parametre reìma bu{ewa primerene novonastaloj
situaciji.
Slika br. 7.7 Kompjuterizovana bu{ilica najnovije generacije

Diamec 282 [32]
137
8. Reìm bu{ewa
Reìm bu{ewa predstavqa skup vrednosti parametara kojima je

definisan tehnolo{ki proces bu{ewa. Razni postupci bu{ewa su
definisani razli~itim parametrima primerenim stenskom
materijalu koji se bu{i. Kod rotacionog bu{ewa sa jezgrovawem
kqu~na su tri parametra reìma bu{ewa koja treba prilagoditi
stenskom masivu koji se bu{i i kori{}enom bu{a}em priboru, a u
prvom redu kruni za bu{ewe:
Broj obrtaja bu{a}e krune
Aksijalno optere}ewe ili sila pritiska krune na dno
bu{otine
Koli~ina ispirnog fluida
U fazi projektovawa istra`ne bu{otine na osnovu prognoznog
geolo{kog profila bira se postrojewe za bu{ewe i odgovaraju}i
pribor i oprema. Najdelikatniji je izbor odgovaraju}ih kruna za
razli~ite stenske materijale. Svaka kruna za bu{ewe u
odgovaraju}em stenskom masivu zahteva adekvatne parametre reìma
bu{ewa. Ponekad se dogodi da se osobine stenskog materijala toliko
razlikuju od prognoziranih da odabrani pribor za bu{ewe pa ~ak i
samo bu{a}e postrojewe onemogu}avaju bu{ewe sa optimalnim
vrednostima parametara reìma bu{ewa. U tim situacijama
pribegava se mogu}im izmenama kolone bu{a}eg pribora i bu{ewem
sa vrednostima parametara reìma koje su najpribli`nije
optimalnim.
8.1 Reìm bu{ewa krunom sa se~ivom od volfram

karbida
Krune sa se~ivom od volfram karbida koriste se za bu{ewe

mekih i sredwe tvrdih niskoabrazivnih stena. Se~ivo ovih kruna je
sastavqeno od osmostranih prizmi ili plo~ica volfram karbida
uglavqenih u telo krune.
Aksijalno optere}ewe ili sila pritiska krune na dno bu{otine
proporcionalno je brzini bu{ewa jer od ove sile zavisi dubina
Reìm bu{ewa
prodirawa zuba u stenu (slika br. 3.6). Sila pritiska po jednom zubu
(osmostranoj prizmi ili plo~ici) ili specifi~na sila pritiska kod
bu{ewa u kompaktnim sredwe tvrdim stenama iznosi:
Za se~iva od osmostranih prizmi 1000 1200 (N)
Za se~iva od plo~ica 1500 1800 (N)
Kod bu{ewa mek{ih i ispucalih stena silu pritiska treba smawiti
proporcionalno smawewu otpora koji stena pruà prodirawu zuba,
(urezna tvrdo}a stene). Kada se bu{e peskoviti i glineni {kriqci
silu pritiska treba smawiti za 500 do 800 N po jednom zubu krune.
Broj obrtaja krune tako|e direktno uti~e na brzinu bu{ewa.
Broj obrtaja krune zavisi od pre~nika krune i periferne brzine tj.
brzine kretawa zubaca krune. Periferna brzina ili brzina kretawa
zuba iznosi:
Za meke i kompaktne stene 0,4 0,6 (m/s)
Za sredwe tvrde stene 0,6 0,8 (m/s)
Za ispucale stene brzinu treba smawiti proporcionalno stepenu
ispucalosti.
Koli~ina isplake se ra~una iz uslova minimalne brzine
izlaze}eg mlaza koji nosi sa sobom nabu{eni materijal. To
prakti~no zna~i da brzina isplake u prstenastom prostoru izme|u
zida bu{otine i bu{a}ih {ipki mora da bude ve}a od brzine padawa
najkrupnijih ~estica u woj. Ova brzina ni u kom slu~aju ne bi
trebalo da bude mawa od 0,25 do 0,30 m/s. U svakom konkretnom slu~aju
moè se izra~unati brzina taloèwa dezintegrisanih ~estica
stenskog materijala primenom Ritingerove formule:
s i
u=k d (cm/s)
i
gde je:
s - gustina stenskog materijala koji se bu{i, (g/cm3)
i - gustina ispirnog fluida, (g/cm3)
d - ekvivalentni pre~nik najkrupnije ~estice, (cm)
k - koeficijent forme mineralnih zrna koji iznosi:
za duguqasta zrna k = 26
za zaobqena zrna k = 40
za okrugla zrna k = 51,1
Koli~ina ispirnog fluida zavisi od wegove brzine (koja u svakom

slu~aju mora biti ve}a od brzine taloèwa dezintegrisanih
~estica), pre~nika bu{ewa i pre~nika bu{a}ih {ipki. Koli~ina se
moè izra~unati primenom formule:
140
Reìm bu{ewa
Q=
4
(
2
)
D d2 v (dm3/s)
gde je:
D - pre~nik bu{otine, (dm)
d - pre~nik bu{a}ih {ipki, (dm)
v - brzina isplake u prstenastom prostoru, (dm/s)
Primer 1.
Zadatak:
U mekom i kompaktnom stenskom materijalu treba obezbediti

uzorke (jezgro) pre~nika 51 mm, bu{ewem krunom pre~nika 66 mm. Za
bu{ewe }e se koristiti volfram karbidska kruna sa se~ivom
sastavqenim od 12 plo~ica. Zapreminska masa stene je 2,7 t/m3, a
gustina isplake je 1,2 t/m3. O~ekuje se da najkrupnije ~estice
dezintegrisane stene ne prema{aju 3 mm i imaju pribli`no okrugao
oblik. Koristi}e se bu{a}e {ipke pre~nika 50 mm. Odrediti
osnovne parametre reìma bu{ewa.
Re{ewe:
Aksijalno optere}ewe ili sila pritiska krune na dno bu{otine

za meke kompaktne stene iznosi 1000 N po jednom zubu kada je on u
obliku plo~ice. U ovom slu~aju dakle, aksijalno optere}ewe za
krunu sa 12 zuba }e biti 12 kN.
Broj obrtaja bu{a}e krune se ra~una na bazi periferne brzine
se~iva. Za volfram karbidske krune koje bu{e u mekim i kompaktnim
stenama brzina se kre}e od 0,4 do 0,6 m/s. Ako usvojimo sredwu brzinu
od 0,5 m/s, broj obrtaja moèmo izra~unati iz formule:
d n
v= (m/s)
60
gde je:
n - broj obrtaja, (min-1)
d - pre~nik krune, (m)
v - periferna brzina
141
Reìm bu{ewa
U ovom slu~aju broj obrtaja }e biti:
60 0 ,5
n= 145 (min-1)
0 ,066
Koli~ina isplake }e se sra~unati na bazi minimalne brzine

izlaznog mlaza koja mora biti ve}a od brzine taloèwa
dezintegrisanih ~estica. Brzina taloèwa }e biti izra~unata
pomo}u Ritingerove formule:
2 ,7 1,2
u = 51 0 ,03 = 9 ,87 (cm/s)
1,2
Sa obzirom na preporuku usvoji}e se brzina od 4 dm/s pa }e biti

potrebna koli~ina isplake:
Q=

4
( )
0 ,66 2 0 ,50 2 4 = 0 ,58 (dm3/s)
Odnosno bi}e potrebna koli~ina od pribli`no 35 litara isplake u

minuti.
8.2 Reìm bu{ewa krunom sa se~ivom od povr{inski

ugra|enih dijamanata
Aksijalno optere}ewe na krunu sa se~ivom od povr{inski

ugra|enih dijamanata teoretski je definisano relacijom:
F
s d
nf
gde je:
s - ~vrsto}a na pritisak stene koja se bu{i
d - ~vrsto}a na pritisak dijamanta
F - sila pritiska na dijamantsku krunu
n - broj aktivnih dijamantskih zrna
f - povr{ina nalegawa jednog dijamantskog zrna na stenu
142
Reìm bu{ewa
Prakti~no, aksijalno optere}ewe na krunu, odnosno krune na

stenu na dnu bu{otine pove}ava se do granice ekonomi~nosti. Ve}e
aksijalno optere}ewe podrazumeva ve}u brzinu bu{ewa. Ovo
aksijalno optere}ewe ne sme da izazove izvijawe bu{a}ih {ipki
poja~ane vibracije i havariju. Maksimalna sila pritiska koja se
preporu~uje za normalan rad treba da se kre}e u granicama od 30 do
50 N po jednom dijamantskom zrnu. U svakom pojedina~nom slu~aju
maksimalna sila pritiska na krunu moè se izra~unati primenom
formule:
Cb
F= (30 50 ) (N)
3
gde je:
F - maksimalna sila pritiska na krunu
C - broj karata u kruni
b - broj zrna u jednom karatu (krupno}a dijamanata)
Broj obrtaja kod kruna sa se~ivom od povr{inski ugra|enih

dijamanata se tako|e izra~unava na osnovu poznate periferne brzine
se~iva. Za tvr|e stene i smaweno napredovawe periferna brzina se
kre}e od 1 do 2 m/s, a za mek{e stene i visoko napredovawe
periferna brzina se kre}e od 2 do 3 m/s.
Broj obrtaja i aksijalno optere}ewe najdirektnije uti~u na
brzinu bu{ewa. Prema iskustvima nekih proizvo|a~a kruna
zadovoqavaju}e napredovawe se dobija ako jedno dijamantsko zrno za
jedan obrtaj prodre u stenu za 0,008 mm. Napredovawe se moè
izra~unati primenom formule:
N 8
Vb = n (cm/min)
10000
gde je:
N - broj aktivnih zrna, uzima se da je to 2/3 od ukupnog broja
dijamantskih zrna
n - broj obrtaja dijamantske krune
143
Reìm bu{ewa
Primer 2.
Zadatak:
Odrediti aksijalno optere}ewe krune na stenu na dnu

bu{otine. Kruna je sa povr{inski ugra|enim dijamantima krupno}e
50 zrna po karatu. U krunu je ukupno ugra|eno 18 karata.
Re{ewe:
Cb
F= (30 50 ) (N)
3
odnosno
18 50
F= (30 50 ) = 9 15 (kN)
3
8.3 Reìm bu{ewa krunom sa se~ivom od dijamantske

pra{ine (impregnirano se~ivo)
Aksijalno optere}ewe na krunu kod impregniranih dijamantskih

se~iva zavisi od mogu}nosti i pohabanosti kompletne kolone
bu{a}eg pribora, a ne sme da pre|e 1 kN po kvadratnom centimetru
povr{ine se~iva.
Broj obrtaja se i kod ovih kruna izra~unava iz periferne
brzine se~iva koja treba da se kre}e u granicama od 3 do 5 m/s.
Koli~ina isplake se tako|e ra~una na osnovu veli~ine
prstenastog prostora izme|u bu{a}ih {ipki i zida bu{otine i
brzine isplake. Kod ovih kruna ve}ina proizvo|a~a preporu~uje da
brzina iznosi 0,4 m/s.
144
Reìm bu{ewa
Primer 3.
Zadatak:
Odrediti parametre reìma bu{ewa za dijamantsku krunu sa

impregniranim se~ivom. Za bu{ewe }e se koristiti kruna sa
spoqnim pre~nikom 76 mm i unutra{wim pre~nikom 62 mm, u
kombinaciji sa bu{a}im {ipkama pre~nika 50 mm.
Re{ewe:
Za odre|ivawe broja obrtaja bu{a}e krune i koli~ine isplake

koristi}e se nomogrami proizvo|a~a bu{a}eg pribora.
Sa nomograma (slika br. 8.1) se moè videti da za pre~nik
bu{ewa 76 mm, a za impregnirane krune (zatamweno podru~je)
bu{ewe treba obavqati sa brojevima obrtaja od 800 do 1400 min-1.
Slika br. 8.1 Izbor broja obrtaja u funkciji tipa i pre~nika krune [32]
145
Reìm bu{ewa
Sa nomograma (slika br. 8.2) se moè utvrditi da se za bu{a}u

krunu pre~nika 76 mm i bu{a}u {ipku pre~nika 50 mm mora
obezbediti koli~ina ispirnog fluida od 62 l/min, a {to garantuje
brzinu od 40 cm/s.
Slika br. 8.2 Odre|ivawe koli~ine isplake u funkciji izabrane

kolone bu{a}eg pribora [32]
146
9. Za{tita bu{otine
Istra`na bu{otina uzimawem posledweg metra jezgra i

izvedenim merewima ispunila je funkciju istra`nog objekta i nema
potrebe za wenom za{titom. Me|utim, doga|a se da pojedini delovi
bu{otine, svojom nestabilno{}u, onemogu}avaju rad na jezgrovawu
pre dostizawa planirane dubine. Ove pojave zahtevaju primenu
odgovaraju}ih tehnolo{kih postupaka u ciqu stabilizacije tih
delova bu{otine. Pojavni oblici te{ko}a su uglavnom indukovani
specifi~nim svojstvima stene koja se bu{i, hidrolo{kim
problemima a u nekim slu~ajevima i primenom neodgovaraju}e
tehnologije rada.
êsto se doga|a da je zid bu{otine nestabilan, da se zaru{ava i
u tim slu~ajevima neophodno je o~uvati stabilnost zida bu{otine da
bi se tehnolo{ki proces bu{ewa mogao odvijati nesmetano. U
velikom broju slu~ajeva stabilnost zida bu{otine moè se o~uvati
primenom odgovaraju}eg ispirnog fluida. Me|utim, u nekim
situacijama nu`no je ugraditi kolonu oblo`nih cevi, odnosno
izvr{iti zacevqewe jednog
intervala, nekad nekoliko, a
ponekad i kompletne bu{otine.
Doga|a se da na odre|enim
intervalima, na kojima je vr{ena
intenzivna instrumentacija i razna
merewa, bu{otina bude znatno
pro{irena, ~ime se moè izazvati
razvoj prostrane nestabilne zone tj.
weno zaru{avawe. Osim toga ova
znatna pro{irewa onemogu}avaju
odràvawe èqenog pravca kanala
bu{otine i reìma bu{ewa. I u
ovim slu~ajevima re{ewe je
zacevqewe pro{irene deonice.
Doga|a se da bu{otina u jednom
svom delu prolazi kroz veoma
ispucale kavernozne stene u kojima
se gubi isplaka, a {to za posledicu
Slika br. 9.1 Propadawe kolone ako se pravovremeno ne interveni{e
bu{a}eg pribora u jamsku ~esto ima ozbiqne havarije. Da bi se
prostoriju [26] omogu}ila normalna cirkulacija
Za{tita bu{otine
ispirnog fluida neophodno je izvr{iti izolaciju bu{otine od

{upqina u stenskom masivu. Ponekad su ove {upqine u steni
ispuwene vodom pod visokim pritiskom. Izolacija bu{otine od
{upqina u steni obavqa se tamponirawem, cementacijom ili
zacevqewem.
Ponekad se, usled lo{e planiranog istraìvawa leì{ta koje
se ve} eksploati{e ili je bilo eksploatisano, dogodi da istra`na
bu{otina u|e u postoje}u jamsku prostoriju. U tom slu~aju da bi se
nastavilo bu{ewe ova deonica se mora zaceviti takozvanom
izgubqenom kolonom. U svakom slu~aju, u zavisnosti od teìne
pojavnih te{ko}a u procesu bu{ewa, kanal bu{otine se za{ti}uje -
stabilizuje jednom ili kombinacijom raspoloìvih tehnologija kao
{to su: tamponirawe, cementacija i zacevqewe.
9.1 Zacevqewe
Zacevqewe bu{otine oblo`nim kolonama obavqa se iz dva

razloga: zbog spre~avawa zaru{avawa zidova bu{otine i zbog
izolacije bu{otine od {upqina u stenskom masivu koje su nabu{ene.
Oblo`ne kolone su u stvari sastav vi{e tankozidnih be{avnih
cevi koje na jednom kraju imaju spoqni, a na drugom unutra{wi navoj
(slika br. 9.2). Formirawe oblo`nih kolona obavqa se uvrtawem
jedne cevi u drugu.
Slika br. 9.2 Za{titna cev [24]
Tako|e se izra|uju i oblo`ne cevi koje se nastavqaju pomo}u

spojnica. Zidovi oblo`nih kolona su veoma tanki i zato se one
izra|uju od visoko kvalitetnog ~elika. U oba standarda, Craelius i
DCDMA za svaki pre~nik bu{ewa predvi|en je odgovaraju}i pre~nik
oblo`ne kolone. Nailaskom na ve}e i komplikovane pote{ko}e
~itavom duìnom bu{otine, predvi|a se ugra|ivawe 1-3 oblo`ne
148
Za{tita bu{otine
kolone u bu{otinu, teleskopskim redosledom (slika br. 9.3).

