ARHEOLOGIJA RIMSKOG PERIODA

GEOGRAFSKI POLOAJ
Italija se nalazi na Apeninskom poluostrvu, koje je okrueno trima
morima. Sa zapadne strane obliva ga Tirensko, sa istoka Jadransko,
dok se na jugu nalazi Jonsko.
Veliku ulogu u raznim geolokim promenama na poluostrvu su
odigrali vulkani. Od mnogobrojnih vulkana, najpoznatiji su Etna
(Sicilija) i Vezuv (jug Italije).
Najveca reka na ovom poluostrvu je reka Po (ant. Padus), duine
550km. Plovna je jo i reka Tibar, dok ostale reke nikada nisu
imale znacajnu ulogu.
Poljoprivreda je bila glavno zanimanje stanovnika Italije.
Najplodnija oblast je bila dolina reke Po. Od oblasti srednje Italije
po svojoj plodnosti bila je posebno poznata Kampanija. Planinske
oblasti su se uglavnom koristile za stocarstvo. U Italiji su se rano
pocele gajiti itarice. Gajenje vinove loze pada jo u praistorijsko
doba. Pod uticajem Grka vinogradi i maslinjaci gajeni su gotovo po
citavom poluostrvu.

Sedam glavnih rimskih bregova (septimontium):

-Celij
-Kapitol
-Eskvilin
-Palatin
-Kvirinal
-Viminal
-Aventin
Na ovim brdima su se nalazila sela, koja su se u 8. veku p.n.e ujedinila (savez Septimontium, sedmobreje).
Campus Martius (Marsovo polje) je zona izvan 7 bregova na kojoj se skupljala vojska.

Italska plemena
Na tlu Apeninskog poluostrva postojale su neke druge kulturne zajednice pre pojave Rimljana:
Etrurci- Sever, SZ, centralni deo Italije
Grci kolonisti- Jug, Sicilija
Sredinom prvog milenijuma p.n.e vecinu domaceg stanovnitva Italije su vinili Italici, od kojih su poseban znacaj
stekla plemena Umbra, Osca, Samnita i Latina. U isto vreme na krajnjem severu i jugoistoku Italije odrali su se
narodi ilirskog, balkanskog i drugog porekla- Veneti, Japigi itd.

DOBA KRALJEVA (753 p.n.e-509. p.n.e)

-VLADAVINA ETRURSKIH KRALJEVA

Postoje tri teorije po pitanju porekla Etruraca:

-istocno poreklo (Herodot pominje Lidiju)
-iz predela Alpa
-autohtoni stanovnici (Dionisije iz Halikarnasa)
Od 8. do 6./5. veka p.n.e je period namocnije etrurske civilizacije.

Veliki uticaj na rimsku civilizaciju je imala i svetenicka organizacija. Smatra se da je sve do I veka n.e. u rimskom
kultu bio koricen etrurski jezik, koji nije deifrovan. Postojanje svetenickih redova koji su zadueni za gatanje iz
utrobe ivotinje je neto to su Rimljani preuzeli od Etruraca i to je postojalo sve do pojave hricanstva. Etrurski
hram ce postati model rimskog hrama. Etrurski hram (kasnije i rimski) ima ulaz samo sa prednje strane i oponaa
izgled megarona.
Rimska grobna arhitektura je direktno povezana sa etrurskom grobnom arhitekturom. Etrurci su imali specifican
odnos prema sahrani. Nekropolis je bio organizovan kao i grad ivih. Postojale su glavne avenije oko kojih su bile
rasporedjene grobnice, najcece krunog oblika, vrlo slicno tumulima sa kamenim vencem zasutim zemljom.

Avgustova grobnica u Rimu, Hadrijanov mauzolej, dva tumula kod Gamzigrada (Romula, Galerije).

Rimljani su od Etruraca i Grka preuzeli monumentalnu arhitekturu, izgradnju puteva, vodovodne mree, kanale za
navodnjavanje, kanalizacione mree, sistem izgradnje gradova (kardo i decumanus-centralne ulice koje se seku
pod pravim uglom).

Istoricar Varon navodi za pocetak doba kraljeva vreme Olimpijade tj. 753/4. god p.n.e Rimljani se smatraju
potomcima Trojanaca, tacnije Eneje. Tradicija prica o sedam rimskih kraljeva. Prvom kralju Romulu pripisuje je
osnivanje prastarih rimskih institucija: podelio gradjane na patricije i plebejce, stvorio kurije, osnovao senat i
organizovao vojsku.
Kraljevi:
Romul
Tul Hostilije-prikljucio Rimu Alba Longu
Anko Marcije-osnovao Ostiju
Tarkvinije Stari (Prisk)-sagradio cirkus, postavljen temelj Kapitolskom hramu i
sagradjena Cloaca Maxima
Servije Tulije-pobeda grada Veja, zidanje Dijaninog hrama
Tarkvinije Oholi
Na celu svake zajednice nalazio se kralj (rex) koji je bio vojskovodja, vrhovni svetenik i sudija. Pored kralja nalazio
se senat (senex-starac) koji su cinili stareine rodova.

DOBA REPUBLIKE (509-27. p.n.e)

To je doba koja predstavlja spoj tri osnovna oblika vladavine: demokratija, monarhija, oligarhija. Teorijski, vlast je
pripadala rimskom narodu koji je na skuptinama donosio zakone i birao dravne slubenike, magistre. Njihov
mandat je trajao godinu dana, ali od III veka p.n.e dravom upravlja Senat.

Senat
Jedna od najstarijih dravnih institucija. Prema tradiciji osnovao ga je Romul, s tim to je on u doba kraljeva imao
samo savetodavnu ulogu, dok je u doba republike on predstavljao najvaniju politicku ustanovu drave. U
pocetku se sastojao od tri stotine clanova. Predstavnici Senata su do III veka p.n.e bili iskljucivo patriciji, medjutim
od Punskih ratova i plebejci imaju ulogu u Senatu. Senat se bavio unutranjom i spoljanjom politikom, dravnim
finansijama i pitanjima religije.

Narodni tribun
Desetorica tribuna bili su zatitnici i predstavnici naroda. Mogli su da ponite odluku magistrata ili Senata,
pozvajuci se na pravo veta. Komicija je bila njihova narodna skuptina.

Konzul
Vrhunac politicke karijere bio je izbor za konzula. Na tu funkciju je mogao da dodje samo neko ko ima preko 40
godina. Rimljani godine zvanicno zovu po svojim konzulima. U miru su bili nosioci izvrne vlasti, a u ratu su bili
vojni zapovednici.

DOBA CARSTVA (27. p.n.e-476. n.e)

Arhitektura
Rimska arhitektura obuhvata nekoliko segmenata:
1. kultna arhitektura (hramovi)
2. javne gradjevine (bazilike, terme, pozorita, amfiteatri, hipodromi i stadioni)
3. memorijalna arhitektura (slavoluci, pocasni stubovi, grobnice)
4. stambena arhitektura
5. vojna arhitektura
6. ininjerski radovi (mostovi, akvadukti, putevi)
Osnovni rimski konstrukcioni principi su:
-upotreba stuba (vertikalni i noseci elementi)
-grede (kamen, drvo)

Dva osnovna principa koja odlikuju rimsku arhitekturu pored grandioznosti i komplikovanosti su :
-prakticnost
-ekonomicnost

Gradjevinski materijali
Rimski graditelji su bili poznati po izradi veoma kvalitetne cigle, izuzetno izdrljive. Ova cigla je pravljena od gline.
Postoje dve vrste opeke:
tegule (ravne osnove)
imbreksi (lucnog oblika)
tubulusi (za sprovodjenje vode)

Razlozi za kori_enje opeke su:

-ekonomicnost
-lakoca (mogucnost da se gradi via gradjevina)
-laka izgradnja luka i svoda

Ruevine rimskih hramova ne mogu se porediti sa izgledom ruevina grckih hramova. Sa rimskih hramova je skinuta
samo oplata, ostala je cigla. Tokom srednjeg veka je sa hramova skidana oplata od mermera i koricena za
izgradnju raznoraznih palata. Raznoenje kamena sa Koloseuma u Rimu je prestalo tek u 18. veku.

Postojalo je nekoliko principa gradnje:

1.Opus incertum- Izgradnja neke vrste mozaickog lica zida tako to bi bila koricena trougaona opeka koja se redja
po licu i stice se utisak da je zid u potpunosti izgradjen od opeke, a nije. Mnogo je deblji, iri i stabilniji.

2. Opus reticulatum- uglavljivanje piramidalno obradjene opeke u obliku cetvorostrane piramide i redjanje u
jednom dijagonalnom rasporedu, koji daje mnogo dekorativniji izgled.

3. Opus spicatum-nacin na koji se redja parket, motiv riblje kosti. Vrlo cesto za pokrivanje podnih delova, ali i za
dekorisanje zidova, svodova.

4. Opus mixtum-kombinacija razlicitih opusa i materijala.

Rimljani tj. rimski gradjevinari su prvi koristili cement. Ovo je meavina ljunka, pepela, lomljenog kamena ili cigle,
negaenog kreca u prahu i vode. Oni toj smesi dodaju i vulkanski pepeo (pozzolani) koji je dobio naziv po gradu
Pozzoli, zapadno od Napulja. kada se govori o opus cementicumu onda svakako treba reci da su Rimljani uveli jedan
nov nacin gradnje i ovaj princip omogucava jednostavnu gradnju, potpuno neobrazovanu radnu snagu i jeftine
materijale. (krec, pocolanski vulkanski prah). Rimljani su koristili kamenu oplatu. To su bile tanke ploce (debljine 1-
2cm) koje su lepljene za zidove. Takodje se koristio i beton.

Gradovi se grade izmedju dveju reka, hramovi se nalaze u samom centru grada, grad je okruen bedemima od
kamena. Grad je podeljen na nekoliko graskih celina, dve ulice se seku pod pravim uglom (Hipodam iz Mileta je prvi
podelio gradsko jezgro na pravougaoni sistem ulica koje se seku pod pravim uglom, Rimljani to preuzimaju u 5.
veku p.n.e).
Na citav razvoj rimske arhitekture, gradjevinske materijale i konstrukcije su uticale:
1. etrurska arhitektura
2. grcka
3. orijentalna

1. Kao jedan od primera etrurske arhitekture navodi se jedna od sedam

gradskih kapija (Porta Augusta 3. vek p.n.e) anticke Pekusije, dananje
Perudje. Na ovoj kapiji nalazi se pravi primer etrurskog luka koji su
Rimljani preuzeli od njih. Vidljiv je etrurski uticaj u funerarnoj arhitekturi
jer su grobovi u obliku humki. Kruni kameni prsten preko koga se nasipa
zemlja i formira tumul. Praktikuje se i sadnja drveca na vrhu humke.
Ovakav nacin praistorijskog sahranjivanja opstace duboko kroz
republikanski period. Postoji jedna jaka struja u rimskoj
funerarnoj arhitekturi gde se bogati sahranjaju u vrlo jednostavnim
grobnicama koje imaju etrurski izgled (pr. Avgustov mauzolej u Rimu).
Dimenzije ovog mauzoleja su visina 12m i precnik 87m. Ona je veca
od svih republikanskih grobnica koje se pruaju du Via Appie (glavna
rimska ulica).Tu ce se zakljucno sa flavijevskim carevima sahranjivati
svi rimski carevi. Vec u to vreme je grobnica bila popunjena i Trajan ce
se sahraniti ispod svoga stuba, dok ce Hadrijan sagraditi velelepnu
grobnicu poznatu kao Hadrijanov mauzolej (Kastel San Angelo, danas).
Danas je Avgustov mauzolej u veoma loem stanju. Na vrhu Hadrijanovog mauzoleja se nekada nalazila njegova
bista, a danas bronzana skulptura iz 18. veka n.e. Sv. Arhandjela kako vraca mac u korice.
Jedan od najstarijih primera etrurske arhitekture je Cloaca Maxima (velika kanalizacija). Nju je po predanju poceo
da gradi Tarkvinije Prisk, jedan od rimskih kraljeva etrurske loze negde oko 600. god. p.n.e. Tit Livije daje neke
podatke o tome kako je ovaj kanal od pocetka gradjen kao tunel. Ovo je pre svega bila kina kanalizacija (najstarija
poznata kanalizaciona mrea u Evropi). Tela siromanih su cesto bacana u ovaj kanal. Takodje je i telo cara Eglabala
baceno u Cloacu Maximu.

2. Hram Fortune Virilis je jedan od najbolje ocuvanih hramova.

Ima jonske stubove, ulaz samo sa prednje strane.
U 9. veku n.e je pretvoren u crkvu.

Hram Herkula Viktora podignut je krajem I veka p.n.e od

strane. Lucija Mumija, rimskog vojskovodje koji je unitio
arhajski (korintski) savez. Hram ima tolos sa korintskim
stubovima.

Smatra se da je korintski stub izmislio arhitekta i skulptor

Kalimakus koje je bio inspirisan izgledom posvetne korpe koja
je bila postavljena na grobu mlade devojke. Po Vitruviju (teoreticar arhitekture, Avgustov savremenik), pletena
korpa je bila isprepletena sa biljkom akantus koja je tu izrasla meajuci listove biljke sa vezom korpe.

3. Pored grcke i etrurske na rimsku je uticala i arhitektura Istoka. Koricenjem opeke (pecena glina iz
Mesopotamije) Rimljani su uspeli da naprave zdanja koja prevazilaze velicinu svega to je izgradjeno u Grckoj.
TEATRI
Grcka arhitektura je umnogome doprinela da se razvije rimska, pa tako Rimljani pocinju da grade odeone, teatre i
na kraju amfiteatre. Krajem republike pocinju da se grade amfiteatri. Oni predstavljaju dva spojena teatra.
Amfiteatri su elipsoidne osnove sa ovalnom arenom gde se izvode igre, predstave, venatorske predstave.
Najveci plankonveksni su u Puli, Arlu, Nimu i Pompeji.

TERME I KUPATILA
Pre izgrdanje i upotrebe kupatila i termi, Rimljani su u svojim kucama imali lavatrine, prostorije u kojima se nalazila
kada i posuda za umivanje-labra. Vremenom je broj prostorija i njihova opremljenost rasla. Kada je kupatilo
konacno dobilo svoju funkciju, nazvano je balineum. Ova prva javna kupatila su bila smetena u prizemlju
viespratnica.
Ono to je novina pocetkom I veka p.n.e je hypocaustum, koji je prema Pliniju izmislio Sergije Orata.
Stabijske terme su najstarije, nastale u 4., a rekonstruisane u 2. veku p.n.e. Prostirale su se na 35 000m2 sa
unutranjim dvoritem oko koga su se nalazile prostorije kupatila za mukarce, dok su enske prostorije bile manje i
imale su poseban ulaz. Kod njih se uocava potpuno osmiljen raspored prostorija:

apodyterium-svlacionica
caldarium-zgrejana prostorija gde se preznojavaju
alveus-prostorija sa toplom vodom gde se umivaju
tepidarium-mlako kupatilo
frigidarium-bazen sa hladnom vodom
palaestra-gimnasticka sala

Za vreme Avgusta, Agripa je prvi izgradio javne terme. Kasnije su se u Rimu izgradile i mnoge druge terme (ukupno
354): Neronove, Trajanove, Karakaline, Konstantinove i Dioklecijanove.

