ZAKON

O PLANIRANJU I IZGRADNJI

I. OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet ureivanja

lan 1.
Ovim zakonom ureuje se: uslovi i nain ureenja prostora, ureivanje i
korienje graevinskog zemljita i izgradnja objekata; vrenje nadzora nad
primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od znaaja za
ureenje prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i za izgradnju
objekata.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na izgradnju objekata koji se u smislu
zakona kojim se ureuju poslovi odbrane smatraju vojnim objektima.

2. Pojmovi

lan 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) unapreenje energetske efikasnosti jeste smanjenje potronje svih vrsta
energije, uteda energije i obezbeenje odrive gradnje primenom tehnikih mera,
standarda i uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe objekata;
2) energetska svojstva objekta jesu stvarno potroena ili ocenjena koliina
energije koja zadovoljava razliite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim
korienjem objekta (to ukljuuje grejanje, pripremu tople vode, hlaenje, ventilaciju
i osvetljenje);
3) graevinski proizvodi jesu graevinski materijali i od njih izraeni
graevinski elementi, kao i drugi proizvodi ili poluproizvodi koji su namenjeni za
trajnu ugradnju u objekte;
4) namena zemljita jeste nain korienja zemljita odreen planskim
dokumentom;
5) pretena namena zemljita jeste nain korienja zemljita za vie
razliitih namena, od kojih je jedna preovlaujua;
6) povrina javne namene jeste prostor odreen planskim dokumentom za
ureenje ili izgradnju javnih objekata ili javnih povrina za koje se utvruje opti
interes, u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.);
7) obuhvat plana jeste prostorno ili administrativno odreena celina za koju
je predviena izrada nekog prostornog ili urbanistikog plana u skladu sa zakonom;
8) urbana obnova jeste skup planskih i drugih mera kojima se menja
namena objekta, obnavlja, rekonstruie i rehabilituje degradirani ili naputeni deo
naseljenog mesta, u skladu sa principima odrivog razvoja;
9) regulaciona linija jeste linija koja razdvaja povrinu odreene javne
namene od povrina predvienih za druge javne i ostale namene;
10) graevinska linija jeste linija na, iznad i ispod povrine zemlje i vode do
koje je dozvoljeno graenje osnovnog gabarita objekta;
 -2-

11) nomenklatura statistikih teritorijalnih jedinica jeste skup pojmova, naziva

i simbola koji opisuje grupe teritorijalnih jedinica sa nivoima grupisanja i koja sadri
kriterijume po kojima je izvreno grupisanje, a koju usvaja Vlada, na predlog
Republikog zavoda za statistiku;
12) bruto razvijena graevinska povrina jeste zbir povrina svih nadzemnih
etaa objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta spoljne mere obodnih
zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama);
13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije
izgraenog ili planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele, izraen u
procentima;
14) indeks izgraenosti parcele jeste odnos (kolinik) bruto razvijene
graevinske povrine izgraenog ili planiranog objekta i ukupne povrine
graevinske parcele;
15) ESPON jeste evropska mrea institucija koje se bave prikupljanjem
informacija i pokazatelja za prostorno planiranje;
16) naseljeno mesto jeste izgraeni, funkcionalno objedinjeni prostor na
kome su obezbeeni uslovi za ivot i rad ljudi i zadovoljavanje zajednikih potreba
stanovnika, sa urbanim elementima, na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
17) grad jeste naselje koje je kao grad utvreno zakonom;
18) selo jeste naselje ije se stanovnitvo preteno bavi poljoprivredom, a
koje nije sedite optine;
19) graevinsko podruje jeste podruje odreeno planskim dokumentom, a
predstavlja izgraeni i ureeni deo naseljenog mesta, kao i neizgraeni deo podruja
planiran za zatitu, ureenje ili izgradnju objekata;
20) graevinska parcela jeste deo graevinskog zemljita, sa pristupom
javnoj saobraajnoj povrini, koja je izgraena ili planom predviena za izgradnju;
21) investitor jeste lice za ije potrebe se gradi objekat i na ije ime glasi
graevinska dozvola;
22) objekat jeste graevina spojena sa tlom, koja predstavlja fiziku,
funkcionalnu, tehniko tehnoloku ili biotehniku celinu sa svim potrebnim
instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i
oprema koja se ugrauje u objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta,
saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutranja i spoljna mrea i
instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi
privredni objekti, javne zelene povrine, objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i
sl);
23) zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgraena kao
samostalna upotrebna celina koja prua zatitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a
namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smetaj i uvanje
ivotinja, robe, opreme za razliite proizvodne i uslune delatnosti i dr. Zgradama se
smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr.nastrenice), kao i
objekti koji su preteno ili potpuno smeteni ispod povrine zemlje (sklonita,
podzemne garae i sl.);
24) pomoni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se
na istoj parceli na kojoj je sagraen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne
namene (garae, ostave, septike jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);
25) posebna vrsta objekata za koje se ne izdaje graevinska dozvola jesu
objekti protivgradne odbrane; tipski kabineti baznih stanica na odgovarajuim
 -3-

nosaima, nosai antena sa antenama osim parabolinih antena radio-stanica svih

namena iji prenik nije vei od 2,5 m (izuzev antenskih sistema zemaljskih
satelitskih stanica), kontejneri za smetaj telekomunikacione opreme i ureaja, tipski
ormani za unutranju i spoljanju montau za smetaj telekomunikacione opreme,
mikrorovovi za optike i druge kablove i sl.; pojedinani elektrodistributivni i
elektroprenosni stubovi, deo niskonaponske elektrodistributivne mree koji obuhvata
podzemni 10 kV ili 20 kV vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV i
deo elektrodistibutivne mree od transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV do
mesta prikljuka na objektu kupca (1 kV); prikljuci na izgraenu distributivnu gasnu
mreu; tipski toplovodni prikljuci; ugradnja unutranjih instalacija (gas, struja, voda,
toplotna energija i sl.) u postojei objekat; ograde;
26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna eleznika
infrastruktura, dalekovod, naftovod, produktovod, gasovod i sl, koji moe biti
nadzemni ili podzemni, za iju izgradnju je predvieno utvrivanje javnog interesa, u
skladu sa posebnim zakonom;
27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje
graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;
28) pripremni radovi jesu radovi koji prethode graenju objekta i odnose se
naroito na: graenje i postavljanje objekata i instalacija privremenog karaktera za
potrebe izvoenja radova; obezbeenje prostora za dopremu i smetaj graevinskog
materijala i druge radove kojima se obezbeuje sigurnost susednih objekata,
saniranje terena i obezbeenje nesmetanog odvijanja saobraaja i korienje
okolnog prostora;
29) tehnika dokumentacija jeste skup projekata koji se izrauju radi:
utvrivanja koncepta objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe
odravanja objekta;
30) izgradnja objekta jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove,
izradu i kontrolu tehnike dokumentacije, pripremne radove za graenje, graenje
objekta i struni nadzor u toku graenja objekta;
31) graenje jeste izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova,
ugradnja instalacija, postrojenja i opreme;
32) rekonstrukcija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na
postojeem objektu kojima se: utie na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju
konstruktivni elementi ili tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta; poveava
broj funkcionalnih jedinica; utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja,
zatite od poara i ivotne sredine; menja reim voda; utie na zatitu prirodnog ili
nepokretnog kulturnog dobra i njegove zatiene okoline;
33) dogradnja jeste izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se
izgrauje novi prostor uz, ispod ili nad postojeim objektom (nadziivanje) i sa njim
ini graevinsku, funkcionalnu ili tehniku celinu;
34) adaptacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem
objektu, kojima se: vri promena organizacije prostora u objektu, vri zamena
ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utie na
stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni
izgled i ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja, zatite od poara i
ivotne sredine;
35) sanacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem
objektu kojima se vri popravka ureaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena
konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utie na
bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine i ne utie na zatitu
 -4-

prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti dobra koje uiva

prethodnu zatitu, njegove zatiene okoline, osim konzervatorskih i restauratorskih
radova;
36) investiciono odravanje je izvoenje graevinsko-zanatskih, odnosno
drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljanja uslova korienja objekta u
toku eksploatacije;
37) restauratorski, konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara su
radovi koji se izvode na nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zatienoj okolini, u
skladu sa posebnim i ovim zakonom;
38) gradilite jeste zemljite ili objekat, posebno obeleeno, na kome se
gradi, rekonstruie ili uklanja objekat, odnosno izvode radovi na odravanju objekta;
39) uklanjanje objekta ili njegovog dela jeste izvoenje radova na ruenju
objekta ili dela objekta;
40) standardi pristupanosti jesu obavezne tehnike mere, standardi i uslovi
projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup
osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

3. Naela za ureenje i korienje prostora

lan 3.
Ureenje i korienje prostora zasniva se na naelima: odrivog razvoja;
podsticanju ravnomernog regionalnog razvoja; usklaenosti socijalnog razvoja,
ekonomske i energetske efikasnosti i zatite i revitalizacije ivotne sredine i
graditeljskog naslea, prirodnih, kulturnih i istorijskih vrednosti; realizacije razvojnih
prioriteta i obezbeenja uslova za racionalno korienje neobnovljivih prirodnih
resursa i obnovljivih izvora energije; spreavanja i zatite od prirodnih i tehniko-
tehnolokih nesrea; planiranja i ureenja prostora za potrebe odbrane zemlje i
izgradnju objekata od posebnog znaaja za odbranu zemlje; uea javnosti;
saradnje izmeu dravnih organa, autonomih teritorijalnih zajednica, jedinica lokalnih
samouprava, privrednih drutava, ustanova, nevladinih organizacija, graana i drugih
uesnika u prostornom razvoju; usaglaenosti sa evropskim standardima i
normativima u oblasti planiranja i ureenja prostora u cilju stvaranja uslova za
transgraninu i meunarodnu saradnju i ukljuivanje Republike Srbije u procese
evropskih integracija.
Ureenje prostora zasniva se na horizontalnoj i vertikalnoj koordinaciji.
Horizontalna koordinacija podrazumeva povezivanje sa susednim teritorijama
u toku planiranja radi reavanja zajednikih funkcija i interesa, kao i povezivanje i
participaciju svih uesnika u prostornom razvoju javnog i civilnog sektora i graana.
Vertikalna koordinacija podrazumeva uspostavljanje veza svih nivoa
prostornog i urbanistikog planiranja i ureenja prostora, od nacionalnog ka
regionalnom i dalje ka lokalnom nivou.
Naela sadre i instrumente za implementaciju.

4. Unapreenje energetske efikasnosti

Energetska svojstva objekta

lan 4.
Objekat koji se u smislu posebnog propisa smatra objektom visokogradnje (u
daljem tekstu: objekti visokogradnje), u zavisnosti od vrste i namene, mora biti
 -5-

projektovan, izgraen, korien i odravan na nain kojim se obezbeuju propisana

energetska svojstva.
Propisana energetska svojstva utvruju se izdavanjem sertifikata o
energetskim svojstvima objekta koji izdaje ovlaena organizacija koja ispunjava
propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata.
Sertifikat o energetskim svojstvima objekta ini sastavni deo tehnike
dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana posebnim reenjem utvruje
ministar nadlean za poslove graevinarstva.
Na reenje iz stava 4. ovog lana ne moe se izjaviti alba, ali se tubom
moe pokrenuti upravni spor.
Obaveza iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na objekte visokogradnje koje
posebnim propisom odredi ministar nadlean za poslove graevinarstva.

5. Nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i

starim osobama

lan 5.
Objekti visokogradnje javne i poslovne namene moraju se projektovati i graditi
tako da osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omoguava nesmetan
pristup, kretanje, boravak i rad.
Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i vie stanova moraju se
projektovati i graditi tako da se osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama
omoguava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.

6. Graevinski proizvodi

lan 6.
Graevinski i drugi proizvodi koji se koriste prilikom graenja objekta ili
izvoenja radova, moraju ispunjavati zahteve propisane ovim zakonom i posebnim
propisima.

7. Sertifikati stranih drava

lan 7.
Za postavljanje tipskih ureaja, opreme i instalacija, koji se smatraju
objektima u smislu ovog zakona, priznaje se overeni prevod na srpski jezik sertifikata
izdatih od meunarodnih sertifikacionih tela ili sertifikati neke od zemalja Evropske
unije, ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom i drugim propisima, standardima,
tehnikim normativima i normama kvaliteta.

8. Registar investitora

lan 8.
Registar investitora predstavlja javnu evidenciju o svim raspoloivim
podacima o fizikom ili pravnom licu kao investitoru i dostupan je u seditu jedinice
lokalne samouprave, kao i u elektronskom obliku putem interneta.
Registar investitora vode jedinice lokalne samouprave.
 -6-

9. Uslovi zatite ivotne sredine

lan 9.
Svi planski dokumenti sadre obavezne mere zatite ivotne sredine
propisane procenom uticaja na ivotnu sredinu, odnosno utvrene mere zatite od
strane nadlenog organa, u skladu sa posebnim zakonima.

II. PROSTORNO I URBANISTIKO PLANIRANJE

1. Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja

lan 10.
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja su:
1) planski dokumenti;
2) dokumenti za sprovoenje prostornih planova;
3) urbanistiko-tehniki dokumenti.
1.1. Planski dokumenti

lan 11.
Planski dokumenti su prostorni i urbanistiki planovi.
Prostorni planovi su:
1) Prostorni plan Republike Srbije;
2) Regionalni prostorni plan;
3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;
4) Prostorni plan podruja posebne namene;
Urbanistiki planovi su:
1) Generalni urbanistiki plan:
2) Plan generalne regulacije;
3) Plan detaljne regulacije.
1.2. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

lan 12.
Dokumenti za sprovoenje prostornih planova su:
1) program implementacije Prostornog plana Republike Srbije;
2) program implementacije regionalnog prostornog plana;
3) program implementacije prostornog plana podruja posebne namene.

1.3. Urbanistiko-tehniki dokumenti

lan 13.
Urbanistiko-tehniki dokumenti za sprovoenje planskih dokumenata su:
1) urbanistiki projekat;
2) projekat preparcelacije i parcelacije;
 -7-

3) projekat ispravke granica susednih parcela.

2. Prostorni planovi

2.1. Prostorni plan Republike Srbije

lan 14.
Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije i
osnovni je planski dokument prostornog planiranja i razvoja u Republici.
Ostali planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike
Srbije.
Prostorni plan Republike Srbije ima strateko-razvojnu i optu regulatornu
funkciju.
Prostorni plan Republike Srbije donosi se za period od najmanje 10 godina, a
najvie do 25 godina.
Prostorni plan Republike Srbije moe se menjati i pre isteka roka za koji je
donet.

lan 15.
Prostorni plan Republike Srbije sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza);
3) ciljeve i principe prostornog razvoja;
4) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih
sistema;
5) prostorni razvoj i distribuciju stanovnitva;
6) mree naselja i javnih slubi;
7) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema od znaaja za
Republiku Srbiju;
8) koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede;
9) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara;
10) mere zatite ivotne sredine;
11) mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje;
12) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih mrea;
13) planske celine zajednikih prostornih i razvojnih obeleja, za koje e biti
doneti prostorni planovi nieg reda;
14) mere za sprovoenje prostornog plana;
15) dugorone razvojne strategije Republike Srbije.
Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.

lan 16.
Odluku o izradi Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog
ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja.
 -8-

Odluka iz stava 1. ovog lana sadri podatke o cilju donoenja, roku izrade,
izvoru sredstva za izradu, mestu odravanja javnog uvida i dr.
Odluka iz stava 1. ovog lana objavljuje se u Slubenom glasniku Republike
Srbije.

2.2. Regionalni prostorni plan

lan 17.
Regionalni prostorni plan se izrauje kao regionalni prostorni plan podruja
prostornih jedinica u skladu sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih jedinica na
nivou 2 i oblasni prostorni plan prostornih jedinica u skladu sa nomenklaturom
statistikih teritorijalnih jedinica na nivou 3.
Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvaavanje specifinih
potreba koje proizlaze iz regionalnih posebnosti, razrauje ciljeve prostornog
ureenja i odreuje racionalno korienje prostora, u skladu sa susednim regionima i
optinama.
Jedna od polaznih osnova za izradu prostornih planova na nivou 2 i 3 i
dokumenata njihovog sprovoenja jesu i razvojni dokumenti regionalnog razvoja.

lan 18.
Regionalni prostorni plan sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza);
3) ciljeve i principe regionalnog prostornog razvoja;
4) koncepciju regionalnog prostornog razvoja;
5) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih
sistema;
6) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribucije stanovnitva,
mree naseljenih mesta i javnih slubi;
7) funkcionalno povezivanje naseljenih mesta;
8) principe i propozicije prostornog razvoja privrede, distribuciju aktivnosti i
upotrebu zemljita;
9) prostorni razvoj saobraaja, regionalnih infrastrukturnih sistema i
povezivanje sa infrastrukturnim sistemima od znaaja za Republiku Srbiju;
10) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara;
11) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih veza i
transgranine saradnje;
12) mere zatite ivotne sredine;
13) mere za podsticanje regionalnog razvoja;
14) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj regiona;
15) mere i instrumente za ostvarivanje regionalnog prostornog plana i
prioritetnih planskih reenja, odnosno strateko razvojnih projekata za prvu etapu
sprovoenja;
16) mere za sprovoenje regionalnog prostornog plana.
 -9-

Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.

2.3. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave

lan 19.
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice
lokalne samouprave i odreuje smernice za razvoj delatnosti i namenu povrina, kao
i uslove za odrivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

lan 20.
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza);
3) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja;
4) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana;
5) pravila ureenja i graenja za delove teritorije za koje nije predviena
izrada urbanistikog plana;
6) ematski prikaz ureenja naseljenih mesta za delove teritorije za koje nije
predviena izrada urbanistikog plana;
7) ciljeve i principe i koncepciju prostornog razvoja jedinice lokalne
samouprave;
8) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih
sistema;
9) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribuciju stanovnitva,
mree naseljenih mesta i javnih slubi;
10) koncepciju i propozicije prostornog razvoja ekonomije, distribuciju
aktivnosti i upotrebu zemljita;
11) prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema, komunalne
infrastrukture i povezivanje sa regionalnom infrastrukturnom mreom;
12) regionalne i prekogranine aspekte i funkcionalne veze;
13) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara;
14) odnos gradskih i seoskih naselja;
15) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jednice lokalne samouprave;
16) mere i instrumente za ostvarivanje prostornog plana jedinice lokalne
samouprave i prioritetnih planskih reenja i projekata;
17) mere za sprovoenje prostornog plana jedinice lokalne samouprave.
Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.
Za administrativno podruje grada Beograda, van obuhvata generalnog
plana, odnosno generalnog urbanistikog plana po ovom zakonu, donose se
prostorni planovi za delove administrativnog podruja grada Beograda sa
elementima prostornog plana jedinice lokalne samouprave.
 - 10 -

2.4. Prostorni plan podruja posebne namene

lan 21.
Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za podruje koje zbog
prirodnih, kulturno-istorijskih ili ambijentalnih vrednosti, eksploatacije mineralnih
sirovina, iskorienja turistikih potencijala i iskorienja hidropotencijala ili izgradnje
objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za poslove
graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine, zahteva poseban reim
organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora i koje je kao takvo odreeno
Prostornim planom Republike Srbije.

lan 22.
Prostorni plan podruja posebne namene sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza);
3) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja;
4) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana;
5) ciljeve, principe i operativne ciljeve prostornog razvoja podruja posebne
namene;
6) koncepciju prostornog razvoja podruja posebne namene;
7) koncepciju i propoziciju zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih
sistema;
8) koncepciju i propozicije u odnosu na eventualne demografsko-socijalne
probleme;
9) prostorni razvoj funkcije posebne namene, distribuciju aktivnosti i
upotrebu zemljita;
10) prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema i povezivanje sa
drugim mreama;
11) pravila ureenja i graenja i druge elemente regulacije za delove teritorije
u obuhvatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana;
12) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara;
13) mere zatite ivotne sredine;
14) mere i instrumenti za ostvarivanje prostornog plana podruja posebne
namene i prioritetnih planskih reenja;
15) mere za sprovoenje prostornog plana posebne namene.
Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.

3. Urbanistiki planovi

3.1. Generalni urbanistiki plan

lan 23.
Generalni urbanistiki plan se donosi kao strateki razvojni plan, sa optim
elementima prostornog razvoja.
 - 11 -

Generalni urbanistiki plan se donosi za naseljeno mesto koje je sedite

jedinice lokalne samouprave, koje ima preko 30.000 stanovnika.

lan 24.
Generalni urbanistiki plan sadri naroito:
1) granicu plana i obuhvat graevinskog podruja;
2) granice obuhvata planova generalne regulacije za celo graevinsko
podruje;
3) generalnu namenu povrina koje su preteno planirane u graevinskom
podruju, na nivou urbanistikih zona;
4) generalne pravce i koridore za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu,
komunalnu i drugu infrastrukturu.

3.2. Plan generalne regulacije

lan 25.
Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je
sedite jedinice lokalne samouprave, a moe se doneti i za druga naseljena mesta
na teritoriji optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, kada je to predvieno
prostornim planom jedinice lokalne samouprave.
Za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni
urbanistiki plan, planovi generalne regulacije se obavezno donose za celo
graevinsko podruje naseljenog mesta, po delovima naseljenog mesta.

lan 26.
Plan generalne regulacije sadri naroito:
1) granicu plana i obuhvat graevinskog podruja;
2) podelu prostora na posebne celine i zone;
3) pretenu namenu zemljita po zonama i celinama;
4) regulacione linije ulica, povrina javne namene i graevinske linije sa
elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi za zone za koje nije predviena
izrada plana detaljne regulacije;
5) nivelacione kote raskrsnica ulica i povrina javne namene (nivelacioni
plan) za zone za koje nije predviena izrada plana detaljne regulacije;
6) trase, koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i
drugu infrastrukturu;
7) vertikalnu regulaciju;
8) pravila ureenja i pravila graenja po zonama i celinama;
9) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije;
10) lokacije za koje se radi urbanistiki projekat;
11) rokove za izradu plana detaljne regulacije sa obavezno propisanom
zabranom gradnje novih objekata i rekonstrukcije postojeih objekata (izgradnja
objekata ili izvoenje radova kojima se menja stanje u prostoru), do usvajanja plana;
12) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina;
13) inenjersko-geoloke uslove;
 - 12 -

14) mere energetske efikasnosti izgradnje;

15) grafiki deo.

3.3. Plan detaljne regulacije

lan 27.
Plan detaljne regulacije se donosi za neizgraene delove naseljenog mesta,
ureenje neformalnih naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte,
izgradnju objekata ili naseljenih mesta u graevinskom podruju izvan naseljenog
mesta, kao i u zatienoj okolini nepokretnih kulturnih dobara.

lan 28.
Plan detaljne regulacije sadri naroito:
1) granicu plana i obuhvat graevinskog podruja;
2) podelu prostora na posebne celine i zone;
3) namenu zemljita;
4) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije sa elementima
za obeleavanje na geodetskoj podlozi;
5) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan);
6) trase, koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i
drugu infrastrukturu;
7) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama;
8) ekonomsku analizu i procenu ulaganja iz javnog sektora;
9) lokacije za koje je predviena izrada urbanistikog projekta;
10) grafiki deo.
Za trase, koridore i pojaseve saobraajnica, mrea infrastrukture i tehnike
regulacije vodotokova blie se razrauju naroito i granice parcela javnih ili
komunalnih povrina sa koordinatama i regulacija i nivelacija za trase, koridore i
pojaseve saobraajnica, mrea infrastrukture i tehnike regulacije vodotokova.
Za zone urbane obnove, revitalizacije i rehabilitacije, planom detaljne
regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog
ureenja.

4. Sastavni delovi planskih dokumenata

lan 29.
Sastavni delovi prostornog plana podruja posebne namene, prostornog
plana jedinice lokalne samouprave i urbanistikih planova su :
1) pravila ureenja;
2) pravila graenja;
3) grafiki deo.