Oblo`ne kolone su u bu{otini optere}ene na istezawe koje je
najve}e na spoju posledwe (najvi{e) i pretposledwe cevi. Najve}e
optere}ewe na istezawe je u fazi va|ewa oblo`nih kolona iz
bu{otine. Kriti~no mesto je navoj. Osim ovoga oblo`ne kolone su
optere}ene i na pritisak ispirnog fluida u bu{otini i slojni
pritisak sa spoqne strane kolone. Kod operacije spu{tawa oblo`ne
kolone u bu{otinu doga|a se da kolona nasedne na izbo~ine na zidu
bu{otine i na ru{evinu koje se savla|uju rotacijom oblo`ne kolone.
spoqni, mm 44 54 64 74 84 98 113 128 143

unutra{wi, mm 37 47 57 67 77 89 104 119 134
masa, kg/m 3,5 4,4 5,1 6,3 7,2 10,5 12,4 13,8 15,4
Slika br. 9.3 Set za{titnih cevi metri~kog standarda [32]
Iz ovog razloga na prvu cev kolone se navrne takozvana papu~a. Ova

papu~a moè biti obi~na nazubqena cev ili je to specijalno ura|ena
kruna za oblo`nu kolonu sa tvrdim metalom ili dijamantska (slika
br. 9.4).
Slika br. 9.4 Bu{a}e krune za oblo`ne cevi [32]
149
Za{tita bu{otine
Kod istra`nog bu{ewa u ~vrstim mineralnim sirovinama

za{titne kolone se nikad ne cementiraju jer se po zavr{enom
istraìvawu izvla~e iz bu{otine i ponovo koriste.
Prilikom spu{tawa i va|ewa oblo`ne kolone ista se mora
zadràti dok se odvija ili zavija cev iznad u{}a bu{otine. U tu
svrhu koriste se zadrà~i za{titnih kolona (slika br. 9.5).
Slika br. 9.5 Zadrà~ oblo`nih kolona [9]
Po zavr{enom bu{ewu istra`ne bu{otine, pre wene

likvidacije poèqno je izvaditi upotrebqene oblo`ne kolone kako
bi se smawili tro{kovi bu{ewa. Ponekad bu{a}e postrojewe ne
moè da savlada otpor izvla~ewu iz bu{otine koji pruà oblo`na
kolona. To se naj~e{}e doga|a kada se bu{i kroz stene sklone
bubrewu. U tim slu~ajevima za izvla~ewe oblo`nih kolona koriste
se hidrauli~ne dizalice (slika br. 9.6). Kada se ne moè izvaditi
kompletna oblo`na kolona ona se specijalnim hidrauli~nim
seka~ima se~e na mawe komade pa se oni jedan po jedan izvla~e iz
bu{otine.
Cevi od kojih se formira oblo`na kolona izra|uju se sa levim i
desnim navojem. Oblo`ne kolone sa levim navojem upotrebqavaju se
kada se kolona ne spu{ta do dna bu{otine nego ostaje da visi
obe{ena o specijalnu prirubnicu na povr{ini. Ovo se radi da
prilikom bu{ewa ne bi do{lo do odvijawa navoja i rastavqawa
kolone, a {to bi onemogu}ilo va|ewe jezgrenog aparata. Kada se
kolone spu{taju na dno bu{otine one mogu da imaju desni navoj. Kada
se bu{i oblo`nom kolonom ona mora da ima desni navoj.
Posebna oblo`na kolona je takozvana uvodna kolona koja ima
zadatak da za{titi bu{otinu od zaru{avawa povr{inskih naslaga
koje su uglavnom rastresite. Uvodna kolona u ovom slu~aju ima
150
Za{tita bu{otine
zadatak da omogu}i normalnu cirkulaciju isplake i osigura

projektovani pravac bu{ewa (slika br. 9.7).
Slika br. 9.6 Hidrauli~na Slika br. 9.7 Uvodna kolona [9]
dizalica za izvla~ewe oblo`nih
kolona [9]
9.2 Tamponirawe
Tamponirawe je tehnolo{ki postupak izolacije bu{otine od

{upqina (pukotina, prslina) u steni koje ometaju normalno odvijawe
procesa bu{ewa. Tamponirawe se vr{i kvalitetnom sirovom
glinom. Koristi se jedan od dva na~ina tamponirawa zavisno od
uslova.
Vodonosni horizonti su naj~e{}e od okolnih stena izolovani
vodonepropusnim glinovitim slojem (slika br. 9.8). Kada bu{otina
u|e u vodonosni horizont nastaju pote{ko}e u reìmu ispirawa
bu{otine, pa i reìmu bu{ewa uop{te. U ovim slu~ajevima
izolacija vodonosnog horizonta ostvaruje se tamponirawem na
slede}i na~in. Zadwih par metara bu{otine u glinovitoj steni
izolatoru vodonosnog horizonta izbu{e se prvim mawim
standardnim pre~nikom od onog kojim je do tad bu{eno. Potom se u
151
Za{tita bu{otine
bu{otinu spu{ta kolona za{titnih cevi i vr{i weno utiskivawe u

ovu uù bu{otinu. Ovakvim utiskivawem stvara se tampon i
izolacija vodonosnog horizonta. Utiskivawe se vr{i presom ili
laganim udarima. Ovaj na~in tamponirawa se primewuje na malim
dubinama i kada se voda nalazi pod malim pritiskom.
Drugi postupak tamponirawa i izolacije vodonosnog horizonta
ostvaruje se na slede}i na~in. Bu{otina se normalno istim
pre~nikom zabu{i par metara ispod vodonosnog horizonta u ~vrstoj
vodonepropusnoj steni (slika br. 9.9). Potom se u bu{otinu spu{ta
kolona za{titnih cevi i fiksira na oko 20 do 40 cm od dna
bu{otine. U bu{otinu se zatim ubacuju kuglice od sirove gline i
bentonita. Kada se u bu{otinu ubaci izvesna koli~ina gline onda se
spu{ta metalni teg oka~en na uè ili navrnut na bu{a}e {ipke.
Laganim udarima tegom po glini na dnu vr{i se weno utiskivawe u
prostor izme|u oblo`ne kolone i zida bu{otine.
Slika br. 9.8 Tamponirawe Slika br. 9.9 Tamponirawe

utiskivawem oblo`ne kolone u utiskivawem gline oko oblo`ne
glinovitu stenu [13] kolone [13]
152
Za{tita bu{otine
Ovaj postupak se ponavqa sve dok se ne formira ~ep visine nekoliko

metara. Teg kojim se vr{i tamponirawe ima pre~nik nekoliko
milimetara mawi od unutra{weg pre~nika oblo`ne kolone. Da bi
tampon imao pravilan prstenast oblik na dowem kraju oblo`ne cevi
navare se centralizeri ~ija je debqina jednaka polovini razlike u
pre~niku bu{otine i pre~niku oblo`ne kolone. Naj~e{}e se
postavqaju tri ili ~etiri centralizera.
Posle svakog tamponirawa vr{i se provera funkcionalnosti
tampona. Kada tamponirawe treba da spre~i gubitak isplake iz
bu{otine provera se obavqa na slede}i na~in. Bu{otina se napuni
vodom do vrha i ako posle desetak ~asova nema promene nivoa vode
tampon je uspeo. U drugom slu~aju, kada se tamponirawem spre~ava
dotok vode iz stene kolektora, bu{otina se ka{ikom isprazni od
vode. Ako posle navedenog vremena nema doticawa vode u bu{otinu
tamponirawe je uspelo. Ako tamponirawe ne uspe, ne pro|e proveru,
postupak se ponavqa.
9.3 Cementacija
Cementacija je postupak utiskivawa cementne paste (cementnog

mleka), konzistencije pogodne za pumpawe, u prostor koji se
cementira.
Cementacija se koristi za u~vr{}ewe kolone za{titnih cevi za
okolnu stenu. Ovaj postupak se u istra`nom bu{ewu sa jezgrovawem
ne koristi osim izuzetno kada druge metode izolacije ne daju
rezultata.
Cementacijom se popuwavaju i zatvaraju pukotine u steni kroz
koje se gubi isplaka ili kroz koje u bu{otinu dolazi voda.
Cementacijom se odre|eni delovi stene, u kojima je bu{otina
sklona zaru{avawu, mogu stabilizovati i bez ugradwe kolone
za{titnih cevi.
Osnovni materijali za cementaciju su portland cement i voda.
Osim standardnog portland cementa koristi se poboq{ani portland
takozvani tampona`ni cement koji ima boqa svojstva od zna~aja za
cementaciju. Cement treba da se odlikuje {to duìm vremenom
po~etka vezivawa, {to kra}im vremenom stvrdwavawa i {to ve}om
~vrsto}om cementnog kamena. Osim toga cementni kamen treba da
ima {to je mogu}e mawu poroznost. Poroznost je u direktnoj
zavisnosti od vodocementnog faktora, odnosno od koli~ine vode u
153
Za{tita bu{otine
cementacionoj me{avini. Voda mora biti ~ista bez organskih

primesa, kiselina i drugih {tetnih materija. Za poboq{awe
zahtevanih svojstava dodaju se razni aditivi. Postoje razni postupci
utiskivawa cementne sme{e tj. cementacije, a danas se uglavnom
primewuje cementacija uz kori{}ewe pakera. Ima vi{e
konstrukcija pakera i uglavnom se svi mogu svrstati u dva osnovna
tipa: jednostruki paker za cementaciju na kraju bu{otine i
dvostruki paker za cementaciju intervala izme|u dva pakera. Na
slici br. 9.10 prikazan je paker za primenu kod wire line postupka
bu{ewa. Kada se nai|e na ispucalu zonu sklonu ru{ewu ili kroz koju
se gubi isplaka pri wire line postupku jezgrovawa da bi se izvr{ila
za{tita tj. izolacija bu{otine ne mora se kompletna kolona
bu{a}eg pribora izvla~iti napoqe. Dovoqno je izvu}i aparat za
jezgrovawe, a bu{a}u krunu tj. kolonu bu{a}ih cevi odi}i od dna
bu{otine na potrebno rastojawe. Kroz bu{a}e {ipke se u spoqnu
cev za jezgrovawe spu{ta paker specijalne konstrukcije. Paker je
oka~en o ~eli~no uè pomo}u koga se on spu{ta dok posebno
profilisan gumeni deo za za{titu bu{a}e krune ne nalegne na wu.
Uz ~eli~no uè priqubqeno je gumeno crevo kojim se u pakere
dovodi komprimovani vazduh ili neki inertan gas kada je to
potrebno. Paker ima dva elementa, unutra{wi koji se naduvava u
spoqnoj jezgrenoj cevi i spre~ava kontakt cementne paste sa
bu{a}om krunom i spoqni koji se naduvava u bu{otini iznad zone
koju treba cementirati. Cementni rastvor se potiskuje kroz bu{a}e
{ipke, a potom kroz cev koja prolazi kroz paker dovodi do dna
bu{otine. Poseban poklopac na vrhu bu{a}ih {ipki omogu}uje
ostvarivawe natpritiska u bu{a}im {ipkama i utiskivawe
cementnog mleka u ispucalu stenu. Po zavr{enom utiskivawu
potrebne koli~ine cementnog mleka gumeni elementi pakera se
osloba|aju pritiska, vra}aju se u prvobitni oblik i ceo paker se
pomo}u uèta izvla~i iz bu{otine.
Izuzetno je zna~ajno da se kompletan postupak cementacije
obavi odjednom i bez prekida. Cementacija mora da se zavr{i pre
po~etka vezivawa cementnog mleka. Nikakve aktivnosti u bu{otini
se ne preduzimaju pre nego {to cementni kamen postigne dovoqnu
~vrsto}u. Po~etak vezivawa, kraj vezivawa i ~vrsto}a cementnog
kamena se odre|uju na etalonu koji se izlije od sme{e kojom je
vr{ena cementacija. I uspe{nost postupka cementacije se tako|e
proverava i ako cementacija nije uspela postupak se ponavqa.
Provera se vr{i upumpavawem vode pod pritiskom u bu{otinu. Ako
nema znatnog pada pritiska vode u bu{otini cementacija je uspela.
154
Za{tita bu{otine
Slika br. 9.10 Paker za wire line sistem jezgrovawa [24]
155
10. Likvidacija bu{otine
Po zavr{enom istra`nom bu{ewu sa jezgrovawem pristupa se

likvidaciji bu{otine koja se obavqa shodno konkretnoj situaciji.
Likvidacija je skup mera i postupaka kojima se otklawa {teta
stenskom masivu, rudnom leì{tu i povr{ini terena naneta
bu{ewem. Naj~e{}e se likvidacija bu{otine izvodi tamponirawem.
Ovim likvidacionim tamponirawima se postiè:
spre~avawe me{awa vode dva ili vi{e vodonosnih
horizonata razli~itog kvaliteta;
spre~avawe samoizlivawa vode na povr{inu u slu~aju
presecawa vodonosnih horizonata pod pritiskom (arteskih);
spre~avawe izlivawa vode u rudarske prostorije;
izolacija rudnih tela od vode.
Likvidaciono tamponirawe se izvodi ili celom duìnom

bu{otine ili samo u pojedinim intervalima.
Pri likvidaciji plitkih suvih bu{otina tamponirawe se
izvodi puwewem bu{otine gustim vodenim rastvorom gline.
Kada bu{otina preseca vodonosni horizont u kome je voda pod
pritiskom tamponirawe se izvodi ubacivawem u bu{otinu glinenih
kuglica. Kuglice se pripremaju od kvalitetne lepqive gline sa
sadràjem peska ispod 5%. Pre~nik glinenih kuglica je 3 do 4 cm
mawi od pre~nika bu{otine. Bu{otina se napuni kuglicama u visini
od 1 do 1,5 m, a potom se pristupa wihovom nabijawu. Na ovakav na~in
tamponiraju se samo neki intervali ~ija se duìna proceni
iskustveno, a ostali deo bu{otine se napuni gustim vodenim
rastvorom gline.
Likvidaciono tamponirawe cementnim rastvorom naj~e{}e se
izvodi sme{om cementa i peska u odnosu 1:1 do 1:2. Tamponirawe se
izvodi kroz bu{a}e {ipke i u kontinuitetu. [ipke su urowene 10 do
15 m u tampona`ni rastvor. Postepeno sa podizawem nivoa
tampona`nog rastvora podiè se kolona bu{a}ih {ipki do potpunog
tamponirawa bu{otine.
Naj~e{}e se na u{}u istra`ne likvidirane bu{otine postavi
reper na kome je upisan broj bu{otine, ponekad i ostali podaci o
bu{otini.
Pri napu{tawu lokacije, na kojoj se bu{ilo, uklawaju se svi
tragovi bu{ewa. Teren se ravna, zatrpavaju se rezervoari za isplaku.
Likvidacija bu{otine
Uklawa se zemqi{te zaga|eno aditivima za isplaku. Odnosi se sav

pribor i oprema, i onaj koji nije vi{e upotrebqiv. Teren se koliko
je to mogu}e vra}a u prethodno stawe.
Pri bu{ewu iz jame prilikom napu{tawa bu{otine preduzimaju
se sli~ne radwe primerene jamskim uslovima i konkretnoj lokaciji.
158
11. Havarije u procesu bu{ewa
U toku istra`nog bu{ewa sa jezgrovawem doga|aju se brojne

havarije u bu{otini ~ija je sanacija komplikovana pa je veoma va`no
u procesu bu{ewa preduzimati mere koje iskqu~uju ove havarije.
Uglavnom se sve havarije mogu svrstati u zaglave bu{a}eg pribora,
odvijawa i kidawa bu{a}eg pribora i upadawe delova pribora i
opreme u bu{otinu. Ove havarije imaju brojne uzroke i svi se oni
mogu svrstati u jednu od tri grupe.
Tehni~ki uzroci havarija obuhvataju kvar na bu{a}em
postrojewu, kvar na pumpi za isplaku, bu{ewe neispravnim
priborom, kori{}ewe neispravnog alata i pribora.
Prirodni uslovi havarija obuhvataju nepovoqna svojstva
stenskog masiva koji se bu{i. Tu uglavnom spadaju gline i
glinovite stene sklone bubrewu, raspucale stene sklone
zaru{avawu, rasedne zone, pukotine kroz koje se gubi
isplaka, pukotine u kojima je voda pod pritiskom, teku}i
peskovi itd.
Qudski faktor kao uzrok havarija je veoma ~est u praksi i tu
bi se mogli svrstati: nedovoqna obu~enost qudstva,
nedisciplinovan rad, nepridràvawe programa bu{ewa,
umor, alkoholisanost, nedovoqan nadzor.
Bilo koji uzrok havarije da je u pitawu postupak otklawawa i

instrumentacija su istovetni. U daqem tekstu bi}e obja{wene neke
od naj~e{}ih havarija sa na~inom wihovog otklawawa.
11.1 Zaglava bu{a}eg pribora u bu{otini
Zaglava bu{a}eg pribora je jedna od naj~e{}ih havarija koje se

doga|aju u praksi i wu mogu da izazovu: neispravnost pumpe za
isplaku, kvar na ma{ini za bu{ewe, nedovoqno izno{ewe nabu{enog
materijala, dugo mirovawe bu{a}eg pribora u bu{otini,
neodgovaraju}a isplaka, neadekvatan reìm bu{ewa, bu{ewe bez
isplake itd.
Havarije
Zaglava se moè izbe}i preduzimawem odre|enih mera, a

osnovne su: redovan pregled i odràvawe bu{ilice i pumpe za
isplaku. Upotreba odgovaraju}e isplake koja }e spre~iti
zaru{avawe zida bu{otine ili formirawe debelog sloja gline na
zidu bu{otine. Stalna kontrola bu{a}eg pribora i wegova
blagovremena zamena. U slu~aju kvara bu{ilice treba odràvati tok
ispirnog fluida, a primenom ru~nog alata povremeno zaokretati
pribor u bu{otini. Kod bu{ewa duìh bu{otina treba imati
pripravnu rezervnu pumpu za isplaku. Kod wire line sistema
jezgrovawa treba raditi sa dva aparata za jezgrovawe i vreme prekida
cirkulacije isplake i mirovawa pribora svesti na najmawu mogu}u
meru.
Kada se zaglava dogodi tj. kada je onemogu}ena rotacija, ne moè
se pomeriti pribor gore-dole, kada je porastao pritisak na pumpi za
isplaku ili je cirkulacija isplake sasvim onemogu}ena treba
preduzeti slede}e radwe na odglavqivawu.
Ukoliko nije do{lo do prekida cirkulacije isplake treba
smawiti wen viskozitet i poku{avati ispirawe ~estica koje su
izazvale zaglavu uz stalne poku{aje uspostavqawa rotacije bu{a}eg
pribora. Ovo ~initi veoma pa`qivo da ne do|e do kidawa pribora.
Ukoliko su glinovite ~estice i nabu{eni materijal zatvorili
prostor izme|u bu{a}ih {ipki i zida bu{otine u bu{otinu treba
upumpati naftu. Osim nafte danas se proizvode i posebni aditivi za
ovu namenu. Sa~ekati izvesno vreme da se nafta infiltrira u
materijal koji je izazvao zaglavu pa potom poku{ati odglavqivawe.
Ukoliko napred navedeni postupci ne daju rezultat pristupa se
izvla~ewu kompozicije bu{a}eg pribora prvo pomo}u glavnog vitla
i hidrauli~kog ure|aja. Za sve vreme poku{avati uspostavqawe
rotacije. Ukoliko se ostvari rotacija istu sve vreme odràvati i
poku{avati da se uspostavi cirkulacija isplake uz pomerawe
pribora gore dole.
Ako zaglavqeni pribor ne moè da se izvu~e vitlom poku{ava
se izvla~ewe pomo}u hidrauli~ke ili mehani~ke dizalice. Po{to se
zaglavqeni pribor pokrene pomo}u dizalice daqe izvla~ewe se
obavqa uz pomo} vitla.
Veoma ~esto se dogodi da prilikom izvla~ewa do|e do kidawa
bu{a}eg pribora. U ovom slu~aju pristupa se odvijawu zaglavqenog
bu{a}eg pribora. Pre odvijawa u bu{otinu se spu{taju oblo`ne
kolone uz konstantno ispirawe. Ukoliko operacija ne uspe sa
oblo`nim kolonama spu{ta se produèna jezgrena cev sa krunom sa
tvrdim metalom. Kada se ispere interval jednak duìni jezgrene
cevi, pribor kojim je vr{eno ispirawe vadi se napoqe pa se potom
160
Havarije
vr{i odvijawe. Postupak se ponavqa do potpunog uklawawa bu{a}ih

