1.

PC zvuk
Namjena originalnih IBM PC-ja bila je isto poslovna, tako da nije bilo zvunog ipa ukljuenog u
arhitekturu, ve je postojao (i danas postoji) ugraeni PC Speaker - zvunik ija je jedina uloga bila
davanje prostih (bip-bip) signala upozorenja. Zbog toga je potrebno ugraditi posebnu zvunu karticu u PC
da bi dobili pristojan zvuk. Prve zvune kartice su se pojavile krajem 80-ih, dok su vjetiji pojedinci i prije
toga sami pravili proste D/A konvertore koji su se kaili na serijski port, i koji su mogli kvalitetnije od PC
Speaker-a reprodukovati zvuk.

Neki (uglavnom stariji) modeli imaju ugraeno pojaalo od 5-6W, dok veina sadanjih kartica zahtijeva
aktivne zvunike, tj. eksterno pojaanje. Skoro sve kartice imaju na sebi MIDI/game port koji omoguava
povezivanje klavijatura i dojstika, kao i CD-ROM kontrolere (koji se i ne koriste jer svi noviji drajvovi
imaju EIDE interfejs).

Standardni ulazi na karticama su Line In (nepojaan signal sa npr. muzikog stuba), Mic In (mikrofon) i
interni CD In za sluanje muzike sa ugraenog CD drajva. Izlazi koji se uglavnom nalaze su Speaker Out
(pojaan signal), Line Out (nepojaan) i na boljim karticama S/PDIF (Sony/Philips Digital Inteface) digitalni
izlaz (optiki ili koaksijalni).

Sve nove kartice koriste PCI magistralu, to posredno smanjuje optereenje procesora i omoguava
koritenje do 64 ili vie kanala, za razliku od 16 koliko je moguce dobiti na ISA magistrali. Uvedena je i
podrka za prikljuivanje vie zvucnika (npr. 7.1 sistemi - subwoofer, centralni i 5 satelita) ime se dobija
mogucnost reprodukcije Dolby Surround kodirane muzike.

Zvuna kartica ima najmanje etiri funkcije:

sintisajzer
MIDI interfejs
Analogno/digitalna konverzija za snimanje (A/D)
Digitalno/analogna konverzija za presluavanje (D/A)

Sinitisajzer generie muziku. Postoje tri sistema generisanja zvuka koji se koriste kod zvunih kartica:

FM sinteza, Frequency Modulation

Wave table sinteza

Najjeftinije zvune kartice za generisanje zvuka koriste tehnologiju frekventne modulacije. Ove kartice
simuliraju zvuk razliitih instrumenata - zvuk je "sintetiki", moda zvui kao klavir, ali nije klavir. FM
sintisajzer jeste i zvui kao vjetaki zvuk, usotalom i ini ga vjetaki zvuk.

Za razliku od predhodne tehnologije, tehnologija wave table sinteze koristi snimljene semplove
instrumenata. Sempl (sample) je digitalni snimak odreenog zvuka. Starije ISA kartice su ove snimke
drale u ROM, dok novije PCI kartice te semplove uvaju u sistemskom RAM-u, i mogu se softverski
dodavati novi. Dok je razlika u kvalitetu zvuka FM kartica minimalna, WaveTable kartice se znaajno
razlikuju, uglavnom zbog kvaliteta snimka instrumenata, frekvencije kojom su oni snimani, broja semplova
po instrumentu i metodima kompresije tih semplova. Tipine kartice sadre oko 700 semplova u 4MB
memorije, ali bi za realistinu reprodukciju npr. klavira bilo potrebno 6-10MB, tako da se zvuk iz
prosjenih kartica ipak ne moe mjeriti sa pravim instrumentom. Dobar dio 16-bitnih zvunih kartica ima
mogunost dodavanja WaveTable podkartice (daughterboard), ime se znaajno dobija na kvalitetu
sintetizovanog zvuka (to ima vie memorije na sebi to su semplovi vjerniji originalu).
Kada snimamo analogni zvuk, npr. pomou mikrofona, potrebno je izvriti A/D konverziju. S druge strane,
D/A konvertor koristi se da bi se digitalni zvuk mogao reproduktovati pomou zvunika.

Zvuni talasi se preuzimaju pomou mikrofona i predaju zvunoj kartici. Ovi talasi se konvertuju u seriju
digitalnih impulsa koje eventualno snimamo u fajl.

Prilikom reprodukcije zvuka, niz bita iz samplovanog fajla konvertuje se u analogne signale, koji
"zavravaju" u zvunicima.

1.1. Kvaliteta zvuka

Kao to je spomenuto, osnovni koncept digitalnog snimanja zvuka naziva se sampling. Zvuk moemo
snimiti ako imamo zvunu karticu i mikrofon u fajl posebnog formata - Wav file. Sampliranje moe biti
razliitog kvaliteta, to ovisi o razliitim parametrima:

8 bitno ili 16 bitno sampliranje

11,22 ili 44 KHz
stereo ili mono.

