Milo Hrnjaz

UJEDINJENE NACIJE IZMEU MOI I PRAVA

(Obrad Rai, Ujedinjene nacije izmeu moi i prava, Slubeni glasnik, Fakul-
tet politikih nauka, Beograd 2010)

Savetodavno miljenje Meunarodnog suda pravde u vezi sa deklaraci-

jom o proglaenju nezavisnosti Kosova i Metohije iznova je u naoj javnosti
pokrenulo pitanje odnosa moi i prava u okviru Ujedinjenih nacija. Veoma
promenljiv stav naeg javnog mnjenja prema pomenutom Sudu posledica je,
ini se, ne samo povrnog poznavanja ove sudske institucije, ve i sutinskog
nepoznavanja naina funkcionisanja Ujedinjenih nacija i meuodnosa moi i
prava u okviru ove meunarodne organizacije. Upravo zbog toga, ali ne i samo
zbog toga, knjiga Ujedinjene nacije izmeu moi i prava profesora Obrada Ra-
ia dolazi u pravom trenutku.
Knjiga sadri Predgovor, pet glavnih delova (Evropa: poeci meunarod-
nog organizovanja, Uslovi u kojima su nastale i deluju UN, Proces donoenja od-
luka u Ujedinjenim nacijama, Tvrdo i meko pravo i Razmiljanja), Zakljuak
i objavljene radove autora o Ujedinjenim nacijama.
Na poetku Glave I knjige daje se slikovit opis Evrope u XIX veku. Cilj
tog opisa nije samo da pokae kakvi su bili uslovi na poetku procesa meuna-
rodnog organizovanja, ve i da podseti koliko su se promenile meunarodne
okolnosti u odnosu na taj, sada ve davni period. U knjizi se, zatim, govori o
osnivanju Drutva naroda kao pretee Ujedinjenih nacija, ali i Stalnom sudu
meunarodne pravde kao pretei Meunarodnog suda pravde. U ovom delu
knjige, autor ukratko poredi Pakt Drutva naroda i Povelju UN i to pre svega u
oblasti upotrebe sile u meunarodnim odnosima. Time Obrad Rai postavlja
osnove za odgovor na kljuno pitanje knjige: Koja je uloga prava u Ujedinjenim
nacijama, a ta je ostavljeno da se reava saglasno odnosima moi (str. 24). U
isto vreme on naglaava i znaaj prouavanja prakse Ujedinjenih nacija kao
vaan nain dolaenja do odgovora na ve postavljeno pitanje.
U Glavi II (Uslovi u kojima su nastale i deluju UN) Obrad Rai najpre
ispituje istorijske okolnosti nastanka Ujedinjenih nacija ubedljivo pokazujui
da su dananja struktura i nain rada ove meunarodne organizacije u veli-
koj meri odreeni stanjem meunarodnih odnosa tokom i neposredno nakon
Drugog svetskog rata. Tri glavna aktera u stvaranju Organizacije (SAD, Velika
Britanija i SSSR) su se pobrinuli da zajedno sa Francuskom i Kinom imaju
498 FPN Godinjak 2010 VI DEO: Osvrti, prikazi, recenzije

odluujuu re u najvanijoj oblasti delovanja UN: odravanju mira i bezbed-

nosti. Autor knjige u ovom njenom delu podvlai da je privilegovan status
stalnih lanica Saveta bezbednosti cena koju su ostale lanice morale da plate
ukoliko su uopte elele osnivanje Organizacije. Povezano sa tim, autor zaklju-
uje da pokuaji da se Generalnoj skuptini, organu u kojem e biti zastupljene
sve drave-lanice, daju iole ozbiljnija ovlaenja, nisu imala nikakvih izgleda
na uspeh (str. 29), te da tvorci Povelje oigledno nisu eleli da mo ozbiljnije
ogranie pravom (str. 31).
Ono to, meutim, ovu knjigu ini jo vrednijom, jeste injenica da se
Obrad Rai ne zaustavlja na analizi sadrine Povelje i ovlaenja koja su data
glavnim organima, ve ispituje i uslove meunarodnih odnosa u kojima su
Ujedinjene nacije delovale pre i nakon pada Berlinskog zida (1989). Na taj
nain, italac uvia razliku izmeu normativnog modela i onoga kako su UN
zaista delovale u svojoj dosadanjoj istoriji. Autor identifikuje nekoliko nivoa
promena koje obeleavaju promene nastale pre i nakon pada Berlinskog zida:
promene u odnosima moi, opadanje broja meudravnih i dominacija unu-
tranjih oruanih sukoba, uticaj razvoja nauke i tehnologije, opasnosti meuna-
rodnog terorizma, relativizacija suverenih drava i diversifikacija meunarod-
nog organizovanja. U poslednjem delu Glave II razmatra se pitanje lanstva
u UN. U ovom delu Obrad Rai razmatra kako je postupak prijema novih
lanica preispitivan ne samo u Generalnoj skuptini i Savetu bezbednosti, ve
i u Meunarodnom sudu pravde. Ovaj postupak se za organizaciju pokazao
veoma vaan jer je ona sa svojih 50 drava osnivaa dospela do 192 drave-
-lanice danas. Autor zakljuuje da je ovaj postupak tumaen liberalno (str.
46), ali da to nije posledica prevage moi nad pravom, ve traenja prihvatlji-
vog politikog reenja za situacije koje se nisu mogle reiti doslednim potova-
njem slova Povelje (str. 46).
Glava III knjige se bavi procesom donoenja odluka u Ujedinjenim naci-
jama i to tako to, pre svega, uporeuje nain odluivanja u Generalnoj skup-
tini i Savetu bezbednosti. Osim toga, autor u njoj podsea i na prvenstvenu
odgovornost Saveta bezbednosti kada je re o ouvanju meunarodnog mira i
bezbednosti i zakljuuje: Neravnotea u odnosima prava i moi, glavno polazi-
te za ugroavanje prvog, ogleda se u tome to je, za razliku od Generalne skup-
tine, ukupnou odredaba sadranih (ne samo) u Glavi VII, Savet bezbednosti
dobio velika ovlaenja (str. 49).
Ovako postavljen model u Povelji UN se zatim uporeuje sa praksom
drava pre i nakon pada Zida, odnosno za vreme bipolarnog i monopolarnog
sveta. Tako blokadu Saveta bezbednosti u bipolarnom svetu i pokuaje Gene-
ralne skuptine da ovu blokadu prevazie nakon 1989. godine zamenjuje pre-
porod policijskog organa i veliki broj usvojenih, ali neefikasnih odluka najde-
Milo Hrnjaz UJEDINJENE NACIJE IZMEU MOI I PRAVA 499