KARAKALINE TERME su bile najvece rimske terme. Gradjene

od 212. do 216. n.e Bili su to golemi prostori nadsvodjeni
krunim svodovima, bogato ukraeni mozaicima, skulpturama,
i posebno novim arhitektonskim elementima koji se mogu
videti iz njenog sloenog plana.

DIOKLECIJANOVE TERME (298.-306 n.e.) su po sistemu

gradnje bile slicne Karakalinim.
TRAJANOVE TERME (II vek n.e)

PUTEVI
Sa samim razvojem rimske drave su se razvijali i putevi. koji na neki na_in postoju obeleje rimske civilizacije. Prvi
koji su poceli sa izgradnjom puteva su Persijanci, od kojih su Rimljani preuzeli tehnike gradnje. Rimljanima su putevi
sluili kao sredstvo za dominaciju i trgovinu. Primarno su ih koristili za vojne potrebe, da se snabde vojska, kao i za
snabdevanje provincija na najbri nacin. Medjutim, putevi su im bili znacajni i zbog politickih, trgovackih, socijalnih i
intelektualnih razmena. Izgradnja puteva bila je od stratekog znacaja zbog samog razvoja rimske ekonomije. U
doba najvece teritorijalne rasprostranjenosti Rima, u doba Trajana, postojalo je ukupno oko 80 000 km puta. Kako
bi obezbedili da putevi idu ravnom trasom, rimski geodeti (mensori) su koristili neku vrstu pretece dananjeg
nivelira, a to je groma.

Tipovi puteva pema vrsti:

via terrena (lokalni put)
via publicus/munita (dravni put)
via glareata (uzemljen ljunkovit)

Uz puteve su podizani i miljokazi koji danas upucuju na

nekadanju trasu rimskih puteva za koje nekad ne znamo
kuda su ili. Najcece su izgradjivani od kamena i njihova
velicina je varirala od 1,5 do 2m. U gornjoj polovini
miljokaza je postojao natpis koji je ukazivao na rastojanje.
Miljokazi su postavljani na svakih 1000 koraka, odnosno na
svaku rimsku milju (1 rimska milja=1485m). Obicno je na
njima pisalo i vreme izgradnje, kao i ime onoga koji je
zaduen za izgradnju puta ili za njegovu obnovu.
Prvi, odnosno nulti miljokaz tj. zlatni miljokaz-
Miliarium Aureum (tacnije pozlacen), je postavljen oko 20. godine p.n.e u centru rimskog foruma, Forum
Romanum. Na njemu su bili zabeleene milje iz Rima ka svim vanijim provincijskim gradovima. 330. god. n.e.
Konstantin postavlja novi zlatni miljokaz u Konstantinopolju. Gornji deo ovog miljokaza je bio od pozlacene bronze.

Via Appia
Ovo je jedan od najvanijih puteva koji je vodio iz Rima prema Kapui. Putevi su uglavnom nazivani po imenima
osoba koji su zapo_injali njihovu izgradnju i to su uglavnom bili cenzori, koji su bili na_elnici direkcije rimskih
puteva. Appius Claudius Caecus (slepi), rimski cenzor, koji 312. godine p.n.e u vreme samnitskih ratova zapo_inje
ogromne javne radove. Izgradio je jedan od prvih akvadukta, koji je snabdevao Rim zdravom pija_om vodom sa
planina, tzv. aqua appia (ima ih ukupno 11 u Rimu). Ovaj put je za vreme Trajana produen do luke u Brindiziju.
Tokom 73. god. p.n.e u Kapui, u gladijatorskoj koli Lentula Batijata, izbio je gladijatorski ustanak, poznat pod
imenom Spartakov ustanak. Grupa odbeglih robova, prvobitno grupa od nekih 70 odbeglih gladijatora (koja je
uskoro prerasla u grupu od vie od 120.000 ljudi) lutala je Italijom i plja_kala i pustoila sve pred sobom. Grupa je
imala nekoliko vodja medju kojima je bio i legendarni gladijator Spartak. Spartakov ustanak je bio jedini ustanak
koji je direktno pretio Italiji i koji je bitno zabrinuo Rimljane zato to su ustanici u pocetku imali dosta uspeha u
borbama s rimskom vojskom. Ustanak je na kraju uguen zahvaljujuci vojnim naporima jednog jedinog
komandanta, Marka Licinija Krasa, ali su se posledice ovog ustanka jo dugo nakon njegovog guenja osecale u
rimskoj politici. Du Via Appie, od Rima do Kapue 6000 ustanika je biti razapeto du 200 km.
Via Flaminia
Put je izgradjen 220. god. p.n.e i dug je 311km tj. 210 rimskih milja. Ovo je bio vaan strateki put, koji i danas
postoji u italijanskoj prestonici. On spaja Rim i Rimini (ant. Ariminum). Naziv je dobio po konzulu Gaus Flaminiusu.
Put je presecao Apenine, to je podrazumevalo izgradnju viaducta (mostova) i probijanje tunela. Podignut je kako
bi se obezbedilo povezivanje Rima sa jadranskom obalom i povezivanje jedne od glavnih itnica, a to je plodna
dolina reke Po.

Via Aurelia
Takodje danas postojeca saobracajnica. Ime je dobila po Gaius Aurelius Cotti koji je bio cenzor 241. god. p.n.e.
Vodio je od Rima ka Pizi (ant. Pisae). Kasnije, u doba Avgustove vladavine put je proiren do Djenove, a kasnije do
Kadiza u paniji.

Via Salaria
Put Via Salaria (put soli) je povezivao Rim i Castrum Truentium. Duina ovog puta bila je 242km.

Via Cassia
Ovo je bio etrurski put koj je povezivao najvanije etrurske gradove u Apeninima. Put je izgradjen 154. god. p.n.e.
Vodio je od Rima preko rimske Florentie (dananja Firenca), kod luke se ulivao u Via Aurelium.

Via Aemilia
Via Popilia

Uglavnom se putovalo konjima i mazgama, a upotrebljavale su se i razne vrste kola. Putnici koji su se kretali
drumovima bez pratnje robova ili velikih karavana cesto su bili meta razbojnika. Takodje, covek se nije osecao
bezbedno ni u svratitu-cauponae.
Za vreme Republike nije postojala javna potanska sluba vec su potu po potrebi raznosili robovi-tubelarii i
statores. Medjutim, u doba Avgusta postoji cursus publicus, dravna, redovna vojnicki organizovana potanska
sluba.

LUKE
Anticki Rim je bio najveca pijaca. Proizvodi su stizali sa svih strana Rimskog carstva (robovi iz Grcke i Azije, svila iz
Kine, zlato iz Trakije, drvo iz Galije, pamuk i drgaulji iz Indije, ljubicasta boja iz Fenikije, smokve iz Judeje, gvodje iz
Norikuma, tamjan iz Arabije, zrnasta roba-annona/annual produce iz severne Afrike i Egipta). U doba republike,
glavna luka Rima bila je locirana u Puteoli-ju, dananji Puzzuoli na obali Kampanije. Poto je za vreme Avgusta
populacija u Rimu narasla, bilo je neophodno izgraditi neku bliu luku. Tada je se cinilo da je mala luka Ostija
odgovarajuca, ali je ovo miljenje brzo odbaceno zbog visokih trokova. Ova luka je zaivela tek 42. godine n.e. za
vreme Klaudija.

AKVADUKTI I MOSTOVI
Vodeni sistemi su se sastojali od nekoliko delova:
izvor vode i rezervoar (nalazio se iznad grada kako bi se vrio protok usled gravitacije)
vodeni kanal (podignut na blagom nagibu; prolazio kroz planine ili preko mosta koji je imao lukove-arcutio;)
tunel-specus (kroz koji je prolazio vodeni kanal)
Putei (neto poput ventila kako bi se otpustio vodeni pritisak, kada u tunel prodre voda)
substructio (zid u nivou zemlje, preko koga je ila voda kada izadje iz putei-a)
castellum (zgrada za distribuciju vode u gradu).

U Rimu je postojalo izmedju 8 i 11 akvadukta:

Aqua Appia-312. godine p.n.e. (prvi akvadukt); Cenzor Apije Klaudije; izvorska voda
Anio Vetus- 272. godine p.n.e; Cenzor Manius Curius Dentatus; recna voda
Aqua Marcia- 144-140. godine p.n.e; Pretor Maricus Rex; izvorska voda
Aqua Julia-33. godine p.n.e; Agripa; izvorska voda, dobrog kvaliteta
Aqua Claudia- 38-50 godine n.e; Kaligula i Klaudije; izvorska voda, dobro kvalitetna
Anio Novus- 38-50 godine n.e; Kaligula i Klaudije; recna voda
Aqua Traiana- 109-117. godina n.e; Trajan; izvorska voda AQUA APPIA
 AQUA CLAUDIA
Puente del Diabalo (Djavoljev most), u paniji, je
izgradjen za vreme Trajana. Visine je 50m, sa dva nivoa lukova.

Pont du Gard je najvii i najlepi rimski most, duine 273 m.

Bio je deo akvadukta dugog 50 km, a nosio je vodu preko
reke Gardon u Nimes (Galija). Sagradio ga je Marko Agripa
izmedju 15. i 14.god. p.n.e. Most ima tri reda lukova,
visok je 50m i sagradjen je potpuno od kamena.

Pompeja
Pompeja je osnovana u VI veku p.n.e., od strane starosedelaca Kampanije. Rim je kolonizovao Pompeju 80. godine
p.n.e. 24. avgusta 79. god. p.n.e grad je stradao u erupciji Vezuva (sloj pepela 4-5m), kao i Herkulanum i Stabija.
Jedan od svedoka ove erupcije, kao ocevidac, bio je Plinije Mladji, koji je ovaj dogadjaj opisao u pismu Tacitu.
Arheoloka istraivanja koja su otpocela jo u 18. veku otkrila su veci deo grada, ukljucujuci tu forume, hramove,
pozorita, kupatila i veliki broj kuca. Citav grad je bio izgradjen po sistemu cardo i decumanus. Imao je bedeme,
puteve, kapije (Porta Marina je jedna od glavnih, izlazi na more). U Pompeji se nalazi jedan od najbolje ocuvanih
amfiteatara. Danas je najocuvaniji rimski grad.

LUCIJE KORNELIJE SULA (138-78 p.n.e)

On je bio jedan od najcuvenijih rimskih politicara i vojskovodja koji je obeleio
pocetak I veka p.n.e. Senat mu daje diktatorsku titulu koja podrazumeva
apsolutnu vlast. On uvodi zloglasne proskripcije, kada je ocicena opozicija u
Italiji. On 78. p.n.e naputa diktatorsku poziciju i vlast preputa demokratiji,
a on se povlaci u Kampaniju, te godine i umire, telo mu je spaljeno na
Marsovom polju.

GNEJ POMPEJ MAGNUS (78-44. n.e)

Pompej je bio izuzetno bogat politicar i vojskovodja. Proslavio se kao Sulin
vojskovodja, stekao veliko bogatsvo na istoku. Nakon serije vojnih pobeda i
stalnog ratovanja, Pompej se posvetio politici. Raspustio je legije i poceo da gradi
politicku karijeru. Saveznik mu je bio Kras, sa kim je pre delio mesto konzula.
U isto vreme, Gaj Julije Cezar je takodje pretendovao na funkciju konzula.
Pompej je sa Cezarom i Krasom 59. p.n.e sklopio Prvi trijumvirat. Pompej i Kras su
svojim vezama pomogli Cezaru da bude izabran za konzula, a ovaj im je uzvratio
titeci njihove interese.Trijumvirski ugovor izmedju Pompeja, Cezara i Krasa je
obnovljen 56., a 55. god. p.n.e Pompej i Kras su imenovani za konzule, dok je
Cezar postao prokonzul. Kras je poginuo u borbi protiv Parcana 53. godine. U
medjuvremenu je Cezar odneo brojne pobede u Galiji i postao izuzetno mocan.
Nakon propasti Prvog trijumvirata, Pompej je opet postao konzul i li_no zatraio
zabranu produivanja funkcije prokonzula Cezaru i zahtevao je da Cezar raspusti
vojsku i da se vrati u Rim. Cezar je 49. p.n.e. preao sa jednom legijom reku Rubikon i time zapoceo gradjanski rat
koji je trajao nepunih godinu dana. Pompej je zajedno sa saveznicima napustio Rim i povukao se na jug Italije. Rat je
bio nezavistan sve dok Pompej nije bio poraen u bici kod Farsale, 48. p.n.e. Nakon toga Pompej bei u Egipat,
Ptolomej XIV ga ubija.

Pompejevo pozorite
Jedno od najve_ih pozorita u Rimu je bilo Pompejevo pozorite (na Marsovom polju) u sklopu koga se nalazio
veliki portik (neka vrsta foruma-Pompejev portik). Ovo je bilo prvo rimsko pozorite koje gradjeno u kamenu. Do
tada su rimska pozorita bila gradjena od drveta. Gradnja je zapoceta 61. god. p.n.e. Pozorite je danas potpuno
uniteno, ostali su ocuvani samo ostaci temelja. Ovo pozorite je moglo da primi 25 000 gledalaca. Pomeju je
izgradnja ovakvog pozorita omogucavala da skuplja svoje istomiljenike. To je iniciralo izgradnju jednog drugog
kompleksa koji se nalazi u neposrednoj blizini Foruma Romanoruma i predstavlja na neki nacin nukleus od koga ce
razviti izgradnja foruma tokom imperijalnog perioda, Cezarov forum.

GAJ JULIJE CEZAR (100-44. p.n.e)

Cezar je brojnim vojnim pobedama znatno proirio uticaj i vlast Rima.
Pobedivi Pompeja u gradjanskom ratu od 46. pre n. e. zavladao je kao
diktator. Njegova diktatura oznacava kraj vrhovne vladavine senata u
Rimu i pocetak Carstva.
Godine 44. p.n.e on postaje konzul po peti put, ovaj put zajedno sa Markom
Antonijem.

