DRVNA GORIVA: VRSTE, KARAKTERISTIKE I POGODNOSTI

ZA GREJANJE

Podgorica, 2011.
Izdaje: SNV Montenegro

Ulica...

Podgorica, Republika Crna Gora

Autor: Prof. Dr Branko Glavonji, Univerzitet u Beogradu umarski fakultet,

brankogl@afrodita.rcub.bg.ac.rs

Fotografije: Prof.Dr Branko Glavonji

Lektor: Ime i prezime

Tehniki urednik: Ime i prezime

Korice: Ime i prezime

CIP
 SADRAJ

1. UVOD

2. STANJE POTENCIJALA I KORIENJA DRVNE BIOMASE ZA PROIZVODNJU

DRVNIH GORIVA U CRNOJ GORI-OPSTI PREGLED

2.1. UME CRNE GORE-AKTUELNO STANJE

2.2. KORIENJA DRVNE BIOMASE ZA PROIZVODNJU DRVNIH GORIVA U

CRNOJ GORI

3. DOPRINOS DRVNE BIOMASE RURALNOM RAZVOJU U CRNOJ GORI

4. DOPRINOS DRVNIH GORIVA UBLAAVANJU KLIMATSKIH PROMENA

5. JEDINICE MERE KOJE SE KORISTE U PROMETU DRVNIH GORIVA I

KOEFICIJENTI ZA NJIHOVO PRERAUNAVANJE U METRE KUBNE
KOMPAKTNE DRVNE MASE
6. ENERGETSKE VREDNOSTI DRVNIH GORIVA

7. UPOREDNI PREGLED MEUSOBNOG ODNOSA JEDINICA MERE ENERGIJE

8. VRSTE I KARAKTERISTIKE DRVNIH GORIVA

8.1. OGREVNO I CEPANO DRVO

8.2. DRVNA SEKA
8.3. DRVNI BRIKETI
8.4. DRVNI PELETI

9. UPOREDNI PREGLED TROKOVA GREJANJA SA RAZLIITIM VRSTAMA

GORIVA NA PRIMERU JEDNOG DOMAINSTVA U CRNOJ GORI
 SKRAENICE I ZNAENJA

EU Evropska unija

GWh Gigawat as

ha hektar

kWh Kilowat as

Nasipni metar kubni. U terminologiji drvne energije koristi se najee kao jedinica
nm3
mere za drvnu seku.

MWh Megawat as

MJ Mega dul

Metar kubni kompaktnog drveta. Predstavlja jedinicu mere koja se odnosi na

m3
zapreminu u potpunosti ispunjenu drvetom (bez upljina).

Prostorni metar. Koristi se kao jedinica mere za drvo sloeno u sloajeve sa

prm
upljinama (najee za prostorno i cepano drvo).

toe Tona ekvivalentne nafte

tatro Atro tona. Atro tona predstavlja teinu drvnog materijala ija vlanost iznosi 0%

v Vlanost u %
 PREDGOVOR

Energija na bazi drveta je dominantan izvor energije za preko dve milijarde ljudi u svetu,
posebno za domainstva u zemljama u razvoju. Biogoriva, posebno ogrevno drvo i drveni
ugalj (umur) trenutno uestvuju sa vie od 14% u ukupnoj svetskoj proizvodnji primarne
energije. Termin biogoriva obuhvata: vrsta goriva, biogas, tena goriva kao to su
bioetanol i biodizel koji se najvie proizvode iz eerne repe, eerne trske i kukuruza kao i
energiju iz ogrevnog drveta, drvenog uglja, poljoprivrednih ostataka i sporednih proizvoda,
ostataka u umarstvu, ivotinjskog ubriva i ostalo. Postojei scenariji pokazuju nastavak
rasta potranje za gorivima na bazi drveta u narednih nekoliko desetina godina.

U pojedinim zemljama u Africi biogoriva uetvuju sa oko 80% u ukupnoj proizvodnji

energije. Drvo i drveni ugalj (umur) kao najrasprostranjeniji oblici goriva na bazi drveta, su
od esencijalne vanosti za seoska domainstva ali i za siromana gradska domainstva u
mnogim zemljama u razvoju. Pored uobiajene upotrebe za grejanje i pripremu hrane, oni
predstavljaju vane izvore energije u mnogim procesnim industrijama ali i za proizvodnju
elektrine energije.

U razvijenim zemljama energija na bazi drveta (uglavnom za grejanje i proizvodnju

elektrine energije) poela je naglo da se koristi u poslednjoj dekadi kao ekoloki prihvatljiv
izvor energije zamenjujui, u sve veoj meri, fosilna goriva zbog sposobnosti da doprinese
smanjenju emitovanja gasova koji doprinose stvaranju efekata staklene bate.

Ukupna proizvodnja drveta u 2010.godini u svetu iznosila je oko 4,0 milijarde m3 od ega je
oko 2,4 milijarde m3 korieno kao ogrevno drvo. To znai da se blizu 60% od ukupne
svetske proizvodnje drveta koristi za energetske potrebe. Drugim reima, glavna primena
drvne biomase kako one iz uma tako i one izvan uma je primena za energiju.
 1. UVOD

Proglaavanje Crne Gore ekolokom dravom 1991. godine dalo je okvir za budui razvoj Crne
Gore kao drutva koje je opredijeljeno prema odrivom razvoju i zatiti ivotne sredine. Iako se
stanje visokih ekonomskih uma za vreme XX vijeka u smislu drvne zalihe znatno pogoralo, ume
su danas jedan od najznaajnih prirodnih ekosistema koji daju osnovu za odrivi razvoj Crne Gore.
Drvna biomasa, kao proizvod sa niskim negativnim uticajem na ivotnu sredinu jeste najznaajniji
domai proizvod za grejanje. Trgovina visokokvalitetnim drvnim i nedrvnim umskim proizvodima
(lekovito bilje, umsko voe i peurke) daje znaajan doprinos poboljanju ivota mnogih ruralnih
zajednica. One su glavno stanite divlje faune, i podravaju bogat diverzitet divljai i njima povezanu
delatnost lovstva. Predstavljaju kljuni faktor u ouvanju i ureenju voda i pruaju zatitu od erozije
na strmom terenu. ume vre neto absorpciju znaajnih koliina ugljen-dioksida i time pomau kod
spreavanja klimatskih promena. Pored toga, preduzea drvne industrije uestvuju u razvoju
nacionalne ekonomije, ime pomau razvoj mnogih siromanijih zajednica. (Izvod iz Nacionalne
umarske politike Crne Gore, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Crne Gore, Podgorica, 2008.).
2. STANJE POTENCIJALA I KORIENJA DRVNE BIOMASE ZA PROIZVODNJU
DRVNIH GORIVA U CRNOJ GORI-OPTI PREGLED

2.1. ume Crne Gore-aktuelno stanje

Ukupna povrina Republike Crne Gore iznosi 1.381.200 ha od ega prema statistikim pokazateljima
na ume i umsko zemljite otpada 743.609 ha ili 54% [1].

Slika 1. Karta umovitosti Crne Gore [4]

Od ukupne povrine ume obuhvataju 621 hiljadu hektara, dok neobraslo umsko zemljite ini 123
hiljade ha (grafikon 1).
 Grafikon 1. Uee uma i umskog zemljita u ukupnoj povrini Crne Gore [1]

Po stepenu umovitosti Crna Gora se nalazi na samom evropskom vrhu (grafikon 2). Naime, uz
skandinavske zemlje, sa 0,9 ha uma po glavi stanovnika, Crna Gora je jedna od najumovitijih
zemalja u Evropi, sa visokom vrednou i ogromnim potencijalom za rekreaciju i turizam. Slovenija
ima stepen umovitosti 58% (0,6/ha po stanovniku); Hrvatska 37% (0,47 ha po stanovniku); Srbija
29,1% (0,3 ha po stanovniku); Bosna i Hercegovina 41%; panija 30% i Austrija 38% [1], [2], [3].

Grafikon 2. umovitost prvih deset zemalja u Evropi u 2011.godini

Kada je u pitanju povrina uma na 1000 stanovnika Crna Gora zauzima sedmo mesto u Evropi
(grafikon 3).

Grafikon 3. Povrina uma na 1000 stanovnika u prvih deset zemalja u Evropi u 2011.godini [2]

ume i umska zemljita u dravnoj svojini zahvataju 500 hiljada ha ili 67%, dok ume i umska
zemljita u privatnom vlasnitvu ine 244 hiljade ha ili 33% (grafikon 4) [1].

Grafikon 4. Uee dravnih i privatnih uma u ukupnim povrinama pod umama [1]

Ukupne drvne zalihe u umama Crne Gore procjenjuju se na oko 72 miliona m3, od ega etinara
29,5 miliona m3 ili 41% i liara 42,5 miliona m3 ili 59%. Po funkciji ume namijenjene uzgoju drveta
pokrivaju 348 hiljada ha ili 81% svih uma. Udeo glavnih tipova uzgoja i koritenja je prikazan na
grafikonu 5.
Grafikon 5. Uee pojedinih tipova uma i neobraslog umskog zemljita u ukupnim povrinama
pod umama [1]

Zatitne ume zauzimaju 66 hiljada ha ili 16 %, dok ume u nacionalnim parkovima pokrivaju 12.975
ha ili 3%.

Ukupni prirast u umama u Crnoj Gori procjenjuje se na 1,5 miliona m3 [1]. Uprava za ume svake
godine konkursom za davanje koncesija daje na koritenje neto vie od 400 hiljada m3 i ako se na tu
koliinu dodaju potrebe stanovnitva za ogrevnim drvetom, maloprodaju i sanitarne sjee, dobija se
godinji iznos sjea od oko 700 hiljada m3 [1]. Sveukupni godinji obim sjea je znatno nii u odnosu
na godinji prirast to omoguava znatnu akumulaciju biomase u umama. Drugim reima to znai
da se umama u Crnoj Gori gazduje odgovorno i u skladu sa principima odrivosti.

2.2. Korienja drvne biomase za proizvodnju drvnih goriva u Crnoj Gori

Drvna biomasa iz umarstva, drvoprerade i vinogradarstva koristi se u najveoj meri za proizvodnju

drvnih goriva i energije u Crnoj Gori. U 2011.godini najzastupljenija drvna goriva u proizvodnji i
potronji bili su ogrevno drvo i drvni briketi. Godinja potronja ogrevnog drveta iznosi oko
260.000 m3, a drvnih briketa oko 800 tona. Znaaj drvne biomase i drvnih goriva za potrebe grejanja
je izuzetno veliki to potvruje i njihova zastupljenost u grejanju ukupnog broja domainstava
(grafikon 6).
Pored domainstava kao najznaajnije kategorije za potronju drvnih goriva ona se koriste i za
potrebe kola, ambulanti, domova zdravlja, pekara i peenjara. U tom smislu u toku 2011.godine
zapoela je instalacija opreme za korienje drvne seke za grejanje objekata od javnog znaaja
(kola, deije obdanite) u optini Mojkovac. Njegovim zavretkom on e postati prvo postrojenje na
drvnu seku u Crnoj Gori i kao takav dobar primer za budue projekte u oblasti korienja drvne
biomase u Crnoj Gori.
 Grafikon 6. Uee pojedinih energenata u grejanju stalno nastanjenih stanova u Crnoj Gori
u 2008.godini [5]

Ukupna koliina energije koja se dobije sagorevanjem navedenih koliina ogrevnog drveta i drvnog
briketa za potrebe grejanja domainstava i objekata od javnog znaja (kola, ambulanti, domova
zdravlja i deijih obdanita) u Crnoj Gori iznosi oko 670 miliona kWh/godinje. Kada bi se umesto
drvnih goriva za tu koliinu energije koristilo lo ulje i mazut njihov uvoz kotao bi dravu Crnu
Goru oko 102 miliona EUR/godinje. Navedeni primeri potvruju da drvna biomasa i drvna goriva
imaju veliki znaaj za Crnu Goru, jer direktno doprinose smanjenju njene uvozne zavisnosti.