{ipki do jezgrene cevi.
Kada je zaglavqen wire line bu{a}i pribor kod koga nije mogu}e
ispirawe, a unutra{wa jezgrena cev je izva|ena iz bu{otine bu{ewe
se nastavqa mawim pre~nikom kroz spoqnu jezgrenu cev. Prethodno
se krunom sa tvrdim metalom razbu{i spoqna jezgrena cev i
dijamantska kruna.
Kada je blokirana i unutra{wa jezgrena cev kod wire line bu{a}eg
pribora, odvrne se {to je mogu}e vi{e pribora, a ostatak se
nadbu{uje ve}im pre~nikom i potom se vadi cev za jezgrovawe.
Pro{ireni deo bu{otine se oblaè za{titnom kolonom i bu{ewe
se nastavqa istim pre~nikom.
Ako je duìna ostalog pribora velika i velika duìna
bu{otine pristupa se skretawu bu{otine na pogodnom mestu.
11.2 Kidawe bu{a}eg pribora
Naj~e{}i uzroci kidawa bu{a}eg pribora su: neispravan navoj

na bu{a}em priboru, veliki otpori rotaciji pribora, nedovoqno
~ista i nekvalitetna isplaka sa agresivnim materijama i neuspelo
izvla~ewe zaglavqenog bu{a}eg pribora.
Da do kidawa bu{a}eg pribora ne do|e korisno je bu{ewe
izvoditi sa {to ve}im brojevima obrtaja, dobro ispirati bu{otinu i
redovno kontrolisati ispravnost bu{a}eg pribora.
Kada do kidawa bu{a}eg pribora do|e, a {to se manifestuje
naglim padom pritiska u potisnom vodu sistema za ispirawe,
smawewem teìne pribora na vu~nom vitlu i odsustvom penetracije
prilikom bu{ewa.
Postupak spasavawa ostatka pribora iz bu{otine je slede}i:
izvadi se gorwi slobodni deo bu{a}eg pribora i ta~no se izmeri
wegova duìna da bi se odredila duìna ostalog pribora i da bi se
ta~no utvrdio poloàj wegovog gorweg kraja. Pre izbora pribora za
spasavawe mora se obaviti snimawe loma. Snimawe se obavqa pomo}u
olovnog pe~ata. Olovni pe~at se bu{a}im {ipkama spusti do mesta
loma i lagano se osloni i potom pritisne na vrh slomqenog pribora.
Kada se pe~at izvadi napoqe na osnovu otiska se zakqu~uje kakav je
oblik preloma i poloàj pribora. Kada je povr{ina loma ravna za
spasavawe se koriste zvono ili trn za bu{a}u {ipku ili spojnicu,
ako je lom na spojnici. Za spasavawe se koriste bu{a}e {ipke sa
161
Havarije
kojima je bu{eno stim {to se na dowu {ipku navrne neki od pribora

za spasavawe (slika br. 11.1). Pribor za spasavawe se spu{ta do vrha
zaostalog bu{a}eg pribora, oslawa se o wega i laganom rotacijom
ru~no ili ma{inom se uvr}e ili navr}e na wega. Po{to je spoj
napravqen uspostavi se cirkulacija isplake i pribor se lagano
izvla~i napoqe.
Kada se ustanovi da je prelom pribora kos, za spoj odnosno
spasavawe, koristi se zvono umesto trna. Ukoliko je prelom na wire
line bu{a}im {ipkama kos, kada se ne moè koristiti zvono nego
samo trn, mesto loma se mora poravnati. Ravnawe se obavqa bu{a}om
krunom sa tvrdim metalom.
Kod klasi~nog sistema jezgrovawa, a naro~ito ako je znatna
razlika izme|u pre~nika bu{otine i pre~nika bu{a}e {ipke, na
mestu loma {ipka moè biti zako{ena tj. naslowena na zid
bu{otine. U tim slu~ajevima se uz pomo} sre}ne kuke ili sviwskog
repa zaostali pribor dovodi u centar a potom se pristupa spasavawu
trnom ili zvonom.
Slika br. 11.1 Pribor za spasavawe: a-trn za {ipku, b-trn za

spojnicu, v-zvono za {ipke [9]
162
Havarije
11.3 Kidawe ~eli~nog uèta
Kada se ne vodi ra~una o stawu ~eli~nog uèta, kada se ono

preoptere}uje, a ne odràva i na vreme ne zamewuje moè do}i do
wegovog kidawa. Ovo moè izazvati ozbiqne probleme, pa u teìm
slu~ajevima ~ak i gubitak bu{otine.
Da bi se predupredilo kidawe uèta obavezno se kontroli{e
wegovo stawe i uè kod koga ima pokidanih ìca zamewuje se novim.
Pre spu{tawa izvlaka~a jezgrene cevi kod wire line postupka
proverava se da nije do{lo do kidawa bu{a}eg pribora. Ako je do{lo
do kidawa izvlaka~ se ne spu{ta pomo}u uèta.
Kada do kidawa uèta ipak do|e pomo}u bu{a}ih {ipki u
bu{otinu se spu{ta kopqe (slika br. 11.2). Pribor treba zarotirati
nekoliko puta da se uè namota, ukqu~uje se rotacija i laganim
povla~ewem kida komad po komad uèta. Postupak se ponavqa dok se
ne izvadi celo uè. Veoma je va`no ne preterivati sa namotavawem
uèta na kopqe jer ako se napravi velik smotak on moè da se
zaglavi i onemogu}i svako daqe spasavawe.
Slika br. 11.2 Kopqa za izvla~ewe iskidanog uèta [9]
11.4 Upadawe metalnih predmeta u bu{otinu
Nije redak slu~aj da u bu{otinu upadnu neki metalni predmeti

ukoliko bu{otina po va|ewu pribora nije za~epqena. Veliki
metalni predmeti se seku krunom sa tvrdim metalom, a mali metalni
predmeti se iznose uz pomo} pauka ili magneta (slika br. 11.3).
163
Havarije
Slika br. 11.3 Magneti za va|ewe metalnih predmeta [9]
164
12. Devijacija bu{otine
Trajektorija izvedene (izbu{ene) bu{otine u praksi se nikad ne

poklapa sa projektovanom trajektorijom. Tokom bu{ewa uvek do|e do
maweg ili ve}eg skretawa (otklona, devijacije) bu{otine od zadatog
pravca. Ukoliko je devijacija znatna, naro~ito kod duga~kih
bu{otina, ona moè ugroziti zavr{etak bu{ewa, a kod zavr{ene
bu{otine ukoliko nije merena moè onemogu}iti ispravnu geolo{ku
interpretaciju istraìvanog leì{ta. Uzroci devijacije bu{otine
su brojni i oni mogu biti svrstani u dve osnovne grupe: geolo{ki i
tehni~ko-tehnolo{ki uzroci devijacije.
Geolo{ki uzroci kriv-
qewa bu{otine uglavnom se
mogu podvesti pod anizo-
tropiju stenskog masiva koji se
bu{i. Prelaz bu{otine iz
mekog sloja u tvrdi sloj i
krivqewe tim izazvano pri-
kazano je na slici br. 12.1.
Pri prelazu iz mek{e stene
(A) u tvr|u stenu (B) skretawe
je uvek ka tvr|oj steni, a ono je
uzrokovano razli~itim na-
predovawem bu{a}e krune u
slojevima razli~ite tvrdo}e.
U mek{em sloju (A) napredo-
vawe je ve}e nego u tvr|em
sloju (B). Odnosno napredo-
vawe u ta~ki (C) je ne{to ve}e
nego u ta~ki (C1), a {to za
posledicu ima zako{avawe
krune za ugao (). Veli~ina
skretawa je u funkciji ugla
(), koji zavisi od razlike u
tvrdo}i i ugla kontakta
izme|u stena razli~ite
tvrdo}e i pravca bu{ewa. Ovaj
Slika br. 12.1 Skretawe bu{otine pri ugao skretawa je i u funkciji
prelazu iz mek{e u tvr|u stenu [13] reìma bu{ewa. Ako se pri
Devijacija bu{otine
prelazu u radnu sredinu razli~ite tvrdo}e bu{i sa malim brojem

obrtaja i malom silom pritiska na krunu ovaj ugao se moè
minimizirati. Pri prelasku bu{otine iz tvr|e u mek{u stenu
skretawe je mawe. Skretawe po~iwe tek kad kruna nadpolovi~no
reè mek{u stenu. Skretawe ide u pravcu kontakta mek{e i tvr|e
stene. Dok kod izlaska iz mek{eg u tvr|i sloj skretawe ide u pravcu
upravnom na pravac kontakta mek{e i tvr|e stene.
Na slici br. 12.2 prikazano je mogu}e skretawe bu{otine pri
prolazu kroz slojeve razli~ite tvrdo}e i pri prolazu kroz naslage sa
velikim i tvrdim samcima i oblucima.
Slika br. 12.2 Skretawe bu{otine pri prolazu kroz slojeve razli~ite
tvrdo}e i pri prolazu kroz naslage sa samcima i oblucima [13]
Pri bu{ewu kroz rased ili rasednu zonu doga|a se da bu{otina

ide linijom maweg otpora kroz rased i ne prelazi u neporeme}enu
stensku masu. Do znatne devijacije dolazi i pri bu{ewu u
razdrobqenim, ubranim i kavernoznim stenskim formacijama.
166
Devijacija bu{otine
U principu ve}a skretawa se doga|aju kod bu{ewa kosih

bu{otina nego kod vertikalnih. Skretawe moè biti po azimutu ali
i po padu, navi{e i naniè. U rastresitim, mekim stenama otklon
bu{otine je uglavnom naniè, a u tvr|im stenama ~esto je skretawe
navi{e. Skretawe navi{e je uzrokovano ve}im optere}ewem na
krunu na delu koji leì na zidu bu{otine usled teìne bu{a}eg
pribora.
Tehni~ko-tehnolo{ki uzroci krivqewa bu{otina su tako|e
brojni i na wih se moè uticati.
Slika br. 12.3 Prikaz uticaja isko{enosti kolone bu{a}eg pribora

na krivqewe i duìne cevi za jezgrovawe na veli~inu devijacije [16]
167
Devijacija bu{otine
Naj~e{}i uzroci krivqewa iz ove grupe su: bu{ilica nije stabilno

postavqena; lo{e postavqena uvodna kolona; upotreba krivih
bu{a}ih {ipki; upotreba kratkih jezgrenih cevi; nepravilno
navrtawe delova u kompoziciji bu{a}eg pribora; neuskla|enost
pre~nika bu{a}ih {ipki sa pre~nikom bu{ewa i neodgovaraju}i
reìm bu{ewa, naro~ito, neadekvatna sila pritiska na dno
bu{otine. Na slici br. 12.3 dat je prikaz uticaja isko{enosti
kolone bu{a}eg pribora na krivqewe i uticaj duìne cevi za
jezgrovawe na veli~inu devijacije.
Otklon bu{otine od zadatog pravca bu{ewa tj. devijacija moè
se svesti u normalne granice preduzimawem odgovaraju}ih mera u
procesu bu{ewa. Otklon je u granicama dozvoqenog ako ne prelazi
2% duìne bu{otine. Da bi se ovo postiglo potrebno je:
Bu{ilicu ~vrsto fiksirati za fundament i dobro
centrirati vreteno bu{ilice.
Pa`qivo i polagano bu{iti za postavqawe uvodne cevi.
Uvodnu cev centrirati i dobro pri~vrstiti, najboqe
cementacijom.
Uskladiti pre~nik bu{a}ih {ipki sa pre~nikom bu{ewa.
Reìm bu{ewa podesiti prema steni koja se bu{i. Velika
sila pritiska na dno bu{otine izvija bu{a}e {ipke. Velika
brzina isplake razara zid bu{otine u mekim stenama, {to
negativno uti~e na devijaciju.
Koristiti samo prave bu{a}e {ipke sa dobrim navojima.
Upotrebqavati jezgrene cevi maksimalne duìne.
Pri prolazu kroz slojeve razli~ite tvrdo}e koristiti dobro
nao{trene krune.
Pri promeni pre~nika bu{ewa bu{iti sa malim
napredovawem dok bu{otina ne zauzme pravac.
12.1 Merewe devijacije
Za sa~iwavawe izvesnije geolo{ke interpretacije leì{ta na

osnovu rezultata istra`nog bu{ewa neophodno je meriti devijaciju
bu{otine. Ovo se naro~ito odnosi na bu{otine dubqe od 200 m.
Devijacija se meri u odre|enim rastojawima koja su naj~e{}e: 25, 50
ili 100 m. Mawe rastojawe obezbe|uje ve}u ta~nost interpretacije
prostornog poloàja bu{otine. Kod tehni~kih bu{otina, u nekim
168
Devijacija bu{otine
slu~ajevima, ova rastojawa na kojim se meri

devijacija mogu biti i mawa (nekoliko
metara).
Aparati za merewe otklona bu{otine
nazivaju se inklinometri. Postoji vi{e
razli~itih konstrukcija ovih instrumenata,
a svi se mogu svrstati u dve osnovne grupe:
monoinklinometre i multiinklinometre.
Monoinklinometri su instrumenti pomo}u
kojih se moè vr{iti merewe samo u jednoj
ta~ki. Posle svakog merewa aparat se
izvla~i na povr{inu radi o~itavawa
izmerene devijacije. Multiinklinometri
omogu}avaju merewe devijacije u vi{e ta~aka
u toku jednog spu{tawa u bu{otinu. Ranijih
godina merewe devijacije vr{eno je
ure|ajima sa fluorovodoni~nom kiselinom,
sa elektrolitima i monoinklinometrima.
Multiinklinometri su sloèni ure|aji
koji imaju dva osnovna sklopa: kameru sa
satnim mehanizmom i ugaonu sekciju. Aparat
radi tako {to fotokamera u odre|enim
vremenskim intervalima snima ugaonu
sekciju (slika br. 12.4). Sa snimka se mogu
o~itati ugao pada i azimut. U ku}i{te
kamere sme{taju se baterije koje sluè za
pogon elektromotora koji pokre}e film i za
osvetqavawe ugaone sekcije u momentu
snimawa. Satni mehanizam ima funkciju da u
odre|enim vremenskim intervalima
ukqu~uje kameru koja pravi snimke ugaone
sekcije. Satni mehanizam se na povr{ini
pode{ava u kojim intervalima }e
ukqu~ivati kameru. Naj~e{}e se snimci
prave svakog minuta. Zato je za vreme rada
veoma va`no znati u kom vremenu su
obavqane koje radne operacije. Za snimawe
se koristi sigurnosni pozitiv film. Kod
bu{ewa klasi~nom metodom instrument se u
bu{otinu spu{ta pomo}u bu{a}ih {ipki, a
Slika br. 12.4 Kamera kod wire line sistema jezgrovawa za spu{tawe
instrumenta za instrumenta koristi se ~eli~no uè kojim
merewe devijacije [27] se izvla~i aparat za jezgrovawe.
169
Devijacija bu{otine
Instrument radi sa dva tipa ugaonih sekcija (slika br. 12.5). Za

merewe otklona u vertikalnim bu{otinama koristi se ugaona
sekcija koja meri odstupawa od vertikale od 0 do 17. Kod kosih
bu{otina koristi se ugaona sekcija ~iji je raspon merewa od 5 do
90. Ugaona jedinica radi na principu magnetne igle ili ìroskopa.
Instrumentom koji radi na principu magnetne igle nije mogu}e
meriti devijaciju u zacevqenim bu{otinama. Kamera po~iwe da
snima u momentu kada se cev sa baterijama spoji sa instrumentom i od
tog trenutka se meri vreme. Instrument se spu{ta u bu{otinu i prva
merna ta~ka je naj~e{}e na 100 m, a ostale svakih 50 m. Kada se
instrument spusti na poziciju gde se vr{i merewe naj~e{}e se na toj
poziciji zadrì 3 minuta da bi kamera napravila tri istovetna
snimka.
Po zavr{enom snimawu ure|aj se iznosi na povr{inu, iz kamere
se vadi film, koji se potom razvija, snimci se uve}avaju i vr{i se
o~itavawe uglova. Podaci o merewu se unose u pripremqene tabele
(slika br. 12.6). Na osnovu podataka iz tabela crta se dijagram
devijacije (slika br. 12.7). Zapisnik o izmerenoj devijaciji bu{otine
sadrì tabelu i dijagram za svaku bu{otinu ponaosob.
Slika br. 12.5 Ugaone sekcije instrumenta za merewe devijacije [27]
170
Devijacija bu{otine
Slika br. 12.6 Izve{taj o merewu devijacije [9]
171
Devijacija bu{otine
Slika br. 12.7 Dijagram izmerene devijacije bu{otine [9]
172
13. Usmereno bu{ewe
U procesu bu{ewa sve bu{otine se vi{e ili mawe krive tj.