Cezar je ostao upamcen i po svojim knjievnim delima, bio je veoma obrazovan:

"Komentari galskih ratova"
"Komentari gra_anskog rata"

15. marta 44. na Martovske ide je ubijen. Vodje pobune protiv Cezarove diktature su bili Brut i Kasije.

Cezarov forum
Cezarov forum je podignut tako to je sam Cezar otkupio
zemljite. Posvetio je hram Veneri Gentrix (Veneri Praroditeljki).
Forum je bio pravougaonog oblika. Danas je od hrama ostalo
svega tri. Avgust je kasnije dovrio hram i dodao odredjene zgrade.
U hramu se nalazila skulptura Kleopatre.

JULIJEVSKO-KLAUDIJSKA DINASTIJA
Julijevsko-Klaudijevska dinastija je termin kojim se oznacavaju prvih pet rimskih careva, koji su se na prestolu
nalazili od 27. godine p.n.e (Oktavijan Avgust) do 68. godine n.e. (Neron).

Avgust (27 p.n.e- 14. n.e)- Cezarov sestric

Tiberije (14-37 n.e)- Avgustov sinovac
Kaligula (37-41 n.e)- Tiberijev sinovac
Klaudije (41-54 n.e)- Avgustov sestric
Neron (54-68 n.e)- Klaudijev sestric

OKTAVIJAN AVGUST (63 p.n.e-14 n.e)

Oktavijan Avgust je bio prvi car. Avgust je pocasna titula koju je on dobio
u casu stupanja na vlast, 27. god- p.n.e. Augustus na latinskom znaci Uzvieni.
Kasnije je to postala titula svih rimskih careva koji su vladali nakon njega.
U 12. godini p.n.e dobio je titulu Pontifex Maximusa (poglavar rimske religije),
a u 2. god. p.n.e dobio je jo jednu titulu-Pater Patriae (otac otadbine).
Nakon Cezarovog ubistva, njegovi atentatori Brut i Kasije, naputaju Rim i odlaze na Istok. Blizu Bononije (dananja
Bolonja) 43. godine p.n.e javno su sklopili savez Lepid, Marko Antonije i Oktavijan, poznat kao Drugi trijumvirat, s
cilje da se bore protiv cezaroubica i osvoje vlast. Brut i Kasije izvrili su samoubistvo i time su trijumviri slomili
republikansku opoziciju. Trijumviri su podelili provincije, tako da je Oktavijan dobio zapadne pokrajine s Ilirikom,
Antonije istocne s Egiptom, a Lepid Afriku. Lepid se kasnije potpuno povukao iz politickog ivota, ali je do kraja
ivota ostao na poloaju vrhovnog svetenika. Tako su Oktavijan i Antonije ostali jedini vladari u dravi. Marko
Antonije je upoznao egipatsku kraljicu Kleopatru VII i uzeo je za enu. Osim toga, predao je Kleopatri neke zemlje
koje su se smatrale rimskom teritorijom. U Rimu je raslo nezadovoljstvo tim Antonijevim potezima. To je iskoristio
Oktavijan, koji je isposlovao kod senata da se Kleopatri objavi rat. Do sukoba izmedju dve protivnicke strane dolo
je 31. p. n. e. blizu obala zapadne Grcke, kod rta Akcijum. Vec na pocetku bitke Kleopatra je napustila poprite
bitke i krenula svojom ladjom natrag. Za njom je krenuo i Antonije. Napad na Egipat Oktavijan je preduzeo 30. p. n.
e. Otpor Antonija i Kleopatre uguen je bez tekoca. Antonije je izvrio samoubistvo, a njegov primer ubrzo je
sledila i Kleopatra. Osvajanje Egipta donelo je Oktavijanu ogroman plen, koji mu je omogucio da isplati vojnike i sve
dugove. U Rim se vratio 29. p. n. e. kao potpuni gospodar citave rimske drave.

Kultura i umetnost
Dugotrajno razdoblje mira u doba Avgustove vladavine veoma se povoljno odrazilo na razvoj kulture i umetnosti. U
to doba svoj najveci procvat doivljava rimska knjievnost, posebno poezija. U to vreme stvaraju Tibul, Propercije i
Ovidije, kao i istori_ar Tit Livije. Nastavljajuci se s jedne strane na sopstvenu tradiciju, a s druge strane prihvatajuci
uticaje grcke umjetnosti, knjievnost toga doba se razvila do svoga vrhunca, pa se to razdoblje obicno i naziva
zlatnim
vekom rimske knjievnosti. Osim knjievnosti veliki procvat u Avgustovo doba doivljavaju arhitektura i likovne
umetnosti. Prema recima starih pisaca, Rim je iz grada od opeke prerastao u grad od mermera. Podiu se
pozorita, vodovodi, terme, hramovi. Mnoge gradjevine finansirao je Avgustov vojskovodja i zet Marko Vipsanije
Agripa, koji je naredio da se sagradi i velelepni hram svih bogova - Panteon. I Forum je obnovljen i ukraen novim
zgradama.

Avgustov forum
Bilo je neophodno podici forum u blizini Cezarovog. Nalazi se uz sam
Cezarov forum i sastojao se od jednog ogromnog dvorita koje je bilo
flankirano porticima, a najvanija gradjevina bio je hram posvecen
Marsu Osvetniku. Kao jedna od glavnih svetinja u hramu cuvao se
Cezarov mac. Hram nije bio samo kultno mesto vec su u njega dolazili
rimski decaci kako bi u njemu primili togu virilis (u 17. god). U ovom
hramu je senat odlucivao o pitanjima rata i mira. Vojskovodje koje su
kretale u ratove polagale su zakletvu u ovom hramu i po povratku su
donosili ratni plen. U sredini dvorita se nalazila konjicka statua
Oktaviana, koji je bio odeven u vojnicku uniformu. Ubrzo ce se oko
ova dva foruma formirati citav niz drugih foruma.

Avgustovi portreti
Avgust je prikazan bosonog (neto to odlikuje apoteozu), u mladalackom dobu, u
pozi koja lici na jedan grcki uzor iz V veka p.n.e (Doriforos). Prikazan je kao
vojskovodja sa muskulaturnim, luksuzno izradjenim oklopom sa reljefnim
predstavama u ogrtacu. Avgust iz Prima Porte je jedna od najpoznatijih Avgustovih
statua koja se cuva u Vatikanskom muzeju. Prilikom detaljnih proucavanja ove
mermerne statue otkriveno je da je ona bila bojena.
Reljefni prikaz oklopa: centralna scena-rimski vojskovodja (Avgust ili njegov general
ili njegov posinak Tiberije) i jedan lik varvarske odede koji predaje rimskom vojskovodji
jedan vojni znak na tapu, tzv. akvila odnosno rimski legijski orao.
55. god. p.n.e kada je Licinije Kras poginuo protiv Parcana, oduzeti su mu ti orlovi
to je predstavljalo ogromnu sramotu. Avgust je diplomatskim putem uspeo da povrati
zarobljene akvile 19. god. p.n.e. To je bio jedan od kljucnih dogadjaja koji ce obeleiti
Avgustovu vladavinu i koji ce mu doneti ogromnu popularnost.
Avgustov mauzolej
Izgradnja mauzoleja je pocela 27. god. p.n.e na Marsovom polju.
Dimenzije ovog mauzoleja su visina 12m i precnik 87m. Ona je
veca od svih republikanskih grobnica koje se pruaju du
Via Appie (glavna rimska ulica). Grobnica je krune osnove,
a na cetvorospratnim, kruno rasporedjenim zasvedenim
podzemnim prostorijama, koje su spolja bile nevidljive, pocivao je
breuljak od nasute zemlje sa humkom na vrhu na koju su
zasadjeni kiparisi (drvo). Uprkos monumentalnosti gradjevina je
prilicno skromna. Medju prvima je u ovaj mauzolej sahranjen Marcelijus, njegov nedjak, a potom ce uslediti sinovi
Marka Agripe, Lucije i Gaj. Tu ce se zakljucno sa flavijevskim carevima sahranjivati svi rimski carevi. Vec u to vreme
je grobnica bila popunjena i Trajan ce se sahraniti ispod svoga stuba, dok ce Hadrijan sagraditi velelepnu grobnicu
poznatu kao Hadrijanov mauzolej (Kastel San Angelo, danas). Danas je Avgustov mauzolej u veoma loem stanju.

Veliki suncani sat

Nalazio se u sklopu Marsovog polja, u neposrednoj blizini Avgustovog mauzoleja, koji je podignut sa iglom u vidu
22m visokog obeliska. Obelisk je iz Heliopolja, a donet je u Rim (Psametih II) Avgust ga je preneo nakon osvajanja
Egipta i postavio u centar velikog suncanog sata koji je senkom, koju je bacao obelisk ocitavao vreme na
podeocima koji su bili izliveni od bronze na mermernom podu. Danas se ovaj obelisk nalazi ispred zgrade
italijanskog parlamenta u Rimu.

Avgustov rtvenik (Ara pacis Avgusta)

rtvenik posvecen Avgustu, odnosno Avgustovom miru.
Temelj je postavljen 13. god. p.n.e. po Avgustovom povratku
iz panije i Galije. rtvenik se sastojao od rtvenika u uem
smislu na cetvorostepenom postolju, koga okruuje ograda
od mermera koja deli sakralni prostor od Marsovog polja
gde se odigrala scena samog osvecenja rtvenika. Na rtveniku
se nalaze razni reljefni ukrasi.
Dve velike kompozicije na frizovima sa june i severne strane:
Tu su predstavnici Senata na severu, dok su na jugu clanovi carske kuce, visoki magistrati i svetenstvo. Levo od
vrata nalazi se majka zemlja, ena koja sedi na steni i na krilu dri dvoje dece. Pod njenim nogama pase stoka. Na
drugoj strani vrata nalazi se Roma, koja sedi na nagomilanom oruju. Sa obe strane drugih vrata plocama sa
reljefima dominiraju prikazi iz legende o osnivanju Rima. Na onom sa leve strane pojavljuje se Mars bacajuci
pogledcna blizance Romula i Rema, koje gaji vucica, a na desnom je poboni Eneja, koji posleciskrcavanja u Italiji
prinosi bogovima rtvu. Tu je i prikaz svih clanova julijanskog roda, i friz sa rimskim senatskim plemstvom. Jezgro
samog rtvenika krasili su likovi simboli rimskih provincija, a ceona strana trpeze ukazivala je na svecano
prinoenje rtve, prikazom povorke svetenika, vestalki i slugu sa rtvenim ivotinjama.

Avgustova kuca
Kuca za koju se smatra da je Avgust iveo u njoj skoro 40 godina,
nalazi se na Palatinu, i sacuvana je. Po zidovima se mogu videti
slike koje su prekrivale zidni malter. Ova ku a se zapravo i ne
razlikuje mnogo od ku a normalnih rimskih gradjana. Svetonije u
biografiji Avgusta kaze da on nije podnosio velike i raskone palate.

Marcelovo pozorite
Izgradnju izvrio Avgust u pocast svog, prerano preminulog, sinovca,
zeta i naslednika Marcela (43.-23. god. p.n.e). Gradnja je pocela
17.god. p.n.e, a posveceno je 13.god. p.n.e. Pozorite izgradjeno
od travertina se sastojalo od dva sprata. Moglo je da stane 12 000
ljudi. Pozornica je bila okrenuta prema Tibru.
Spomenik Gema Avgusta (10-20 n.e., posle njegove smrti)
Velicine je 19x23cm. To ustvari nije gema, nego kameja.
Gema je udubljeni reljef, urezan u poludragi, dragi kamen,
dok kameja ima ispupcen reljef. Avgust je odbijao
apoteozu jo za ivota. On je bio pobornik isticanja
kulta cara u provincijama, ali ne i za isticanje kulta cara
u samom Rimu.
Na ovoj gemi su prisutna dva friza:

Gornji friz
Prikaz Avgusta na prestolu. On je bosonog sa otkrivenim torzom,
prikazan kao boanstvo. Pored njega je boginja sa orujem (tit,
lem na glavi, koplje u ruci), boginja Roma, koja je personifikacija
samog Rima, njegova zatitnica. Izmedju njih dvoje se nalazi i
predstava medaljona unutar koga je predstavljen horoskopski znak, jarac. U januaru 27. god. p.n.e u vreme ovog
horoskopskog znaka, Oktavijan je dobio titulu Avgusta. U levom delu se nalazi figura u drapiranoj togi na
dvokolicama koje vuku konji, a radi se o trijumfatoru. Najverovatnije se radi o predstavi Tiberija koji je 9. god. n.e
uguio jedna veliki ustanak na Balkanskom poluostrvu, poznat kao Panonski ustanak.
Iza Tiberija se nalazi boginja Viktorija sa bicem. Osoba uz samog trijumfatora je Germanik, jedan od vojskovodja
koji je uguio ustanak.
U desnom delu uz nogu Avgusta se nalazi orao, Jupiterova ptica koja je simbol rimske legije. ena koja dri venac
iznad glave je najverovatnije Ekumena, personifikacija civilizovanog sveta. ena koja dri rog izobilja najverovatnije
je predstava personifikacije Italije. Bradata muka figura je najverovatnije sam Avgust, gospodar univerzuma.

Donji friz
Rimski vojnici pomocnih jedinica koji podiu trijumfalni spomenik-tropeum, drveno stablo o koje se okaci
zarobljeno oruje. Jedan od tapova koji se podie je znak korpiona, znak u kojem je rodjen Tiberije. Takodje su
prikazani i zarobljeni varvarski vojnici koji najverovatnije predstavljaju ubijene ustanike Panonskog ustanka.

Avgust je umro 14. god. n.e, nije imao krvnih naslednika. Nasledio ga je Tiberije, sin njegove ene iz prvog braka.

TIBERIJE (14-37.n.e)
Formalno, za vreme njega, Senat postaje ne samo najvia vec i najvia izborna
ustanova. Vreme vladavine cara Tiberija obeleile su brojne pobune, kao to
su na primer pobune panonskih i rajnskih legija usled tekih uslova u kojima su
bili rimski vojnici. Poslednje godine njegove vladavine karakteriu brojni
progoni politickih neistomiljenika, senatora i uticajne aristokratije.