3. DOPRINOS DRVNE BIOMASE RURALNOM RAZVOJU U CRNOJ GORI

Oko 60% stanovnitva u Crnoj Gori je vezano za selo i prostore koji su bogati umama [1]. Privatne
ume u Crnoj Gori zauzimaju 33% od ukupne povrine pod umama pa samim tim prihodi od
prodaje proizvoda koji se dobijaju seama predstavljaju najznaajnije prihode najveem broju
privatnih umovlasnika.
U mnogim seoskim podrujima u Crnoj Gori proizvodnja ogrevnog drveta od strane umovlasnika
predstavlja jo uvek najzastupljeniji vid proizvodnje. Meutim, zahtevi trita i novi trendovi u
potranji cepanog drveta uticali su i na umovlasnike i druga seoska domainstva da promene svoj
tradicionalni pristup u proizvodnji tzv. metarskog drveta i otponu sa proizvodnjom cepanog drveta
(slika 2).
Slika 2. Ponuda metarskog (levo) i cepanog drveta (desno) na putu Podgorica - Tuzi (Foto: B.
Glavonji, 2011.)

Cena cepanog drveta je za 10-12% vea u odnosu na metarsko drvo. Iz ovog primera moe se videti
da i malo poveanje stepena finalizacije kakvo je prelazak sa metarskog na cepano drvo utie na
poveanje prihoda seoskih domainstava.
Procene su da se iz privatnih uma u Crnoj Gori godinje proizvede oko 100.000 m3 ogrevnog
drveta u formi tzv. metarskog drveta. Na tako veliku koliinu drveta vee cene za nekoliko procenata
znae poveanje prihoda poljoprivrednih domainstava od nekoliko stotina hiljada eura (posmatrano
zbirno za navedenu koliinu).
Pored navedenog primera nove forme drvnih goriva kao to je drvna seka predstavljaju novu ansu
za ukljuivanje velikog broja radno sposobnog seoskog stanovnitva na poslove prikupljanja i
prodaje umskog drvnog ostatka. Praktini primeri i iskustva iz zemalja u okruenju Crne Gore
pokazuju da se dnevni uinak dva radnika uz korienje zaprege kree oko 20 prm umskog drvnog
ostatka (zavisno od dinamike rada, uslova terena i transportne distance do umskog kamionskog
puta) (slika 3). Po trenutnim cenama to bi znaio njihov prihod od oko 55 /danu.
 Slika 3. Izvlaenje umskog drvnog ostatka volovskom zapregom
(foro: B. Glavonji, avgust 2009.god.)

Pored navedenih, dodatna mogunost poveanja prihoda seoskog stanovnitva predstavljalo

bi njihovo organizovanje u lanac proizvodnje i distribucije drvne seke do gradskih toplana, ime bi
efekat multiplikacije njihovih prihoda bio znatno povean. Imajui u vidu preduzetniki duh koji
postoji kod velikog broja ljudi u skoro svim seoskim sredinama u Crnoj Gori, kao i pogodnosti koje
prua proizvodnja drvne seke u okviru sistema drvne energije, moe se oekivati u skorijoj
budunosti intenzivnije korienje umske drvne biomase i vee angaovanje seoskog stanovnitva
na prikupljanju i distribuciji iste.

4. DOPRINOS DRVNIH GORIVA UBLAAVANJU KLIMATSKIH PROMENA

Drvo kao prirodni materijal uz pomo suneve energije i ugljen dioksida iz atmosfere kroz proces
fotosinteze vezuje u svojim tkivima ugljenik, a isputa u atmosferu kiseonik neophodan za ivot na
Zemlji. S druge strane, prilikom sagorevanja drveta u atmosferu se isputa vezani ugljenik u vidu
ugljen-dioksida. Na taj nain drvo doprinosi kruenju ugljenika u prirodi vraajui apsorbovani
ugljenik u atmosferu. Isputene koliine ugljendioksida nastale tokom sagorevanja drveta ponovo
vezuje drugo drvee, to znai da se ne pojavljuje viak ugljendioksida u atmosferi kao posledica
korienja drveta kao energenta (slika 4). Zbog toga je drvo neutralan materijal sa stanovita emisije
ugljendioksida i njegovog uticaja na stvaranje efekta staklene bate koji predstavlja glavnog izazivaa
globalnog zagrevanja.
 Slika 4. Drvo i ugljen dioksid (CO2)

Iako se prilikom sadnje, see i transporta drveta iz ume koriste fosilna goriva, zagaenje atmosfere
koje tada nastaje je mnogo manje nego zagaenje koje bi nastalo korienjem fosilnih goriva za
grejanje, jer drvo tom prilikom, smanjuje emisije ugljen dioksida za 7-12 puta u odnosu na fosilna
goriva (lo ulje i ugalj).

Drvo je najistije gorivo

Ljudi u velikoj meri koriste fosilna goriva za proizvodnju svih vrsta energije. Svake godine, fabrike za
proizvodnju elektrine energije i automobili sagore koliinu fosilnih goriva kojoj je trebalo oko
500.000 godina da nastane. To godinje stvara 24 milijarde tona ugljen dioksida (CO2) i pretpostavlja
se da je razlog poveanja nivoa CO2 za 27% tokom poslednjih 100 godina. Sagorevanje drveta nema
neto efekat na ovaj podatak zato to prilikom sagorevanja drveta nastane ista koliina CO2 kao i kada
bi to drvo bilo ostavljeno da istruli u zemlji. Meutim, dok drvo raste vezuje se njegov ugljenik, i
na taj nain se zaustavlja doprinos drveta negativnim efektima CO2 koji bi inae nastali. Zbog toga se
znaajan doprinos ivotnoj sredini moe dati veim poumljavanjem i korienjem drveta u izgradnji
stambenih i poslovnih objekata kao i materijala za pakovanje umesto vetakih materijala. Posebno
veliki doprinos ivotnoj sredini moe se dati korienjem drveta umesto ostalih vrsta goriva jer je
drvo neutralan materijal sa stanovita primanja i isputanja ugljenika u atmosferu. To nije sluaj sa
ostalim vrstama goriva, a posebno ne sa mazutom i ugljem. Pri tom drvo je i obnovljiv materijal, a
time i gorivo to nije sluaj sa fosilnim gorivima. Sledee injenice najbolje pokazuju ulogu i vanost
drveta u nastojanjima da se ouva ivotna sredina i ublae klimatske promene u svetu:
- da bi se dobio 1m3 drvne zapremine tokom rasta drveta potrebna je 1 tona CO2 iz atmosfere;
- u 1m3 drvne zapremine u stablu koje raste nalazi se oko 250 kg ugljenika koji je uskladiten u
drvnim vlakancima i oko 750 kg kiseonika koji se isputa u atmosferu tokom proseca fotosinteze;
- ume u Evropi godinje apsorbuju oko 140 miliona tona ugljenika iz atmosfere u procesu
fotosinteze;
- sa povrine od 150 m2 ume ispuste u atmosferu toliko kiseonika u toku jedne godine da je ta
koliina dovoljna za potrebe jedne osobe;
- jedno stablo bukve staro 60 godina obezbeuje kiseonik za potrebe preko 10 osoba;
- jedno stablo bukve staro 60 godina apsorbuje CO2 koliko ispuste u atmosferu 6 osoba;
Drvo je najistije i najbezbednije gorivo koje danas postoji, posebno u odnosu na naftne derivate i
nuklearno gorivo, ali je i gorivo sa malim sadrajem azota i sumpora. To potvruju i podaci iz tabele
1.
Tabela 1. Emisija ugljen-dioksida (CO2) prilikom sagorevanja drvnih i ostalih vrsta goriva

Emisija ugljen-
Vrsta goriva dioksida u
kg/kWh energije

Gas 0,199

Gas u bocama 0,23

Mazut 0,27

Ugalj (prosek) 0,38

Cepano drvo 0,02113

Drvni pelet (pakovanaj u PVC dakovima) 0,03

Drvni pelet (pakovanja u dambo vreama) 0,03

Drvna seka 0,03

Briket 0,03

Prema istraivanjima sprovedenim u Velikoj Britaniji jedno domainstvo, u proseku, emituje u

atmosferu 8,2 tone ugljen-dioksida u toku jedne godine. Pri tom najvie CO2 se emituje u toku
grejanja prostorija i korienjem automobila. Meutim, veliku koliinu CO2 emituju i ureaji u
domainstvu koji rade i kada se ne koriste (slika 5).
 Slika 5. Emisija ugljen-dioksida jednog domainstva (levo) i mere za njegovo smanjenje
(desno)
Kada bi se preduzele samo male mere panje od strane svakog pojedinanog domainstva
predstavljene na slici 5 desno, mogla bi se smanjiti emisija CO2 sa 8,2 na 6,2 tone godinje, to se ne
bi u znaajnijoj meri odrazilo na potrebe i normalno funkcionisanje domainstva, a za atmosferu i
ivotnu sredinu to bi znailo mnogo imajui u vidu broj domainstava koji danas postoji u svetu.
Pravilnim sagorevanjem drvo proizvodi male koliine dima, a od pepela se proizvodi odlino
ubrivo. Dim koji nastaje sagorevanjem drveta ne sadri sumpor-dioksid, a koliine azot-dioksida su
veoma male i u granicama prihvatljivosti, to sve zajedno znai da sagorevanje drveta ne doprinosi
pojavi kiselih kia. Ova konstatacija se odnosi na drvo koje pravilno sagoreva. U sluajevima kada
drvo neefikasno sagoreva javljaju se vee koliine dima i neprijatni mirisi. Da bi se to svelo na
najmanju moguu meru danas se koriste pei u kojima drvo efikasno sagoreva uz uslov da sadraj
vlage u njemu bude na nivou vazduno suvog drveta (ispod 25%).
Veina potroaa kada razmilja o drvetu kao gorivu koje se koristi za grejanje, zamilja ga u onom
stanju u kojem se ono nalazi u prirodi (umi) tj. kao oblo drvo. Meutim, oblo drvo se na dananjem
stepenu razvoja tehnologije razliitim postupcima i sredstvima prerauje u razliite oblike podesne
za krajnju upotrebu koji imaju i razliitu energetsku vrednost. U tom smislu potroaima se danas
najee nude sledei oblici goriva na bazi drveta:

- cepano drvo
- drvna seka
- drvni briketi i
- drvni peleti.
U nastvku su predstavljene najznaajnije karakteristike za svaki od navedenih oblika kao i
komparativna analiza izmeu pojedinih oblika drvnih goriva i ostalih energenata kao to su gas,
mazut i elektrina energija.

5. JEDINICE MERE KOJE SE KORISTE U PROMETU DRVNIH GORIVA I

KOEFICIJENTI ZA NJIHOVO PRERAUNAVANJE U METRE KUBNE
KOMPAKTNE DRVNE MASE

U cilju lake trgovine (kupovine i prodaje) razliitim oblicima drvnih goriva u praksi se koriste
odgovarajui koeficijenti za preraunavanje njihovih jedinica mere (tabela 2).
Tabela 2. Jedinice mere pojedinih tipova drvnih goriva i koeficijenti za njihovo preraunavanje
(konverziju)

Sortimenti Kompaktno Ogrevno Ogrevno drvo Drvna seka

drvo (solid drvo cepano
wood) metarsko
sloeno rasuto Dimenzija Dimenzija
(finoa) G30 (finoa) G50

m3 prm prm nm3 nm3 nm3

1 m3 kompaktnog 1 1,43 1,2 2,0 2,43 3,03

drveta (solid wood)

1 prm ogrevnog 0,7 1 0,8 1,4 1,7 2,1

drveta metarskog

1 prm ogrevnog 0,85 1,2 1 1,7

cepanog drveta
sloenog

1 nm3 (nasipni metar) 0,5 0,7 0,6 1

ogrevnog cepanog
drveta u nasutom
stanju

1 nm3 drvne seke 0,41 0,59 1 1,2

finoe G30

1 nm3 drvne seke 0,33 0,48 0,8 1

finoe G50
 Slika 6. Odnos pojedinih jedinica mere drvnih goriva

Slika 7. Primer korienja koeficijenata za konverziju jedinica mere razliitih vrsta drvnih
sortimenata u metre kubne kompaktnog drveta

Poslednjih godina u mnogim zemljama Evrope u trgovini pojedinim drvnim gorivima (posebno
drvnom sekom) sve vie se koristi atro tona kao osnovna jedinica mere. Pri tom atro tona
predstavlja teinu drvnog materijala ija vlanost iznosi 0%. U tabeli 3 dat je odnos izmeu
atro tone i pojedinih jedinica mere koje se koriste u trgovini drvnim gorivima.
Tabela 3. Odnos atro tone i drugih jedinica mere za drvna goriva

tatro m3 (kompaktna Prostorni metar Nasipni metar

drvna masa) (prm) (nm3)

1 t atro 1,0 1,3-2,5 2,9 4,86

1 m3 0,4-0,75 1,0 1,43 2,43

1 prm 0,3 0,7 1,0 1,7

1 nm3 0,2 0,41 0,59 1,0

6. ENERGETSKE VREDNOSTI DRVNIH GORIVA

Za zadovoljavanje ljudskih potreba za energijom danas se koristi veliki broj razliitih energenata.
Jedan od veoma zastupljenih energenata predstavlja drvo i goriva na bazi drveta. Energija koja se
dobija iz drvnih goriva zavisi od vie faktora, a najznaajniji su vrsta drveta i sadraj vlage (vlanost).
Ovo tim pre to razliite vrste drveta drveta imaju razliite specifine gustine i pri razliitim
sadrajima vode daju razliite koliine toplotne energije. U tabelama 4 i 5 predstavljani su podaci o
energetskim vrednostima za bukvu i smru, kao najzastupljenijim drvnim vrstama za potrebe
dobijanja toplotne energije, pri razliitim procentima vlanosti.