mewaju pravac. Ova pojava se moè pratiti tokom bu{ewa i
primenom odre|ene opreme i postupaka bu{otina se moè
usmeravati tj. voditi u odre|enom pravcu. Prilikom zaglave u
bu{otini sa neuspe{nom instrumentacijom, odnosno u slu~ajevima
kada je deo pribora ostao u bu{otini, ista se skre}e sa prethodne
trase na mestu iznad zaglave. Svrha ovog skretawa je da se izbu{i
kompletno predvi|en interval, a da se pri tom iskoristi deo
bu{otine koji je izbu{en pre zaglave. U nekim slu~ajevima
projektuju se bu{otine ~ija trasa nije prava linija ve} je ponekad
~ak veoma sloèna polilinija sastavqena od pravih i krivih
deonica. Bu{otine ~ija projektovana trasa nije prava linija nego je
polilinija, koja se sastoji od pravih i zakrivqenih deonica, naziva
se usmerenom a proces wenog bu{ewa naziva se usmerenim bu{ewem
(slika br. 13.1).
Slika br. 13.1 Usmerena i razgranata usmerena bu{otina

p-pravolinijski deo, k-krivolinijski deo, d-dopunski ogranak [17]
Usmereno bu{ewe
Ponekad se bu{e veoma sloène bu{otine koje se granaju pa se

ovakve bu{otine nazivaju razgranatim, ili vi{ekanalnim.
Usmerene i razgranate bu{otine ~esto se primewuju kod
istraìvawa i eksploatacije leì{ta nafte i vode. Posledwih
godina sve vi{e se primewuju i kod istraìvawa leì{ta ~vrstih
mineralnih sirovina. Osnovni ciq primene usmerenih i razgranatih
usmerenih bu{otina je sniàvawe tro{kova istraìvawa, a koje se
postiè smawewem obima bu{ewa.
Tehnolo{ka sloènost bu{otine se meri veli~inom ugla
skretawa trase bu{otine. Pove}awe ugla skretawa pove}ava broj
havarija koje se doga|aju usled pove}anih naprezawa bu{a}ih {ipki.
U odnosu na veli~inu ugla skretawa bu{otine se dele na: proste,
umereno sloène, sloène i veoma sloène. Proste su bu{otine koje
nemaju zakrivqewa. Umereno sloène su bu{otine sa uglom skretawa
10. Sloène trase bu{ewa su one sa uglom skretawa izme|u 10 i
25. Veoma sloène trase usmerenog bu{ewa su one koje imaju ugao
skretawa ve}i od 25.
U odnosu na konvencionalno bu{ewe izrada usmerenih bu{otina
je tehni~ki sloènija i skupqa po du`nom metru. No u pojedinim
slu~ajevima ukupna metraà bu{ewa primenom razgranatih
usmerenih bu{otina moè toliko da se smawi da istraìvawe
leì{ta wihovom primenom postaje znatno jeftinije. Osim toga
usmerenim bu{ewem mogu se istraìvati leì{ta ispod vodenih
povr{ina bu{ewem sa kopna, leì{ta ispod infrastrukturnih
objekata koji ne dozvoqavaju primenu klasi~nog bu{ewa. Osim
ekonomskih kriterijuma bitni su i geolo{ki faktori. Usmereno
bu{ewe omogu}ava presecawe rudnih tela pod optimalnim uglovima,
{to garantuje reprezentativnost podataka istraìvawa. âk
tehnoekonomski pokazateqi istra`nog bu{ewa ne smeju imati
prevagu nad geolo{kim, tj. nad kvalitetom i pouzdano{}u
pribavqenih podataka o leì{tu.
Pri usmerenom bu{ewu pojavquje se ~itav niz problema
tehni~ko-tehnolo{ke prirode. Izuzetno su optere}ene bu{a}e
{ipke u zoni skretawa bu{otine. Iskustva na bu{ewu ovakvih
bu{otina su pokazala da je na primer pri bu{ewu krunom od 59 mm
najboqe primeniti bu{a}e {ipke od 50 mm, koje se me|usobno spajaju
konusnim navojem, pri otklonu od 1 po metru. Me|utim pri bu{ewu
pre~nicima 46 mm i 76 mm boqi su rezultati postizani spojevima sa
obi~nim navojem.
Za usmeravawe bu{otina koriste se: klin sa izvla~ewem,
skretnica sa neprekidnim dejstvom i skretnice sa periodi~nim
dejstvom.
174
Usmereno bu{ewe
Slika br. 13.2 Karakteristi~ni tipovi razgranatih

(vi{ekanalnih) bu{otina u razli~itim sredinama [17]
Konstruktivno najprostiju skretnicu predstavqa klin sa

izvla~ewem. Moè se primeniti u svim vrstama stena i dozvoqava
usmeravawe bu{otine u èqenom pravcu. Nedostatak mu je {to
zahteva dugo vreme za jedan ciklus usmerewa. O{tar pregib na mestu
postavqawa klina izaziva poja~an zamor materijala bu{a}ih {ipki.
[ematski prikaz klina sa izvla~ewem dat je na slici br. 13.3.
Postupak usmerewa bu{otine ovim klinom izvodi se na slede}i
na~in. Klin (skreta~) se pre spu{tawa u bu{otinu orijenti{e prema
odgovaraju}em azimutu, pa se pomo}u teodolita u torwu i markera na
{ipkama prate promene pravca (odstupawa) od pravca orijentisanog
klina. Kolona bu{a}eg pribora sa klinom se spusti u bu{otinu.
175
Usmereno bu{ewe
Klin se zaustavqa na rastojawu od 0,5 do 1 m od ~ela bu{otine. U tom

poloàju se izvr{i korekcija orijentacije klina. Klin se potom
pritiskom {ipki u~vrsti u orijentisani poloàj na dnu.
U~vr{}ivawe se obavqa na slede}i na~in. Na kolonu se nanese
aksijalno optere}ewe usled ~ega se kida zakivak (13), a cev (1) sa
ka{ikom (3) pomera se po odbojniku (4). Posle u~vr{}ewa klina
kida se osigura~ (11) i pribor za bu{ewe se osloba|a bloka klina.
Prvo se uspostavqa cirkulacija isplake i bu{i se malim brojem
obrtaja i malim pritiskom dok se kruna ne ureè u stenu dovoqno
duboko izvan duìne klina. Potom se bu{i normalnim reìmom.
Pri podizawu pribora prelazna spojnica (7) povla~i prsten za
podizawe (2) kao i kompletno telo klina. Na taj na~in se ceo klin
vadi iz bu{otine. U delu gde je vr{eno usmeravawe bu{otina ima
mawi pre~nik pa se pro{iruje specijalnim pro{iriva~ima.
Usmereni deo se oblaè kratkim za{titnim cevima (0,5 m) u ciqu
za{tite usmerewa.
1. Cev
2. Prsten za podizawe
3. Ka{ika klina
4. Odbojnik
5. Kruna sa spojnicom
6. Zglob
7. Prelazne spojnice
8. Jezgrene cevi
9. Prelazna spojnica
10. Orijentator
11. Osigura~
12. Osigura~
13. Zakivak
Slika br. 13.3 Prikaz klina sa

izvla~ewem [17]
176
Usmereno bu{ewe
Sve skretnice imaju dva osnovna dela: stator i rotor. Kod

skretnica periodi~nog dejstva stator se u orijentisanom poloàju
fiksira, a nakon izbu{enog intervala duìne 1 m osloba|a se i
ponovo preme{ta na ~elo bu{otine i ciklus se ponavqa. Na slici
br. 13.4 data je {ema jedne skretnice periodi~nog dejstva. Telo
skretnice (1) fiksira se u bu{otini uz prethodnu orijentaciju
skretnice. Rotor skretnice je koni~an i zglobno vezan sa delom
skretnice koji mu prenosi obrtni momenat i aksijalno optere}ewe.
Kada se telo skretnice (stator) fiksira i na rotor deluje obrtnim
momentom i aksijalnim optere}ewem kruna po~iwe da bu{i stenu sa
pomerawem rotora na dole zahvaquju}i wegovom koni~nom obliku
kruna biva pomerana, tj. bu{otina se skre}e u èqenom pravcu,
definisanom poloàjem usmeriva~a na telu skretnice. Po
zavr{enom bu{ewu intervala (h) telo skretnice se osloba|a, spu{ta
na dno bu{otine, orijenti{e, fiksira i postupak se ponavqa.
Zahvaquju}i kratkim intervalima jedini~nih usmerewa bu{otina je
relativno glatka.
1. Telo skretnice
2. Rotor sa bo~nim usmerewem
h - Interval usmerewa
Slika br. 13.4 Skretnica peri-

odi~nog dejstva [3]
Danas se uglavnom razvijaju i primewuju skretnice sa
neprekidnim dejstvom. Ove skretnice omogu}avaju da se bu{ewe
ostvaruje bez izvla~ewa na povr{inu. Skretnica predstavqa sistem
koji sa~iwavaju kruna, mehanizam za skretawe i mehanizam za
u~vr{}ivawe. Usmeravawe odnosno skretawe se moè obaviti na tri
na~ina: usecawem - obradom zida bu{otine; asimetri~nim usecawem
krune u stenu na ~elu bu{otine i kombinacijom prethodna dva
na~ina. Ugaono pomerawe ose rotacije krune u odnosu na osu
bu{otine ostvaruje se isko{ewem rotora skretnice u pravcu
177
Usmereno bu{ewe
èqenog skretawa. Osim isko{ewa na krunu se nanosi asimetri~no

aksijalno optere}ewe.
Skretnica neprekidnog dejstva {ematski je prikazana na slici
br. 13.5. Skretnica se sastoji od statora (II) i rotacionog vretena (I).
Rotaciono vreteno se sastoji od dva vratila poveznih pomo}u
teleskopske spojnice (8) opremqenih aksijalnim kugli~nim
leàjevima (2 i 11). Na gorwem vretenu (7) nalazi se pozicioner (12)
sme{ten u bravu (13) koja se nalazi na statoru skretnice. Na dowem
delu vretena (rotora) nalazi se bu{a}a kruna (1), a gorwi je spojen sa
bu{a}im {ipkama. Iznad tela spojnice (9) na vreteno je navu~ena
povratna opruga (10), a ispod gorweg kugli~nog leàja.
1. Bu{a}a kruna
2. Aksijalni kugli~ni
leàjevi
3. Dowi poluklin
4. Kliza~
5. Rolna
6. Gorwi poluklin
7. Vratilo
8. Spojnica
9. Telo spojnice
10. Opruga
11. Aksijalni kugli~ni
leàjevi
12. Pozicioner
13. Brava
Slika br. 13.5 Skretnica

neprekidnog dejstva [3]
178
Usmereno bu{ewe
Telo spojnice (9) je u svom dowem delu razdvojeno ukoso, tako da

gorwi i dowi (6 i 3) wegov deo grade ugao od 450. Izme|u ova dva dela
statora umetnut je kliza~ (4) koji je sa wima spojen pomo}u `lebova
el profila. Kliza~ je opremqen sa rolnom (5) koja moè slobodno
rotirati.
Alat se unese u bu{otinu, orijenti{e i spusti na dno bu{otine.
Na skretnicu se potom nanosi aksijalno optere}ewe koje izaziva
pomerawe gorweg dela tela skretnice i gorweg vratila vretena
zahvaquju}i teleskopskoj spojnici. Usled ovoga kliza~ (4) se pomera
ka zidu bu{otine. Kliza~ oslowen na zid bu{otine indukuje silu
skretawa ~iji intenzitet zavisi od krutosti opruge (10). Dejstvom
ove sile alat biva gurnut u stranu i zauzima uko{en poloàj u odnosu
na osu bu{otine. Sa rotacijom se po~iwe tek kada pozicioner (12)
iza|e iz brave (13) i oslobodi vreteno. Tokom bu{ewa rolna (5) na
kliza~u (4) se urezuje u zid bu{otine i spre~ava zaokretawe tela
skreta~a i promenu pravca usmerewa. Ovim alatom se moè
ostvariti prose~no skretawe od 1 do 1,15 0/m.
Kod bu{ewa dopunskih ogranaka kod razgranatih usmerenih
bu{otina na mestu skretawa i formirawa ogranka mora se uraditi
ve{ta~ko dno tzv. most. Izrada mosta moè se obaviti na dva na~ina:
primenom metalnog ~epa i zapu{avawem bu{otine {qunkom ili
tucanikom sa vezivnim materijalima. Primena ~epa je prost, brz i
ekonomi~an postupak. Za izradu mosta u praksi se ~esto koristi
dvostruki konusni ~ep koji je prikazan na slici br. 13.6.
1. Bu{a}a {ipka
2. Blok
3. Centralni kanal
4. Otvori
Slika br. 13.6 Dvokonusni mehani~ki

~ep [17]
179
Usmereno bu{ewe
êp se spu{ta u bu{otinu pomo}u bu{a}ih {ipki. Kada se

dovede u poloàj gde se èli formirati most kroz {ipke se u pro-
stor izme|u ~epa i zida bu{otine ubacuje cementna pasta ili neki
drugi vezivni materijal. Osim ovog postoje i druge konstrukcije
~epova, mehani~kih i hidromehani~kih.
Orijentacija skretnice je veoma va`na tehnolo{ka faza kod
bu{ewa usmerenih bu{otina. Orijentacija se moè obaviti direk-
tno ili primenom specijalnih orijentatora. Direktna orijentacija
podrazumeva orijentisawe pribora na povr{ini pomo}u standardnih
geodetskih instrumenata. Ova metoda je malo pouzdana jer uvek moè
do}i do izvesne rotacije pribora tokom spu{tawa u bu{otinu i
moè se primeniti samo za plitke bu{otine. Savremeni ure|aji za
orijentaciju mogu biti mehani~ki, elektri~ni i hidrauli~ni. Svaki
od ovih ure|aja ima mane i prednosti a danas se najvi{e koriste i
razvijaju elektri~ni orijentatori.
Trajektorija usmerene bu{otine izme|u po~etne i zavr{ne
ta~ke moè biti razli~ita i sastoji se od pravih i zakrivqenih seg-
menata. Minimalni radijus krivine zavisi od elasti~nosti bu{a}ih
{ipki i kre}e se u granicama od 50 do 60 metara. Ovim radijusom se
primewuje intenzivnost skretawa od 0,5 do 0,6 m. Na slici br. 13.7
prikazana je karakteristi~na trasa usmerene bu{otine sa elemen-
tima.
Slika br. 13.7 Karakteristi~na trasa usmerene bu{otine sa

elementima
180
14. Udarno bu{ewe
Udarno bu{ewe je dobilo ime po na~inu rada bu{a}eg pribora,

odnosno po na~inu nano{ewa optere}ewa na stenu. Bu{a}e dleto
nije stalno u kontaktu sa stenom nego se periodi~no diè i spu{ta.
Posledica dinami~kog optere}ewa tj. udara se~iva dleta po steni na
dnu bu{otine je cepawe, odvaqivawe, dezintegracija dela stenskog
masiva izloènog ovom dinami~kom optere}ewu. Dezintegrisani
materijal se iz bu{otine iznosi ka{ikom ili isplakom. Ovaj na~in
bu{ewa nema veliku primenu u istraìvawu leì{ta zbog malog
broja informacija o leì{tu i stenskom masivu uop{te koje se wim
mogu dobiti. Ovo bu{ewe se uglavnom primewuje za razna tehni~ka
bu{ewa i izradu bu{otina za eksploataciju podzemnih voda. Ovom
tehnikom se mogu bu{iti bu{otine velikog pre~nika od 148 do 850
mm, malih dubina do 500 m, iskqu~ivo vertikalno naniè.
Prema tehnologiji izvo|ewa postoje dva vida udarnog bu{ewa:
Udarno bu{ewe bez isplake (sa uètom)
Udarno bu{ewe sa isplakom (sa bu{a}im {ipkama)
14.1 Udarno bu{ewe bez isplake
Udarno bu{ewe sa uètom spada u najstarije na~ine bu{ewa i

poznato je kao Pensilvanijski na~in bu{ewa. Pribor za bu{ewe se
sastoji od dleta, udarne {ipke i makaza. Pribor je obe{en o uè,
(slika br. 14.1). Umesto uèta mogu se upotrebiti pune metalne
{ipke, no ovaj metod ima dosta nedostataka i ne koristi se kod
bu{ewa bez isplake. î{}ewe bu{otine od dezintegrisane stene
vr{i se ka{ikom. U bu{otinu se povremeno doliva voda da bi se
dezintegrisana stena pretvorila u ìtku masu radi wenog lak{eg
izno{ewa i radi maweg otpora prolazu dleta. Posle izbu{enog
intervala od oko 50 cm pribor za bu{ewe se izvla~i iz bu{otine da
bi se ona o~istila. Vreme manevrisawa kod bu{ewa sa uètom je
neuporedivo kra}e nego kod bu{ewa sa {ipkama. Sa druge strane
bu{ewe sa {ipkama omogu}ava kontrolu zaokretawa dleta i
pode{avawe ugla zaokretawa prema steni koja se bu{i.
Udarno bu{ewe
Slika br. 14.1 Izgled postrojewa za udarno bu{ewe sa uètom [30]
182
Udarno bu{ewe
14.2 Udarno bu{ewe sa isplakom
Kod ovog na~ina udarnog bu{ewa dezintegrisani materijal se iz