Snimanje se vri sempliranjem mnogo puta u sekundi. Sempl (sample) je digitalni snimak odredjenog
zvuka. to ee uzimamo uzorak zvuka, kvaliteta je bolja. Za snimanje audio CDa sempliranje se vri
44,100 puta u sekundi. Ovo nazivamo 44.1 KHz sempliranjem.

Kvalitet snimljenog zvuka odreen je i rezolucijom - brojem bita koji se koriste za snimanje sempla.
Postoji 8 bitna i 16 bitno sempliranje. 16 bitno sempliranje daje dobar kvalitet zvuka.

Ove parametre podeavamo pomou upravljakog programa koji isporuuje proizvoa zvune kartice.
Novije zvune kartice koriste novi 3D procesor koji moe da generie veoma monu iluziju 3D zvuka. Ovaj
zvuk dizajniran je za PC igre. Obino se koristi 4 do 6 zvunika, ali i same slualice omoguavaju puni
uitak. Sound Blaster Live firme Creative Labs je jedna od takvih kartica.

Slijedei trend u razvoju 3D zvunih kartica je Environmental Sound. Ovaj efekat podrazumijeva promjenu
zvuka ovisno o fizikim karakteristikama situacije a koristi se u PC igrama. Ako osoba ulazi u tunel, to
moe biti eho. U velikoj praznoj dvorani zvuk je potpuno drugaiji - igra moe slati komande zvunoj
kartici koja podeava zvuk fizikim karakteristikama situacije u kojoj se trenutno odvija igra.

Veoma kvalitetan zvuk moe se dobiti i pomou USB busa. Razlika u

odnosu na standardni zvuni sistem je u tome to ovdje nema
zvune kartice - zvunici se spajaju na USB port. U ovom sistemu,
zvuni signali u digitalnoj formi dolaze sa hard diska (ili nekog
drugog medija) ostaju u toj formi i kada se alju ka USB kanalu i
USB zvunicima.

Unutar PC postoje mnogi izvori statikog elektriciteta koji moe

negativno uticati na kvalitetu zvuka. USB zvunici daju bolji kvalitet
jer su izvan domana tih tetnih uticaja.

USB zvuk podrazumijeva svu obradu zvuka unutar centralnog

procesora, te obrada i proizvodnja zvuka uzima procesorsko
vrijeme. Meutim, ovo danas i nije problem s obzirom na
performanse novijih procesora.

1.2. Formati zvunih fajlova

Wave file sadri zvuk u digitalnoj formi - semplove zvuka. Ovaj zvuk zvuat e isto, bez obzira na zvunu
karticu koju imamo u PCu. Poto sadri "isti zvuk", ovi fajlovi trae mnogo memorije, pa stoga obino
sadre samo kratkotrajne sekvence muzike.

MIDI (Musical Instrument Digital Interface) je izvorno standard koji definie nain komunikacije izmeu
sinitisajzera, ali je postao standard koji omoguava reprodukciju zvuka preko zvune kartice PCa.

MIDI je standardni kompjuterski standard zvunih fajlove. MIDI fajlovi ne sadre zvuk nego opis kako e
se reprodukovati muzika, koji instrument e svirati, kako i kada e svirati - "muzika je u zvunoj kartici".
Npr. MIDI sekvenca koja opisuje udarac na tipku klavira sadri slijedee informacije:

instrument,
nota,
trajanje pritiska na tipku, itd.

Sam zvuk generie zvuna kartica, te je kvalitet zvuka u potpunosti ovisan o zvunoj kartici.

MIDI format stoga moemo oznaiti kao muzika " na nivou nota", bez zvuka. Ovi fajlovi ne zauzimaju tako
mnogo memorijskog prostora kao wav fileovi sa "istim zvukom". Stoga je MIDI format mnogo ee
koriten, na Internetu npr. Prednost MIDI formata je to je standardan format, te ove fajlove moemo
sluati na bilo kakvoj zvunoj kartici. Ipak, obino iz ovih fajlova moemo dobiti samo par minuta muzike,
te je daleko ei format kojeg koristimo MP3 format.
1998. godine MP3 standard doivljava enorman uspjeh. MP3 format omoguava ogromnu kompresiju
fajlova sa digitalnim zvukom. Jedan minut muzike na CD odgovara koliini od 1 MB podataka, a u MP3
formatu 1 minut odgovara 1 MB. I pored kompresije,
kvaliteta zvuka MP3 fajlova je izuzetna zahvaljujui
veoma inteligentnom algoritmu za reduciranje veliine
fajla koji ovaj sistem koristi.

MP3 format mogu itati programi kao Winamp,

MusicMatch ili Windows Media Player. MP3 fajlovi mogu
se dekodirati i snimati na CD. Za kodiranje fileova u MP3
format koristimo ripper.

irom Interneta mogu se nai piratske kopije muzike.

Najvea muzika senzacija na Internetu bila je Nepster
stranica, koja je tokom 2000. i 2001. godine mnogo puta
bila "zatvarana" zbog razliitih sudskih postupaka -
Nepster je tuen zbog nelegalne distribucije muzike.