Tabela 4. Energetske vrednosti drvnih goriva proizvedenih od bukve pri razliitim procentima
vlanosti

Bukva

Vlanost Kompaktno drvo (solid Ogrevno drvo (1 m) Drvna seka (G30)

wood)
(v)
Gustina Donja Gustina Donja Gustina Donja
u%
(kg/m3) toplotna mo (kg/prm) toplotna mo (kg/nm3) toplotna mo
(kWh/m3) (kWh/prm) (kWh/nm3)

0 680 3.400 476 2.380 272 1.360

10 697 3.088 488 2.162 279 1.235

15 707 2.931 495 2.052 283 1.172

20 718 2.773 502 1.941 287 1.109

25 744 2.665 521 1.865 298 1.066

30 798 2.629 558 1.840 319 1.052

35 859 2.587 601 1.811 344 1.035

40 930 2.538 651 1.777 372 1.015

45 1.015 2.481 711 1.737 406 992

50 1.117 2.412 782 1.688 447 965

Tabela 5. Energetske vrednosti drvnih goriva proizvedenih od smre pri razliitim procentima
vlanosti

Vlanost Smra

(v) Kompaktno drvo (solid Ogrevno drvo (1 m) Drvna seka (G30)

wood)
u%
Gustina Donja Gustina Donja Gustina Donja
(kg/m3) toplotna mo (kg/prm) toplotna mo (kg/nm3) toplotna mo
(kWh/m3) (kWh/prm) (kWh/nm3)

0 430 2.269 301 1.589 172 908

10 453 2.123 317 1.486 181 849

20 483 1.973 338 1.381 193 789

30 542 1.893 380 1.325 217 757

40 633 1.832 443 1.282 253 733

50 759 1.746 532 1.222 304 698

 7. UPOREDNI PREGLED MEUSOBNOG ODNOSA JEDINICA MERE ENERGIJE

U praksi vrlo esto postoji potreba poreenja toplotne moi (sadraja energije) izmeu fosilnih i
drvnih goriva. U tabeli 6 predstavljene su jedinice mere najznaajnijih fosilnih i drvnih goriva.
Tabela 6. Poreenje toplotne moi izmeu pojedinih fosilnih i drvnih goriva

Vrsta goriva Toplotna mo (srednja vrednost)

MJ kWh

Ekstra lako lo ulje 36,17 MJ/l (42,5 MJ/kg) 10 kWh/l (11,80 kWh/kg)

Lako lo ulje 38,60 MJ/l (41,5 MJ/kg) 10,70 kWh/l (11,50 kWh/kg)

Prirodni gas 36,00 MJ/m3 10,00 kWh/m3

Ugalj Pljevlja (sortiment kocka) 13,5 MJ/kg 3,75 kWh/kg

Koks 40/60 29,5 MJ/kg 8,20 kWh/kg

1kwh elektrine energije 3,6 MJ 1,kWh

1 kg drveta (v=20%) 14,4 MJ/kg 4,00 kWh/kg

Tabela 7. Ekvivalenti najee korienih jedinica toplotne energije

kWh MWh GWh TWh TJ PJ toe

1kWh 1 110-3 110-6 110-9 3,610-6 3,610-9 8610-6

1MWh 1103 1 110-3 110-6 3,610-3 3,610-6 8610-3

1GWh 1106 1103 1 110-3 3,6 3,610-3 86

1TWh 1109 1106 1103 1 3,6103 3,6 86103

1TJ 278103 278 278103 27810-6 1 110-3 23,9

1PJ 278106 278103 278 27810-3 1103 1 23,9103

1toe 11,6103 11,6 11,610-3 11,610-6 41,8710-3 41,8710-6 1

toe- tona ekvivalentne nafte predstavlja mernu jedinicu koja je jednaka koliini energije koja se oslobodi
sagorevanjem jedne tone lo ulja (mazuta).
8. VRSTE I KARAKTERISTIKE DRVNIH GORIVA

8.1. Ogrevno i cepano drvo

Ogrevno drvo predstavlja tradicionalno gorivo koje se koristi za razliite ljudske potrebe vekovima.
Najee dimenzije u kojima se danas proizvodi i distribuira su: 1,0 m; 0,5 m; 33 cm i 25 cm.
Ogrevno drvo u dimenzijama od 1,0 m i 0,5 m najee se koriste za kamine i picerije, a od 33 cm i
25 cm za grejanje i kuvanje u domainstvima. Za efikasno sagorevanje poeljno je da sadraj vlage u
ogrevnom drvetu bude ispod 25%, to se postie najee njegovim skladitenjem na razliite naine
(slika 8).

Slika 8. Naini slaganja ogrevnog drveta u cilju prosuivanja

Potrebe jednog domainstva za ogrevnim drvetom zavise od vie faktora, a pre svih od toga da li se
ono koristi samo za grejanje ili za grejanje i spremanje hrane. Pored navedenih bitne faktore
predstavljaju vrsta drveta, vlanost, dimenzije ogrevnog drveta i termika izolacija stambenih i drugih
objekata koji se greju.
Uobiajena potreba za ogrevnim drvetom u toku jedne grejne sezone za male stambene jedinice
(kue sa 2-3 prostorije) iznosi oko 5 m3, za objekte sa 4-5 odvojenih prostorija oko 10 m3, a za
tipina seoska domainstva oko 13 m3 (ukljuivi njegovu potronju za potrebe grejanja, pripremu
hrane, peenje rakije i suenje mesa). Pri tom jednom m3 kompaktnog drveta odgovaraju 1,43 prm
ogrevnog drveta sloenog u sloaj sa upljinama (slika 6 u sredini) ili oko 2,0 nm3 (nasipna metra
kubna) drveta u nasipnom stanju (slika 2 desno). Koliine i potronja zavise od brojnih faktora od
kojih su najznaajniji: klimatske karakteristike, povrina koja se greje, intenzitet grejanja, broj lanova
domainstva, karakteristike ureaja za sagorevanje, izolacija objekata koji se zagrevaju, vrsta i
vlanost drveta.
Proizvodnja cepanog drveta

Pratei zahteve trita, a pre svega zahtev potroaa da mogu da kupuju drvo za ogrev u koliinama
i u dimenzijama koje im odgovaraju (bez dodatnih trokova za kraenje metarskog drveta) mnogi
distributeri u svoju ponudu uvrstili su, pored metarskog, i cepano drvo. Za potrebe loenja u
domainstvima cepano drvo se proizvodi u duinama od 25 cm i 33 cm, a za potrebe picerija i za
loenje u kaminima u dimenzijama od 50 cm i 1,0 m.
Ovakva orjentacija distributera uticala je i na promene na tritu ogrevnog drveta. Zbog smanjene
potranje za metarskim drvetom, mnogi proizvoai otpoeli su sa proizvodnjom cepanog drveta u
navedenim dimenzijama. U tom smislu primenjuje se nekoliko razliitih tehnolokih postupaka, ali
je njihova zajednika karakteristika relativna jednostavnost.
U tehnolokim procesima kod kojih se najpre metarsko drvo grubo cepa na etiri dela, zatim krati
na zadate dimenzije pa tako iskraeni komadi ponovo cepaju na komade za krajnju upotrebu (slika
9) neto je nia produktivnost u odnosu na tehnoloke postupke kod kojih se najpre drvo krati na
odgovarajue dimenzije (trupie), a oni zatim cepaju na maini za cepanje (slika 10). U prvom
sluaju produktivnost po radniku iznosi 1 paleta dnevno, a u drugom postupku 5 paleta od 35 cm ili
3 palete od 25 cm dnevno.

1.

2.

3.

4.

Slika 9. Faze tehnolokog procesa proizvodnje cepanog drveta (postupak I)

1. 2.

3.

4. 5.

Slika 10. Faze tehnolokog procesa proizvodnje cepanog drveta (postupak II)

Kupovina cepanog (ogrevnog) drveta

Prilikom izbora vrste drvnog goriva vane su sledee karakteristike: vrsta drveta, dimenzije i sadraj
vlage. Odreene vrste drvnih goriva se prodaju po zapremini, a druge po teini. Ogrevno drvo se
prodaje najee po zapremini dok se briketi i pelete prodaju po teini. Sadraj vlage je od izuzetne
vanosti prilikom kupovine drveta za ogrev. Ovo iz razloga to u drvetu u svee poseenom stanju
uee vode u ukupnoj teini moe da iznosi od 35-60%. Pri tom, sagorevanje drveta koje ima veliki
sadraj vlage je oteano, a zagaivanje vazduha gustim dimom poveano.
Ogrevno drvo duine 25 cm i 33 cm se pakuje u palete dimenzija 1,0 1,0 1,8-2,0 m (duina
irina visina), a njihova distribucija od stovarita do mesta upotrebe se vri posebnim
kamionetima. Cepano drvo u duinama od 25 cm se pakuje u paletama u etiri reda, a u duinama
od 33 cm u tri reda.
Pored navedenog, ogrevno drvo je u ponudi i u mnogim supermarketima kao i na benzinskim
pumpama na kojima su sortimenti pakovani u vreice zapremine 0,04 m3 (40 litara) (slika 11).
 Slika 11. Razliiti oblici pakovanja cepanog drveta

Ogrevno drvo se najee prodaje po zampermini, a ree po teini zbog toga to izmeu 35% i 60%
od ukupne teine tek poseenog drveta sainjava voda. Prilikom kupovine cepanog (ogrevnog)
drveta vano je obratiti panju na sledee elemente:

- vrstu drveta,
- cenu i jedinicu mere vodei rauna da li se cena odnosi na kompaktno drvo, drvo sloeno u
sloajeve ili drvo u nasipnom stanju. U zavisnosti od jedinice mere i faktora za konverziju
potrebno je izvriti preraunavanje na metre kubne kompaktnog drveta, jer se na taj nain
najlake moe izvriti uporeivanje sa ostalim gorivima. U tom smislu odnos izmeu zapremine
kompaktnog drveta i drveta koje je sloeno u sloajeve sa vazdunim upljinama izmeu oblica
(cepanica) je 1:1,3-1,5, a odnos izmeu zapremine kompaktnog drveta i drveta u nasipnom
stanju (slika 2 desno) je 1:2. Pri tom potrebno je stalno imati u vidu da se kupovinom drveta
kupuje energija.

- da li naznaena cena ukljuuje i isporuku i ako da koja je maksimalna transportna distanca,

- sadraj vlage (tj, da li je drvo vazduno suvo ili ne). Pri tom, potrebno je od prodavca
(snabdevaa) zatraiti podatak koliko je proteklo vremena od see i izrade sortimenata do
momenta kada se drvo kupuje. Ovo iz razloga to svee poseeno drvo ima znatno manju
toplotnu mo u odnosu na toplotnu mo vazduno suvog drveta,
 - dimenzije sortimenata, posebno ako se vri kupovina cepanog drveta namenski za odreenu
vrstu pei za sagorevanje,
- da li drvo potie iz uma kojima se odrivo gazduje, tj. da li poseduje odgovarajui sertifikat
ili ne.

Kanali distribucije drveta za ogrev su

razliiti u razliitim zemljama. Jedan od
naina nabavke predstavlja mogunost
direktnog snabdevanja od preduzea koja
se bave proizvodnjom i distribucijom
ogrevnog drveta. Takva preduzea se
nalaze obino na periferijama velikih
gradova i u mogunosti su da potroae
snabdeju za vrlo kratko vreme svim
sortimentima ogrevnog drveta na kunu
adresu. Mnoga od tih preduzea imaju
razvijen elektronski sistem prodaje tako
da potroai putem interneta mogu
izvriti porudbinu i plaanje. Primer
jednog takvog preduzea predstavljen je
na slici 12.
Slika 12. Proizvoa i distributer ogrevnog drveta (Palmanova, Italija, septembar 2007. Foto: B.
Glavonji)
Transport paleta cepanog drveta vri se kamionetima, a njihov istovar iz kamioneta mini viljukarima
(slika 13) tako da potroai nemaju nikakvih dodatnih aktivnosti jer se palete sa cepanim drvetom
istovaraju na mesto koje oni odrede.