bu{otine iznosi isplakom. U ovom slu~aju kompozicija bu{a}eg
pribora se sastoji od dleta, udarne {ipke, makaza, radnih {ipki i
ispirne glave na vrhu kolone (slika br. 14.2). Iz rezervoara isplaka
se klipnom pumpom preko ispirne glave i {upqih radnih {ipki,
odgovaraju}ih makaza i udarne {ipke kroz dleto dovodi na dno
bu{otine. Isplaka se pored bu{a}eg pribora kre}e vertikalno
navi{e i sa sobom nosi ~estice dezintegrisane stene.
Slika br. 14.2 Udarno bu{ewe sa isplakom [13]
183
Udarno bu{ewe
14.3 Pribor za udarno bu{ewe
Pribor za udarno bu{ewe je raznovrstan. Uglavnom se radi o

vi{e tipova dleta, prilago|enih steni kroz koju se bu{i.
Pqosnato dleto se primewuje u mekim i tvrdim glinovitim i
laporovitim stenama. Kod primene ovog dleta treba voditi ra~una o
wegovom stalnom zaokretawu, da nebi do{lo do zakliwavawa u mekoj
sredini. Ova dleta se ne primewuju u stenskim naslagama gde ima
samaca i stenskih blokova. Karakteri{u se slabom obradom zida
bu{otine. Izgled pqosnatog dleta prikazan je na slici br. 14.3.
Slika br. 14.3 Izgled dleta za udarno bu{ewe [30]
Okruglasto dleto se primewuje u tvrdim i rastresitim stenama

koje sadrè oblutke i samce. Ovo dleto obezbe|uje cilindri~an
oblik bu{otine i minimalno skretawe.
Krstasto dleto se uspe{no primewuje u raspucalim stenama i
pri razbijawu valutaka na dnu bu{otine.
Postoji jo{ ~itav niz drugih oblika dleta, ekscentri~nih,
konusnih, u obliku slova I, u obliku slova Z itd. Dleta se izra|uju u
jednom komadu kovawem od specijalnih alatnih ~elika. O{trice
dleta mogu biti izra|ene od tvrdog metala. Uglovi o{trewa dleta
zavise od stene kroz koju se bu{i.
Udarna {ipka je svojim dowim krajem, navojem spojena za dleto, a
gorwim krajem je tako|e navojem spojena za makaze. Udarne {ipke su
okruglog oblika i mogu biti pune ili sa otvorom za prolaz isplake.
184
Udarno bu{ewe
Da bi se bu{ewe dobro odvijalo treba uskladiti udarnu {ipku i

dleto. Obi~no se pre~nik udarne {ipke kre}e u intervalu od 0,65 do
0,75 pre~nika dleta.
Slika br. 14.4 Udarna {ipka [30] Slika br. 14.5 Makaze [30]
Makaze sluè da spoje udarnu {ipku sa uètom ili radnim

{ipkama. Makaze su ustvari dve zatvorene karike pqosnatog oblika
koje pri radu klize jedna u drugu. One imaju vi{e funkcija: da za
vreme udara drè uè u nategnutom poloàju, kod bu{ewa {ipkama
da ne dozvole prenos teìne radnih {ipki na udarnu {ipku, pri
izvla~ewu dleta posle udara u mekim stenama one obezbe|uju trzaj
koji olak{ava izvla~ewe dleta. Postoje i makaze koje rade na
principu opruga sa kanalom za prolaz isplake.
Radne {ipke mogu da budu pune ili sa otvorom za prolaz isplake.
[ipke su u radu veoma optere}ene i izra|uju se od specijalnih
~elika. Me|usobno su spojene spojnicama. Ka{ika sluì za ~i{}ewe
bu{otine kod bu{ewa bez isplake. Kada se radi u rastresitim
naslagama i peskovima ka{ika se moè upotrebiti i za bu{ewe.
185
Udarno bu{ewe
Postoji vi{e konstrukcija ka{ike i one se razlikuju u na~inu

prihvatawa i zadràvawa materijala koji se iznosi iz bu{otine.
Slika br. 14.6 Ka{ike za ~i{}ewe bu{otine [30]
14.4 Reìm bu{ewa
Bu{ewe udarnim postupkom se odvija tako {to se pribor

podigne na odre|enu visinu iznad dna bu{otine i pusti da slobodno
pada do udara u stenu. Sila udara dleta u stenu je u direktnoj
zavisnosti od mase pribora. Masa pribora se odre|uje u zavisnosti
od ~vrsto}e stene koja se bu{i ra~unato po centimetru duìne
o{trice dleta. Preporu~ene vrednosti su za:
meke stene 20 - 30 kg/cm
sredwe tvrde stene 30 - 50 kg/cm
tvrde stene 50 - 70 kg/cm
Visina hoda pribora i broj udara su u direktnoj zavisnosti.
Ukoliko je visina hoda ve}a broj udara je mawi. Tvr|e stene, osim
ve}e mase pribora zahtevaju i ve}u visinu hoda.
Ugao o{trewa se~iva dleta tako|e zavisi od stene koja se bu{i.
Za meke stene ugao se kre}e od 60 do 70, a za tvrde i jako tvrde od
100 do 120.
186
15. Udarno-rotaciono bu{ewe
Udarno-rotaciono bu{ewe je nastalo evolucijom udarnog

bu{ewa. Stena na dnu bu{otine se razara dletom, odnosno bu{a}om
krunom u novije vreme. Bu{a}a kruna je navijena na bu{a}e {ipke.
Udare proizvodi bu{a}i ~eki}. Kod udarno-rotacionog bu{ewa
stena na dnu bu{otine je istovremeno izloèna: pritisku radnog
dela krune, dinami~kom optere}ewu od udara i smi~u}em optere}ewu
izazvanim stalnom rotacijom pribora. Udarci bu{a}e krune po
steni su velikog intenziteta i u~estalosti, tako da se ovim
postupkom mogu bu{iti i najtvr|e stene. Energija udara nije
posledica pozicije bu{a}eg pribora tj. slobodnog pada ve} je
posledica dejstva mehani~kog ure|aja. Stoga se ovim postupkom moè
bu{iti u svim pravcima, po potrebi.
Prva primena bu{a}ih ~eki}a datira jo{ iz 1839. godine kada je
primewen bu{a}i ~eki} na parni pogon.
Slika br. 15.1 Dva poloàja bu{a}eg ~eki}a [32]

Udarno-rotaciono bu{ewe
Bu{a}i ~eki}i sa pogonom na komprimovani vazduh primewuju se od

1861. godine. Razvoj ovih ure|aja je bio jako dinami~an {to se moè
ilustrovati podatkom da je izme|u 1849. i 1877. patentirano preko 80
konstrukcija bu{a}ih ~eki}a. Savremena primena bu{a}ih ~eki}a
po~iwe 1910. godine kada je postavqen na postoqe. Moderna oprema
za bu{ewe podrazumeva bu{a}i ~eki} ili vi{e ~eki}a postavqenih
na podvoz, tako da savremene bu{ilice predstavqaju samohodne
ma{ine. Bu{ilice posledwe generacije su opremqene procesnim
ra~unarom, navijawe i dodavawe bu{a}ih {ipki je automatizovano, a
rukovalac je u zvu~no i vibraciono izolovanoj i klimatizovanoj
kabini.
U novije vreme pneumatski bu{a}i ~eki} ustupa prostor
hidrauli~nom bu{a}em ~eki}u koji radi sa ve}im brojem udara,
obezbe|uje ve}e brzine bu{ewa i ve}u pouzdanost u radu.
Savremeni pneumatski ~eki}i rade sa oko 3500 udara u minutu, a
kod hidrauli~nih taj broj se kre}e od 5000 do 10000 udara.
Hidrauli~ni ~eki}i u odnosu na pneumatske postiù do 50% ve}u
brzinu bu{ewa. Hidrauli~ni bu{a}i ~eki}i imaju znatno ve}e
iskori{}ewe energije. Radni fluid tj. hidrauli~no uqe je u
zatvorenom sistemu i nema zaga|ewa radne sredine.
Bu{a}i ~eki} moè imati dve pozicije:
êki} na lafetu bu{a}e ma{ine
êki} urowen u bu{otinu
Kod udarno-rotacionog bu{ewa kruna je stalno oslowena na dno
bu{otine. Reìm bu{ewa mora biti uskla|en sa stenom koja se bu{i
i kori{}enim priborom. Ukoliko je pritisak krune na dno
bu{otine nizak kruna }e odskakivati i bi}e usporeno napredovawe.
Ukoliko je pritisak prevelik kruna }e se te{ko zaokretati i do}i
}e do izvijawa bu{a}ih {ipki. Sila pritiska treba da bude
uskla|ena sa ~vrsto}om stena i pre~nikom krune. Novije
konstrukcije bu{a}ih ~eki}a imaju nezavisan ure|aj za rotaciju pa
se i rotacija moè prilagoditi potrebama. Tako, na primer,
preporu~uje se da kod bu{ewa veoma ~vrstih stena broj obrtaja bude
od 20 do 40 u minutu. U mekim stenama se preporu~uje od 60 do 90
obrtaja u minutu.
Bu{a}e krune su ura|ene od specijalnih alatnih ~elika sa
radnim delom ura|enim od tvrde legure (volfram karbid). Postoji
vi{e konstrukcija ovih kruna koje se izra|uju u {irokom dijapazonu
standardnih pre~nika. Krune se sa bu{a}om {ipkom spajaju navojem.
188
Slika br. 15.2 Razni tipovi bu{a}ih kruna za udarno-rotaciono

bu{ewa [32]
î{}ewe bu{otine od dezintegrisane stene ostvaruje se

naj~e{}e vodom ili vazduhom ili wihovom sme{om. Uobi~ajeno je da
se ispirni fluid kre}e kroz bu{a}i ~eki}, {upqu bu{a}u {ipku i
da kroz otvore na bu{a}oj kruni izlazi u bu{otinu. U povratku
kre}u}i se pored bu{a}eg pribora fluid iznosi ~estice nabu{enog
materijala. Na izlazu iz bu{otine vazduh sa dezintegrisanom stenom
se prihvata i odvodi u ciklon koji odvaja ~vrste ~estice od vazduha
(slika br. 15.3). Nabu{ena stena se naj~e{}e pakuje u platnene kese i
nosi na ispitivawe hemijskog sastava, kada je bu{ewe istra`no.
Ovim postupkom se ostvaruje takozvano kontinualno uzorkovawe.
Kod dubinskog bu{a}eg ~eki}a mogu} je i obrnuti smer kretawa
ispirnog fluida.
189
Slika br. 15.3 Konvencionalno udarno-rotaciono bu{ewe sa

uzorkovawem [32]
190
Slika br. 15.4 Savremena ma{ina za udarno-rotaciono bu{ewe [32]
191
êsto se doga|a da je ~vrsta stena prekrivena slojem aluvijona,

drobine, uop{te stenom u kojoj zidovi bu{otine ne mogu ostati
stabilni pa ih je potrebno za{tititi od zaru{avawa ugradwom
za{titne cevi. Atlas Copco je razvio originalni metod bu{ewa sa
istovremenom ugradwom za{titne kolone. Ovaj metod je poznat kao
odex metod. Bu{a}a kruna odex je sloène konstrukcije. Pilot kruna
bu{i bu{otinu nazivnog pre~nika. Pro{iriva~ je ekscentri~no
postavqen u odnosu na osu krune i ima dva poloàja. Kada je u radnom
poloàju on bu{i pro{irewe za oblo`nu kolonu. Kada oblo`na
kolona u|e u ~vrstu stenu pro{iriva~ se zaokrene za 180 i tada se
odex bu{a}a kruna moè izvu}i iz bu{otine i bu{ewe nastaviti
standardnim alatima (slika br. 15.5).
Udarno bu{ewe je neuporedivo jeftinije od dijamantskog
bu{ewa sa jezgrovawem, postiù se ve}e brzine bu{ewa i uglavnom
se koristi za preliminarna geolo{ka istraìvawa leì{ta.
Slika br. 15.5 Prikaz ODEX metoda udarno-rotacionog bu{ewa [32]
192
16. Izrada dubokih bu{otina
Leì{ta nafte i gasa koja su bila na malim dubinama (prva

bu{otina za naftu u SAD izbu{ena je 1859, dubine 23 m) brzo su
otkrivena, iscrpqena i istraìvawe dubqih slojeva je postalo
neophodno. Pri istraìvawu nafte i gasa, dubine bu{otina su
dostigle skoro deset hiqada metara (najdubqa bu{otina 9583,2 m -
Oklahoma 1974, negativna). Takve dubine, a i po~etni pre~nici
bu{ewa od 914,4 mm zahtevaju posebne garniture za bu{ewe koje mogu
nosivo{}u torwa, wegovom visinom, snagom dizalice i drugih
ure|aja da omogu}e dostizawe velikih dubina bu{ewa u {to kra}em
vremenu i sa {to ve}om sigurno{}u.
Pri izradi dubokih bu{otina rotacija dleta se moè
obezbediti na dva na~ina:
rotacionim stolom sa povr{ine preko kompozicije bu{a}eg
alata;
dubinskim motorom koji se postavqa u kompoziciju bu{a}eg
alata neposredno iznad dleta (turbina, vij~ani motor i
elektromotor).
16.1 Bu{ewe sa rotacionim stolom
Ovaj metod bu{ewa koristi rotacioni sto za pogon tj. obrtawe

bu{a}ih {ipki, ali bez prenosa osnog optere}ewa na wih. Na ovaj
na~in se mogu posti}i velike dubine uz velike po~etne pre~nike
bu{ewa i brzine bu{ewa koje dostiù nekoliko desetina metara na
~as u mekim stenama.
Dleto koje razara stene na dnu, se spu{ta u bu{otinu u nizu
bu{a}ih i te{kih {ipki. Niz se sastoji od vi{e sekcija bu{a}ih
{ipki povezanih spojnicama sa konusnim navojima za olak{ano
navrtawe i odvrtawe. Bu{a}i niz je spojen sa radnom {ipkom koja
ima kvadratni ili heksagonalni popre~ni presek i prolazi kroz
otvor u rotacionom stolu. Na ovaj na~in obrtawe rotacionog stola
se prenosi na radnu {ipku i zatim na niz bu{a}ih {ipki. Gorwi kraj
radne {ipke je povezan sa ispirnom glavom koja je obe{ena o kuku.
Izrada dubokih bu{otina
Slika br. 16.1 [ema postrojewa za duboko bu{ewe
Kuka je spojena sa pokretnom kotura~om koja je u vezi sa nepokretnom

kotura~om u vrhu torwa. Uè ~iji je radni kraj namotan na bubaw
dizalice prolazi preko koturova nepokretne i pokretne kotura~e.
194
Motori pokre}u rotacioni sto i dizalicu, a tako|e se koriste za

pogon pumpe. Pumpa crpi ispirni fluid iz rezervoara i potiskuje ga
kroz potisni vod, ispirnu glavu, kompoziciju bu{a}eg alata do dleta.
Dleto ima otvore (mlaznice) kroz koje fluid isti~e velikom
brzinom. Fluid na dnu bu{otine zahvata nabu{ene krhotine stena,
iznosi ih kroz prstenasti prostor izme|u bu{a}eg pribora i zida
bu{otine, isti~e iz bu{otine i kroz kanale proti~e nazad u
rezervoar.
Kako se pove}ava dubina bu{otine, kompozicija alata oka~ena o
kuku i pokretnu kotura~u postepeno se spu{ta. Rukovalac koji
manipuli{e ko~nicom dizalice tako pode{ava spu{tawe alata za
bu{ewe da te{ke {ipke na dowem delu niza bu{a}eg alata obezbede
neophodno optere}ewe dleta.
Radi zamene istro{enog dleta bu{a}i niz se izvla~i iz
bu{otine, razdvaja u pojedina~ne sekcije. Pri izvla~ewu ili
spu{tawu bu{a}eg niza jedan radnik je na platformi, dva radnika
rukuju sa kle{tima kod rotacionog stola a jedan kontroli{e
dizalicu.
Zidovi bu{otine u nestabilnim formacijama se oblaù
za{titnim cevima. Cementna obloga koja u~vr{}uje za{titne cevi
sluì i za odvajawe formacija sa razli~itim fluidima. Kratka
uvodna kolona (nekoliko desetina metara) sluì da usmeri kanal
bu{otine i za{titi wen gorwi deo od ispirawa.
16.2 Bu{ewe dubinskim motorom
Po~ev od 70 - ih godina u svetu zapo~iwe intenzivan razvoj u

oblasti izrade koso-usmerenih i horizontalnih bu{otina. U vezi s
tim pojavila se potreba za ure|ajem koji bi upravqao trajektorijom
pravca bu{otine. Za tu namenu pogon dleta dubinskim motorima se
pokazao kao nezamenqiv.
Glavna prednost bu{ewa hidrauli~nim pogonskim motorima
(HPM) je blizina motora dletu. Zahvaquju}i ovome, bu{ewe HPM
ima slede}e prednosti nad bu{ewem pomo}u rotacionog stola:
gubici izazvani obrtawem niza bu{a}ih cevi su eliminisani
i skoro sva snaga proizvedena u motoru se prenosi dletu.
Tako je pri bu{ewu HPM vi{e snage dostupno na dnu
bu{otine, nego pri bu{ewu sa rotacionim stolom;
195
lomovi bu{a}ih {ipki su veoma smaweni i habawe je skoro

eliminisano;
broj obrtaja dleta je znatno ve}i nego pri bu{ewu sa
rotacionim stolom, a sa time i brzine prodirawa dleta;
kako niz bu{a}ih cevi ne rotira HPM se moè koristiti
pri kosom i usmerenom bu{ewu;
nema obrtawa rotacionog stola iznad bu{otine i buka je
znatno smawena, {to poboq{ava uslove rada.
Hidrauli~ni pogonski motori se dele na turbinske i vij~ane.
16.2.1 Turbinski motor
Prva turbina je patentirana 1922. (M.A. Kapequ{nikov), a 1924.

