PRAVILNIK

O NAINU I POSTUPKU PROCENE RIZIKA NA

RADNOM MESTU I U RADNOJ OKOLINI
("Sl. glasnik RS", br. 72/2006, 84/2006 - ispr., 30/2010 i 102/2015)

Sadrina pravilnika

lan 1

Ovim pravilnikom utvruju se nain i postupak procene rizika od nastanka povreda na radu ili
oteenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i
nain i mere za njihovo otklanjanje, koje poslodavac ureuje aktom o proceni rizika.

Osnov i svrha procene rizika

lan 2

Procena rizika i mere koje poslodavac utvrdi obezbeuju se primenom propisa o bezbednosti
i zdravlju na radu i drugih propisa, a primenjuju se radi otklanjanja opasnosti i tetnosti na
radnom mestu i u radnoj okolini, odnosno radi otklanjanja ili smanjenja rizika, u obimu kojim
se spreava povreda na radu, oteenje zdravlja ili oboljenje zaposlenog.

Obuhvat procene rizika

lan 3

Procena rizika zasniva se na sistematskom evidentiranju i procenjivanju svih faktora u

procesu rada - moguih vrsta opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini koje
mogu da prouzrokuju povredu na radu, oteenje zdravlja ili oboljenje zaposlenog.

Procenom rizika sagledavaju se organizacija rada, radni procesi, sredstva za rad, sirovine i
materijali koji se koriste u tehnolokim i radnim procesima, sredstva i oprema za linu zatitu
na radu, kao i drugi elementi koji mogu da izazovu rizik od povreda na radu, oteenja
zdravlja ili oboljenja zaposlenog.

Procena rizika obuhvata:

1) opte podatke o poslodavcu;

2) opis tehnolokog i radnog procesa, opis sredstava za rad, i njihovo grupisanje i opis
sredstava i opreme za linu zatitu na radu;

3) snimanje organizacije rada;

4) prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini;

5) procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i tetnosti;

6) utvrivanje naina i mera za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika;

7) zakljuak;

8) izmene i dopune akta o proceni rizika.

Opti podaci o poslodavcu

lan 4

Opti podaci o poslodavcu sadre:

1) poslovno ime (naziv), sedite, odnosno adresu poslodavca;

2) delatnost poslodavca;

3) podatke o licima koja vre procenu rizika i licima koja uestvuju u procenjivanju rizika
(ime, prezime, struna sprema i dr.).

Opis tehnolokog i radnog procesa, opis sredstava za rad (i njihovo

grupisanje) i sredstava i opreme za linu zatitu na radu

lan 5

Opis tehnolokog i radnog procesa, opis sredstava za rad koja se koriste u tim procesima (i
njihovo grupisanje) i opis sredstava i opreme za linu zatitu na radu vri se na nain
pogodan za prikupljanje i procenjivanje potrebnih informacija o tim procesima i sredstvima
prema postojeem stanju.

Opisom se obuhvataju:

1) objekti koji se koriste kao radni i pomoni prostor, ukljuujui i objekte na otvorenom
prostoru, sa svim pripadajuim instalacijama;

2) oprema za rad (maine, ureaji, postrojenja, instalacije, alat i sl.) koja se koristi u procesu
rada i vri se njihovo grupisanje;

3) konstrukcije i objekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zatita na prelazima,

prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zraenja, zatita od udara elektrine struje,
opta ventilacija i klimatizacija i sl.), opis njihove namene i naina korienja;

4) pomone konstrukcije i objekti, kao i konstrukcije i objekti koji se privremeno koriste za rad
i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za
spreavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.);

5) druga sredstva za rad koja se koriste u procesu rada ili su na bilo koji nain povezana sa
procesom rada, njihova namena i nain korienja;

6) sredstva i oprema za linu zatitu na radu;

7) sirovine i materijali koji se koriste;

8) drugi potrebni elementi.

 Snimanje organizacije rada

lan 6

Snimanje organizacije rada obuhvata uvid u akt poslodavca kojim se ureuje njegovo
unutranje ureenje, odnosno organizacija i sistematizacija radnih mesta za obavljanje
poslova iz delatnosti poslodavca i drugu dokumentaciju poslodavca koja se odnosi na
organizaciju rada, kao i neposrednu proveru propisane, odnosno utvrene organizacije rada i
faktikog stanja organizacije rada kod poslodavca.

Snimak organizacije rada poslodavca sadri poslove, nazive i lokaciju radnih mesta gde se
obavljaju poslovi, uslove za zasnivanje radnog odnosa i broj zaposlenih na tim radnim
mestima, od toga broj ena, mukaraca, mlaih od 18 godina, invalida, radno vreme i vreme
provedeno na odreenim poslovima, odstupanja propisane, odnosno utvrene organizacije
rada od faktikog stanja organizacije rada kod poslodavca i dr.

Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj

okolini

lan 7

Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini vri se

na osnovu podataka koji se prikupljaju iz dokumentacije kojom raspolae poslodavac,
posmatranjem i praenjem procesa rada na radnom mestu, pribavljanjem potrebnih
informacija od zaposlenih i informacija iz drugih izvora i razvrstavanjem u vrste prikupljenih
podataka, odnosno moguih opasnosti i tetnosti na koje ti podaci ukazuju.

Pri utvrivanju podataka o opasnostima i tetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini

polazi se od postojeeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu (vaei struni nalazi o
izvrenim pregledima i proveri opreme za rad, kao i o izvrenim ispitivanjima uslova radne
okoline, izvetaji o prethodnim i periodinim lekarskim pregledima zaposlenih, podaci o
povredama na radu, profesionalnim bolestima i oboljenjima u vezi sa radom, sredstvima i
opremom za linu zatitu na radu, analiza preduzetih mera radi spreavanja povreda na
radu, profesionalnih bolesti i oboljenja u vezi sa radom, inspekcijski nalazi o izvrenom
nadzoru, uputstva za bezbedan rad, propisana dokumentacija za upotrebu i odravanje,
odnosno pakovanje, transport, korienje, skladitenje, unitavanje i dr.).

Opasnosti i tetnosti grupiu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode.

lan 8

Opasnosti se grupiu u:

1) mehanike opasnosti, koje se pojavljuju korienjem opreme za rad, kao to su:

(1) nedovoljna bezbednost zbog rotirajuih ili pokretnih delova,

(2) slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposlenom,

(3) unutranji transport i kretanje radnih maina ili vozila, kao i pomeranja
odreene opreme za rad,

(4) korienje opasnih sredstava za rad, koja mogu proizvesti eksplozije ili poar,
 (5) nemogunost ili ogranienost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada,
izloenost zatvaranju, mehanikom udaru, poklapanju, i sl.,

(6) drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehaniki izvori opasnosti;

2) opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta, kao to su:

(1) opasne povrine (podovi i sve vrste gazita, povrine sa kojima zaposleni
dolazi u dodir, a koje imaju otre ivice - rubove, iljke, grube povrine, izboene
delove, i sl.),

(2) rad na visini ili u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu,

(3) rad u skuenom, ogranienom ili opasnom prostoru (izmeu dva ili vie
fiksiranih delova, izmeu pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru
koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan, i sl.),

(4) mogunost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave povrine),

(5) fizika nestabilnost radnog mesta,

(6) mogue posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili opreme za
linu zatitu na radu,

(7) uticaji usled obavljanja procesa rada korienjem neodgovarajuih ili

neprilagoenih metoda rada,

(8) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog mesta
i nainom rada (korienje sredstava i opreme za linu zatitu na radu koja
optereuju zaposlenog, i sl.);

3) opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije, kao to su:

(1) opasnost od direktnog dodira sa delovima elektrine instalacije i opreme pod

naponom,

(2) opasnost od indirektnog dodira,

(3) opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elektrina oprema i instalacije

(pregrevanje, poar, eksplozija, elektrini luk ili varnienje, i dr.),

(4) opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pranjenja,

(5) opasnost od tetnog uticaja elektrostatikog naelektrisanja,

(6) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korienjem elektrine

energije.

lan 9

tetnosti se grupiu u:

1) tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada, kao to su:

 (1) hemijske tetnosti, praina i dimovi (udisanje, guenje, unoenje u organizam,
prodor u telo kroz kou, opekotine, trovanje, i sl.),

(2) fizike tetnosti (buka i vibracije),

(3) bioloke tetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima),

(4) tetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlanost i brzina strujanja
vazduha),

(5) neodgovarajua - nedovoljna osvetljenost,

(6) tetni uticaji zraenja (toplotnog, jonizujueg ili nejonizujueg, laserskog,

ultrazvunog),

(7) tetni klimatski uticaji (rad na otvorenom),

(8) tetnosti koje nastaju korienjem opasnih materija u proizvodnji, transportu,

pakovanju, skladitenju ili unitavanju,

(9) druge tetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu
uzrok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi
sa radom;

2) tetnosti koje proistiu iz psihikih i psihofiziolokih napora koji se uzrono vezuju za

radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao to su:

(1) napori ili telesna naprezanja (runo prenoenje tereta, guranje ili vuenje
tereta, razne dugotrajne poveane telesne aktivnosti i sl.),

(2) nefizioloki poloaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, uanje, kleanje i sl.),

(3) napori pri obavljanju odreenih poslova koji prouzrokuju psiholoka optereenja
(stres, monotonija i sl.),

(4) odgovornost u primanju i prenoenju informacija, korienje odgovarajueg

znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima ponaanja, odgovornost za brze
izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta,
konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad,
odgovornost u rukovoenju, i sl.;

3) tetnosti vezane za organizaciju rada, kao to su: rad dui od punog radnog vremena
(prekovremeni rad), rad u smenama, skraeno radno vreme, rad nou, pripravnost za sluaj
intervencija, i sl.;

4) ostale tetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao to su:

(1) tetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na
alterima, lica na obezbeenju, i sl.),

(2) rad sa ivotinjama,

(3) rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom,

 (4) rad u blizini vode ili ispod povrine vode.

Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i tetnosti

lan 10

Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoe nastanka i teine mogue povrede na radu,
oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu
i u radnoj okolini.

Na osnovu prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno utvrenih opasnosti i tetnosti i

utvrene liste opasnosti i tetnosti u radnoj okolini na svakom radnom mestu, izborom i
primenom odgovarajuih metoda vri se procenjivanje rizika - verovatnoe nastanka i teine
povreda na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog.

Procenjivanje rizika vri se za svaku prepoznatu, odnosno utvrenu opasnost ili tetnost,
uporeivanjem sa dozvoljenim vrednostima propisanim odgovarajuim propisima u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu, tehnikim propisima, standardima i preporukama.

Verovatnoa nastanka povrede na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa
radom, prouzrokovanih opasnostima i tetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini,
procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir uestalost i trajanje izloenosti
zaposlenih opasnostima i tetnostima, verovatnou nastanka opasnog dogaaja i tehnike ili
druge mogunosti za njihovo izbegavanje, odnosno ogranienje.

Teina mogue povrede na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog procenjuje se na
osnovu prethodne analize koja uzima u obzir predvidivu vrstu povrede (smrtna, teka,
kolektivna ili laka povreda na radu) koja se moe oekivati.

Ako se utvrdi da na radnom mestu i pored potpuno primenjenih mera u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu i drugih mera, postoje opasnosti i tetnosti, koje prema nalazu procenjivaa
rizika mogu da izazovu povredu ili ugroze zdravlje zaposlenog, smatra se da je takvo mesto
sa poveanim rizikom, to se utvruje aktom o proceni rizika.

Utvrivanje naina i mera za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika

lan 11

Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, poslodavac utvruje nain i
mere za njihovo spreavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguu meru.

Ako su procenjeni rizici takve prirode da ivot i zdravlje zaposlenih nisu tee ugroeni, a za
ije otklanjanje su potrebna vea investiciona ulaganja, aktom o proceni rizika mogu se
utvrditi mere i rokovi za njihovo sprovoenje kojima se u potpunosti otklanjaju rizici ili kojima
se oni smanjuju na najmanju moguu meru.

O sprovoenju mera za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika stara se poslodavac

neposredno ili preko lica odreenog za bezbednost i zdravlje na radu ili drugog lica
odreenog aktom o proceni rizika.

lan 12
Mere za spreavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika poslodavac utvruje polazei od
procenjenog rizika, utvrenog prioriteta i potujui principe prevencije, u skladu sa propisima
o bezbednosti i zdravlju na radu, tehnikim propisima, standardima ili opte priznatim
merama.

Mere koje se utvruju za spreavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika jesu:

1) odravanje sredstava za rad u ispravnom stanju i vrenje pregleda i provere opreme za

rad;

2) obezbeivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj okolini;

3) osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;

4) obezbeivanje sredstava i opreme za linu zatitu na radu i njihovo odravanje u

ispravnom stanju;

5) upuivanje zaposlenih na prethodne i periodine lekarske preglede u skladu sa ocenom

slube medicine rada, i dr.

lan 13

Na osnovu ocene slube medicine rada, poslodavac aktom o proceni rizika utvruje posebne
zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa poveanim
rizikom.

Zakljuak

lan 14

Po sprovedenom postupku snimanja organizacije rada, prepoznavanja i utvrivanja

opasnosti i tetnosti, procenjivanja rizika u odnosu na opasnosti i tetnosti i utvrivanja
naina i mera za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika, u skladu sa ovim pravilnikom,
poslodavac donosi zakljuak.

Zakljuak sadri:

1) sva radna mesta na kojima je izvrena procena rizika;

2) radna mesta koja su utvrena kao radna mesta sa poveanim rizikom;

3) prioritete u otklanjanju rizika;

4) izjavu poslodavca kojom se obavezuje da e primeniti sve utvrene mere za bezbedan i

zdrav rad na radnim mestima i u radnoj okolini u skladu sa aktom o proceni rizika.