Slika 13. Izgled kamioneta za prevoz drvnog goriva (levo) i mini viljukata za istovar (desno)

Nabavka ogrevnog drveta u Crnoj Gori se vri na razliite naine od kojih su najzastupljeniji:
kupovina od preduzetnika, sea u sopstvenoj umi, kupovina kod privatnog umovlasnika ili kod
Uprave za ume i kupovina na stovaritima na kojima su u ponudi, pored drveta, i ostala vrsta
goriva, a pre svih ugalj.
Ogrevno drvo se prodaje,najee, u duini od 1,0 m, a koliina se obraunava u prostornim
metrima (prm). Sve do 2010. godine u Crnoj Gori bila je zastupljena samo jedna dimenzija ogrevnog
drveta - u duinama od 1,0 m. U grejnoj sezoni 2009/2010. godina u ponudi je pored tzv. metarskog
drveta bilo i cepano drvo u dimenzijama od 25 cm i 33 cm koje je bilo pripremljeno za direktnu
upotrebu (loenje) (slika 14). Cepano drvo se takoe prodavalo u prostornim metrima, a njegova
cena je bila vea za oko 10% u odnosu na sortimente u duinamma od 1,0 m.

Slika 14. Cepano drvo u ponudi privatnih preduzetnika u okolini Podgorice (foto: B. Glavonji,
2010.god.)

Sistemi (ureaji) za sagorevanje ogrevnog drveta

Za proizvodnju toplotne energije sagorevanjem ogrevnog drveta

danas se koristi veliki broj razliitih sistema (grejnih ureaja). Svi
oni se meusobno razlikuju ne samo po dizajnu, dimenzijama i
ceni ve i po efikasnosti u smislu maksimalnog iskorienja
energije.

Jedan od najmanje efikasnih sistema za proizvodnju toplotne

energije sagorevanjem drveta predstavljaju kamini. Koriste se za
zagrevanje jedne ili vie prostorija sagorevanjem drveta u sistemu
tzv. otvorenog plamena. Takav sistem sagorevanja je vrlo
atraktivan po svom izgledu ali vrlo neefikasan jer 75-80% toplote odlazi kroz dimnjak, a ostatak u
prostorije koje se zagrevaju. Pri tom i temperatura prostorije je neujednaena. Zbog toga je i
potronja drveta u takvim sistemima znatno vea u odnosu na ostale sisteme.

Efikasniji nain u odnosu na kamine predstavljaju sobne pei u kojima se

uz kontrolisani dovod vazduha postie energetska efikasnost i do 70%.
Pojedini modeli sobnih pei mogu imati pozadi ureaje u kojima se
zagreva voda koja greje radijatore u ostalim prostorijama ili koja slui za
ostale potrebe domainstva. Korisnici ovih pei trebali bi da poseduju
osnovne informacije o tome kako da ih koriste (kako da rukuju) u smislu
postizanja maksimalnih energetskih efekata i minimalnog zagaenja
vazduha.

Za sagorevanje drveta i proizvodnju toplotne energije koriste se i zidane pei

(tzv. keramike ili kaljeve pei). One imaju prostranu unutranju plamenu
zonu i mogu zadrati toplotu i do 24 asa nakon sagorevanja drveta.
Energetska efikasnost moe dostii i do 90% zbog ega se mogu koristiti i u
gradskim zonama u kojima, zbog prekomerne zagaenosti vazduha, postoje
ogranienja u pogledu sistema koji se mogu koristiti za proizvodnju toplotne
energije.

Najzastupljenije sisteme za sagorevanje drveta u domainstvima predstavljaju poreti (tednjaci).

Razlog su njihove viestruke funkcije jer omoguavaju zagrevanje prostorija,
pripremu hrane (kuvanje), zagrevanje vode, a noviji modeli i mini centralno
grejanje. Meutim, s obzirom da su klasini poreti konstruisani tako da
pored drveta mogu da koriste i ostala vrsta goriva, a pre svih ugalj, oni ne
predstavljaju ureaje u kojima se postie velika energetska efikasnost
prilikom sagorevanja drveta. Meutim, razvojem tehnologije u ovoj oblasti
na tritu su prisutni modeli poreta sa znatno veom energetskom
efikasnou u odnosu na klasine ureaje (u praksi poznate kao
smederevci).

Savremeni parni kotlovi koji su opremljeni odgovarajuim automatskim

sistemima sve vie su u upotrebi u domainstvima za centralno grejanje.
Kotlovi se najee pune runo dok su ostale funkcije automatizovane.
Karakterie ih visoka efikasnost koja se kree u granicama od 85-95%. Uz
kotao se nalaze ureaji (rezervoar za toplu vodu ili kolektor toplote,
pumpe, merai pritiska i temperature i drugo) koji omoguavaju kruni tok vode kao medija za
zagrevanje radijatora u prostorijama koje se zagrevaju.

Izbor ureaja (sistema) za sagorevanje drveta zavisi od vie faktora, a neki od znaajnijih su cena,
veliina prostora za zagrevanje, tradicija i navike potroaa, dostupnost pojedinih sistema na tritu,
multifunkcionalnost (grejanje i kuvanje), informisanost potroaa o prednostima i nedostacima
pojedinih sistema i drugi.

8.2. Drvna seka

Drvna seka predstavlja drvno gorivo koji se dobija usitnjavanjem drveta na sitne komade tako da
moe biti koriena u automatskim kotlovima za
grejanje veih individualnih kua, stambenih
zgrada, javnih ustanova ili ustanova drutvene
namene. Dobija se najee usitnjavanjem drveta,
krupnog i sitnog ostatka iz ume, drvnog ostatka
koji nastaje u procesu prerade drveta, drveta iz
sektora graevinarstva, ambalanog drveta kao i
drveta izvan ume (parkovi, drvoredi i sl.) (slika
15).

Slika 15. Izgled drvne seke

Drvna seka predstavlja ekonomian nain korienja drveta kao energenta iz razloga to se moe
koristiti kao gorivo sa relativno visokim sadrajem vlage, od 20-30%. Takoe manipulacija drvnom
sekom je relativno jednostavna i ne zahteva ozbiljnija ulaganja u opremu i ureaje za njen transport
od mesta skladitenja do mesta gde se nalaze kotlovi. Zbog svojih karakteristika najee se koristi
kao energent za kotlove u opsegu od 40 kW do nekoliko megavata za proizvodnju toplotne ali i
kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije (Combined Heat and Power-CHP).
Glavna sirovina za proizvodnju drvne seke potie iz:
a) umarstva

Cela stabla, granjevina (krupna i sitna), ostaci prilikom see

i izrade drvnih sortimenata, panjevi i korenje.
 b) Prerade drveta
Ostaci iz pilanske prerade drveta (okrajci, okorci, odresci i
drugi) kao i ostaci iz finalne prerade drveta.

c) Reciklirano drvo
Ponovnim korienjem ambalanog drveta, predmeta od
drveta iz domainstava kao i drveta iz graevinarstva.
Prilikom upotrebe ovog drveta mora se voditi rauna da je
isto oieno od metalnih i plastinih ostataka, da ne sadi
lepkove i da nije tretirano lakovima.

Kvalitet drvne seke

Kvalitet drvne seke je od velike vanosti za pouzdan rad kotlova. Kljuni prametri koji odreuju
kvalitet drvne seke su: vrsta materijala, dimenzije i vlanost.
Vrsta materijala
Za proizvodnju drvne seke u umarstvu idealan polazni materijal predstavlja vazduno suvo oblo
drvo (slika 16). Ovrci i granjevina (slika 17) takoe predstavljaju podesan polazni materijal, ali su
iskustva u korienju drvne seke proizvedene od ovih sortimenata pokazala neto vei procenat
uea pepela u odnosu na seku dobijenu iz oblog drveta.

Slika 16. Sloaj oblog drveta smre za Slika 17. Sloaj granjevine za proizvodnju
proizvodnju drvne seke (foto: B. drvne seke (foto: B.Glavonji)
Glavonji)
U pojedinim zemljama Evropske unije (primer Finska) za proizvodnju drvne seke koriste se panjevi
i korenje (slika 18).

Slika 18. Panjevi i korenje kao materijal za proizvodnju drvne

seke (Finska, foto: A. Asikainen)

Dimenzije

Dimenzije drvne seke su od veoma velike vanosti za pouzdan rad kotlova. U najveem broju
sluajeva problemi u radu kotlova (posebno zaguenje) prouzrokovani su neodgovarajuim
dimenzijama drvne seke ili njenim loim kvalitetom. Za male kotlove duina drvne seke ne bi
trebala da prelazi 50 mm, a uee sitnih komada (< 1mm ) ne bi trebalo da bude vee od 5% u
ukupnoj masi. Optimalna duina drvne seke se kree u rasponu od 8-30 mm.

Vlanost

Vlanost drvne seke ima veoma veliki uticaj na njenu toplotnu mo. Vea vlanost prouzrokuje i
veu potronju energije u smislu njenog svoanja na meru u kojoj drvo moe efikasno da sagoreva.
Poveani sadraj vlage esto remeti optimalne uslove pri kojima se postiu najvei energetski efekti
pri sagorevanju drveta, a esto dovodi i do znaajnih gubitaka. Zbog toga je od velike vanosti i za
korisnika i za snabdevaa drvnom sekom precizirati prihvatljiv opseg njene vlanosti.
Svaki kotao ima svoj radni opseg u pogledu vlanosti goriva koje se koristi i on u velikoj meri zavisi
od njegovih tehnikih karakteristika (gorionika i drugih). Za kotlove snage ispod 100 kW optimalna
vlanost drvne seke iznosi od 20-30%. Za postizanje ove vlanosti od velike vanosti je vlanost
polaznog materijala, klimatski uslovi ali i karakteristike samog skladita drvne seke. Ukoliko je
vlanost polaznog materijala u granicama od 40-60% preporuka je da se od njega ne proizvodi drvna
seka dok sadraj vlage ne dostigne nivo vazduno suvog drveta. Ovo iz razloga to je potrebno
manje vremena da sadraj vlage u polaznom materijalu dostigne nivo vazduno suvog drveta (oko
25%) nego to bi to bilo u sluaju da se od vlanog polaznog materijala proizvede drvna seka, a
zatim ona sui do optimalne vlanosti. Da je vlanost vana karakteristika drvne seke potvruje i
primer na tritu Austrije na kome cene drvne seke zavise od njene vlanosti, i to:
 I cenovni razred: do 20% vlanosti
II cenovni razred: 20-25% vlanosti
III cenovni razred: 26-30% vlanosti
IV cenovni razred: 31-35% vlanosti
V cenovni razred: preko 35% vlanosti
Merenje vlanosti drvne seke vri se sa razliitim
ureajima koji imaju razliitu preciznost, brzinu
odreivanja vlanosti, a samim tim i cenu. Zbog toga izbor
ureaja za merenje vlanosti drvne seke zavisi od
zahtevane preciznosti i brzine kojom se ona eli odrediti.
Na slici 19 predstavljen je model ureaja koji je esto
zastupljen u praksi, a koga karakterie relativno brzo
odreivanje vlanosti sa relativno visokom tanou.
Ureaj je u kompletu sa epruvetom odgovarajuih
dimenzija (pre svega duine) koje omoguavaju da se u nju
naspe potrebna koliina drvne seke. Duina sondi ovog
ureaja je do 70 cm to omoguava visoku preciznost
merenja jer se vlanost meri na itavom uzorku (epruveti).
S obzirom da vlanost ima glavni znaaj za odreivanje
cena to ju je potrebno to preciznije izmeriti. Ova
konstatacija se posebno odnosi na isporuke proizvoaa i
trgovaca velikim toplanama ija je godinja potronja
nekoliko stotina tona. U takvim isporukama svaki
procenat vlanosti moe da znai veliki gubitak ili dobitak
za isporuioca ili korisnika. U tom smislu danas je u praksi
najee zastupljen sistem isporuke po teini u atro
tonama.
Slika 19. Ureaj za merenje vlanosti drvne seke

Atro tona predstavlja teinu apsolutno suvog drveta (sadraj vlage 0%). Pri ovoj vlanosti drvo ima
maksimalnu energetsku vrednost. To znai da tada kupac kroz cenu drvne seke plaa energiju, a ne
vodu. Praktian nain obrauna isporuke i plaanja drvne seke dat je na sledeem primeru:
Primer 1. Neto teina drvne seke bukve je 5.500 kg, a njena izmerena vlanost
30% (znai 70% predstavlja ista drvna masa). Energetska vrednost 1 kg drveta
bukve vlanosti 0% iznosi 5,0 kWh/kg (izvor: Austrijska Agencija za Energiju). U
konkretnom primeru kupac je kupio sledeu koliinu energije:

5.500 kg x 0,7 = 3.850 atro kg x 5,0 kWh/kg = 19.250 kWh

Imajui u vidu nain obrauna atro teine i energije drvne seke to su i njene cene znatno vie u
odnosu na cene drvne seke koja se isporuuje i obraunava sa odreenim procentom vlanosti.