Tiberijeva kuca i vila

Tiberije je zapoceo Domus Tiberionum na Palatinu, gde se nalazila i Avgustova,
mnogo skromnija kuca.
Tiberije je 27. n.e. na ostrvu Kapri u napuljskom zalivu, u
blizini Sorenta podigao vilu. Vila je bila na nepristupacnom
mestu, na vrhu litice do koje je vodila samo strma staza,
gotovo na rubu provalije, ispod mora. Imala je niz odaja
oko centralnog dvorita. Vila je takodje imala i terme na jugu,
a na severu su bile carske odaje. Na istoku su bile dve eksedre
(namenjene citanju grckih i latinskih rukopisa). Poseban deo
carske vile odvojen je koridorom dugim 50m, a to sucbili
stambeni objekti. Od vile je ocuvano jako malo, samo
podrumske prostorije.
KALIGULA (37-41 n.e.)
Tiberijev naslednik, sin Germanika, dobio je naziv po obuci rimskih vojnika
(cizma, u deminutivu). Smatra se da je jedan od najnedostojnijih rimskih
careva, jedan od prvih koji je doiveo "brisanje iz secanja". Tiranski
nacin Kaliguline vladavine izazvali su nezadovoljstvo ne samo senata, vec i
komandnog osoblja pretorijanaca. Protiv Kaligule je sklopljena zavera i
15. januara 41. godine njega je ubio pretorijanski vojni tribun Kasije Herea.

KLAUDIJE ( 41-54 n.e.)

Klaudije je bio Kaligulin ujak. Nakon Kaligulinog ubistva,
senat razmilja o novom caru ili o republici. U medjuvremenu pretorijanska
garda dovodi na presto Klaudija. Bio je hrom, neugledan, oprezan. Pisao
je i proucavao umetnost i filozofiju. Osvojio je Britanska ostrva.
U Rimu i Italiji pojavljuju se pod Klaudijem nove gradjevine: zida
se nov vodovod, grade putevi, iznova se podie Ostija, koja je
postala glavna italska luka.
Takodje je podignuta i kapija Porta Maggiore sredinom I veka n.e.,
na jednoj vanoj raskrsnici, gde su se spajala dva vodovoda
(zapoceti za vreme Kaligule, a zavreni za vreme Klaudija- Anio Novus i
Aqua Claudia). Kapija je ostala ocuvana, dok su bedemi porueni.
Pojedini delovi kapije su bili nezavreni, to je namerno uradjeno.
Gradjena je od travertina (dovoen iz Tivolija).

NERON (54-68 n.e)

Neron je bio Klaudijev posinak. Vreme njegove vladavine obeleile su
brojne pobune, zavere, pogubljenja, skandala i politickih previranja.
Licno je komandovao gaenju poara 64. god. n.e u kome je izgorela
siromana cetvrt, a razlog zbog koga mu je pripisano podmetanje
poara je to to ce on upravo na tom mestu podici Domus Aurea
(zlatna kuca) najvecu palatu koju je Rim ikad video.

Domus Aurea
Njeni ostaci su ocuvani u minimalnim razmerama. Porueni su za vreme
nemira koji ce pratiti njegovo samoubistvo 68. n.e. Uglavnom su ocuvane
podrumske prostorije i temeljna zona. Otkriveni su mozaici i fresko slikarstvo.
Palata se sastojala od ogromnih vrtova, napravljeno je citavo vetacko jezero
(simbol mora), vinogradi, ume i nalazila se Neronova statua od pozlacene bonze
(Koloseum dobio naziv po njoj). Arhitekte su bili Celer i Sever. Svetonije belei
da su zidovi palate bili ukraeni dragim kamenjem, zlatom i sedefom.
Veliki triclinium (trpezarija) je imao svoju kupolu koja se okretala. Po jednoj
od prica u okviru Neronove palate je nadjeno jedno fantasticno delo,
Laokonova grupa, danas se nalazi u Vatikanu.
FLAVIJEVSKA DINASTIJA (69-96. g.n.e.)
Flavijevska dinastija, oznacava tri rimska cara koja su vladala od 69. godine (godina poznata kao 'Godina cetiri
cara'-Vespazijan, Oton, Galba, Vitelije) do 96. godine, kada je poslednji clan ove dinastije bio ubijen, nakon cega je
na presto stupila Antoninska dinastija.

Vespazijan (69-79 n.e)

Tit (79-81 n.e)- stariji Vespazijanov sin
Domicijan (81-96 n.e)- mladji Vespazijanov sin

VESPAZIJAN (69-79 n.e)

Vespazijan je bio odlican vojnik koji se dokazao u mnogim ratovima.
Rat koji ga je doveo na tron je rat protiv Jevreja. To je bio Judejski ustanak
koji je zapoceo jo za vreme Neronove vladavine. Jedan od vodja ustanka
je bio cuveni Josif Flavije (Istorija judejskog rata). Jo pre ustanka, on je u
Rimu, kod senata i Nerona pokuao da izdejstvuje povoljnosti za svoj narod.
Medjutim poloaj novog cara nije bio nimalo povoljan. Ogromni neproduktivni rashodi Nerona i gradjanski rat iz 68-
69. godine ispraznili su dravnu blagajnu. Za razliku od svojih prethodnika Vespazijan nije pripadao rimskoj
aristokratiji, vec je proistekao iz srednjih italskih slojeva. Vespazijan je uspeo da uredi dravne finansije i da popuni
dravnu blagajnu, tako da je i pored svoje stedljivosti, naao za moguce da utroi velike sume na restauraciju
Kapitola, koji je bio nastradao za vreme gradjanskog rata, kao i na druge gradnje.

Vespazijanov forum (Tempus pacis)

Potpuno je unisten. Pominje se kao forum, zapravo je bio hram.
Podignut je u cast guenju ustanka, 71. n.e. Po Pliniju Starijem,
jedan od najlepih foruma odnosno hramova, buduci da je imao
sakralnu ulogu. Bio je ukraen nekim od najvecih skulptura
antickog perioda (skulpture Fidije, Lisipa, Polilkleta, Praksitela).
U hramu se nalazila statua boginje u sedecem poloaju sa
palminom granom, koja je simbol pobede. Stubovi su bili
radjeni od ruicastog granita, precnika 2m.

TIT (79-81 n.e)

Vespazijana je nasledio njegov sin Tit. Senatorska tradicija smatra
Tita za jednog od najboljih careva. Prema najviem staleu Tit je
nastavio politiku svog oca i godine njegove vladavine obeleene su
slogom izmedju senata i cara. Finansije, koje je Vespazijan sanirao,
omogucile su njegovom sinu da troi znatna sredstva na distribucije
i igre. Za njegove vlade zavrena je izgranja ogromnog amfiteatra,
kasnije nazvanog Koloseum. U Junoj Italiji za vreme vladavine Tita,
prilikom erupcije vulkana Vezuva, propala su tri grada, Pompeja,
Herkulanum i Stabija.

Titov slavoluk
Slavoluci su bili poznati jo u etrurskoj dravi. Tada su to bile privremene
drvene gradjevine kojima su prve rimske vojskovodje ovencavane slavom.
U carskom periodu su to monumentalni spomenici u cast velikih pobeda.
Ovaj slavoluk je podignut u cast njegovoj pobedi u Judeji, nastao
verovatno za vreme vladavine njegovog brata Domicijana, a u vreme
kada je Tit vec preminuo. Nekada se u gornjem delu slavoluka nalazila
trijumfalna kocija Tita koju su vukli slonovi (zbog toga to je pobeda
bila na istoku). Imao je korintske stubove na uglovima, a unutar samog
luka nalazili su se paneli. Na jednom panelu prikazana je povorka
Tita na kolima, gde se nalazila krilata boginja Viktorija i njegovih
vojnika. Iza cara iao je rob i drao mu lovorov venac. Na drugom panelu nalazi se reljefni prikaz ratnog plena koji
su Rimljani opljackali u Jerusalim.

DOMICIJAN (81-96 n.e)

Sa njim se zavrava loza Flavijevaca. Vodio je neuspean rat protiv Dacana.
Traio je da za ivota bude deifikovan. Ubijen je 96. n.e. Domicijan dolazi u
sukob sa Senatom, kada mu oduzimaju zemlju i proteruju gu.
On je bio prvi vladar koji je zapoceo opsean rat protiv Dacana. Medjutim, u
isto vreme je izbio prodor germanskih plemena- Markomana, Sarmata,
Roksolana. Tada je Domicijan bio prinudjen da sklopi ugovor sa Dacanima i
Rim je bio u obavezi da im placa danak.

Domus Flavia (Domicijanova palata)

U zapadnom krilu se nalazi sala za audienciju. Sa strane ove sale
su dve gradjevine, carska kapela-kult Avgusta i bazilika. Kuca je
imala i dvorite sa peristilom (kolonada stubova). U unutranjosti
dvorita se nalazila osmougaona fontana. U sklopu vile se
nalazio i carski triklinijum. Na istocnoj strani su se nalazile
carske odaje i velika polukruna terasa. Do carskih odaja se
ulazi kroz dva dvorita. Prvo je oiviceno kolonadom stubova,
a drugo je specificno po ogromnom, polukrunom,
zasvedenom bazenu.

Spomenici u Rimu iz epohe Flavijevaca

Koloseum
Sagradjen je 80. godine nove ere ivbio je glavno mesto za odravanje gladijatorskih borbi. On je najveci amfiteatar
iz doba Rimskog carstva. Njegovu gradnju je zapoceo imperator Vespazijan 70-72. n.e. a zavrili su ga je njegov sin,
imperator Titus i mladji sin, imperator Domicijan. U pocetku, Koloseum se nazivao Flavijevski amfiteatar. Njegovo
ime je u srednjem veku promenjeno u Koloseum, po ogromnoj (kolosalnoj) statui Nerona, koja je stajala u blizini.
Na njemu je osnova ostala citava, ali sve dekoracije od metala i mermera su propale. Sadrao je sva tri stuba
(dorski, jonski i korintski). Spoljanji prsten mu je radjen od travertina. Sastojao se od cetiri sprata. Gradjen je
mahom od velikih blokova i metala, a iznutra je bio uredjivan mozaicima i razlicitim vrstama religijskih slika. Samo
jezgro koloseuma izgradjeno je od cigle i betona, a spolja od travertina koji je spajan metalnim stegama.
Unutranjost je uradjena od mermera i drveta.
U doba Domicijana su izgradjene podzemne prostorije koje su bile odaje za skladitenje, prostorije za gladijatore,
ivotinje i maineriju (mehanizmi za automatsko otvaranje vrata, liftovi) . Citava arena je za samo 30min mogla da
se ispuni vodom i da se improvizuju borbe brodova. Krov kolosuma je mogao da se pokrece (velarium), pomocu
uadi, kako bi zatitio gledaoce. Mogao je da primi 50 000 ljudi, a ulaznice su bile fragmenti keramickih plocica.
Poslednje borbe koje su odrane na Koloseumu su bile u V i VI veku nove ere.

Forum transitorium
Nalazi se izmedju Avgustovog foruma i hrama mira.
Forum je planski osmiljen za vreme Vespazijana.
Medjutim, gradnja je nastavljena za vreme Tita, a zavrena
za vreme Domicijana. Hram na forumu je bio posvecen
boginji Minervi, zatitnici flavijevske loze. Imao je
korintske stubove i nefunkcionalne delove koji su bili ukrasi.
Medjutim, on se u antickim izvorima i arheolokoj
literaturi razlicito navodi, kao:
-Vespazijanov forum-templum pacis
-Nervin forum (osvecen za vreme cara Nerve)
-Forum transitorium (prolazni forum)
DINASTIJA ANTONINA (96-138. n.e.)
Antoninska dinastija, oznacava estoricu rimskih careva koji su vladali od 96. do 192. godine n.e. Zapravo su samo
tri poslednja cara bili pravi Antonini. Antoniski carevi se nasledjuju putem adoptacije, izuzev Marka Aurelija koji je
na vlast doveo svog sina i Hadrijana kome je Trajan bio ujak.

Nerva (96-98 n.e)

Trajan (98-117 n.e)- Nervin posinak
Hadrijan (117-138 n.e)- Trajanov posinak
Antonin Pije (138-161 n.e)- Hadrijanov posinak
Marko Aurelije (161-180 n.e)- posinak Antonina Pija
Komod (180-192 n.e)- sin Marka Aurelija
Medju Antonine se obicno ubraja i Lucije Ver (161-169 n.e) koji je neko
vreme bio savladar Marka Aurelija.

NERVA (96-98 n.e)

Posle Dominicjanove smrti za cara je proglaen Marko Kokcej Nerva.
On je vodio poreklo iz jednog starog senatorskog roda (poreklom Italik) i
njegov izbor je simbolizovao nastupanje nove epohe, perioda sloge
izmedju senata i princepsa. Nerva je bio zacetnik niza careva koji ce biti z
apamceni kao 5 dobrih rimskih careva. On je obecao da ce ga naslediti Trajan. Od Nervinih mera koje se ticu
unutranje politike treba istaci agrarni zakon, po kome je najsiromanijim gradjanima podeljena zemlja.

TRAJAN (98-117 n.e)

Trajan je prvi car koji ce poticati iz neke od provincija (Spanija) . Bio je
vojskovodja. Uzdigao je rimsku imperiju na najveci nivo, ona se
prostirala od Britanije do Persijskog zaliva, od Rajne do Sahare.
Tada je u Rimu ivelo 1,5 miliona ljudi.
Trajan je osvojio kraljevinu Dakiju u nekoliko mahova 101-102;
105-106 god. n.e. Ovo je bila kraljevina, na tlu dananje Rumunije.
Decebal im je bio kralj (za vreme Domicijana i Trajana). Na
samom ulazu u Djerdapsku klisuru se nalazi monumentalni portret
kralja Decebala. Dakija je doivela etnicko cicenje kada je svo to s
tanovnitvo preseljeno u druge provincije. Osnivanje provincije
Dakije 106. god. n.e. i tada Dunav prestaje u jednom momentu da
bude limes u tom podrucju. Trajan je takodje uspeno ratovao protiv
Parcana, ali je i umro tokom tih ratova. Njegova urna je bila preneta u Rim.
Na portretima je predstavljan bez brade.