4.1. Pravila ureenja

lan 30.
Pravila ureenja, zavisno od vrste planskog dokumenta, sadre naroito:
 - 13 -

1) celine i zone odreene planskim dokumentom;

2) urbanistike i druge uslove za ureenje i izgradnju povrina i objekata
javne namene i mree saobraajne i druge infrastrukture;
3) popis objekata za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi
konzervatorski ili drugi uslovi;
4) strateku procenu uticaja planskog dokumenta na ivotnu sredinu;
5) opte i posebne uslove i mere zatite ivota i zdravlja ljudi i zatite od
poara, elementarnih nepogoda, tehniko-tehnolokih nesrea i ratnih dejstava;
6) posebne uslove kojima se povrine i objekti javne namene ine
pristupanim osobama sa invaliditetom, u skladu sa standardima pristupanosti.

4.2. Pravila graenja

lan 31.
Pravila graenja sadre naroito:
1) vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi pod uslovima utvrenim
planskim dokumentom, odnosno vrstu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena
u pojedinanim zonama;
2) uslove za formiranje graevinske parcele;
3) poloaj objekta u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske
parcele;
4) najvee dozvoljene indekse zauzetosti i izgraenosti graevinske
parcele;
5) najveu dozvoljenu spratnost i visinu objekata;
6) najmanju dozvoljenu meusobnu udaljenost objekata meusobno i
objekata od granica parcela;
7) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli;
8) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje
vozila.

4.3. Grafiki deo plana

lan 32.
Grafikim delom prostornog plana prikazuju se: namena prostora; mrea
naselja, funkcija, javnih slubi i infrastrukturnih sistema; prirodni resursi, zatita
ivotne sredine i prirodnih i kulturnih dobara.
Grafikim delom urbanistikog plana prikazuju se: planirana namena;
regulacija i nivelacija; infrastrukturni sistemi; zatita ivotne sredine i prirodnih i
kulturnih dobara.
Grafiki deo plana izrauje se na overenom katastarsko-topografskom,
odnosno overenom topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu.
Grafiki deo plana, osim plana detaljne regulacije moe se izraivati i na aurnim
georeferenciranim ortofoto podlogama.
 - 14 -

5. Usklaenost planskih dokumenata

lan 33.
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja moraju biti usklaeni, tako da
dokument ueg podruja mora biti u skladu sa dokumentom ireg podruja.
Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike
Srbije.
Urbanistiki planovi moraju biti u skladu sa prostornim planovima.
Na regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine, regionalni
prostorni plan za podruje grada Beograda, prostorni plan jedinice lokalne
samouprave i generalni urbanistiki plan pribavlja se prethodna saglasnost pre
upuivanja na javni uvid, kao i saglasnost na te planove pre objavljivanja, ministra
nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u pogledu usklaenosti tih
planova sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima
donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana.
Na prostorne planove jedinica lokalne samouprave i generalne urbanistike
planove na teritoriji autonomne pokrajine, pribavlja se prethodna saglasnost pre
upuivanja na javni uvid, kao i saglasnost na te planove pre objavljivanja, nadlenog
organa autonomne pokrajine, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana.
Na plan detaljne regulacije koji se izrauje u obuhvatu prostornog plana
podruja posebne namene koji se donosi za nacionalni park ili zatieno prirodno
dobro, pribavlja se saglasnost na taj plan pre objavljivanja, ministra nadlenog za
poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadlenog organa autonomne
pokrajine, u pogledu usklaenost sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim
zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui
od 30 dana.
Ako ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno
nadleni organ autonomne pokrajine ne odlui po zahtevu za davanje saglasnosti na
plan generalne regulacije u roku od 30 dana, smatrae se da je saglasnost data.
U sluaju da ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma
utvrdi da nema uslova za davanje prethodne saglasnosti, odnosno saglasnosti na
planske dokumente iz st. 4, 5. i 6. ovog lana, nalae nosiocu izrade planskog
dokumenta izradu novog koncepta, odnosno nacrta tog planskog dokumenta u roku
od 90 dana.

6. Obavezna sadrina planskih dokumenata

lan 34.
Planski dokumenti sadre tekstualni i grafiki deo i obavezne priloge, a
izrauju se u analognom i digitalnom obliku.

7. Nadlenost za donoenje planskih dokumenata

lan 35.
Prostorni plan Republike Srbije donosi Narodna skuptina Republike Srbije,
na predlog Vlade.
Prostorni plan podruja posebne namene donosi Vlada, na predlog
ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja, a za podruja koja se u
celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne pokrajine.
 - 15 -

Regionalni prostorni plan donosi se za podruje prostornih jedinica nivoa 2 i 3

po nomenklaturi statistikih teritorijalnih jedinica.
Regionalni prostorni plan podruja prostornih jedinica nivoa 2 po nomenklaturi
statistikih teritorijalnih jedinica, osim regionalnog prostornog plana autonomne
pokrajine i regionalnog prostornog plana za podruje grada Beograda, donosi Vlada,
na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja.
Regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine donosi skuptina
autonomne pokrajine.
Regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda donosi skuptina
grada Beograda.
Regionalni prostorni plan - oblasni prostorni plan podruja prostornih jedinica
nivoa 3 po nomenklaturi statistikih teritorijalnih jedinica donosi Vlada, na predlog
ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja.
Regionalni prostorni plan podruja prostornih jedinica nivoa 3 po nomenklaturi
statistikih teritorijalnih jedinica, za podruja koja se u celini nalaze na teritoriji
autonomne pokrajine donosi skuptina autonomne pokrajine.
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi skuptina jedinice lokalne
samouprave.
Urbanistiki plan donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.

8. Izrada planskih dokumenata

lan 36.
Planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da
izrauje javno preduzee, odnosno druga organizacija koju osnuje jedinica lokalne
samouprave za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja, kao i
privredna drutva, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u odgovarajui
registar za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja i izrade planskih
dokumenata.
Izradom prostornih, odnosno urbanistikih planova rukovodi odgovorni planer,
odnosno odgovorni urbanista.

9. Odgovorni planer

lan 37.
Odgovorni planer moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem na
akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master,
specijalistike akademske studije) odnosno lice sa visokom strunom spremom i
najmanje pet godina radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi
dokumenata prostornog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim
zakonom.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na
rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta prostornog
planiranja.
 - 16 -

10. Odgovorni urbanista

lan 38.
Odgovorni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem
odgovarajue struke, na akademskim studijama drugog stepena (diplomske
akademske studije-master, specijalistike akademske studije) odnosno lice sa
visokom kolskom spremom odgovarajue struke i najmanje pet godina
odgovarajueg radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata
urbanistikog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na
rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta urbanistikog
planiranja.

11. Sredstva za izradu planskih dokumenata

lan 39.
Sredstva za izradu planskih dokumenata obezbeuju se u budetu ili iz drugih
izvora, u skladu sa zakonom.
Ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja moe, na zahtev
jedinice lokalne samouprave, da su/finansira izradu pojedinih planskih dokumenata.

12. Ustupanje podloga

lan 40.
U cilju izrade, odnosno izmene planskog dokumenta, na zahtev ministarstva
nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, autonomne pokrajine ili
jedinice lokalne samouprave, nadleni organ, odnosno organizacija ustupaju
postojee kopije topografskog i katastarskog plana, odnosno digitalne zapise,
odnosno katastar podzemnih instalacija, odnosno ortofoto snimke, bez naknade.
Sve podloge ustupaju se u roku od 30 dana.

13. Dostupnost planskih dokumenata

lan 41.
Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u toku
vaenja dokumenta u seditu donosioca, osim priloga koji se odnose na posebne
mere, uslove i zahteve za prilagoavanje potrebama odbrane zemlje, kao i podacima
o podrujima i zonama objekata od posebnog znaaja i interesa za odbranu zemlje.

14. Objavljivanje planskih dokumenata

lan 42.
Po donoenju, svi planski dokumenti se objavljuju u slubenim glasilima
Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, zavisno od
vrste dokumenta, a objavljuju se i u elektronskom obliku i dostupni su putem
interneta.
 - 17 -

15. Centralni registar planskih dokumenata

lan 43.
Svi planski dokumenti koji se donose u skladu sa ovim zakonom evidentiraju
se u Centralnom registru planskih dokumenata (u daljem tekstu: Registar).
Registar vodi ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja i
urbanizma preko Republikog geodetskog zavoda, u okviru Nacionalne infrastrukture
geoprostornih podataka.
Rok za uspostavljanje Registra je godinu dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Svi planski dokumenti, evidentirani u Registru, dostupni su zainteresovanim
licima i u elektronskom obliku, putem interneta.

lan 44.
Planski dokumenti se dostavljaju Republikom geodetskom zavodu u roku od
15 dana od dana objavljivanja planskog dokumenta u slubenom glasilu.

lan 45.
Za potrebe praenja stanja u prostoru nadleni organ jedinice lokalne
samouprave obrazuje lokalni informacioni sistem planskih dokumenata i stanja u
prostoru.
Rok za uspostavljanje lokalnog informacionog sistema iz stava 1. ovog lana
je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Svi planski dokumenti, evidentirani u lokalnom informacionom sistemu,
dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem interneta.

16. Postupak za donoenje planskih dokumenata

16.1. Odluka o izradi planskih dokumenata

lan 46.
Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadlean za njegovo
donoenje, po prethodno pribavljenom miljenju organa nadlenog za strunu
kontrolu, odnosno komisije za planove.
Odluka iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) naziv dokumenta;
2) cilj donoenja;
3) granice planskog podruja;
4) sadrinu plana;
5) rok izrade;
6) nain finansiranja;
7) obavezu izrade ili nepristupanje izradi strateke procene uticaja na
ivotnu sredinu;
8) mesto odravanja javnog uvida.
Odluka o izradi se objavljuje u odgovarajuem slubenom glasilu.
 - 18 -

Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju posebne

uslove za zatitu i ureenje prostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene
planskih dokumenata, duni su da po zahtevu nosioca izrade plana, u roku od 30
dana, dostave sve traene podatke, bez naknade.
Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definie se deo
obuhvata planskog dokumenta koji se menja.

16.2. Izrada i ustupanje izrade planskih dokumenata

lan 47.
Nosilac izrade planskih dokumenata je nadleni organ za poslove prostornog
i urbanistikog planiranja u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, optini, gradu i
gradu Beogradu.
Organ iz stava 1. ovog lana moe ustupiti izradu dokumenata prostornog i
urbanistikog planiranja privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje u
skladu sa odredbama ovog zakona ispunjava propisane uslove za izradu planskih
dokumenata.
Ustupanje izrade planskih dokumenata vri se u skladu sa zakonom kojim se
ureuju javne nabavke.

16.3. Koncept planskog dokumenta

lan 48.
Po objavljivanju odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade pristupa
izradi koncepta plana.
Za potrebe izrade koncepta plana nosilac izrade prikuplja podatke, naroito o:
postojeoj planskoj dokumentaciji, podlogama, posebnim uslovima za zatitu i
ureenje prostora, drugoj dokumentaciji znaajnoj za izradu plana, stanju i
kapacitetima infrastrukture, kao i o drugim podacima neophodnim za izradu plana.
Koncept plana sadri: ocenu postojeeg stanja, koncepciju i propozicije
razvoja, zatite i ureenja prostora, kao i druga pitanja od znaaja za izradu planskog
dokumenta.
Koncept plana za potrebe izrade urbanistikog plana sadri naroito:
1) predvieno graevinsko podruje sa predlogom odreivanja povrina
javne namene;
2) podelu na urbanistike celine i zone prema urbanistikim pokazateljima i
drugim karakteristikama;
3) planirane trase, koridore, regulaciju povrina javne namene i mreu javne
komunalne infrastrukture.
Koncept plana sadri grafiki deo i tekstualno obrazloenje sa potrebnim
numerikim pokazateljima.
Koncept plana podlee strunoj kontroli u skladu sa ovim zakonom.
 - 19 -

16.4. Struna kontrola planskih dokumenata

lan 49.
Pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podlee strunoj
kontroli.
Struna kontrola obuhvata proveru usklaenosti planskog dokumenta sa
planskim dokumentima ireg podruja, odlukom o izradi, ovim zakonom, standardima
i normativima, kao i proveru opravdanosti planskog reenja.
Strunu kontrolu Prostornog plana Republike Srbije, programa
implementacije Prostornog plana Republike Srbije, prostornog plana podruja
posebne namene, programa implementacije prostornog plana podruja posebne
namene, regionalnog prostornog plana i programa implementacije regionalnog
prostornog plana, vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja.
Strunu kontrolu prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog
prostornog plana- oblasnog prostornog plana u skladu sa nomenklaturom statistikih
teritorijalnih jedinica na nivou 3 za podruja koja su u celini na teritoriji autonomne
pokrajine, vri komisija koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine. Jedna
treina lanova komisije imenuje se na predlog ministra nadleanog za poslove
prostornog planiranja i urbanizma.
Strunu kontrolu planskih dokumenata jedinica lokalne samouprave vri
komisija za planove.
O izvrenoj strunoj kontroli sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke o
izvrenoj kontroli, sa svim primedbama i miljenjima nadlenog organa, odnosno
komisije za planove po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 6. ovog lana je sastavni deo obrazloenja planskog
dokumenta.

16.5. Javni uvid

lan 50.
Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune
kontrole. Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid oglaava se u dnevnom i
lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglaavanja. O izlaganju planskog dokumenta
na javni uvid stara se Republika agencija za prostorno planiranje, odnosno organ
jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove prostornog i urbanistikog
planiranja.
O izvrenom javnom uvidu planskog dokumenta, nadleni organ, odnosno
komisija za planove sainjava izvetaj koji sadri podatke o izvrenom javnom uvidu,
sa svim primedbama i odlukama po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 2. ovog lana dostavlja se nosiocu izrade planskog
dokumenta, koje je duno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja izvetaja
postupi po odlukama sadranim u stavu 2. ovog lana.

lan 51.
U sluaju da nakon javnog uvida nacrta planskog dokumenta nadleni organ,
odnosno komisija za planove utvrdi da usvojene primedbe sutinski menjaju planski
dokument, donosi odluku kojom se nosiocu izrade nalae da izradi novi nacrt ili
koncept planskog dokumenta, u roku koji ne moe biti dui od 60 dana od dana
donoenja odluke.
 - 20 -

16.6. Komisija za planove

lan 52.
Radi obavljanja strunih poslova u postupku izrade i sprovoenja planskih
dokumenata, kao i davanja strunog miljenja po zahtevu nadlenih organa uprave,
skuptina jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za planove (u daljem
tekstu: Komisija).
Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda strunjaka za oblast
prostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od znaaja za obavljanje
strunih poslova u oblasti planiranja, ureenja prostora i izgradnje, sa
odgovarajuom licencom, u skladu sa ovim zakonom.
Jedna treina lanova imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove
prostornog planiranja i urbanizma.
Za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jedna treina
lanova imenuje se na predlog organa autonomne pokrajine nadlenog za poslove
urbanizma i graevinarstva.
Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine, s tim to isto lice
ne moe biti imenovano vie od dva puta.
Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od znaaja za rad Komisije,
odreuje se aktom o obrazovanju Komisije.
Za obavljanje pojedinih strunih poslova za potrebe Komisije, organ nadlean
za obrazovanje Komisije moe angaovati druga pravna i fizika lica.

17. Informacija o lokaciji

lan 53.
Informacija o lokaciji sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje
na katastarskoj parceli, na osnovu planskog dokumenta.
Informacija o lokaciji izdaje se obavezno za izgradnju pomonih objekata,
garaa i trafo stanica 10/04 kV ili 20/04 kV.
Uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji podnosi se kopija plana parcele.
Informaciju o lokaciji izdaje organ nadleni za izdavanje lokacijske dozvole u
roku od osam dana od dana podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih trokova
izdavanja te informacije.

18. Lokacijska dozvola

lan 54.
Lokacijska dozvola se izdaje reenjem, za objekte za koje se po ovom
zakonu izdaje graevinska dozvola, a sadri sve uslove i podatke potrebne za izradu
tehnike dokumentacije, u skladu sa vaeim planskim dokumentom.
Lokacijskom dozvolom moe se predvideti i fazna izgradnja.
Lokacijsku dozvolu za objekte iz lana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo
nadleno za poslove urbanizma, odnosno autonomna pokrajina.
Lokacijsku dozvolu za objekte koji nisu odreeni u lanu 133. ovog zakona,
izdaje nadleni organ jedinice lokalne samouprave.
Uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole podnosi se:
 - 21 -

1) kopija plana parcele;

2) izvod iz katastra podzemnih instalacija;
3) dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom 135. ovog zakona;
Zahtev za izdavanje lokacijske dozvole obavezno sadri i podatke o objektu
koji e se graditi, a naroito o: planiranoj dispoziciji, vrsti i nameni objekta, tehnike
karakteristike i sl.
Kao dokaz iz stava 5. taka 3) ovog lana za linijske infrastrukturne objekte,
podnosi se akt nadlenog organa kojim je utvren javni interes za eksproprijaciju, u
skladu sa posebnim zakonom, odnosno ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti
sa vlasnikom poslunog dobra.
Ako organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole utvrdi da uz zahtev za
izdavanje lokacijske dozvole nije podneta propisana dokumentacija, obavestie o
tome podnosioca zahteva u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva.
Ako planski dokument ne sadri sve uslove i podatke za izradu tehnike
dokumentacije, nadleni organ ih pribavlja po slubenoj dunosti, o troku investitora.
Organi, odnosno organizacije ovlaeni za izdavanje tih uslova i podataka duni su
da po zahtevu nadlenog organa postupe u roku od 30 dana.
Pre podnoenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole formira se
graevinska parcela, u skladu sa ovim zakonom, osim u sluajevima predvienim
lanom 69. st. 1, 3, 5. i 6. i ovog zakona.

lan 55.
Lokacijska dozvola sadri sve uslove i podatke potrebne za izradu glavnog
projekta, a naroito:
1) podatke o investitoru;
2) broju i povrini katastarske parcele;
3) pravila graenja;
4) uslove za prikljuenje na saobraajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu;
5) podatke o postojeim objektima koje je potrebno ukloniti;
6) druge uslove u skladu sa posebnim zakonima.

lan 56.
Nadleni organ je duan da u roku od 15 dana od dana podnoenja urednog
zahteva, odnosno pribavljanja uslova i podataka koje pribavlja po slubenoj dunosti,
izda lokacijsku dozvolu.
Na reenje o lokacijskoj dozvoli koju izdaje jedinica lokalne samouprave
moe se izjaviti alba u roku od osam dana.
Na reenje o lokacijskoj dozvoli koju izdaje ministarstvo nadleno za poslove
urbanizma, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine moe se tubom pokrenuti
upravni spor.
Po albi na reenje o lokacijskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, reava
ministarstvo nadleno za poslove urbanizma.
Autonomnoj pokrajini se poverava reavanje po albi protiv prvostepenog
reenja o lokacijskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, donetog za graenje
objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine.
 - 22 -

Organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole vodi slubenu evidenciju o

izdatim lokacijskim dozvolama, a spisak izdatih lokacijskih dozvola se objavljuje i u
elektronskom obliku i dostupan je i putem interneta.
Reenje o lokacijskoj dozvoli prestaje da vai ako investitor u roku od dve
godine od dana dana pravnosnanosti reenja o lokacijskoj dozvoli ne podnese
zahtev za izdavanje graevinske dozvole.

lan 57.
Lokacijska dozvola se izdaje na osnovu prostornog plana podruja posebne
namene i prostornog plana jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u
obuhvatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana.
Lokacijska dozvola se izdaje na osnovu plana generalne regulacije, za delove
teritorije u obuhvatu plana za koje nije predvieno donoenje plana detaljne
regulacije.
Lokacijska dozvola se izdaje na osnovu plana detaljne regulacije.
Ukoliko je planskim dokumentom predviena izrada urbanistikog projekta,
lokacijska dozvola se izdaje na osnovu tog planskog dokumenta i urbanistikog
projekta.

19. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

Program implementacije

lan 58.
Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije utvruje mere i
aktivnosti za sprovoenje Prostornog plana Republike Srbije za razdoblje od pet
godina.
Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na
predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja, u roku od jedne
godine od dana stupanja na snagu Prostornog plana Republike Srbije.
Program implementacije regionalnog prostornog plana utvruje mere i
aktivnosti za sprovoenje regionalnog prostornog plana za razdoblje od pet godina.
Program implementacije regionalnog prostornog plana donosi organ nadlean
za donoenje plana, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu regionalnog
prostornog plana.
Program implementacije prostornog plana podruja posebne namene
utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje prostornog plana posebne namene za
razdoblje od pet godina.
Program implementacije prostornog plana podruja posebne namene donosi
Vlada, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, u roku od jedne godine od
dana stupanja na snagu prostornog plana podruja posebne namene.
Organ nadlean za poslove prostornog planiranja duan je da organu koji je
doneo Program podnosi godinje izvetaje o sprovoenju Programa.
Izmene i dopune programa iz st. 1, 3. i 5. ovog lana, na osnovu analize
efekata primenjenih mera i stanja u prostoru mogu biti izvrene i pre isteka roka od
pet godina, na predlog organa nadlenog za poslove prostornog planiranja.
 - 23 -

lan 59.
Program iz lana 58. st.1, 3. i 5. ovog zakona sadri naroito:
1) prioritetne projekte za ostvarivanje prostornog ureenja;
2) dinamiku za ureenje pojedinih prostornih celina i prioritetnih projekata;
3) iznose i izvore sredstva za finansiranje projekata;
4) rok izvrenja projekata;
5) odgovornost za izvrenje projekata;
6) kriterijume za praenje promena stanja u prostoru.

20. Urbanistiko-tehniki dokumenti

20.1. Urbanistiki projekat

lan 60.
Urbanistiki projekat se izrauje kada je to predvieno urbanistikim planom,
prostornim planom jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim planom
podruja posebne namene, za potrebe urbanistiko-arhitektonskog oblikovanja
povrina javne namene i urbanistiko-arhitektonske razrade lokacija.

lan 61.
Urbanistiki projekat se izrauje za formiranu graevinsku parcelu na
overenom katastarsko-topografskom planu i sadri:
1) uslove izgradnje na graevinskoj parceli, sa svim posebnim uslovima;
2) idejna reenja i skupni prikaz komunalne infrastrukture sa prikljucima na
spoljnu mreu;
3) opis, tehniki opis i objanjenje reenja iz urbanistikog projekta;
4) idejna urbanistika i arhitektonska reenja objekata i pejzanog ureenja.

lan 62.
Urbanistiki projekat moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo
pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za izradu
urbanistikih planova i izradu tehnike dokumentacije.
Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske
struke sa odgovarajuom licencom.

lan 63.
Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma potvruje
da je urbanistiki projekat izraen u skladu sa urbanistikim planom, prostornim
planom jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim planom posebne namene i
ovim zakonom.
Pre potvrivanja urbanistikog projekta, organ nadlean za poslove
urbanizma organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta, u trajanju od sedam
dana.
Po isteku roka iz stava 2. ovog lana, nadleni organ je duan da u roku od tri
dana dostavi komisiji za planove urbanistiki projekat sa svim primedbama i
sugestijama sa javne prezentacije.
 - 24 -

Komisija za planove duna je da u roku od 30 dana izvri proveru

usklaenosti urbanistikog projekta sa planskim dokumentom i ovim zakonom,
razmotri sve primedbe i sugestije sa javne prezentacije i izvetaj sa miljenjem
dostavi nadlenom organu.
Ako nadleni organ utvrdi da urbanistiki projekat nije uraen u skladu sa
planskim dokumentom i ovim zakonom, obavestie o tome podnosioca zahteva.
Na obavetenje iz stava 5. ovog lana moe se podneti prigovor nadlenom
optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od tri dana.

lan 64.
Planom generalne regulacije i planom detaljne regulacije moe se utvrditi
obaveza raspisivanja urbanistiko-arhitektonskog konkursa za reenje lokacija koje
su od znaaja za jedinicu lokalne samouprave.