Proizvodnja i skladitenje drvne seke

U zavisnosti od polaznog materijala, proizvodnja drvne seke obavlja se uglavnom na mestu ili u
blizini na kome se taj materijal nalazi. Osnovni razlozi za ovakav pristup su ekonomske prirode.
Za proizvodnju drvne seke iz umskih ostataka koriste se najee pokretne drobilice sa sopstvenim
ili pogonom od neke prikljune maine (traktor i sl.) (slika 20).

Slika 20. Pokretna drobilica sa sopstvenim pogonom (levo) i pogonom na traktorsku

osovinu (desno) (foto: B. Glavonji)

Tako proizvedena drvna seka transportuje se uglavnom u kamionskim ili u traktorskim prikolicama
do skladita, a kamionima- kontejnerima do velikih toplana i drugih potroaa (fabrike ploa na bazi
drveta). Ukoliko je drvna seka proizvedena od polaznog materijala ija je vlanost bila ispod 25%,
ona se skladiti u zatvorenim skladitima (slika 21) (uz povremeno meanje i provetravanje), a ako je
proizvedena od polaznog materijala ija je vlanost bila iznad 25% ona se skladiti u poluzatvorenim
skladitima (slika 22).
 Slika 21. Zatvoreno skladite drvne Slika 22. Poluzatvoreno skladite drvne
seke (Wels, UK, 2007. Foto: B. seke (Warth, Austrija, jun 2007. Foto:
Glavonji) B. Glavonji)

Klase kvaliteta drvne seke

Razvrstavanje drvne seke u odgovarajue klase kvaliteta se vri u zavisnosti od sledeih parametara:
vlanosti, veliine i granulometrijskog sastava (skala veliina).
U razliitim zemljama razliiti su i kriterijumi za razvrstavanje
drvne seke u pojedine klase. U tabeli 8 je predstavljen sistem
razvrstavanja prema EN standardu 14961 koji definie veliine
komada drvne seke, procentualnu zastupljenost sitnih,
srednjih i krupnih komada u ukupnoj koliini koja se
isporuuje, vlanost i maksimalni sadraj pepela. Pored ovog
standarda u praksi su zastupljeni naini odreivanja klasa
kvaliteta drvne seke prema drugim standardima (NORM
M7 133).
Tabela 8. Tehnike specifikacije za drvnu seku prema EN 14961

Dimenzije u mm

Glavna frakcija > 80% Sitna (fina) frakcija < Krupna (gruba) frakcija
mase 5% < 1% (maksimalna
duina komada)

P16 3,15 P 16 mm < 1mm >45 mm, a < 85mm

P45 3,15 P 45 mm < 1mm > 63 mm
P63 3,15 P 63 mm < 1mm >100 mm
P100 3,15 P 100 mm < 1mm > 200 mm

Vlanost (w-% u trenutku isporuke)

M20 20% Osuena

M30 30% Podesna za skladitenje
M40 40% Ograniena za skladitenje
M55 55%
M60 65%
Pepeo (% od suve baze)

A0,7 0,7%
A1,5 1,5%
A3,0 3,0%
A6,0 6,0%
A10,0 10,0%

Prilikom uspostavljanja kupoprodajnog odnosa veoma je vano dogovoriti sve elemente klase
kvaliteta u kojima se drvna seka isporuuje kako bi se spreili kasniji sporovi koji mogu nastati ako
isporuena koliina sadri vei procenat sitnog materijala (tzv. praine) ili pak vei procenat krupnih
estica. U oba sluaja nastaju problemi u radu kotlova.

KOTLOVI NA DRVNU SEKU

Kotlovi na drvnu seku su se razvili za poslednjih etrdesetak godina do te mere da su danas postali
veoma pouzdani i prefinjeni automatski sistemi. irom Evrope hiljade kotlovskih instalacija na drvnu
seku snabdevaju toplotnom energijom privatna domainstva u gradovima i na selima, javne
ustanove (kole, bolnice, deija obdanita) i gradske toplane. U zavisnosti od objekta koji se greje i
namene kotlovi na drvnu seku podeljeni su generalno u tri grupe:
I grupa obihvata kotlove snage do 100 kW koji se najvie koriste u individualnim domainstvima;
II grupa obuhvata kotlove snage od 100 1000 kW sa pokretnom reetkom koji se koriste za
grejanje veih pojedinanih objekata kao i za gradske toplane.
III grupa kotlova su snage iznad 1000 kW i koriste se za proizvodnju industrijske energije ili za
kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije (CHP).
U mnogim zemljama Evrospke unije, pored gradskih toplana, drvna seka kao glavno gorivo koristi
se i u seoskim sredinama za grejanje kola, domova zdravlja, javnih objekata ali i privatnih
domainstava kako u sistemu individualnog tako i u sistemu centralnog grejanja.
U mnogim gradovima drvnu seku kao glavno gorivo koriste javne gradske toplane ali i brojne
privatne kompanije koje se bave proizvodnjom i distribucijom toplotne energije u sistemima
centralnog grejanja. Privatne toplane sa kotlovima snage od 250 kW do 1,5 MW imaju u potpunosti
automatizovan sistem rada koji se odvija bez prisustva operatera. Jedina uloga operatera sastoji se u
redovnom punjenju skladita za drvnu seku iz kojih se sistemom spiralnih transportnih ureaja
seka doprema do kotlova u kojima se vri sagorevanje i proizvodnja toplotne energije (slika 23).

Slika 23. Unutranjost toplane na drvnu seku (levo) i spiralni transporter za

dopremanje seke iz skladita do kotla (desno)(toplana u Winerneustadtu, Austrija,
2007. Foto:B. Glavonji)
TROKOVI TRANSPORTA DRVNE SEKE

Iskustva iz Austrije pokazuju da se, posmatrano sa stanovita ekonominosti, snabdevanje drvnom

sekom moe vriti do 80 km udaljenosti od toplane. Naime, brojna poljoprivredna domainstva,
privatni umovlasnici i javna preduzea kao proizvoai drvne seke uestvuju u snabdevanju javnih
i privatnih toplana na dva naina: u odreenim sluajevima drvnu seku prodaju kao svoj krajnji
proizvod, a u veini sluajeva uestvuju u ceni kWh koji se naplauje od krajnjih potroaa. Uee u
ceni kWh zavisi od kvaliteta drvne seke.
Cena drvne seke zavisi od vie faktora, a jedan od znaajnijih je transportna distanca izmeu
skladita u kome je skalditena i toplane u kojoj se koristi kao gorivo. Prikaz cena u zavisnosti od
transportne distance u izabranim zemljama Evropske unije dat je na grafikonu 7.

Grafikon 7. Cena kotanja drvne seke na razliitim transportnim distancama od toplane u

izabranim zemljama Evropske unije (prema: A. Asikainen, Finska, april 2008.g.)
Najnia cena drvne seke na transportnoj distanci od 100 km je u Poljskoj i Maarskoj, a najvea u
Velikoj Britaniji i Francuskoj.
Prilikom izrade projekata za snabdevanje toplana drvnom sekom potrebno je uzeti u obzir
raspoloivost drvne seke u potrebnim koliinama, transportne distance i cenu kotanja.

8.3. Drvni briketi

Drvni briketi predstavljaju kompaktne forme drvnih goriva koji se dobijaju fizikim sabijanjem
usitnjenog drvnog materijala u odgovarajuim presama (mehanikim i hidraulinim).
Za proizvodnju kvalitetnog drvnog briketa potrebno je obezbediti nekoliko kljunih uslova i to:
dovoljnu koliinu i odgovarajuu granulaciju drvnog ostatka, zadovoljavajui nivo vlanosti i
odgovarajuu opremu za proizvodnju briketa.
U zavisnosti od karakteristika navedenih uslova zavisi i kvalitet drvnih briketa. Potrebna koliina
drvnog ostatka za proizvodnju jedne tone briketa zavisi i od vrste drveta. Pod uslovom da je drvni
materijal zadovoljavajue vlanosti za jednu tonu drvnog briketa cilindrine forme potrebno je oko
1,5 m3 drvnog materijala.
Drvni ostatak pojavljuje se u razliitim oblicima i granulacijama, a najee kao sitna piljevina,
bruevina, strugotina i komadni ostatak malih dimenzija.
Od navedenih vrsta drvnog ostatka jedino sitna piljevina, bruevina i strugotina imaju
zadovoljavajuu granulaciju. Bitno je napomenuti da suvie sitan drvni ostatak nije podesan za
briketiranje jer je u procesu proizvodnje jako teko ostvariti koherentnost i vrstou briketa.
vrstoa i koherentnost briketa postiu se odgovarajuom pripremom polaznog materijala,
veliinom pritiska u presama kao i ligninom koji predstavlja prirodno vezivo koje se nalazi u drvnim
vlakancima.
Krupni drvni ostatak se mora usitniti na odgovarajuu granulaciju u, za to predvienim, specijalnim
mainama koje na sebi imaju izlazno sito kojim se regulie granulacija.

Slika 24. Detalji linije za proizvodnju drvnih briketa u Bijelom Polju (foto: B. Glavonji, 2010. god.)

Da bi se mogao proizvoditi briket nivo vlanosti drvnog ostatka ne sme biti nii od 6% niti vii 16%
ukupne unutranje vlage. Konana vlanost gotovih drvnih briketa kree se od 7-10% i pri toj
vlanosti energetska vrednost briketa je takva da jedna tona ovog goriva zamenjuje oko 3 prm
ogrevnog drveta vlanosti 35% odnosno oko 2 kg briketa imaju istu energetsku vrednost kao 1 l lo
ulja.
Na tritu Crne Gore najzastupljeniji su puni cilindrini briketi (slika 25). Meutim, pored ove forme
drvni briketi se generalno proizvode i u nekoliko drugih formi od kojih su najzastupljenije prikazane
na slici 25.

a) puni cilindrini briketi b) kvadratni briketi (trgovaki naziv)

c) uplji prizmatini briketi (trgovaki naziv) d) uplji cilindrini briketi

Slika 25. Forme drvnih briketa za domainstva

Najee dimenzije cilindrinih drvnih briketa su: prenik od 5-9 cm, a duina 25-33 cm. Drvni
briketi za industrijsku upotrebu su manjih duina (oko 10 cm). Dimenzije upljih cilindrinih briketa
su sline dimenzijama punih cilindrinih briketa, s tom razlikom to u sredini imaju upljinu prenika
25 mm. Prizmatini briketi mogu biti puni i uplji, a na tritu se najee javljaju kao estostrane i
osmostrane prizme. Najee dimenzije upljih prizmatinih briketa iznose 55 x 55 x 320 mm sa
otvorom u sredini od 22 mm.
Pojedini proizvoai drvnom materijalu iz koga proizvode prizmatine brikete dodaju vosak sa
ciljem poveanja njegove energetske vrednosti.
Na tritu Crne Gore pored briketa od isto drvnih materijala, proizvode se i briketi od ostataka
prilikom orezivanja vinove loze.
Pakovanje i isporuka briketa zavise od toga ko su krajnji potroai. Za domainstva briket se pakuje
najee u papirnu i kartonsku ambalau i termoskupljajue folije. Pakovanja u papirnoj ambalai
(kesama) imaju najeu teinu od 5 kg i od 10 kg, a pakovanja u kartonskoj ambalai (kutijama) od
10 kg i od 20 kg. Za velike potroae kao to su toplane briketi se isporuuju u tzv. dambo vreama
(slika 26).

a) papirne kese b) kartonske kutije c) termoskupljajua folija

d) dambo vree e) palete briketa spremne za isporuku

Slika 26. Naini pakovanja briketa za domainstva (a,b,c,e) i industrijske potroae (d)

Ovako pojedinana pakovanja za domainstva isporuuju se supermarketima ili drugim prodajnim

objektima upakovana na palete i obmotana sa termoskupljajuom folijom kako bi se maksimalno
zatitila od primanja vlage. To je ujedno i vrlo vaan zahtev kada je u pitanju briket. Mesta na kojima
se odlau ili skladite drvni briketi ne smeju biti vlana, jer primanjem dodatne vlage iznad fabrikih
10% nastaju problemi u pogledu koherentnosti, efikasnosti sagorevanja i smanjenja energetske
vrednosti.
Pored znaajnih prednosti u odnosu na ogrevno drvo u smislu energetske vrednosti i prostora za
skalditenje drvni briketi namenjeni domainstvima imaju nedostatak u odnosu na pelete koji se
odnosi na to da se pei za sagorevanje moraju puniti runo.