Trajanov forum
Forum se nalazi pored foruma Romanoruma i bio je najveci od svih carskih foruma. Gradnja je zapoceta posle 106.
n.e, a sam forum je izgradjen 114. god. Misli se da je arhitekta ove gradjevine bio Apolodor iz Damaska. Na forumu
se nalazi trijumfalna kapija, konjicka statua, exedre, bazilika Ulpia, biblioteka i Trajanov stub.
Trajanov forum se od ostalih razlikuje po bazilici koja se uzdize poprecno u dnu trga, verovatno prema uzorima iz
vojne arhitekture, jer ipak je Apolodor prvenstveno bio vojni arhitekta.
Trajanov stub
Ovo je trijumfalni spomenik, ali i nadgrobni spomenik cara Trajana
(u bazi stuba se nalazi njegova urna i urna Plotine, njegove ene). Stub
je postavljen na kockastom postolju koje je ukraeno reljefnim prikazima
zarobljenog oruja. Visina mu iznosi 100 rimskih stopa (33m). Na vrhu se
nekada nalazila bista Hadrijana, a danas je Sv. Petra.
Ovaj stub je radjen od mermera, u dorskom stilu, na spiralnom frizu koji
23 puta obilazi stub, duine 220m reljefno je prikazano rimsko ratovanje
u Dakiji. U samom stubu se nalazi stepenite koje vodi do vrha, a
na stubu se nalaze i otvori kako bi osvetlili stepenite.
Svaka podela ili promena scene se postie primenom likovnih sredstava,
na primer, drvecem ili tako to su likovi u jednoj sceni okrenuti ledjima.
Tako je postignuto da prica ostane u celini, iako ima posebnih scena.
Prekinuta je samo na jednom mestu, tamo gde se zavrava prvi, a
pocinje drugi rat i to prikazom krilate boginje Viktorije koja sedi na
zarobljenom oruju, to oznacava prekid izmedju dva rata. Na stubu se takodje nalazi i prikaz boga Danubijusa,
recnog boanstva.
Prica ne pokazuje put Trajana do Mezije, vec pocinje prelaskom Dunava, kod Rame (Sm. Palanke) pontonskim
mostom. Dunav je predstavljen likom sedeceg mukarca. Na samom stubu pored tipicno vojnih radova postoje i
prikazi gradnje puteva, sece ume, eteva zita ili branja kukuruza, lova divljaci, to doprinosi realisticnosti price
koja se odvija. Prvi rat je zavren primirjem izmedju Decebala i Trajana, Dacani su bili u obavezi da im placaju danak
(motiv je dacko zlato). Ukupno je priikazano 2500 ljudskih figura visine od 60 do 75 centimetara. Car je prisutan u
60 scena. Predstave rimske vojske daju uvid u odecu i oruje u II veku. Jedan od arhitekti je bio Apolodor iz
Damaska.

Pontonski most
Izmedju 103-105. je izgra_en rimski most na Dunavu, na
samom ulazu u Djerdap kod anticke Liberate. Arhitekta je
bio Apolodor iz Damaska. Cak je ovaj most reljefno prikazan i
na njegovom stubu. I dan danas postoje ostaci ovog mosta,
kod mesta Kostol.

PUBLIJE HADRIJAN (117-138 n.e)

Rodom je bio iz provincije Hispanije Hetice, iz grada Italice u blizini dananje
Sevilje. Hadrijan je pisao poeziju i na latinskom i na grckom. Zabranio je
mucenje u pravnom procesu, ali nije ukinuo robovlasnitvo. Hadrijan
je kao i njegov prethodnik bio iskusan vojskovodja, ali je za razliku
od Trajana glavnu paznju obratio na obezbedjenje granica i odranje
mira. On je prvi uveo bradu u rimski portret.
Gradjani Atine su podigli spomenik u cast Hadrijana koji je obnovio
Atinu-Hadrijanova kapija. On je ujedinio grcke gradove. Na spomeniku je
pisalo "Ovde se zavrava Tezejeva Atina, a pocinje Atina Hadrijana"

122. god. je posetio Britaniju i tada je zapoceta izgradnja Hadrijanovog zida.

Bio je duine 80 rimskih milja-118km i visine 3m. irina mu je bila 4-5m. Zid je
titio rimsku Britaniju od upada kota i Pikta sa severa.

131/2 god. je izgradjena Hadrijanova biblioteka na severnom kraju agore, u podnoju Akropolja u Atini.

Panteon
Ovo je rimski hram sagradjen tokom vladavine Hadrijana. Stariji Panteon je sagradio Marko Vipsanije Agripa (27-25.
p.n.e). On je vodio gradsku politiku i graditeljsku obnovu Rima pod vladavinom Avgusta i takodje je odgovoran za
oblikovanje i ostvarenje monumentalne transformacije centralnog Campusa Martiusa. Panteon je gradjen od
opeke. Cela mu je cilindricnog oblika i ima kupolu sa otvorom koja je bila najveca kupola u antici (precnik-43m).
Zidovi su bili podeljeni na nie u kojima su se nalazile statue boanstva.
Hram Venere i Rome
Ovaj hram se nalazi u blizini Koloseuma. Ovo je najveci poznati hram u
citavom Rimu. Izgradnja je zapoceta 121. god. a osvecen je 135. god.,
a tek 141. god. za vreme Antonija Pija je bio potpuno zavren. Ovo je
jedini hram koji je imao 10 stubova na stilobatu. Imao je dve naspramne
cele (Romina cela je gledala na forum, a Venerina na Koloseum).
Unutra su se nalazile statue Rome i Venere. Otecen je za vreme
poara 307. god. obnovio ga je Maksencije.

Hadrijanova vila
Nalazi se ispod Tivolija u Tiburtinskim bregovima. Ovo je kompleks
gradjevina od preko 30 objekata. Srce same palate predstavlja objekte
koji se danas nazivaju Teatro marittimo, kruna gradjevina sa spoljanje
strane okruena peristilnim zidom.

Hadrijanov mauzolej
Ima postament pravougaone osnove i neto je veci mauzolej od
Avgustovog. Sastoji se od humke na cijem se vrhu nalazila bronzana
bista sa Hadrijanovim likom. Unutra je bilo puno skulptura.
Ovde je 139. poloena Hadrijanova urna i ovde se sve do
Karakale vladari sahranjuju.

Hadrijanov lovacki spomenik

ANTONIN PIJE (138 161 n.e)

Antonina Pija, koji je poticao iz redova provincijalaca usvojio je Hadrijan.
Period njegove vladavine odlikuje doba mira, razvoja rimskih provincija,
nastalih nakon Hadrijanovih ucvrcivanja granica, jer je on prvi car koji je
shvatio da ce se carstvo raspasti, ako se nastavi sa njegovim irenjem, pa
je zato cak i napustio neke delove koje je Trajan drao jer su zahtevali
previe vojske, cime su tanjili rimsku vojnu mo na drugim mestima.
Iako je prvenstveno bio za odravanje postojecih granica Antonije Pije
je porazio Brite koji su provalili Hadrianov zid, pa ga je cak i pomerio. Isto
tako pokorio je i neka germanska plemena koja su provaljivala u
severoistocnim granicama carstva.

Stub Antonina Pija

Iako je izbegavao pojavljivanje likova na carskim insignijama,
ipak postoji jedan spomenik koji je vrlo bitan za njegovo doba i
njegov lik. Ali nije ga on sagradio vec njegovi sinovi Marko Aurelije
i Lucije Ver, na mestu gde je na Marsovom polju spaljen njihov
otac. Uzdizao se na postolju u obliku kocke, sa natpisom na
jednoj strani, dok su ostale tri strane bile prekrivene reljefima.
Na zadnjoj strani postolja, prikazan je krilati mladic
(personifikacija vremena) kako nosi ka nebu cara i njegovu
suprugu Faustinu koja je umrla pre njega. Njih prate dva
orla cime je izrazena apoteoza. Na bocnim stranama
prikazana je dekursija mimohod oko groba gde se vide
pesaci i konjanici kako obilaze grob imperatorskog para.
MARKO AURELIJE (161 180 n.e)
Skoro citava njegova vladavina ispunjena je ratovima. Zajedno sa
njim je, kao savladar, vladao vojskovodja Lucije Var, koji je umro
godinu dana pre Marka Aurelija.

Konjanicki spomenik
To je bronzana statua na konju. Vreme nastanka se prilicno tacno moe
odrediti jer je spomenik verovatno stajao na pocasnom luku sa kojeg
poticu i osam reljefa iz doba Marka Aurelija na atici Konstantinovog
slavoluka. Pocasni luk je podignut 173. godine, kada je Marko
Aurelije prekinuo svoj boravak na severu, da bi prisustvovao
ustolicenju svoja dva zeta za konzule.

Stub Marka Aurelija

Stub je podignut istim povodom kao i slavoluk, ali je po svemu sudeci
zavrsen posle careve smrti. Svaka slikovita pojedinost je izostavljena
sa ovog istorijskog izvestaja, u njemu se vrlo retko pojavljuje neko drvo
ili poneka zivotinja, prikaza pejsaza gotovo i nema, jos manja je
teznja za uzajamnim uskladjivanjem likova i prostora, ili teznja
za skladom sa okolnim svetom. Zbivanje se usredsredjuje iskljucivo
na nosioce radnje na ljude, cije je delatnost prikazana vrlo izrazajno.

DINASTIJA SEVERA
Dinastija Severa vladala je od 193. godine n.e do 235.

Septimije Sever (193-211 n.e)

Geta (211-212 n.e)- mladji sin Septimija Severa
Karakala (211-217 n.e)- sin Septimija Severa
Makrin (217-218)
Diadumenijan (217-218 n.e)- sin Makrina
Elagabal (218-222 n.e)
Aleksandar Sever (222-235 n.e)- sinovac Elagabala

SEPTIMIJE SEVER (193 211 n.e)

Septimije Sever nelegalno dolazi na vlast posle gradjanskog rata
192/193 godine n.e. Rodjen je u africkoj provinciji, na teritoriji
danasnje Libije. Poreklom je Berber.
U slavu pobede nad Parcanima Septimije Sever se pocetkom 198. godine proglasio za Parthicus maximus (veliki
pobednik nad Parcanima). Time je Septimije Sever eleo da se nasloni na uspehe i titulu koju je jo Trajan imao. U
Leptis Magni, mestu gde je i sam car rodjen, nalazi se spomenik pobedi nad Parcanima, koji je blizak grckim
spomenicima.

Kvadrifons iz Leptis Magne

To je spomenik trijumfu. Car se nalazi u kolima, okruzen dvema
figurama, verovatno supruga i sin Karakala. Spomenik nosi pecat
provincijske umetnosti. I sa druge strane je isto zonski prikaz. Sever je u
sredini, sa desna je zena, a sa leva sinovi pri cemu je Karakalin lik ostecen.
Tu je scena zrtvovanja pri cemu se sama zrtva ne vidi. Posle oceve
smrti Karakala ubio svog mladjeg brata Getu i uklonio njegov lik i
ime sa svih spomenika. 217 godine i on sam je ubijen, a njegov
naslednik je unistio njegove spomenike.
Slavoluk Septimija Severa
Slavoluk sa tri kapije podignut je u cast vladara i njegovih sinova. Cetiri reljefne ploce iznad bocnih ulaza su
ostecene, jer ovaj spomenik nije bio zatrpan u srednjem veku, vec je oko njega izgradjena tvrdjava.

KARAKALA (211-217. n.e)

Karakala je bio sin Septimija Severa i Julije Domne. Pravo ime mu
je bilo Marko Aurelije Antonin, a kasnije je dobio nadimak Karakala.
Nakon smrti svoga oca, Karakala je 211. bio proglaen za cara,
zajedno sa svojim bratom Getom. Kasnije je ubio svoga brata.
Najvece dostignuce njegove vladavine je edikt iz 212. godine
Constitutio Antoniniana kojim su se dodeljivala rimska gradjanska
prava slobodnim ljudima irom Rimskog carstva, kako bi se povecala
mogucnost oporezivanja. Karakala je podigao velike terme
nedaleko od Rima, c.iji ostaci i danas postoje.

MAKRIN (217-218 n.e) I ELAGABAL (218-222 n.e)

Vojnici su proglasili za cara prefekta pretorija Marka Aurelija Makrina, coveka niskog porekla, koji je stigao do
vitekog zvanja. To je bio prvi vitez koji je stekao carsku vlast. Ali i pored nezadovoljstva Karakalom, Severi su medju
vojnicima i dalje uivali popularnost. Makrin pak nije imao autoriteta a njegov pokuaj da smanji plate izazvao je
nezadovoljstvo vojnika usled cega je za cara proglaen 14. godina stari Varije Avitus Basijan, koji je bio rodjak ene
Septimija Severa. Makrin je bio svrgnut i ubijen 218. godine.
Basijan je bio svetenik boga Sunca i zato je dobio nadimak Elagabal. Vodio je raskalaan ivot i orgije su bile
njegova obicna razonoda. To je trajalo oko cetiri godine . Na kraju krajeva revoltirani njegovim ponaanjem,
pretorijanci su ubili cara koji je vec svima postao mrzak 222. godine.
Predstava glave Makrina u bronzi nadjena je u Bolecu i najbolje je delo iz tog perioda na naem tlu.

PERIOD RIMSKIH VOJNICKIH CAREVA

Rimski vojnicki carevi vladaju od 235. do 284. godine n.e, period poznat kao kriza IIIveka.

Maksimin Tracanin (235-238 n.e)- Gaj Mesije Trajan Decije (249-251)

prvi car poreklom sa Balkana Publije Licinije Valerijan (253-260)
Gordijan I Publije Licinije Egnacije Galijen (253-268)
Gordijan II Marko Aurelije Klaudije (268-270)
Pupijen i Balbin-nevojnicki carevi Lucije Domicije Aurelijan (270-275)
Gordijan III (238-244) Marko Klaudije Tacit (275-276)
Filip II Arabljanin (244-249 n.e) Marko Aurelije Prob (276-282)
Marko Aurelije Kar (282-283)

GAJ JULIJE VER MAKSIMIN (235-238. n.e)

Gaj Julije Ver Maksimin (235-238. godine) prozvan Tracanin, bio
je prvi car koji je svoju vojnu karijeru zapoceo kao obican vojnik.
Na vlast je doao tako to je stao na celo zavere protiv Aleskandra
Severa i nakon njegovog ubistva postao je car. Svoju
vladavinu Maksimin je obeleio pre svega vojnim ekspedicijama.
Opta tendecija Maksiminove unutranje politike rukovodjene
tenjom da se zadovolje zahtevi vojnika, vodila je raskidu sa sentaom
i jacala fiskalni teret, to je imalo za posledicu nezadovoljstvo
svih slojeva gradjanskog stanovnitva.
PERIOD TETRARHIJE
Dioklecijan, punim imenom Gaj Aurelije Valerije Dioklecijan, stupio na presto 284. godine, abdicirao 305. godine
bio je rimski car koji je okoncao period koji se danas u rimskoj istoriji naziva krizom III veka. On je uspostavio
autokratski oblik vladavine koji je danas poznat pod nazivom "dominat" (za razliku od prethodne faze poznate kao
"principat", koji je ustanovio Oktavijan Avgust), a ponekada se naziva i "tetrahija". Dioklecijanove su reforme iz
temelja promenile strukturu carske vlasti i doprinele ekonomskoj i vojnoj stabilizaciji Rimskog carstva tokom
narednih sto godina. Vojne potrebe zaslune su za imenovanje Maksimijana za cezara, a kasnije za avgusta 286.
godine, te imenovanje Konstancija i Galerija za cezare 293. godine. Tetrahija je bila kolegijum careva koji se
sastojao od dve grupe: na njegovom celu su bila dva avgusta, stariji ljudi koji su donosili odluke, dok su ispod njih
stajala dva mladja cezara, koji su pre svega imali ulogu izvrne vlasti. Sva cetvorica bila su medjusobno u srodstvu,
ili preko usinovljenja ili preko bracnih veza, i svi su bili Iliri koji su posle duge vojnicke karijere doli do visokih
komandnih poloaja.
Svaki je car dobio svoju vojsku i svoju oblast delovanja: Maksimijan Italiju i Afriku; Konstancije Galiju i Britaniju,
Galerije podunavske zemlje, Dioklecijan isto_ne oblasti. Gotovo sve upravne odluke donosio je Dioklecijan, od
koga su ostalidobili svoju vlast. On je donosio zakone, postavljao konzule i zadravao primat.
Rim vie nije bio fakticka prestonica carstva, poto je svaki car imao svoju prestonicu u onom delu carstva kojim je
vladao (Trijer, Milano, Sirmij, Nikomedija).