20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije

lan 65.
Na veem broju katastarskih parcela moe se obrazovati jedna ili vie
graevinskih parcela, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, na
osnovu projekta preparcelacije.
Na jednoj katastarskoj parceli moe se obrazovati vei broj graevinskih
parcela, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, na osnovu
projekta parcelacije.
Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrauje ovlaeno privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajui
registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat
geodetskog obeleavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije
rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.
Projekat iz stava 3. ovog lana potvruje organ jedinice lokalne samouprave
nadlean za poslove urbanizma, u roku od 10 dana.
Ako nadleni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije
uraen u skladu sa vaeim planskim dokumentom, obavestie o tome podnosioca
zahteva.
Podnosilac zahteva moe podneti prigovor na obavetenje iz stava 5. ovog
lana optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od tri dana od dana od dana
dostavljanja.

lan 66.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra provodi
preparcelaciju, odnosno parcelaciju.
Uz zahtev za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se
dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat
preparcelacije, odnosno parcelacije potvren od strane organa nadlenog za poslove
urbanizma jedinice lokalne samouprave, iji sastavni deo je projekat geodetskog
obeleavanja.
Po zahtevu za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ
nadlean za poslove dravnog premera i katastra, donosi reenje o formiranju
katastarske/ih parcele/a.
 - 25 -

Primerak reenja dostavlja se i nadlenom organu koji je potvrdio projekat

preparcelacije, odnosno parcelacije.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od
dana dostavljanja reenja
Pravnosnano reenja iz stava 3. ovog lana, organ nadlean za poslove
dravnog premera i katastra dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi
predmetna nepokretnost.

lan 67.
Kad je projekat preparcelacije izraen za potrebe eksproprijacije, uz zahtev
za provoenje preparcelacije podnosi se projekat preparcelacije potvren od strane
organa nadlenog za poslove urbanizma i reenje kojim je utvren javni interes za
eksproprijaciju.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o
formiranju katastarskih parcela.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od
dana dostavljanja reenja.
Reenjem iz stava 2. ovog lana ne menja se vlasnik na novoformiranim
katastarskim parcelama.
Primerak reenja iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasnicima graevinskog
zemljita i podnosiocu zahteva.

20.3. Projekat ispravke granica susednih parcela

lan 68.
Na predlog vlasnika, odnosno zakupca postojee katastarske parcele i uz
saglasnost vlasnika susedne katastraske parcele, vri se ispravka granica susednih
parcela, u cilju formiranja graevinske/ih parcele/a, kao i odreivanja granice
povrine javne namene, pod uslovom da je takva promena u skladu sa vaeim
urbanistikim planom.
Trokove ispravke granica susednih parcela snosi vlasnik, odnosno zakupac
katastarske parcele kojoj se pripaja graevinsko zemljite.
Organ nadlean za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, na
zahtev vlasnika, odnosno zakupca katastarske parcele, izdaje uslove za ispravku
granica susednih parcela.
Uz zahtev iz stava 3. ovog lana podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno
zakupa na katastarskoj parceli i kopije plana parcela.
Uslovi za ispravku granica susednih parcela se izdaju u skladu sa vaeim
uslovima iz urbanistikog plana, u roku od 10 dana od dana podnoenja zahteva.
Prilikom utvrivanja uslova za ispravku granica parcela mora se potovati
pravilo da katastarska parcela koja se pridodaje susednoj parceli ne ispunjava uslove
za posebnu graevinsku parcelu, kao i da je manje povrine od susedne parcele.
Ako nadleni organ utvrdi da nema uslova za ispravku granica susedne
katastarske parcele, duan je da u roku od osam dana obavesti podnosioca zahteva.
Vlasnik, odnosno zakupac iz stava 1. ovog lana moe izjaviti prigovor u roku
od pet dana optinskom, odnosno gradskom veu jedinice lokalne samouprave.
 - 26 -

Po dobijanju uslova za ispravku granica od nadlenog organa, vlasnik,

odnosno zakupac podnosi zahtev organu nadlenom za poslove dravnog premera i
katastra za provoenje.
Uz zahtev za provoenje ispravke granice susedne parcele nadlenom
organu za poslove dravnog premera i katastra, podnosi se dokaz o reenim
imovinsko-pravnim odnosima, projekat ispravke granica susedne parcele, izraen od
strane privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika koje je
upisano u odgovarajui registar. Izradom projekta preparcelacije, odnosno
parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke. Uz zahtev se dostavlja
i projekat geodetskog obeleavanja.
Po dobijanju zahteva, organ nadlean za poslove dravnog premera i
katastra donosi reenje o formiranju katastarske parcele.
Primerak reenja dostavlja se i organu koji je izdao uslove za ispravku
granice.
Na reenje iz stava 11. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana
od dana dostavljanja reenja.
Pravnosnano reenje, organ nadlean za poslove dravnog premera i
katastra dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna
nepokretnost.
Reenje iz stava 11.ovog lana je osnov za davanje graevinskog zemljita u
zakup, u skladu sa lanom 96. stav 9. taka 3) ovog zakona.

20.4. Posebni sluajevi formiranja graevinske parcele

lan 69.
Za graenje, odnosno postavljanje elektroenergetskih i telekomunikacionih
objekata ili ureaja, moe se formirati graevinska parcela manje povrine od
povrine predviene planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji
pristup objektu, odnosno ureajima, radi odravanja i otklanjanja kvarova ili havarije.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, kao reen pristup javnoj saobraajnoj
povrini priznaje se i ugovor o pravu slubenosti prolaza sa vlasnikom poslunog
dobra.
Za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kV i 20/04 kV ne
primenjuju se odredbe o formiranju graevinske parcele propisane ovim zakonom.
Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, za objekte iz
stava 1. ovog lana, moe se priznati i ugovor o zakupu zemljita u privatnoj svojini
sa vlasnikom zemljita, zakljuen u skladu sa posebnim propisima.
Za izgradnju nadzemnih linijskih infrastrukturnih objekata, vetroelektrana
snage 10 i vie MW i objekata malih hidroelektrana, graevinska parcela predstavlja
zemljini pojas nepotpune eksproprijacije dela katastarskih parcela kroz koje se
prostire objekat i pojedinanih parcela na kojima se nalaze pripadajui nadzemni
objekti. Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za izgradnju linijskih
infrastrukturnih objekata, pored nepotpune ili potpune eksproprijacije, priznaju se i
ugovori o ustanovljavanju prava slubenosti zakljueni sa vlasnicima katastarskih
parcela.
Ukoliko se nadzemni linijski infrastrukturni objekat prostire preko teritorija dve
ili vie katastarskih optina, pre izdavanja upotrebne dozvole, formira se jedna ili vie
graevinskih parcela, tako da jedna graevinska parcela predstavlja zbir delova
pojedinanih katastarskih parcela unutar granice katastarske optine, osim u sluaju
 - 27 -

kada je kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima u postupku izdavanja

lokacijske, odnosno graevinske dozvole sluio ugovor o pravu slubenosti, u skladu
sa ovim zakonom.
Ukoliko se podzemni linijski infrastrukturni objekat prostire preko teritorija dve
ili vie katastarskih optina, graevinska parcela se formira samo za ulazna i izlazna
mesta. Zemljite iznad podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta ne predstavlja
povrinu javne namene. Iznad podzemnog infrastrukturnog objekta mogu se graditi
objekti u skladu sa ovim zakonom, uz pribavljanje tehnikih uslova u skladu sa
posebnim zakonom, zavisno od vrste infrastrukturnog objekta.
Za izgradnju malih hidroelektrana koje se grade na katastaraskim parcelama
koje se granie sa parcelama koje su u vodnom ili umskom zemljitu, graevinska
parcela se formira unutar katastarske parcele na kojoj se gradi glavni objekat, dok se
za polaganje instalacija preko vodnog ili umskog zemljita kao dokaz o reenim
imovinsko-pravnim odnosima priznaje ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti sa
javnim preduzeem, odnosno drugom organizacijom koje gazduje vodnim, odnosno
umskim zemljitem, u skladu sa posebnim zakonom.
Vetroelektrane i male hidroelektrane se mogu graditi i na poljoprivrednom
zemljitu, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove
poljoprivrede.

20.5. Odreivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta u

posebnim sluajevima

lan 70.
Zemljite za redovnu upotrebu objekta jeste zemljite ispod objekta i zemljite
oko objekta u povrini koja je odreena kao minimalna za formiranje novih parcela za
tu zonu, po vaeem planskom dokumentu, za taj objekat.
Po zahtevu vlasnika objekta, organ jedinice lokalne samouprave nadlean za
imovinsko-pravne poslove, donosi reenje o utvrivanju zemljita za redovnu
upotrebu objekta i formiranju graevinske parcele.
Reenje o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu objekta i formiranju
graevinske parcele donosi se u sluaju da:
1) postojea katastarska parcela, na kojoj je objekat izgraen, predstavlja
samo zemljite ispod objekta;
2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju i za koji je
nadleni organ utvrdio da postoji mogunost legalizacije, odnosno doneto reenje o
legalizaciji u skladu sa ranije vaeim zakonom;
3) je u postupku konverzije prava korienja potrebno utvrditi zemljite za
redovnu upotrebu postojeeg objekta, kada je vlasnik objekta fiziko ili pravno lice, a
nosilac prava korienja na graevinskom zemljitu na kome je taj objekat izgraen
jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija, odnosno
drugo pravno lice iji je osniva jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili
Republika Srbija.
Uz zahtev za donoenje reenja o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu
postojeeg objekta i formiranju graevinske parcele, vlasnik objekta dostavlja dokaz
o pravu svojine na objektu, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu za
legalizaciju nadleni organ utvrdio mogunost legalizacije, odnosno reenje o
legalizaciji i kopiju plana parcele.
 - 28 -

Reenje iz stava 2. ovog lana sadri sve potrebne elemente za formiranje

graevinske parcele, u skladu sa vaeim planskim dokumentom, koje nadleni
organ pribavlja po slubenoj dunosti.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od
dana dostavljanja reenja ministarstvu nadlenom za poslove finansija.
Pravnosnano reenje iz stava 3. ovog lana je osnov za provoenje
promene u katastarskom operatu organa nadlenog za poslove dravnog premera i
katastra.

III. REPUBLIKA AGENCIJA ZA PROSTORNO PLANIRANJE

lan 71.
Republika agencija za prostorno planiranje (u daljem tekstu: Agencija)
osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji je samostalna organizacija koja vri javna
ovlaenja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u
cilju obezbeenja uslova za efikasno sprovoenje i unapreivanje politike planiranja i
ureenja prostora u Republici Srbiji.
Agencija za svoj rad odgovara Vladi.

1. Pravni status

lan 72.
Agencija ima status pravnog lica sa pravima, obavezama i nadlenostima
utvrenim ovim zakonom i statutom Agencije.
Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama
Agencija ima svoj raun.

2. Sedite i teritorijalna organizacija

lan 73.
Sedite Agencije je u Beogradu.
Agencija ima organizacionu jedinicu u seditu organa autonomne pokrajine, a
moe ih imati i u drugim mestima, u skladu sa statutom.

3. Opti akti

lan 74.
Agencija donosi opte akte.
Osnovni opti akt koji donosi Agencija je statut, koji donosi Upravni odbor
Agencije, uz miljenje izvrnog organa autonomne pokrajine i uz saglasnost Vlade.
Statut sadri odredbe o:
1) delatnosti Agencije;
2) nainu obavljanja poslova;
3) unutranjoj i teritorijalnoj organizaciji;
4) organima i njihovoj nadlenosti;
5) zastupanju;
 - 29 -

6) pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih i

7) drugim pitanjima od znaaja za rad Agencije.

4. Nadlenost

lan 75.
Agencija je nadlena da:
1) priprema, koordinira i prati izradu Prostornog plana Republike Srbije i
programa implementacije Prostornog plana Republike Srbije;
2) priprema, koordinira i prati izradu regionalnog prostornog plana i
programa implementacije;
3) priprema, koordinira i prati izradu prostornog plana podruja posebne
namene i programa implementacije;
4) priprema odluku o izradi svih planskih dokumenata koje predlae
nadleno ministarstvo;
5) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti prostornog planiranja;
6) prua strunu pomo u izradi planova;
7) uspostavlja jedinstveni sistem pokazatelja za prostorno planiranje u
skladu sa sistemom ESPON;
8) vodi registar prostornih planova za teritoriju Republike Srbije;
9) priprema i realizuje programe edukacije za potrebe izrade dokumenata
prostornog planiranja:
10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.

5. Organi Agencije

lan 76.
Organi Agencije su upravni odbor i direktor.

6. Upravni odbor

lan 77.
Upravni odbor:
1) donosi Statut;
2) usvaja godinji program rada/plan poslovanja;
3) usvaja zavrni raun;
4) utvruje naknade za lanove upravnog odbora i direktora;
5) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.
Statutom Agencije blie se utvruje nadlenost, rad i primanja za lanove
upravnog odbora i direktora, kao i druga pitanja vezana za rad upravnog odbora.

7. Direktor

lan 78.
Direktor:
 - 30 -

1) zastupa Agenciju;
2) organizuje rad i rukovodi Agencijom;
3) predlae akte koje usvaja upravni odbor;
4) donosi akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta;
5) izvrava odluke upravnog odbora i preduzima mere za njihovo
sprovoenje;
6) stara se o zakonitosti rada i odgovara za korienje i raspolaganje
imovinom Agencije;
7) vri i druge poslove utvrene zakonom i statutom.
Saglasnost na akt kojim se utvruje visina plate i broj zaposlenih u Agenciji
daje Vlada.

8. Struni poslovi

lan 79.
Za obavljanje pojedinih strunih poslova iz svoje nadlenosti, Agencija moe
angaovati druga pravna ili fizika lica, u skladu sa zakonom.

9. Finansiranje

lan 80.
Sredstva za rad Agencije obezbeuju se iz:
1) budeta Republike Srbije;
2) prihoda koje ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadlenosti;
3) donacija, priloga i sponzorstva pravnih i fizikih lica;
4) drugih izvora, u skladu sa zakonom.

10. Nadzor nad radom Agencije

lan 81.
Nadzor nad radom Agencije vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog
planiranja.
Agencija podnosi Vladi izvetaj o radu, preko ministarstva nadlenog za
poslove prostornog planiranja, u skladu sa odredbama posebnog zakona.

IV. GRAEVINSKO ZEMLJITE

1. Pojam graevinskog zemljita

lan 82.
Graevinsko zemljite jeste zemljite odreeno zakonom i planskim
dokumentom kao graevinsko, koje je predvieno za izgradnju i redovno korienje
objekata, kao i zemljite na kojem su izgraeni objekti u skladu sa zakonom i
zemljite koje slui za redovnu upotrebu tih objekata.
Graevinsko zemljite se koristi prema nameni odreenoj planskim
dokumentom, na nain kojim se obezbeuje njegovo racionalno korienje, u skladu
sa zakonom.
 - 31 -

lan 83.
Graevinsko zemljite moe biti u svim oblicima svojine.
Graevinsko zemljite je u prometu.
Pravo svojine na graevinskom zemljitu u javnoj svojini ima Republika
Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini je u prometu, pod uslovima propisanim
ovim i drugim zakonom.

2. Vrste graevinskog zemljita

lan 84.
Graevinsko zemljite moe biti:
1) gradsko graevinsko zemljite;
2) graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog zemljita.

2.1. Gradsko graevinsko zemljite

lan 85.
Gradsko graevinsko zemljite jeste zemljite u graevinskom podruju
naseljenog mesta koje je kao takvo odreeno planskim dokumentom, koji se donosi
za optinu, grad i grad Beograd, u skladu sa ovim zakonom.
Planskim dokumentom kojim se odreuje gradsko graevinsko zemljite ne
menja se oblik svojine na zemljitu koje se odreuje kao gradsko graevinsko
zemljite.

2.2. Graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog

zemljita

lan 86.
Graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog zemljita jeste
zemljite u graevinskom podruju izvan naseljenog mesta, koje je kao takvo
odreeno planskim dokumentom koji se donosi za optinu, grad i grad Beograd, u
skladu sa ovim zakonom.
Planskim dokumentom kojim se odreuje graevinsko zemljite van granica
gradskog graevinskog zemljita ne menja se oblik svojine na tom zemljitu.

2.3. Promena namene poljoprivrednog zemljita

lan 87.
Kad se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog zemljita u
graevinsko zemljite, organ nadlean za donoenje plana je duan da u roku od 15
dana od dana stupanja na snagu planskog dokumenta, organu nadlenom za
poslove dravnog premera i katastra dostavi akt koji sadri popis katastarskih
parcela kojima je promenjena namena.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra reenjem provodi
nastalu promenu i stavlja zabelebu o obavezi plaanja naknade za promenu
namene poljoprivrednog zemljita u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se
izdaje list nepokretnosti o obavezi plaanja naknade za promenu namene.
 - 32 -

Reenje iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasniku zemljita, ministarstvu

nadlenom za poslove poljoprivrede i nadlenom poreskom organu u roku od 15
dana od dana donoenja reenja.
Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena duan je da plati
naknadu za promenu namene poljoprivrednog zemljita pre izdavanja lokacijske
dozvole, u skladu sa zakonom kojim se ureuje poljoprivredno zemljite.

2.4. Izgraeno i neizgraeno graevinsko zemljite

lan 88.
Graevinsko zemljite moe biti izgraeno i neizgraeno.
Izgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome su izgraeni objekti u
skladu sa zakonom, namenjeni za trajnu upotrebu.
Neizgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome nisu izgraeni
objekti, na kome su izgraeni objekti suprotno zakonu i zemljite na kome su
izgraeni samo objekti privremenog karaktera.

2.5. Ureeno i neureeno graevinsko zemljite

lan 89.
Graevinsko zemljite moe biti ureeno i neureeno.
Ureeno graevinsko zemljite je zemljite koje je komunalno opremljeno za
graenje, u skladu sa vaeim planskim dokumentom (izgraen pristupni put,
elektromrea, obezbeeno snabdevanje vodom i obezbeeni drugi posebni uslovi).

3. Ureivanje graevinskog zemljita

lan 90.
Ureivanje graevinskog zemljita obuhvata njegovo pripremanje i
opremanje.
Pripremanje zemljita obuhvata istrane radove, izradu geodetskih, geolokih
i drugih podloga, izradu planske i tehnike dokumentacije, programa za ureivanje
zemljita, raseljavanje, ruenje objekata, saniranje terena i druge radove.
Pored radova iz stava 2. ovog lana, na podrujima koja su bila izloena
ratnim dejstvima, vri se i provera o postojanju zaostalih eksplozivnih sredstava, u
skladu sa zakonom.
Opremanje zemljita obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i
izgradnju i ureenje povrina javne namene.
Ureivanje graevinskog zemljita vri se prema srednjoronim i godinjim
programima ureivanja, koje donosi jedinica lokalne samouprave.

lan 91.
Radi obezeivanja uslova za ureivanje, upotrebu, unapreivanje i zatitu
graevinskog zemljita, Republika Srbija, autonomna pokrajina, optina, grad,
odnosno grad Beograd, moe da osnuje privredno drutvo, javno preduzee,
odnosno drugu organizaciju ili da vrenje ovih poslova obezbedi na drugi nain, u
skladu sa zakonom, odnosno statutom.
Obezbeivanje uslova za ureivanje, upotrebu, unapreivanje i zatitu
graevinskog zemljita obuhvata pripremu srednjoronih i godinjih programa
 - 33 -

ureivanja graevinskog zemljita, ureivanje graevinskog zemljita, staranje o

zatiti, racionalnom i odrivom korienju graevinskog zemljita, kao i obavljanje
drugih poslova u skladu sa zakonom i drugim propisima.

4. Naknada za ureivanje graevinskog zemljita

lan 92.
Za ureivanje graevinskog zemljita plaa se naknada.
Jedinica lokalne samouprave ureuje graevinsko zemljite i stara se o
njegovom racionalnom korienju prema nameni zemljita predvienoj planskim
dokumentom, u skladu sa zakonom.
Sredstva dobijena od naknade za ureivanje graevinskog zemljita koriste
za ureivanje graevinskog zemljita, pribavljanje graevinskog zemljita i izgradnju i
odravanje objekata komunalne infrastrukture.

lan 93.
Naknadu za ureivanje graevinskog zemljita plaa investitor.
Visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita utvruje se na osnovu
sledeih kriterijuma: stepena komunalne opremljenosti, godinjih programa za
ureivanje graevinskog zemljita, urbanistike zone, namene i povrine objekta.
Namena graevinskog zemljite moe biti: stanovanje, komercijalna
delatnost, proizvodna delatnost i ostale namene.
Jedinica lokalne samouprave propisuje merila za obraun visine naknade za
ureivanje graevinskog zemljita na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog lana.
Investitor i jedinica lokalne samouprave, odnosno privredno drutvo, javno
preduzee ili druga organizacija iz lana 91. ovog zakona, zakljuuju ugovor kojim se
ureuju meusobni odnosi u pogledu ureivanja graevinskog zemljita, utvruje
visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita, dinamika plaanja, obim,
struktura i rokovi za izvoenje radova na ureivanju zemljita, kao i postupak i uslovi
izmene ugovora (promena namene, povrine objekta i dr.).

lan 94.
Neizgraeno graevinsko zemljite koje nije opremljeno u smislu ovog
zakona, a nalazi se u obuhvatu plana generalne regulacije, odnosno plana detaljne
regulacije, moe se komunalno opremiti i sredstvima fizikih i pravnih lica.
Lice iz stava 1. ovog lana podnosi nadlenom organu jedinice lokalne
samouprave, odnosno privrednom drutvu, javnom preduzeu odnosno drugoj
organizaciji iz lana 91. ovog zakona predlog o finansiranju izgradnje komunalne
infrastrukture.
Ako organ, odnosno organizacija iz stava 2. ovog lana utvrdi da je
predmetna zona, odnosno lokacija u obuhvatu plana generalne regulacije, odnosno
plana detaljne regulacije i da je podnosilac vlasnik graevinskog zemljita sainie
uslove o finansiranju izgradnje komunalne infrastrukture, koji naroito sadri: podatke
o lokaciji, odnosno zoni, podatke iz urbanistikog plana i tehnike uslove za izgradnju
komunalne infrastrukture, podatke iz programa ureivanja graevinskog zemljita,
granice lokacije koja se oprema sa popisom katastarskih parcela, rok izgradnje,
obavezu jedinice lokalne samouprave kao investitora za pribavljanje lokacijske,
graevinske i upotrebne dozvole, kao i obavezu da obezbedi i finansira struni
nadzor u toku izvoenja radova, obavezu vlasnika zemljita za finansiranje izrade
tehnike dokumentacije, strune kontrole tehnike dokumentacije, izvoenja radova,
 - 34 -

obavezu vlasnika graevinskog zemljita da izvri izbor izvoaa radova, obavezu

predaje izgraenih objekata komunalne infrastrukture i dugih objekata javne namene
u svojinu jedinici lokalne samouprave, stvarne trokove izgradnje komunalne
infrastrukture, kao i visinu umanjenja naknade za ureivanje graevinskog zemljita
za investitora objekta koji e biti graen na toj lokaciji, odnosno zoni.
Za objekte koji e se graditi na lokaciji, odnosno zoni koja se komunalno
oprema sredstvima vlasnika, naknada za ureivanje graevinskog zemljita se
umanjuje za stvarne trokove komunalnog opremanja, a najvie do 60% od visine
naknade utvrene prema merilima za obraun za tu lokaciju, odnosno zonu.
Ako vlasnik graevinskog zemljita prihvati uslove iz stava 3. ovog lana,
nadleni organ predlog o finansiranju izgradnje komunalne infrastrukture sa
predlogom ugovora dostavlja skutini jedinice lokalne samouprave na odluivanje.
Odluka skuptine jedinice lokalne samouprave o prihvatanju predloga o
finansiranju izgradnje komunalne infrastrukture sredstvima vlasnika graevinskog
zemljita sadri i ovlaenje organu jedinice lokalne samouprave, privrednom
drutvu, javnom preduzeu, odnosno drugoj organizaciji iz lana 91. ovog zakona za
zakljuivanje ugovora kojim se blie ureuju odnosi nastali povodom prihvatanja
predloga o finansiranju izgradnje komunalne infrastrukture sredstvima vlasnika.
Nadleni organ, odnosno pravno lice iz stava 6. ovog lana, koje je odlukom
skuptine optine dobilo ovlaenje za zakljuenje ugovora sa vlasnikom
graevinskog zemljita kojim se ureuju odnosi vezani za finansiranje izgradnje
komunalne infrastrukture, zakljuuje ugovor u roku od 30 dana od dana donoenja
odluke iz stava 6. ovog lana.