8.4. Drvni peleti

Drvni peleti predstavljaju prefinjene homogenizovane forme

goriva proizvedene od drvnog ostatka koji nastaje u procesima
prerade drveta njihovim sitnjenjem do nivoa drvnog brana, a
zatim njegovim sabijanjem u posebnim presama. Njihove
konzistentne (postojane) osobine (karakteristike) ine ih
idelanim gorivom za automatizovane sisteme za grejanje.
Drvni peleti su cilindtrinog oblika iji se prenik kree od 6 do
12 mm, a duina od 10 do 30 mm. Sadraj vlage se kree od 8-
10%, a energetska vrednost je izuzetno visoka to ih svrstava
meu najbolja goriva na bazi drveta. Pored visokog sadraja energije pelete su gorivo koje zahteva
najmanje skladine prostore u odnosu na ostala drvna goriva. Vana karakteristika ovog drvnog
goriva jeste injenica da je potronja energije za njihovu proizvodnju oko 3% po proizvedenoj
jedinici mere u odnosu na vrednost energije koja se dobije iz jedinice proizvedene koliine.
Karakteristike drvnih peleta zavise od vie faktora meu kojima se posebno izdvajaju vrsta drveta,
oprema za proizvodnju, vlanost i druge karakteristike polazne sirovine. Osnovne karakteristike
drvnih peleta koje se najee mogu nai u ponudi na tritu su sledee:
Energetska vrednost: 4.3 - 4.9 kWh/kg;
Zapreminska teina: 500 - 700 kg/m3 u zavisnosti od drvne vrste koja je koriena za njihovu
proizvodnju;
Sadraj vlage: 8% - 10%;
Saraj pepela: 0.5% - 6%;
Prenik: 6mm - 12mm i
Duina: 10mm - 30mm

Standardi kavliteta drvnih peleta

Pouzdan i stabilan kvalitet je od kljunog uspeha za komercijalno korienje drvnih peleta. U tom
smislu, najpre u vodeim zemljama po njihovoj proizvodnji i potronji, a zatim na nivou Evropskog
komiteta za standarduzaciju, izraeni su i usvojeni standardi koji propisuju karakteristike, klase
kvaliteta, naine i postupke ispitivanja drvnih peleta i njihovo pakovanje i isporuku. U tom smilsu
nacionalne standarde za pelete u Evropi najpre su razvile vedska (SS 187120 za pelete i SS 187121
za brikete), Austrija (NORM M1735 za pelete i brikete) i Nemaka (DIN 51731 za pelete i
brikete), a zatim je u okviru evropskog Komiteta za standardizaciju izraen i usvojen CEN/TS
14961/2005. Najznaajnije odrednice ovih standarda prikazane su u tabeli 9.
Tabela 9. Najznaajnije odrednice standarda za drvne pelete i brikete

Specifikacija Austrija Nemaka CEN

NORM M 1735 DIN 51731 CEN/TS 14961/2005
Drvni briketi Drvne pelete
Peleti Briketi 5 klasa (po veliini u cm)
Duina D06 6 mm0,5 mm; L 5 x
HP1 >30 >10
Peleti: Briketi:
HP2 15 - 30 6 - 10 D08 8 mm0,5 mm; L 4 x
:4 20 : 40
mm 120 mm HP3 10 - 15 3-7
Dimenzije HP4 <10 1-4 D10 10 mm0,5 mm; L 4x
Max Max.
duina: 100 duina: 400 HP5 <5 0,4 - 1
D12 12 mm 1 mm; L4 x
mm mm
D25 25 mm 1 mm; L 4 x
Predlae se da se pri trgovini
Gustina
definie na bazi koliine
F1.0 1.0%
Finoa u % (uee
F2.0 2.0%
sirnih komada < 3,15
F2.0+ >2.0% (precizirati stvarnu
mm)****
vrednost)
Specifina (jedinina)
1kg/dm3 1kg/dm3 1-1,4 g/cm3
gustina
M10 10%
Sadraj vlage 12% 18% 12% M15 15%
M20 20%
A0,7 0,7%
A1,5 1,5%
A3,0 3,0%
Sadraj pepela 0,5%* 6%* 1,5% A6,0 6,0%
A6,0+ > 6,0% (precizirati
stvarnu
vrednost)
Energetska vrednost 18MJ/kg 18MJ/kg* 17,5MJ/kg19,5MJ/kg***
S0,05 0,05%
S0,08 0,08%
S0,10 0,10%
Sumpor 0,04%* 0,08%* <0,08%
S0,20+ > 0,20% (precizirati
stvarnu
vrednost)
N0,3 0,3%
N0,5 0,5%
N1,0 1,0%
Azot 0,3%* 0,6%* <0,3% N3,0 3,0%
N3,0+ > 3,0% (precizirati
stvarnu
vrednost)
Arsen <0,8mg/kg
Kadmijum <0,5mg/kg
Hrom <8mg/kg
iva <0,05mg/kg
 Tip i sadraj svih
Maksimalno 2% samo
Aditivi dodataka, inhibitora i bilo kakvih
prirodni
aditiva mora da se precizira
DU 97,5 97,5
Mehanika
DU 95,0 95,0
postojanost
DU 90,0 90,0
*) suve osnove **) u fabrici ***) bez pepela i vode ****)uee skroba kod peleta za domainstva ili kore za industrijske pelete

U trgovini, prodajnim radnjama i uobiajenoj komunikaciji prodavaca i potroaa u nekim zemljama

EU najee se koriste sledee oznake klasa kvaliteta drvnih peleta:
"Premijum" klasa sa <1% pepela,
"Standard" klasa sa vie od 1%, a manje od 3% pepela i
"Klasa sa visokim sadrajem pepela" koji iznosi vie od 3%.
PREDNOSTI DRVNIH PELETA

U poreenju sa ostalim, manje rafiniranim drvnim gorivima kao to su cepano drvo, drvna seka i
briketi, pelete imaju brojne prednosti od koji se posebno izdvajaju:
manji prostor (zapremina) potreban za transport i skladitenje (zbog dimenzija i vee specifine
gustine),
manji broj isporuka za potroae u toku grejne sezone (jedna ili dve)
konzistentne (stalne) dimenzije i sadraj vlage,
mogunost viestruke upotrebe mogu biti koriene u sobnim peima ili u kotlovima,
pelete se istovaraju u skladita bez oteenja i gubitaka,
potpuno automatizovan i jednostavan dovod iz skladita do kotlova,
lakoa rukovanja i
lakoa potpaljivanja.

PROIZVODNJA DRVNIH PELETA

Proizvodnja drvnih peleta obavlja se ili kao osnovna

delatnost preduzea ili kao dopunska delatnost u okviru
proizvodnje drugih (glavnih) proizvoda od drveta. U
prvom sluaju fabrike za proizvodnju peleta su najee
kapaciteta iznad 30.000 tona/godinje pri emu se drvna
sirovina za proizvodnju peleta sakuplja i doprema od
razliitih dobavljaa (pilane, fabrike ambalae,
proizvoai drvne seke, proizvoai ogrevnog drveta i
viemetarske oblovine) u kontejnerima ili u dambo
vreama ako je u rasutom stanju ili na kamionima ako je
u formi ogrevnog drveta, krupnog ostatka i viematarske
oblovine. U drugom sluaju linije za proizvodnju peleta imaju znatno manji kapacitet (najee od
5.000-10.000 t/godinje), a polazna sirovina za njihovu proizvodnju je najee drvni ostatak iz
vlastite prerade drveta ili proizvodnje drugih proizvoda od drveta. U zemljama sa razvijenim tritem
peleta fabrike za njihovu proizvodnju su locirane najee blizu drugih fabrika za preradu drveta
kako bi se smanjili trokovi transporta sirovine. Kao polazna sirovina za proizvodnju drvnih peleta
najee se koristi piljevina, strugotina, iver i sitni i krupni drvni ostaci. Bez obzira o kojoj vrsti
drvnog ostatka se radi isti se najpre mora oistiti od neistoa i eventulanog sadraja metala, peska i
sitnog kamena. Tako pripremljen materijal ulazi u sam proces proizvodnje koji se sastoji od nekoliko
faza.
Prva faza je usitnjavanje drvnih ostataka u drobilicama i njihovo pretvaranje u drvnu seku ije se
dimenzije kreu od 3030mm do 5050mm. Tako dobijena drvna seka se transportuje u silos za
vlani materijal. Iz silosa vlanog materijala drvna seka odlazi u suaru na suenje do nivoa od
vlanosti od 13-13,5% pre ulaska u proces presovanja. U praksi je zastupljen veliki broj suara, a kao
veoma rentabilne pokazale su se rotacione suare (slika 27).

Slika 27. Izgled rotacione suare (foto: B. Glavonji, 2010. god.)

Tako osuen materijal doprema se zatim na posebne mlinove gde se dodatno usitnjava do nivoa
drvnog brana (slika 28 levo), a zatim odlazi u silos suvog materijala. Iz silosa suvog materijala drvno
brano se doprema do jednog miksera u kojem se nalazi vlagomer koji kontrolie vlanost materijala
i jedna pumpa koja dozira vodu ukoliko je izmerena vlanost ispod 13%. Pre ulaska na presu drvno
brano prolazi kroz jedan dozator u kome mu se dodaju veoma male koliine skroba (kukuruzno
brano) ako se isti koristi kao dodatno vezivno sredstvo. Iz dozatora drvno brano odlazi u prese u
kojima se se nalaze matrice sa cilindrinim otvorima iji prenik zavisi od eljenog prenika drvnih
peleta (slika 28 desno).
 Slika 28. Izgled pripremljene sirovine za proizvodnju peleta (levo) i matrice (desno)

U presama, pod veoma visokim pritiskom, drvno brano se sabija i kroz otvore na matricama izlazi
pelet cilindrinog oblika, preinka od 6 mm koji se koristi za domaistva ili 8-12mm ako se proizvodi
za industriju. Na izlasku iz matrice nalaze se noevi koji pelet odsecaju na eljenu duinu, najee
od 10-30 mm.
S obzirom da je temperatura na matricama prese izmeu 80 i 90 C to se ulazna vlanost drvnog
brana sa 13-13,5% u njima sputa na konanih 8-10%. Ukoliko bi ulazna vlanost bila nia kvalitet i
kompaktnost drvnih peleta bi bio doveden u pitanje zbog nemogunosti adekvatnog sabijanja
presuenog drvnog brana s obzirom na injenicu da se drvne pelete najee proizvode od istog
drveta bez bilo kakvih aditiva i sa jedinim prirodnim vezivnim sredstvom koga poseduje drvo, a to je
lignin koji se nalazi u drvnim vlaknima. Samo u izuzetnim sluajevima drvnom branu se moe
dodati prirodni skrob kao to je kukuruzni skrob u malom procentu da bi se poboljao proces
vezivanja estica i time poveala kompaktnost drvnih peleta.

SISTEMI ZA GREJANJE NA DRVNI PELET

Za proizvodnju toplotne energije i zagrevanje prostorija koriste se posebno, za tu namenu,

konstruisani sistemi u formi pei i kotlova na drvni pelet. Pri tom potrebno je napomenuti da neki
od postojeih sistema na vrsta goriva ili mazut mogu biti preureeni da koriste drvni pelet kao
gorivo.
Pei na drvni pelet

Prve pei koje su koristile drvni pelet za proizvodnju toplotne energije i

zagrevanje prostorija konstruisane su u SAD poetkom 1980-tih godina, a
danas ih u SAD-u ima u upotrebi preko pola miliona. U odnosu na pei na
fosilna goriva pei koje koriste drvni pelet kao gorivo imaju sledee
prednosti:

automatsku kontrolu temperature i vremena poetka i zavretka grejanja,

ventilator za distribuciju toplote po celoj prostoriji ili prostorijama koje su
meusobno povezane (optimalna povrina za grejanje sa jednom pei iznosi oko 80 m2),

automatsko potpaljivanje i
visoku efikasnost sagorevanja (preko 80%).