mokratskijeg organa Ujedinjenih nacija. Profesor Rai se, po naem miljenju

sasvim opravdano, kritiki osvre na promenjenu ulogu Saveta bezbednosti
jer on sada, osim mera koje se izriito pominju u Povelji, poinje da donosi i
kvazisudske i kvazilegislativne odluke (str. 79). To se verovatno najbolje vidi u
iscrpnoj analizi rezolucija koje se bave situacijama u bivoj Jugoslaviji i Iraku.
U isto vreme je, gotovo proporcionalno, slabio uticaj Generalne skup-
tine koja u uslovima drastino proirenog lanstva donosi ogroman broj
rezolucija bez velike vanosti i bez realne mogunosti njihovog sprovoenja.
Profesor Rai znaajnu panju posveuje i ulozi Generalnog sekretara, koja
u praksi doivljava veliku promenu u odnosu na poziciju koju mu predvia
Povelja UN. Na kraju, autor obrauje i pitanje prevencije i represije, kao i
operacije ouvanja/nametanja mira kao specifian vid kombinovanja preven-
cije i represije.
U etvrtoj glavi knjige Obrad Rai ocenjuje domete kodifikacije i pro-
gresivnog razvoja meunarodnog prava u okviru UN, kao i razvijanje odreda-
ba o ciljevima i naelima UN instrumentima mekog prava. U tom kontekstu se
iznosi ocena da su Ujedinjene nacije pre svega kroz administrativnu i strunu
podrku dravama-lanicama mnogo doprinele razvoju meunarodnog prava
u drugoj polovini dvadesetog veka uz jedan veoma vaan izuzetak: izbegava-
nje drava da kodifikuju njihova osnovna prava.
Upravo se zbog ove injenice istie vanost instrumenata mekog prava za
razumevanje i primenu ciljeva i naela Ujedinjenih nacija. U ovom delu Glave
IV se analizira parcijalno tumaenje pojedinih vanih pitanja (poput zabra-
ne pretnje silom ili upotrebe sile, intervencija UN, humanitarne intervencije,
unilateralne intervencije, samoopredeljenja naroda, mirnog reavanja me-
unarodnih sporova, suverene jednakosti) u odlukama Meunarodnog suda
pravde, Saveta bezbednosti i Generalne skuptine. Zakljuak koji profesor Ra-
i izvodi je da su gotovo sve oblasti meunarodnog prava prilino detaljno
ureene meunarodnim konvencijama. Izuzetak u tom smislu predstavljaju
naela meunarodnog prava i autor tvrdi: Kada razmiljamo o odnosu moi
i prava u UN, jedini je mogui zakljuak da su najosetljivija pitanja vezana za
ouvanje meunarodnog mira i bezbednosti i, samim tim, za egzistenciju samih
drava, ostavljena na tumaenju Savetu bezbednosti (dakle, organu u kojem se
nalazi mo). Granice koje te kratke reenice postavljaju tumaenju, gotovo da i
ne postoje (str. 153).
Poslednji deo Glave IV je posveen Meunarodnom sudu pravde i poja-
vi meunarodnih sudova posebne nadlenosti. U tom kontekstu se naroita
panja posveuje pitanju prihvatanja nadlenosti ovog Suda (da podsetimo:
drave se pred ovim Sudom mogu pojaviti u parninom postupku iskljuivo
ako prihvate njegovu nadlenost) i istie pojaano poverenje malih i srednjih
500 FPN Godinjak 2010 VI DEO: Osvrti, prikazi, recenzije