5. Finansiranje ureivanja graevinskog zemljita

lan 95.
Finansiranje ureivanja graevinskog zemljita obezbeuje se iz sredstva
ostvarenih od:
1) naknade za ureivanje graevinskog zemljita;
2) zakupnine za graevinsko zemljite;
3) otuenja graevinskog zemljita;
4) konverzije prava korienja, odnosno prava zakupa u skladu sa ovim
zakonom;
5) drugih izvora u skladu sa zakonom.

6. Otuenje i davanje u zakup graevinskog zemljita u javnoj

svojini

lan 96.
Otuenje ili davanje u zakup graevinskog zemljita u javnoj svojini radi
izgradnje sprovodi se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom,
po trinim uslovima, u skladu sa zakonom.
Postojee i planirane povrine javne namene ne mogu se otuiti iz javne
svojine.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini ne moe se otuiti ili dati u zakup, ako
nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaje lokacijska dozvola.
 - 35 -

Rok za podnoenje prijava za javno nadmetanje, odnosno prikupljanje

ponuda iz stava 1. ovog lana, ne moe biti krai od 30 dana od dana javnog
oglaavanja.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini se otuuje ili daje u zakup licu koje
ponudi najveu cenu ili najvii iznos zakupnine za to zemljite, koja se naknadno ne
moe umanjivati.
Izuzetno od odredbe stava 5. ovog lana, jedinica lokalne samouprave moe
otuiti ili dati u zakup graevinsko zemljite po ceni odnosno zakupnini koja je manja
od trine cene odnosno zakupnine ili otuiti ili dati u zakup graevinsko zemljite
bez naknade, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade.
Blie uslove i nain za otuenje ili davanje u zakup graevinskog zemljita iz
stava 6 ovog lana propisuje Vlada.
Neizgraeno graevinsko zemljite u javnoj svojini, moe se unositi kao
osnivaki ulog u privredna drutva i javna preduzea, u skladu sa zakonom kojim se
ureuje javna svojina.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini se moe otuiti ili dati u zakup
neposrednom pogodbom u sluaju:
1) izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadlenosti dravnih
organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave,
kao i drugih objekata u javnoj svojini;
2) pribavljanja graevinske dozvole, vlasniku bespravno sagraenog
objekta, koji je zahtev podneo u rokovima propisanim ovim zakonom, ako je
izgradnja tog objekta u skladu sa uslovima predvienim ovim zakonom;
3) ispravke granica susednih katastarskih parcela;
4) formiranja graevinske parcele u skladu sa lanom 102. ovog zakona;
5) otuenja ili davanja u zakup iz stava 6. ovog lana;
6) sporazumnog davanja zemljita ranijem vlasniku nepokretnosti koje je
bilo predmet eksproprijacije, u skladu sa propisima o eksproprijaciji.

lan 97.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se otuiti ili dati u zakup u skladu
sa ovim zakonom.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini se daje u zakup kao neizgraeno i
ureeno.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se dati u zakup i kao neizgraeno
zemljite koje nije ureeno, ako uesnik u postupku javnog nadmetanja, odnosno
prikupljanja ponuda javnim oglasom, prihvati propisane uslove za ureivanje
zemljita sadrane u javnom oglasu i ugovorom preuzme obavezu da o svom troku
izvri komunalno opremanje graevinskog zemljita.
O otuenju ili davanju u zakup graevinskog zemljita u javnoj svojini, po
sprovedenom postupku javnog nadmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne
pogodbe, nadleni organ donosi reenje o otuenju graevinskog zemljita ili reenje
o davanju graevinskog zemljita u zakup, koje se dostavlja svim uesnicima u
postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda.
Uesnik javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda, koji smatra da mu
je u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja ponuda povreeno pravo, moe da
 - 36 -

pokrene upravni spor protiv reenja iz stava 4. ovog lana, u roku od 30 dana od
dana dostavljanja tog reenja.
Reenje o otuenju ili o davanju u zakup graevinskog zemljita iz stava 4.
ovog lana dostavlja se i nadlenom javnom pravobranilatvu, odnosno drugom
organu koje zastupa jedinicu lokalne samouprave, autonomnu pokrajinu, odnosno
Republiku Srbiju.
Organ iz stava 6. ovog lana ima pravo da, ako smatra da je reenje doneto
suprotno odredbama ovog zakona i posebnim uslovima za ureenje zemljita
sadranim u javnom oglasu, podnese tubu nadlenom sudu, u roku od 30 dana od
dana dostavljanja reenja.
Po pravnosnanosti reenja iz stava 4. ovog lana zakljuuje se ugovor
izmeu jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine, odnosno Republike
Srbije, odnosno privrednog drutva, javnog preduzea ili druge organizacije iz lana
91. ovog zakona i lica kome se zemljite otuuje ili daje u zakup, u roku od 30 dana
od dana pravnosnanosti reenja o otuenju ili davanju u zakup graevinskog
zemljita.
Ugovor o zakupu graevinskog zemljita u javnoj svojini sadri naroito:
podatke o katastarskoj parceli, nameni i veliini budueg objekta, o visini zakupnine,
roku trajanja zakupa, roku i nainu plaanja naknade za ureenje zemljita, posebne
uslove za ureenje ako se u zakup daje neureeno graevinsko zemljite, roku u
kome zemljite mora da se privede nameni, prava i obaveze u sluaju neizvrenja
obaveze, nain reavanja sporova, kao i postupku i uslovima za izmenu ugovora.
Kada je ugovorom o zakupu predvieno plaanje na vie rata, obavezno se propisuje
nain usklaivanja visine zakupa sa porastom cena na malo u Republici Srbiji, prema
objavljenim podacima nadlene organizacije za poslove voenja statistike.

7. Izmena ugovora o zakupu

lan 98.
Ako se promeni vlasnik objekta koji je izgraen na graevinskom zemljitu u
javnoj svojini, koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zakljuenom u skladu sa
zakonom, zakupodavac e, na zahtev novog vlasnika, izmeniti ugovor o zakupu, tako
to e na mesto dotadanjeg zakupca stupiti novi vlasnik objekta.
Uz zahtev za izmenu ugovora o zakupu dostavlja se ugovor o kupovini
objekta ili kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov kojim se stie
pravo svojine na objektu ili objektu u izgradnji, koji je sudski overen sa potvrdom
poreske uprave o izmirenju poreza po tom pravnom osnovu ili sa potvrdom poreske
uprave o oslobaanju od poreske obaveze, odnosno pravnosnano reenje o
nasleivanju.
Zakupodavac zakljuuje sa novim vlasnikom objekta ugovor o zakupu, koji po
potpisivanju predstavlja osnov za promenu upisa zakupca u javnoj knjizi o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima.

lan 99.
Na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog zakonskog naslednika,
ponitie se pravnosnano reenje o izuzimanju gradskog graevinskog zemljita iz
njegovog poseda, ako je zemljite izuzeto do 13. maja 2003. godine, a korisnik
gradskog graevinskog zemljita isto nije priveo nameni do 13. maja 2004. godine.
Zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se u roku od est meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
 - 37 -

Reenje iz stava 1. ovog lana donosi organ jedinice lokalne samouprave

nadlean za imovinsko-pravne poslove, na ijoj teritoriji se nalazi predmetno
zemljite.
Protiv reenja iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu
nadlenom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Po pravnosnanosti reenja iz stava 3. ovog lana, nadleni organ u
posebnom postupku utvruje visinu novanog iznosa koji je raniji sopstvenik duan
da vrati na ime primljene naknade za izuzeto pravo korienja.
Ako se u postupku iz stava 5. ovog zakona ne postigne sporazum o visini
naknade, nadleni organ je duan da spise predmeta za utvrivanje naknade bez
odlaganja prosledi nadlenom sudu.

8. Konverzija prava korienja u pravo svojine na graevinskom

zemljitu bez naknade

lan 100.
Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave,
koji su upisani kao nosioci prava korienja na neizgraenom i izgraenom zemljitu
u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji neopokretnosti i pravima na njima,
danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo korienja na tim
nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine, u korist Republike Srbije, autonomne
pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez naknade.
Pravnim licima iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina,
odnosno jedinica lokalne samouprave, koja su upisana kao nosioci prava korienja
na neizgraenom i izgraenom zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji
neopokretnosti i pravima na njima, danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje
pravo korienja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine osnivaa, bez
naknade.
Upis prava javne svojine vri se na osnovu izvoda iz javne knjige o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima.
Zahtev za upis prava iz st. 1. i 2. ovog lana u javnu knjigu o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima podnosi nadleni javni pravobranilac, odnosno
drugo lice koje zastupa Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu, odnosno jedinicu
lokalne samouprave, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Zahtev za upis prava iz stava 4. ovog lana za graevinsko zemljite koje
koristi ministarstvo nadleno za poslove odbrane moe se podneti u roku od dve
godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako zahtev za upis prava javne svojine ne bude podnet u roku iz st. 4.i 5.
ovog lana nadleni organ izvrie po slubenoj dunosti upis prava javne svojine na
nepokretnostima na kojima je na dan stupanja na snagu ovog zakona upisano pravo
korienja na izgraenom ili neizgraenom graevinskom zemljitu u korist
Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

lan 101.
Licima koja su upisana kao nosioci prava korienja na izgraenom
graevinskom zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i
pravima na njima, prestaje pravo korienja na graevinskom zemljitu i prelazi u
pravo svojine, bez naknade.
 - 38 -

Vlasnicima posebnih fizikih delova u stambenim zgradama sa vie stanova,

poslovnim i poslovno-stambenim zgradama izgraenim na graevinskom zemljitu u
dravnoj svojini, prestaje pravo korienja na graevinskom zemljitu i prelazi u
pravo svojine, srazmerno povrini posebnih fizikih delova iji su vlasnici, bez
naknade.
Vlasnicima objekata ili vlasnicima posebnih fizikih delova objekta,
izgraenim na graevinskom zemljitu za koje je zakljuen ugovor o zakupu radi
izgradnje na rok od preko 50 godina, utvruje se pravo svojine na graevinskom
zemljitu, odnosno pravo svojine na graevinskom zemljitu srazmerno povrini
posebnih fizikih delova iji su vlasnici, bez naknade.
Lica koja su ostvarila pravo zakupa na ostalom graevinskom neizgraenom
zemljitu u dravnoj svojini, u skladu sa odredbama ranije vaeeg zakona, a po
zavretku izgradnje objekta prodali treim licima posebne fizike delove objekta,
ostaju obveznici plaanja zakupnine po vaeem ugovoru o zakupu.
Odredba stava 2. ovog lana, ne primenjuje se na lica koja po ovom zakonu
mogu ostvariti pravo na konverziju prava korienja u pravo svojine uz naknadu.
Upis prava svojine u korist lica iz st. 1, 2. i 3. ovog lana, vri organ nadlean
za poslove voenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, na osnovu izvoda iz
javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Lica uz stava 1. ovog lana dostavljaju izvod iz javne knjige o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima iz koga se utvruje da su vlasnici objekta i nosioci
prava korienja na graevinskom zemljitu, a lica iz stava 2. ovog lana dostavljaju
izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima iz koga se utvruje
da su vlasnici na posebnim fizikim delovima zgrade.
Lica iz stava 3. ovog lana dostavljaju izvod iz javne knjige o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima iz koga se utvruje da su vlasnici objekta, odnosno
vlasnici na posebnim fizikim delovima objekta.

lan 102.
Ako vlasnik objekta, odnosno posebnog fizikog dela objekta iz lana 101. st.
1 i 2. ovog zakona, nije upisan kao nosilac prava korienja na graevinskom
zemljitu na kome je objekat izgraen, ve je kao nosilac prava korienja na
zemljitu upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika
Srbija ili neko pravno lice iji je osniva jedinica lokalne samouprave, autonomna
pokrajina, odnosno Republika Srbija, pre sticanja prava svojine utvruje se zemljite
za redovnu upotrebu objekta u skladu sa lanom 70. ovog zakona.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta utvrdi
da povrina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljite za redovnu
upotrebu objekta u skladu sa ovim zakonom, vlasnik postojeeg objekta stie pravo
svojine na tom graevinskom zemljitu, bez naknade.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta utvrdi
da je zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je
objekat sagraen, vlasnik zemljita moe, ako se od preostalog zemljita ne moe
formirati posebna graevinska parcela, taj preostali deo zemljita dati u zakup
vlasniku objekta u skladu sa lanom 96. stav 9. taka 4) ovog zakona ili otuiti
vlasniku objekta po trinoj ceni, neposrednom pogodbom.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta utvrdi
da je zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je
objekat sagraen, a od preostalog dela zemljita se moe formirati posebna
 - 39 -

graevinska parcela, vlasnik preostalog dela zemljita raspolae tim zemljitem u

skladu sa ovim zakonom.
Po pravnosnanosti reenja kojim se utvruje zemljite za redovnu upotrebu
objekta, odnosno okonanom postupku iz st. 3. i 4. ovog lana vlasnik objekta u
skladu sa ovim zakonom stie pravo na upis svojine na graevinskom zemljitu,
odnosno zakupa u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Konverzija prava korienja u pravo svojine uz naknadu

lan 103.
Na graevinskom zemljitu u dravnoj, odnosno javnoj svojini, na kome su
nosioci prava korienja bila ili jesu privredna drutva i druga pravna lica na koja su
se primenjivale odredbe zakona kojima se ureuje privatizacija, steajni i izvrni
postupak, kao i njihovi pravni sledbenici, pravo korienja moe se konvertovati u
pravo svojine, uz naknadu trine vrednosti tog graevinskog zemljita u momentu
konverzije prava, umanjenu za trokove pribavljanja prava korienja na tom
graevinskom zemljitu.
Konverzija prava korienja iz stava 1. ovog lana ostvaruje se na
pojedinanim katastarskim parcelama.
Po zahtevu za konverziju prava iz stava 1. ovog lana reenje donosi organ
jedinice lokalne samouprave nadlean za imovinsko-pravne poslove, na ijoj teritoriji
se nalazi predmetno graevinsko zemljite.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu
nadlenom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Nosilac prava korienja iz stava 1. ovog lana moe ostvariti pravo na
gradnju novih objekata, odnosno rekonstrukciju postojeih objekata u skladu sa
namenom zemljita utvrenom planskim dokumentom, radi obavljanja pretene
delatnosti, u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim ako
pre isteka tog roka izmenom planskog dokumenta nije promenjena namena tog
zemljita.

lan 104.
Pravo korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini,
koje je steeno radi izgradnje, u skladu sa ranije vaeim zakonima kojima je bilo
ureeno graevinsko zemljite do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke
nadlenog organa moe se konvertovati u pravo svojine uz naknadu trine vrednosti
tog zemljita u momentu konverzije prava, umanjene za iznos stvarnih trokova
pribavljanja prava korienja, sa obraunatom revalorizacijom do momenta uplate po
ovom osnovu. Prilikom utvrivanja stvarnih trokova pribavljanja nepokretnosti ne
obraunava se plaena naknada za ureivanje graevinskog zemljita.
Po zahtevu za konverziju prava iz stava 1. ovog lana reenje donosi organ
jedinice lokalne samouprave nadlean za imovinsko-pravne poslove, na ijoj teritoriji
se nalazi predmetno graevinsko zemljite.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu
nadlenom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Ako se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona ne
konvertuje pravo korienja u pravo svojine, nadleni organ po slubenoj dunosti
utvruje prestanak prava korienja u skladu sa odredbama ovog zakona i utvruje
pravo svojine u korist jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi
predmetno zemljite.
 - 40 -

lan 105.
Lica iji je poloaj odreen zakonom kojim se ureuje sport, kao i udruenja
graana, kao nosioci prava korienja na graevinskom zemljitu, ostaju nosioci
prava korienja, osim ako se na njih mogu primeniti druge odredbe ovog zakona
koje se odnose na prestanak prava korienja ili ponitaj reenja o izuzimanju
zemljita, do okonanja postupka privatizacije. Po uplati kupoprodajne cene nakon
privatizacije, a na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju, moe se izvriti
konverzija prava korienja u pravo svojine na tom zemljitu u korist privatizovanog
lica, u skladu sa ovim zakonom.

lan 106.
Drutvena preduzea kao nosioci prava korienja na graevinskom
zemljitu, ostaju nosioci prava korienja, osim ako se na njih mogu primeniti druge
odredbe ovog zakona koje se odnose na prestanak prava korienja ili ponitaj
reenja o izuzimanju zemljita, do okonanja postupka privatizacije. Po uplati
kupoprodajne cene nakon privatizacije, a na osnovu potvrde Agencije za
privatizaciju, moe se izvriti konverzija prava korienja u pravo svojine na tom
zemljitu u korist privatizovanog preduzea, u skladu sa ovim zakonom.

lan 107.
Novana sredstva ostvarena po osnovu konverzije prava korienja u pravo
svojine po ovom zakonu uplauju se u iznosu od 50% u poseban fond za restituciju i
u iznosu od 50% u budet jedinice lokalne samouprave .
Sredstva koja se uplauju u budet jedinice lokalne samouprave koriste se u
skladu sa lanom 92. stav 3. ovog zakona.
Sredstva koja se uplauju u fond za restituciju ne mogu se koristiti do
donoenja zakona kojim se ureuje restitucija.
Fond za restituciju osniva se kao budetski fond, u skladu sa zakonom.

lan 108.
Vlada blie propisuje kriterijume i postupak za utvrivanje visine naknade po
osnovu konverzije prava za lica koja po ovom zakonu imaju pravo na konverziju uz
naknadu.

Prestanak prava korienja

lan 109.
Lica kojima je, do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji
(Slubeni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06), dato na korienje graevinsko zemljite u
dravnoj svojini radi izgradnje, a koja to pravo korienja nisu upisala u javnu knjigu
o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korienja.
Postupak za utvrivanje prestanka prava korienja pokree po slubenoj
dunosti javno pravobranilatvo, odnosno drugi organ koji zastupa jedinicu lokalne
samouprave, na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite.
Reenje kojim se utvruje prestanak prava korienja donosi organ nadlean
za imovinsko-pravne poslove jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi
predmetno zemljite.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu
nadlenom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
 - 41 -

Pravnosnano reenje kojim se utvruje prestanak prava korienja objavljuje

se u slubenom glasilu nadlene jedinice lokalne samouprave i predstavlja osnov za
promenu upisa u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

V. IZGRADNJA OBJEKATA

lan 110.
Graenje objekta vri se na osnovu graevinske dozvole i tehnike
dokumentacije, pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom.

1. Sadrina i vrste tehnike dokumentacije

1.1. Prethodni radovi

lan 111.
Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za graenje objekta iz lana 133.
ovog zakona, za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno
autonomna pokrajina, obavljaju se prethodni radovi na osnovu ijih rezultata se
izrauje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti.
Za graenje objekata iz lana 133. ovog zakona, za koje se na osnovu
planskog dokumenta moe izdati lokacijska dozvola, ne izrauje se prethodna studija
opravdanosti sa generalnim projektom.

lan 112.
Prethodni radovi, u zavisnosti od vrste i karakteristika objekta, obuhvataju:
istraivanja i izradu analiza i projekata i drugih strunih materijala; pribavljanje
podataka kojima se analiziraju i razrauju inenjerskogeoloki, geotehniki,
geodetski, hidroloki, meteoroloki, urbanistiki, tehniki, tehnoloki, ekonomski,
energetski, seizmiki, vodoprivredni i saobraajni uslovi; uslove zatite od poara i
zatite ivotne sredine, kao i druge uslove od uticaja na gradnju i korienje
odreenog objekta.
1.2. Prethodna studija opravdanosti

lan 113.
Prethodnom studijom opravdanosti utvruje se naroito prostorna, ekoloka,
drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za varijantna
reenja definisana generalnim projektom, na osnovu kojih se donosi planski
dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni
projekat i izradu studije opravdanosti.
Prethodna studija opravdanosti sadri generalni projekat iz lana 117. ovog
zakona.
1.3. Studija opravdanosti

lan 114.
Studijom opravdanosti odreuje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena,
finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za izabrano reenje,
razraeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti
ulaganja.
Studija opravdanosti sadri idejni projekat iz lana 118. ovog zakona.
 - 42 -

Izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije

opravdanosti

lan 115.
Izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti moe obavljati
privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar
za obavljanje delatnosti projektovanja i inenjeringa i koje ispunjava uslove u pogledu
strunog kadra.

lan 116.
Tehnika dokumentacija za graenje i rekonstrukciju objekta izrauje se kao
generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvoaki projekat i projekat
izvedenog objekta.

1.4. Generalni projekat

lan 117.
Generalni projekat sadri naroito podatke o: makrolokaciji objekta; optoj
dispoziciji objekta; tehniko-tehnolokoj koncepciji objekta; nainu obezbeenja
infrastrukture; moguim varijantama prostornih i tehnikih reenja sa stanovita
uklapanja u prostor; prirodnim uslovima; proceni uticaja na ivotnu sredinu;
inenjerskogeolokim-geotehnikim karakteristikama terena sa aspekta utvrivanja
generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta; istranim radovima za izradu
idejnog projekta; zatiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i
racionalnosti reenja.

1.5. Idejni projekat

lan 118.
Idejni projekat sadri situaciono reenje i podatke o: mikrolokaciji objekta;
funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; tehniko-
tehnolokim i eksploatacionim karakteristikama objekta; inenjerskogeolokim-
geotehnikim karakteristikama terena i tla sa preliminarnim proraunom stabilnosti i
sigurnosti objekta; reenju temeljenja objekta; tehniko-tehnolokim i organizacionim
elementima graenja objekta; merama za spreavanje ili smanjenje negativnih
uticaja na ivotnu sredinu; idejnom reenju infrastrukture; uporednoj analizi
varijantnih tehnikih reenja sa stanovita svojstava tla, funkcionalnosti, stabilnosti,
proceni uticaja na ivotnu sredinu, prirodnim i nepokretnim kulturnim dobrima,
racionalnosti izgradnje i eksploatacije, visini trokova izgradnje, transporta,
odravanja, obezbeenja energije i drugih trokova.
Situaciono reenje, zavisno od vrste objekta, sadri:
1) duine pojedinih strana graevinske parcele;
2) visinske kote postojeeg zemljita i nivelacije;
3) regulacione i graevinske linije sa prikazom postojeih i planiranih
objekata sa spoljnim merama, spratnost planiranog objekta sa prikazom zavrne
etae ili krovne konstrukcije sa nagibima ravni;
4) poloaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice.
 - 43 -

1.6. Glavni projekat

lan 119.
Glavni projekat izrauje se za potrebe graenja objekta i pribavljanja
graevinske dozvole.
Glavni projekat sadri naroito:
1) situaciono reenje;
2) detaljne inenjerskogeoloke-geotehnike uslove izgradnje objekta:
3) geodetske podloge;
4) podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama
objekta;
5) razradu tehniko-tehnolokih karakteristika objekta sa opremom i
instalacijama;
6) proraun graevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta;
7) reenje temeljenja objekta;
8) podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje;
9) tehniko reenje infrastrukture sa nainom prikljuenja i ureenja
slobodnih povrina;
10) uslove zatite objekta i susednih objekata;
11) tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta;
12) razradu mera za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu
sredinu kroz odgovarajui tehnoloki proces;
13) trokove izgradnje i odravanja objekta;
14) druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta.
Glavni projekat obavezno sadri i izjavu odgovornog projektanta i vrioca
tehnike kontrole, kojom se potvruje da je glavni projekat uraen u skladu sa
lokacijskom dozvolom i pravilima struke.
Investitor je duan da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa,
odnosno organizacija, kada je to predvieno uslovima sadranim u lokacijskoj
dozvoli.