izbu{ena je prva bu{otina ovim metodom u blizini Bakua.
Pri bu{ewu sa turbinom, dleto okre}e turbina postavqena
neposredno iznad wega. Pumpa potiskuje fluid u niz {ipki za
bu{ewe kroz potisni vod i ispirnu glavu. Bu{a}e {ipke i ku}i{te
turbine ne rotiraju i mogu se pomerati samo osno. Rotacioni sto
kroz koji prolazi radna {ipka je blokiran radi spre~avawa obrtawa
ku}i{ta turbine i bu{a}ih cevi pri bu{ewu.
Slika br. 16.2 Turbinski motor [22]
196
Princip rada turbinske bu{ilice sastoji se u pretvarawu

energije pritiska struje fluida za bu{ewe u mehani~ku energiju
rotirawa osovine spojene sa dletom.
Glavni deo je turbina koja se sastoji od velikog broja (sto do tri
stotine) identi~nih turbinskih elemenata, od kojih svaki sadrì
dva dela - stator i rotor.
Stacionarni deo elementa turbine je ~vrsto fiksiran u
ku}i{tu turbine. On je izra|en u obliku dva koncentri~na ~eli~na
prstena koji su spojeni zakrivqenim lopaticama.
Rotiraju}i deo elementa turbine je u~vr{}en za osovinu
turbine. Sastoji se od prstena sa lopaticama koje su sli~ne
lopaticama statora, ali su okrenute u suprotnom pravcu i spojene
obru~em. Izme|u statora i rotora je mali zazor tako da se rotor
slobodno okre}e u statoru.
Ja~ina sile koja deluje na lopatice rotora zavisi od pritiska
fluida, optere}ewa na dleto i fizi~ko-mehani~kih osobina stene.
Sli~no deluje i sila na lopatice statora turbine prizvode}i
reaktivni obrtni moment koji je jednak ali suprotan pogonskom
obrtnom momentu. Dejstvo reaktivnog momenta prihvata kompozicija
alata i fiksirani rotacioni sto.
Pored svih prednosti bu{ewe turbinom ima nedostatke od kojih
je glavni relativno niska ukupna efikasnost postrojewa, koja ne
prelazi 20 do 30 % pri dubokom bu{ewu. Gubitak koji nastaje u
prenosu hidrauli~ne snage od pumpe do turbine je uglavnom izazvan
padom pritiska u bu{a}im {ipkama.
16.2.2 Vij~ani motor
U istra`nom bu{ewu primewuje se bu{ewe malim pre~nikom.

Za razvijawe odgovaraju}eg obrtnog momenta turbina malog pre~nika
treba da ima vi{e od 4000 turbinskih stepeni. Vrlo je te{ko i
neekonomi~no proizvesti, sastaviti i raditi sa takvom turbinom.
Stoga su napravqene nove konstrukcije HPM kakav je i vij~ani
motor (slika br. 16.3).
Motor se sastoji od dve sekcije, motora i osovine (vretena).
Motorski deo sadrì stator, rotor i dvostruki kardanski zglob. U
osovinskom delu je osovina postavqena u radijalno leì{te i
prelazni deo za dleto.
197
Slika br. 16.3 Vij~ani motor [22]
Stator je napravqen u obliku gumene oplate u metalnom ku}i{tu

motora. êli~ni rotor je helikoidalnog profila i postavqen je
ekscentri~no u odnosu na stator. Prolazak ispirnog fluida izme|u
statora i rotora uslovqava okretawe rotora, koje se prenosi na
centralno postavqenu osovinu preko spoja sa dvostrukim kardanskim
zglobom. Broj obrtaja motora je proporcionalan protoku fluida.
16.3 Postrojewa za duboko bu{ewe
Postrojewa za bu{ewe se defini{u wihovom nosivo{}u

(teìna bu{a}eg niza i kolona za{titnih cevi pove}ava se sa
dubinom bu{otine), a nominalno optere}ewe kuke sluì kao osnova
za wihovu klasifikaciju.
Ure|aji na postrojewu za bu{ewe se mogu podeliti na (slika br.
16.4):
sistem za manevrisawe,
sistem za rotaciju,
sistem za pogon i transmisiju,
sistem za cirkulaciju ispirnog fluida,
kompoziciju bu{a}ih sprava,
sistem za kontrolu bu{ewa.
198
Slika br. 16.4 Ure|aji postrojewa za bu{ewe:

1-sistem za manevrisawe, 2-ure|aji za rotaciju, 3-motori i
prenosnici, 4-sistem za cirkulaciju, 5-kompozicija bu{a}ih sprava,
6-ure|aji za kontrolu dotoka
199
16.3.1 Sistem za manevrisawe
Pod ure|ajima za manevrisawe podrazumevaju se: toraw,

dizali~no postrojewe, pomo}ni ure|aji i alat.
Slika br. 16.5 Dizali~no postrojewe
Toraw je deo bu{a}eg postrojewa koji nosi bu{a}i pribor u

toku operacija bu{ewa i manevrisawa (izvla~ewa i spu{tawa).
Dizali~no postrojewe je mehanizam koji omogu}ava izvla~ewe i
spu{tawe {ipki a sa~iwavaju ga: dizalica, pokretna i nepokretna
kotura~a, uè i kuka.
Sistem kotura~a omogu}ava da se smawi optere}ewe na dobo{u
dizalice koje se prenosi sa kuke. Za koliko puta je umawena sila na
dizalici bi}e smawena i brzina podizawa kuke. Uè koje prolazi
kroz sistem kotura~a jednim delom je namotano na bubaw dizalice
(radni kraj). Drugi, nepokretan deo uèta tzv. mrtvi kraj
pri~vr{}en je za posebnu traverzu (sidro). Naj~e{}e se primewuje
kuka koja ~ini celinu sa pokretnom kotura~om i naziva se blok kuka.
Pomo}ne ure|aje za manevrisawe priborom sa~iwavaju
elevatori, prihvatni klinovi i vise}a kle{ta.
200
16.3.2 Sistem za rotaciju
Ure|aje za rotaciju ~ine rotacioni sto i ispirna glava.

Rotacioni sto (slika br. 16.6) prenosi obrtni moment na niz
bu{a}ih cevi i tako|e drì bu{a}e cevi pri manevrisawu. U centru
stola se nalazi otvor koji omogu}ava da dleto, bu{a}e i za{titne
cevi pro|u kroz sto. U stolu su postavqeni glavni uloàk i uloàk
za radnu {ipku koji se lako uklawaju iz sredine stola. Uloàk za
radnu {ipku ima centralni otvor kvadratnog ili {estougaonog
preseka kroz koji prolazi radna {ipka odgovaraju}eg oblika.
Uloàk prenosi obrtni moment na radnu {ipku i preko bu{a}ih
{ipki koje su spojene sa wom do dleta. Pri spu{tawu za{titnih cevi
u bu{otinu, ulo{ci se uklawaju iz rotacionog stola i ako pre~nik
za{titnih cevi prevazilazi pre~nik otvora sto se potpuno uklawa
sa postoqa torwa i umesto wega se postavqa ure|aj za pridràvawe
kolone ukliwenih cevi.
Slika br. 16.6 Rotacioni sto sa radnom {ipkom
Ispirna glava (slika br. 16.7) je deo sistema za rotaciju ali je

istovremeno i deo sistema za cirkulaciju isplake, koji treba da
omogu}i:
rotaciju bu{a}eg pribora za vreme bu{ewa,
prolazak isplake iz potisnog voda u pribor za bu{ewe.
201
Slika br. 16.7 Ispirna glava
Sastoji se iz dva dela: nepokretnog, koji se ve{a o kuku i

pokretnog koji se povezuje sa radnom {ipkom. Nepokretni deo se
sastoji iz ku}i{ta sa ure|ajem za ve{awe. Dovod isplake se vr{i
preko krive cevi - lule. Ona se spaja sa kratkom cevi unutar
ku}i{ta. Gorwi kraj pokretne osovine i nepokretnog dela spojen je
preko kratke cevi. Pokretni deo je oslowen u ku}i{tu na glavni
aksijalni leàj koji nosi celokupno optere}ewe pribora i
omogu}ava rotaciju.
Ispirnu glavu karakteri{e nosivost i to:
stati~ka koju glava sme nositi bez rotacije,
dinami~ka koju glava sme nositi kada rotira sa 100 min-1.
16.3.3 Sistem za pogon i transmisiju
Ovaj sistem ~ine motor, prenosnici od motora do radne ma{ine

i mehanizam za upravqawe. Oni obezbe|uju rad dizalice, okretawe
202
rotacionog stola, cirkulaciju isplake, pokretawe vibracionog sita

i me{awe isplake.
Na postrojewima za bu{ewe se koriste motori sa unutra{wim
sagorevawem i elektromotori (jednosmerne i naizmeni~ne struje).
Prenosnici koji transformi{u obrtni moment i ugaonu brzinu su
kai{nici, lan~anici, zup~anici i vratila.
16.3.4 Sistem za cirkulaciju ispirnog fluida
Sistem za cirkulaciju, pripremu i obradu treba da obezbedi

takav kvalitet ispirnog fluida koji }e omogu}iti nesmetan rad
postrojewa za bu{ewe. Ure|aje ovog sistema sa~iwavaju pumpe za
ispirni fluid, potisni vodovi i postrojewe za pripremu i obradu
ispirnog fluida.
Slika br. 16.8 Ure|aji za cirkulaciju i obradu isplake [16]
203
Pumpe u sistemu treba da obezbede dovoqan pritisak fluida

kako bi se savladali svi otpori koji se javqaju u bu{otini i
povr{inskim vodovima uz odgovaraju}u koli~inu fluida - za
izno{ewe nabu{enih ~estica sa dna bu{otine. Pumpe imaju
promenqivi kapacitet i pritisak {to se reguli{e promenom broja
hodova ili duìne hoda klipa.
Potisni vodovi treba da izdrè velike pritiske jer sprovode
ispirni fluidi od pumpe do ispirne glave.
Postrojewe koje omogu}ava pripremu i obradu isplake
sa~iwavaju rezervoari odgovaraju}e zapremine - zavisno od dubine
bu{otine, ure|aji za pre~i{}avawe (vibraciona sita, hidrocikloni,
degazatori) i pripremu isplake (levkovi, me{alice).
16.3.5 Kompozicija bu{a}ih sprava
Pod kompozicijom bu{a}ih sprava podrazumevaju se dleto,

prelazni delovi, te{ke {ipke, stabilizatori i bu{a}e {ipke.
Bu{a}i pribor je sastavqen tako da omogu}i slede}e funkcije:
preno{ewe obrtnog momenta sa rotacionog stola na dleto;
reagovawe na torziju izazvanu radom dubinskog motora;
sprovo|ewe ispirnog fluida do dubinskog motora tj. dleta
na dnu bu{otine;
davawe optere}ewa na dleto;
spu{tawe ili va|ewe dleta, dubinskog motora.
izvo|ewe pomo}nih operacija kao pro{irivawe i ispirawe
bu{otine, testirawe slojeva, spasavawe, provera dubina
bu{otine i sl.
Bu{a}i pribor povezuje dleto (dubinski motor i dleto) sa
povr{inskom opremom (ispirnom glavom) i ~ine ga spojene zajedno,
radna {ipka, bu{a}e {ipke i te{ke {ipke. Vrh bu{a}eg alata
predstavqen radnom {ipkom je povezan sa ispirnom glavom preko
adaptera (prelaznih komada). Radna {ipka je povezana sa prvom
bu{a}om {ipkom preko doweg prelaza, za{titnog redukcionog
ventila i spojnicom. Bu{a}e {ipke su spojene spojnicama. Te{ke
{ipke se spajaju direktno. Gorwa te{ka {ipka se spaja sa bu{a}om
{ipkom preko prelaza, dok je posledwa u nizu povezana prelazom
(pri rotacionom bu{ewu) sa dletom, ili sa dubinskim motorom i
dletom.
204
Radna {ipka
Prenosi obrtni moment sa rotacionog stola na bu{a}e {ipke i
provodi isplaku od ispirne glave do bu{a}ih {ipki. Obrtawe se
prenosi preko uloàka u rotacionom stolu. Oblik uloàka zavisi
od {ipke koja moè biti ~etvorougaonog ili {estougaonog preseka.
Bu{a}e {ipke
Omogu}avaju rotaciju dleta i kretawe ispirnog fluida kroz
svoju unutra{wost. One su optere}ene na istezawe tako da su izrada
i kvalitet standardizovani. Izra|uju se u nekoliko gradacija
kvaliteta ~elika, grupa duìna cevi i vrsta navoja na krajevima
cevi. Radi lak{eg i brèg spajawa tj. odvajawa one se me|usobno
spajaju specijalnim spojnicama.
Slika br. 16.9 Kompozicija bu{a}eg pribora
205
Te{ke {ipke
Omogu}avaju da optere}ewe na dleto bude koncentrisano u {to
kra}em delu niza bu{a}eg alata, ugra|enog neposredno izned dleta.
Spoqni pre~nik te{kih {ipki treba da je {to bliì pre~niku
bu{otine, a unutra{wi pre~nik je redovno mawi od unutra{weg
pre~nika bu{a}ih {ipki. Konstrukcija te{kih {ipki je sa
okruglim presekom, kvadratnim presekom (za odràvawe
vertikalnosti kanala bu{otine) i spiralne te{ke {ipke koje imaju
malu dodirnu povr{inu sa zidovima bu{otine (za spre~avawe
zaglave alata u bu{otini).
Dleta za bu{ewe
Tokom izrade kanala bu{otine dleto razara stenu na dnu. Usled
dejstva osnog optere}ewa i obrtnog momenta, dleto radnim
elementima reè, drobi i odlama stenu stvaraju}i kanal bu{otine.
Od radnih elemenata i tvrdo}e stene zavisi da li }e do}i do rezawa,
drobqewa ili odlamawa stene.
Dleta se izra|uju u dimenzijama pre~nika od 74,6 mm do 914,4 mm
za bu{ewe u formacijama razli~itih tvrdo}a, od mekih do ekstremno
tvrdih i abrazivnih.
Klasifikaciju tipova dleta, prema konstrukciji i tipu
formacije za koju su predvi|ena, je izvr{ilo Me|unarodno
udruèwe izvo|a~a bu{ewa (International Association of Drilling
Contractors - IADC).
Dleta se mogu podeliti u dve grupe:
Dleta sa rotiraju}im konusima
Prema konstrukciji rezne strukture razlikujemo dleta sa

~eli~nim zubima urezanim u telu konusa i dleta sa ulo{cima od
tvrdog metala (volfram karbida) ugra|enim u telo konusa. Konusi
rotiraju oko svoje ose nezavisno od rotacije dleta. Konstrukcije
dleta sa tri konusa imaju najve}u primenu. Zavisno od fizi~ko-
mehani~kih osobina stena biraju se konstruktivne karakteristike
dleta kao {to su oblik, korak, visina, me|usobni raspored zuba i
pre~nik konusa. Za meke formacije koriste se dleta sa dugim zubima
i velikim razmakom izme|u wih. Kra}i zubi i gu{}i raspored,
odnosno ulo{ci od tvrdog metala, koriste se kod dleta za bu{ewe u
~vrstim stenama.
206
Slika br. 16.10 Konusna dleta sa zupcima i umecima od tvrde legure [29]
Dleta sa fiksnim - nepokretnim reznim elementi
To su dleta sa prirodnim dijamantima, polikristalnim

dijamantima (PDC), termostabilnim polikristalnim dijamantima
(TSP) i kombinacijom prirodnih dijamanata i TSP dijamanata.
Uglavnom se koriste za bu{ewe u ~vrstim i abrazivnim stenama
odnosno pri izradi veoma dubokih bu{otine. Nepostojawe pokretnih
delova omogu}ava veliki broj obrtaja i primenu sa dubinskim
motorima uz dug vek trajawa. Konstrukcije dijamantskih dleta su
razli~ite sa aspekta tvrdo}e i oblika matrice, rasporeda, veli~ine
i broja ugra|enih dijamanata za bu{ewe u razli~itim formacijama.
Na efikasnost delovawa dleta sa polikristalnim dijamantima uti~e
i veli~ina izloènosti odnosno uglovi pod kojima rezni elementi
deluju na formaciju.
207
Slika br. 16.11 Dleta sa dijamantima i PDC reznim elementima [24]
16.3.6 Sistem za kontrolu bu{ewa
Ure|aji i instrumenti za kontrolu bu{ewa treba da obezbede

merewe: optere}ewa na dleto, broja obrtaja, torzionog naprezawa,
broja hodova i kapaciteta odnosno pritiska pumpe za ispirawe,
napretka bu{ewa, koli~ine isplake u rezervoarima, merewe otklona
bu{otine i dr.
Oprema za kontrolu dotoka i spre~avawe erupcija
Ure|aji spre~avaju nekontrolisano izlivawe slojnih fluida iz

kanala bu{otine i omogu}avaju: otkrivawe dotoka, zatvarawe u{}a
bu{otine, cirkulaciju pod pritiskom radi izbacivawa fluida,
oteàvawe isplake i manevar sa alatom pod pritiskom.
208
a) Oprema za otkrivawe dotoka
Ovu opremu predstavqaju: indikatori nivoa u ispla~nim

bazenima, mera~i protoka isplake u povratnom vodu, mera~i na
rezervoaru za dopuwavawe, detektor gasa, hromatograf (odre|uje
komponentalni sastav gasa u isplaci), mera~i temperature isplake u
cirkulaciji (pri ulazu i izlazu iz bu{otine), aparati za analizu
isplake (specifi~ni otpor, salinitet, promena koli~ine katjona).
b) Oprema za kontrolu dotoka
Preventerski sklop
Radni pritisak preventerskog sklopa mora biti ve}i ili jednak
radnom pritisku ~itavog sistema, koji se izra~unava za svaki
interval u bu{otini.
Razme{taj raznih sastavnih delova preventerskog sklopa mora
biti takav da se mogu obaviti ove operacije: zatvarawe bu{otine (sa
bu{a}im nizom i bez wega) i kontrola dotoka.
Preventerski sklop moè biti razli~itog sastava da udovoqi
gorwim uslovima, ali se preporu~uje ovaj sastav gledaju}i odozgo
prema dole:
anularni preventer (sa gumenim prstenom),
~equsni preventer (~equsti punog profila),
~equsni preventer (~equsti za bu{a}e {ipke).
Pri nekim posebnim uslovima preporu~uje se upotreba ~equsti
za se~ewe bu{a}ih {ipki, umesto ~equsti punog profila.
Slika br. 16.12 Sistem za kontrolu dotoka [28]
209
Oprema za zatvarawe preventerskog sklopa