Pored navedenih potrebno je istai jo dve vane karakteritike pei na drvni pelet:

- mogunost skladitenja peleta u skladitu koje je sastavni deo pei za njen nesmetan rad od
1-2 dana, u zavisnosti od duine vremena korienja pei i
- ienje pepela jedanput u mesecu to takoe zavisi od duine vremena korienja pei ali i
od njihovog modela.
- mogunost aktiviranja pei putem SMS poruke s obzirom da se u njima nalaze mini raunari.
Kada raunar dobije naredbu putem SMS poruke on aktivira strujno kolo ime zapoinje
zagrevanje jednog grejaa. Nakon dostizanja potrebne temperature (usijanosti) grejaa
automatski se iskljuuje dalji dovod struje, a iz skladita peleta koje je sastavni deo pei
poinju da padaju drvne pelete na tako usijani greja ime otpoinje njihov proces paljenja i
daljeg sagorevanja. Iz tih razloga pei na
drvni pelet su povezane na napajanje
elektrinom energijom. Ova karakteristika
pei na drvni pelet, da se mogu aktivirati
putem SMS poruke, predstavlja njihovu
posebnu pogodnost za domainstva iji
lanovi zbog obaveza ne borave u
stambenom prostoru tokom celog dana, a
potrebno je da isti bude zagrejan po
njihovom povratku u isti.

Slika 29. Izgled mini raunara na peima za drvni pelet

Navedene karakteristike pei koje koriste drvni pelet omoguavaju potroaima udobnost i
fleksibilnost u korienju bez potrebe kontinuiranog prisustva u prostorijama koje se zagrevaju
tokom celog dana kao i bez velikih aktivnosti u pogledu punjenja pei,
odravanja temperature i ienja pepela.
Iako na prvi pogled izgledaju vrlo slino peima na tradicionalno
drvno gorivo, pei na drvni pelet su potpuno automatizovane tako da
ugraeni mikroprocesori u potpunosti kontroliu kontinuirani rad
pei doziranjem potrebne koliine peleta u jedinici vremena kao i
efikasnost njihovog sagorevanja. S obzirom da imaju ugraene
termostate za kontrolu temperature i ventilator za distribuciju toplote
po celoj prostoriji koja se zagreva dovoljno je od strane potroaa
podesiti eljenu temperaturu i mikroprocesori e je u potpunosti
kontrolisati. Vana karakteristika pei na drvni pelet je i njihova
znatno vea bezbednost u pogledu izazivanja poara u odnosu na pei
na tradiocionalna drvna i fosilna goriva jer je ceo sistem zatvoren i
bez potrebe estog otvaranja radi punjenja to nije sluaj kod pei na
tradicionalna goriva. Pored toga samo telo pei na tradicionalna goriva ima visoku temperaturu koja
moe predstavljati opasnost za izazivanje poara pogotovo ako se u njenoj blizini nalaze lako
zapaljivi materijali (zavese, stolnjaci i sl.).
Pored upotrebe za grejanje vie povezanih prostorija danas su u upotrebi i sistemi pei na drvni pelet
namenjenih centralnom grejanju. Najee se koriste pei snage 12 kW koje pored funkcije
centralnog grejanja omoguavaju i snabdevanje domainstva toplom vodom. Ovakve pei se mogu
smestiti u sobama za dnevni boravak tako da u istim nisu neophodne instalacije radiatora.

Kotlovi na drvni pelet

Kotlovi na drvni pelet su potpuno automatizovani sistemi isto kao kotlovi na gas ili mazut. Imaju
ugraene mikroprocesore koji kontroliu koliinu peleta u jedinici vremena kao i koliinu vazduha
neophodnog za njihovo efikasno sagorevanje u loitu kotla. To omoguava izuzetno visoku
efikasnost sagorevanja (ak i preko 90%) i veoma nisku emisiju dima.
Centralno grejanje sa kotlovima na drvne pelete je isto tako udobno
kao i grejanje na tena goriva. Nije neophodno stalno nadgledanje i
kontrola rada s obzirom da tu funkciju obavlja mikroprocesor, a
snabdevanje kotla peletima se obavlja automatski iz skladita za
pelete. S obzirom da imaju mogunost automatskog potpaljivanja
kotlovi na drvne pelete se mogu programirati za poetak i zavretak
rada. Ova pogodnost se koristi kod domainstava kod kojih su
lanovi zaposleni ili se zbog drugih obaveza tokom prepodnevnih
sati nalaze izvan kue pa nije neophodno troiti gorivo u tom
vremenskom periodu. Mikroprocesori koji kontroliu rad sistema
imaju mogunost dobijanja komande za putanje kotla u rad
nekiliko sati pre dolaska sa posla ili iz kole putem SMS poruke. Isto
tako ukoliko doe do eventualnih problema u radu mikroprocesori
obavetavaju korisnika ili servis putem SMS poruka o postojanju
problema, a korienjem istih se kotao moe iskljuiti iz rada
ukoliko se proceni da nije bezbedno da nastavi sa daljim radom. Zbog svega navedenog kotlovi na
drvni pelet su izuzetno puzdani i omoguavaju vrlo visok nivo fleksibilnosti.
Zbog visoke efikasnosti sagorevanja ostaju male koliine pepela koje zahtevaju ienje kotla
jedanput meseno.
Vlade mnogih drava u Evropskoj uniji raznim merama stimuliu potroae na prelazak sa fosilnih
na bioobnovljiva goriva kakva su drvna goriva. Tako npr. od aprila 2001. godine u Velikoj Britaniji
svi proizvoai i uvoznici kotlova i pei na drvna goriva ostvaruju posebne poreske olakice, a
potroai u Austriji jo i povraaj sredstava u iznosu od 30% od cene kotanja pei, kotla ili cene
kotanja instalacija centralnog grejanja na drvna goriva.
Od ostalih karakteristika kotlova na drvni pelet posebno se izdvajaju:
jednostavno snabdevanje drvnim peletima. Drvni peleti se mogu kupiti u PVC vreicama u
pakovanju od 16 kg ili isporukom od strane proizvoaa ili distributera u cisternama, ako se kupuje u
velikim koliinama (najee 1 ili 2 tone u zavisnosti od veliine skladinog prostora sa kojim se
raspolae),
automatizovana kontrola sagorevanja,
dokazana visoka puzdanost i bezbednost u zatiti od poara i problema u elektroinstalacijama,
dokazane visoke performanse u pogledu smanjenja zagaenja ivotne sredine,
jednostavno odravanje i ienje,
jasne i nedvosmislene instrukcije,
prosena emisija ugljendioksida (CO2) je ispod 12%, a CO ispod 0.1% (1000 ppm) i
automatsko putanje u rad sa bezbednim iskljuivanjem u sluaju prekida napajanja elektrinom
energijom kao i ponovno pokretanje nakon otklanjanja nastalih problema.

Skladita za pelete i snabdevanje

Skladita za pelete zavise od toga kako se vri snabdevanje istim. Ukoliko domainstva koriste pe na
pelete u njima se ve nalazi ugraeno mini skladite u koje se moe smestiti pakovanje peleta u PVC
vreicama od 15-16 kg (slika 30). Ova koliina peleta je dovoljna za grejanje povezanih prostorija
ukupne povrine od oko 80 m2 za jedan dan uz stalno odravanje temperature u uobiajenim
granicama. Ukoliko nije neophodan rad pei tokom celog dana (dnevnog grejnog perioda) navedena
koliina peleta moe obezbediti dvodnevnu, a u nekim sluajevima i
trodnevnu potronju. Punjenje mini skladita pei se vri runo kao i
pranjenje pepela. U pogledu skladinog prostora za skladitenje dakova od
po 16 kg teine najznaajniji zahtev je da taj prostor bude izolovan od
uticaja kie i vlage, a njegova veliina zavisi do toga koliko su potroai
opredeljeni da kupe manju ili veu koliinu peleta i koliko su udaljeni
najblii supermarketi ili stovarita goriva na kojima se svakodnevno mogu
kupiti navedena pakovanja. Kupovinom veih koliina cene drvnih peleta su
nie u odnosu na pakovanja u PVC vreicama.
Slika 30. Pakovanje peleta u PVC dakovima

Za kotlovske sisteme na drvne pelete neophodna su skladita u koja je mogue smestiti oko 2 tone
peleta za nesmetan i kontinuiran rad sistema u trajanju od najmanje jednog meseca. U tom sluaju
potrebno je organizovati nabavku peleta najmanje 2-3 puta u toku grejne sezone. Ukoliko potroai
imaju mogunost izgradnje veeg skladinog prostora za pelete npr. za 5-6 tona onda se
organizovanje nabavke vri samo jedanput za celu grejnu sezonu. Isporuka peleta za vee skladine
sisteme vri se cisternama (kao za mazut) (slika 31), a ceo postupak prebacivanja peleta iz cisterni u
skladite obavlja se crevima i u potpunosti je mehanizovan.
 Slika 31. Cisterna za prevoz peleta

Ovako relativno velika skladita za pelete mogu biti unutar (slika 32) ili izvan kua (slika 33) kao
posebne jedinice.

Silos kapaciteta 6 tona peleta

Kotao

Otvor za punjenje peletima

Vakum za doziranje peleta iz silosa
u kotao

Slika 32. Silos za skalditenje peleta unutar objekta

 Slika 33. Silos za skladitenje peleta izvan objekta

U oba sluaja skladita su povezana sa kotlom vakum cevima.

Snabdevanje drvnim peletima u koiliinama od 1 tone i vie je pogodno za potroae jer su cene po
kg tako kupljenih peleta nie u odnosu na cene po kg peleta koje se kupuju u pakovanjima PVC
vreica. Posebnu pogodnost koju imaju potroai predstavlja nabavka peleta tokom letnjih meseci
kada proizvoai i distributeri peleta daju velike popuste.

RAZVOJ TRITA DRVNIH PELETA

Proizvodnja i upotreba peleta zapoela je ranih 70-ih godina u Severnoj Americi, kao vrsta
alternativnog goriva. U 2008. godini u Severnoj Americi proizvodnjom peleta bavilo se preko 100
fabrika sa godinjom proizvodnjom od 4 miliona tona. Za razliku od Severne Amerike proizvodnja
peleta u Evropi otpoela je 80-ih godina najpre u vedskoj, a zatim u ostalim razvijenim zemljama
(Austrija, Nemaka, Finska). Glavni razlog za otpoinjanje proizvodnje peleta u vedskoj
predstavljale su visoke cene nafte i potreba da se smanje zagaenja vazduha i ivotne sredine usled
velike upotrebe uglja. Potronja i trite peleta u Evropi se od tada intenzivno razvijaju, tako da je u
2010. godini broj fabrika za proizvodnju peleta iznosio preko 250, a njihova proizvodnja oko 9
miliona tona, to je skoro dva puta vie u odnosu na ostvarenu proizvodnju u Severnoj Americi
(slika 34).

Slika 34. Proizvodnja drvnih peleta u pojedinim regionima u svetu

vedska, SAD i Kanada predstavljaju najvee svetske proizvoae peleta. Drugu grupu ine neke
zemlje Evropske unije ija se godinja proizvodnja kree izmeu 200.000 i 600.000 tona (Austrija,
Nemaka, Italija, Letonija, Poljska i Danska). Preostale zemlje proizvode znatno manje koliine.
Po proizvodnji peleta lider u Evropi je vedska, a prognoze i trendovi pokazuju da e to ostati i u
narednom periodu. Od ostalih zemalja izdvajaju se Austrija, Italija i Nemaka. Razvoj proizvodnje i
trita peleta u Evropskoj uniji posebno se stimuliu odgovarajuom politikom od strane Evropske
Komisije. U martu 2007. godine lanice Evropske unije su postigle dogovor da do 2020. godine
20% od ukupno proizvedene energije treba da potie od obnovljivih izvora energije u emu e
biomasa imati znaajno uee. Realizacija ove politike e imati znaajan uticaj na proizvodnju i
trgovinu proizvodima od biomase, kao i na sam razvoj ovog segmenta energetskog sektora. U
Evrospkoj uniji se u 2006. godini oko 4%1 od ukupnih energetskih potreba zadovoljavalo energijom
proizvedenom iz biomase.
Kada je u pitanju region Zapadnog Balkana lider u proizvodnji peleta je Hrvatska sa godinjom
proizvodnjom preko 100.000 tona. Proizvodnja peleta u Srbiji u 2010. godini dostigla je nivo od
41.000 tona, a u Bosni i Hercegovini oko 80.000 tona. U momentu izrade ove publikacije u Crnoj
Gori nije postojala proizvodnja drvnih peleta.