1.6.1. Posebne vrste glavnih projekata

lan 120.
Glavni projekat za graenje, odnosno rekonstrukciju stambenih i pomonih
objekata porodinog domainstva ija ukupna bruto razvijena graevinska povrina
ne prelazi 400 m2, odnosno ekonomskih objekata na selu do 600 m2, za koje
graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, sadri naroito:
1) projektni zadatak;
2) tehniki opis radova;
3) predmer i predraun radova;
4) situaciono reenje;
 - 44 -

5) osnovu temelja, osnovu tipske i svih atipinih etaa i osnovu krova ili
krovne terase u razmeri 1:100;
6) karakteristine podune i poprene preseke objekta u razmeri 1:100;
7) potrebne izglede objekta, detalje i sl.;
8) dokaz konstruktivne nosivosti i stabilnosti objekta;
9) blok emu instalacija sa proraunatim kapacitetima i ucrtanim mestima
prikljuaka na javnu infrastrukturu.

lan 121.
Glavni projekat za graenje, odnosno rekonstrukciju objekata visokogradnje,
za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, naroito sadri:
1) projektni zadatak;
2) tehniki opis radova;
3) predmer i predraun radova;
4) eme stolarije i bravarije i specifikaciju opreme;
5) proraun iz oblasti graevinske fizike (proraun termike i zvune
zatite);
6) situaciono reenje;
7) sinhron plan-prikljuci vodova instalacija;
8) osnovu temelja, osnove svih etaa u razmeri 1:50;
9) karakteristine podune i poprene preseke kroz objekat u razmeri 1:50;
10) potrebne izglede objekta u razmeri 1:50;
11) arhitektonske detalje svih bitnih pozicija;
12) tehniki izvetaj o konstrukciji objekta, sa uslovima za projektovanje i
izvoenje;
13) proraun konstrukcije sa specifikacijom materijala;
14) grafiku dokumentaciju o konstrukciji objekta;
15) glavni projekat elektrinih instalacija;
16) glavni projekat mainskih instalacija;
17) glavni projekat instalacija vodovoda i kanalizacije;
Glavni projekat iz stava 1. ovog lana zavisno od vrste i namene objekta
sadri i projekat zatite od poara, odnosno projekat lifta i eskalatora.
Sadrina glavnog projekta iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na glavni
projekat iz lana 120. ovog zakona.

lan 122.
Glavni projekat za graenje objekata nisokogradnje, za koje graevinsku
dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, naroito sadri :
1) projektni zadatak;
2) tehniki opis radova;
3) predmer i predraun radova;
 - 45 -

4) sinhron plan;
5) situaciono reenje;
6) podune i poprene profile;
7) proraun konstrukcija.
1.7. Izvoaki projekat

lan 123.
Izvoaki projekat izrauje se za potrebe izvoenja radova na graenju ako
glavni projekat ne sadri razradu detalja potrebnih za izvoenje radova.

1.8. Projekat izvedenog objekta

lan 124.
Projekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne
dozvole, korienja i odravanja objekta.
Projekat izvedenog objekta izrauje se za sve objekte za koje se po
odredbama ovog zakona pribavlja graevinska dozvola.
Projekat izvedenog objekta je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku
graenja objekta.
Projekat izvedenog objekta ne podlee tehnikoj kontroli, osim kada se
izrauje za potrebe legalizacije objekata.
U sluaju da u toku graenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta,
investitor, lice koje vri struni nadzor i izvoa radova potvruju i overavaju na
glavnom projektu da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.
1.9. Idejni projekat za graenje objekata i izvoenje radova za koje se ne
izdaje graevinska dozvola

lan 125.
Idejni projekat za graenje objekata i izvoenje radova za koje se u skladu sa
ovim zakonom ne izdaje reenje o graevinskoj dozvoli naroito sadri: situaciono
reenje; crtee koji odreuju objekat u prostoru (osnove, karakteristine preseke,
izglede); namenu objekta; tehniki opis i planiranu investicionu vrednost objekta.

2. Izrada tehnike dokumentacije

lan 126.
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe da izrauje privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u
odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije.
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu
izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina moe da izrauje privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za izradu
tehnike dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za
odgovornog projektanta koja imaju odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike
dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata.
Strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima lice koje je izradilo ili
uestvovalo u izradi, odnosno u vrenju tehnike kontrole tehnike dokumentacije po
kojoj su izgraeni objekti te vrste i namene.
 - 46 -

Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje reenjem ministar

nadlean za poslove graevinarstva.
Reenje iz stava 4. ovog lana je konano danom dostavljanja.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva donee reenje kojim ukida
reenje o ispunjenosti uslova (licence), ako se utvrdi da privredno drutvo, odnosno
drugo pravno lice ne ispunjava propisane uslove iz stava 2. ovog lana, kao i u
sluaju ako se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netanih i neistinitih podataka.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana snosi
podnosilac zahteva za utvrivanje uslova.
Visinu trokova iz stava 7. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove
graevinarstva.
Tehniku dokumentaciju moe da izrauje i strano lice pod uslovima
reciprociteta i drugim uslovima propisanim u ovom zakonu.
Lice iz stava 9. ovog lana moe da izrauje tehniku dokumentaciju ako je
na meunarodnom konkursu stekao pravo na izvoenje konkursnog rada u Republici
Srbiji i ako je lan inenjerske komore zemlje iji je dravljanin.
Ispunjenost uslova iz st. 9. i 10. ovog lana utvruje Inenjerska komora
Srbije.

lan 127.
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje je zaposleno
u privrednom drutvu, drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je ovlaeno
da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrauje tehnika dokumentacija.
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje vri nadzor
nad primenom odredaba ovog zakona.
Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opteg
interesa moe da izrauje tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata koje e
koristiti za obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Organizacija koja obavlja delatnost zatite kulturnih dobara moe da izrauje
tehniku dokumentaciju za preduzimanje mera tehnike zatite na nepokretnom
kulturnom dobru.

2. 1. Odgovorni projektant

lan 128.
Odgovorni projektant moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem
odgovarajue struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena
(diplomske akademske studije-master, specijalistike akademske studije) odnosno
na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za
projektovanje.
Licencu za odgovornog projektanta moe da stekne lice sa steenim visokim
obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i
najmanje tri godine radnog iskustva sa strunim rezultatima na izradi tehnike
dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inenjerske
komore.
Strunim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog lana, smatraju
se rezultati ostvareni na rukovoenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva
projekta.
 - 47 -

Odgovorni projektant potpisuje tehniku dokumentaciju.

3. Tehnika kontrola

lan 129.
Glavni projekat podlee tehnikoj kontroli.
Tehniku kontrolu glavnog projekta moe da vri privredno drutvo, odnosno
drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehnike
dokumentacije propisane zakonom i koje odredi investitor.
Tehniku kontrolu glavnog projekta ne moe da vri odgovorni projektant koji
je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom drutvu koje je izradilo
taj projekat ili preduzeu koje je investitor.
Tehnika kontrola glavnog projekta obuhvata naroito proveru: usklaenosti
sa svim uslovima i pravilima sadranim u lokacijskoj dozvoli, zakonom i drugim
propisima, tehnikim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i
meusobne usklaenosti svih delova tehnike dokumentacije; usklaenosti projekta
sa rezultatima prethodnih istraivanja (prethodni radovi); ocenu odgovarajuih
podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tanosti tehniko-tehnolokih
reenja objekta i reenja graenja objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti
projektovanih materijala; uticaja na ivotnu sredinu i susedne objekte.
Tehnika kontrola glavnog projekta za graenje objekata za koje graevinsku
dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i
proveru usklaenosti sa merama sadranim u izvetaju revizione komisije.
Trokove tehnike kontrole snosi investitor.
O izvrenoj tehnikoj kontroli sainjava se izvetaj koji potpisuje odgovorni
projektant zaposlen u preduzeu koje je izvrilo tehniku kontrolu, a ispravnost
glavnog projekta se potvruje na samom projektu.
Glavni projekat izraen po propisima drugih zemalja podlee tehnikoj
kontroli kojom se proverava usklaenost te dokumentacije sa zakonom i drugim
propisima, standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta.
Glavni projekat iz stava 8. ovog lana mora biti preveden na srpski jezik.

4. uvanje tehnike dokumentacije

lan 130.
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, duan je da trajno uva
jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska
dozvola, odnosno primerak tehnike dokumentacije za izgradnju tog objekta.
Investitor je duan da trajno uva jedan originalni ili na propisan nain
kompletiran primerak tehnike dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska
dozvola sa svim izmenama i dopunama izvrenim u toku graenja i svim detaljima za
izvoenje radova.

5. Revizija projekata

lan 131.
Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija
opravdanosti za objekte iz lana 133. ovog zakona podleu reviziji (strunoj kontroli)
 - 48 -

komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva (u daljem tekstu:

reviziona komisija).
Revizionu komisiju iz stava 1. ovog lana za strunu kontrolu objekata iz
lana 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine
obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva, na predlog organa
autonomne pokrajine nadlenog za poslove graevinarstva.

lan 132.
Strunom kontrolom proverava se koncepcija objekta naroito sa stanovita:
pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta; uslova graenja objekta u
pogledu primene mera zatite ivotne sredine; seizmolokih, geotehnikih,
saobraajnih i drugih uslova; obezbeenja energetskih uslova u odnosu na vrstu
planiranih energenata; tehniko-tehnolokih karakteristika objekta; tehniko-
tehnolokih i organizacionih reenja za graenje objekta; savremenosti tehnikih
reenja i usklaenosti sa razvojnim programima u toj oblasti, kao i drugih propisanih
uslova izgradnje objekta.
Reviziona komisija dostavlja investitoru izvetaj sa merama koje se obavezno
primenjuju pri izradi glavnog projekta.
Rok za dostavljanje izvetaja iz stava 2. ovog lana ne moe biti dui od 60
dana, od dana podnoenja zahteva.
Trokove revizije projekta snosi investitor.
Visinu trokova iz stava 4. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove
graevinarstva.

VI. GRAEVINSKA DOZVOLA

1. Nadlenost za izdavanje graevinske dozvole

lan 133.
Graevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije
drugaije odreeno.
Ministarstvo izdaje graevinsku dozvolu za izgradnju objekata, i to:
1) visokih brana i akumulacija napunjenih vodom, jalovinom ili pepelom za
koje je propisano tehniko osmatranje;
2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji slue za proizvodnju
nuklearnog goriva, radioizotopa, ozraivanja, uskladitenje radioaktivnih otpadnih
materija za nauno-istraivake svrhe;
3) objekata za preradu nafte i gasa, meunarodnih i magistralnih
produktovoda, gasovoda i naftovoda za transport, gasovoda nazivnog radnog
natpritiska preko 16 bara, ukoliko prelaze najmanje dve optine, skladita nafte, gasa
i naftnih derivata kapaciteta preko 500 tona, magistralnih i regionalnih
toplodalekovoda, objekata za proizvodnju biodizela;
4) objekata bazne i preraivake hemijske industrije, crne i obojene
metalurgije, objekata za preradu koe i krzna, objekata za preradu kauuka, objekata
za proizvodnju celuloze i papira i objekata za preradu nemetalinih mineralnih
sirovina, osim objekata za primarnu preradu ukrasnog i drugog kamena, u skladu sa
kapacitetima definisanim u Uredbi o utvrivanju liste projekata za koje je obavezna
 - 49 -

procena uticaja i liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu
sredinu;
5) stadiona za 10.000 i vie gledalaca, objekata konstruktivnog raspona 50 i
vie metara, objekata visine 50 i vie metara, silosa kapaciteta preko 10.000m3,
objekata kazneno-popravnih ustanova;
6) hidroelektrane i hidroelektrane sa pripadajuom branom snage 10 i vie
MW, termoelektrane snage 10 i vie MW i termoelektrane-toplane elektrine snage
10 i vie MW i dalekovoda i trafostanica napona 110 i vie kV;
7) meuregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevanja i kanalizacije,
postrojenja za pripremu vode za pie kapaciteta preko 40l/s i postrojenja za
preiavanje otpadnih voda u naseljima preko 15.000 stanovnika ili kapaciteta 40l/s;
8) regulacionih radova za zatitu od velikih voda gradskih podruja i ruralnih
povrina veih od 300 ha;
9) kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i njihovoj zatienoj okolini sa
jasno odreenim granicama katastarskih parcela, i kulturnih dobara upisanih u Listu
svetske kulturne i prirodne batine i objekata u zatienim podrujima u skladu sa
aktom o zatiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajednikih prostorija u stan,
odnosno poslovni prostor u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i
kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine), kao i objekata u
granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog
dobra od izuzetnog znaaja (osim porodinih stambenih objekata, poljoprivrednih i
ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u
selima), u skladu sa zakonom;
10) postrojenja za tretman neopasnog otpada, spaljivanjem ili hemijskim
postupcima, kapaciteta vie od 70 t dnevno;
11) postrojenja za tretman opasnog otpada spaljivanjem, termikim i/ili
fizikim, fiziko-hemijskim, hemijskim postupcima, kao i centralna skladita i/ili
deponije za odlaganje opasnog otpada;
12) aerodroma;
13) putnikih pristanita, luka, pristana i marina;
14) dravnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraajnih
prikljuaka na ove puteve i graninih prelaza;
15) javne eleznike infrastrukture sa prikljucima i metroa;
16) telekomunikacionih objekata, odnosno mrea, sistema ili sredstava koji
su meunarodnog i magistralnog znaaja i oni koji se grade na teritoriji dve ili vie
optina;
17) hidrograevinskih objekata na plovnim putevima;
18) plovnih kanala i brodskih prevodnica koji nisu u sastavu
hidroenergetskog sistema;
19) regionalnih deponija, odnosno deponija za odlaganje neopasnog otpada
za podruje nastanjeno sa preko 200.000. stanovnika;
20) objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i
vie MW, kao i za elektrane sa kombinovanom proizvodnjom.
 - 50 -

2. Poveravanje izdavanja graevinske dozvole

lan 134.
Poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje graevinskih dozvola za
izgradnju objekata odreenih u lanu 133. ovog zakona koji se u celini grade na
teritoriji autonomne pokrajine.
Poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje graevinskih dozvola
za izgradnju objekata koji nisu odreeni u lanu 133. ovog zakona.

3. Zahtev za izdavanje graevinske dozvole

lan 135.
Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole prilae se:
1) lokacijska dozvola;
2) glavni projekat u tri primerka sa izvetajem o izvrenoj tehnikoj kontroli;
3) dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa na graevinskom
zemljitu;
4) dokaz o ureivanju odnosa u pogledu plaanja naknade za ureivanje
graevinskog zemljita;
5) dokaz o uplati administrativne takse.
Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz u smislu stava 1.
taka 3. ovog lana slui konano reenje o eksproprijaciji i dokaz da je krajnji
korisnik eksproprijacije obezbedio novana sredstva u visini trine vrednosti
nepokretnosti, odnosno ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti sa vlasnikom
poslunog dobra.
Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u
vlasnitvu vie lica, uz zahtev iz stava 1. ovog lana, prilae se i overena saglasnost
tih lica, a ako se radovi izvode na pripajanju ili pretvaranju zajednikih prostorija u
stan, odnosno poslovni prostor u stambenim zgradama, odnosno nadziivanju
stambene zgrade, prilae se i ugovor zakljuen u skladu sa posebnim zakonom.
Za izgradnju energetskih objekata, uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se
i energetska dozvola u skladu sa posebnim zakonom.
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, po prijemu zahteva
proverava da li zahtev sadri propisane dokaze i da li je glavni projekat uraen u
skladu sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli.
Ako nadleni organ utvrdi da glavni projekat nije uraen u skladu sa pravilima
graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, obavestie investitora o uoenom
nedostatku u roku osam dana od dana prijema zahteva i naloiti mu da, u roku od 30
dana, uskladi glavni projekat sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli.
Ako investitor u propisanom roku ne dostavi glavni projekat koji je usklaen
sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, nadleni organ e reenjem
odbiti zahtev.
Nadleni organ je duan da, kad utvrdi da dostavljeni glavni projekat nije
uraen u skladu sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, o tome
obavesti Inenjersku komoru Srbije, radi pokretanja postupka pred sudom asti.
 - 51 -

Za objekte za koje graevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno

autonomna pokrajina, uz zahtev iz stava 1. ovog lana, podnosi se i izvetaj
revizione komisije.

4. Sadrina graevinske dozvole

lan 136.
Graevinska dozvola sadri, naroito, podatke o:
1) investitoru;
2) objektu ije se graenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, spratnosti,
ukupnoj povrini i predraunskoj vrednosti objekta;
3) katastarskoj parceli na kojoj se gradi objekat;
4) postojeem objektu koji se rui ili rekonstruie radi graenja;
5) roku vaenja graevinske dozvole i roku zavretka graenja;
6) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje.
Ako je pre poetka graenja objekta potrebno ukloniti postojei objekat ili
njegov deo, uklanjanje se nalae graevinskom dozvolom.
Graevinska dozvola se izdaje reenjem, u roku od osam dana podnoenja
urednog zahteva. Sastavni deo reenja je glavni projekat.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana
od dana dostavljanja.
Na reenje iz stava 3. ovog lana, koje donosi nadleno ministarstvo,
odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se
tubom moe pokrenuti upravni spor.

lan 137.
Graevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako
taj deo predstavlja tehniku i funkcionalnu celinu.
Pripremni radovi se izvode na osnovu graevinske dozvole iz stava 1. ovog
lana.
Pripremni radovi za objekte iz lana 133. ovog zakona kao i za objekte bruto
razvijene graevinske povrine preko 800 m2, mogu se izvoditi i na osnovu posebne
graevinske dozvole.
Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole iz stava 3. ovog lana, prilae se
reenje o lokacijskoj dozvoli i glavni projekat za izvoenje pripremnih radova.
Reenje iz stava 3. ovog lana donosi organ nadlean za izdavanje
graevinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja uredne
domumentacije.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana
od dana dostavljanja, a ako je reenje izdalo ministarstvo nadleno za poslove
graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, moe se tubom
pokrenuti upravni spor.
 - 52 -

5. Dostavljanje reenja o graevinskoj dozvoli

lan 138.
Nadleni organ dostavlja po jedan primerak reenja o graevinskoj dozvoli
inspekciji koja vri nadzor nad izgradnjom objekata, a ako je reenje donelo
Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kopija reenja se dostavlja jedinici
lokalne samouprave na ijoj teritoriji se gradi objekat.

6. Odluivanje po albi

lan 139.
Po albi na reenje o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave,
reava ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog
reenja o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, donetoj za graenje
objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu se poverava reavanje po albi protiv prvostepenog reenje
o graevinskj dozvoli donetoj za graenje ili rekonstrukciju objekata do 800m2 bruto
razvijene graevinske povrine i pretvaranje zajednikih prostorija u stambeni,
odnosno poslovni prostor, na teritoriji grada Beograda.

7. Rok vaenja graevinske dozvole

lan 140.
Graevinska dozvola prestaje da vai ako se ne otpone sa graenjem
objekta, odnosno izvoenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnanosti
reenja kojim je izdata graevinska dozvola.

8. Izmena reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli usled

promene investitora

lan 141.
Ako se u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova promeni investitor,
novi investitor je duan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese
organu koji je izdao graevinsku dozvolu zahtev za izmenu reenja o lokacijskoj i
graevinskoj dozvoli.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se dokaz o pravu svojine, odnosno
drugom pravu na zemljitu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na
objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na
objektu u izgradnji.
Ako se objekat u izgradnji nalazi na graevinskom zemljitu koje je u privatnoj
svojini, investitor uz zahtev za upis prava u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i
pravima na njima dostavlja ugovor o kupovini graevinskog zemljita i objekta u
izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na graevinskom
zemljitu i objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaenom
odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu,
odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona
kojim se ureuju porezi na imovinu.
Ako se objekat u izgradnji nalazi na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, a
nosilac izdate graevinske dozvole je zakupac na tom zemljitu, kao dokaz uz zahtev
za upis prava u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima podnosi se
 - 53 -

ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava
svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaenom
odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu,
odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona
kojim se ureuju porezi na imovinu i ugovor sa jedinicom lokalne samouprave,
odnosno preduzeem iz lana 91. ovog zakona o izmeni ugovora o zakupu, a kao
dokaz iz stava 2. ovog lana investitor prilae izvod iz javne knjige o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom zakupa na svoje ime u
teretnom listu.
Ako je predmet izdate graevinske dozvole nadziivanje, odnosno
pretvaranje zajednikih prostorija u stan ili poslovni prostor, kao dokaz iz stava 2.
ovog lana podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni
osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa
dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju
porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet
oporezivanja zakona kojim se ureuju porezi na imovinu i ugovor zakljuen sa
skuptinom, odnosno savetom zgrade, u skladu sa posebnim zakonom.
Ako je predmet izdate graevinske dozvole rekonstrukcija postojeeg objekta,
kao dokaz iz stava 2. ovog lana podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom svojine na objektu za koji je
izdata graevinska dozvola o rekonstrukciji.
Kao dokaz iz stava 2. ovog lana moe se podneti i pravnosnano reenje o
nasleivanju, kao i reenje o statusnoj promeni privrednog drutva iz koga se na
nesporan nain moe utvrditi pravni kontinuitet podnosioca.
Zahtev za izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli, moe se
podneti dok traje graenje objekta.
Reenje o izmeni reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli izdaje se u roku
od osam dana od dana podnoenja urednog zahteva i sadri podatke o izmeni u
pogledu imena, odnosno naziva investitora, dok u ostalim delovima ostaje
nepromenjeno.
Na osnovu reenja iz stava 9. ovog lana, nadleni organ je duan da na
glavnom projektu upie i peatom organa overi nastalu promenu.
Reenje iz stava 9. ovog lana dostavlja se ranijem i novom investitoru i
graevinskoj inspekciji.
Na reenje iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana
od dana dostavljanja, a ako je donosilac reenja Ministarstvo, odnosno nadleni
organ autonomne pokrajine, tubom se moe pokrenuti upravni spor.

9. Izmena reenja o graevinskoj dozvoli usled promena u toku

graenja

lan 142.
Ako u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova, nastanu izmene u
odnosu na izdatu graevinsku dozvolu i glavni projekat, investitor je duan da
podnese zahtev za izmenu graevinske dozvole.
Izmenom u smislu stava 1. ovog lana smatra se svako odstupanje od
poloaja, dimenzija, namena i oblika objekta utvrenih u graevinskoj dozvoli i
glavnom projektu.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se novi glavni projekat sa nastalim
izmenama u toku graenja.
 - 54 -

Ako organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da su nastale

izmene u skladu sa vaeim planskim dokumentom, donee reenje o izmeni
graevinske dozvole u roku od 15 dana od dana prijema uredne dokumentacije.

10. Posebni sluajevi graenja, odnosno izvoenja radova bez

pribavljene graevinske dozvole

lan 143.
Graenju objekta, odnosno izvoenju pojedinih radova moe se pristupiti i
bez prethodno pribavljene graevinske dozvole, ako se objekat gradi neposredno
pred nastupanje ili za vreme elementarnih nepogoda, kao i radi otklanjanja tetnih
posledica od tih nepogoda, neposredno posle njihovog nastupanja, u sluaju havarije
na energetskim objektima ili telekomunikacionim sistemima, kao i u sluaju rata ili
neposredne ratne opasnosti.
U sluaju havarije na energetskim objektima i telekomunikacionim sistemima,
vlasnik objekta, odnosno sistema ima obavezu da odmah obavesti organ nadlean
za poslove graevinske inspekcije o nastaloj havariji.
Objekat iz stava 1. ovog lana moe ostati kao stalni, ako investitor pribavi
graevinsku dozvolu, odnosno reenje iz lana 145. ovog zakona, u roku od jedne
godine od dana prestanka opasnosti koje su prouzrokovale njegovo graenje,
odnosno izvoenje radova.
Ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu za objekat iz stava 1. ovog
lana u propisanom roku, duan je da takav objekat ukloni u roku koji odredi organ
nadlean za poslove graevinske inspekcije, a koji ne moe biti dui od 30 dana.