Izmene i dopune akta o proceni rizika

lan 15

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podlee potpunoj izmeni i dopuni
nakon svake kolektivne povrede na radu sa smrtnim posledicama, koja se dogodi na radnom
mestu i u radnoj okolini poslodavca.
Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podlee deliminim izmenama i
dopunama (u delu koji se odnosi na odreeno radno mesto i s njim povezana radna mesta), i
to:

1) u sluaju smrtne povrede na radu i teke povrede na radu;

2) u sluaju pojave svake nove opasnosti ili tetnosti, odnosno promene nivoa rizika u
procesu rada;

3) kada mere koje se utvrde za spreavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika nisu
odgovarajue ili ne odgovaraju procenjenom stanju;

4) kada je procena zasnovana na podacima koji nisu aurni;

5) kada postoje mogunosti i naini za unapreenje, odnosno dopunu procenjenih rizika.

lan 16

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podlee potpunoj ili deliminoj izmeni
ili dopuni i na osnovu utvrene ispunjenosti uslova iz lana 15. ovog pravilnika i naloene
mere inspektora rada.

Pokretanje postupka procene rizika

lan 17

Postupak procene rizika pokree poslodavac donoenjem odluke o pokretanju postupka

procene rizika.

Odreivanje lica odgovornih za sprovoenje procene rizika

lan 18

Poslodavac odlukom o pokretanju postupka procene rizika odreuje jedno ili vie lica
odgovornih za sprovoenje postupka procene rizika u skladu sa ovim pravilnikom (u daljem
tekstu: struno lice).

Struno lice moe da bude poslodavac, zaposleni kod poslodavca ili zaposleni kod pravnog
lica ili preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, ukoliko
ima poloen struni ispit o praktinoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i
zdravlja na radu.

Poslodavac koji je odreen da bude struno lice nije duan da ima poloen odgovarajui
struni ispit ukoliko poslove bezbednosti i zdravlja na radu moe da obavlja sam bez
poloenog odgovarajueg strunog ispita.

Poslodavac, u sluaju kada za vrenje procene rizika angauje pravno lice ili preduzetnika sa
licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, na osnovu ugovora o
angaovanju pravnog lica ili preduzetnika odreuje jedno ili vie strunih lica iz reda
zaposlenih kod angaovanog pravnog lica ili preduzetnika.

Plan sprovoenja postupka procene rizika

 lan 19

Struno lice sastavlja plan sprovoenja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac, a
koji sadri:

1) pravni osnov za procenu rizika (propisi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, nacionalni
i meunarodni standardi, i dr.);

2) organizaciju i koordinaciju sprovoenja, izmena i dopuna postupka procene rizika;

3) spisak pravnih i fizikih lica kompetentnih za procenjivanje rizika (u daljem tekstu:

procenjivai rizika);

4) metode za vrenje procene rizika;

5) faze i rokove za procenu rizika;

6) nain prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika (uputstva za bezbedan rad,

uputstva za odravanje, struni nalazi o pregledima i proveri opreme za rad, ispitivanja
uslova radne okoline i dr.);

7) informisanje procenjivaa rizika;

8) koordinaciju izmeu procenjivaa rizika;

9) nain pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih;

10) konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i informisanje predstavnika zaposlenih o

rezultatima procene rizika i preduzetim merama;

11) druge radnje potrebne za sprovoenje, izmene i dopune postupka procene rizika.

Ako poslodavac angauje pravno lice, odnosno preduzetnika za obavljanje poslova procene
rizika, angaovano pravno lice, odnosno preduzetnik, uz plan sprovoenja postupka procene
rizika prilae fotokopiju licence za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Plan sprovoenja postupka procene rizika jeste sastavni deo dokumentacije o proceni rizika.

Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika

lan 20

Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika vri se neprekidno, tako to se proverava
efikasnost sprovedenih mera i procenjuje uspenost njihovog sprovoenja u pogledu
otklanjanja i smanjenja rizika.

Proveru efikasnosti primene akta o proceni rizika vri lice odreeno za bezbednost i zdravlje
na radu kod poslodavca.

Ako u postupku provere efikasnosti primene akta o proceni rizika lice za bezbednost i
zdravlje na radu uoi njihovu neefikasnost, predlae korekciju tih mera.

Postupak sprovoenja korektivnih mera vri se izmenama i dopunama akta o proceni rizika.
 Prelazna i zavrna odredba

lan 21

Poslodavac je duan da akt o proceni rizika, usklaen sa odredbama ovog pravilnika,

donese u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u skladu sa
zakonom.

Do donoenja akta o proceni rizika prema odredbama ovog pravilnika, mere bezbednosti i
zdravlja na radu koje se sprovode radi spreavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja
i bolesti u vezi sa radom sprovode se saglasno odredbama opteg akta ili ugovora o radu
kojim se kod poslodavca ureuju prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu.

lan 22

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".