Dioklecijanova palata u Splitu

Ova palata spoljnim izgledom podseca na tvrdjavu. Ona izgleda kao
pravougaoni utvrdjeni kastel sa odbrambenim putem na visokim
zidinama i mocnim kulama. U sredini sa svake strane zidina nalazi
se po jedna kapija branjena dvema kulama, sa izuzetkom one
koja je okrenuta prema moru, u cijoj sredini su usecena samo jedna
vrata kroz koja je car mogao da dospe do broda ukoliko bi eleo
da ode do nekog od oblinjih ostrva. Severna kapija ima najveci znacaj
pa samim time i bogato procelje. Kroz nju su u palatu ulazili oni koji
su dolazili na poklonjenje caru. Tkzv. Zlatna kapija je spolja bila
utvrdjena jednostavnim osmougaonim kulama.

Slavoluk u Solunu
Ostaci jednog tetrapilona vidljivi su i danas. Na cetiri zidana stupca
pocivala je poluloptasta kupola, odozgo do dole bili su reljefi
kojima su velicani dogadjaji iz velikog rata protiv Persijanaca,
u kojima je Galerije imao odlucujuce ucesce.

Konstantinov slavoluk
305. godine Dioklecijan i Maksimijan se odricu prestola u korist Galerija i Konstancija Hlora. Kada je ubrzo Hlor
umro u Jorku u Engleskoj, njegovi vojnici proglasise za cara njegovog sina, Konstantina. To je imalo za posledicu da
je pretorijanska garda u Rimu sa svoje strane proglasila Maksimilijanovog sina Maksencija carem. Posto se umesao i
Galerije carstvu je ponovo pretio gradjanski rat. U bici na Milvijevom mostu 312. godine Maksencije je poginuo.
Upravo ovaj dogadjaj slavi poslednji sacuvani Rimski slavoluk, na kome se poslednji put u staroj prestonici carstva
javlja istorijski reljef. Na frizu koji obavija slavoluk prikazani su pojedini dogadjaji koji su prethodili njegovom
podizanju; Konstantinov odlazak u rat, opsada Verone, bitka na mostu, pobednikov ulazak u Rim, svecani govor na
forumu i podela poklona u novcu stanovnistvu Rima.
U predstavi carevog govora on stoji u sredini, stoji na govornici,
pored njega su statue Antonina Pija i Marka Aurelija.
Za ukrasavanje spomenika korisceni su delovi starijih spomenika;
na oba procelja atike se nalaze osam reljefa sa slavoluka
Marka Aurelija iz 173. godine, a na bocnim stranama dva isecka
sa jednog friza sa borbama protiv Dacana, kojima je prvobitno
mesto bilo na podrucju Trajanovog foruma. Drugi delovi istog
friza uklopljeni su u zid srednjeg prolaza, ali im je dat novi smisao;
Trajan je postao Konstantin, a natpisi restitutori urbis i pacatori urbis
oglasavaju mladog vladara obnoviteljem Rima i donosiocem mira.
Osam medaljona nad bocnim fasadama poticu sa Hadrijanovog
lovackog spomenika. Cak se islo toliko daleko da su i grede i
stubovi i kapiteli uzeti sa starijih spomenika. Na jednom od tih medaljona,
konkretno na onom sa prinosenjem zrtve prikazani su Lucije Elije i Antonije Pije, a u centru gde je stajao Hadrijan,
sada stoji Licinije, Konstantinov zet koji je bio njegov savladar do 324. godine, do bitke kod Bizanta.

RIMSKA UMETNOST
(skulptura, portret)
Ono u cemu se rimska umetnost definitivno izdvaja od grcke, u cemu ide korak napred je:
1.narativni reljef
2.portretna umetnost

1. Narativni reljef opisuje konkretne scene iz istorije koje su Grci imali na frizovima hramova, ali koje nisu
prikazivali istorijske scene (recimo borba Grka i Persijanaca) vec borbe sa mitolokim neprijateljima Grcke. Kod
Rimljana se na nekim spomenicimamnarativni reljef moe pratiti u kontinuitetu (Trajanov stub koji opisuje Dacke
ratove).

2. Portretnu umetnost odlikuje:

-naturalizam
-ekspresivnost (izraajnost)
-slicnost sa modelom.

Biste Rimljana iz I veka p.n.e odlukuju:

-naturalizam
-terakota (pecena glina)
-licne crte (daleko od idealnog)
-starost
-slomljen nos

Naturalizam i ekspresivnost su povezani sa jednim drevnim obicajem Rimljana, a to je potovanje kulta predaka.
Naturalizam, ekspresivnost i slicnost sa modelom poticu zapravo od uzimanja otiska lika pokojnika (posmrtne
maske u vosku, gipsu) koje su cuvane u posebnim kucnim svetilitima i iznoene za vreme sahrana. Kult predaka
vezan je za aristokratiju. Samcpostupak uzimanja posmrtnih maski nije izumro sa rimskom civilizacijom
(Napoleon,cBetoven, Nikola Tesla).
Grci su u figuralnom pogledu prikazivali bogove, heroje i na taj nacin ih idealizovali, za razliku od Rimljana koji su
izradjivali figure istorijskih licnosti, naturalizujuci ih.
Rim osnovali Romul i Rem 753 godine p.n.e. po predanju rimskog istoricara Tita Livija. Rim je kraljevstvo sve do
509 god. pn.e, kada je svrgnut poslednji kralj Tarkvinije Oholi i proglaena republika. Rimski kraljevi u imenima su
imali dokaz etrurskog porekla.
Etrurci su kada bi pravili grad na osnovu kulta povezivali grad sa onozemaljskim. Svetenik stane u pupak grada i
odatle odredi strane grada. Pupak grada postaje glavni forum. Na mranoj strani grada su boanstva koja nisu
naklonjena ljudima, sa druge suprotno. Rimljani od njih preuzeli nain pravljenja grada. To je osnova, posle su se
ugledali i na Grke. Od Etruraca uzeli svod i luk koji su sluili za premoavanje za krov, a to Grci nisu imali (koristili
grede i stubove). Svodovi se najbolje vide na kapijama. Etrurci su nebo delili na cetiri kvadrata, pa otuda i rimska
podela grada na cetiri kvadranta izdeljena dvema glavnim ulicama cardum i decumanus.
Od 509. god. p.n.e. Rim je republika. Vladaju konzuli uz pomo senata i narodne skuptine koja je glas plebsa. U
skuptini glasaju samo ljudi sa graanskim pravom.
Graansko pravo garantuje:
1. pravo sklapanja braka i nasledstva
2. pravo da budemo branjeni od strane suda
3. pravo da biramo
4. pravo da budemo birani

Rimljani su od Etruraca uzeli i oblik grobnica. Velike humke sa zidom okolo i zasaeno rastinje. Taj oblik grobnice
su preuzeli rimski carevi (Avgustov mauzolej). Hadrijanov mauzolej isto pod etrurskim uticajem. Izgraen 130.
god. n.e. zato to se Avgustov popunio. To su bili mauzoleji samo za Antonine (zlatne careve). Antonini se nisu
nasleivali po krvnom rodu nego po zaslugama (adoptacija). Birao je trenutni car uz pomo senata. Hadrijanov
mauzolej posle pretvoren u tvravu u kojoj su se pape odbranile 1527. od Karla V (poslednja tvrava Rima).
Rimljani su od Etruraca uzeli i kanalizaciju. Izmeu bregova rimskih je bila movara, a na bregovima su iveli ljudi
jer je movara bila nezdrava. Oni su onda napravili kanalizaciju koja je ila u Tibar, posle je taj kanal zatvoren a
ljude su poeli da naseljavaju okolo. Taj kanal i danas postoji. Forum Boarium, govei trg, a pored je Cirkus
Maksimus, poznatiji je kao grki trg. Romul kad je pravio Rim i napravio je i zidine oko njega, od zemlje, pa za
zatim odredio gde e biti kasnije zid od kamena, gde bedemi, a gde kapije. On je time odredio granice Rima u
koje vojska ne ulazi.
Cloaca Maxima je bila prva kanalizacija. Bila je poznato mesto za odstranjivanje nepoeljnih i siromanih.

Grki uticaj na Rim

Hram Portunusa i hram Herkula Viktora. Rimski hram ima stepenite samo sa ulazne strane (kod grka sa svih
strana). Takodje rimski hramovi su na izdignutom temelju. Kolonada i zabat su isti ko kod Grka. Hramovi su im
jako slini,mada najstariji hramovi nisu sauvani. Hram Portunusa- za trgovce, nalazio se u grkoj etvrti i bio je
vezan za luku na Tibru. Sagraen za boga renog pristanita.
Hram Herkula Viktora- pored Marselovog pozorita, toloidnog oblika. Herkul je bio smrtnicima primer i oboavan
je zbog toga. Kao svoj simbol ga uzima Sula koji je sagradio dosta njegovih hramova.
Bahusov hram u Siriji, radjen po uzoru na grki hram, samo je u stepenitu razlika. Stilovi su preuzeti, dakle
dorski, jonski i korintski (najei jer je raskoan).

Kalimah je arhitekta koji je video spomenik na groblju koji je obrastao u kalj(akantus) i po tome napravio
korintski stil. Od Etruraca su preuzeli i akvadukte. To je omoguavalo velike gradove, jer su mogli da donesu vodu
iz daljine. Neki se i danas koriste. Rimski stubovi su bili praktini i ekonominiza razliku od grkih. Grci su ih pravili
od mermera a rimljani od cigle. Uzeli su grki oblik stuba, ali nisu ih rezali nego zidali. Cigla im je bila osnovni
materijal. Bili su dosta praktini i preuzimali sve dobro (sa istoka opeku), uz pomo koje su mogli da prave
svodove i lukove.. Upotrebljavali su vulkanski pepeo (pozzolana) slian cementu i uz pomo njega pravili beton.
Cement i beton su dakle bili dobri za premoavanje, a u odnosu na kamen su bili trajniji, vri i jeftiniji. A i laki
za oblikovanje.
Traventino kamen
Krenjakog porekla. Od njega pravili zgrade. Javlja se u blizini termalnih izvora. upljikav i jako lak za obradu. Kad
se osui postaje vrst.

Tuf kamen
Sedimentna stena nastala od taloenja vulkanskog pepela. Od njega su rumljani pravili nastariji bedem (Servilijev
bedem). Servilij je kralj koji je uveo cenzus, on nije napravio te zidove (samo deo). Oni su napravljeni u 4 veku
p.n.e. Negde su visoki do 10m i debeli 3,5m i okruuju rimske bregove 11km. U 4 veku su shvatili da moraju da
uvrste grad, posle galske najezde. Posle se grad iri van zidina. Ispred Terminija (danas eleznika stanica) se
idalje vidi zid. Zid je imao 16 kapija. Na severnoj strani zida, gde je zid pretio da bude napadnut, bio je podupret
zemljom. Ispred zidina su kopani rovovi. Posle su postali nepotrebni pa se popunjavaju, postaju grobnice (mahom
za gladijatore).

Via terena- zemljani put

Via gloreata- kombinacija zemlje i drenae od ljunka
Via monita (publicus)- kvalitetni put od vie slojeva

Rimski miljokazi- spomenici (1,5-3m), kameni cilindar sa kubinom bazom. Nosili su obeleje distance do
najblieg grada. Nekad nose imena imperatora ili cenzora koji je vladao. Datujemo ih uz pomo toga. 29 puteva je
izlazilo iz Rima i ilo po celom carstvu. Na forumu, pupku sveta, nalazio se nulti miljokaz, nedaleko od Rostre i
Saturnovog hrama. To je zlatni miljokaz, danas je ostalo samo nekoliko blokova. Bio 8 m visok, od pozlaene
bronze.

Rimski itenereri- izvori za uporeivanje naziva gradova. Na njoj su prikazani svi vei gradovi i putevi. Najbitnija je
Pojtingerova mapa (Tabula Peuntingeriana), on je otkrio ovu mapu, al ni ona nije original ve prepis nainjen u
13. veku. Prepisan sa itenerera iz 3,4. i 5. veka koji je isto bio prepis. Pokazuje dravne puteve carstva.
Antoninski itenerar (Antonini Itinerarium)- sa poetka 3. veka, poslednji Antonin (Karakala). Isto registar putnih
stanica i naselja i njihovog rastojanja.

Republika
Tabularium je bio arhiv Senata. Izgraen 78. god u podnoju rimskog foruma na Kapitolu. Donje kolonade su u
stilu dorskih stubova, a gornji su jonski stubovi sa lukovima. Podsea na utvrenje.

Nastaju graevine sa vie namena. Kombinuju se hram, trg i pozorite najee. Stil je slian helenistikom stilu.
Pretendenti na vlast uvek grade u stilu helenizma.

Palestrina- lokalitet kod tivolija. Hram Fortune Primagenije. Ona je Jupiterova erka. Oboavaju je majke jer se
vezuje za poroaj. Servilije Tulije (rob-kralj) prvi uveo kult Fortune. Imala je mnogo hramova jer je bila sveopte
oboavana. 1943. za vreme bombardovanja od strane Amerikanaca otkriven je hram. To je sloen kompleks
graevina. Ima 6 nivoa. Ima terase, u njima su rtvenici. Okruen kolonadom stubova. Na poslednjem nivou hram
i pozorite. Podigao Sula.

Pompejevo pozorite- Prva kamena javna graevina u rimu. Kompleks zgrada, nalazi se pod renesansnim
graevinama danas. Samo mali deo se vidi. Ima hram (Fortunin), pozorite, a iza je trg ispunjen statuama rimskih
umetnika, a zadnji deo je kultna zona. Danas se nalazi 4-5 m u dubini.