11. Izgradnja objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje

graevinska dozvola

lan 144.
Jednostavni objekti koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je
sagraen glavni objekat (vrtna senila do 15m2 osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i
ribnjaci povrine do 12m2 i dubine do 1m, nadstrenice osnove do 10 m2, deja
igralita, dvorini kamini povrine do 1,5m i visine do 3m, kolski prilazi objektima
irine 2,5 - 3m, solarni kolektori i sl.), koji se izvode tako da ne ometaju izgled
zgrada, susedne objekte i peake staze, stone jame do 20m2 osnove; grobnice i
spomenici na groblju; peake staze, ploe za obavetavanje do 6 m2 i druga
oprema u zatienim prirodnim dobrima (prema odluci javnih preduzea koji
upravljaju tim prirodnim dobrom); telekomunikaciona sredstva koja se postavljaju ili
instaliraju na telekomunikacionim kablovima i mreama, antenskim stubovima i
nosaima (izuzev antenskih sistema zemaljskih satelitskih stanica i parabolinih
antena radio stanica svih namena iji je prenik vei od 2,5 m) i na postojeim
zgradama, putevima, prostorijama, telekomunikacionoj infrastrukturi i kontejnerima,
tipski kabineti baznih stanica na odgovarajuim nosaima, kontejneri za smetaj
telekomunikacione opreme i ureaja, tipski ormani za unutranju i spoljanju
montau za smetaj telekomunikacione opreme i sl.; stubii katodne zatite za
eline cevovode i stanice katodne zatite, oznake kilometrae, oznake skretanja i
zatitne lule na ukrtanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim
objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda, ne smatraju se objektima ili
pomonim objektima u smislu ovog zakona i na njih se ne primenjuju odredbe ovog
zakona.
 - 55 -

lan 145.
Graenje objekata iz lana 2. stav 1. ta. 24) i 25) ovog zakona, izvoenje
radova na investicionom odravanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa
invaliditetom, adaptacija, sanacija i promena namene objekta bez izvoenja
graevinskih radova, odnosno promena namene objekta, vre se na osnovu reenja
kojim se odobrava izvoenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje
izdaje organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole.
Uz zahtev za izdavanje reenja iz stava 1. ovog lana podnosi se:
1) dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom 135. ovog zakona;
2) idejni projekat, odnosno glavni projekat za radove na sanaciji i adaptaciji
objekta;
3) informacija o lokaciji za izgradnju pomonih objekata, garaa i trafo
stanica 10/04 kV ili 20/04 kV;
4) dokaz o ureenju odnosa u pogledu plaanja naknade za ureivanje
graevinskog zemljita za izgradnju tipskih trafo stanica 10/04 kV i 20/04 kV (osim
stubnih trafo stanica), garaa, ostava i drugih slinih objekata, kao i za promenu
namene objekta bez izvoenja radova.
Za radove iz stava 1. ovog lana na objektima od kulturno-istorijskog znaaja
i objektima za koje se pre obnove (restauracije, konzervacije, revitalizacije) ili
adaptacije, moraju izdati konzervatorski uslovi, podnosi se i saglasnost organa,
odnosno organizacije nadlene za poslove zatite kulturih dobara, na idejni odnosno
glavni projekat.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, po zahtevima za izdavanje reenja
o odobrenju izvoenja radova na graenju, odnosno izvoenju radova na graenju
objekata iz lana 2. taka 24) ovog zakona kao i za adaptaciju i sanaciju objekata u
granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog
dobra od izuzetnog znaaja, kao i za izvoenje radova na investicionom odravanju,
adaptaciji i sanaciji u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i
kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine, reava nadleni organ
jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.
Nadleni organ odbacie zakljukom zahtev kao nepotpun, ako investitor ni u
naknadno ostavljenom roku od tri dana ne izvri dopunu zahteva dostavljanjem
propisanih dokaza. Protiv ovog zakljuka moe se izjaviti alba u roku od tri dana od
dana dostavljanja.
Nadleni organ odbie reenjem zahtev ako je izvoenje radova, odnosno
promena namene objekta iz stava 1. ovog lana u suprotnosti sa planskim
dokumentom ili je za radove navedene u zahtevu potrebno izdavanje graevinske
dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva.
Nadleni organ donosi reenje kojim se odobrava izvoenje radova u roku od
osam dana od dana podnoenja urednog zahteva.
Na reenja iz st. 6. i 7. moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana
dostavljanja reenja.
Po zavretku izgradnje, odnosno izvoenja radova na ugradnji unutranjih
instalacija za gas, energetskim i telekomunikacionim objektima iz lana 2. taka 25)
ovog zakona, moe se izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom, po
zahtevu investitora.
Pravnosnano reenje iz stava 7. ovog lana kojim se odobrava izgradnja
garaa, trafo stanica 10/04 kV ili 20/04 kV, promena namene objekta, odnosno dela
 - 56 -

objekta bez izvoenja graevinskih radova, predstavlja osnov za upis u odgovarajuu

javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za objekat,
odnosno izvoenje radova izdata upotrebna dozvola, osnov za upis u odgovarajuu
javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima jesu pravnosnano reenje
iz stava 7. ovog lana i pravnosnano reenje o upotrebnoj dozvoli.

lan 146.
Postavljanje i uklanjanje manjih montanih objekata privremenog karaktera
na povrinama javne namene (kiosci, letnje i zimske bate, tezge i drugi pokretni
mobilijar), spomenika i spomen obeleja na povrinama javne namene, balon hala
sportske namene, nadstrenica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu i ploveih
postrojenja na vodnom zemljitu, obezbeuje i ureuje jedinica lokalne samouprave.

12. Privremena graevinska dozvola

lan 147.
Privremena graevinska dozvola se izdaje za izgradnju: asfaltne baze,
separacije agregata, fabrike betona; samostojeih, ankerisanih meteorolokih
anamometarskih stubova visine do 60 metara, prenika do 300m sa prateom
mernom opremom; privremene saobraajnice, kao i za izvoenje istranih radova na
lokaciji, u cilju utvrivanja posebnih uslova za izradu glavnog projekta i za izmetanje
postojeih instalacija.
Na postupak izdavanja privremene graevinske dozvole i njenu sadrinu
primenjuju se odredbe l. 121, 135 i 136. ovog zakona.
Zavisno od vrste objekta, odnosno radova, privremena graevinska dozvola
se donosi za tano odreeni period u kome se objekat moe koristiti, odnosno
izvoditi radovi, a koji ne moe biti dui od tri godine od dana donoenja privremene
graevinske dozvole.
U sluaju da investitor sam ne ukloni privremeni objekat u odreenom roku,
organ koji je doneo privremenu graevinsku dozvolu, po slubenoj dunosti dostavlja
zahtev graevinskoj inspekciji za uklanjanje.
alba na reenje graevinskog inspektora ne zadrava izvrenje reenja.

VII. GRAENJE

1. Prijava radova

lan 148.
Investitor je duan da organu kojio je izdao graevinsku dozvolu i nadlenom
graevinskom inspektoru prijavi poetak graenja objekta, osam dana pre poetka
izvoenja radova.
Ako je graevinsku dozvolu izdalo Ministarstvo, odnosno autonomna
pokrajina, prijava se podnosi i graevinskoj inspekciji na ijoj teritoriji se nalazi
objekat za koji se podnosi prijava poetka izvoenja radova.
Prijava sadri datum poetka i rok zavretka graenja, odnosno izvoenja
radova.
Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza i podataka iz stava 3. ovog
lana, dostavlja se i akt ministarstva nadlenog za poslove finansija o uvoenju u
posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zakljuen ugovor o
pravu slubenosti u skladu sa ovim zakonom.
 - 57 -

Rok za zavretak graenja poinje da tee od dana podoenja prijave iz

stava 1. ovog lana.

2. Priprema za graenje

lan 149.
Pre poetka graenja investitor obezbeuje: obeleavanje graevinske
parcele, regulacionih, nivelacionih i graevinskih linija, u skladu sa propisima kojima
je ureeno izvoenje geodetskih radova; obeleavanje gradilita odgovarajuom
tablom, koja sadri: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom
projektantu, broj graevinske dozvole, izvoau radova, poetku graenja i roku
zavretka izgradnje.

3. Izvoa radova

lan 150.
Graenje objekata, odnosno izvoenje radova moe da vri privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui
registar za graenje objekata, odnosno za izvoenje radova (u daljem tekstu: izvoa
radova.
Graenje objekta, odnosno izvoenje radova iz lana 133. stav 2. ovog
zakona moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u
odgovarajui registar za graenje te vrste objekata, odnosno za izvoenje te vrste
radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvoaa radova i
odgovarajue strune rezultate.
Odgovarajue strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je izgradilo ili uestvovalo u graenju te
vrste i namene objekata, odnosno te vrste radova.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje ministar nadlean za
poslove graevinarstva, na predlog strune komisije koju obrazuje.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana, snosi
podnosilac zahteva za utvrivanje uslova.
Visinu trokova iz stava 5. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove
graevinarstva.

4. Odgovorni izvoa radova

lan 151.
Izvoa radova odreuje odgovornog izvoaa radova koji rukovodi
graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova.
Odgovorni izvoa radova moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem
odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena (diplomske
akademske studije-master, specijalistike akademske studije), odnosno na osnovnim
studijama u trajanju od najmanje pet godina ili sa steenim visokim obrazovanjem na
studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije),
odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte iz stava 5. ovog lana
odgovarajue struke, odnosno smera i odgovarajuom licencom za izvoenje radova.
Licencu za odgovornog izvoaa radova moe da stekne lice sa steenim
visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog
stepena ili sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena
 - 58 -

odgovarajue struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri

godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena,
odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog
stepena, sa strunim rezultatima na graenju objekata.
Strunim rezultatima na graenju objekta u smislu stava 3. ovog lana
smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju graenjem ili saradnji na graenju
najmanje dva objekta.
Graenjem objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje jedinica lokalne
samouprave, spratnosti PO+P+4+PK ija ukupna povrina ne prelazi 2.000 m2 bruto
povrine, objekata manje sloenih graevinskih konstrukcija raspona do 12 metara,
lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutranjih instalacija vodovoda i
kanalizacije, grejanja i klimatizacije, i elektroinstalacije, unutranjih gasnih instalacija,
kao i izvoenje pojedinih graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na
unutranjem ureenju objekata i ureenju terena, moe rukovoditi i lice koje ima
visoko obrazovanje na studijama prvog stepena, odgovarajue struke, odnosno
smera, poloen struni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa vaeom
licencom.
Graenjem stambenih i pomonih objekata za svoje potrebe i potrebe
lanova porodinog domainstva, kao i izvoenjem pojedinih graevinskih zanatskih i
instalacijskih radova i radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena,
moe da rukovodi lice sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog
stepena odgovarajue struke, odnosno smera ili srednjom kolskom spremom
odgovarajue struke i poloenim strunim ispitom.

5. Obaveze izvoaa radova i odgovornog izvoaa radova

lan 152.
Izvoa radova je duan da:
1) pre poetka radova potpie glavni projekat;
2) reenjem odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu;
3) odgovornom izvoau radova obezbedi ugovor o graenju i
dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;
4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa
zakonom.
Izvoa radova podnosi organu koji je izdao graevinsku dozvolu, kao i
optinskoj upravi na ijoj se teritoriji gradi objekat, izjavu o zavretku izrade temelja.
Izvoa uz izjavu o zavretku izrade temelja prilae geodetski snimak
izgraenih temelja, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih
radova.
Nadleni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog
lana, vri kontrolu usaglaenosti izgraenih temelja i o tome izdaje pismenu
potvrdu.
Ako nadleni organ po izvrenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje
geodetskog snimka izgraenih temelja u odnosu na glavni projekat, odmah e
obavestiti graevinskog inspektora o ovoj injenici, sa nalogom da se zapoeti radovi
obustave do usaglaavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom.
Izvoa radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vri
nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehnikoj
dokumentaciji i nastupanju nepredvienih okolnosti koje su od uticaja na izvoenje
 - 59 -

radova i primenu tehnike dokumentacije (promena tehnikih propisa, standarda i

normi kvaliteta posle izvrene tehnike kontrole, pojava arheolokih nalazita,
aktiviranje klizita, pojava podzemnih voda i sl.).
Odgovorni izvoa radova duan je da:
1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska
dozvola, odnosno glavnom projektu, u skladu sa propisima, standardima, ukljuujui
standarde pristupanosti tehnikim normativima i standardu kvaliteta koji vae za
pojedine vrste radova, instalacija i opreme;
2) organizuje gradilite na nain kojim e obezbediti pristup lokaciji,
obezbeenje nesmetanog odvijanja saobraaja, zatitu okoline za vreme trajanja
graenja;
3) obezbeuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilitu i okoline
(susednih objekata i saobraajnica);
4) obezbeuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova, odnosno ugraenog
materijala, instalacija i opreme;
5) vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu
inspekcije;
6) obezbeuje merenja i geodetsko osmatranje ponaanja tla i objekta u
toku graenja;
7) obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova;
8) na gradilitu obezbedi ugovor o graenju, reenje o odreivanju
odgovornog izvoaa radova na gradilitu i glavni projekat, odnosno dokumentaciju
na osnovu koje se objekat gradi.

6. Struni nadzor

lan 153.
Investitor obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno
izvoenja radova za koje je izdata graevinska dozvola.
Struni nadzor obuhvata: kontrolu da li se graenje vri prema graevinskoj
dozvoli, odnosno prema tehnikoj dokumentaciji po kojoj je izdata graevinska
dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvoenja svih vrsta radova i primenu propisa,
standarda i tehnikih normativa, ukljuujui standarde pristupanosti; kontrolu i overu
koliina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i
instalacija koji se ugrauju; davanje uputstava izvoau radova; saradnju sa
projektantom radi obezbeenja detalja tehnolokih i organizacionih reenja za
izvoenje radova i reavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvoenja radova.
Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava uslove propisane ovim
zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvoaa radova.
U vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da uestvuju lica koja su
zaposlena u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetnikoj
radnji koje je izvoa radova na tom objektu, lica koja vre inspekcijski nadzor, kao i
lica koja rade na poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za
izdavanje graevinske dozvole.
 - 60 -

VIII. UPOTREBNA DOZVOLA

1. Tehniki pregled objekta

lan 154.
Podobnost objekta za upotrebu utvruje se tehnikim pregledom.
Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno svih
radova predvienih graevinskom dozvolom i glavnim projektom, odnosno po
zavretku izgradnje dela objekta za koji se moe izdati upotrebna dozvola u skladu
sa ovim zakonom, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za izvrenje tehnikog
pregleda objekta.
Tehniki pregled moe se vriti i uporedo sa izvoenjem radova na zahtev
investitora, ako se po zavretku izgradnje objekta ne bi mogla izvriti kontrola
izvedenih radova.
Tehniki pregled obuhvata kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa
graevinskom dozvolom i tehnikom dokumentacijom na osnovu koje se objekat
gradio, kao i sa tehnikim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste
radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

1.1. Komisija za tehniki pregled objekta

lan 155.
Tehniki pregled objekata za koje je graevinsku dozvolu donelo Ministarstvo,
vri komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva ili privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je
upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova.
Tehniki pregled objekta za koje je graevinsku dozvolu izdao nadleni organ
autonomne pokrajine, vri komisija koju obrazuje taj organ ili privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u
odgovarajui registar za obavljanje tih poslova.
Tehniki pregled objekta za koje je graevinsku dozvolu izdala jedinica
lokalne samouprave, vri komisija koju obrazuje organ nadlean za poslove
graevinarstva jedinice lokalne samouprave ili privredno drutvo, odnosno drugo
pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui
registar za obavljanje tih poslova.
Tehniki pregled objekta obezbeuje investitor, u skladu sa ovim zakonom.

lan 156.
U vrenju tehnikog pregleda moe da uestvuje lice koje ispunjava uslove
propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa
radova za tu vrstu objekata.
U vrenju tehnikog pregleda, za objekte za koje je raena studija uticaja na
ivotnu sredinu, mora da uestvuje lice koje je struno iz oblasti koja je predmet
studija, a koje ima steeno visoko obrazovanje odgovarajue struke, odnosno smera,
na studijama drugog stepena diplomske akademske studije master, specijalistike
akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet
godina.
U vrenju tehnikog pregleda ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u
preduzeu, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehniku dokumentaciju ili
je bilo izvoa radova kod investitora, lica koja su uestvovala u izradi tehnike
 - 61 -

dokumentacije i studije uticaja na ivotnu sredinu, ili u izvoenju radova kod

investitora, lica koja su vrila struni nadzor, lica koja vre inspekcijski nadzor kao i
lica koja rade na poslovima izdavanja odobrenja za izgradnju u organu nadlenom za
izdavanje odobrenja za izgradnju.
Ne moe se vriti tehniki pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti
upotreba ako je objekat, odnosno njegov deo, izgraen bez graevinske dozvole i
glavnog projekta.

1.2. Probni rad

lan 157.
Ako se, radi utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vriti
prethodna ispitivanja i provera instalacija, ureaja, postrojenja, stabilnosti ili
bezbednosti objekta, ureaja i postrojenja za zatitu ivotne sredine, ureaja za
zatitu od poara ili druga ispitivanja, ili ako je to predvieno tehnikom
dokumentacijom, komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno
lice kome je povereno vrenje tehnikog pregleda moe da predloi nadlenom
organu da odobri putanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to
ispunjeni uslovi.
Reenjem o odobravanju putanja objekta u probni rad utvruje se vreme
trajanja probnog rada koje ne moe biti due od jedne godine, kao i obaveza
investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadlenom
organu dostavi podatke o njegovim rezultatima.
Komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice lice
kome je povereno vrenje tehnikog pregleda, u toku probnog rada objekta
proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po isteku roka
probnog rada svoj izvetaj dostavlja organu nadlenom za izdavanje upotrebne
dozvole.

2. Izdavanje upotrebne dozvole

lan 158.
Objekat se moe koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole izdaje reenjem upotrebnu
dozvolu, u roku od sedam dana od dana prijema nalaza komisije za tehniki pregled
kojim je utvreno da je objekat podoban za upotrebu.
Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja
tehniko-tehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti ili je za graenje
tog dela objekta doneta posebna graevinska dozvola.
Upotrebna dozvola se izdaje kada se utvrdi da je objekat, odnosno deo
objekta podoban za upotrebu. Pre izdavanja upotrebne dozvole nadleni organ
proverava da li je investitor izvrio sve uplate.
Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova
utvrene posebnim propisom.
Organ iz stava 2. ovog lana odbie reenjem zahtev za izdavanje upotrebne
dozvole ako investitor nije uklonio objekte izgraene u okviru pripremnih radova.
Upotrebna dozvola se dostavlja investitoru i nadlenom graevinskom
inspektoru.
 - 62 -

Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od

dana dostavljanja.
Na reenje iz stava 2. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo
nadleno za poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine,
ne moe se izjaviti alba, ali se moe pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od
dana dostavljanja.

3. Odravanje objekta

lan 159.
Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeuje izvoenje
radova na investicionom i tekuem odravanju objekta kao i redovne, vanredne i
specijalistike preglede objekta, u skladu sa posebnim propisima.

lan 160.
Objekat koji se gradi, odnosno ije je graenje zavreno bez graevinske
dozvole, ne moe biti prikljuen na elektroenergetsku, gasovodnu,
telekomunikacionu ili mreu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.

IX. STRUNI ISPIT I LICENCE ZA ODGOVORNOG PLANERA,

URBANISTU, PROJEKTANTA I IZVOAA RADOVA

1. Struni ispit

lan 161.
Struni ispit, koji je kao uslov za obavljanje odreenih poslova propisan ovim
zakonom, polae se pred komisijom koju obrazuje ministar nadlean za poslove
urbanizma i graevinarstva.
Trokove polaganja strunog ispita snosi kandidat ili privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice u kome je kandidat zaposlen.

2. Izdavanje i oduzimanje licence

lan 162.
Licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova, kao i za
odgovornog planera izdaje Inenjerska komora Srbije u skladu sa zakonom.
Trokove izdavanja licence iz stava 1. ovog lana, snosi podnosilac zahteva
za izdanje licence.
Izdatu licencu Inenjerska komora Srbije moe reenjem oduzeti, ako utvrdi
da ovlaeno lice nesavesno i nestruno obavlja poslove za koje mu je licenca
izdata.
Protiv reenja iz st. 1. i 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru
nadlenom za poslove urbanizma i graevinarstva.

X. INENJERSKA KOMORA SRBIJE

lan 163.
Inenjerska komora Srbije (u daljem tekstu: Komora) je pravno lice sa
seditem u Beogradu, osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji u cilju unapreenja
uslova za obavljanje strunih poslova u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja,
 - 63 -

projektovanja, izgradnje objekata i drugih oblasti znaajnih za planiranje i izgradnju,

zatite opteg i pojedinanog interesa u obavljanju poslova u tim oblastima,
organizovanja u pruanju usluga u navedenim oblastima, kao i radi ostvarivanja
drugih ciljeva.
lanovi Komore su inenjeri arhitektonske, graevinske, mainske,
elektrotehnike, saobraajne, tehnoloke i inenjeri drugih tehnikih struka, kao i
diplomirani prostorni planeri, kojima je izdata licenca iz lana 162. ovog zakona.

lan 164.
Komora obavlja sledee poslove:
1) utvruje profesionalna prava i dunosti i etike norme ponaanja lanova
u obavljanju poslova izrade planskih dokumenata, projektovanja i izvoenja radova;
2) utvruje ispunjenost uslova za izdavanje licence za odgovornog planera,
odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvoaa radova u
skladu sa odredbama ovog zakona;
3) proverava usklaenost izdatih licenci po propisima drugih zemalja;
4) vodi evidenciju lica iz take 2. ovog lana;
5) organizuje sudove asti za utvrivanje povreda profesionalnih standarda i
normativa (profesionalne odgovornosti), kao i za izricanje mera za te povrede;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.
Organizacija i nain obavljanja poslova iz stava 1. ovog lana blie se ureuje
statutom i optim aktima Komore.
Na statut i opte akte Komore saglasnost daje ministarstvo nadleno za
poslove urbanizma i graevinarstva, uz pribavljeno miljenje pokrajinskog
sekretarijata nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva.

lan 165.
Organi Komore su skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik.
Komora je organizovana po matinim sekcijama za odgovorne prostorne
planere, urbaniste, projektante i odgovorne izvoae radova.
Radom matine sekcije upravlja izvrni odbor sekcije.
Upravni odbor ine predsednik, potpredsednik, tri predstavnika ministarstva
nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva i predsednici izvrnih odbora
matinih sekcija.
Sastav, delokrug i nain izbora organa iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog lana utvruje
se Statutom Komore.

lan 166.
Komora stie sredstva za rad od lanarine, naknade za utvrivanje
ispunjenosti uslova za odgovorne urbaniste, projektante, odgovorne izvoae
radova, kao i odgovorne planere, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora u
skladu sa zakonom.
Komora utvruje visinu lanarine i naknade za izdavanje licence iz stava 1.
ovog lana, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadlenog za poslove
graevinarstva.
 - 64 -

Nadzor nad zakonitou rada Komore vri ministarstvo nadleno za poslove

urbanizma i graevinarstva.

XI. UKLANJANJE OBJEKATA

lan 167.
Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove graevinarstva
odobrie reenjem, po slubenoj dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica,
uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili
veih oteenja ugroena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost
za ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraaja.
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se izvriti ako su prethodno reena
pitanja smetaja korisnika objekta, osim u sluaju kada se uklanjanje objekta
odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi.
alba na reenje o uklanjanju objekta ne zadrava izvrenje reenja.
Skuptina jedinice lokalne samouprave ureuje i obezbeuje uslove i mere
koje je potrebno sprovesti i obezbediti u toku uklanjanja objekta koji predstavlja
neposrednu opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost
saobraaja.

lan 168.
Uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u sluaju izvrenja
inspekcijskog reenja, moe se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju
objekta, odnosno njegovog dela.
Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela
podnosi se :
1) glavni projekat ruenja u tri primerka;
2) dokaz o svojini na objektu
3) posebni uslovi, ako se radi o objektu ijim ruenjem bi bio ugroen javni
interes (zatita postojee komunalne i druge infrastrukture, zatita kulturnog dobra,
zatita ivotne sredine i sl.).
Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se reenjem u
roku od 15 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od
dana dostavljanja reenja.
Na reenje iz stava 3. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo
nadleno za poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine,
ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor, u roku od 30
dana od dana dostavljanja reenja.
Stranka u postupku izdavanja dozvole za uklanjanje objekta, odnosno
njegovog dela, pored vlasnika objekta, jeste i vlasnik susednog objekta, ako se
njegov objekat neposredno granii sa objektom ije uklanjanje se trai.

lan 169.
Ako nadleni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna
opasnost za ivot i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraaja moe
otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obavetava
vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom.
 - 65 -

Reenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog

lana utvruje se rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju zavriti.
Ako se rekonstrukcija objekta ne zavri u utvrenom roku nadleni organ e
naloiti, odnosno odobrie reenjem, po slubenoj dunosti ili na zahtev
zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

lan 170.
Uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela moe da vri privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za
graenje objekata, odnosno za izvoenje radova.
Uklanjanjem objekta iz stava 1. ovog lana rukovodi odgovorni izvoa
radova.
Po izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, mora se izvriti
ureenje zemljita i odvoz graevinskog otpada, u skladu sa posebnim propisima.

1. Izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela

lan 171.
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na
osnovu ovog zakona, izvrava republiki, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne
samouprave nadlean za poslove graevinske inspekcije.
Organ iz stava 1. ovog lana duan je da formira posebnu organizacionu
jedinicu za izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela.
Nadleni graevinski inspektor dostavlja reenje o uklanjanju objekta,
odnosno njegovog dela sa zakljukom o dozvoli izvrenja reenja, organizacionoj
jedinici iz stava 2. ovog lana, u cilju sprovoenja.
Organ nadlean za poslove graevinske inspekcije, na predlog organizacione
jedinice iz stava 2. ovog lana, sainjava program uklanjanja objekata i odgovara za
njegovo izvrenje.
Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret izvrenika.
Ako izvrenik sam ne sprovede izvrenje reenja o uklanjanju objekta,
odnosno njegovog dela, reenje e se izvriti preko privrednog drutva, odnosno
drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, na teret izvrenika.
Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret budeta nadlenog
organa, do naplate od izvrenika.
Na zahtev organizacione jedinice iz stava 2. ovog lana, nadlena policijska
uprava e, u skladu sa zakonom, pruiti policijsku pomo radi omoguavanja
sprovoenja reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela.
Slubeno lice zaposleno u organizacionoj jedinici iz stava 2. ovog lana, po
izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela sainjava zapisnik o uklanjanju
objekta, odnosno njegovog dela, koji se dostavlja i organu nadlenom za poslove
katastra nepokretnosti.
 - 66 -

XII. NADZOR

1. Inspekcijski nadzor

lan 172.
Nadzor nad izvravanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu
ovog zakona, vri ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva.
Inspekcijski nadzor vri nadleno ministarstvo preko inspektora u okviru
delokruga utvrenog zakonom.
Autonomnoj pokrajini poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti
prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom
objekata za koje izdaje graevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona.
Optini, gradu i gradu Beogradu, poverava se vrenje inspekcijskog nadzora
nad izgradnjom objekata za koje izdaju graevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona.
Gradu Beogradu poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti
prostornog planiranja i urbanizma, na teritoriji grada Beograda, za izgradnju i
rekonstrukciju objekata do 800 m2 bruto razvijene graevinske povrine.
Poslove urbanistikog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer
arhitekture-master, odnosno diplomirani inenjer arhitekture ili diplomirani
graevinski inenjer-master, odnosno diplomirani graevinski inenjer, koji ima
najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i koji ispunjava i
druge uslove propisane zakonom.
Poslove graevinskog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer
graevinarstva-master, odnosno diplomirani inenjer graevinarstva ili diplomirani
inenjer arhitekture-master, odnosno diplomirani inenjer arhitekture, koji ima
najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i koji ispunjava i
druge uslove propisane zakonom.
Poslove inspekcijskog nadzora koji su ovim zakonom povereni optini moe
da obavlja i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena
graevinske ili arhitektonske struke, odnosno lice koje ima viu kolsku spremu
arhitektonske ili graevinske struke, najmanje tri godine radnog iskustva u struci,
poloen struni ispit i koje ispunjava i druge uslove propisane zakonom.

2. Prava i dunosti urbanistikog inspektora

lan 173.
Urbanistiki inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dunost
da proverava da li:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje izrauje
prostorne i urbanistike planove ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom
ispunjava propisane uslove;
2) je planski dokument koji se odnosi na organizaciju, planiranje i ureenje
prostora izraen i donet u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona;
3) su lokacijska dozvola i urbanistiki projekat, izraeni i izdati u skladu sa
ovim zakonom;
4) je glavni projekat, na osnovu koga je izdata graevinska dozvola, izraen
u skladu sa lokacijskom dozvolom, odnosno planskim dokumentom;
 - 67 -

5) se promene stanja u prostoru vre u skladu s ovim zakonom i propisima

donetim na osnovu zakona, odnosno da li se promene stanja u prostoru vre u
skladu sa pravilima i standardima struke;
6) je privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno javno
preduzee ili druga organizacija koje utvruje posebne uslove za izgradnju objekata i
ureenje prostora, kao i tehnike podatke za prikljuak na infrastrukturu, dostavilo
potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske
dozvole u propisanim rokovima.
Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje izrauje prostorne i
urbanistike planove ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom, privredno
drutvo, odnosno drugo pravno ili fiziko lice koje vri promene u prostoru, kao i
nadlena optinska, odnosno gradska, odnosno uprava grada Beograda, duni su da
urbanistikom inspektoru omogue potpun i nesmetan uvid u raspoloivu
dokumentaciju.

3. Ovlaenja urbanistikog inspektora

lan 174.
U vrenju inspekcijskog nadzora urbanistiki inspektor je ovlaen da
preduzima sledee mere:
1) da zabrani reenjem dalju izradu planskog dokumenta, ako utvrdi da
privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje izrauje planski dokument ne
ispunjava uslove propisane zakonom;
2) da naloi reenjem organu nadlenom za poslove urbanizma jedinice
lokalne samouprave, ponitavanje lokacijske dozvole i urbanistikog projekta, u roku
koji ne moe biti dui od 15 dana, ako utvrdi da ti akti nisu u skladu sa zakonom,
odnosno planskim dokumentom;
3) da naloi reenjem ministarstvu nadlenom za poslove prostornog
planiranja, odnosno organu nadlenom za poslove prostornog planiranja autonomne
pokrajine ponitavanje lokacijske dozvole, u roku koji ne moe biti dui od 15 dana,
ako utvrdi da lokacijska dozvola nije izdata u skladu sa zakonom, odnosno planskim
dokumentom;
4) da podnosi inicijativu pred drugostepenim organom za ponitaj
graevinske dozvole;
5) da obavesti nadleni organ, odnosno nadlenog inspektora i da
preduzme druge mere na koje je ovlaen, ako utvrdi da se promene stanja u
prostoru ne vre u skladu sa ovim zakonom i propisom donetim na osnovu zakona;
6) da obavesti organ nadlean za donoenje planskog dokumenta i da
predloi ministru nadlenom za poslove prostornog planiranja i urbanizma pokretanje
postupka za ocenu zakonitosti planskog dokumenta, ako utvrdi da planski dokument
nije donet u skladu sa zakonom ili da postupak po kojem je donet nije sproveden na
nain propisan zakonom;
7) da bez odlaganja obavesti ministra nadlenog za poslove prostornog
planiranja i urbanizma, ako utvrdi da organ nadlean za donoenje planskog
dokumenta nije u propisanom roku doneo planski dokument;
8) da preduzme mere protiv privrednog drutva ili drugog pravnog lica, ako
u propisanom roku ne dostave potrebne podatke neophodne za prikljuak na
tehniku i drugu infrastrukturu;
9) da preduzima i druge mere, u skladu sa zakonom.
 - 68 -

U sluaju iz stava 1. taka 1. ovog lana, privredno drutvo, odnosno drugo

pravno lice ili preduzetnik moe da nastavi sa izradom planskog dokumenta kad
otkloni utvrene nepravilnosti i o tome pismeno obavesti inspektora koji je doneo
reenje o zabrani izrade tog planskog dokumenta, a inspektor utvrdi da su
nepravilnosti otklonjene.
Kad urbanistiki inspektor utvrdi da je planski dokument donet suprotno
odredbama ovog zakona, predloie ministru nadlenom za poslove prostornog
planiranja i urbanizma da donese reenje o zabrani primene planskog dokumenta do
njegovog usklaivanja sa zakonom i o tome obavestiti organ nadlean za njegovo
donoenje.
Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma donee
reenje iz stava 3. ovog lana u roku od 15 dana od dana podnoenja predloga
urbanistikog inspektora.

4. Prava i dunosti graevinskog inspektora

lan 175.
Graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dunost da
proverava da li:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje gradi
objekat, odnosno lice koje vri struni nadzor, odnosno lica koja obavljaju pojedine
poslove na projektovanju ili graenju objekata, ispunjavaju propisane uslove;
2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvoenje radova izdata
graevinska dozvola i podneta prijava o poetku graenja;
3) je investitor zakljuio ugovor o graenju, u skladu sa ovim zakonom;
4) se objekat gradi prema tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata
graevinska dozvola, odnosno tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato
reenje o prijavi radova iz lana 145. ovog zakona;
5) je gradilite obeleeno na propisan nain;
6) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju
odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehnikim normativima i normama
kvaliteta;
7) je izvoa radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih
objekata, saobraaja, okoline i zatitu ivotne sredine;
8) na objektu koji se gradi ili je izgraen postoje nedostaci koji ugroavaju
bezbednost njegovog korienja i okoline;
9) izvoa radova vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i
obezbeuje knjigu inspekcije na propisani nain;
10) se u toku graenja i korienja objekta vre propisana osmatranja i
odravanja objekta;
11) je tehniki pregled izvren u skladu sa zakonom i propisima donetim na
osnovu zakona;
12) je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola;
13) se objekat koristi za namenu za koju je izdata graevinska, odnosno
upotrebna dozvola;
14) obavlja i druge poslove utvrene zakonom ili propisom donetim na
osnovu zakona.
 - 69 -

Graevinski inspektor je ovlaen da vri nadzor nad korienjem objekata i

da preduzima mere ako utvrdi da se korienjem objekta dovode u opasnost ivot i
zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugroava ivotna sredina i ako se nenamenskim
korienjem utie na stabilnost i sigurnost objekta.
U vrenju inspekcijskog nadzora, graevinski inspektor je ovlaen da ue na
gradilite i objekte u izgradnji, da trai isprave u cilju identifikacije lica, da uzima
izjave od odgovornih lica, fotografie ili saini video snimak gradilita ili objekta, kao i
da preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor, u cilju utvrivanja
injeninog stanja.
Graevinski inspektor je duan da prua strunu pomo u vrenju poverenih
poslova u oblasti inspekcijskog nadzora i da daje struna objanjenja i miljenja, kao
i da neposredno uestvuje u vrenju inspekcijskog nadzora kad je to neophodno.

5. Ovlaenja graevinskog inspektora

lan 176.
U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je ovlaen da:
1) naredi reenjem uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi
ili je njegovo graenje zavreno bez graevinske dozvole;
2) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30
dana za pribavljanje, odnosno izmenu graevinske dozvole, ako se objekat ne gradi
prema graevinskoj dozvoli, odnosno glavnom projektu, a ako investitor u
ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni graevinsku dozvolu, da naloi
reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;
3) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije zakljuio ugovor o
graenju, u skladu sa ovim zakonom;
4) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30
dana za pribavljanje graevinske dozvole, ako utvrdi da je za radove koji se izvode
na osnovu reenja iz lana 145. ovog zakona potrebno pribaviti graevinsku dozvolu,
a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi graevinsku dozvolu, da naloi
reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;
5) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30
dana za pribavljanje, odnosno izmenu graevinske dozvole, ako izgraeni temelji
nisu usklaeni sa glavnim projektom, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi
graevinsku dozvolu, da naloi reenjem uklanjanje izgraenih temelja;
6) naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je
nastavljeno graenje, odnosno izvoenje radova i posle donoenja reenja o
obustavi radova;
7) naloi reenjem uklanjanje privremenog objekta iz lana 147. ovog
zakona protekom propisanog roka;
8) naloi reenjem investitoru, odnosno vlasniku objekta zabranu daljeg
uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela, ako se objekat ili njegov deo uklanja bez
reenja o dozvoli uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela;
9) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije reenjem odredio
struni nadzor, u skladu sa ovim zakonom;
10) naredi sprovoenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.
 - 70 -

Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi se i na delove

objekta koji nisu opisani u reenju o ruenju, a nastali su nakon sastavljanja
zabelebe i ine jednu graevinsku celinu.

lan 177.
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:
1) se u toku graenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta,
saobraaja, okoline i zatitu ivotne sredine, naredie reenjem investitoru, odnosno
izvoau radova mere za otklanjanje uoenih nedostataka, rok njihovog izvrenja,
kao i obustavu daljeg izvoenja radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom
prinudnog izvrenja na teret investitora, odnosno izvoaa radova;
2) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju
ne odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehnikim normativima i normama
kvaliteta, obustavie reenjem dalje izvoenje radova dok se ne otklone utvreni
nedostaci;
3) gradilite nije obeleeno na propisan nain, odnosno pribavljena pismena
potvrda o usaglaenosti izgraenih temelja sa glavnim projektom, naloie reenjem
obustavu radova i odredie rok za otklanjanje nedostataka, koji ne moe biti dui od
tri dana;
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se doneti i usmenim izricanjem na licu
mesta, uz obavezu inspektora da pismeni otpravak izradi u roku koji ne moe biti
dui od pet dana. Rok za izvrenje i rok za albu poinju da teku od dana donoenja
usmenog reenja.

lan 178.
Ako graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, odnosno
lice kome je povereno vrenje strunog nadzora nad graenjem objekta, odnosno
izvoenjem radova ne ispunjava propisane uslove, zabranie reenjem dalje
izvoenje radova do ispunjenja uslova;
2) na objektu koji se gradi ili koji je izgraen postoje nedostaci koji
predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i
njegove okoline i ivot i zdravlje ljudi, zabranie reenjem korienje objekta ili
njegovog dela dok se ne otklone utvreni nedostaci;
3) se objekat za koji je izdata graevinska dozvola koristi bez upotrebne
dozvole, naredie investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne moe biti
krai od 30 ni dui od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u utvrenom roku
donee reenje o zabrani korienja objekta;
4) se objekat za koji je izdata graevinska i upotrebna dozvola koristi za
namenu koja nije utvrena graevinskom i upotrebnom dozvolom, naloie
pribavljanje graevinske dozvole, odnosno reenja iz lana 145. ovog zakona u roku
od 30 dana, a ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu, odnosno reenje iz
lana 145. ovog zakona u ostavljenom roku, donee reenje o zabrani korienja
objekta;
5) se korienjem objekta dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi,
bezbednost susednih objekata, bezbednost okoline ili ugroava ivotna sredina,
naloie izvoenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korienje objekta, odnosno
dela objekta;
 - 71 -

6) objekat za koji je izdata graevinska dozvola, koji nije zavren u roku

sadranom u prijavi poetka graenja objekta, odnosno izvoenja radova, naredie
reenjem investitoru da u roku koji ne moe biti krai od 30 ni dui od 90 dana, zavri
graenje objekta, odnosno izvoenje radova, a ako investitor ne zavri objekat u
ostavljenom roku, podnee prijavu za uinjeni prekraaj, odnosno privredni prestup.

lan 179.
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se u toku
graenja, odnosno korienja objekta ne vri propisano osmatranje, odnosno
odravanje objekta, naredie reenjem investitoru i izvoau radova, odnosno
korisniku objekta da uoene nepravilnosti otkloni.

lan 180.
Graevinski, odnosno urbanistiki inspektor duan je da na zahtev
Inenjerske komore Srbije dostavi reenje koje u vrenju inspekcijskog nadzora
donosi na osnovu ovog zakona.

lan 181.
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se
objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez graevinske dozvole, pored mera
propisanih ovim zakonom, naredie reenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilita.
Reenje iz stava 1. ovog lana izvrno je danom donoenja.
Mera iz stava 1. ovog lana sprovodi se stavljanjem slubenog znaka
zatvoreno gradilite, peaenjem graevinskih maina i pribijanjem kopije reenja iz
stava 1. ovog lana na vidnom mestu.
Jedan primerak izvrnog reenja kojim se nareuje zatvaranje gradilita,
graevinski inspektor dostavlja nadlenoj policijskoj upravi, koja e po potrebi pruiti
policijsku pomo radi omoguavanja sprovoenja izvrenja tog reenja.

lan 182.
Kad graevinski inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, utvrdi da je
investitor nepoznat, reenje, odnosno zakljuak o dozvoli izvrenja dostavlja se
pribijanjem na oglasnu tablu nadlenog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi,
odnosno upotrebljava.
Reenje i zakljuak iz stava 1. ovog lana smatra se dostavljenim danom
pribijanja na oglasnu tablu i objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava, o emu se
na originalnom arhivskom primerku reenja, odnosno zakljuka sainjava slubena
beleka, koja naroito sadri vreme i mesto dostave.

lan 183.
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, graevinski inspektor
donosi u sluajevima propisanim ovim zakonom.
Reenjem iz stava 1. ovog lana odreuje se rok u kome je investitor duan
ukloniti objekat ili njegov deo.
Reenjem iz stava 1. ovog lana graevinski inspektor odreuje da li je pre
uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat ruenja, kao i
nain izvrenja putem druge osobe u sluaju da investitor to sam nije uinio u roku
odreenom reenjem o uklanjanju.
 - 72 -

Izuzetno, graevinski inspektor, u sluajevima iz stava 1. ovog lana nee

doneti reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela (potporni zidovi,
pretvaranje tavanskog prostora u stambeni, otvaranje portala na fasadi i sl.), ako bi
tim uklanjanjem nastala opasnost po ivot i zdravlje ljudi ili susedne objekte ili sam
objekat, ve e investitoru reenjem naloiti vraanje u prvobitno stanje, u skladu sa
ovim zakonom.

lan 184.
Na reenje urbanistikog, odnosno graevinskog inspektora moe se izjaviti
alba u roku od 15 dana od dana prijema reenja.
Na reenje urbanistikog, odnosno graevinskog inspektora alba se
izjavljuje Vladi, preko ministarstva nadlenog za poslove urbanizma.
Na reenje urbanistikog inspektora autonomne pokrajine alba se izjavljuje
nadlenom izvrnom organu autonomne pokrajine, preko organa nadlenog za
poslove urbanizma autonomne pokrajine.
Na reenje urbanistikog inspektora grada Beograda alba se izjavljuje
nadlenom izvrnom organu grada Beograda.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog
reenja donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji
se grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja
gradske optine, donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje
objekata koji se grade na teritoriji grada Beograda, u skladu sa ovim zakonom.
alba izjavljena na reenje iz stava 1. ovog lana ne odlae izvrenje reenja.

XIII. LEGALIZACIJA OBJEKATA

lan 185.
Legalizacija, u smislu ovog zakona, jeste naknadno izdavanje graevinske i
upotrebne dozvole za objekat, odnosno delove objekta izgraene ili rekonstruisane
bez graevinske dozvole.
Graevinska dozvola iz stava 1. ovog lana izdae se za sve objekte
izgraene, odnosno rekonstruisane ili dograene bez graevinske dozvole, odnosno
odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Graevinska dozvola moe se izdati, u smislu ovog lana, i za objekte
izgraene na osnovu graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i
potvrenog glavnog projekta na kojima je prilikom izvoenja radova odstupljeno od
izdate graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog
projekta.
Upotrebna dozvola izdae se i za objekte izgraene na osnovu graevinske
dozvole, odnsono odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta, kod kojih
postoji odstupanje od tehnike dokkumentacije na osnovu koje je izdata graevinska
dozvola, odnosno od odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta, ako
ispunjavaju i druge uslove za korienje, a koriste se bez upotrebne dozvole.
Kad organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da objekat koji
se koristi, odnosno objekat ija je izgradnja zavrena bez graevinske dozvole,
odnosno bez odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta ispunjava
propisane uslove za graenje i korienje, graevinsku i upotrebnu dozvolu moe
izdati jednim reenjem.
 - 73 -

Kriterijume za utvrivanje naknade za ureivanje graevinskog zemljita u

postupcima legalizacije, za porodine stambene objekte do 100 m2, objekte
izgraene iz sredstva budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno
jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva
Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave,
utvrdie ministar nadlean za poslove graevinarstva u roku od 30 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.

lan 186.
Postupak legalizacije pokree se po zahtevu vlasnika bespravno izgraenog
objekta, odnosno njegovog dela.
Zahtev za legalizaciju podnosi se u roku od est meseci od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Vlasnici bespravno izgraenih objekata, odnosno delova objekta, koji su
podneli prijavu za legalizaciju po ranije vaeem zakonu u propisanim rokovima,
nemaju obavezu podnoenja zahteva u smislu stava 1. ovog lana, ve se ta prijava
smatra zahtevom u smislu ovog zakona.

lan 187.
Za objekte izgraene, odnosno rekonstruisane ili dograene bez graevinske
dozvole ne moe se naknadno izdati graevinska dozvola ako je objekat:
1) izgraen, odnosno rekonstruisan na zemljitu nepovoljnom za graenje
(klizita, movarno tlo i sl.);
2) izgraen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeuje
trajnost i sigurnost objekta;
3) izgraen na povrinama javne namene, odnosno zemljitu planiranom za
ureenje ili izgradnju javnih objekata ili javnih povrina za koje se utvruje opti
interes, u skladu sa posebnim zakonom;
4) izgraen, odnosno rekonstruisan u zoni zatite prirodnog ili kulturnog
dobra;
5) izgraen, odnosno rekonstruisan sa namenom koja je u suprotnosti sa
pretenom namenom u toj zoni;
6) izgraen, odnosno rekonstruisan na udaljenosti od susednog objekta
koja je manja od udaljenosti propisane odredbama Pravilnika o optim uslovima o
parcelaciji i izgradnji i sadrini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanistikim
uslovima za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje optinska, odnosno
gradska uprava (Slubeni glasnik RS, broj 75/03) koje se odnose na meusobnu
udaljenost objekata.
7) izgraen, odnosno rekonstruisan tako da je visina objekta vea od visine
propisane odredbama Pravilnika o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadrini,
uslovima i postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje
odobrenje za izgradnju izdaje optinska, odnosno gradska uprava (Slubeni glasnik
RS, broj 75/03) koje se odnose na visinu objekata.
Izuzetno od odredbe stava 1. taka 3) ovog lana nadleni organ e
naknadno izdati graevinsku i upotrebnu dozvolu za izgraen ili rekonstruisan
objekat javne namene, ako je taj objekat u funkciji javne namene.
Izuzetno od odredbe stava 1. ta. 6) i 7) ovog lana nadleni organ e
naknadno izdati graevinsku i upotrebnu dozvolu, ako podnosilac zahteva za
legalizaciju priloi overenu saglasnost vlasnika susednog objekta.
 - 74 -

Za objekte iz stava 1. ta. 6) i 7) ovog lana, moe se naknadno izdati

graevinska dozvola ako jedinica lokalne samouprave u roku od 90 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona donese odluku kojom moe na drugaiji nain
utvrditi uslove u pogledu udaljenosti od susednog objekta i visine objekta.
Ako jedinica lokalne samouprave ne donese odluku iz stava 4. ovog lana u
propisanom roku primenjuju se odredbe stava 1. ta. 6) i 7) ovog lana.

lan 188.
Uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za porodine
stambene objekte do 100 m2 i stambene objekte preko 100 m2 sa jednim stanom,
podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu,
odnosno pravu svojine na objektu, fotografije objekta i tehniki izvetaj o stanju
objekta, instalacija, infrastrukturne mree i spoljnjeg ureenja koji sadri geodetski
snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom graevinskom
povrinom u osnovi objekta i dokaz o uplati administrativne takse.