drava u njega u odnosu na period pre pada Zida. Zatim se u knjizi istrauju
mogunosti korienja postupka davanja Savetodavnog miljenja, kao i iden-
tifikacija razloga zato ono do sada nije korieno u veoj meri.
Sa druge strane, osnivanje ad hoc tribunala i Meunarodnog krivinog
suda, po miljenju profesora Raia, otvara pitanje ugroavanja jednoobra-
znosti primene meunarodnog prava. Autor navodi i konkretne primere koji
pokazuju da ovo pitanje vie nije samo akademsko, ve da moe da ima i oz-
biljne praktine posledice.
U V Glavi knjige koja se, krajnje nepretenciozno, zove Razmiljanja,
profesor Rai ukazuje na raskorak izmeu javnoproklamovanih ciljeva UN
i konkretnih koraka koji se u tom pravcu preduzimaju. U tom smislu se tre-
nutno stanje u kome se nalaze Ujedinjene nacije ne moe razumeti bez analize
trenutnog stanja meunarodnih odnosa. Profesor Rai zato ukazuje na klju-
na pitanja izazova monopolarnog sveta, uloge multilateralizma, legitimiteta
koji daju manje drave, kao i ulogom prava u Ujedinjenim nacijama. Najvea
panja u ovom delu knjige se, ipak, posveuje analizi uloge Saveta bezbednosti
(kao organa u kome je skoncentrisana mo) u vezi sa tumaenjem ciljeva i
naela koje sadri Povelja UN. Profesor Rai s tim u vezi primeuje: Pita-
nje nekog, makar i rudimentarnog, oblika sudske kontrole nad radom politikih
organa meunarodnih organizacija, pre svega organa UN, ostaje meu ozbilj-
nim pitanjima koja valja reavati u ovom veku (str. 203). To je samo jedan
od naina kakve-takve kontrole rada ovog organa koju autor spominje (pored
transparentnijeg rada, proirenja sastava, preispitivanja naina odluivanja).
Pa ipak, u isto vreme konstatuje da ono to ostaje kao vapajui nedostatak jeste
vie nego uoljivo odsustvo elje da se... uredi ono to je samo u Povelji naeto
i na taj nain ublae postojee kontroverze o tanoj sadrini pojedinih ciljeva i
naela UN (str. 207). Upravo ovaj nedostatak ostavlja organima, u kojima je
koncentrisana mo, ogromno polje slobode za primenu te moi. I Generalna
skuptina i Generalni sekretar UN, izgleda, tek treba da pronau pravo mesto
u opisanoj konstelaciji snaga.
Prilikom istraivanja odnosa moi i prava u okviru Ujedinjenih nacija
prilino je lako zapasti u krajnost:
Drati se vrsto proklamovanih ciljeva i naela Ujedinjenih nacija po-
put suverene jednakosti ili zabrane pretnje silom ili upotrebe sile i ostati pot-
puno slep za uticaj moi i promena meunarodnih odnosa u 65-ogodinjoj
istoriji UN; ili
Potencirati iskljuivo odnose moi u ovoj meunarodnoj organizaciji i
ostati slep za sve one suptilne naine kojima se najmoniji zauzdavaju.
Knjiga Ujedinjene nacije izmeu moi i prava izbegava obe ove zamke.
Mora se, pre svega, razumeti ono to Obrad Rai na nekoliko mesta spominje,
Milo Hrnjaz UJEDINJENE NACIJE IZMEU MOI I PRAVA 501

a to je da su Ujedinjene nacije veoma sloena meunarodna organizacija koja

se danas bavi velikim brojem pitanja. Meuodnos moi i prava nije isti u sva-
kom od njih. Ne moe se, naravno, negirati injenica da je po pitanju odra-
vanja mira i bezbednosti uticaj najmonijih drava-lanica ubedljivo najvei
iako su svi svesni da dananji spisak stalnih lanica Saveta bezbednosti odu-
dara od realnosti koja je dugo postojala posle Drugog svetskog rata (str. 225).
Ni ova injenica, meutim, profesora Raia ne odvodi u pogrenom pravcu
besplodnog kukanja nad stvarnou, niti na predloge reenja za koja se una-
pred zna da su neostvariva. On, naprotiv, krajnje racionalno, zakljuuje da e
mnogo toga u funkcionisanju Saveta bezbednosti zavisiti od rasporeda snaga
meu stalnim lanicama. Osim toga, meuodnos moi i prava u okviru UN
mogao bi da zavisi od veine drava-lanica koje nemaju privilegovan status
pod uslovom da veina zakljui da je u njihovom dugoronom interesu vanije
da slono tee vladavini prava i demokratizaciji i u Ujedinjenim nacijama... od
povremenog traenja okrilja monih drava ili grupa drava (str. 230).