Za rukovawe preventerskim sklopom obezbe|uju se dva mesta:
jedno u blizini rukovaoca i drugo izvedeno izvan zone opasnosti,
odnosno obeleènog prostora. Akumulatori hidrauli~ne energije se
postavqaju izvan zone opasnosti, i oni moraju biti takvih tehni~kih
mogu}nosti da zatvore preventerski sklop brzinom kojom se èli (za
svaki preventer mawe od 60 s).
Oprema za zatvarawe u koloni bu{a}eg alata

To su: zasun na radnoj {ipki (izme|u spojnice radne {ipke i
ispla~ne glave), sigurnosni protivpovratni ventil (sa navojem za
navrtawe na bu{a}e {ipke ili te{ke {ipke) i protivpovratni
ventil iznad dleta.
Cevni razvodnik za gu{ewe bu{otine

To je sistem ventila, vodova i mlaznica sa funkcijom da
kontroli{e tok isplake i dotoka iz me|uprostora tokom postupka
gu{ewa bu{otine.
16.4 Oblagawe bu{otine za{titnim cevima
Svrha ugradwe za{titnih cevi (oblagawa zidova bu{otine) je:

spre~avawe problema koji se javqaju tokom bu{ewa kao {to
su zaru{avawe zidova bu{otine, prihvat (zaglava) alata u
bu{otini i erupcija iz bu{otine;
odvajawe razli~itih poroznih slojeva sa slojnim fluidima
tj. onemogu}avawe komunikacije izme|u wih;
da omogu}i protok ugqovodonika od proizvodnog sloja do
u{}a bu{otine bez gubitaka.
Zidovi kanala bu{otine se oblaù cevima koje su odre|ene

duìne, pre~nika, debqine zidova i kvaliteta ~elika u zavisnosti
od faktora koji deluju na wih. A to su kombinovana delovawa
spoqnog i unutra{weg pritiska, optere}ewa na istezawe i sabijawe
i agresivnih slojnih fluida.
U bu{otinu se spu{ta kolona za{titnih cevi koja ima mawi
pre~nik od pre~nika bu{otine odnosno prethodno ugra|ene kolone
za{titnih cevi. Pre~nik kojim se zapo~iwe bu{ewe, odnosno prve
ugra|ene kolone, treba da je toliki da omogu}i nastavak bu{ewa i
210
ugradwu posledwe projektovane kolone za{titnih cevi (slika br.

16.13). Tako da se prema nameni i dubini ugradwe mogu razlikovati 5
vrsta razli~itih kolona za{titnih cevi koje se koriste tokom
bu{ewa:
po~etna;
uvodna;
tehni~ka;
eksploataciona;
izgubqena (lajner).
Po~etna kolona za{titnih cevi je prva po redu koja se spu{ta u

bu{otinu do dubine nekoliko desetina metara (zavisno od terena) sa
ciqem da prekrije rastresite, nevezane povr{inske slojeve sklone
zaru{avawu. Ona ima i funkciju da usmeri fluid za ispirawe i na
deo iznad povr{ine ugra|uje se izlivna cev za izlazak fluida.
Prostor izme|u za{titnih cevi i zida bu{otine se ispuwava
cementnom me{avinom do vrha. Pre~nik ove kolone cevi zavisi od
dubine bu{otine tj. broja kolona.
Uvodna kolona se ugra|uje do dubine od nekoliko stotina metara
sa ciqem da spre~i zaru{avawe i prodor arteskih voda. Ona se
tako|e cementira celom duìnom od dna do vrha. Na wu se ugra|uje
sigurnosni ure|aj preventer.
Tehni~ka kolona omogu}ava nastavak bu{ewa tako {to
obezbe|uje bu{otinu u slojevima sklonim zaru{avawu, bubrewu, sa
kavernama ili sa velikim pritiscima. Dubina ugradwe zavisi od
terena tj. uslova a cementira se od dna do vrha. Na ovu kolonu se
postavqa preventer. U zavisnosti od konstrukcije bu{otine mogu
biti predvi|ene i dve tehni~ke kolone.
Eksploataciona kolona se ugra|uje sa ciqem da omogu}i
direktnu vezu leì{ta sa povr{inom uz potrebnu hermeti~nost.
Dubina zavisi od zalegawa eksploatacionog sloja tj. ugra|uje se 50 m
ispod podine a pre~nik zavisi od proizvodne opreme koja se koristi.
Ova kolona se uobi~ajeno cementira tako da zahvati 200 m preklopa
sa prethodno ugra|enom kolonom za{titnih cevi.
Izgubqena kolona (lajner) se ugra|uje tako da prekriva samo deo
kanala bu{otine da bi se izolovali slojevi sa visokim pritiscima
ili pojavama gubitka cirkulacije uz smawewe tro{kova u{tedom u
koli~ini za{titnih cevi. Vrh lajner kolone za{titnih cevi sa
ure|ajem za ve{awe se postavqa bar 100 m iznad pete prethodno
ugra|ene kolone. Cementacija se obavezno vr{i ~itavom duìnom do
vrha lajner kolone.
211
Slika br. 16.13 Kolone za{titnih cevi u bu{otini
16.5 Cementacija za{titnih cevi
Cementacija niza za{titnih cevi u kanalu bu{otine se izvodi

radi:
u~vr{}ewa za{titnih cevi u bu{otini;
spre~avawa proticawa slojnih fluida u prostoru iza
za{titnih cevi (naro~ito izolacija proizvodnih
formacija);
onemogu}avawa dejstva korozivnih slojnih fluida na cevi.
212
Cementna me{avina koja se koristi prilikom ove operacije se

dobija od portland-cementa i mora da ispuni odre|ene uslove koji
zavise od dubine, pritisaka i temperature koji vladaju u kanalu
bu{otine. Prema tim uslovima postoji klasifikacija cementa za
uslove u kojima mogu biti upotrebqeni. Pored toga zavisno od
uslova u bu{otini i svrhe koja se èli postoje i dodaci cementu koji
mogu podeliti na: ubrziva~e zgu{}ivawa i vezivawa, usporiva~e
zgu{}ivawa i vezivawa, dodatke za smawewe teìne, dodatke za
pove}awe teìne i dodatke pri gubitku cirkulacije.
Postupak cementacije niza za{titnih cevi se obavqa uz pomo}
cementacionih agragata (posebnih vozila sa opremom za izradu i
potiskivawe cementne me{avine u bu{otinu). Na vrhu niza
za{titnih cevi je glava za cementaciju koja sluì kao drà~ ~epova
i na koju se prikqu~uju potisni vodovi pumpi agregata i pumpi
bu{a}e garniture.
Niz za{titnih cevi je opremqen cementacionom petom koja se
postavqa na prvu cev i koja treba da olak{a ugradwu. Izme|u prve i
druge cevi se ugra|uje zaustavna plo~a sa funkcijom da zaustavi dowi
i gorwi ~ep pri cementaciji. U niz se postavqaju i centralizeri sa
funkcijom da drè za{titne cevi odmaknute od zida bu{otine radi
ravnomernog ispuwavawa prstenastog prostora cementnom
me{avinom.
Pre po~etka utiskivawa cementne me{avine osloba|a se dowi
~ep tako da ga me{avina potiskuje ispred sve do nailaska na
zaustavnu plo~u. Tada usled pove}awa pritiska dolazi do probijawa
dijafragme doweg ~epa i cementna me{avina prolazi kroz udarnu
plo~u i petu u prstenasti prostor izme|u kolone za{titnih cevi i
zida bu{otine. Nakon utiskivawa celokupne me{avine osloba|a se
gorwi ~ep koji potiskivan isplakom ~isti unutra{we zidove kolone
za{titnih cevi sve do zaustavqawa na dowem ~epu (slika br. 16.14).
Kada je nemogu}e izvesti cementaciju zbog velike duìne
za{titnih cevi ili formacija u kojima bi do{lo do gubitka
me{avine, koristi se tzv. vi{estepena cementacija. Pri tome se
prvo cementira jedna sekcija, a zatim se iznad tog intervala
cementira druga sekcija. Ovo se postiè pomo}u posebnih ventila
koji se postavqaju na odre|enim mestima u nizu za{titnih cevi pri
ugradwi.
213
Slika br. 16.14 Proces cementacije za{titnih cevi [11]
214
17. Mere sigurnosti i za{tite
Na osnovu Zakona o za{titi na radu, Zakona o rudarstvu,

Pravilnika o tehni~kim normativima pri istraìvawu i
eksploataciji nafte, zemnih gasova i slojnih voda, izvo|a~i radova
primenom savremenih tehni~kih, zdravstvenih i drugih mera
sigurnosti i za{tite na radu i kori{}ewem sredstava za{tite treba
da spre~e i otklone uzroke povreda i zdravstvenih o{te}ewa lica na
radu, stvore radnicima {to bezbednije uslove rada i spre~e
nepovoqne uticaje na ~ovekovu ìvotnu okolinu.
17.1 Mere sigurnosti i tehni~ke za{tite pri radu
Mere sigurnosti pri odre|ivawu lokacija bu{otina,

rudarskih objekata i sredstava rada
Lokacija bu{otina na terenu odre|uje se u skladu sa vaè}im

propisima, tako da udaqenost ose bu{otine od za{titnog pojasa
plovnog kanala, èleznice, dalekovoda op{te namene te javnih
objekata i stambenih zgrada mora iznositi najmawe onoliko koliko
iznosi visina torwa uve}ana za 10%.
Od ivice pojasa autoputa i puteva prvog i drugog reda udaqenost
ose bu{otine mora iznositi najmawe 30 m, a od drugih javnih
saobra}ajnica i puteva najmawe 15 m.
Mere sigurnosti pri izradi bu{otina
Toraw i radna platforma moraju biti izra|eni tako da mogu

izdràti maksimalno dozvoqeno optere}ewe u toku rada. Ako je
radna platforma 1 m iznad tla, ona mora biti ogra|ena za{titnom
ogradom visine najmawe 1 m koja pri dnu ima ivi~wak visok 0,15 m.
Prilaz radnoj platformi mora biti obezbe|en sa najmawe dva
stepeni{ta opremqena rukohvatima, koja se ne smeju nalaziti sa iste
strane torwa.
Mere sigurnosti i za{tite
Postrojewa za bu{ewe moraju biti snabdevena pokaziva~em i

registratorom optere}ewa na kuku i pritisaka na ispla~nom
sistemu.
Ure|aj za izduvne gasove motora sa unutra{wim sagorevawem
koji se koriste pri bu{ewu ne sme imati radnu temperaturu preko
350 C.
Tehni~ka dokumentacija o izradi bu{otina daje uvid u tehni~ka
re{ewa o primeni tehni~kih i za{titnih normativa i izra|ena je na
osnovu geolo{kih istraìvawa, geofizi~kih merewa i wihovih
interpretacija.
Nakon izrade bu{otine sastavqa se zavr{ni dokument sa
podacima o izvr{enim radovima, pojavama tokom bu{ewa, tehni~kim
podacima o kanalu bu{otine, opremi bu{otine i fluida ostavqenog
u woj.
Pri bu{ewu se mora primewivati takav reìm bu{ewa koji
obezbe|uje najmawe odstupawe od projektovanog profila i nagiba
bu{otine.
Nakon ugra|ivawa za{titnih kolona pri ispitivawu
nepropusnosti ispitni pritisak ne sme prelaziti granicu
unutra{weg pritiska kolone za{titnih cevi koja se ispituje a
smawewe pritiska na manometru ne sme biti ve}e od 10% ispitnog
pritiska.
Posle postavqawa preventera i drugih ure|aja na u{}e
bu{otine, vr{i se ispitivawe nepropusnosti sa pritiskom koji se
o~ekuje i pri tome smawewe pritiska ne sme biti ve}e od 10%.
Isplaka mora u pogledu kvaliteta odgovarati sastavu i
osobinama stena kroz koje se bu{i, kao i mogu}im pritiscima i
temperaturama. Koli~ina i kvalitet isplake moraju se redovno
kontrolisati a u slu~aju gubitka isplake moraju se utvrditi mesta,
uzroci tog gubqewa kao i preduzeti mere da se ono spre~i.
Za{tita od erupcije
Osnovne mere za{tite od erupcije u procesu izrade bu{otine su:

odre|ena vrsta, kvalitet i koli~ina radnog fluida, kao i odre|eni
reìm rada pri izvo|ewu operacija na bu{otini.
U spoqnom ispla~nom sistemu mora biti radnog fluida u
koli~ini jedne zapremine postignute dubine bu{otine. U naseqenim
mestima pored ove koli~ine radnog fluida mora biti jo{ i
materijala za izradu radnog fluida u koli~ini dve zapremine
projektovane dubine bu{otine, a za bu{otine van naseqenog mesta
materijala u koli~ini jedne zapremine projektovane dubine.
216
Radi za{tite od nekontrolisane erupcije na nepoznatim

terenima i za{ti}enim podru~jima postavqaju se dva preventera na
uvodni odnosno posledwi deo kolone za{titnih cevi a na poznatim
terenima najmawe jedan. Pre postavqawa na u{}e bu{otine, kao i u
toku rada proverava se ispravnost preventera.
Mere sigurnosti pri radovima u naseqenim mestima
Ove mere se primewuju pri radovima u naseqenim mestima i na

udaqenosti od 200 m od naseqenog mesta. U slu~aju da nema
ugqendioksida i sumporvodonika ovo rastojawe se smawuje na 90 m.
Za{titno podru~je oko bu{otine u naseqenom mestu, utvr|uje se u
svakom konkretnom slu~aju.
Pre po~etka bu{ewa mora se obezbediti slobodan prolaz za
vozila i postrojewa do mesta lokacije bu{otine a bu{a}e
postrojewe mora biti povezano telefonskom ili radio vezom sa
upravom a sa najbliòm vatrogasnom jedinicom i stanicom hitne
pomo}i direktno ili preko uprave.
Cementacija prve kolone na koju }e se montirati preventeri
vr{i se ~itavom duìnom od pete do vrha. Preventeri koji se
montiraju trebaju biti ispitani za odre|eni radni pritisak. Na
preventere se moraju montirati dodatni prikqu~ci za kontrolisano
prigu{ivawe eventualne erupcije.
Bu{a}e postrojewe mora biti snabdeveno ispravnim
protivpovratnim ventilom za bu{a}e {ipke, koji treba da se nalazi
na podi{tu torwa.
Pri osvajawu i remontu u podru~ju naseqenog mesta u ciqu
postizawa ve}e sigurnosti moraju biti montirana dva preventera
~iji su radni pritisci ve}i od pritisaka na ustima bu{otine. Jedan
od wih treba biti takve konstrukcije da omogu}i zatvarawe prostora
izme|u kolone na koju je postavqen preventer i alatki u bu{otini,
kao i da omogu}i manevar alatki u bu{otini.
Mere sigurnosti pri radu sa opasnim materijama
Rad sa opasnim materijama se moè poveriti samo radnicima

koji su osposobqeni da ovaj rad obavqaju na siguran na~in a pri tome
moraju da budu snabdeveni odgovaraju}im li~nim za{titnim
sredstvima. U pripravnosti na prikladnom mestu se moraju dràti
sredstva za neutralizaciju opasne materije i pruàwe prve pomo}i.
217
Za{tita od {tetnih gasova
Na terenima na kojima se o~ekuje pojava otrovnih i zagu{qivih

gasova, u svakoj smeni moraju radnicima stajati na raspolagawu
najmawe 4 aparata za za{titu organa za disawe i instrumenti za
indicirawe gasova, a najmawe pet radnika mora biti obu~eno i
uve`bano za upotrebu ovih sredstava. U blizini rudarskih radova na
neugroènom mestu mora se formirati stanica za za{titu od gasova
u kojoj se nalaze:
sredstva za za{titu organa za disawe,
instrumenti za indicirawe odre|enog gasa,
potrebni delovi za ova sredstva i instrumente,
oprema i sredstva za pruàwe prve pomo}i.
Za{tita od poàra i eksplozije
Za prostore ugroène od poàra ili eksplozije odre|uje se zona