Prvi od foruma koji die privatno lice je Cezarov forum. Podie hram Veneri Roditeljici. Podigao forum u nastavku
rimskog foruma. Predvien kao javna povrina sa hramom porodinog zatitnika (Juliji vode poreklo od Venere).
Carstvo
27. god. p.n.e. Oktavijan Avgust gradi forum odmah pored Cezarovog. Tad se i proglasio imperatorom. Forum
predstavlja barijeru za poar koji je mogao da doe iz Subure. Hram Marsa Osvetnika delio forum i Suburu. U tom
hramu je uvan Cezarov ma.
Via forum Imperiali- ulica carskih foruma. Musolini je na mestu tih foruma probio ulicu da bi napravio
aveniju za paradu.

Avgustov portret tj. njegova statua. Nju je Avgustov posinak Tiberije poklonio majci Liviji - Avgustova druga ena.
On je imao samo ensko dete Juliju. U Primaporti u Livijinoj kui se nalazila Avgustova statua, a sad je u Vatikanu.
To je skulptura od mermera 2 m visoka. Prikazan je kao vojskovoa, nosi vojniki ogrta i specijalni oklop koji su
nosile vojskovoe u ratu. Avgust je prikazan bosonog to znai da je u tom trenutku mrtav (kad je bos ili nag onda
je mrtav). Avgust je proglaen za boga i tako je i prikazan (apoteoza). Pored njega je mali Amor (venerin sluga,
veza sa Julijima) i delfin kojeg Amor jae. Bila je obojena. Njegov stav podsea na Polikletov koji pokazuje atletu.
Na oklopu je prikazana scena u kojoj je i sam Tiberije uestvovao. Scena je vraanje legijskih orlova od Paranja
(izgubio ih je Licinije Kras). Prikazani su na oklopu i Partija, Germanija, Galija, a iznad je prikazan bog sunca Sol.

Avgustov mauzolej - tu sahranjuju lanove carske porodice. Arhitektonski vue etrurske korene. To je jedna od
najnepristupanijih grobnica u Rimu. Krunog je oblika i nalazi se blizu Via Flaminije. Tumulus je visok oko 12 m.
Nalazi se izvan granica Rima, nekropole nisu u gradu nikada. Ima splet odaja koje idu u krug. U centru je glavna
grobna odaja za Avgustovu porodicu. Ostali su sahranjivani u okolne prostorije. Idalje ima nekoliko urni i
nadgrobnih ploa.

Avgustov obelisk - na Marsovom polju. Sluio i kao sunani sat i za regulisanje kalendara. Avgust unosi 2 nova
meseca, jul i avgust. U njegovom mesecu su svetkovine. Donesen je iz Egipta kao simbol pobede. Tek se opet u
srednjem veku diu obelisci u Rimu, pape time obeleavaju put hodoasnika.

Ara pacis- rtvenik mira. Temelju su uraeni 13. god. p.n.e., a osvetan je 9. god. n.e, zbog toga to je Avgust bio
u pohodu. Posveeno je miru koji je Avgust doneo Rimu. Sredio je bune i osvetio cezara. Pravougaona graevina
koja nema krov, rtvenik se nalazi u sredini, prilazi se sa zapadne i istone strane. Sa juga i severa se nalaze reljefi.
Danas je u sklopu muzeja u Rimu. Temelj je otkriven u 17. veku i rekonstruisan je. Donja zona ukrasa je vegetacija,
a gornja ukraena frizovima (ljudi ili ivotinje prikazani). Sa istone strane je boginja Roma na prestolu. Tera Mater
(majka zemlja), vetrovi koji duvaju sa kopna i mora. Ispod prikazana stoka koja pase. Sa zapadne strane prikazana
Enejina rtva, prikaz svinje koja je rtvovana. rtvuju se svinja, bik i ovca. Hram u pozadini i pratioci koji pomau
Eneji. Donji paneli- mrea cvetova, biljaka (svi cvetovi mogu da se prepoznaju). To simbolie mir, obilje i
blagostanje. Posle se to nalazi u grobnicama, kao veni raj. Sa severne strane prikazani predstavnici senata koji
odaju poast Okavijanu, a sa june strane su lanovi njegove porodice. Svaki taj ovek se moe identifikovati.
Unutra je slabije dekorisano. Gore girlande, a dole ara koja nalikuje daskama. rtvenik je lepo ukraen sa
mitolokim biima i scenama rtvovanja.

Marcelusovo pozorite, nalazi se nedaleko od Kapitola. On je Avgustov neak, sin sestre Oktavije. On je trebao da
bude naslednik i zato se esto pojavljivao sa Avgustom (obuavao ga). Pozorite je primalo 11 000 gledalaca,
imalo je 110m u preniku. Danas ostala samo dva sprata od stubova i lukova. Unutranjost od cementne baze i
krenjakog kamena. Marcelus je umro (ili ubijen) i nije nasledio Avgusta. Poslednji naslednik je trebao da bude
onda Agripin sin za koga je Avgust udao Juliju. Imali su tri deteta, Lucija, Gaja i Viciniju Juliju kojom su oenili
Tiberija. Lucije i Gaj su bili naslednici, ali su umrli kao deca. U njihovu ast u Nimu u junoj Francuskoj je sagraen
Maison Carree. Tu je iveo Agripa pa je zato tu i sagradio. To je tipian rimski hram, izdignut sa kolonadama sa
strane, zazidan svuda sem u pristupnom delu.
Gema Augusta- uva se u Beu. To je predmet od poludragog kamena koji je vieslojan. Gema ima udubljen a
kameja ispupen ukras, tako da je tehnicki ovo kameja. To su mahom scene povezane sa Tiberijem. U gornjem
delu je Avgust (nag), a pored je boginja Roma u koijama koje predvodi vojskovoa Germanik, Tiberijev sestri.
Prikazan je i Tiberije koji simbolizuje pobedu. Avgust je prikazan sa orlom koji se vezuje za Jupitera. Ekumena je
iza njega i lovorovim vencem blagosilja njegovu pobedu. Nalakena ena prikazuje Italiju, a bradati ovek
verovatno more. Dole je prikazano podizanje troleuma (stub na koji se kai zarobljeno oruje). Prikazan je i tit na
kome se nalazi korpion, a to je Tiberijev znak. To je prikaz pobede nad varvarima. Tiberije je uguio ustanak koji
je trajao od 6. do 9. godine. Gema je verovatno bila poklon nekome.

Flavijevci
Zidno slikarstvo u Pompeji i Herkulanumu:

I stil: inkrustacioni (rani 2. vek p.n.e.)

II stil: arhitektonski (rani 1. vek p.n.e.)

III stil: ornamentalni ( kraj 1. veka 62. god. n.e.)

IV stil: Iluzionistiki (62-79. n.e.)

U Pompeji su najbolje vidljivi. Stilovi su izuavani kroz gledanje slojeva koji su na zidu. Slojevi su pravljeni jedan
preko drugog. Prva tri stila su pre Flavijevaca.

1. Prvi je imitacija uz pomo umetaka u zidu. Oslikavali su donji i skroz gornji deo zida. Imitiraju oniks, mermer
itd. Malter je vieslojan, zid je od opeke, nanosi se grub malter (moglo da bude i 5 slojeva). Uvek je bilo makar 3-
4. Malter ruiaste boje je sluio kao izolacija. Opus signium- tucana opeka. Poslednji sloj maltera od krea i
mermernog praha, on je najfiniji ina njemu se slika. Fresko tehnika- slika se dok je malter jo vlaan da bi boja ula
to dublje. Tako je dugotrajnije ostajala. Seklo tehnika- slikanje na suvom zidu, nanosi boje su gui i ona moe da
se ljuti za razliku od fresko tehnike.

2. Dosta je ivlji, prikazuje arhitektonske elemente. Prvo se radi skica i to brzo dok se malter ne osui. Javlja se u
vili Boskoreale i u vili Sigerija u Pompejima. Karakteristian je po pojavi arhitekture u perspektivi, ima dubinu, tj.
iluziju dubine. Nije bilo prozora pa su slikali prozor i realne scene na njemu. Zato ima dubinu i dosta je realistian.

3. Stil u doba avgustovih naslednika. Vie se obraca paznja na ukraavanje zid nego na prikazivanje realne slike.
Povrine slika nisu toliko velik, pa zato daju utisak galerije.

4. Zateen u pompeji u trenutku erupcije. Ovaj stil uvodi opet iluziju perspektive, ali u manjoj meri nego u
drugom stilu. Ovo je meavina svih stilova. Arhitektura je realnije prikazana nego u treem stilu. Paneli sa
figuralnim predstavama su otkiveni vrlo rano.

Godina etiri cara naziv je za period graanskog rata koji se u Rimskom Carstvu vodio 69. godine n. e., nakon
samoubistva cara Nerona, izmeu etiri pretendenta na carsku vlast: Galbe, Otona, Vitelija i Vespazijana.
Vespazijan izlazi kao pobednik i zacinje novu dinastiju Flavijevaca.

Vespazijanov forum- podignut juno od Avgustovog u blizini glavnog foruma. Hram na forumu je hram boginje
mira jer je on doneo mir u Rim. U kolonadama stubova stajale skulpture iz helenistikog doba. Pronaen je
originalni pod hrama mira. Unutra je bio rtvenik i blago doneto iz Judeje, koje je doneo njegov sin Tit. Tit je dobio
i slavoluk na kome je Atika u gornjem delu, a prikazna je i poruka senata koji se zahvaljuje imperatoru. Slavoluk je
dovrio Domicijan, Titov brat, posle Titove smrti. Na njemu je prikazana pobeda nad jevrejskim ustanicima. Sa
bone strane su nacrtana kola koja voze vojskovou (vuku slonovi, ne konji zbog pobede na istoku). Ukrasi su
sa unutranje strane- dva panela, u jednom prikazana trijumfalna povorka, a u drugom prikazan Tit u
etvoropregu. Iza njega prikazana boginja Viktorija (ona mu dri lovorov venac).

Kolosem je flavijevski amfiteatar. Zove se Kolosem zbog kolosalne statue Nerona koja je bila u blizini.Ovo je
najvei amfiteatar ikada. Nastao spajanjem 2 teatra, okrenutih jedan ka drugom. Sluio je za rimke igre. Prepodne
su bile na programu borbe ivotinja, popodne javna pogubljenja, a posle gladijatorske borbe. Kolosem je od
travetina koji je pokrivan mermerom. Dorski stil je u dnu, iznad je jonski, a skroz gore je korintski stil. Iznad njega
se nalazi etvrti sprat na kome se nalaze statue bogova i bitnih Rimljana. Gore je mogla da se razapne
nadstrenica koja je titila gledaoce (krov).Carska porodica je imala poseban ulaz. Na gornjem prstenu je bilo
stajanje i sluio je za robove i ene. U Koloseumu su imitirane i pomorske bitke. Ispod koloseuma su bili kanali i
dizalice i tako su mogli da izbace gladijatora ili ivotinju bilo gde. Ima 2 ulaza u arenu. Jedan za zivog pobednika,
drugi da iznesu mrtvog. Koloseum od 5. veka prestaje da se koristi. Bio je posle kamenolom, tj. iz njega su
stanovnici uzimali kamenje.

Leptis Magna, grad u Libiji - prikazane predstave gladijatorskih borbi. Borbe bile svuda gde je bio Rim. Gladijatori
su jako popularni u to vreme. Gladijatorske kasarne su blizu Koloseuma, a izmeu je prolaz koji omoguava da
nesmetano stignu do njega.

Antonini
Trajan je Nervin usvojeni sin, prvi car koji nije iz Italije nego iz Hispanije. Odatle je i Hadrijan. Njihovih skulptura
ima mnogo. Karakteristino na skulptrurama je da ne stare. Kad je u oklopu to je prikaz njega kao imperatora. U
vreme Trajana dolazi do ekspanzije Rima. Posle njega naputaju se neke provincije. Osvojio je Dakiju i deo Partije.
Osvojio je Petru i napravio novu provinciju. On deli titulu sa Jupiterom, zovu ga Optimus. Zapamen je kao dobar
car. Imao je dobar program razvijanja drave. 101. i 102. polazi u prvi rat sa Daanima (i pre toga bilo ratova sa
njima). Dobro se spremio za taj rat, tano je spremio putanju osvajanja i sagradio je most duine 1km (Pontonski
most), to je u tom trenutku bilo ravno udu. Premostio je Dunav i sa obe strane mosta napravio po utvrenje.
Jedna metopa sa Trajanovog stuba prikazuje pravljenje mosta. Trajan pobeuje Daane, ali se oni opet bune i on
105. opet odlazi u rat, opet pobeuje, a daanski kralj Decibal se ubija. Kau da su Dakiju napadali samo zbog
zlata (provincija je brzo naputena jer nije mogla da se brani).

Trajanov forum - kao i most napravio ga je Apolodor iz Damaska, on je bio njegov ininjer. On je gradio po Rimu
kad nije bio u pohodima. Vei je dosta od Avgustovog. Na mestu gde bi na forumima obino bio hram, kod trajana
se nalazi bazilika Ulpija (to je jedno od njegovih imena). Iza se nalaze dve biblioteke, a iza jo jedan hram koji je
posmrtno posveen Trajanu. U centru foruma je Trajanov stub i njegova konjanika statua. Bazilika je bila sudnica
(tu je car primao tube). U njoj je takoe bila i cela administracija grada. Na jednom zlatnom noviu je prikazan
ulaz u hram. Posle taj ulaz iskorien za Konstantinov slavoluk.

Trajanov stub - na vrhu nekada bila njegova statua a sada stoji statua Sv. Petra. Trajan se ne sahranjuje u
Avgustovom mauzoleju nego ispod stuba. Na dnu stuba je pria iz Dakog rata. to su metope vie to su vee.
Reljef metopa je nekada bio obojen. Sagradio ga je Apolodor. Na metopama pored scena iz rata prikazana i
izgradnja graevina, transport vojske, topografska obeleja, gradnja mosta, Trajanova obraanja vojsci...

Trajanova pijaca- najvee arhitektonsko dostignue. Nije klasina pijaca. Kaskadno sagraena po spratovima, niz
brdo Kvirnala. Gleda na njegov forum. Tu se kasnije prebacila cela gradska administracija. Sagraena je cela od
cementa i maltera.

Trajanov slavoluk- nema scena rata, ima scena obraanja vojsci i rtvovanja prilikom trijumfa. Dole se nalaze
boanstva i njegova porodica. Delovi su posle prebaeni na Konstantinov slavoluk.