1
IEA Bioenergy Task 40, Global Wood Pellets Markets and Industry: Policy Drivers, Market Status and Raw Material
Potential
 Sa stanovita proizvoaa i
potroaa drvnih peleta veoma
je vano da njihov kvalitet i
poreklo drvne sirovine od koje
su izraeni budu stalno
kontrolisani. U tom smislu
proizvoai drvnih peleta su
obavezni da prilikom
distribucije svojih proizvoda
na trite imaju odgovarajue
sertifikate o kvalitetu koji se
izdaju od ovlaenih
laboratorija u kojima su se
drvne pelete ispitivale. Pored
toga u Evropskoj uniji je
definisan i poseban sistem
sertifikacije drvnih peleta tzv.
ENplus ema sertifikacije
za drvne pelete (slika 35).
Ovom emom sertifikacije
obuhvaen je itav lanac od
snabdevaa drvnom
sirovinom, preko proizvoaa
do distributera i trgovaca
drvnim peletima tako da se na
taj nain u potpunosti
kontroloe njihovo poreklo i
kvalitet.

Slika 35. Izgled ENplus sertifikata za drvne pelete

9. UPOREDNI PREGLED TROKOVA GREJANJA SA RAZLIITIM VRSTAMA
GORIVA NA PRIMERU JEDNOG DOMAINSTVA U CRNOJ GORI

Prilikom planiranja koliina i nabavke ogrevnog drveta i drvne seke obraun se najee vri po
zapremini dok se za drvne brikete i pelete obraun vri po teini. Pri tom vano je istai da je
koliina energije koja se dobija sagorevanjem jedinice zapremine goriva razliitih drvnih vrsta
razliita.
Generalno tvrde vrste drveta sadre veu koliinu energije po zapremini nego to je to sluaj sa
mekim drvnim vrstama. S druge strane meke vrste drveta se lake potpaljuju, bre prosuuju i
sagorevaju. U tom smislu vana je i debljina drvnog sortimenta. Sortimente sa veom debljinom
trebalo bi rascepiti na dva ili vie delova kako bi oni pri sagorevanju dali maksimalni energetski
efekat. Sadraj energije razliitih vrsta goriva na bazi drveta predstavljen je u poglavlju 6.
Goriva na bazi drveta su i trokovno vrlo konkurentna u odnosu na ostale vrste goriva. Njihova
prednost je posebno izraena u odnosu na goriva koja predstavljaju naftne derivate (lo ulje, mazut)
ije cene su u stalnom porastu poslednjih nekoliko godina. Pored cenovne posebna prednost drvnih
goriva sastoji se u injenici da se ova goriva mogu proizvesti kao domai proizvodi za koje nije
potrebno izdvajati velike sume novca kao to je to potrebno za uvoz nafte i njenih derivata, zatim
gasa, a ponekad i elektrine energije.
Da bi domainstvo moglo da planira svoje potrebe za drvnim gorivima u toku jedne grejne sezone
(oktobarmart) neophodno je poznavati njihovu energetsku vrednost. U tabeli 10 dati su podaci o
prosenoj energetskoj vrednosti za najee koriene vrste drvnih goriva za potrebe domainstava.
Tabela 10. Energetska vrednost komercijalnih vrsta drvnih goriva

Jedinica Sadraj Energetska vrednost

Vrsta drvnog goriva mere vlage (%)

kWh/jedinici kWh/kg
mere

Ogrevno drvo bukve - sirovo prm 50 1.688 2,16

Ogrevno drvo bukve prosueno prm 25 1.865 3,6

Ogrevno drvo etinara sirovo prm 50 1.222 2,3

Ogrevno drvo etinara prosueno prm 25 1.342 3,8

3
Drvna seka (bukva) nm 30 1.052 3,3

Drvni briketi tona 10 4.680 4,68

Drvni peleti tona 8 4.800 4,8

Potrebe jednog domainstva za grejanje stambenog prostora su razliite u zavisnosti od veliine
prostora, izolacije zidova, zahtevane srednje temperature u prostorijama, nadmorske visine i drugih
faktora. U tom smislu potrebe se kreu od 16.000 do 30.000 kWh godinje. Za podmirenje navedene
koliine energije u tabeli 11 predstavljene su potrebne koliine drvnih goriva uz uslov da sagorevaju
u kotlovima (peima) sa efikasnou od 70%.

Tabela 11. Koliine goriva na bazi drveta potrebne za podmirenje potreba grejanja
domainstva na godinjem nivou uz uslov da sagorevaju u kotlovima (peima) sa
efikasnou sagorevanja od 70%

Vrsta drvnog goriva Jedinica mere Potrebna Energetska

koliina u vrednost
jedinicama navedenih koliina
mere u kWh

Ogrevno drvo bukve prosueno prm 8-12 14.920-22.380

(v=25%)

Drvna seka bukve (v=30%) m3 nasipnih 25-50 26.300-52.600

Drvni briketi (v=10%) tona 4-6 18.720-28.080

Drvni peleti (v=8%) tona 4-6 19.200-28.800

Komparativna analiza cena pojedinih vrsta energenata koji se najee upotrebljavaju za grejanje u
domainstvima u Crnoj Gori prikazana je u tabeli 12. Kao osnov za proraun usvojene su godinje
potrebe domainstva u iznosu od 10 prm drveta bukve ili 18.650 kWh/godinje, a cene pojedinih
energenata predstavljaju trine cene u momentu izrade prorauna (23. novembar 2011. godine).
Tabela 12. Uporedni pregled cena grejanja za razliite vrste goriva u Crnoj Gori za
domainstvo sa godinjom potronjom od 18.650 kWh (23. Novembar 2011.g.)

Vrsta energenta Jedinica Energetska Potrebna Cena po Ukupni Cena

mere vrednost koliina jedinici trokovi energije
(kWh/jedinici po za u
mere) jedinici mere u potrebnu /kWh
mere koliinu
EUR
goriva u
EUR

Ogrevno drvo bukve prm 1.865 10 27 270 0,0144

(metarsko) (v=25%)

Ogrevno drvo bukve prm 2.265 8,2 32 263 0,0141

(cepano) (v=25%)

Drvni briketi tona 4.680 4,0 100 400 0,0214

Briketi od vinove loze* tona 4.500 4,2 100 420 0,0225

Drvni peleti tona 4.800 3,9 180 702 0,0376

Ugalj Pljevlja (sortiment tona 3.750 5,0 90 450 0,0241

kocka)

Lo ulje litar 10,7 1.743 1,0 1.743 0,0934

Elekstrina energija** kWh 1 18.650 0,069 1.287 0,069

(50:50% odnos
via:nia tarifa)

Napomene: cene drvnih goriva su uzete na podruju optine Bijelo Polje i ukljuuju prevoz. Cene uglja su sa
prevozom, a lo ulja bez prevoza.

*Prema NORM M 7135 gornja toplotna mo iznosi 16,2 MJ/kg, a prema DIN 51731 od 17,5-19,5 MJ/kg.
Usvojeno 16,4 MJ/kg odnosno 4,5 kWh/kg.
**U proraun cene uzet odnos vie i nie tarife-50:50%. Obraun cene izvren u skladu sa metodologijom
objanjenja rauna za utroenu struju Elektroprivrede Crne Gore (www.epcg.co.me).
 Grafikon 8. Pregled cena grejanja za razliite vrste goriva u Crnoj Gori za domainstva sa
godinjom potronjom od 18.650 kWh (23. Novembar 2011.g.)

U trenutku izrade uporednog pregleda cena energenata ogrevno drvo i drvni briketi predstavljaju
najjeftinije energente za potrebe grejanja domainstava u Crnoj Gori. Pored ekonomskih vrednosti
dodatnu vrednost korienja drvnih goriva predstavlja i znatno manja emisija CO2 u odnosu na
ostala, pre svega, fosilna goriva. Navedenu injenicu potvruju i podaci iz tabele 13.
Tabela 13. Koliina emitovanog CO2 za proizvodnju potrebne koliine enrgije u iznosu od
18.650 kWh upotrebnom razliitih vrsta goriva

Vrsta goriva Koliina CO2 u kg koja se Ukupna koliina CO2 u

emituje za za proizvodnju tonama koja se emituje za
1kWh energije iz odreene proizvodnju 18.860 kWh
vrste goriva energije iz izabranih vrsta
goriva

Ogrevno drvo 0, 02113 0,39

Drvni briketi 0,03 0,56

Drvni peleti 0,03 0,56

Lo ulje 0,269 5,02

Ugal (Pljevlja, sortiment 0,382 7,12

kocka)

Za potrebnu koliinu energije sagorevanjem drvnih goriva bie emitovano 18,27 puta manja
koliina CO2 u odnosu na ugalj ili 12,9 puta manja koliina CO2 u odnosu na mazut.

Pored koliina i cena energenata za svako domainstvo znaajan je i proraun potrebne snage
kotlova (pei) za proizvodnju toplotne energije. U tom smislu preporuka je da se izvre konsultacije
sa odgovarajuim strunjacima za grejanje koji e sagledati ne samo zapreminu prostora koji se greje
ve i ostale aspekte objekta (izolacija, nadmorska visina na kojoj se objekat nalazi, rua vetrova,
zahtevana temperatura u objektu i drugi). Za grubu procenu potrebne snage kotla (pei) moe se
koristiti sledea formula:

3
zapremina prostora koji se greje (m )
Kotao (kW)
34

Vrednost maksimalne snage kotla predstavlja mogunost kotla da proizvede i isporui potrebnu
koliinu energije i ona se uglavnom odreuje za najhladniji period godine kada su i potrebe za
toplotnom energijom najvee.
 Adrese najznaajnijih proizvoaa drvnih i briketa iz vinove loze u Crnoj Gori

Drvni briketi

1. NVO VRANE

Ul.

000 Bijelo Polje

Tel. 067 581 804, 069 365 760, 063 376 964

Fax.

email: vidojem@t-com.me

2. DUGA
Koani

Ulica....
000 Niki
tel: 069 040 939
tel:
fax:
e-mail: dugank@t-com.me

3. GS PRODUKT
Ul. ....
000 Kolain
Tel. 068 111 507
Fax. ...........

Briketi iz vinove loze

1. PLANT-OMP
Ul.......
000Podgorica
Tel.
Fax.
email:
Meunarodni sistem mernih jedinica

10n Naziv/Simbol Brojani iznosi

1015 peta (P) 1.000.000.000.000.000

1012 tera (T) 1.000.000.000.000

109 giga (G) 1.000.000.000

106 mega (M) 1.000.000

103 kilo (k) 1.000

102 hekto (h) 100

10 deka (da) 10

10-1 deci (d) 0,1

10-2 centi (c) 0,01

10-3 mili (m) 0,001

10-6 mikro () 0,000 001

Literatura:

[1]. Nacionalna umarska politika Crne Gore, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede
Crne Gore, Podgorica, 2008

[2]. State of the Worlds Forests 2011. FAO, Rome, 2011.

[3]. Nacionalna inventura uma Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i

vodoprivrede Republike Srbije, 2009.

[4]. Stijovi A. CMMU / MPV. Podloga za kartu: Uprava za nekretnine Crne Gore, Podgorica,
2010.

[5]. Glavonji B. Mogunosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju trita za drvnu biomasu u Crnoj
Gori, FODEMO, Podgorica, 2010.
[6]. Glavonji B. Drvna biomasa:vrste, karakteristike i pogodnosti za grejanje, Ministarstvo
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije i umarski fakultet, Beograd, 2008.
[7]. CEN, Standardi za drvna biogoriva
[8]. Krajnc N. Drva in sekanci:proizvodnja, standardi kakovosti in trgovanje, Gozdarski institut
Slovenije, Ljubljana, 2009.
[9]. Interni katalozi proizvoaa drvnih goriva, pei i kotlova na drvna goriva