opasnosti, sprovode preventivne mere i vr{i ozna~avawe na trajan i
vidqiv na~in.
U toku bu{ewa i osvajawa i ispitivawa bu{otine, oko u{}a
bu{otine zona opasnosti od poàra mora da iznosi najmawe 30 m.
Pri kasnijim rudarskim radovima (remont i sl), oko u{}a bu{otine
zona opasnosti od poàra mora da iznosi, i to za otvoren sistem
najmawe 30 m, a za zatvoren sistem najmawe 7,5 m.
Izvr{ena je kategorizacija zona opasnosti (slika br. 17.1):
Zona 0 - Prostor gde su zapaqive ili eksplozivne supstance

gasova, pare ili te~nosti prisutne u koncentraciji izme|u
dowe i gorwe granice eksplozivnosti.
Zona 1 - Prostor u kome se eksplozivne ili zapaqive
supstance koriste ili su uskladi{tene a koncentracija moè
biti uzrok opasnosti za vreme normalnog rukovawa.
Zona 2 - Prostor u kome su eksplozivne ili zapaqive
supstance, ali pod takvom kontrolom da samo u nenormalnim
okolnostima predstavqaju uzrok opasnosti.
U zonama opasnosti od eksplozije, smeju se ugra|ivati samo

elektri~ni ure|aji i oprema koji su prilago|eni za rad u takvim
uslovima.
218
Slika br. 17.1 Zone opasnosti oko postrojewa za bu{ewe
219
Ostale mere sigurnosti
Pri vr{ewu radova gde se ne mogu ukloniti ili smawiti

opasnosti, radnicima se moraju dati na upotrebu odgovaraju}a li~na
za{titna sredstva.
Ako javna sigurnost zahteva, objekti, postrojewa ili ure|aji se
moraju ograditi a pristup svima osim zaposlenima se zabrawuje.
Krug i putevi oko bu{a}eg postrojewa moraju biti prohodni i
bez prepreka a no}u na propisan na~in osvetqeni.
17.2 Za{tita ~ovekove okoline
Svakoj eksploataciji mineralnih sirovina prethodi faza

istraìvawa, koja sa sobom moè da nosi negativne uticaje na
ìvotnu okolinu kao i sam proces eksploatacije. Istraìvawe
mineralnih sirovina, ne moè se izvoditi bez primene dubinskog
bu{ewa pri ~emu dolazi do maweg ili ve}eg zaga|ewa terena, tj.
degradacije prirodne okoline. U tom smislu istra`no bu{ewe
zahteva odgovaraju}u pa`wu po pitawu za{tite prirodne i ìvotne
okoline.
Pod zaga|ivawem vazduha, vode i zemqi{ta podrazumeva se
dospevawe u wih materija u koli~inama koje mogu {tetno delovati
na zdravqe stanovni{tva, ìvotnu okolinu i materijalna dobra.
Konkretna sredina je zaga|ena ako {tetne materije prevazilaze
dozvoqenu koncentraciju.
Veliki broj nepovoqnih faktora za o~uvawe ìvotne okoline
prisutan je kod istra`nog bu{ewa, tako da se mogu identifikovati:
{tetni uticaji na vazduh od pra{ine i gasova;
{tetni uticaji na vodu, tj. zamu}ivawe vodotokova, zaga|ewe
podzemnih voda, otpadne vode, otpaci ~vrstih materijala, uqa
i maziva;
degradacija zemqi{ta;
problem deponovawa otpadne isplake;
pojava buke i vibracija od primene mehanizacije.
Istra`no bu{ewe, tj. posledice, po prirodu su takve da u ciqu

za{tite ìvotne okoline zahtevaju isti tretman kao i radovi na
eksploataciji mineralnih sirovina. Za{tita okoline od {tetnih
uticaja svodi se na za{titu vode, vazduha, zemqi{ta, zatim za{titu
220
od buke i vibracija. U skladu sa tim postoje odre|eni zakonski

okviri tj. normativi do koje granice je mogu}e ugroàvati prirodnu
okolinu i na~ini wene za{tite.
Po zavr{etku bu{ewa potrebno je izvr{iti rekultivaciju
degradiranih povr{ina, tj. vratiti je prvobitnoj nameni. Bu{otina
koja se napu{ta mora biti likvidirana prema programu a dokument o
likvidaciji se ~uva u dosijeu bu{otine.
Uticaj prilaznih puteva na ìvotnu okolinu
Glavni {tetni produkti procesa transporta su stvarawe,

rasprostirawe i na ve}oj udaqenosti: izduvnih gasova, pra{ine i
buke. Motori s unutra{wim sagorevawem proizvode najvi{e
{tetnih izduvnih gasova (azotnih oksida i ugqovodonika) i buke a
kamioni, pri kretawu stvaraju i podiù najve}e koli~ine pra{ine.
Pristupni putevi do lokacija za istra`no bu{ewe, rade se od
najblièg postoje}eg puta a mogu imati i veliku duìnu. Zbog toga
{to se dovoèwe garnitura za bu{ewe vr{i te{kim transportnim
sredstvima a za plitka bu{ewa i lak{im vozilima. Bu{ewa traju
razli~iti vremenski period, onda se lokacija napu{ta, a pristupni
putevi, ukoliko nisu potrebni za ne{to drugo, vra}aju u prvobitno
stawe.
Zaga|ewe tla u procesu priprema za bu{ewe
Izmena karakteristika i zaga|ewe tla u fazi pripreme bu{ewa

izazivaju radovi pri ure|ewu radili{ta, deponija i objekata.
Zemqani radovi se izvode sa svrhom ure|ewa radili{ta, temeqa
postrojewa za bu{ewe i pomo}ne objekte, rezervoara i bazena za
nabu{ene krhotine, otpad itd. Na ove radove, odnosno wihov opseg,
uti~e veli~ina radili{ta, reqef, sastav terena, prisustvo voda,
rastiwe itd. Primeweno postrojewe, tehnologija bu{ewa i dubina
bu{otine uti~u na veli~inu radili{ta.
Razlivawe i rasipawe aditiva, goriva i maziva
Razlivawe i rasipawe aditiva, goriva i maziva na radili{tu,

koli~inom i sastavom, moè veoma zagaditi tlo. Materijali koji se
koriste prilikom izrade isplake a naro~ito goriva i maziva ne
podleù prirodnoj razgradwi i prelasku u nezaga|uju}a jediwewa.
221
Zato je potrebno wihovo eliminisawe razli~itim procesima

(fizi~kim, hemijskim ili termi~kim). Zajedno sa wima treba
ukloniti i sloj zemqe u koji je prodro zaga|iva~.
Izlivawe ili erupcija ugqovodonika
Tokom bu{ewa moè do}i do izlivawa ili erupcije

ugqovodonika iz bu{otine, {to moè ugroziti ne samo radili{te
ve} i {iru oblast. Ugqovodonici oslobo|eni na ovaj na~in se
uklawaju:
mehani~kim sakupqawem i prebacivawem na druge lokacije;
fizi~ko-hemijskim metodama solidifikacije zbog lak{eg
sakupqawa i eliminisawa;
hemijskom degradacijom i neutralizacijom;
spaqivawem;
procesom biodegradacije.
Otpadna isplaka u procesu izrade bu{otina
Pri istraìvawu dubinskim bu{ewem javqa se problem

deponovawa otpadne isplake (stenski materijal i isplaka).
Nabu{ene krhotine stvorene tokom formirawa bu{otine su
razli~itog mineralo{kog sastava i dimenzija. Koli~ina, vrsta,
sastav otpadne isplake kao i neodgovaraju}i na~in odlagawa u jame u
okviru radili{ta moè izazvati zaga|ewe okolnog zemqi{ta,
dubqih zona tla i podzemnih voda.
Redukovawe koli~ine otpadne isplake
Izbor fluida za bu{ewe koji nezaga|uje okolinu a poseduje

specifi~ne tehni~ke karakteristike kao i prihvatqivu cenu je prvi
korak u redukovawu koli~ine otpada prilikom izrade bu{otina, ali
nije uvek jednostavan. Smawewe koli~ine otpadnog materijala se
moè posti}i:
selekcijom odgovaraju}ih aditiva;
minimizirawem izno{ewa nabu{enog stenskog materijala;
poboq{awem kontrole ~vrste faze;
izradom bu{otina malog pre~nika.
222
Metode odlagawa bu{a}eg otpada
Postoji nekoliko metoda odlagawa otpada ~ija se selekcija

vr{i po razmatrawu wegovih karakteristika, zakonskih propisa i
regulativa, dostupnosti, tro{kova odlagawa i u zavisnosti gde se
realizuje bu{ewe.
Na mnogim lokacijama pri bu{ewu sa netoksi~nim, bu{a}im
fluidom na bazi vode koristi se konvencionalni metod (uklawawe
vi{ka vode isparavawem) odlagawa otpadnih materijala u jame
locirane uz bu{otinu. Mogu se organizovati i centralne deponije,
koje su ure|ene tako da ne uti~u negativno na okolni teren, do kojih
se transportuje i odlaè otpadni materijal sa bu{otina.
Zavisno od regulativa, vr{i se fizi~ko-mehani~ko odvajawe
te~ne i ~vrste a zatim posebno tretirawe obe faze. Te~na faza se
nakon vi{estepene obrade i filtrirawa ispu{ta u vodotokove ili
utiskuje u slojeve kroz koji bu{otina prolazi a ~vrsti nabu{eni
materijal se izdvaja iz suspenzije i pro~i{}en u suvom stawu ili
obliku guste suspenzije odlaè na posebnim lokacijama a teren se
dovodi u stawe kao {to je bio pre pripreme za izradu bu{otine.
Druge metode odlagawa otpada odnose se na: promenu osobina
otpada procesima hemijske neutralizacije ili solidifikacije,
bakterijsku razgradwu, spaqivawe i ekstrakciju rastvara~ima. Sve
ove metode imaju ograni~enu primenu i mogu posti}i prihvatqive
rezultate u zavisnosti od vrste otpada.
223
Literatura
1. Aleksi} B.: Predavawa iz predmeta Istra`no bu{ewe, RGF,

Beograd.
2. Brni} Z.: Priru~nik o isplaci, INA-Naftaplin, Zagreb, 1989.
3. Vozdvihensky B. i dr.: Exploratory Drilling, Mir Publishers, Moscow, 1982.
4. Goodman E. R.: Methods of Geological Engineering, West Publishing Co.,

St. Paul, 1976.
5. Dragi{i} V.: Op{ta hidrogeologija, RGF, Beograd, 1997.
6. Zekovi} M. i dr.: Tehnologija materijala u rudarstvu, RGF,

Beograd, 1994.
7. Milanovi} P. i Torbica S.: Klasifikacija stenskog masiva i

wihova primena, RGF, Beograd, 1997.
8. Nedeqkovi} V. i Mandi} M.: Bu{ewe naftnih i gasnih

bu{otina, Naftagas, Novi Sad, 1963.
9. Pajki} S.: Priru~nik za obuku geobu{a~a dubinskog bu{ewa, RTB

Bor, Bor, 1984.
10. Rowley D.S. i dr.: Oriented Cores, Christensen Diamond Products, Salt
Lake City, 1981.
11. Smith D.K.: Cementing, SPE, Dallas, 1976.
12. Spasi} N.: Istraìvawe leì{ta mineralnih sirovina, RMF,

Titova Mitrovica, 1986.
13. Spasojevi} M.: Istra`no bu{ewe, Beograd, 1974.
14. Torbica S. i Petrovi} N.: Metode i tehnologija eksploatacije

neslojevitih leì{ta, RGF, Beograd, 1997.
Literatura
15. Hamrin H.: Guide to Underground Mining Methods and Applications, Atlas
Copco, Stockholm, 1980.
16. Hrkovi} K.: Istra`no bu{ewe - ciqevi, tehnika i tehnolo{ki

procesi, RGF, Beograd, 1992.
17. Hrkovi} K. i Lazi} M.: Usmereno bu{ewe pri istraìvawu

leì{ta ~vrstih mineralnih sirovina i podzemnih voda, RGF,
Beograd, 1996.
18. Cambefort H.: Forages et Sondages, Editions Eyrolles, Paris, 1955.
19. Chugh C.P.: Diamond Drilling, Oxford & IBH Publishing Co., New Delhi,
1979.
20. Cumming D. J.: Diamond Drill Handbook, J.K. Smit & Sons, Toronto,
1956.
21. [indija I. i dr.: Priru~nik za duboko bu{ewe (I dio), INA-

Naftaplin, Zagreb, 1972.
22. Whittaker A.: Theory and Application of Drilling Fluid Hydraulics, IHRDC,
Boston, 1985.
Prospekti proizvo|a~a opreme i pribora za bu{ewe
23. Baroid
24. Boart Longyear
25. Brandt
26. Drill Systems
27. Eastman Whipstock
28. Koomey
29. Smith Tool
30. Foraky
31. Hycalog
32. Craelius Atlas Copco
226
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
550.822.7
TORBICA, Slavko M.
Istra`no bu{ewe / Slavko M. Torbica,
Branko A. Lekovi}. - Beograd :
Rudarsko-geolo{ki fakultet Univerziteta, 2001
(Beograd : Gorapres). - 226 str. : ilustr. ;
24 cm
Tira` 300. - Bibliografija: str. 225-226.

ISBN 86-7352-064-9
1. Lekovi}, Branko A.
622.143:622.24
a) Istra`no bu{ewe b) Istra`ne bu{otine
ID=91145740

Slavko Torbica-Istrazno Busenje PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Slavko Torbica-Istrazno Busenje PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Rudarsko-geolo{ki fakultet

Re{ewem odbora za izdava~ku delatnost Rudarsko-geolo{kog

- Rudnik olova i cinka Veliki Majdan Qubovija

U Beogradu, aprila 2001. godine

3. Rotaciono bu{ewe sa jezgrovawem........................................................31

4.5.3 ^vrsto}a gela.................................................................................97

11. Havarije u procesu bu{ewa.................................................................159

14. Udarno bu{ewe....................................................................................... 181

16. Izrada dubokih bu{otina....................................................................193

Istra`ivawe le`i{ta mineralnih sirovina predstavqa

kona~nih elemenata. Kada se radi o ~vrstim ispucalim stenama

1.1 Bu{otina i weni elementi

Bu{otina je specifi~na podzemna prostorija kru`nog

provetravawe, transport, kontrolu procesa itd. Istra`ne bu{otine

Slika br. 1.1 Elementi bu{otine

Bu{ewe je postupak izrade bu{otine. Od samog po~etka pa sve do

bu{ewa je prevazi|en i danas se prakti~no ne koristi. Zamewen je

1.3 Istra`ivawe le`i{ta bu{ewem

Le`i{ta mineralnih sirovina predstavqaju delove stenskog

Slika br. 1.2 Prikaz istra`nog bu{ewa iz jame i sa povr{ine [15]

le`i{te sa podacima o veli~ini, obliku i sadr`aju korisnih

Slika br. 1.3 Izgled postrojewa za istra`no bu{ewe na povr{ini [24]

Slika br. 1.4 Izgled postrojewa za istra`no bu{ewe u jami [24]

1.4 Podaci o le`i{tu do kojih se mo`e do}i

Osnovni smisao istra`ivawa le`i{ta mineralnih sirovina je

le`i{tu do kojih se do{lo tokom eksploatacije. Istra`ivawe

Slika br. 1.5 Jezgra odlo`ena u sanduk [24]

Pre izdvajawa delova jezgra za razna hemijska, fizi~ko-

dobiti ~itav niz drugih informacija. Kao pokazateq ispucalosti

blokova imaju kinematsku mogu}nost da skliznu u prazan prostor

1.5 Istorijski razvoj tehnike bu{ewa

Izrada bu{otina u zemqinoj kori je veoma stara ve{tina.

Prvi arteski bunar je izbu{en jo{ 1126. godine u Francuskoj

Kao i u mnogim drugim oblastima, napredak je izazvao

Svi u praksi primewivani postupci bu{ewa stena zasnivaju se

Gustina i zapreminska masa

Masa jedini~ne zapremine stene sa prirodnim {upqinama u woj

Tabela br. 2.1 Gustine i zapreminske mase

^vrsto}a je svojstvo stenskog masiva da pru`a otpor dejstvu

Tabela br. 2.2 Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji

Tabela br. 2.3 Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji

Tabela br. 2.4 Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na

Ako se mo`e do}i do uzoraka, a nema nikakve opreme za

Tabela br. 2.5 Odre|ivawe ~vrsto}e stene na osnovu wenog opisa

Tabela br. 2.6 Tipi~ne vrednosti jednoaksijalne ~vrsto}e na

Slika br. 2.1 Procena redukcije vrednosti ~vrsto}e stene u

Slika br. 2.2 Upore|ewe klasifikacija ~vrsto}e monolita [7]

Tvrdo}a se defini{e kao otpor prodirawu nekog tvr|eg tela,

Tabela br. 2.7 Tvrdo}e minerala po Mosu i Rozivalu

Osim toga, treba napomenuti da se ve}ina minerala odlikuje

@ilavost je otpor koji materijal pru`a udaru. Stene mogu imati

Tabela br. 2.8 @ilavost nekih stena

Abrazivnost se defini{e kao osobina stene da haba radni deo

Prose~ne vrednosti za abrazivnost nekih stena odre|ene ovom

Tabela br. 2.9 Prose~ne abrazivnosti nekih stena

Prostori u steni neispuweni stenskim materijalom nazivaju se

Sa stanovi{ta tehnologije bu{ewa stene se prema poroznosti

Superporozne, gde spadaju: {qunkovi, drobine, {upqikavi

Vodopropusnost predstavqa svojstvo stena da kroz svoje pore

Kod ~vrstih stena koje se bu{e iskqu~ivo dijamantskim krunama

Tabela br. 2.10 Kategorizacija stene po krupno}i zrna

Odre|ene vrste stena su vodootporne, ne reaguju sa vodom,

Bu{ivost stene je tehni~ka osobina stene i izra`ava se brzinom