117. g.n.e. Trajan umire, a Hadrijan ga nasledjuje. Po prvi put se pojavljuje car sa bradom. Kau da je bradom krio
oiljke po licu nastale od boginja, mada je realnije da je putao bradu jer je voleo Grke. Ima najvie sauvanih
predstava. On bi pri dolasku u neku provinciju bio dosta najavljivan, a natpisi su bili mahom spomenici. Kad proe
kroz neko naselje ono uglavnom biva unapreeno u koloniju. Zamera mu se to to je malo vremena proveo u
Rimu. Hadrijanova ena je bila Trajanova neaka, mada je on imao ljubavnika Antinoja. Ima vie statua Antinoja
nego njegove ene. Stvarno je voleo grki nain ivota. Antinoj ima i hramove koji su mu posveeni. On se udavio
u Nilu i tamo su mu napravili statue, prikazan je kao egipanin. On ima i hram kod nas. Ima ak i skulpturu u
Delfima.

Trajan je uveo dravne mere koje tite trudnice, stare, invalide... Postoje prikazi koji su bili na rostri i pokazuju
spaljivanje dugova u Hadrijanovo vreme. On je nastavio sa Trajanovim socijalnim programom.

Apoteza Sabine- jedina predstava apoteze ene. Prikazana Roma, iza bustrum (mesto za spaljivanje), Hadrijan koji
sedi i Sabina koja leti u nebo.

Hadrijanova vila u Tivoliju- zgrade koje podseaju na ono to je on video na putovanjima. Tu je i vetaka peina
koja podsea na hram, ali nikada nije tako koriena. Tu je i hram koji gleda na kanal. Gradio je po svojim
nacrtima, poto je ubio Apolodora.

Hadrijanov hram- nije ceo sauvan, deo njegove fasade je sada u sklopu zgrade italijanske berze. Malo stvari u
gradu je sauvano.

Hadrijanov mauzolej- slian Avgustovom, posle je postao tvrava. Time pokazao da je veliki kao i Avgust. On je
sebe video kao cara koji je ravan Avgustu. Tu se sahranjuju Antonini posle.

Antonin Pije- Hadrijanov naslednik, imao je uslov da mora odmah da usvoji dva naslednika da bi mogao da sedne
na presto. On je izabrao Marka Aurelija i Lucija Vera. Opet se uvodi praksa da portreti ne prikazuju njega samo
mladog ve kroz ceo ivot.
Pije (138-161)- dobio nadimak po tome to je obavljao dunost (pije-dunost). Dobio ga zbog toga to je ispunio
svoju dunost, naterao senat da proglase adrijana bogom, a po drugoj prii zato to je spasavao senatore koje je
Hadrijan u starosti naredio da ubiju. Pije isto ima bradu na portretima. Njegova vladavina je jedna od najmirnijih.
Nikada nije bio u okruzenju vojnika. Nije bilo ratova, samo pobuna, a to su gasili guverneri. Gradio je uglavnom po
provinciji (kao i svi Antonini). Jedini hram koji je vezan za njega je posveen njegovoj eni Faustini. On ga je
sagradio, a Faustinu je ak hteo i da proglasi boginjom.

Na apoteozi je prikazan zajedno sa enom. Desno je Roma, a levo je Marsovo polje, dok su njih dvoje iznad
zajedno.

Prikazane procesije Faustine i Pija odvojeno - to je prikazano oko mesta gde je on spaljen (buston- nekoliko
stepenastih spratova od drva koji se preliju uljem i skroz gore se stave vladari koji se spale, izmeu spratova stoji
luksuzna roba. Kod nas naen buston na Gamzigradu. Na vrhu je i orao u kavezu koji se puta kada svetenik to
odlui i simbolizuje oslobaanje duha vladara).

Marko Aurelije (161-180)- postoji konjanika statua, jedina ouvana. Od bronze. Pape su mislile da je to
Konstantin Veliki i zato je sacuvana. Pozlaena je, u natprirodnoj veliini, a i on je veliki u odnosu na konja. To je
bio model za srednjovekovne skulpture. Mean je sa Konstantinom, jer je Konstantin skidao Aurelijeve prikaze sa
slavoluka. ak su menjali Aurelijevu glavu sa Konstantinovom.

Aurelijev stub- bista na vrhu posle zamenjena sa bistom Sv. Pavla. Pria je prikazana u krug oko stuba. Za razliku
od Trajana nema topografskih elemenata i nema velianja protivnika. Nema prie nego su prikazana pogubljenja,
putovanja itd.

Senat nudio Aureliju da vlada sam, ali on nije hteo bez Lucija Vera. Oni su jednaki, prikazuju se zajedno na
noviima ali je Aurelije bitniji. Ver je bio dobar vojskovoa. Ratovao je sa Paranima. Vladao je od 161-169.
Doneo je kugu u Rim (sada se veruje da su to bile male boginje). Prvi je od njih umro Lucije, pa zatim Aurelije.
Lucije Ver ima samo 2 skulpture.
Komodus (180-192)- bio je sin vladara i tako nasledio carstvo (nije biran po zaslugama). od 177. bio savladar
Aureliju. Nije bio omiljen u senatu koji je hteo da ga smeni i na kraju uspeo, ali ga je vojska volela, kao i narod jer
je pravio dobre igre, koje su dodue ispraznile kasu Rima. Bio je jedan od najgorih careva. Odrastao je u
gladijatorskoj koli pa se tako i ponaao. Voleo je ak i da uestvuje u gladijatorskim igrama. Promenio ime Rima u
Kolonija Komodijana, menjao imena meseci u njegovih 12 imena, promenio svoje ime u Herkul, pa je ak i tako
prikazivan. Ubija ga Narcis, njegov trener i partner u rvanju. Tako nestaju Antonini. Proglaena je damnacio
memorija u vezi njega (brisanje iz seanja) ali je 195. ponitena pa su ostale statue njega obuenog kao Herkul.
192. godina je godina 5 careva.

Severi
Septimije Sever preuzima Rim. Od 193-202. bio je u ratu sa Paranima. On je poreklom bio iz Leptis Magne
(danasnja Libija) i nju je izgradio za sve pare. Kod njega se pojavljuju bogovi sa istoka. Sam je sebe usvojio i
proglasio Aurelijevim naslednikom. Julija Domena, njegova ena je bila erka sirijskog svetenika boga Bala, koji
kod rimljana postaje sol inviktus.

Karakala (211-217) - I on je predstavljan u mladosti ko Herkul. On vlada zajedno sa bratom Getom (211.) ali ga
Karakala (umislio je da Geta kova zaveru). Tako se prekida linija Severa i dolaze na vlast sinovi sestre Julije
Domine. To odluuju pretorijanci koji imaju prevelik uticaj.

Elagbal (217-222) postaje car sa 15 godina i usvaja Aleksandra Severa koji ima 6 godina. Elagbala je vrhovni
svetenik boga Bala i Pontifeks Maksimus u istom trenutku. Zato gradi 2 hrama, Sol Inviktusa i jo jedan. Ubijen je
jer je organizovao orgije u hramovima. Aleksandar Sever (222-235.) vlada pod patronatom majke i doivljava istu
sudbinu ko Elagbala.

Septimije Sever je predstavljan kao heroj. Ima skulpturu i novi. Na noviu prvi put iza prikazana carska
porodica. On uvek pokazuje svoju porodicu. Prvi put se javlja i carica na noviu, Julija Domina. Prepoznaju se po
tome to na njima carevi imaju zrakastu krunu.

Constitutio Antoniniana - njemu svi koji ive u carstvu postaju punopravni graani. Karakalin zakon.

Severi su obnovili hram mira (Templum pacis). Dodali zid sa 156 mermernih ploa sa topografijom tadanjeg rima.
Otkriveno u 16 veku. Hram sluio kao kancelarija perfekta grada.

Septimijev slavoluk- postoji i danas, Ima tri ulaza, nalazi se na Vija sakra na prilazu kapitolu. Dignut 202-203. zbog
pobede nad Paranima.

Arcus argentarii (bankari)- u zahvalnost septimiju napravili bankari. Vie lii na kapiju nego na slavoluk. Bili i
Karakala i Geta prikazani, ali je Geta obrisan.

Karakala je bio megaloman. Pravio je ogromno kupatilo, vee od svega do sada. Njegove terme su dugo ostale jer
su ih ostavili da se same srue. Njegovo kupatilo koriste u 5-6. veku, a to uglavnom nije praksa jer to kao nosi
prokletstvo. U kupatilu se nalaze biblioteke, koncertne hale, restorani... Mukarci i ene se zajedno kupaju i to je
smetalo hrianima. Ostalo je dosta mozaika, a na jednom su prikazane atlete.

Aleksandar Sever- on odlazi u rat sa alemanima i vojska ga ubija i smenjuje. Podstavlja za cara Maksima Traana.
On nikada nije ni uao u Rim. Posle njega dolaze vojniki carevi na vlast i tako je u sledeih 50 godina. Oni su
poznati i kao iliriki carevi. Kriza III veka. Carevi vladaju kratko i samo se brane od varvara koji su se zbog haosa
osmelili i napadaju. Zavrava se 284. dolaskom Dioklecijana. On je dominus ( vie despot, nego grki stil republika
sa kraljem). Ima potpunu vlast i uvodi tetrarhiju. To su 4 cara, 2 starija cara, avgusti i dva mlaa, juliji. U principu
juliji trebaju da dolaze umesto avgusta kada se ovi penzioniu i onda da izaberu nove julije.To je samo u teoriji
postojalo ali ne i u praksi. Isto su trebali da se nasleuju po zasluzi, a ne po roenju.
PRVO PREDAVANJE
-Rimska moneta je denar.
-Sicilija je prva rimska provincija (zitnica Rima).
-Romul je prvi kralj, Tarkvinije Oholi je poslednji kralj.
-Oktavijan Avgust (Cezar) je prvi car, Romulus Avgustul je poslednji car.
-U vreme Republike Rim je bio podeljen na 6 klasa.
-Imperium Maius je najvisi cin vlasti.
-Carigrad je osnovan 337. g.p.n.e.
-17 careva potice sa ovog podrucja.
-Jupiter, Junona i Minerva poticu iz etrurskog panteona.
-Rimljani uvode naturalisticki portret, dok su Grci idealizovali.
-Pristup hramu je sa jedne strane, dok je pristup ka grckom sa svih strana.
-Etrurci su nebo delili na cetiri kvadrata, otuda podela rimskih gradova na cetiri polja.
-Duz puteva se formiraju nekropole (Singidunum-Viminacijum).

DRUGO PREDAVANJE
-Vijedukt je rimski put.
-Inovacije Rimljana su bile kupola, svod i luk.
-Cloaca Maxima je izgradjena 600. g.p.n.e.
-Rim lezi na sedam bregova Septimontium.
-Prema tradiciji Servije je grad utvrdio jarkom i bedemom Sevijevi zidovi.
-Uglavnom je vojska pravila puteve.

TRECE PREDAVANJE
-Period republike doba Sule, Pompeja, Cezara i Avgusta
-Cezar je ubijen pred Pompejevom statuom na Martovske ide 15. marta 44. g.p.n.e.
-Cezar gradi prvi od carskih foruma.

CETVRTO PREDAVANJE
-Julijevsko-Klaudijevska dinastija Avgust, Tiberije, Kaligula, Klaudije, Neron.
-Remek delo rimske gliptike jeste Gema Avgustea.
-U vreme Avgustovih naslednika javlja se ornamentalni stil.
-Kaligula gradi dva velika akvadukta Aqua Novus i Aqua Claudia.

PETO PREDAVANJE
-Doba cetiri cara (69. g.p.n.e.) Vitelije, Galba, Oton i Vespazijan.
-Flavijeska dinastija Vespazijan, Tit, Domicijan.
-Legije koje su bile stacionirane na nasim prostorima jesu 4. Flavija i 7. Klaudija (Mezijske legije).
-Koloseum (Flavijevski amfiteatar) je izgradjen na mestu nekadasnjeg Neronovog vestackog jezera.
-Lodus Maximus najveca gladijatorska skola u Rimu.
-Najpoznatiji gladijatori Spartak, Kriks i Enomaj.
-najstarija gladijatorska borba je datirana u 3. vek p.n.e.
-Forma Urbis Romae kamena ploca na kojoj je prikazan plan Rima

SESTO PREDAVANJE
-Antoninska dinastija- Nerva, Trajan, Hadrijan, Anonin Pije, Marko Aurelije (Lucije Ver) i Komod.
-Pojavljuje se adoptacija.
-Trajan je prvi car koji nije poreklom iz Rima, vec iz provincije Hispanija.
-Poslednji je koji se na potretima prikazuje kasicno rimski.
-Decibal je poslednji dacki kralj.
-101-102. Prvi dacki rat
-105-106. Drugi dacki rat
-Na Trajanovom stubu je prikazan bog Danubijus kako prelazi Pontonski most.
-Hadrijan je Viminacijumu dao titulu punopravnog rimskog grada.
-Panteon je sagradio Agripa u prvom veku nove ere, ali strada u pozaru. Hadrijan sa Apolodorom ga obnavlja.
-Tada Apolodor primenjuje princip 'zlatne sredine'.
-Antinoj je bio Hadrijanov ljubavnik.
-Na nasem prostoru, u Socanici, je podignut hram u njegovo ime.
-Marko Aurelije je napisao delo Samome sebi.
-Oglusio se o cin adoptacije i na presto doveo svog sina Komoda.
-Komod je bio vezan za kult Herkula.

SEDMO PREDAVANJE
-Fajumski portreti predstavljaju panelno slikanje tehnikom tempere (vezivo je zumance) ili ankaustika (medijum je
vosak).
-Prikaze dece uglavnom prate amuleti, dok zene prati nakit.
-Dijagonalno postavljen remen (balteus) jeste karakteristican nacin prikazivanja vojnika.
-Lunula je karakteristicna za zene, a bula za muskarce.
-Dinastija Severa Septimije Sever (Julija Domna), Karakala i Geta.
-Sa Maksimin Tracaninom pocinje vladavina vojnickih careva.

OSMO PREDAVANJE
-Sredina 3. veka predstavlja kraj vojnickih careva i tada na presto stupa Dioklecijan.
-Nastupa doba tetrarhije.
-Novi centri rimskog carstva su Nikomedeja, Solun i Milan.
-Konstantin prekida tetrarhiju.
-Palate iz ovog perioda na nasim prostorima jesu: Sarkamenska palata, Felix Romulijana i Dioklecijanova palata
(Split).
-Laudatio Funebris jeste posmrtni govor.
-Ustrinum je mesto za lomacu.
-Sahrane su najcesce vrsene nocu.
-Dis Manibus je znak za bogove podzemlja.

DEVETO PREDAVANJE
-Vojnicki carevi su poznati i kao ilirski carevi.
-Trajan Decije je sa prostora Srema.
-Aurelijan je iz Sremske Mitrovice. Podigao je nove bedeme Rima.
-Za vreme Dioklecijana pocinje izgradnja novih komunikacionih linija Strata Diocletiana.
-Konstantin je za svoj slavoluk uzimao delove sa Trajanovih, Hadrijanovih i Marko Aurelijevih spomenika.