lan 189.
Uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za stambene objekte
sa vie stanova, stambeno-poslovne objekte, poslovne i proizvodne objekte podnosi
se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno
pravu svojine na objektu, fotografije objekta i zapisnik o izvrenom vetaenju o
ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, sa specifikacijom posebnih fizikih delova,
koji sadri geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto
razvijenom graevinskom povrinom, izraen od strane privrednog drutva, odnosno
drugog pravnog lica upisanog u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova i
dokaz o uplati administrativne takse.
Zahtev iz stava 1. ovog lana moe podneti i svaki vlasnik posebnog fizikog
dela objekta.
Reenje iz stava 1. ovog lana izdaje se za objekat, sa obaveznom
specifikacijom posebnih fizikih delova tog objekta.
Vlasnici posebnih fizikih delova u objektu za koje je izdato reenje iz stava
1.ovog lana, mogu ostvariti pravo upisa svojine na tim posebnim fizikim delovima u
javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Odredbe ovog lana ne primenjuju se na objekte iz lana 133. stav 1. ta. 2),
3), 4), 10) i 11) ovog zakona.
Uz zahtev za za naknadno izdavanje graevinske dozvole za objekte iz stava
5. ovog lana podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom
zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, projekat izvedenog objekta izraen u
skladu sa ovim zakonom, i dokaz o uplati administrativne takse.

lan 190.
Uz zahtev za izdavanje naknadnog reenja o prijavi radova za izgradnju
pomonih objekata podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na
graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu i fotografije pomonog
objekta.

lan 191.
Uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za objekte izgraene
iz sredstava budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice
lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva Republika Srbija,
 - 75 -

autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave podnosi se zapisnik o

izvrenom vetaenju o tehnikoj ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu
objekta, sa specifikacijom posebnih fizikih delova, koji sadri geodetski snimak
objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom graevinskom
povrinom u osnovi objekta, izraen od strane privrednog drutva, odnosno drugog
pravnog lica upisanog u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova.
Graevinsku dozvolu iz stava 1. ovog lana izdaje organ nadlean za
izdavanje graevinske dozvole. Izdata graevinska dozvola objavljuje se na oglasnoj
tabli nadlenog organa.
Na reenje kojim se izdaje graevinska dozvola iz stava 2. ovog lana moe
se izjaviti alba u roku od sedam dana od dana javnog oglaavanja, a ako je reenje
izdalo nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, moe se
tubom pokrenuti upravni spor.

lan 192.
Uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za radove na izgradnji
objekta za koji je izdato odobrenje za izgradnju po propisima koji su vaili do dana
stupanja na snagu ovog zakona, a kojim je odstupljeno od izdatog odobrenja za
izgradnju i potvrenog glavnog projekta, podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno
zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, projekat
izvedenog objekta izraen u skladu sa ovim zakonom i dokaz o uplati administrativne
takse.

lan 193.
Pored dokaza koji su propisani u l. 188. i 189. ovog zakona, kao dokaz o
reenim imovinsko-pravnim odnosima na graevinskom zemljitu smatra se i:
1) za objekat izgraen na graevinskom zemljitu u svojini drugog lica
pravnosnana sudska odluka kojom je utvreno pravo svojine na zemljitu, koju
vlasnik pribavi u skladu sa propisima o svojinskim odnosima;
2) za objekat izgraen na graevinskom zemljitu ugovor o prenosu prava
korienja, odnosno kupovini zemljita, koji je zakljuen do 13. maja 2003. godine
izmeu tadanjeg korisnika zemljita i podnosioca zahteva i koji je overen kod
nadlenog suda; ugovor o kupovini objekta ili objekta u izgradnji izmeu vlasnika,
odnosno korisnika zemljita i podnosioca zahteva, koji je overen kod nadlenog
suda; ugovor o suinvestiranju izgradnje objekta zakljuen izmeu vlasnika, odnosno
korisnika zemljita i podnosioca zahteva, koji je overen kod nadlenog suda;
pravnosnano reenje o nasleivanju; pravnosnano reenje o statusnoj promeni
privrednog drutva iz koga se na nesporan nain moe utvrditi pravni kontinuitet
podnosioca zahteva.

lan 194.
Organ nadlean za naknadno izdavanje graevinske dozvole utvruje da li je
uz zahtev podneta sva propisana dokumentacija, odnosno svi dokazi propisani ovim
zakonom.
Vlasnici bespravno izgraenih objekata koji su podneli prijave u skladu sa
ranije vaeim zakonom, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona, dostavljaju dokaze propisane ovim zakonom za legalizaciju. Ako je u
postupku podnet projekat izvedenog objekta, ne podnosi se tehniki izvetaj iz l.
188. ovog zakona, odnosno zapisnik iz l. 189. i 191. ovog zakona.
 - 76 -

Ako uz zahtev nisu podneti svi dokazi propisani ovim zakonom za legalizaciju,
nadleni organ je duan da zatrai dopunu dokumentacije, u roku koji ne moe biti
dui od 60 dana.
Ako u ostavljenom roku podnosilac ne izvri dopunu dokumentacije, organ
uprave e zahtev odbaciti zakljukom.
Protiv zakljuka iz stava 4. ovog lana je dozvoljena alba, a ako je po
zahtevu reavalo ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, moe se tubom
pokrenuti upravni spor.
Pravnosnaan zakljuak iz stava 4. ovog lana dostavlja se nadlenoj
graevinskoj inspekciji.

lan 195.
Kada nadleni organ utvrdi da je uz zahtev podneta sva propisana
dokumentacija i dokazi, pristupa odluivanju o mogunostima legalizacije, u skladu
sa ovim zakonom.
Ako nadleni organ utvrdi da ne postoji mogunost legalizacije, reenjem e
odbiti zahtev.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od
dana dostavljanja, a ako je reenje donelo nadleno ministarstvo, odnosno nadleni
organ autonomne pokrajine, moe se tubom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnanosti, reenje iz stava 2. ovog lana dostavlja se nadlenoj
graevinskoj inspekciji.
Ako nadleni organ utvrdi da postoji mogunost legalizacije, obavetava
podnosioca zahteva da u roku od 60 dana dostavi dokaz o ureivanju meusobnih
odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja ureuje graevinsko zemljite.
Po dostavljanju dokaza iz stava 5. ovog lana, nadleni organ u roku od 15
dana izdaje graevinsku i upotrebnu dozvolu jednim reenjem.
Pravnosnano reenje iz stava 6. ovog lana predstavlja osnov za upis prava
svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Organ nadlean za upis prava svojine u javnu knjigu o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima, prilikom upisa objekta stavlja zabelebu da je pravo
svojine na objektu utvreno na osnovu graevinske i upotrebne dozvole izdate u
postupku legalizacije, te da, s obzirom na minimalnu tehniku dokumentaciju koja je
propisana, Republika Srbija ne garantuje za stabilnost i sigurnost objekta.
Ako u propisanom roku podnosilac zahteva ne dostavi dokaz o ureivanju
meusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja ureuje graevinsko
zemljite, nadleni organ e zakljukom odbaciti zahtev.
Protiv zakljuka iz stava 9. ovog lana je dozvoljena alba, a ako je po
zahtevu reavalo ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, moe se tubom
pokrenuti upravni spor.
Pravnosnaan zakljuak iz stava 9. ovog lana dostavlja se nadlenoj
graevinskoj inspekciji.

lan 196.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva propisuje blie kriterijume iz
lana 187. ovog zakona, nain izrade i sadrinu tehnike dokumentacije propisane
za postupak legalizacije, projekta izvedenog objekta, kao i sadrinu i nain izdavanja
graevinske i upotrebne dozvole za objekte koji su predmet legalizacije.
 - 77 -

lan 197.
Ruenje objekata, koji su izgraeni, odnosno rekonstruisani ili dograeni bez
graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu
ovog zakona, nee se izvravati niti e se za te objekte donositi reenje o uklanjanju
do pravosnano okonanog postupka legalizacije.
Graevinski inspektor e doneti bez odlaganja reenje o uklanjanju objekta
ako reenje o ruenju nije doneto i ako utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo
graenje zavreno bez graevinske dozvole posle stupanja na snagu ovog zakona.

lan 198.
Pravnosnanim okonanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za
legalizaciju, stiu se uslovi za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
Pravnosnani akt iz stava 1. ovog lana nadleni organ bez odlaganja
dostavlja graevinskoj inspekciji.
Graevinski inspektor je duan da odmah po dobijanju akta iz stava 1. ovog
lana donese reenje o uklanjanju objekta, odnosno dela objekta, u skladu sa
odredbama ovog zakona, ako takvo reenje ve nije doneto.

lan 199.
Objekat koji se koristi za stanovanje, osim objekata iz lana 187. ovog
zakona, a za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ovim zakonom, moe
biti privremeno, do pravnosnanog okonanja postupka legalizacije, prikljuen na
elektroenergetsku, gasnu, telekomunikacionu ili mreu daljinskog grejanja, vodovod i
kanalizaciju.

lan 200.
Jedinice lokalne samouprave su dune da u roku od 90 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona, dostave ministarstvu nadlenom za poslove
graevinarstva spisak svih objekata izgraenih, odnosno rekonstruisanih ili
dograenih bez graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog
glavnog projekta do dana stupanja na snagu ovog zakona, a nisu porueni na
osnovu zakona koji prestaje da vai danom stupanja na snagu ovog zakona.
Spisak objekata iz stava 1. ovog lana sadri: datum izgradnje, odnosno
rekonstrukcije ili dogradnje objekta, namenu objekta, povrinu, ime vlasnika objekta,
kao i podatke o donetom reenju o ruenju.

XIV. OVLAENJE ZA DONOENJE PODZAKONSKIH AKATA

lan 201.
Ministar propisuje blie:
1) energetska svojstva i nain izraunavanja toplotnih svojstava objekata
visokogradnje, energetske zahteve za nove i postojee objekte, kao i uslove,
sadrinu i nain izdavanja sertifikata (lan 4);
2) tehnike standarde pristupanosti (lan 5);
3) tehnike propise o kvalitetu graevinskih proizvoda (lan 6);
4) uslove, nain voenja i pristupa, kao i sadrinu registra investitora (lan
8);
 - 78 -

5) sadrinu, nain i postupak izrade planskih dokumenata (l. 34, 46, 49. i
50);
6) uslove i kriterijume za su/finansiranje izrade planskih dokumenata (lan
39);
7) sadrinu i nain voenja i odravanja Centralnog registra planskih
dokumenata i lokalnog informacionog sistema planskih dokumenata (l. 43. i 45);
8) sadrinu informacije o lokaciji i lokacijske dozvole (l. 53. i 55);
9) nain javne prezentacije urbanistikog projekta (lan 63);
10) sadrinu i nain donoenja programa ureivanja graevinskog zemljita,
kao i kriterijume za odreivanje naknade za ureivanje graevinskog zemljita (l.
90. i 93);
11) sadrinu i nain izdavanja graevinske dozvole (l. 136. i 137);
12) nain, postupak i sadrinu podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za
izdavanje licence za izradu tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata za
koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i
uslove za oduzimanje tih licenci (l. 126. i 150);
13) sadrinu i nain vrenja kontrole tehnike dokumentacije (l. 129. i 131);
14) sadrinu i obim prethodnih radova, prethodne studije opravdanosti i
studije opravdanosti, sadrinu i nain pripreme tehnike dokumentacije (l. 111. i
116);
15) metodologiju i proceduru realizacije projekata od znaaja za Republiku
Srbiju (l. 111. -115);
16) izgled, sadrinu i mesto postavljanja gradiline table (lan 149);
17) sadrinu i nain voenja knjige inspekcije, graevinskog dnevnika i
graevinske knjige (lan 152);
18) sadrinu i nain voenja strunog nadzora (lan 153);
19) sadrinu i nain vrenja tehnikog pregleda, izdavanja upotrebne
dozvole, osmatranja tla i objekta u toku graenja i upotrebe i minimalne garantne
rokove za pojedine vrste objekata, odnosno radova (l. 154. i 158);
20) uslove, program i nain polaganja strunog ispita u oblasti prostornog i
urbanistikog planiranja, izrade tehnike dokumentacije i graenja (lan 161);
21) uslove i postupak izdavanja i oduzimanja licence za odgovornog
urbanistu, projektanta i izvoaa radova, kao i za odgovornog planera (lan 162);
22) sadrinu projekta ruenja (lan 168);
23) obrazac i sadrinu legitimacije urbanistikog i graevinskog inspektora,
kao i vrstu opreme koju koristi inspektor;
24) postupak donoenja i sadrinu programa uklanjanja objekata (lan 171);
25) izgled i sadrinu slubenog znaka, kao i postupak zatvaranja gradilita
(lan 181).
 - 79 -

XV. KAZNENE ODREDBE

1. Privredni prestupi

lan 202.
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni
prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako:
1) izradu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno
drugom pravnom licu koja ne ispunjava propisane uslove (lan 126);
2) kontrolu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno
drugom pravnom licu koje ne ispunjava propisane uslove (lan 129);
3) ne obezbedi vrenje strunog nadzora nad graenjem objekta (lan 153);
4) nastavi sa izvoenjem radova i posle donoenja reenja o njihovoj
obustavi (lan 176);
5) ne zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova u ostavljenom
roku (lan 178).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u
privrednom drutvu ili drugom pravnom licu, koje je investitor, novanom kaznom od
100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni
graevinski inspektor.

lan 203.
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni
prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:
1) gradi objekat bez graevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno
tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi ( lan 110);
2) postupa suprotno odredbama lana 152. ovog zakona;
3) nastavi sa graenjem objekta posle donoenja reenja o obustavi
graenja (lan 176).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u
privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove,
novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni
graevinski inspektor.

lan 204.
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni
prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice koje je ovlaeno da utvruje posebne
uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i tehnike podatke za prikljuak
na infrastrukturu, ako u propisanom roku ne dostavi potrebne podatke i uslove za
izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske dozvole (l. 46. i 54 ).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u
privrednom drutvu ili drugom pravnom licu, koje je ovlaeno da utvruje posebne
uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i tehnike podatke za prikljuak
na infrastrukturu, ako u propisanom roku ne dostavi potrebne podatke i uslove za
 - 80 -

izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske dozvole, novanom kaznom od

50.000 do 100.000 dinara (l.46. i 54).
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. i 2. ovog lana podnosi organ
nadlean za izdavanje lokacijske dozvole, odnosno nosilac izrade plana, a ako je
osniva tog pravnog lica jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina,
odnosno Republika Srbija, obavetava osnivaa o podnetoj prijavi za privredni
prestup.

3. Prekraji

lan 205.
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj
privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, ako ne omogui urbanistikom ili
graevinskom inspektoru vrenje nadzora u skladu sa ovim zakonom (l. 173. i 175).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom
drutvu ili drugom pravnom licu, novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi
organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole, odnosno nosilac izrade plana, a ako
je osniva tog pravnog lica jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina,
odnosno Republika Srbija, obavetava osnivaa o podnetoj prijavi za prekraj.

lan 206.
Novanom kaznom od 300.000 dinara kaznie se za prekraj privredno
drutvo ili drugo pravno lice koje je investitor objekta ako ne obezbedi pristup objektu
osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupanosti ( lan 5).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom
drutvu ili drugom pravnom licu, novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi
nadleni urbanistiki inspektor.

lan 207.
Novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj
privredno drutvo ili drugo pravno lice koje izrauje dokumente prostornog i
urbanistikog planiranja ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom, ako ne
omogui urbanistikom ili graevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u
raspoloivu dokumentaciju (l. 173. i 175).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili
drugom pravnom licu, novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi
nadleni urbanistiki, odnosno graevinski inspektor.

lan 208.
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj
privredno drutvo, odnosno druga organizacija, odnosno drugo pravno lice koje gradi
objekat, ako:
1) ne odredi lice koje rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem
radova ili ako odredi lice koje za to ne ispunjava propisane uslove (l. 151. i 152);
2) ne obavesti nadleni organ o zavretku izgradnje temelja (lan 152. stav
3);
 - 81 -

3) pismeno ne upozori investitora ili lice koje vri nadzor nad primenom
odredaba ovog zakona na nedostatke u tehnikoj dokumentaciji (lan 152. stav 6);
4) ne vodi graevinski dnevnik i graevinsku knjigu ili ne obezbedi knjigu
inspekcije (lan 152. stav 7. taka 5).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom
drutvu ili drugom pravnom licu koje gradi objekat, novanom kaznom od 500 do
50.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi
nadleni graevinski inspektor.

lan 209.
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30
dana kaznie se za prekraj odgovorno slubeno lice u nadlenom organu uprave
ako:
1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu
planskog dokumenta (lan 46);
2) ne izda informaciju o lokaciji, lokacijsku dozvolu, graevinsku dozvolu,
odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (l. 53, 56, 136. i 158);
3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta (lan 63);
4) ne dostavi zahtev graevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je
izdata privremena graevinska dozvola (lan 147);
5) ne saini program i ne sprovede izvrenje uklanjanja objekta (lan 171);
6) ne omogui urbanistikom odnosno graevinskom inspektoru potpun i
nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju (l.173. i 175);
7) ne preduzme propisane mere u vrenju inspekcijskog nadzora (l. 173. i
175);
8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgraenim bez
graevinske dozvole (lan 200).
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana
kazna i kazna zatvora do 30 dana.
lan 210.
Novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30
dana kaznie se za prekraj odgovorno slubeno lice u nadlenom organu uprave
ako:
1) izda lokacijsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu
ovog zakona (lan 54.);
2) izda graevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na
osnovu ovog zakona (l. 135. i 136.);
3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (lan 158.).

Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana

kazna i kazna zatvora do 30 dana.

lan 211.
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj
nadleni inspektor koji u sluajevima iz l. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i
 - 82 -

198. ovog zakona ne donese reenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku,
koji ne moe biti dui od sedam dana od dana saznanja za uinjeni prekraj.
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana
kazna i kazna zatvora do 30 dana.

lan 212.
Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj lice
koje je osnovalo radnju, a obavlja delatnost izrade tehnike dokumentacije i
izvoenja radova protivno odredbama ovog zakona (lan 126).
Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko
lice koje je investitor ako ne zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova u
ostavljenom roku (lan 178).

XVI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 213.
Danom stupanja na snagu ovog zakona Republika agencija za prostorno
planiranje osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br.
47/03 i 34/06) nastavlja sa radom, u skladu sa ovim zakonom.
Danom stupanja na snagu ovog zakona Inenjerska komora Srbije osnovana
Zakonom o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06) nastavlja
sa radom, u skladu sa ovim zakonom.
Komisije za planove obrazovane na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji
mogu nastaviti sa obavljanjem poslova do isteka mandata utvrenim aktom o
obrazovanju.

lan 214.
Privredna drutva i druga pravna lica koja obavljaju poslove za koje su ovim
zakonom propisani posebni uslovi, duna su da svoje poslovanje usklade sa
odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana njegovog stupanja na
snagu.
Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona poloila struni ispit
kojim je izvrena provera strune osposobljenosti za rad na poslovima odreenim
ovim zakonom po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog polaganja, kao i
lica kojima je tim propisima priznato pravo vrenja odreenih poslova, ispunjavaju
uslove za vrenje tih poslova i prema odredbama ovog zakona ako ispunjavaju i
ostale propisane uslove.

lan 215.
Optina, odnosno grad donee prostorni plan u roku od 18 meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Optina, grad i grad Beograd donee plan generalne regulacije, odnosno
planove generalne regulacije za sedite jedinice lokalne samouprave u roku od dve
godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Optina, grad i grad Beograd donee planove generalne regulacije za ostala
naselja, koji su predvieni za donoenje prostornim planom jedinice lokalne
samouprave, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do stupanja na snagu planskih dokumenata iz st.1, 2. i 3. ovog lana
primenjivae se postojei prostorni i urbanistiki planovi.
 - 83 -

Informacija o lokaciji i lokacijska dozvola izdavae se na osnovu postojeih

prostornih i urbanistikih planova do dana stupanja na snagu planskih dokumenata iz
st. 1, 2. i 3. ovog lana.
Postupak izrade i donoenja prostornog, odnosno urbanistikog plana
zapoet pre stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po odredbama ovog
zakona, osim za prostorne, odnosno urbanistike planove za koje je obavljen javni
uvid koji e se okonati po propisima po kojima su zapoeti.

lan 216.
Jedinice lokalne samouprave koje nisu donele prostorni plan optine do dana
stupanja na snagu ovog zakona, donee odluku o izradi prostornog plana jedinice
lokalne samouprave u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Prostorni plan optine, koji je donet do dana stupanja na snagu ovog zakona
uskladie se sa odredbama ovog zakona, u roku od 18 meseci od dana stupanja na
snagu ovog zakona, a odluku o usklaivanju prostornog plana sa odredbama ovog
zakona jedinica lokalne samouprave donee u u roku od tri meseca od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Grad Beograd e u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog
zakona, doneti odluku o izradi planova iz lana 20. stav 3. ovog zakona, a u roku od
18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona donee, u skladu sa ovim
zakonom, prostorne planove sa elementima prostornog plana jedinice lokalne
samouprave.
Jedinica lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima manje od
30.000 stanovnika donee odluku o izradi plana generalne regulacije za naseljeno
mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave, u roku od tri meseca od dana
stupanja na snagu ovog zakona. Stupanjem na snagu plana generalne regulacije
prestaju da vae generalni planovi, planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni
planovi i preispitani detaljni urbanistiki planovi, doneti u skladu sa ranije vaeim
zakonima o planiranju, koji su u suprotnosti sa planom generalne regulacije.
Jedinice lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima vie od
30.000 stanovnika, donee u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog
zakona, odluku o usklaivanju generalnog plana sa odredbama ovog zakona koje se
odnose na generalni urbanistiki plan i odluku o izradi planova generalne regulacije u
skladu sa ovim zakonom, na celom graevinskom podruju naseljenog mesta.
Stupanjem na snagu planova generalne regulacije, prestaju da vae odredbe
generalnog plana, planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni planovi i
preispitani detaljni urbanistiki planovi, doneti u skladu sa ranije vaeim zakonima o
planiranju, koji su u suprotnosti sa planom generalne regulacije.
Planovi detaljne regulacije, odnosno planovi generalne regulacije za
pojedinana naseljena mesta koja nisu sedite jedinice lokalne samouprave, ostaju
na snazi, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona koje se odnose na plan
generalne regulacije.
Planovi opteg ureenja, doneti po Zakonu o planiranju i izgradnji, usklauju
se sa odredbama ovog zakona koje se odnose na ematski prikaz ureenja
naseljenih mesta za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog
plana. Donoenjem prostornog plana jedinice lokalne samouprave usklaeni plan
opteg ureenja postaje sastavni deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave
kao ematski prikaz ureenja naseljenog mesta.
 - 84 -

lan 217.
Do stupanja na snagu planskih dokumenata predvienih ovim zakonom, za
izgradnju telekomunikacionih objekata, za koje se po ovom zakonu izdaje
graevinska dozvola, na podruju za koje nije donet urbanistiki plan ili urbanistikim
planom nije predviena izgradnja te vrste objekata, lokacijska dozvola se izdaje u
skladu sa uslovima organa, odnosno organizacija nadlenih za poslove
telekomunikacija, na osnovu godinjih planova razvoja telekomunikacionih mrea na
teritoriji Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

lan 218.
Reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i
drugih zahteva za reavanje o pojedinanim pravima i obavezama, podnetih do dana
stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po propisima koji su vaili do dana
stupanja na snagu ovog zakona.

lan 219.

Raniji sopstvenik, zakonski naslednik kao i lica na koja je raniji sopstvenik

preneo pravo korienja u skladu sa zakonom, kojima je do dana stupanja na snagu
ovog zakona utvreno pravo korienja na neizgraenom ostalom graevinskom
zemljitu u dravnoj svojini u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji
(Slubeni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06), ostaju nosioci prava korienja na tom
zemljitu, do donoenja zakona kojim e se urediti vraanje oduzete imovine.

Reenje kojim je utvreno pravo korienja iz stava 1. ovog lana predstavlja

osnov za podnoenje zahteva za izdavanje graevinske dozvole u skladu sa ovim
zakonom.

Pravo korienja iz stava 1. ovog lana ostaje u prometu.

lan 220.
Naknada za korienje graevinskog zemljita plaa se u skladu sa Zakonom
o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), dok se navedena
naknada ne integrie u porez na imovinu.

lan 221.
Odredba lana 4. stav 2. ovog zakona primenjivae se od dana stupanja na
snagu propisa koji donosi ministar nadlean za poslove graevinarstva, kojim se
blie propisuju uslovi, sadrina i nain izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima
objekta, u skladu sa ovim zakonom.

lan 222.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o planiranju i
izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06).
Do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona,
primenjivae se podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da vai
danom stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

lan 223.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije.