Meta Fizikaastrologije PDF

Naslov poglavlja
Ivan Anti}
Meta fizika
astrologije
Kragujevac, 2001.
3
Ivan Anti}
Ivan Anti}
Meta fizika
astrologije
Izdava~
Samostalno izdanje
Copyright: 2001 by Ivan Anti}
Ova knjiga se ne sme reprodukovati ni u celini

ni u delovima, ni na koji na~in niti bilo kojim
sredstvom bez pismene dozvole vlasnika autorskog
prava, koje ima izdava~ i autor ove knjige.
Kompjuterska priprema
Vladimir Ribar
Korektura
Dojna Lapadat
Idejno re{enje korica

Autor
[tampa
RANGO, Beograd
4
Naslov poglavlja
SADR@AJ
Uvod . . . . . . . . . . . . . . 7
Neke osnovne ~injenice
i zablude . . . . . . . . . . . . 9
Antropi~ko na~elo
i oblikovanje subjekta . . . . 23
Zodijak . . . . . . . . . . . . 33
Planete ili psihodinamika
prostorvremena . . . . . . . . 43
Sudbina kao tvar . . . . . . . 55
Sloboda kao li~nost . . . . . . 71
5
e
UVOD
Za razliku od ve}ine drugih knjiga o astrologiji, ne}emo se

ovde baviti podu~avanjem osnovnih principa neophodnih za
tuma~enje horoskopa. Takvih knjiga, dobrih i lo{ih, ima dovoljno.
Ovde }e biti re~i o tome za{to astrologija uop{te deluje i kako
su nastali njeni osnovni principi, kako se prostorvreme kosmosa
uobli~ava u nama (ne)poznato bivstvovanje, u planete, sm ìvot
i sudbinu. Da bismo se pribliìli ovoj viziji koja objedinjuje mikro
i makrokosmos, koliko je to u na{oj mo}i, koristi}emo se nekim
dostignu}ima teorijske fizike. Astrologija je od starine poznata kao
kraljica svih nauka, njen zodija~ki krug je kao vir u koji se sti~u
sva iskustva bivstvovanja. Ovde ih ne}emo sva spominjati ve} se
usredsrediti samo na neka najnovija, uz naglasak na iskustvo li~nog
vi|enja. Ono }e biti u duhu spoznavanja koje sam izneo u svojoj
prvoj knjizi Snkhya. Uostalom, pored ideje o imaginarnom vreme-
nu, osnovna teorija fizikalne realnosti koje }emo se ovde dràti
pri razja{njenju su{tine astrolo{kih uticaja, jeste teorija Ja~eg antro-
pi~kog principa koja tvrdi da univerzum, ovakav kakav je, postoji
zbog uobli~avanja svesnog subjekta. Moja je spoznaja da astrologija
pokazuje sve detalje tog uobli~avanja, i to za svaku individuu pose-
bno. Stoga naglasak na li~nom iskustvu ne treba da deluje zabri-
njavaju}e ve} podsticajno, jer se samo iz takve perspektive moè
sagledati smisao astrologije. Ako ona detaljno prikazuje kako se
iz prirodne celine formira li~nost, njena se svrsishodnost ne moè
druga~ije izraziti nego kao li~no iskustvo. Kriterijum osve{}enja i
7
Meta fizika Astrologije Ivan Anti}
samospoznaje bi}e jedino merilo pri izno{enju svih objektivnih

~injenica koje sadrì astrologija. Druga~ije re~eno, budu}i da objek-
tivni svet stvara i kroz sva iskustva usavr{ava subjekta, da celina
univerzuma spoznaje sebe kroz prosvetljenog subjekta, i da je nje-
gova celovita li~nost oli~enje smisla postojanja svega, subjekat koji
ovo pi{e ne}e iznositi ni{ta svoje, nego }e samo dozvoliti da celina,
kroz njegove ograni~ene mo}i izraàvanja, izrazi sebe smu.
Autor
8
NEKE OSNOVNE
ÎNJENICE I ZABLUDE
W Y
U trenutku kada novoro|en~e prvi put udahne vazduh, duh

ovoga sveta ulazi u njega da mu d ìvot. To je duh vremena,
onog trenutka u kome je udahnulo. Usled jedinstva prirode, svaki
trenutak je oli~enje svega postoje}eg, on je oblikovan celinom,
kosmosom, poloàjem Zemlje prema Suncu, obli`njim planetama
i dalekim zvezdama. Sva ta tela su energetski oblici, cela priroda
je energetska celina koja se izraàva kroz oblikovanje, i u trenutku
kada novoro|en~e prekine svoju fizi~ku zavisnost od majke, po~inje
njegova zavisnost od nove, {ire celine: kosmosa. S prvim udisajem
ono prima energiju te celine, njen dah. Dok je u maj~inoj utrobi
ono prosto postojalo, i njegovo telo se tek formiralo, u novoj sre-
dini ono }e morati da bude aktivno, mora}e da dla jer dah celine
ima nameru da mu obrazuje li~nost. Svojim prvim udisajem ~ovek
prima obrazac svog oli~enja, svoj karakter koji se kroz vreme ispo-
ljava kao sudbina i on je detaljno prikazan natalnom kartom. U
maj~inoj utrobi se oblikuje ~ovekovo telo; kada iza|e iz nje na
ovaj svet, oblikova}e se njegova psiha. Kao {to je maj~ino telo
oblikovalo njegovo, tako }e smisao zbivanja ovog sveta oblikovati
njegovu psihu. Astrologija nam pokazuje kako je konstruisan ovaj
svet, {ta pokre}e njegova zbivanja. Ta zbivanja jesu sudbina svih
bi}a. Sudbina svakog ~oveka je da spoznajom celine tog zbivanja
postane nezavisna li~nost i do|e do svoje autenti~nosti, do Sopstva,
{to zna~i svesnog jedinstva s celinom. Otuda svi nesporazumi i
gre{ke pri tuma~enju horoskopa kada se o~ekuje ne{to drugo.
9
Meta fizika astrologije Ivan Anti}
Celovita li~nost je oli~enje celine koja sve stvara u svakom

trenutku, i stoga ~oveka ni{ta drugo ne moè dovesti do sopstvene
celovitosti do sma celina koja ga je stvorila. Put do takvog oce-
lovljenja i samospoznaje kao spoznaje celine, uvek je individualan,
jer sve je u prirodi jedinstveno. Zato je put do Sopstva proces
individuacije. On je za svakog jedinstven i njegova jedinstvenost je
odre|ena vremenom i mestom ro|enja, ukr{tanjem vremena i pro-
stora. Ro|enje ~oveka, koji mimo svih bi}a treba da postane li~nost,
nije ni{ta drugo do ukr{tanje vremena i prostora. Kada se oni ukr-
ste, ra|a se svestan ìvot. U svim drugim podru~jima bivstvovanja
to ukr{tanje nije prvo, to su sve neki krivi, nepotpuni oblici koji
~ine sva druga bi}a i sve postoje}e u prirodi koje nije ~ovek. Samo
se u ~ovekovom liku doga|a prvo ukr{tanje horizontale vremena
i vertikale ve~nog prostora, Neba i Zemlje. ôvek je jedini komple-
tan oblik bivstvovanja, on je duhovno oli~enje celine jer duh celine,
koja sve stvara, jedino kroz njega postiè direktnu samospoznaju.
U svim drugim oblicima on se prosto zbiva kao svekolika priroda.
Kao {to prostorvreme ima svoju piramidalnu hijerarhiju, na
vrhu se suàva u svest i slobodu, a ka osnovi {iri u sve ve}u inerci-
ju i uslovljenost, tako i obrazovanje li~nosti ima svoju piramidalnu
strukturu. Naj{ira osnova piramidalne strukture li~nosti odre|ena
je godinom ro|enja. Svaka godina je obeleèna jednim od ciklusa
aktivnosti Sunca. Ima ih dvanaest i njihova smena se poklapa sa
mese~evim ciklusima. Temeljne karakterne osobine svih osoba
ro|enih u jednoj lunarnoj godini, prikazuje kineski Zodijak. Godina
ro|enja je najop{tiji temelj li~nosti koji je odre|en, dakle, ciklusima
sun~evih aktivnosti. Astrolog koji ne uzima u obzir kineski Zodijak
pri analizi karaktera, ne moè sagledati njegovu celinu. On se bavi
samo detaljima. Da bi se ovaj naj{iri temelj li~nosti prepoznao,
potrebno je duè i pa`ljivije posmatranje karaktera jedne osobe,
on se ne vidi odmah i na prvi pogled. Stari zapadni astrolozi, koji-
ma nije bio poznat kineski Zodijak, tako|e su slutili postojanje
godi{njih ciklusa i poku{ali su da ih ustanove pridavanjem svakoj
godini zna~enje pojedine planete.
10
Neke osnovne ~injenice i zablude
Poznato je da lunarna astrologija vaì za isto~ne narode, a

solarna za zapadne. To je u skladu sa razli~itim mentalitetima isto-
~njaka i zapadnjaka. Kineski Zodijak jeste lunarni, ali godi{nji
ciklusi, koje on predstavlja, deluju i na zapadnjake, tj. na sve ljude
u svetu, ne samo na Kineze. Ovo dokazuje da osobine godi{njih
znakova proizilaze iz uticaja koji su globalni i nisu vezani za jednu
astrolo{ku tradiciju, i da se mese~evi ciklusi samo poklapaju sa
njima.
Slede}a, vi{a struktura diferencijacije li~nosti odre|ena je
godi{njim dobom, odnosno mesecom ro|enja. Nju sa svim detaljima
pokazuje zapadna astrolo{ka tradicija. Ovde se radi o poloàju
Zemlje prema Suncu i ostalim planetama. Posmatrano sa Zemlje,
Sunce se kre}e svojom putanjom, ekliptikom, nejednako tokom
godine. Zbog nagiba Zemljine ose rotacije ono se po~etkom zime
na severnoj hemisferi, 22. decembra, nalazi na najniòj ta~ki na
horizontu, i tada je dan najkra}i, a po~etkom leta, 22. juna, na
najvi{oj, pa je i dan najduì. Tada ponovo opada i u trenutku ka-
da preseca polovinu ovih svojih ekstremnih poloàja, 22. septembra
i 22. marta, a to je linija ekvatora, po~inju jesen i prole}e, i to
su ravnodnevnice. Dakle, po~eci godi{njih doba odre|eni su
presecanjem putanje ekliptike i nebeskog ekvatora (projekcije
zemaljskog). Ti trenuci uzeti su za po~etke kardinalnih znakova
Zodijaka: Jarca, Raka, Vage i Ovna. Od njih su odmeravanjem
po 30 stepeni sme{teni i ostali znaci. Ovde je, dakle, u pitanju
vreme oli~enja zbivanja celine, odnosno, poloàj Zemlje u prostoru
kosmosa, a ne mitologija vezana za neka sazve`|a. Imena znakova
preuzeta su od sazve`|a, ali sami znaci se ne poklapaju sa njima.
Zbog lagane oscilacije Zemljine polarne ose ta~ka preseka ekliptike
(putanje Sunca) i ekvatora, dakle, trenutka kada Sunce prelazi sa
ju`ne na severnu hemisferu gde zapo~inje prole}e, ne doga|a se
onda kada je Sunce na po~etku sazve`|a zvanog Ovan. Ova ta~ka
preseka sun~eve putanje preko nebeskog ekvatora lagano se pome-
ra retrogradno, pribli`no jedan stepen za 72 godine, i to se zove
precesija. Danas je ona pri kraju znaka Vodolije, {to zna~i da
11
precesija prolazi jedan znak oko 2160 godina, koliko traje jedna
astrolo{ka era. Znaci i istoimena sazve`|a poklopili su se oko 300.
godine pre n.e., ali ni pre toga, a ni posle, nisu bili podudarni.
Onima koji ne znaju ni{ta o astrologiji ovo nepoklapanje daje
argument za kritiku verodostojnosti same astrolo{ke teorije i
prakse. Svako ko i{ta zna o astrologiji pre svega zna ovde iznete
~injenice da znaci nisu sazve`|a, da su od njih preuzeli samo
imena, i da znake ~ine odre|eni poloàji Zemlje prema Suncu i
konkretne, realne promene u prirodi koje ti poloàji izazivaju:
godi{nja doba. Stoga ne deluju na nas neki misteriozni zraci sa
tih dalekih sazve`|a, koji su ispunjeni ma{tom na{ih predaka, nego
realan poloàj Zemlje prema okruènju i stanje prirode na njoj u
tom trenutku. To je ono {to uslovljava na{e ìvote na na~in koji
se detaljno i nau~no moè proveriti, {to astrologija ve} odavno i
~ini. Razlog za{to ona jo{ nije op{te prihva}ena leì u tome {to
ni ~ovekova li~nost ni smisao njenog Sopstva jo{ nisu izborili pravo
glasa i op{teg uvaàvanja. Tek nedavno se ponegde u svetu do{lo
do spoznaje o neophodnosti uvaàvanja elementarnih prava na
biolo{ki opstanak, koja se zvu~no i s puno hvale nazivaju demokra-
tijom, ljudskim pravima i gra|anskim slobodama. Ona su trenutno
vrhunac civilizacijskog dostignu}a iako ne predstavljaju ni{ta drugo
do elementarne preduslove normalnog biolo{kog ìvota. Jo{ je dug
put do op{teg prihvatanja i uvaàvanja smisla celovitosti ljudskog
bi}a i li~nosti, o ~emu govori astrologija. Ona upu}uje na jedinstvo
~oveka i kosmosa, dok je ~ovek danas jo{ uvek daleko od jedinstva
sa samim sobom, od sopstvenog bi}a, a jo{ i vi{e od svojih bli`njih.
I svojim godi{njim dobima, dakle, priroda oblikuje karakter ~ove-
kov. Nije zaista te{ko ni laiku da primeti kako se ~ovek ro|en
zimi (Jarac) po svom rezervisanom, pomalo hladnom i apstraktnom
karakteru razlikuje od onoga ro|enog leti ili krajem prole}a
(Blizanac, Rak), emotivnog, toplog i pristupa~nog; da se onaj ro|en
u sam po~etak prole}a (Ovan) svojom ùstrom energi~no{}u znatno
razlikuje od kolebljivog, umerenog i pa`ljivog karaktera ro|enog
u po~etak jeseni (Vaga).
12
Slede}a, finija diferencijacija odnosi se na dekane. Svaki znak

ima tri dekana od po 10 stepeni, i svakim simboli~no vlada po
jedan planet. Ovo zna~i da svaki znak ima tri faze svoga uticaja:
po~etnu, sredi{nju i zavr{nu. Ro|eni u jednom znaku se, prema
tome, razlikuju i po dekanima u kojima pada njihovo ro|enje.
Svim dekanima dodeljeni su slede}i planetni uticaji:
Ovan: Mars, Sunce, Venera.

Bik: Merkur, Mesec, Saturn.
Blizanci: Jupiter, Mars, Sunce.
Rak: Venera, Merkur, Mesec.
Lav: Saturn, Jupiter, Mars.
Devica: Sunce, Venera, Merkur.
Vaga: Mesec, Saturn, Jupiter.
[korpija: Mars, Sunce, Venera.
Strelac: Merkur, Mesec, Saturn.
Jarac: Jupiter, Mars, Sunce.
Vodolija: Venera, Merkur, Mesec.
Ribe: Saturn, Jupiter, Mars.
Postoji jo{ finija diferencijacija po znacima. Naime, smatra se

da svaki stepen svakog znaka ima svoje posebno dejstvo. O tome
je ovde ve} suvi{no govoriti. Piramidalnu strukturu prostorvremena,
kojom se obrazuje ~ovekova li~nost, zavr{i}emo na najfinijem nivou,
a to je sm trenutak ro|enja, sat i minut. On je odre|en poloàjem
Zemljine rotacije u odnosu na Sunce, to je doba dana ili ta~an
poloàj Sunca u odnosu na mesto ro|enja. Pa`ljiviji posmatra~,
koji nije upu}en u astrologiju, naro~ito ako je roditelj, tako|e mo-
è da primeti kako se razlikuje karakter ro|enog u podne (Sunce
u desetom polju) od onog ro|enog u pono} (u ~etvrtom). Prvi je
okrenut ka javnosti, karijeri, politici i svetskim de{avanjima, i
sudbina ga naj~e{}e tamo i vodi, dok je pono}ni tip pre svega
vezan za dom i porodicu, vi{e voli da sedi u ku}i nego da stalno
13
putuje, ili je okolnostima primoran da bude vezan za dom; njegov

karakter je intimniji od ovog prvog. Jo{ je lak{e uo~iti razliku
ro|enog u rano jutro, neposredno pre izlaska Sunca (prvo polje),
od onog u sumrak, pred zalazak Sunca (sedmo). Prvi je izrazito
samosvestan i samodovoljan, dok je drugi zavisan od drugih i okoli-
ne, prvi vi{e voli da je sam, a drugi da je s nekim, da se pokazuje
javnosti i publici, prvi je vi{e sklon da doìvljava, a drugi da izraà-
va. Priroda tako i dobom dana odre|uje karakter li~nosti.
Trenutak ro|enja, kao vrh piramidalne strukture li~nosti, daje
zavr{ni i odlu~uju}i pe~at celoj strukturi. Sa njim je odre|en ascen-
dent a time i poloàji svih dvanaest polja (ku}a) koja definitivno
odlu~uju o sudbini, koja, opet, nije ni{ta drugo do na~in na koji
}e se li~nost formirati.
Jedna od naj~e{}ih zabluda laika o astrologiji jeste uverenje
da tako daleka nebeska tela ne mogu uticati na to {ta }e se njemu
dogoditi u ìvotu, i da on ima slobodnu volju, bar najve}im
delom ako ve} ne u potpunosti.
Prva nebulozna pretpostavka o udaljenosti nebeskih tela o
kojima astrologija govori, samo pokazuje apsolutno neznanje o
astronomskim veli~inama svemira u kome ìvimo. Ako bismo na{u
galaksiju uporedili s ljudskim telom, tada razdaljina izme|u nas i
Plutona ne bi bila ve}a od rastojanja izme|u dve susedne }elije
u mozgu. Njihovu organsku povezanost laik ne bi mogao da pore-
kne, ali }e astrolo{ke pretpostavke o jedinstvu prirode lako da
odbaci, ili vrlo brzo da zaboravi ako ih i prizna pod teretom ~inje-
nica. Tome su naro~ito skloni astrofizi~ari. Od svih prose~nih ljudi
oni najbolje znaju da je gravitacija najve}a i najmo}nija sila u
kosmosu. Ona daje koheziju planetama, drì na okupu sve kosmi-
~ke sisteme, od sun~evog do galaksija. Ali, uprkos tome oni }e
'elegantno' da presko~e ~injenicu da ta ista gravitacija, na kojoj
se zasniva u~enje astrologije, odlu~uju}e deluje i na organski ìvot.
[tavi{e, ne treba mnogo znanja da se uvidi da je organski ìvot
upravo i nastao pod dejstvom gravitacije, najpre Sunca, zatim
Meseca i svih ostalih obli`njih planeta, jer sva tela imaju gravitaciju.
14
Organski ìvot je sav na{ svakodnevni ìvot i osnova za de{avanje

sudbine. Zapravo, organski ìvot i jeste na{a sudbina - njeno
nadilaènje spada u ideal ljudskog savr{enstva i u svim duhovnim
tradicijama je poznat kao iskustvo transcendencije. Ali, taj ideal
nije predmet interesovanja prose~nih ljudi koji su uslovljeni sudbi-
nom - a to je svakodnevni rad i reprodukcija, zajedno sa odmorom,
zabavom i svim sitnicama koje su njihovi nu`ni pratioci. To je sve
organski ìvot. Ako nekako i priznaju da gravitacija ima udela u
organskom ìvotu, mo`da prime}uju}i da su njome vezani za tlo
i da sav ritam ìvota zavisi od gravitacije Zemlje, Meseca i Sunca
(gravitacije ostalih planeta jo{ nisu spremni da priznaju), ipak se
ne}e sloìti da je organski ìvot isto {to i sudbina. Zato {to ne
znaju {ta je sudbina a {ta prava sloboda - to }e biti glavna tema
ove rasprave. Kada se iz kosmosa posmatra Zemlja, ona se vidi
kao jedno celovito ìvo bi}e, i tada se ìvoti, kretanja i sudbine
milijarde ljudskih bi}a na njoj vide kao vegetativne funkcije njenog
organizma - a si}u{na bi}a astrofizi~ara kao virusi koji ga ometaju
iako ìve na njegov ra~un.
Slede}a pretpostavka u ovoj zabludi je da se zna {ta su
de{avanja, doga|aji koji sa~injavaju ìvot. Ovo znanje je tipi~no
za nesvesnog ~oveka. On prirodne procese razlikuje od onoga {to
sam ~ini. âk i najobrazovaniji me|u nesvesnim ljudima (fizi~ari)
skloni su tome. Iako dobro znaju da su makrokosmi~ka kretanja
pot~injena sna`noj gravitaciji, a mikrokosmi~ka tako|e uslovljena
sna`nim nuklearnim i elektromagnetskim silama, sve ono {to spada
izme|u ovih krajnosti, a to je na{e kretanje u svakodnevnom ìvotu,
uprkos svoj logici i ~injenicama smatraju razli~itim i nezavisnim od
ostale prirode - iako se na{ svakodnevni svet nalazi izme|u ovih
makro i mikrokosmi~kih sila kao izme|u ~eki}a i nakovnja. Samo
tu po njima vlada slobodna volja - mada se niko ne hvali da ju
je valjano iskoristio. Tako ~ovekov ego odràva iluziju svoga opstan-
ka. U stvarnosti, sve {to postoji na bilo koji na~in, u nama ili izvan
nas, na ovom i svakom drugom svetu, sastavni je deo uslovljenih
prirodnih procesa, i ne postoji apsolutno ni{ta neprirodno.
15
Razlikuje ih jedino nivo vibracija i kvalitet angaòvane energije. Te

razlike daju raznovrsne oblike svemu {to postoji i {to se de{ava.
Celu prirodu sa~injava jedna energija, i ona se manifestuje kao
kretanje. Pokret prirode svuda je isti, nema razlike izme|u kretanja
elektrona, planeta i na{eg kretanja kroz ìvot, jer energija je svuda
ista. Ali, njena upotreba daje pojavama razli~it karakter. Iza toga
nema nikakvih razlika izme|u ~vrstih stvari i doga|aja, unutarnjih
ili spoljnih. Iluziju da postoji bitna razlika izme|u nevidljivih procesa
sudbinskih doga|aja, vidljivih predmeta i na{eg bi}a, name}e nam
vezanost za ograni~ena fizi~ka ~ula i njihov na~in posmatranja. Sile
koje vode ~oveka kroz ìvot i daju mu odre|enu sudbinu putem
vanjskih doga|aja, isto su tako sastavni deo prirode kao i sila koja
pokre}e krvotok u na{em telu i sav organski ìvot. Setimo se samo
{ta smo sve spremni da uradimo, i {ta smo sve ve} uradili da bi
se prehranili i imali sredstva za ìvot. Egoi~ki na~in posmatranja
jedini je razlog za{to krvotok u sebi smatramo prirodnom nu`no{}u,
svoje spolja{nje postupke izrazom slobodne volje a doga|aje
slu~ajno{}u ili sudbinom. Takvo razlikovanje je bedem ega i na{eg
neznanja, pa otuda i patnje. Ali, u prirodi nema patnje, ona je
boànska, savr{ena celina. Patnje ima samo unutar granica ega, u
svetu koji on projektuje. Mi ne èlimo da vidimo jedinstvo prirode
u organskom opstanku i na{im delima zato {to ne èlimo sebi da
priznamo da ni{ta i nismo u~inili u ìvotu osim zadovoljenja na{ih
biolo{kih potreba, da nismo ni na~eli svoju duhovnu su{tinu zbog
koje i postojimo. Razlog je tradicionalno neznanje o tome {ta je
na{a duhovna su{tina i o njoj }e dalje biti re~i.
Poslednja i najtvr|a pretpostavka laika koji ne veruje u
astrologiju zasniva se na prethodnoj: razlikuju}i prirodne procese
od svojih postupaka njegov ego stvara iluziju da ima slobodnu
volju. Ovo ube|enje, koje nije ni{ta drugo do manifestacija nje-
gove nesvesnosti, toliko je ra{ireno da su mu podlegli i mnogi
komercijalni astrolozi. I oni tvrde da ~ovek ima slobodnu volju, a
da astrolo{ki ~inioci samo pokazuju mogu}nosti koje osoba moè
da iskoristi ili propusti. To je ta~no samo za prosvetljenog ~oveka,
16
a ne i za prose~nog smrtnika. I ovo ube|enje je privla~no jer

u~vr{}uje egoi~ku nesvesnost, iako je dovoljno malo zdravog
razuma da se vidi kako ~ovek ne moè ni da di{e ni da trepne
svojom voljom, da su sve njegove fiziolo{ke funkcije nesvesne i
spontane. I ne samo unutarnji, fiziolo{ki procesi, ve} i spolja{nja
de{avanja. Te{ko je ovoga biti svestan jer je prirodna uslovljenost
dovoljno fleksibilna da omogu}ava ìvot i kretanje kakvi su nam
poznati unutar granica ega. Ali nam zato istovremeno onemogu}ava
spoznaju ostalih vidova ìvota, koji su daleko sadràjniji, ve}i i
~udesniji od ovoga {to nam je poznato. Svaki dovoljno zreo ~ovek,
kada se osvrne na svoj dotada{nji ìvot, morao bi da prizna da
postoje}u sudbinu nije sm izabrao, bar ne u ve}ini detalja. Prizna-
nje ovakvog stanja stvari komplikuje ~injenica da i ono {to definiti-
vno smatra svojom voljom jeste zapravo predodre|eno astrolo-
{kim ~iniocima pri ro|enju. Planetarne aspekte i poloàje koji
uzrokuju da ìvot bude posve}en sportu ili teologiji, na primer,
~ovek prihvata kao izraz svoje volje, jer astrolo{ki ~inioci deluju
iznutra, nesvesno, kao na{a èlja i na{a volja, jednako kao i
spolja u vidu doga|aja. Oni sve predodre|uju, pa i to da li }e
neko biti religiozan ili ne, povr{an ili fanatik, uspe{an u karijeri
ili }e propasti, kakav }e brak imati, i kakav ukus u obla~enju.
Svako pokazuje svoju volju ali je ona razli~ita kod svakog
pojedinca upravo zato {to je sva~ija volja determinisana astrolo{kim
uticajima iz natalne karte, ili trenutkom ro|enja. Te uticaje svako
izraàva kao svoju volju, odnosno temperament i karakter. Ako
su astrolo{ki uticaji (aspekti i dr.) kod nekoga konstruktivni i
pozitivni, on }e slede}i svoju volju ili uro|enu prirodu doìveti
njihova pozitivna ostvarenja. Ako su negativni i destruktivni,
njegova volja }e ga odvesti u propast. Zato je ~est slu~aj kod ljudi
koji propadaju, ili ~ine lo{a dela, da se te{ko mogu odvratiti od
njihovog puta ili na~ina ìvota jer ga oni doìvljavaju kao svoju
volju i svoje ostvarenje. Ova te{ko}a je najbolje poznata psiho-
terapeutima. Takvim ljudima je jedini spas da slu{aju drugoga a
ne svoju uro|enu prirodu, ili volju - ako je to uop{te mogu}e.
17
Zbog njih su stvoreni dru{tveni i religijski autoriteti (predanost

boìjoj volji), i moral.
Uslovljenost prirode ima svoju subordinaciju. Neka de{avanja
su vi{e, a neka manje determinisana. Neva`ni i mali doga|aji su
determinisani u svom lokalnom okruènju, od strane neposrednih
uzroka, ili su prepu{teni slu~ajnostima jer imaju samo trenutni
zna~aj. Ali zna~ajni doga|aji, koji se ti~u razvoja i sudbine, odre-
|eni su od strane vi{ih uzroka. Njih otkriva astrologija. (Mada i
najmanji doga|aj moè majstorski da bude izreìran od strane
sudbine.) Zato, da bi nju razumeli, treba da razlikujemo bitna od
nebitnih de{avanja.
Da bi se razumeo zakon uzro~nosti koji vlada celom prirodom,
pa i na{im sudbinama, valja znati da priroda nije samo ono {to
opaàmo svojim fizi~kim ~ulima. Ona ima vi{e dimenzija, dok mi
~ulima opaàmo samo jednu od njih, jedno vrlo usko podru~je
prirode koje nazivamo fizi~kim, trodimenzionalnim svetom. Zakon
uzro~nosti se, me|utim, proteè kroz celu prirodu, kroz sve njene
dimenzije, i zato ga ne vidimo celog, ve} samo one njegove deli}e
koji se pojavljuju u prolazu kroz fizi~ki plan, i to ako su u na{oj
blizini, tako da moèmo da ih opazimo, ili da na drugi na~in
budemo obave{teni o njima. Zato {to ne vidimo ceo tok uzro~nosti,
ve} samo njegove fragmente, i to one koji su u skladu s na{om
paradigmom realnosti, nama stvari i doga|aji izgledaju nepovezani,
izazvani slu~ajno, ~ini nam se da zlo vlada i da nema pravde, ili
da se sre}a doga|a nezasluèno. Ne opaàju}i (za na{a ~ula skri-
veni) lanac uzro~nosti na vi{im dimenzijama, pojave i doga|aji
nam mogu izgledati kao numinozni hirovi nekog Boga ili |avola.
ûdesni doga|aji nisu ni{ta drugo do manifestacija vi{ih dimenzija
na niìm. Razlog za ovakvo neznanje, na kome se ~ak grade religije
i filosofije, jeste prosto u tome {to ne vidimo celinu prirodnog
procesa u svim dimenzijama, ve} samo onaj njegov fragment koji
nam je dostupan ~ulnim opaànjem. (Njime se bavi nauka pa zato
astrologija ne moè biti njen predmet, jer ona pokazuje zbivanja
u svim dimenzijama.) Kao kada bi okretanje jednog velikog to~ka
18
posmatrali iz blizine kroz uski prozor~i}, tako da vidimo samo nje-

gov deli}. Uo~ili bismo samo neodre|ene delove koji se pojavljuju
i nestaju, u najboljem slu~aju neke cikluse u tim kretanjima. Tek
kada se udaljimo i vidimo ceo to~ak bez ograni~enja opaànja,
postaje nam jasno da su nepovezane i neobja{njive pojave sastavni
delovi velike celine. Tako je i sa prirodom i njenim zbivanjima.
Svoje fizi~ke ìvote opaàmo kroz uske prozor~i}e na{ih ~ula i
ograni~enog razuma, pa nam zato i izgledaju nesavr{eni, pogre{ni,
nelogi~ni i nesre}ni, kao da su `rtve svakojakih nezasluènih
nepravdi. Izgleda nam da se ìvot javlja kao nov i da netragom
nestaje. Samo kada objektivno sagledamo sve dimenzije prirode,
vidimo da je na{ fizi~ki ìvot samo jedan deli} daleko {ireg procesa
du{evnog dozrevanja ve~nog ìvota, koji je izraz savr{enstva prirode,
koja sa svim svojim dimenzijama predastavlja savr{enu, bezvremenu
celinu i ~isto dobro. Astrologija nam pokazuje procese uzro~nosti
koji se proteù izvan na{eg ~ulnog opaànja, i tako doprinosi da
sagledamo celinu zbivanja i izbegnemo iluziju patnje.
Niti s kojima nas priroda vezuje, i tako uslovljava, dovoljno
su duga~ke, fine i nevidljive da nam obezbede slobodu kretanja
(mada ni nju nemaju svi ljudi) potrebnu za zadovoljenje biolo{kih
nagona za opstankom, pa ~ak i najniìh strasti. Ovakva sloboda
je nu`na za biolo{ki opstanak, i zato nam ju je priroda i dala, ~ak
u ve}oj meri nego ìvotinjama. Onima ~iji je um ograni~en samo
na ~ulno i fizi~ko iskustvo postojanja ova, ina~e samo biolo{ka,
sloboda borbe za opstanak, stvara utisak da su s njom i potpuno
slobodni, ~ak u tolikoj meri da na njoj grade 'demokratiju', 'ljudska
prava' i verski moral smatraju}i da su tu slobodu dobili od Boga
- bore}i se neprestano protiv lo{ih osobina te iste slobode, i ljudi
koji misle druga~ije. Zato u takvoj 'demokratiji' i 'religiji' vlada
è{}a borba za teritorije i opstanak nego u ìvotinjskom svetu.
Izbor izme|u dobra i zla koje nam priroda daje pkim fizi~kim
ro|enjem, radi biolo{kog opstanka, nije nikakva sloboda, nego
izbor kako da udovoljimo prirodnom nagonu za opstanak, to je
samo polarizacija iste uslovljenosti koja je dovoljno fleksibilna kako
19
bi omogu}ila fizi~ki opstanak individue. Moèmo slobodno da

odlu~ujemo o tome kako }emo da zadovoljimo svoje nagone, i tu
vrstu slobode, koja ne nadilazi uslovljenost prirode, mi naivno
projektujemo na sve oblasti ìvota, pa i na svoju duhovnu su{tinu
koju jo{ nismo ni upoznali. Samo zato {to moèmo da mrdamo
tamo-amo, nekog da udarimo a nekog da pomilujemo (u oba
slu~aja sebe da obezbedimo), i da pri~amo {ta nam padne na
pamet, imamo utisak da smo slobodni. To je iluzija, to je sloboda
ega i nesvesnog bivstvovanja. Istinska sloboda tek treba da se osvoji
duhovnom zrelo{}u i pobedom nad ovakvom slobodom nagona,
koja nas porobljava svojim iluzijama.
Astrologija pokazuje na koje je sve na~ine ~ovek uslovljen.
Oni mogu biti pozitivni i negativni jer priroda deluje na sve na~ine,
kroz suprotnosti, podsticajno i sputavaju}e, odnosno isku{avaju}e,
da se pozitivne lekcije utvrde. Pri tome se ovo dejstvo proteè na
vi{e ìvota usled zakona karme i reinkarnacije. Zato rana smrt, ili
te{ka sudbina, moraju biti sagledani kao jedna epizoda daleko
{ireg i ve}eg procesa nego {to je jedan individualan ìvot. Kada
se izgubi iz vida ovakva celovitost delovanja prirode, i njeno jedin-
stvo suprotnosti, tada nastupa tuma~enje o dobru i zlu, pri ~emu
zlo uglavnom nadma{uje dobro. Samo je celina bivstvovanja ~isto
dobro (ono {to je omogu}ava jeste na{a duhovna su{tina, ili
Sopstvo), njegovi fragmenti su uvek u suprotnostima i pati}emo
zbog njih dokle god budemo fragmentarni (u egu). Patnja je nesve-
snost celine i nju naj~e{}e izraàvamo reakcijom, kroz sukob sa
njenim razli~itim delovima, odnosno bi}ima koja nam izgledaju
kao drugi - zato {to smo sami sebi tu|i. Dakle, zlo ~inimo samo
nesvesni, i nesvesnim reakcijama ga odràvamo, dok su ljubav i
ne`nost uvek izraz na{e svesti o jedinstvu bi}a i duhovnoj slobodi
- koja je ~ovekova autenti~nost. Ne moèmo znati istinu o bi}u
bez ljubavi prema svemu {to biva - jer takvo 'znanje' je samo spo-
lja{nje - kao {to ne moèmo ni voleti izve{ta~eno, odvojeno, bez
doìvljaja jedinstva s voljenim. Dobro i zlo nisu spolja, oni su na{a
svojstva koja izraàvaju na{u svesnost i nesvesnost. Ovo dokazuje
20
~injenica da je ~ovek sposoban i za jedno i za drugo. Kada ih pro-

jektujemo van (dobro u Boga, a zlo u |avola), tada samo izbegava-
mo odgovornost u njihovoj primeni i dokazujemo svoju nesvesnost.
Kada preuzmemo odgovornost, to uvek vodi osve{}enju i dobroti
koja ne zavisi od morala koji name}e dru{tvo.
Problem determinacije i slobodne volje zavr{ava se u slede}em:
neprosvetljen ~ovek je determinisan prirodom, on nesvesno sprovodi
sve njene podsticaje misle}i 'ja to ~inim'; prosvetljen ~ovek je nadi{ao
prirodne uslovljenosti i ima slobodnu volju, ali budu}i da nema ega,
ni on ne ~ini ono {to on sm ho}e, nego je determinisan duhom koji
omogu}ava i njega i celu prirodu, on samo sprovodi volju duha.
Tako ni jedan ni drugi nemaju 'slobodnu volju'. Ona postoji samo
u iluziji ega.
Priroda postoji zbog obrazovanja svesnog subjekta. Pored svih
oblika ìvota, taj proces se najintenzivnije kristali{e kroz ~ovekovo
bi}e i sudbinu. ôvek je zavr{ni ~in tog procesa. Zato mu je i
najteè, ali je i najbliì ishodu. Astrologija, kao kraljica sveg znanja,
detaljno pokazuje i celinu prirodnog zbivanja i kako je svaki ~ovek
posebno uslovljen, ali ne zato da bi mu samo stavila do znanja
da nije slobodan od prirodne nu`nosti, nego da bi mu upravo tim
znanjem omogu}ila da se oslobodi spoznajom celovitosti bivstvovanja,
koja je njegovo Sopstvo. Dakle, ~ovek jeste uslovljen, ali moè da
bude slobodan - jedino kroz spoznaju onog {to ga uslovljava. U
tome mu astrologija pomaè slede}i logiku da se ~vor moè razve-
zati jedino znanjem kako je zavezan. Da bi tu pomo} ~ovek dobro
iskoristio mora najpre da bude svestan svoje uslovljenosti, a ne
da samog sebe obmanjuje da je slobodu i nezavisnost dobio smim
fizi~kim ro|enjem, ili od nekog Boga. Sloboda se ne moè dobiti,
ona je svojstvo li~ne zrelosti, a zrelost nikada ne moè biti
svojstvo li~nosti ako je dobijena odnekud. în fizi~kog ro|enja
ni po ~emu se ne izdvaja od ostalih uslovljenih organskih procesa
u prirodi. On ~oveka stavlja u istu ravan sa ìvotinjama i biljkama.
Njegovo prvo, duhovno ro|enje tek treba da se dogodi kada
kulturnom evolucijom i potpunim osve{}enjem postane jedinstvena
i celovita li~nost. Koliko je kao li~nost integrisan, toliko je nezavisan
21
od gravitacije prirodnog uslovljavanja. Jedini pravi temelj za ~ove-

kovu kulturnu evoluciju daje astrologija, ako se koristi shodno nje-
nom smislu, a to je ~ovekovo duhovno prosvetljenje - ne ispunjenje
li~nih èlja. Ovakav proma{aj njenog smisla jedini je razlog svih
gre{aka i nerazumevanja. Natalna karta pokazuje strukturu celog
na{eg bi}a - da bi nam dala kontekst za njegovo nadilaènje u slobo-
dnom duhu - a ne samo ega. Transcendencija uslovljenog bivstvo-
vanja je su{tina svekolike ~ovekove kulture, duhovnosti u religi-
oznosti. Nigde se objektivnije ne prikazuje ~ovekova uslovljenost
nego u astrologiji, i to za svaku individuu posebno, u skladu s
vremenom njenog postojanja, dakle, dinami~ki, uìvo, a ne
metafizi~ki i mitolo{ki.
Budu}i da astrologija pokazuje kako priroda uobli~ava
svesnog subjekta - i preko sudbinskih isku{enja ga navodi da
postane celovita li~nost, koja }e biti oli~enje smisla bivstvovanja
prirode - astrologija }e u ljudskom dru{tvu biti spoznata i prizna-
ta ta~no u onoj meri u kojoj to dru{tvo priznaje celovitu i slobo-
dnu li~nost.
Astrologija pokazuje su{tinu na{eg karaktera koji se spolja
izraàva kao sudbina. Tako najbolje doprinosi razumevanju na{eg
poloàja u svetu, prvog uzroka i smisla svega {to nam se doga|a,
da ne bismo krivili ni Boga, ni |avola, a ni na{e bli`nje. Takvim
znanjem pribavlja nam opu{tenost i ljubav za sva bi}a kroz uvid
da smo svi jednako uslovljeni prirodom dok ne dospemo do istin-
skog duhovnog probu|enja - na koje nas uslovljenost i goni. Jedan
od najlep{ih prikaza ovakvog smisla astrologije nalazi se u Manihej-
skim izvorima (Hegemonius, Acta Archelai, 8. Bar Khoni, Scholia,
315, 22-27):
Kad je Otac @ivota video kako du{a pati u telu... pozvao je
Poslanika. A ovaj do{av{i pripremi sve {to mu je potrebno za
posao spasavanja du{a. Napravio je to~ak sa dvanaest sudova...
Pokretan kruènjem nebeskih sfera, taj to~ak zahvata du{e koje
umiru... I splav se puni du{ama koje ti sudovi zahvataju, pa ih
zatim iskrcava... u Eone, gde ostaju u Stupu Slave zvanim Savr{eni
~ovek... To je stup svetlosti, jer je ispunjen pro~i{}enim du{ama.
22

ANTROPI^KO NAÊLO
I OBLIKOVANJE SUBJEKTA
Dana{nja shvatanja teorijskih fizi~ara o prirodi fizikalne

stvarnosti dospela su do jedinstvenog paradoksa. S jedne strane,
eksperimentalna otkri}a u subatomskoj fizici istopila su gotovo sva
dosada{nja ube|enja o materijalnoj stvarnosti, o njenoj ~vrsto}i i
postojanosti, i otkrila nam da je takva slika sveta samo privid koji
nam stvara priroda ~ulnog opaànja, a nije izraz same stvarnosti.
Su{tina materije ili subatomska stvarnost se pokazala kao krajnje
relativna i direktno zavisna od subjekta koji je doìvljava. Ubrzo
nakon svog nastanka, dvadesetih godina, kvantna fizika se zaplela
u problem odnosa subjekta prema prirodi, jer se priroda tog odno-
sa pokazala kao presudna za dobijanje rezultata eksperimentalnih
istraìvanja. Takvim uvidima se, s druge strane, pribliìla drevnim
znanjima o su{tini stvarnosti, misti~kim spoznajama koje su sadrà-
ne u osnovi svih velikih duhovnih tradicija.
Prema Fritjofu Kapri, koji je u svojoj poznatoj knjizi Tao
fizike izneo paralele izme|u savremenih fizikalnih teorija i drevnih,
uglavnom isto~nja~kih misti~kih uvida, ovo zbliàvanje se sastoji iz
osam ta~aka. 1. Jedinstvo svih stvari i doga|aja - svet se ne moè
razloìti na nezavisne, manje jedinice. 2. To sveop{te jedinstvo
uvek zahvata i svesnog subjekta (~oveka, posmatra~a) i on je nepo-
sredan u~esnik u toj meri da je spoznaja jedinstva njegova sudbina,
i kao da se sve zbiva da bi se njegova svest kristalisala. 3. U tom
jedinstvu sve razlike i suprotnosti su relativne; suprotnosti su polovi
jedinstva i kao takvi omogu}avaju mu ìvotnu dinamiku. 4. Svi
23
pojmovi su plod razuma i ne mogu se primeniti na smu stvarnost

prirode, oni ne doti~u svojstva sme stvarnosti. 5. Iza prostora i
vremena relativisti~ke fizike stoji jedna vi{a, bezvremena dimenzija,
implicitni poredak u kome su svi doga|aji u prirodi me|usobno
povezani, ali ne uzro~no. 6. Kosmi~ko jedinstvo je dinami~ko i
neodvojivo od svojih vi{estrukih pojavljivanja, priroda je u dinami-
~koj ravnoteì i mno{tvo je iluzija ograni~enog, ~ulnog na~ina po-
smatranja. 7. Prostor i ~estice nisu strogo odvojeni i suprotstavljeni,
ve} su u dinami~kom i ìvom procesu neprekidnog kretanja, nasta-
janja i propadanja. êstice nastaju iz oscilovanja polja koja su bez
oblika i odre|enja, i u njima nestaju; iako su nemanifestovana,
polja su stvarnost iz kojih proizilaze entiteti koje opaàmo kao
~estice koje sa~injavaju fizi~ki svet. 8. Celokupna stvarnost je nepre-
kidni kosmi~ki ples energije, igra nastajanja i nestajanja. êstice
koje sa~injavaju fizi~ku stvarnost su zapravo energetski procesi, a
ne '~vrsti' objekti.
Klasi~na fizika se od Njutna pa sve do po~etka dvadesetog
veka bavila mehanisti~kim modelom opisa sveta. On je odgovarao
prostom, ~ulnom iskustvu, i bio je uspe{an u tehni~koj primeni.
Tehnolo{ka revolucija i moderno doba su i zapo~eli kada je ~ovek
shvatio sve aspekte kretanja u ~ulnom, fizi~kom svetu. Dvadesetih
godina ovog veka do{lo se do dubljih i revolucionarnih uvida u
prirodu fizi~ke stvarnosti, u subatomski svet. On je pokazao da su
osnovne ~estice, od kojih su sa~injeni atomi fizi~kog sveta, sasvim
razli~ite od klasi~ne predstave o materiji, one se pona{aju paradok-
salno, preska~u zakone uzroka i posledice, pa ~ak i ograni~enja
vremena i prostora. Njihov se poloàj i brzina ne mogu ta~no
odrediti jer se nalaze u visoko energetskom i vibratornom stanju
kao si}u{no polje zvano kvant. Od kvantne fluktuacije zavisi {ta
}e se iz tog polja izroditi, kakva ~estica ili talas. Za razliku od
krute mehanisti~ke predstave o svetu, kvantna fizika je pokazala
da je dublja stvarnost sli~nija organskom modelu jer posmatra~
postaje u~esnik u zbivanju, {to je blisko misti~kim uvidima o
jedinstvu prirode na kome se zasniva i astrologija. Ukratko,
24
Antropi~ko na~elo i oblikovanje subjekta
savremeni fizi~ar je do{ao do nepremostive prepreke, do sebe

smog. Na dnu prirode ugledao je odraz svoga Ja.
Ve} je u ranoj fazi kvantne fizike uo~eno da rezultati eksperi-
mentalnih istraìvanja subatomskih ~estica zavise od tuma~enja
posmatra~a, da on svoje parametre iz makrosveta primenjuje na
mikrosvet, {to je nespojivo, pa se zato javljaju paradoksi, da objekti
u mikrosvetu imaju svojstva i talasa i ~estica. Na tome se uglavnom
stalo osim {to su neki teoreti~ari (Markuze, Tulmin, Habermas,
Hajzenberg, Bom, Dejvis, Kapra) poku{ali manje ili vi{e uspe{no
da osmisle novu situaciju na eti~kom i egzistencijalnom planu
defini{u}i tako nastalu novu nauku. Me|utim, najnovija otkri}a
produbila su ovaj problem do onih dimenzija na kojima deluje
astrologija. Nedavno je otkriveno da od smog prisustva posmatra~a
zavisi kako }e se pona{ati mikrosvet, da li kao ~estica ili talas.
Ustanovljeno je da smo prisustvo bilo kakvog posmatra~a uzrokuje
da se kvant energije pona{a kao ~estica, dok se bez prisustva po-
smatra~a pona{a kao talas. Kao da ~estica, odnosno priroda zna
da samo pred posmatra~em treba da uzima trodimenzionalno
obli~je. Dakle, to vi{e ne zavisi samo od tuma~enja posmatra~a,
kako se mislilo do sada, ve} od smog njegovog prisustva. Implika-
cije ovog otkri}a su tako dalekose`ne da }e po zna~aju nadma{iti
i samo otkri}e subatomskog sveta i njegovih svojstava, jer }e kona-
~nu su{tinu prirode i ljudsko bivstvovanje sjediniti na na~in kako
to do sad nikada nije bilo mogu}e. Ono je, zapravo, oduvek bilo
sjedinjeno u misti~kim iskustvima duhovnog prosvetljenja i drevnom
znanju astrologije, ali ovde nam je namera da se tome pribliìmo
sa stanovi{ta dana{njeg znanja o fizikalnoj stvarnosti i ~oveku.
Najsigurniji korak u tom smeru bi}e nam kosmolo{ka teorija
Ja~eg antropi~kog principa (Strong Anthropic Principle ili SAP).
U mnogim rezultatima iz oblasti kosmologije i kvantne fizike
otkrivena je ~itava serija podudarnosti izme|u numeri~kih vrednosti
nekih fundamentalnih konstanti prirode, kao {to je odnos izme|u
mase protona i mase elektrona; da je gravitaciona masa protona
samo malo druga~ija, ne bi bilo zvezda. Uo~eno je da sama
25
mogu}nost postojanja ìvota zavisi od ovih podudarnosti, da

su{tinska svojstva univerzuma moraju da budu upravo ovakva kakva
jesu da bi se javila evolucija ìvota zasnovanog na ugljeniku i, u
krajnjem vidu, ~ovek kao svesni posmatra~. Ova ~injenica nametnu-
la je formiranje antropi~kog principa, ili na~ela po kome vidljive
osobine svemira, kakve su u svemu, nisu proizvod slu~ajnosti ili
prirodne selekcije izme|u vi{e mogu}nosti, nego su posledica sa-
svim odre|ene svrhe: stvaranje uslova za nastanak svesnog subjekta.
Ovakav logi~an odgovor za podudarnosti mnogih odnosa koji
leè u osnovi prirode nije zadovoljio popularnog astrofizi~ara
Stivena Hokinga. On ga (u knjizi Crne rupe i bebe-vaseljene, Beo-
grad: Polaris, 1995) odbacuje jer smatra da nije dovoljno re}i da
su stvari takve kakve jesu zato {to mi postojimo. Mo`da zato {to
zbog veoma naru{enog zdravlja nije zadovoljan svojim postojanjem,
iako je ba{ ta situacija usmerila svu njegovu energiju na genijalno
osve{}enje; potpuno paralisan, pretvorio se u vrlo svesnog subjekta.
Smatra da Sun~ev sistem jeste nuàn za na{ ìvot, ali mnogi delovi
kosmosa nisu pogodni ni za kakav oblik ìvota. Uz to tvrdi da
smo tako mali i neugledni naspram veli~ine kosmosa, da je te{ko
prihvatiti da sve to postoji zbog nas, previ|aju}i da ba{ veli~ina
garantuje mnoga pogodna mesta za ìvot sli~an na{em. U potrazi
za Velikom objedinjavaju}om teorijom, koja ujedinjuje tri kategorije
fizi~kih me|udejstava (a to su jaka i slaba nuklearna sila i elektro-
magnetizam) sa gravitacijom, njegovi uvidi su se kretali od teorije
Velikog praska do hipoteze o imaginarnom vremenu. Ujedinjenje
prve tri sile koje vladaju u mikrosvetu ve} je na vidiku zahvaljuju}i
hipotezi o kvarkovima i kvantnoj hromodinamici, dok je gravitacija
ostala izvan jer je isuvi{e slaba za dejstva u mikrosvetu. Ostao je,
dakle, problem sjedinjenja mikro i makrokosmosa. To jedinstvo
nije nikada bilo problem misticima i astrolozima, ali za dana{nje
fizi~are je zaista problem da ga obrazloè, matemati~ki dokaù i
eksperimentalno provere.
Ovaj problem je nere{iv zato {to se objektivizuje, projektuje
spolja, {to se uporno previ|a zna~aj i smisao subjekta, ~ovekove
26
li~nosti u svemu tome. Krajnji domet objektivacije ishoda prirode

jeste teorija Velikog praska. Po njoj je ceo univerzum pre dvade-
setak milijardi godina bio saèt u jednu singularnu ta~ku, neizmer-
no velike mase i temperature. Kako je u toj singularnosti (kaù,
veli~ine zrna gra{ka) saèt sav prostor i vreme, jasno je da ona
protivre~i sama sebi, jer nije mogla nigde da postoji i nikad da
se dogodi zato {to pre nje nije bilo prostora ni vremena. Ali zato
je u ma{ti fizi~ara mogla lako da eksplodira i inflatorno se ra{iri
u danas postoje}u vaseljenu. Dokaz za ovu singularnost nalaze u
opaànju da se galaksije me|usobno udaljavaju, mada ih malo zbu-
njuje to {to ne mogu da ustanove iz koje po~etne ta~ke se udalja-
vaju - jer se udaljavaju odasvud. Jo{ vi{e ih zbunjuju neka novija
neproverena osmatranja po kojima bezbrojne galaksije nisu tek
tako razbacane po kosmosu, nego obrazuju ogromnu spiralu, nalik
na DNK. (Ovo bi potvrdilo drevnu Hermesovu izreku da ni{ta
nije spolja, ni{ta nije iznutra, jer sve {to je spolja, iznutra je.)
Tako|e i pozadinsko mikrotalasno zra~enje, za koje se smatra da
dolazi od po~etne faze stvaranja vaseljene, da je ostatak Velikog
praska, kao za inat dolazi odasvud. Slede}i dokaz je Ajn{tajnova
teorija relativnosti koja pokazuje da su prostor i vreme relativni
i u toj meri zavisni, da se moraju zajedno imenovati kao prostorvre-
me. Po toj teoriji objekti svojom gravitacijom savijaju prostorvreme,
sva zbivanja, pa i ono najbrè, svetlost. Objekti sa velikom gravita-
cijom, kao {to su zvezde, savijaju okolno prostorvreme tako da
planete, koje bi se u trodimenzionom prostoru kretale pravo, u
~etvorodimenziono savijenom prostorvremenu kre}u se oko Sunca
kru`no. Kada velika zvezda na kraju svog ìvotnog veka kolabira
usled sopstvene gravitacije i sa`me se u crnu rupu, njena gravitacija
postaje tako sna`na da ni svetlost ne moè da se otisne od nje.
Zbog takve krajnosti smatra se da crne rupe zra~e antimaterijom
koja je uslov za nastanak materije, i tako obnavljaju, oìvljavaju
ili, bolje re}i, recikliraju materiju. U svakom slu~aju model crnih
rupa posluìo je kao dokaz singularnosti univerzuma. Ako je mo-
gu}e da prostorvreme bude tako savijeno u crnoj rupi, izvesno je
27
da je i vaskoliki univerzum bio tako savijen u singularnu ta~ku

neposredno pre Velikog praska. Ali, zakoni kvantne fizike nisu
mogli da vaè u takvim uslovima. Zato je Ajn{tajnova teorija rela-
tivnosti, koja je uslovila ideju o singularnosti jer 'elegantno' obja-
{njava dejstva gravitacije i makrokosmi~ka zbivanja, do{la u suprot-
nost sa kvantnom mehanikom, iako obe izgledaju ta~ne. Posle
neuspelih poku{aja da se pomire ove dve nepomirljive makro i
mikrokosmi~ke realnosti nedovoljno osmi{ljenom kvantnom gravi-
tacijom i teorijom superstruna, Hoking je do{ao do spasonosne
ideje da vaseljena postoji bez po~etka i kraja u imaginarnom vre-
menu, da je ~etvorodimenziono prostorvreme univerzuma nalik na
sferu: postoji iako nema po~etka ni kraja. Time su zadovoljeni i
teorija relativnosti i zakoni kvantne mehanike, oni sada zajedno
mogu slobodno da deluju. Nezadovoljni su ostali jedino judeo-
hri{}anski dogmati~ari koji se slepo drè ideje stvaranja sveta iz
ni~ega i njenog nasilnog nametanja celom svetu, jer je taj model
najbolja objektivizacija egoi~kog pogleda na svet i njegovog odrà-
nja. Koncept postojanja koje nije uslovljeno stvaranjem oduzima
autoritet jevrejskom Bogu. Zato o njemu fizi~ari mnogo i ne govore
da ne bi razgnevili hri{}ane i muslimane. Koncept linearnog stva-
ranja, od po~etka ka kraju, je projekcija uslovljenog uma i svih
prora~una za opstanak ega, dok je nelinearno postojanje, bez
po~etka i kraja, ve~no i celovito (sfera i krug su arhetipski simboli
~ovekove Sopstvenosti), izraz stvarnosti samog bi}a; kao i ljubav
koja nema prora~una i interesa, ona jednostavno jeste.
Ideja bespo~etnog postojanja javlja se vrlo rano u religijskim
i misti~kim spekulacijama, ali nju je najbolje nagovestio Platon u
Timaju, govore}i o sfernoj prirodi. Tako|e u indijskoj filosofiji
advaita vedante kaè se da je svet maya, privid, koji nema po~etka
ni kraja. Bi}e nam jasnije na koji na~in moè postojati ono {to
je bespo~etno ako ga sagledamo kao sferu. Bespo~etnu i beskrajnu
prirodu prostorvremena univerzuma dokazuje sferni oblik svih
nebeskih tela i njihovih putanja.
28
êtvorodimenziono prostorvreme, koje nema ni po~etka ni

kraja ve} jednostavno postoji, po toj hipotezi nalazilo bi se u
imaginarnom vremenu, jer iskustveno, trodimenziono vreme postoji
na stari na~in samo za na{a ~ula. Njegova strela usmerena je samo
ka budu}nosti koju ne poznajemo, dok se pro{losti samo se}amo.
U imaginarnom vremenu, koje je zapravo stvarnije od ~ulnog,
pro{lost, sada{njost i budu}nost postoje simultano. U njemu je
vasiona beskona~na, jedinstvena, bez granica ili singularnosti, a u
na{em, ~ulnom vremenu, stvari se doga|aju kao da singulariteti
postoje, tu se vasiona {iri, a ima i crnih rupa, stvari nastaju i
nestaju iz vidokruga na{ih ~ula i mi mislimo da su zaista kao nove
nastale ili potpuno nestale, pa tu logiku primenjujemo i kada
tuma~imo kosmos. U imaginarnom vremenu po~etak kosmosa
nalik je Zemljinom severnom polu, ako se stepeni geografske {irine
uzmu kao analogni vremenu, a kraj ju`nom polu. Ali te dve
ta~ke nisu ni po ~emu posebne, na njima vaè isti fizi~ki zakoni
kao i na svim drugim ta~kama na Zemlji. Ova analogija nam,
me|utim, pokazuje da ~ulno, linearno vreme realno postoji samo
za subjekta koji se nalazi na povr{ini sfere, odnosno Zemlje.
Ako ovome pridruìmo antropi~ki princip, {to nije u neskladu
jer mi ipak postojimo i osmi{ljavamo sva ta vremena, do}i }emo
do teorijskog obja{njenja za{to uop{te deluju astrolo{ki principi.
Pre svega, astrologija po~iva na ~etvorodimenzionoj savijenosti pro-
storvremena oko Sunca, koje se zbiva sfernim kretanjem tako|e
sferno uobli~enih planeta. I vreme je u astrologiji cikli~no (zbog
sfernog kretanja prirode) i vi{e imaginarno nego realno, ~ulno, jer
se ono saìma po modelu holograma i deli po principu 'jedan dan,
jedna godina', na osnovu ~ega se rade solarni horoskopi, primarne
i sekundarne direkcije. Svaka vremenska celina ima svoj kontekst.
Dakle, osnovni metodi predvi|anja u astrologiji mogu}i su upravo
zbog svojstva imaginarnog vremena da se saìma, i njegovog
superiornog odnosa prema trodimenzionom ~ulnom vremenu.
Moèmo re}i da astrologija i nije ni{ta drugo do metod prevo|enja
nekih osnovnih ~injenica na{eg postojanja iz ve~nog, neuslovljenog,
29
imaginarnog vremena na jezik i razumevanje svakodnevnog, ograni-

~enog, ~ulnog vremena.
Ovo razumevanje postaje dublje ako se zasniva na jedinstvu
prirode. Tada postaje jasno da sferno zbivanje imaginarnog prostor-
vremena, na kome se zasniva astrologija, objedinjuje kosmi~ka zbi-
vanja sa celokupnim organskim ìvotom i na{om sudbinom. Iz te
perspektive se, naime, jasno vidi da kruènje Zemlje oko svoje
ose i oko Sunca, kao i kruènja ostalih planeta u sun~evom sistemu,
direktno izazivaju organski ìvot na Zemlji i svu njegovu dinamiku.
Svojom gravitacijom (magnetizmom) planete indukcijom* izazivaju
na Zemlji jo{ finija energetska kretanja, a to je organski ìvot.
Kada bi se Zemlja zaustavila, zajedno sa ostalim planetama, tada
bi sav organski ìvot stao i raspao se u prah. Mi svoje psihofizi~ko
bi}e uop{te i moèmo da pokre}emo, ta~nije re~eno, ono smo
moè da se kre}e i ìvi jedino zahvaljuju}i tome {to se Zemlja s
ostalim planetama kre}e, a naro~ito Mesec. Mesec je veliki magnet
koji svojom rotacijom najsna`nije indukuje kretanje sveg ìvota na
Zemlji. Po uticaju je najzna~ajniji jer je najbliì. Ostale planete
tako|e imaju svog uticaja zavisno od svoje veli~ine, brzine i uda-
ljenosti. Skup svih njihovih uticaja preko me|usobnih aspekata
stvara ìvot kakav nam je o~igledan na Zemlji.
Najnovija kosmologija se tako nije samo pribliìla drevnom
iskustvu astrologije, nego je potvrdila i neke sli~ne nagove{taje
zapisane u knjièvnosti |aina, pripadnika najstarije religije, ne samo
na indijskom potkontinentu. Hoking bi se iznenadio, ako ve} ranije
nije pro~itao, da u jednom od najstarijih prakritskih tekstova,
Uttaradhyayana-sutram, stoji da vreme postoji u onome {to naziva-
mo vremenski odre|enim prostorom, {to klasi~ni komentari obja-
{njavaju da vreme postoji samo na kontinentima gde ìve ljudi i
* Da podsetimo: kada se u blizini zatvorenog provodnika bez struje kre}e magnet,

nastaje elektri~na energija koja traje samo dotle dok magnet rotira oko njega.
Faradej je ovo nazvao magnetnom indukcijom. Sam termin inductio na latinskom
zna~i uvo|enje ili navo|enje.
30
na okeanima koji pripadaju tim kontinentima. Dok se u

Tattvarthadhigama-sutram doslovno tvrdi da nebeska tela svojim
kretanjem proizvode vreme. U komentarima se dalje isti~e da je
vreme tako|e supstancija i to se dokazuje time {to i vreme i
supstancija imaju ista obele`ja: nastanak, trajanje i prestanak. I
najzad, tvrdi se da je funkcija vremena da odràva supstancije u
kontinuitetu, u modifikacijama, kretanjima i redosledu zbivanja.
Ova realnost, da kosmi~ki objekti proizvode vreme, prisutna je u
sva~ijem iskustvu. Njeno prisustvo izraàva sm jezik. Tako za
ne{to kaèmo da se dogodilo u pravi ~as, ili da nije pravo vre-
me, da su nastupila lo{a vremena. U na{em se jeziku, jasnije
nego u drugim, izraàva jedinstvo prostora i vremena jer i meteoro-
lo{ka stanja (prostora) nazivamo vremenom: kada je obla~no i ki-
{no, kaèmo lo{e je vreme, a kada je sun~ano vreme je lepo.
Najnoviji trend osmi{ljavanja svih dosada{njih uvida u fizikalnu
realnost, koji zastupa Fritjof Kapra, jeste sistemsko mi{ljenje. Ono
isti~e da su{tinska svojstva svakog ìvog sistema poti~u iz interakcija
i odnosa izme|u ~inilaca, i da se ti odnosi ponavljaju u izvesnim
konfiguracijama ili shemama. To je dinami~ki proces odnosa koji
izraàva odre|eni kvalitet, i ne moè se izraziti kvantitativno, mere-
njem veli~ina i teìna. Stoga se ne moè ni izraziti jednom teorijom.
Tu je potrebno mapiranje shemama. Te{ko je na}i bolju definiciju
astrologije. Sistemsko mi{ljenje nam kazuje o uzaludnosti traènja
Velike objedinjavaju}e teorije jer mikro i makrokosmos postoje u
dinami~kom odnosu koji se shematski izraàva kroz cikluse prirode
i pojava, dakle, kroz sme doga|aje. Astrologija, kao najstarija
shema zbivanja prirodnih ciklusa, pokazuje kako mi u~estvujemo
u tim doga|ajima, kako oni oblikuju nas i na{ ìvot, kako nebeska
shema oblikuje na{e bivstvovanje. Tako definitivno obustavlja
objektivaciju smisla bivstvovanja izvan, koja nije ni{ta drugo do
zaborav smog bivstvovanja. Mi ve} jesmo u jedinstvu mikro i
makrokosmosa i ne treba da ga traìmo pomo}u neke objektivisti-
~ke teorije s kojom bi ne{to objektivno menjali kako bi nam bilo
bolje. Treba da budemo svesni tog jedinstva jer samo nas takva
31
neuslovljena, ~ista svest moè izbaviti iz uslovljenosti, samo s njom

postièmo ne{to istinski novo i bolje. Uslovljava nas jedino
nesvesnost.
Traènje Velike objedinjavaju}e teorije po~iva na istom ube-
|enju kao i religijsko traènje idealne vere koja }e spasti svet,
a to je ube|enje da je mogu}e kolektivno spasenje. Svaki kolekti-
vizam je samo izraz biolo{kog nagona za o~uvanjem zajednice,
~opora, plemena ili nacije, i smisao svih kolektivisti~kih ideja (i
religijskih i nau~nih) je afirmacija ovog nagona. Istinsko spasenje
je, me|utim, ~in li~ne samospoznaje koji se postiè kroz proces
individuacije. Njegovo usmerenje je, za razliku od interesa kolekti-
va, druga~ije, moè se re}i: vertikalno. Nema, dakle, kolektivnog
spasenja. Istinska sloboda ili duhovnost moè zasijati samo kroz
zrelog ~oveka koji }e svojim li~nim primerom drugima svedo~iti o
njoj - zato {to je ona izvor ìvota i ~ovekovog bi}a. Bit se uvek
jedinstveno ispoljava, zato {to je ìva. Samo ono {to je otu|eno i
mrtvo, kao kakva dogma ili teorija, ostaje uvek isto i moè svima
podjednako da se deli. Cela priroda, njen mikro i makrokosmos
ukr{taju se u ~oveku i objedinjuju se, ne u nekoj teoriji, nego u
njegovoj celovitoj li~nosti.
Astrologija pokazuje detalje tog objedinjavanja.
32
ABCDEF
ZODIJAK
GHIJKL
Op{te je poznato da re~ zodijak poti~e od gr~ke re~i zodion

koja zna~i ìvotinjski pojas, i da se odnosi na dvanaest sazve`|a
koja du` ekliptike opasuju Zemlju. Manje je poznato da je ta re~
preuzeta od staroegipatske re~i zo-djaja-kos koja zna~i radi rada
raspodela. A jo{ daleko manje je poznato radi kakvog rada su
zodija~ki znaci raspore|eni ba{ tako kako jesu, i to u svim
krajevima sveta i u svim epohama, od Severne i Ju`ne Amerike,
preko Egipta i Vavilona, do Indije, Tibeta i Kine.
Cela priroda sluì prosvetljenju duha - kroz svesnog subjekta
koji je na ovoj planeti uobli~en kao ~ovek. Da bi to ostvarila mora
svoju energiju, koja se izraàva sveop{tim kretanjem, koherentno
da uobli~i tako da taj oblik bude oli~enje njenog smisla. To je
njen rad, ona (tj. kosmos) radi na oblikovanju svesnog subjekta u
malom, na mikrokosmosu, i smisao postojanja tog subjekta je
samospoznaja. ôvek je, dakle, odraz kosmosa u malom, mikroko-
smos, i to je razlog za{to astrolo{ka tradicija, koju je praksa doka-
zala, pripisuje svakom funkcionalnom delu ljudskog tela po jedan
zodija~ki znak. Glava je oblikovana po principu znaka Ovna, vrat
pripada Biku, ramena i ruke Blizancima, gornji deo grudi i srce
Raku, pleksus Lavu, stomak Devici, kukovi Vagi, polni organi
[korpiji, butine Strelcu, kolena Jarcu, listovi Vodoliji i stopala
Ribama. I zaista, ~ovekovo telo je ba{ ovakvog oblika samo zato
{to je Zemlja ba{ ovoliko udaljena od Sunca i ostalih planeta. Da
je njena gravitacija, odre|ena masom, samo malo druga~ija, ~ovek
33
bi izgledao sasvim druga~ije. A njena masa i gravitacija su ba{

ovakve kakve jesu, zato {to se kre}e oko Sunca i pored ostalih
planeta ba{ ovom brzinom kojom se kre}e. I obratno, njena brzina
je ovakva zato {to joj je masa tolika. Da je jedan ~inilac druga~iji,
i svi ostali bi bili druga~iji. Sve je povezano i uzajamno. Zato je
izdvajanje ~oveka iz te celine izraz ~istog neznanja. Njega su obli-
kovali prirodni ciklusi, smena godi{njih doba i sve {to priroda u
sebi nosi, a to nije ograni~eno samo na povr{inu Zemlje. Njeno
tlo je zapravo samo podloga na kojoj se projektuje bivstvovanje
celog kosmosa, a naro~ito Sun~evog sistema, jer njena masa, gravi-
tacija, rotacija i revolucija, od kojih direktno zavisi sav organski
ìvot, neposredno je uslovljena planetama Sun~evog sistema, njiho-
vom gravitacijom i kretanjem.
U ~etvorodimenzionom prostorvremenu, dakle bivstvovanju
koje je realno jer nije ograni~eno ~ulnim utiscima, oblik, gravitacija
i kretanje svih tela Sun~evog sistema, organski ìvot na Zemlji,
~ovekovo psihofizi~ko telo i sudbina jesu jedno isto, ali u razli~itim
dimenzijama i razmerama. Njihovo kru`no, ta~nije spiralno kretanje
uobli~ava razli~ite dimenzije pojavnosti. Najgrublja i na{em opaà-
nju najobjektivnija dimenzija bila bi sm fizi~ki oblik planeta i
njihova masa. Oni su u direktnoj zavisnosti od brzine kretanja i
udaljenosti od Sunca, koji bi bili slede}a, finija dimenzija. Atmo-
sferske prilike i klima na planetama, koje tako|e zavise od pretho-
dnih dimenzija, bile bi slede}a, a organski ìvot jo{ finija dimenzija.
ôvekov lik i njegova svesnost izraèna kroz sudbinu je najfinija
dimenzija celog ovog spiralnog uobli~avanja koje izaziva Sunce.
Zato je Sunce osnovni princip integracije ~ovekove su{tine. Sunce
svojom masom i gravitacijom savija i saìma okolno prostorvreme,
najkonkretnije uobli~eno kao planete, i to saìmanje je proizvelo
organski ìvot na najpogodnijem mestu Sun~evog sistema, na
Zemlji. Kroz evoluciju organskog ìvota sve to saìmanje ostvarilo
je svoj egzistencijalni smisao. Svoj duhovni smisao zadobija kroz
li~nost najkompletnijeg i najsavr{enijeg organskog bi}a: ~oveka.
Zato je on mikrokosmos i to na na~in kako prikazuje astrologija.
34
Zodijak
Psihofizi~ka evolucija prostorvremena ka li~nosti i svesti o

sebi, u pogodnim organskim uslovima na planeti Zemlji, razvija
se po principima koje izraàvaju znaci Zodijaka. Oni su, opet,
izraz prirodnih ciklusa i smene godi{njih doba. Svaki ciklus smene
godi{njih doba ima dvanaest faza. Svaka faza predstavlja jedan
princip u razvoju psihofizi~kog bivstvovanja ka svesti, ta~nije, jedan
aspekt svesnog bivstvovanja.
Da bi svest u bi}u bila sasvim zrela, neuslovljena i potpuno
determinisana, ne moè se razviti samo iz jednog aspekta bivstvova-
nja, nego iz svih aspekata koji sa~injavaju organski ìvot, a njih
je, rekosmo, dvanaest. Iskustvo bivstvovanja mora reinkarnacijom
pro}i ceo prirodni ciklus preobraàja i rasta dok ne do|e do svog
Sopstva, mada se oko njega sve vreme vrti kao oko Sunca. Ali,
priroda psihi~kog iskustva je takva, dok ne opi{e ceo krug ne moè
da bude svesno gde mu je centar i ishod svega.
Krug cikli~nog usavr{avanja bi}a, da bude podobno svesti o
sebi, ima dvanaest faza koje su sa~injene od ~etiri elemenata i tri
kvaliteta.
Dvanaest znakova Zodijaka se mogu podeliti i u ~etiri skupine
od tri znaka koji predstavljaju godi{nja doba. Ove skupine najbolje
izraàvaju duhovnu evoluciju, a to je ono {to nas ovde najvi{e
interesuje.
Ribe, Ovan i Bik su prva, prole}na skupina. To je razdoblje
rasta nediferenciranih biolo{kih nagona, koji se u ~oveku izraàvaju
kao instiktivno-predracionalan karakter, {to izaziva prevagu nesve-
snog, impulsivnog, ~ulnog i imaginativnog.
Blizanci, Rak i Lav ~ine drugu, letnju grupu znakova. Ovde
se prethodno zapo~eti pokret nagona po prvi put zaustavlja u
nameri da stvari zadobiju svoje mesto i oblik, da se razlikuju i
razvrstaju. ôvek se ovde po prvi put odvaja od nediferenciranog
prirodnog nastajanja i sti~e svest o egu, o sebi i o drugima, spozna-
je stvari na osnovu razlikovanja subjekta i objekta, ali uglavnom
na nivou fizi~kog oblika, tj. iskustva. U~e}i rasu|ivanje isku{ava i
suprotstavljanje, neslaganje, sukob suprotnosti nastalih racionalnim
35
razlikovanjem. Ovde pre svega sazrevaju analiti~ki razum i racio-

nalna svest, {to u ekstremnom vidu moè dovesti do egocentrizma.
Devica, Vaga i [korpion su jesenja grupa. Tu zapo~inje nova
evolucija, koju }e nasuprot instiktivnoj, prole}noj, karakterisati
mentalna organizacija, sklad i hijerarhija koji }e omogu}iti duhovno
uzdizanje. U ovoj fazi stvari se po prvi put povezuju na duhovan
na~in, po smislu, a ne pkom reakcijom kao ranije, ovde se ra|a
ispravan ose}aj za ravnoteù izme|u suprotnosti, unutar subjekta
i u objektivnom svetu, izme|u ja i ne-ja. Tako se za~inje razlikova-
nje izme|u subjektivne i objektivne stvarnosti.
Poslednju trijadu ~ine Strelac, Jarac i Vodolija. Ovde je
bivstvovanje nadi{lo instiktivan, racionalan i egoi~ki na~in opstanka
i teì slobodi od uslovljenosti prostorvremenom, ka ~istoj svesti,
duhu i smislu. Ranije su se sakupljala sva iskustva pojavnog sveta
i materijalnih ograni~enja. Ona su sada asimilovana i prevazi|ena
u vi{oj svesnosti koja je okrenuta apsolutnom.
Zodija~ki znaci se dele po elementima na zemljane, vodene,
vatrene i vazdu{ne znake. Elementi simboli~no izraàvaju na~ine
opaànja sveta i reagovanja na pojave. Ti na~ini su mi{ljenje,
(~ulno) opaànje, ose}anje i intuicija. Te funkcije su u me|usobno
suprotstavljenom odnosu tako da mi{ljenje stoji nasuprot ose}anju,
a (~ulno) opaànje nasuprot intuiciji. Ove psiholo{ke funkcije imaju
svoju arhetipsku simboliku u pomenutim elementima, tako da
zemlja odgovara (~ulnom) opaànju, voda ose}anju, vatra intuiciji
a vazduh mi{ljenju. Ovakva ontolo{ka struktura je podudarna sa
onti~kom strukturom samog sveta koji je sa~injen od koherentnih
stanja (zemlja), fluidnih (voda), koji zavise od razli~itih tempera-
tura (vatra) i gasovitih, odnosno elektromagnetnih stanja (vazduh).
Prvo, vatreno trojstvo znakova ~ine Ovan, Lav i Strelac. Kroz
njih intuitivna, neposredna spoznaja sveta evoluira od nesvesne
impulsivnosti Ovna i njegovog prete`no fizi~kog izraàvanja, preko
Lava gde se izraàva kroz ego i autoritet, do Strelca, gde se intu-
icija izraàva duhovno, kroz objedinjavanje sveg znanja i iskustva.
36
Zodijak
Drugo, zemljano trojstvo su Bik, Devica i Jarac. Ono pokazuje

kako opaànje evoluira od onog u Biku, koje je potpuno zavisno
od konkretnog oblika koji se prikazuje ~ulima, preko onog u
Devici, gde se opaànje podvrgava ispitivanju i uvi|a da ~ulni oblik
nije jedino merodavan, do onog u Jarcu, gde opaànje prevazilazi
~ulnu uslovljenost. Duh u Biku ulazi u materiju, u Devici po~inje
da pokazuje svoje pravo lice, materija se tu preobraàva pod du-
hovnim uticajem, dok se u Jarcu materija kristalizuje i transcendira
u neuslovljenoj duhovnosti.
Vazdu{no trojstvo znakova ~ine Blizanci, Vaga i Vodolija.
Oni pokazuju kako evoluira mentalna zrelost. Blizanci predstavljaju
prvi nagon za u~enjem, oni vi{e nesvesno nego svesno teè da ste-
knu {to vi{e iskustva. Vaga teì da sva iskustva uskladi jer uvi|a
da sma iskustva nisu ni{ta bez ravnoteè svojih suprotnosti, jer
samo takva ravnoteà moè dati sliku celine. Vodolija tako ste~enu
spoznaju celine deli svima, ona je prevazi{la fazu skupljanja utisaka
i njihovog usagla{avanja, jer zna celinu i moè da pruì njeno
iskustvo drugima.
Vodeno trojstvo su Rak, [korpija i Ribe. U njemu svest
evoluira kroz emocije. Najpre se u Raku sti~u prva emocionalna
iskustva koja su nalik detetovim, ona se direktno doìvljavaju i
apsorbuju u organizovane pojave, pre svega u odnosu na svoj ego
i telo, dakle na sebe smog. Tu se emocionalna iskustva li~no
doìvljavaju. U [korpiji se ose}anja doìvljavaju mnogo dublje i
na {irem planu, u odnosu sa drugima, a to se ostvaruje kroz
intimne odnose, razumevanje tu|ih podsvesnih ose}aja i poriva, i
u najsirovijem obliku kroz seksualnost. Ovde se kroz isku{enje
sopstvenih najdubljih utisaka na najdublji na~in emocionalno
isku{ava univerzum. Takvo isku{avanje se u znaku Riba doga|a
mnogo slobodnije, njena ose}anja su prevazi{la li~na ograni~enja,
odnosno potrebu da se svet doìvljava kroz prizmu li~nog iskustva.
Ona su otvorena univerzalnom do te mere da je Riba sklona da
se u njemu i izgubi. Kod Raka su emocije li~ne prirode, kod
[korpije su vezane za druge i za me|uljudski opstanak, a kod
37
Riba su univerzalne, posve}ene su beskrajnom jer u njihovim ose}a-

njima nema ega. Zato neki pogre{no misle da su Ribe bezose}ajne.
Znaci Zodijaka pokazuju evoluciju dozrevanja svesti, {to se
u nekim religijskim ideologijama prevodi kao dozrevanje du{e do
boànskog. To sazrevanje zapo~inje u znaku Ovna gde sve sponta-
no zadobija te`nju da se uop{te pojavi, to je faza po~etne energije.
Sunce kao da je najblistavije u ovo doba godine kada sve oìvljava.
Onda dolazi do te`nje za prvim konkretnim oblikovanjem u Biku,
kada ni~e prva vegetacija. Zatim za prvim mentalnim isku{avanjem
u Blizancima, {to i priroda pokazuje svojim promenljivim vreme-
nom u toku samo jednog dana, i emocionalnim u Raku, kada svi
plodovi dobijaju svoj kona~an oblik. Nakon takvog spontanog i
prirodnog uobli~avanja formira se ego, svest o sebi zasnovana
isklju~ivo na ~ulnim iskustvima i li~nim ose}anjima u Lavu. Upravo
zbog ovih li~nih ograni~enja ego Lava teì da se na dramati~an i
~ak detinjast na~in istakne i nametne okolini. Kao {to Sunce jarko
sija u avgustu i name}e svoju vrelinu celom svetu. Kada takve te-
`nje do|u do neke kriti~ne faze i steknu dovoljno iskustva, po~inju
da se kriti~ki ispituju i analiziraju, da se traì druga strana neposre-
dne pojavnosti u znaku Device. To je doba godine kada se ubiraju
plodovi, ra~una ètva i setva. Spontana te`nja za analizom dobija
svoj harmoni~an vid u Vagi, tu se prosta diferencijacija zamenjuje
te`njom za ocelovljenjem, ali na nivou ega, {to zna~i ocelovljenje
odnosa ja i drugi. Ovu vanjsku manifestaciju celovitosti i sklada
objektivno odraàva lepo jesenje vreme sa svim svojim bojama.
Kada ta te`nja sazri dolazi do potrebe za {irim i dubljim, odnosno
li~nim ocelovljenjem sa univerzalnim, u znaku [korpije. Celokupna
dotada{nja prirodna evolucija ovde dolazi do prekretnice, do svog
najsna`nijeg nagonskog poriva koji, ako se svesno prevlada ~oveko-
vim okretanjem ka duhovnim vrednostima, moè posluìti kao
pogonska snaga ka vi{im dimenzijama onostranog i duhovnog. Zato
u starijoj astrolo{koj tradiciji ovaj znak ima dva vida: [korpiju i
Orla. Prvi je prizemno bi}e koje je u borbi za opstanak spremno
na sve ili ni{ta. Da bi izbeglo da sagori od vatre svojih strasti,
38
Zodijak
ono bira inicijati~ku smrt egoi~ke identifikacije sa telom, i preobra-

àva se u Orla koji slobodno leti iznad materijalnog sveta i vatre
prirodnih nagona. Tantrizam najbolje govori o ovakvom preobra-
àju karakteristi~nom za [korpiju, jer u ovom znaku se sila ìvota
transformi{e, kroz krajnje isku{enje u sluènju fizi~kog oblikovanja,
ona menja smer i kre}e navi{e, postaje pogonska sila za duhovno
uzdizanje. Ovde iskustvo bivstvovanja doti~e svoje dno i upravo
zato moè da krene navi{e. I doba godine koje zauzima znak
[korpija pokazuje raspad sve vegetacije da bi novi ìvot mogao
da se rodi.
Od Ovna do [korpije razvijala se spolja{nja, ~ulno vidljiva
manifestacija ìvotne energije prirode, nicanje, rast i dozrevanje
njenih plodova. U vreme [korpije sve to dolazi kraju i svome
raspadu, tako da se energija transformi{e u unutarnje dimenzije,
i u narednim znacima daje vrednost nevidljivim, odnosno duhovnim
zbivanjima i vrednostima. U [korpiji du{a dolazi do kraja materi-
jalnih i ~ulno vidljivih manifestacija ìvota (zato ih je [korpija od
svih znakova i najsvesnija) i kre}e u njihovu transcendenciju. Ako
krizu ovog preobraàja uspe{no pro|e, posta}e istinski posve}enik
najvi{ih dimenzija. Ako ne uspe, posveti}e se demonizmu koji daje
samo privid nadilaènja materijalnog sveta, koji materijalnu iluziju
zamenjuje astralnom.
U Strelcu se duhovna iskustva po prvi put objedinjuju, li~ni
doìvljaji prethodne faze, koji su bili prete`no emocionalni, ovde
se otvaraju objektivnim vrednostima uz pomo} apstraktnog mi{lje-
nja i sistematizacije sveg znanja, ~esto posredstvom filosofije ili
religije. Nadu u vi{i smisao i novi ìvot izraàva i doba godine
dok je Sunce u Strelcu. Posle tmurnih i vla`nih dana [korpije ka-
da se sve raspada, sada su dani mnogo lep{i, sun~ani kao da opet
dolazi leto. U Strelcu bivstvovanje po prvi put iz nagonskog konkre-
tno prelazi u duhovno i ljudsko. Zato je njegov simbol kentaur
~ija je donja polovina ìvotinjska a gornja ljudska - koja zategnutim
lukom ni{ani ka uzvi{enom cilju. Strelci nièg tipa skloni su da
ovo po~etno iskustvo ~isto ljudskog izraàvaju naivno, kroz
39
snobizam i zavisnost od titula i zvanja. Jarac predstavlja maksi-

malnu koncentraciju spoznaje i iskustva bivstvovanja, {to je i nalik
njegovom godi{njem dobu, u kome su svi dotada{nji oblici svedeni
na svoju bit, na seme koje u zale|enoj zemlji, o~i{}enoj i svedenoj
na elementarni oblik, ~eka da nikne u novi ìvot. Svi procesi
evolucije kroz saìmanje prostorvremena postiù ovde svoju kristali-
zaciju, tako da odavde jedini put vodi u transcendenciju, u ne-
uslovljenost koja svemu omogu}ava postojanje kakvo jeste, u duh
koji omogu}ava samu prirodu. Ako koncentracija svih psihofizi~kih
iskustava (samskara) nije ovde postigla maksimum, i omogu}ila
transcendenciju, {to se kod ve}ine Jar~eva de{ava, iskustva se
prenose dalje na celo ~ove~anstvo kroz fazu Vodolije. Vrhunac
spoznaje stvarnosti je uvid da nema drugih, da je sveop{te bivstvo-
vanje apsolutno jedno bez dvojstva, i da je ono na{a Sopstvenost
ili bit. Ako se ~ovek ne pretvori u takvu svoju bit, ili Sopstvo, i
pored sve zrelosti on }e zadràti iluziju o dvojstvu, da postoje
druga bi}a kojima treba pomo}i kao da ona ve} nisu apsolutno
Sopstvo, kao da postoji i{ta {to nije savr{ena i najvi{a stvarnost.
Ta iluzija ga tera da deli svoje dotle ste~eno kosmi~ko znanje
drugima kroz fazu Vodolije. Razlog za{to Jarac ne postiè
transcendenciju je u tome {to se u njegovoj fazi dovr{ava oblikova-
nje svih pojava i on, u te`nji da zadrì sve oblike, zapada u materi-
jalizam i potrebu za ostvarenjem statusa i mo}i nad svim vidovima
oblika, materijalnim, dru{tvenim i duhovnim. Vodolija na neki
na~in ispravlja ovu gre{ku i osloba|a se svih suvi{nih oblika, ona
svoj smisao postojanja nalazi u davanju i deobi dobara. To ~ini
vi{e na spoznajni, intelektualan a ~esto i revolucionaran na~in,
nego na emocionalni koji je daleko prevazi{ao, tako da deluje
hladno, kao i godi{nje doba kome pripada, vetrovito i hirovito. U
poslednjoj fazi, u Ribama, univerzalne vrednosti koje su mentalno
spoznate u Vodoliji bivaju emocionalno saète na individualnom
planu. Tu se kosmi~ko doìvljava kao li~no, ono univerzalno postaje
unutarnje, pa je zato ovaj znak podloàn svim uticajima u toj meri
da ~esto u njima gubi sebe, kao {to se i materija razlaè u ~estim
40
Zodijak
poplavama u ovom dobu godine. Ako ova dezintegracija svih oblika

ne odvede ~oveka do spoznaje nemanifestovanog apsoluta kao svog
Sopstva, onda iz faze Riba du{a nema kud, nego u slede}i ciklus
spoznavanja prirodnog uslovljavanja i rasta. On se, me|utim, ne
ponavlja na istovetan na~in; ponovno ulaènje u ve} proìvljene
znake predstavlja vi{u spiralu njihovih iskustava. Karmi~ka evolucija
se odvija po dijalektici isku{avanja suprotnosti koju ni najbogatija
imaginacija ne moè predo~iti. Ona je upravo ono {to vidimo kao
sav ìvot u svim oblicima i sadràjima. êsto ìvot u jednom znaku
predstavlja protivteù prethodnom. Tako ìvot u znaku Ovna moè
biti prijatno osveènje i oìvljavanje neposrednog kontakta sa
ìvotnim nagonima i voljom, nakon restriktivne Device, a ìvot u
Devici povratak konkretnom nakon iskustva s apstraktnim u
Vodoliji. Ne ìvimo u svakom znaku, dakle, samo po jednom.
Svakim novim ulaskom u neki znak isku{avamo njegove finije
vibracije i zna~enja. Zato vidimo da ima veoma razli~itih ljudi koji
pripadaju istom znaku, vi{ih i niìh tipova, od najsirovijih do
najduhovnijih.
Ne bi stoga valjalo iz ovog prikaza zaklju~iti kako je jedino
Jarcu su|eno da dostigne duhovno prosvetljenje, iako je ovaj
znak uvek pri vrhu top-liste velikih posve}enika. Ovde je izneta
dijalektika prirode, uzajamnost svih njenih principa, tako da nijedan
znak nije ni{ta bez svih ostalih. Tu vaì pravilo svi za jednog,
jedan za sve. Tek svi znaci skupa sa~injavaju celog ~oveka.
Moèmo napomenuti da svaki znak ima dvanaest dimenzija, ali
bilo bi suvi{no ovde raspravljati i o tome. Ako Jarac i omogu}ava
najve}u blizinu za transcendenciju prirodnog uslovljavanja, to
njegovo svojstvo omogu}ile su osobine svih drugih znakova. Zapra-
vo, svaki znak ima svoj put u slobodu i duhovnost, svoju viziju i
na~in kako da svoju prirodu pretvori u boànstvo. Svaki je samo
jedan od dvanaest vidova prirode koja je jedinstvena. Zato je u
svetu kroz istoriju formirano vi{e na~ina za spoznaju vrhovnog.
Me|u njima se izdvajaju dve glavne struje: put predanosti i put
samospoznaje. Put predanosti po svojoj prirodi odgovara donjim
41
znacima, od Riba do Vage. Oni neposredno isku{avaju razne

aspekte prirodnih nagona i zato im odgovara da upravo njih
iskoriste za osve{}enje. To je put tantrizma koji govori da je
apsolutno sve {to postoji izraz boànskog savr{enstva i celine, pa
se stoga sve moè iskoristiti za samospoznaju. To je put svesnog
prihvatanja bilo kog oblika prirodnog ispoljavanja: od seksualnosti
do astralnih vizija boànstva i ideje Boga. Druga struja je put
samospoznaje i on polazi od negacije vezanosti ~ovekovog duha
za prirodne nu`nosti, on ide protiv struje prirodnog uslovljavanja,
u transcendenciju, i ~ovekovu autenti~nost nalazi u duhovnoj
pobedi nad nesvesnom prirodnom stihijom. Ovakav na~in je
podoban gornjim znacima, od [korpije do Vodolije. Obe struje
vode istom cilju i me|usobno se ne isklju~uju, ve} dopunjuju. One
samo govore o slobodi da se do jedinstva do|e na mnogo na~ina,
u skladu sa karakterom svake individue.
42
PLANETE R
S T U ILI V W X
PSIHODINAMIKA PROSTORVREMENA
Y Z
Uticaj planeta na ìvot ljudi oduvek je bio predmet
mistifikacija. U ranoj fazi razvoja astrologija je bila pod uticajem
magijskog mi{ljenja, pa je tako i razumevanje planetarnog uticaja
bilo demonisti~ko. Smatralo se da svaka planeta ima svoje duhove
koje magi~ar, odnosno astrolog, moè da prizove i da od njih
sazna sve o njenom uticaju. To je tada bio i jedini na~in da se
ne{to sazna o dejstvima planeta i on nije bio plod zablude. Priroda
je u tim starim vremenima na taj na~in, pomo}u imaginacije
kultivisala ljude. Kada bi magi~ar prizvao odre|enog duha, ta
imaginarna tvorevina iz astrala zaista bi prenosila informacije na
postavljena pitanja. Ali, odgovori su uvek bili uskla|eni sa demo-
nisti~kim verovanjem prakti~ara, jer astral je imaginacija prirode
koja kao ogledalo odraàva ube|enja s kojima mu se pristupa.
Zato nijedna nimfa sa Venere nije mogla svom astrologu-magi~aru
da ispri~a ~injenice o planetama, o kojima }e ovde biti re~i, nego
bi uvek nastojala da ga zavede svojom neopisivom lepotom.
Uostalom, mo`da svaka planeta ima svoje duhove, ako je i sma
Zemlja krcata njima, ali oni mogu posvedo~iti samo o posebnim
karakteristikama svoje planete, ne i o su{tini planetnog uticaja
uop{te.
Odgovor o toj su{tini danas je dostupan na osnovu raspoloì-
vih znanja o prirodi fizikalne stvarnosti. Dakle, sma fizika }e nam
dati odgovor na ~emu po~iva osnovno dejstvo astrologije: dejstvo
planeta.
43
Na{a planeta je velika indukciona ma{ina, zemlja je nula a

jonosfera faza. Na svaki metar od tla napon je ve}i za 100V tako
da se stvara ogromna energija. Ta energija nije samo elektri~na,
nego je uobli~ena u sve oblike ìvotnih energija koje vidimo kao
organski svet, to je bioenergija koja oblikuje i pokre}e sav ìvot
na ovoj planeti. Kretanje nije razli~ito od energije i smog ìvota
koji je energetska manifestacija. Re~ energeia zna~i bivstvo-u-delu.
Sav ìvot na Zemlji je svoj pokret-energiju dobio od kretanja
Zemlje, njene rotacije i revolucije. Mi se, dakle, kre}emo i uop{te
ìvimo samo zato {to se Zemlja kre}e, njeno kretanje omogu}ava
pokret na{e ruke i rad srca. Kada bi ona stala, i na{e srce bi
odmah stalo. Kada bi se Zemlja sma kretala oko Sunca, manife-
stacija tako indukovane energije na njoj ne bi bila dovoljno izdife-
rencirana da oblikuje danas postoje}i ìvot. Potrebno je jo{ kretanja
oko Zemlje koje }e svojom magnetnom indukcijom diferencirati
ìvot na njoj. Takve indukcione ma{ine su sve planete koje rotiraju
u Sun~evom sistemu. Za{to ih ima ba{ toliko i za{to su one ba{
takve mase, gravitacije i udaljenosti od Zemlje da je to izazvalo
evoluciju organskog ìvota na njoj - odgovor nam daje Ja~i antro-
pi~ki princip. Sve je to bilo potrebno da bi se oblikovao svesni
subjekt. Takve su prirodne konstante.
Svaka planeta svojom gravitacijom i kretanjem indukuje
odre|enu diferencijaciju bioenergije na Zemlji. Skup svih planetnih
uticaja tako je oblikovao sav ìvot koji vidimo oko sebe, i na{e
sudbine. Te{ko ih je sve razlu~iti, za to je zaista potreban prosve-
tljen um, ali ovde moèmo zapaziti neke od njih. Najlak{e ih je
raspoznati po ciklusima, naro~ito Meseca i Saturna koji su vezani
za emocionalno i mentalno sazrevanje. Lako je raspoznati i ciklus
od jedne godine, kada Zemlja napravi pun krug oko Sunca. Na
osnovu njega se radi godi{nji, ili horoskop solarnog povratka.
Medicinska nauka je otkrila da se ~ovekova koà u potpunosti
obnavlja za 28 dana. Dok Mesec napravi jedan pun krug oko
Zemlje mi dobijemo sasvim novu koù. Mo`da }e ta ista nauka
otkriti da se celo ~ovekovo telo transformi{e i obnovi sve svoje
44
Planete ili psihodinamika prostorvremena
}elije za godinu dana, od jednog do drugog ro|endana. Ako bude

dovoljno pa`ljiva otkri}e tako|e da se ta kompletna obnova pra-
vilno odvija sve do ~ovekove dvadesetosme godine ìvota (u ranom
detinjstvu ne{to brè), i da od tada po~inje da usporava. Sumnjam
da }e biti dovoljno pa`ljiva da to poveè sa ciklusom Saturna koji
isto toliko traje. Saturnov ciklus pokazuje uobli~avanje ega i to se
zavr{ava oko dvadesetosme godine ìvota. Od tada telo po~inje
da stari jer ego uzima primat od prirodnih procesa koji teè obnovi
i revitalizaciji. Starenje i raspadanje organizma je rezultat ube|enja
ega da je ìvot prolazan. Kada ne bi bilo tog ube|enja telo bi ì-
velo mnogo duè od prose~nog veka danas i bilo bi mnogo vitalnije.
Svakako da bi jednog dana umrlo, ali se ne bi ose}alo staro i
nemo}no. Raspad mu se de{ava nakon dvadesetosme godine jer
od tada ego preuzima najve}i deo ìvotne energije za sopstveno
odrànje, odnosno odrànje sopstvenih iluzija. U prirodi nema
smrti, ve} samo uvek novog oblika ìvota. Na{e bi}e nam to doka-
zuje sopstvenom transformacijom iz trena u tren. Ono nije ~vrst
oblik ve} tok energije, i samo svojim stalnim preobraàvanjem
uop{te i moè da ìvi. Ego je jedina ~vrsta i nepromenljiva stvar
u celom univerzumu. Otuda smrt, i sve zlo nastalo zbog njene
izvesnosti i straha za opstanak, postoji samo za ego. U stvarnosti
prirode nema ni smrti ni ikakvog zla. Ali, njena stvarnost se pro-
stire daleko izvan na{ih ~ula, u okviru kojih je ego oblikovan, pa
je zato i ne vidimo kakva jeste i patimo, jer u neznanju doìvlja-
vamo sebe izvan celine koja nas svakog trena sa~injava.
Mi smo sa~injeni kao proces, a ne kao nepromenljivo bi}e.
Nismo ~ak ni jedinstvena i nepromenljiva li~nost. I ona je proces.
Na{ um je najlak{e sagledati kao proces jer nikada nije postojan,
stalno je u previranju. Ceo taj proces psihofizi~kog bivstvovanja
uslovljen je vremenom svoga nastanka i kosmi~kim okolnostima
trajanja. U tom procesu, koji je na{ ìvot, zbiva se jedino celina.
Ona ima te`nju da se koherentno oblikuje. Na kosmi~kom planu
to ~ini u vidu nebeskih tela, galaksija, zvezda i planeta. Njihova
dinamika izaziva koherenciju energetskih procesa na finijem planu,
45
u vidu organskog ìvota na Zemlji. @ivot se oblikuje i usavr{ava

od prostih i grubih oblika ka sve finijim, od bi}a sa vrlo ograni~e-
nim ~ulnim i delatnim sposobnostima, ka bi}ima koja imaju vi{e
~ula i mogu}nosti delanja. Od mikroorganizama, biljaka, insekata,
gmizavaca i ìvotinja, do jedinog bi}a koje ima sve ~ulne i delatne
organe neophodne za integraciju svesnog iskustva bivstvovanja:
~oveka. To je cilj celog ovog procesa prirode: da bude prosvetljen.
To moè jedino kroz ~ovekovo obli~je i ìvotna drama svakog ~o-
veka je u tome da bude dostojan ovog procesa univerzuma i da
ga prihvati kao svoju sudbinu. Taj se proces kroz ~oveka zavr{ava,
ali nije kroz svakog ~oveka i zavr{en. Problem je u tome {to taj
zavr{etak mora biti li~ni i svesni ~in svakog ~oveka, a ne bezli~ni
proces prirode kao dozrevanje jedne tikve, ili dogorevanje vatre
na ugarku.
Budu}i da je integracija kretanja-energije u svesnog subjekta
proces smog univerzuma, njegove osobine i dramatiku odigravanja
(sudbinu) ne moè odre|ivati sm subjekt, jer on je taj koji je
odre|en. Ovo ipak nije fatalisti~ka tvrdnja. Ako je univerzum
stvorio subjekta, tada je subjektova su{tina, ili Sopstvenost, sm
univerzum, ta~nije: duh neuslovljenosti koji omogu}ava da
univerzuma uop{te bude. Ovo je, dakle, vrlo optimisti~na tvrdnja.
Ona je u toj meri pozitivna da }e svi teolozi i njihovi vernici,
predvo|eni politi~arima, stati protiv nje. Pridruì}e im se i svi
takozvani racionalni ljudi, jer njihov razum zaista nije predvi|en
za ovako {iroke vizije o smislu ~ovekovog postojanja. Navikli su
na mnogo skromnije definicije. U skladu s dosada{njim stanjem
svesti, koje je nametnuto religijskim i nau~nim obrazovanjem, nije
te{ko zamisliti du{u koja nadilazi telo i verovati u Boga koji sve
stvara, ali da je ono {to omogu}ava samog Boga i sve stvoreno
upravo na{a bit - to je ve} nezamislivo. Tome }e se tako|e
usprotiviti svi tajni kontrolori dru{tvenog poretka, jer on mora da
ostane unutar granica svakodnevnog razuma da bi bio kontrolisan.
Tako i treba da bude, jer ideja o slobodi kao su{tini svega {to
postoji, pa i nas smih, ne moè da bude servirana spolja, nego
46
se mora sma ispoljiti kao li~na zrelost. Ona upravo to jedino i

moè da bude. Dok ~ovek ne dozri kao li~nost dru{tvo ga mora
kontrolisati unutar granica razuma, ina~e se ideja o apsolutnoj
slobodi moè |avolski zloupotrebiti. Zato }e ona postati aktuelna
tek u daljoj budu}nosti.
Evolucija svesti subjekta odre|ena je u trenutku kada se on
pojavi kao individua u trodimenzionalnom svetu, u kome se doga|a
kona~na i klju~na koherencija bivstvovanja. To zna~i, kada se rodi
njegovo fizi~ko telo. Ono je u potpunosti tvorevina fizi~kog sveta i
razumljivo je da }e sve njegove aktivnosti biti uslovljene fizikalnim
zakonima, i biolo{kim i kosmi~kim koji su biolo{ke stvorili. Videli
smo ve} da je ~ovekovo telo ba{ ovakvo kakvo je zato {to je Sun~ev
sistem ba{ ovakav kakav je po svojoj veli~ini, gravitaciji i kretanju
svih njegovih objekata. ôvek bi izgledao sasvim druga~ije da je
samo malo druga~ija masa, a s njom gravitacija i kretanje bilo koje
planete. Kada je tako odre|en ~ovekov lik, tako|e je iz istih ko-
smi~kih razloga odre|eno i njegovo delanje, jer lik i delo nisu ra-
zli~iti. Zbog ograni~enja egoi~kog i ~ulnog posmatranja mi imamo
utisak da je fizi~ki oblik tela jedno, a sudbina njegovog kretanja
ne{to sasvim drugo. To je prili~no naivna zabluda, duboko ukore-
njena u svakome ko ne veruje u astrologiju, jer previ|a ne{to {to
je banalno o~igledno. Naime, telo samo po sebi nije ni{ta drugo do
matrica ili sredstvo za delovanje, njegov oblik je u potpunosti
funkcionalan, ono nije stvoreno da postoji smo za sebe kao stvar,
da pozira, nego da bude instrument za delanje. Smisao tela je, da-
kle, bivstvovanje-u-vremenu, a ne pko postojanje, i zato kosmi~ko-
biolo{ki zakoni koji su oblikovali telo u jednu ìvu organsku celinu,
tako|e oblikuju njegovo kretanje i delanje u svetu. Nema nikakvih
su{tinskih razlika u uzro~nosti bivstvovanja unutar na{eg tela, u
povezanosti na{ih organa u ìvu celinu, i izvan njega, u kretanju i
delanju u svetu. Za jedinstvo prirode na{a koà nije nikakva granica,
za nju ni{ta nije samo spolja, niti je i{ta samo iznutra. Ona je svuda
na delu, u akcijama izme|u pojedina~nih bi}a, kao i unutar njih.
Kre}u}i se svetom i isku{avaju}i ìvot, mi smo u istom organskom
jedinstvu s prirodom kao {to je kretanje atoma i molekula u na{em
47
telu sjedinjeno s kretanjem planeta, zvezda i galaksija. Ono {to su

metabolizam i svi ìvotni procesi u jednom telu, to su sudbine svih
ìvih bi}a na planeti Zemlji.
Sve {to je nastalo u odre|enom vremenu odre|eno je duhom
toga vremena - jer vreme nije razli~ito od oblika, od prostora koji
je oblikovan kosmi~kim objektima. Prostorvreme je sferno. To zna-
~i da je vreme odre|eno prostornim oblikom, ono ne postoji smo
po sebi, kao neka apstraktna kategorija, nego je matrica prostornog
zbivanja. Vreme je psiholo{ko iskustvo prostornog zbivanja. Vreme
postoji smo za sebe jedino u umu, kao psiholo{ko vreme, zato {to
zbog ~ulnih ograni~enja na{eg posmatranja sveta mi vidimo da se
u odnosu na na{u ta~ku posmatranja ne{to dogodilo pre, a ne{to
kasnije. ûlno iskustvo na{eg trodimenzionog posmatranja u kome
se ne{to zbiva bliè a ne{to dalje od nas, mi projektujemo kao
psiholo{ko iskustvo po kome se ne{to dogodilo pre, a ne{to posle.
Vreme je tako samo matrica po kojoj um funkcioni{e u trodimenzio-
nom prostoru - i nigde vi{e. Objektivno postoji savijenost prostorvre-
mena u planete. Linearno vreme postoji samo na povr{inama planeta.
Zato je samo tu mogu} organski ìvot i psiholo{ko iskustvo linearnog
vremena. Ono, dakle, nije iluzija, ali nije ni jedina stvarnost. Telo
kome um pripada predvi|eno je za bivstvovanje-u-vremenu, a to je
mogu}e samo u trodimenzionim uslovima organskog podru~ja gde
je vreme linearno (pro{lost-sada{njost-budu}nost). To zna~i samo
na povr{ini ove planete. Da smo u njenom sredi{tu, ne bismo bili
svesni vremena kao {to smo ga sada svesni. I na{i ~asovnici, koji
nam pokazuju hronolo{ko vreme (i koji se, uzgred re~eno, sporije
kre}u {to su udaljeniji od zemljine povr{ine), na~injeni su po modelu
zodija~ke podele vremenskih ciklusa na dvanaest delova. Svaka
dimenzija ima svoju realnost, pa tako i organski ìvot koji ne moè
postojati nikako druga~ije nego jedino u trodimenzionoj linearnosti
vremenskog sleda doga|aja. To treba imati u vidu ako ho}emo da
razumemo da je telo organski izraz bivstvovanja-u-vremenu, ili instru-
ment vremenskog uobli~avanja na povr{ini ove planete, i da je
njegova sudbina odre|ena gravitacijom prostorvremenske savijenosti
48
okolnog kosmosa - planeta. Prostije re~eno: da je na{a sudbina

odre|ena kretanjem planeta i poloàjem Zemlje, i da nije razli~ita
od organskog ìvota koji je ovim kretanjem stvoren.
Prostorvremensko uobli~avanje na{e sudbine astrologija poka-
zuje putem ku}a ili polja, poloàjem planeta i njihovim aspektima.
Kao {to je poznato, u natalnoj karti je zodija~ki krug podeljen na
dvanaest polja. Celu podelu odre|uje ascendent koji je linija hori-
zonta posmatrana sa mesta ro|enja (geografske {irine i duìne) u
trenutku kada se ono dogodilo. Tako na primer, ako je neko ro|en
oko pono}i, za vreme kada je Sunce u Ovnu, ascendent }e mu
biti u Jarcu i Sunce u ~etvrtom polju. Dakle, Sunce je pravo ispod
tla na kome stojimo. Onome ko je ro|en u podne Sunce }e biti
na vrhu neba, iznad glave, a ascendent u Raku. Kada je neko ro-
|en u vreme izlaska Sunca, ascendent }e biti u konjukciji sa njim,
tako|e u Ovnu. Dakle, doba dana (~as i minut ro|enja) je najva`ni-
ji ~inilac za poloàj dvanaest polja koja, u kombinaciji sa znacima
i planetama, u potpunosti odre|uju sudbinu bivstvovanja-u-vremenu
ovog tela, koje smatramo svojim samo zato {to mislimo da smo
ro|eni s njim. Zna~enje polja je u bliskoj vezi sa zna~enjem znako-
va. Prvo polje ima velike sli~nosti sa znakom Ovna, drugo sa
Bikom itd.
Polja predstavljaju usmerenje bivstvovanja, orijentaciju u
prostorvremenu koju druga~ije nazivamo sudbinom. To usmerenje
bivstvovanja odre|eno je poloàjem Zemlje, gravitacijom Sunca i
ostalih planeta, i njihovim aspektima. Najsna`nije deluje gravitacija
Sunca pa zato njegov poloàj u odnosu na mesto ro|enja, polje
u kome se nalazi, presudno odre|uje usmerenje sudbine. Tako }e
onima ro|enim u pono} sudbina biti da najve}i deo vremena
provode u ku}i ili da se bave nekretninama, tradicijom, porodicom
i da budu obuzeti svakojakim samoispitivanjima, jer to su uglavnom
zna~enja ~etvrtog polja. Kao da ih gravitacija Sunca, koje je u
pono} ispod tla, vu~e da ostanu tu gde su ro|eni. Ro|ene u podne
ìvot }e stalno vu}i u javnost, afirmaciju u karijeri ili daleka
putovanja, {to je odlika desetog i devetog polja. Kao da i njih
49
gravitacija Sunca u podne vu~e da se {to vi{e uzdiù i izlaù

javnosti i {to ve}em prostoru. Onaj ko se rodi u vreme izlaska
Sunca odlikova}e se individualno{}u i samosve{}u jer to je zna~enje
prvog polja u kome se tada nalazi Sunce, to je zora kada sve
pokazuje svoj oblik. Odlika ro|enog u vreme zalaska Sunca (Sunce
u sedmom), bi}e izrazita dru{tvenost i zavisnost od okoline, jer to
je doba dana kada su ljudi ispunjeni dnevnim utiscima i naj~e{}e
u ne~ijem dru{tvu. ôvek ro|en u rano jutro ima}e Sunce u
dvanaestom polju i bi}e naj~e{}e sam, jo{ pod uticajem svog nesve-
snog boravka u snu. Izolovan i povu~en ìvot osobine su dvanaestog
polja. Ro|en uve~e, tek {to Sunce za|e, bi}e ispunjen dnevnim
utiscima koje analizira i sistematizuje, sa izraènom kolektivnom
sve{}u, {to je odlika {estog polja. Oni ro|eni pre podne, izme|u
9h i 11h ima}e Sunce u jedanaestom polju, i bi}e skloni okupljanju
u svoje dru{tvene grupe, a ro|eni izme|u 20h i 22h ima}e Sunce
u petom polju i sklonost ka individualnom izraàvanju, odlaènju
na mesta koja im pruàju li~no zadovoljstvo. Radi}e ono {to vole
i bavi}e se onima koje vole. Oko pono}i svi su u ku}i, a u podne
negde van. Izme|u 12h i 14h je najzrelije doba dana kada se
postiè vrhunac budnosti i mentalne aktivnosti koje su od op{teg
zna~aja, {to je zna~enje devetog polja, gde }e se na}i Sunce ro|e-
nim u ovo doba dana. Sunce u tre}em polju na}i }e se kod ro|enih
izme|u 0h i 2h, i u ovom slu~aju ~ovekova svest }e biti toliko
obuzeta li~nim sadràjima, da ne}e primetiti ni{ta drugo - on tada
spava. Kada izme|u 14h i 16h Sunce ve} primetno opada, svesni
smo da }e dan uskoro pro}i a samim tim i njegovog zna~aja, vred-
nosti svega {to nam ìvot daje, {to je odlika osmog polja. Izme|u
2h i 4h ujutro svako od nas, sam za sebe, s prvim povremenim
bu|enjem postaje svestan sebe u fizi~kom telu, {to je zna~enje
drugog polja. Ovaj prikaz je krajnje pojednostavljen i sluì samo
kao primer kako poloàj Zemlje u prostoru konstrui{e na{u
psihodinamiku. Pravo sudbinsko usmerenje odre|uju svi ~inioci
horoskopa, sve planete, njihovi odnosi i druga uticajna mesta.
Dok su znaci stati~ni i predstavljaju globalni okvir de{avanja,
50
planete su dinami~ni ~inioci koji unose dijalekti~ke zakone i drama-

tiku u zbivanja. Pored rasporeda planeta po poljima i znakovima,
njihovi me|usobni aspekti su glavni ~inilac oblikovanja na{eg
bivstvovanja-u-vremenu, odnosno na{e sudbine. Svaki planet ima
svoju brzinu i udaljenost tako da se me|usobni aspekti svih planeta
nikada ne ponavljaju. Ako se i ponove sa velikom sli~no{}u, {to
se de{ava u razmaku od preko hiljadu godina, tada sigurno Zemlja
ne}e biti u istom rotacionom poloàju, dakle, polja }e se razlikovati.
Zato ne postoje dva ista ljudska ìvota na ovom svetu. Svako isku-
stvo bivstvovanja je razli~ito jer sve se kre}e.
Prostorvreme je funkcionalno determinisano po zakonima
geometrije i brojeva. Zato se njima prikazuje determinacija prostor-
vremena koju ~ine planete svojim me|usobnim odnosima. Krug
Zodijaka predstavlja celinu prostorvremena, a njegova stvarala~ka
dinamika se izraàva ravnomernim podelama te celine. Sve podele
kruga Zodijaka (360 stepeni) na 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ili 9 jednakih
delova stvaraju po jedan delotvoran aspekt. Podela na 2, 3 i 4
dela je najuticajnija. Podela na 2 stvara opoziciju izme|u dve
planete, njihovo direktno su~eljavanje {to, zavisno od njihove priro-
de, moè izazvati sukob njihovog uticaja, konstruktivnu diferencija-
ciju ili potpuni razlaz tako da povremeno deluje jedna a povremeno
druga planeta, po modelu klackalice. Podela na 3 daje oblik trougla
koji je stari simbol stvaranja. To je najpovoljniji oblik jer se dve
planete tako ujedinjuju na najkonstruktivniji na~in i daju najbolje
od sebe ne izazivaju}i krajnosti. Podela na 4 daje krst i on je
najteì aspekt jer tada se uticaji dveju planeta ukr{taju i me|usobno
seku. Broj 4 tako|e predstavlja kvadrat koji simboli{e realizaciju
ili materijalizaciju, {to ovde pokazuje te`nju da se uticaji dveju
planeta realizuju u istovetnoj meri i to dovodi do sukoba njihovih
interesa, ~esto jedan potpuno nadvlada drugi ili izazivaju pritisak
koji stvara destruktivne elemente u karakteru. Zato je aspekt
kvadrata najuticajniji u horoskopu.
Sama priroda planeta je takva da svaka predstavlja odre|ene
psihofizi~ke funkcije. Da bismo ih razumeli treba prvo da razumemo
51
da su psihofizi~ke funkcije zapravo na~ini integracije prostorvre-

mena u svest, one su dijalekti~ki principi integracije bivstvovanja
kosmosa u svesnog subjekta. Videli smo da se ova integracija
odvija saìmanjem prostorvremena usred kretanja Zemlje i planeta.
Tako su psihofizi~ke funkcije odre|ene planetama i njihovim
poloàjem prema Zemlji. Odlu~uju}u ulogu u karakteru svake
planete igra njena udaljenost i brzina kretanja. Po tome se dele
na li~ne (od Sunca do Marsa) i nadli~ne (Jupiter, Saturn, Uran,
Neptun i Pluton). Bliè Suncu se jasnije izraàvaju u na{em svako-
dnevnom pona{anju, u komunikaciji (Merkur), ose}aju za ritam
pona{anja (Venera), emocijama i raspoloènjima (Mesec) i ulaga-
nju energije u sve to (Mars). [to je planeta udaljenija, to je dublji
njen uticaj na karakter, tako da Pluton predstavlja najdublju samo-
svest. Njegova orbita (zajedno sa Neptunovom) je najudaljenija,
tako da obuhvata orbite svih ostalih planeta, i zato indukuje zbiva-
nja psihofizi~kih funkcija koje one predstavljaju. Kao da Sunce uz
pomo} Plutona odre|uje kretanje celog sistema. Dok se Sunce
kod svih ljudi prirodno izraàva kroz znak i aspekte, Pluton presta-
vlja vrhunac na{eg svesnog ostvarenja koje smo postigli kroz rad,
nadilaènjem prirodnog ispoljavanja. Polje u kome se on nalazi
pokaza}e nam na koji na~in moèmo izraziti svoje najdublje
vrednosti.
Planete svojom gravitacijom privla~e usmerenje na{eg bivstvo-
vanja-u-vremenu i svaka u skladu sa svojim karakterom vu~e na
svoju stranu. Tako se nekad dogodi da se vi{e planeta na|e u
jednom znaku i polju (stelijum) i to je lako prepoznati u karakteru
~oveka jer izaziva o~iglednu jednostranost u pona{anju i ìvotnim
te`njama, zavisno od prirode znaka i polja. Nekad su prili~no
ravnomerno raspore|ene po celom krugu horoskopa i tada izazi-
vaju svestrano tro{enje energije u vi{e pravaca, tako da osoba ne
zna {ta ta~no ho}e. Ali naj~e{}e su postavljene u odre|ene konfigu-
racije i aspekte koji obrazuju odre|eno ìvotno usmerenje, i ono
se moè uspe{no tuma~iti iz horoskopa. Uzgred re~eno, planete
u znacima, poljima i me|usobnim aspektima, ascendent i raspored
52
vladalaca polja, predstavljaju devedeset posto zna~enja svakog horo-

skopa. Glavni razlog pogre{nog tuma~enja je neprepoznavanje
prirode svakog od ovih uticaja i njihovo nerazlikovanje. Tada se
traì spas u mistifikaciji i prenagla{avanju pojedinih uticaja i
naro~ito u pro{lim ìvotima. I zaista, onaj ko ne vidi svoj ìvot,
odgovore na njegove izazove naj~e{}e traì u nekom drugom.
Sunce je svakako najuticajnije u horoskopu jer mu je gravitacija
najja~a. Ono je stoèr sveg zbivanja, oko njega se sve okre}e i svi
aspekti ostalih planeta zavise od njihovih poloàja prema Suncu.
O~igledno je da ceo horoskop zavisi od Sunca a tako|e i sav ìvot
uop{te, pa je otuda krajnje neozbiljno kada neki astrolozi tvrde da
je njegov uticaj tek nekoliko procenata, koliko su dobili prostim
deljenjem svih ~inilaca u natalnoj karti. Aktivan uticaj Sunca, kao
i ostalih planeta, zavisi od aspekata. Aspekt je kanal kroz koji
planeta deluje. Ako nema aspekta onda je njeno direktno dejstvo
onemogu}eno i ostaje joj da deluje samo pasivno, zavisno od znaka
i polja. Zato je brojnost aspekata osnovni pokazatelj delotvornosti
jedne li~nosti, i bilo kakav aspekt je bolji nego nikakav. Problem
sa Suncem, zbog kojeg mnogi misle da ono nije najuticajnije, jeste
problem razumevanja prirode njegovog uticaja. Da bi se to razumelo
treba uvideti da se Sunce ne kre}e kao ostale planete svojom
putanjom, mada tako izgleda s na{e subjektivne ta~ke posmatranja,
nego se sve okre}e oko njega. Sunce je stati~no. Ono je ishod
zbivanja, a ne tek jedan od njegovih ~inilaca. Na planu oblikovanja
subjekta i li~nosti moè se re}i da Sunce nije tek jedna od psihi~kih
funkcija, nego centar oko koga se sve psihi~ke funkcije oblikuju
od strane planeta. Na Zemlji je oblikovano na{e telo, od strane
planetnih uticaja oblikovana je njegova celokupna psihodinamika
ili ego, i sve se to okre}e oko Sunca. To zna~i da je Sunce ishod
i privla~itelj svih tih zbivanja, ono je sredi{te psihofizi~kog bivstvo-
vanja, ili Sopstvo. Zato je Sopstvo (Sunce) nezavisno od tela (na
Zemlji) i cele psihodinamike (planeta).
Stoga ne treba da nas ~udi {to njegov uticaj nije o~igledan
kod ve}ine ljudi. Mnogo je lak{e uo~iti dejstvo Meseca ili Marsa.
53
Uticaj Sunca se, zapravo, i ne ispoljava direktno, ve} indirektno,

preko Meseca i ostalih planeta, jer ono ne deluje smo, ve} kroz
ceo svoj sistem.
Zavisno od znaka u kome se nalazi, Sunce pokazuje karmi~ku
zrelost da se Sopstvo potpuno integri{e kao svesno bivstvovanje.
Svaki znak je jedan na~in bivstvovanja Sopstva. Upravo zato {to
je Sopstvo su{tina sveg bivstvovanja, ono nije stati~no nego dina-
mi~no, i ne moè se izraziti samo na jedan na~in, nego na dvanaest,
na koliko je razdeljen prirodni ciklus sveop{teg preobraàja i
stvaranja ìvota.
54
d
SUDBINA KAO TVAR
Videli smo do sada da je temeljno svojstvo bivstvovanja kre-

tanje, i da je ono u su{tini energija, da je energija bivstvo-u-delu.
Tako|e smo videli da sveop{ta energija bivstvovanja ima kao bitno
svojstvo te`nju ka koherenciji, ka uobli~avanju, {to se u krajnjem
vidu svodi na uobli~avanje subjekta koji moè da bude svestan,
dakle, da teì ka svesti kao svom ishodu, ka prosvetljenju. Ovde
dolazimo do pitanja: {ta je samo prosvetljenje? [ta se prosvetljuje
u prosvetljenju? Budu}i da sve {to uop{te postoji vodi ka prosvetlje-
nju, i da se dijalektika i dinamika tog vo|stva izraàva kao sav
vidljivi kosmos i ìvot, kao u~enje kroz sudbinu sa svim usponima
i padovima, u prosvetljenju se prosvetljuje sloboda ili neuslovljenost
koja bivstvovanju svega omogu}ava da uop{te bude, a da nije tek
ni{ta. Subjekt u prosvetljenju otkriva da njegovo Sopstvo nije u
svekolikom bivstvovanju, nego da je neuslovljenost koja omogu}ava
svekoliko bivstvovanje njegova bit ili Sopstvo. Sveop{te bivstvovanje
se saobrazilo, kroz njegov ljudski, psihofizi~ki oblik i dozrevanje,
da bude podobno duhu neuslovljenosti koji sve omogu}ava i koji
je oduvek nezavisan od svega.
Sudbina je proces saobraàvanja psihofizi~kog bivstvovanja da
bude podobno apsolutnoj stvarnosti koja sve omogu}ava, Sopstvu
svega postoje}eg. Zato je sudbina prirodni proces. Sve {to radimo
celog svog ìvota nije ni{ta drugo do zadovoljavanje organskih
potreba. Mi smo pot~injeni sudbini sve dok ne postanemo podobni
za samospoznaju duha koji sve omogu}ava. Kada to dostignemo,
55
nadilazimo sudbinu. Sudbina nas tla~i sve dok ni{ta ne ~inimo

za svoj duhovni ishod, i to ne~injenje je osnovna odlika svih
lo{ih sudbina. Na{e nezadovoljstvo ìvotom je direktna posledica
toga {to ni{ta ne ~inimo za svoju duhovnu autenti~nost, ili to
~inimo na pogre{an na~in jer, retko je znanje o tome {ta je ona
zapravo. Mnoge tradicije je predstavljaju na iskrivljen na~in.
Najfiniji prirodni procesi su na mikrokosmi~kim dimenzijama
jo{ u anti~ko doba uo~eni i nazvani tvar. Ovaj termin javlja se
kod Aristotela i ozna~ava supstrat, tvar od koje je ne{to izgra|eno.
Sama ova re~ na gr~kom jeziku prvobitno je ozna~avala drvo,
{umu, gra|u ili gradivo. Aristotel je uvodi u filosofiju kao ono {to
leì u osnovi svih svojstava neke stvari, {to se moè oblikovati i
biti nosilac svojstava. Po tome ju je smatrao za prvu materiju. Gr~ki
termin za tvar se doslovno prevodi latinskom re~ju materia. Savre-
mena fizika je ove najfinije prirodne procese, ili osnovne supstance,
razotkrila kao ne ba{ tako jednostavne tvorevine. Subatomska
istraìvanja su pokazala da je materija u su{tini energetska tvore-
vina, da je ono od ~ega se supstanca ili atom sastoji zapravo ener-
getska jedinica nazvana kvant. Otkriveno je i dokazano da je
priroda u svom najfinijem nivou energetsko zbivanje i da ono
direktno zavisi od opaànja, pa ~ak i samog prisustva subjekta. O
tome smo ranije ve} govorili, a ovde }emo samo primetiti da to
potvr|uje stanovi{te da sveop{te energetsko kretanje prirode teì
uobli~avanju subjekta, ili bar zavisi od njega.
U mnogo starijem iskustvu, starijem ne samo od savremene
fizike nego i od antike, u religiji |aina, osnovne supstance prirode
nazvane su |iva, {to zna~i ìvot. One su shva}ene kao ìve ener-
getske tvorevine koje uslo`njavanjem obrazuju sve elemente
dostupne ~ulnom opaànju i sva zbivanja. Po temeljnom shvatanju
|ainske religije - koja je najstarija jer joj se legendarna pro{lost
ra~una na vi{e miliona godina, mada su njeni reformatori i nosioci
poznati od pre 4500 godina, ali ne i osniva~ - osnovne supstance
prirode su energetske monade koje su ìve (|iva), {to podrazumeva
da su svesne i stoga delatne. U svom razvoju i uslo`njavanju ove
56
Sudbina kao tvar
monade se razlikuju kao one koje obrazuju organski, ~ulno vidljivi

ìvi svet, i one koje obrazuju neorganski, koji po ~ulnom iskustvu
izgleda kao neìvi svet. U oba slu~aja one su delatne i svojom
delatno{}u proizvode materiju. Po |ainskim shvatanjima materija je
oblepljenost ili izlu~evina delatnosti |iva. Sanskritska re~ za
ovu delatnost je karma. Kasnije spekulacije u indijskoj filosofiji i
religiji pojmu karma dale su druga~ije zna~enje, kao nagrada ili
kazna za u~injena dela. Prvobitno je on ozna~avao, dakle, delanje
smog bivstva uop{te, delanje uslovljene prirode, i |aini su teìli
da od toga steknu nezavisnost (kaivalya) asketskim pro~i{}enjem
svoje du{e od svih taloga delatno uslovljene prirode, od karme s
kojom je oblepljena. Po toj te`nji da budu pobednici nad celoku-
pnim uslovljavanjem bivstvovanja, dobili su ime |ain, {to zna~i
pobednik. Oni pripadaju kultu heroja koji je mnogo stariji i po
svom duhu suprotan kultu bogova.
Videli smo kako se uslo`njava kretanje ove osnovne ener-
getske monade na makrokosmi~kom planu putem savijanja prostor-
vremena u nebeska tela i organski ìvot, o ~emu svedo~i astrologija.
Sada to isto kretanje moèmo prepoznati kao ìvotno iskustvo ili
sudbinu jer me|u njima nema bitnih razlika, sve je to isti prirodni
proces. Izgleda razli~it samo zato {to se odigrava na razli~itim
dimenzijama. Pitanje sudbine i karme je osnovno za razumevanje
astrologije i zato je ovde neophodno razlu~iti smisao tih re~i od
gomile izlu~evina i gluposti s kojima su one oblepljene.
Smisao karme jeste delanje, ali ne na{e delanje, ve} delanje
prirode uop{te. Jo{ je u Bhagavad-giti nagla{eno da je smisao
oslobo|enja sloboda od karme i da se ono postiè nevezano{}u
za nju, za delanje; da ~ovek ne treba sebi da pripisuje delatnost,
~ak ni psihofizi~ku. Sve {to postoji i biva na bilo koji na~in
delatnost je prirode, a ne ljudske su{tine, koja je svedok (sak{in)
i ima svojstva ~iste svesti i neuslovljenosti. ôvekova duhovna
su{tina je, stoga, cilj sveg zbivanja, a ne obratno. Zato ~ovek ne
treba da bude rob prirodnog zbivanja traè}i uto~i{te u njemu,
jer sve zbivanje traì svoj ishod i smisao u ~ovekovoj li~nosti.
57
Li~nost je toliko integrisana koliko je ~ovek nezavisniji i manje

identifikovan sa objektima. Svi putevi ~ovekovog spasenja svode
se na spoznaju ove razlike i na prestanak poistove}enja svedoka
sa zbivanjem. To je put transcendencije. Tada svedok postaje
gospodar zbivanja, nije vi{e no{en njime kao u vreme dok nije
bio svestan svoje prave, transcendentalne i neuslovljene duhovne
su{tine. On tada vi{e nema sudbinu jer je iza{ao iz vremena. Stoga
jedini na~in da se sudbina nadi|e jeste razumevanje da je ona
prirodni proces, a ne zbivanje sme na{e su{tine ili Sopstva. Ono
je iskonska neuslovljenost koja omogu}ava bi}u da uop{te bude,
i zato je na{e Sopstvo ujedno Sopstvo svih bi}a, smog postojanja.
Ono, dakle, nikada nije ugroèno zbivanjem ili sudbinom. Ali,
prose~an ~ovek ovo ne moè da prihvati kao stvarnost, on je
ube|en da se njemu sudbina doga|a i da je on njome ugroèn
ili spasen. Sve sudbine objektivno i postoje zbog ovog ube|enja.
Astrologija postoji da bi omogu}ila razumevanje prave prirode
svega {to se doga|a. Ona pokazuje na koji na~in je ~ovekova bit,
ili Sopstvo, oblepljeno prirodnim delanjem, koje ~ovek doìvljava
kao svoju sudbinu samo toliko koliko je poistove}en s onim ~ime
je oblepljen. ôvek u svom neznanju za zlu sudbinu krivi Boga,
|avola ili naj~e{}e druge ljude, a i samoga sebe. Na taj na~in
sukobe samo uve}ava, a ne smanjuje, jer ne uvi|a stvaran uzrok
svega toga. Poznavanjem astrolo{kih zakona i uticaja video bi da
je sve to bezli~an prirodni proces od koga moè da se razlikuje
- utoliko jasnije ukoliko bolje razume {ta mu astrologija pokazuje.
Planetarni uticaji odre|uju ne samo karakter jednog ~oveka,
nego i me|uljudske odnose. Uporedni horoskopi (sinastrija)
pokaza}e svakome ko èli eksperimentalno da proveri, kako su svi
detalji u odnosima izme|u dvoje ljudi, ili jednog ~oveka prema
ostalima, detaljno uslovljeni odre|enim planetarnim uticajima.
Tako|e se mogu videti periodi razvoja odnosa, vreme kriza i
sukoba. Vrlo su ~esti i odnosi koristoljublja, kada je ne~iji ìvot
uhva}en u gravitaciju tu|eg. Tada ~ovek sluì interesima drugog
~oveka, ponekad privremeno a nekad i trajno, a da toga ~esto nije
58
Sudbina kao tvar
ni svestan. To se doga|a kada je ne~ija sudbina tako sna`na da

svojom gravitacijom privla~i k sebi ìvot drugog ~oveka, koji ima
za to odgovaraju}e planetarne pozicije, da mu sluì kao pomo}nik,
posrednik za prenos nekih informacija (nekad je to samo dobra
knjiga), ili kao fizi~ki radnik, ali ponekad i kao `rtva. Sudbine
mnogih ljudi su da budu ne~ije sluge, pa i `rtve, i zbog te ru`ne
stvarnosti koju ne èle da vide, ne èle da poslu{aju ni astrologiju
koja sve to razotkriva. Moè se na}i puno slu~ajeva u kojima
destruktivan astrolo{ki karakter jedne osobe ili objekta (kakav je,
kaù, imao brod Titanik) povla~i sa sobom u propast i druge ljude
sa kojima je u vezi. Ovo je najo~iglednije u porodi~nim odnosima,
gde zbog destruktivnog karaktera jednog ~lana trpe svi ostali
uku}ani. Isto pravilo vaì i kada se radi o pozitivnim uticajima.
Kao i sve ostalo u prirodi, i ljudske sudbine su uzajamni, a ne
izolovani procesi. Sva tela u prirodi imaju svoju gravitaciju, pa
tako i ljudska. Kada se u porodici rodi novo dete, ono svojom
gravitacijom remeti postoje}e odnose i unosi sasvim novi na~in
ìvota - kao kada u planetarni sistem uleti novo nebesko telo i
svojom gravitacijom izazove sasvim nove putanje. Gravitacija ima
svoju subordinaciju, svoje vi{e i niè, grublje i finije oblike ispo-
ljavanja. Tako je grublji izraz gravitacije ono {to zapaàmo kroz
kretanje nebeskih (i drugih) tela, dok su najfiniji izrazi gravitacije
psihodinamika individue i me|uljudski odnosi. Drugim re~ima,
ljudska sudbina.
Kada se radi o odnosima sa drugim ljudima i spolja{njim
svetom, ~ovek te{ko uvi|a da su ti doga|aji proizvod objektivnih
prirodnih procesa koje pokazuje astrologija. Misli da su njegovi ili
da su ih izazvali drugi zato {to nije dovoljno svestan {ta su
odnosi i zbivanje uop{te. Kada je u pitanju njegovo zdravlje, ili
fizi~ki izgled, tada je mnogo bliì uvidu da je njegova sudbina
odre|ena od strane ne~ega s ~im on nije u vezi, neke vi{e sile,
da mu se ona doga|a i da je on na neki na~in razli~it od nje.
Izgleda da samo te{ka i nesre}na sudbina moè dovesti do
intuitivnog uvida da Sopstvo nije zavisno od fizi~kog tela i ostalih
59
bezli~nih prirodnih doga|anja, koja ~esto nemilosrdno uni{tavaju

telesne oblike. Zato je u prirodi smrt fizi~kog tela tako jednostavna
i lako ostvarljiva pojava, jer telo nije istinsko Sopstvo bi}a, nego
samo sekundarni, vanjski oblik, njegov omota~, preciznije re~eno:
organski sklop u kome Sopstvo moè da ostvari svoje trodimenzi-
ono prisustvo, kao najkonkretniji oblik prisustva. Ni u jednoj drugoj
dimenziji Sopstvo, ili bit postojanja, ne moè dobiti tako konkretno
ispoljenje kao u trodimenzionalnom organskom svetu, kroz ljudski
lik. Sve ostale dimenzije bit svega izraàvaju kroz bezli~no posto-
janje.
Astrologija nam grafi~ki i teoretski pokazuje sve detalje vi{e
sile koja rukovodi telom, ali da bi uop{te bili spremni i voljni da
pogledamo ka zvezdama moramo najpre razumeti zakonitosti
karmi~ke evolucije.
Ona polazi od osnovnog zakona koji kaè da univerzum
uop{te postoji da bi u trodimenzionom organskom podru~ju obliko-
vao svesnog subjekta. Jer kada se taj proces sprovede do kraja i
subjekat postane potpuno svestan sebe, ili prosvetljen, tada on tim
prosvetljenjem prosvetljuje neuslovljenost koja omogu}ava samom
univerzumu da uop{te bude, a da nije tek ni{ta. Dakle, tek u
prosvetljenju postojanje postaje aktuelno, kao li~ni doìvljaj. Sve
dotle univerzum je bezli~an. On se aktuelizuje u smislu svog posto-
janja tek kroz prosvetljenu li~nost. Ne pre, i nikako druga~ije. Ali
prose~no iskustvo nama poznate subjektivnosti ne odraàva ovakvo
idealno stanje. Kod ogromne ve}ine subjekata ovaj proces je tek
u nekim ranim fazama dozrevanja. Videli smo kako okolno pro-
storvreme na Zemlji oblikuje fizi~ko telo ~ovekovo, i kako uslo-
vljava njegovo kretanje (sudbinu). Princip ìvota (|iva) kristali{e
se kroz sve organske oblike, po~ev{i od biljaka, insekata, zglavkara,
meku{aca, riba, vodozemaca, kopnenih ìvotinja, i na kraju svoje
evolucije stiè do ljudskog obli~ja. Tokom sveg tog evolutivnog
razvoja on je skupljao utiske o ìvotu, sticao je iskustvo bivstvo-
vanja. Njegove inkarnacije su kroz ìvotinjske oblike tekle auto-
matski ili spontano (bezgre{no), dok sa ulaskom u ljudsko obli~je
60
Sudbina kao tvar
po~inje drama svesnog isku{avanja svih suprotnosti i iskustava. U

~oveku se dotle bezli~an prirodni proces zaokruùje u svesnu celinu
koja se zove li~nost. Zato je to propra}eno dramatikom svesnog
su~eljavanja i odgovornog u~e{}a u zbivanju, za razliku od dota-
da{njeg nesvesnog prepu{tanja i spontanog, prirodnog reagovanja.
Upravo tako se pona{a ve}ina ljudi jer nose bliske utiske iz svojih
ìvotinjskih iskustava. Svekolika kultura je izraz ~ovekovog nastoja-
nja da se izdigne sa tog nivoa, i da od nesvesnog reagovanja pre|e
na svesno delanje. Dakle, nije svaki ~ovek u potpunosti ~ovek. (To
je jedan od osnovnih razloga za{to ne moè svaki ~ovek da prihvati
i razume astrologiju.) âk se i po nekim detaljima njegove fizio-
nomije moè videti da je blizak ìvotinjskom carstvu, ~esto i nekoj
odre|enoj ìvotinji, a naro~ito po njegovom pona{anju.
Prepoznavanjem ovakvog sleda karmi~ke evolucije u~injeno je
mnogo u razumevanju smisla sudbine, ali ostaje otvoreno pitanje:
za{to se jednom ~oveku doga|aju ba{ te stvari, a ne neke druge,
ili za{to on ~ini ba{ to a ne ne{to drugo? Odgovor na ovo pitanje
dolazi s razumevanjem da je sudbina prirodni proces, da je ona
ista tvar od koje je izgra|ena cela priroda. Na koji na~in je izgra-
|ena videli smo kroz zakonitosti astrologije, odnosno da se kroz
sfernu strukturu ~etvorodimenzionog prostorvremena uobli~avaju
nebeska tela, tako|e sfernog oblika i kretanja, koja uslovljavaju
organski ìvot na Zemlji. Na taj na~in su uslovljena i sva zbivanja
na njoj, uklju~uju}i i individualne sudbine svih bi}a. Individualne
sudbine su odre|ene principom saìmanja prostorvremena, odnosno
prostorom i vremenom nastanka individue. Trenutak ro|enja jedne
individue u odre|enom mestu saìma u sebi celokupno prostorvre-
me univerzuma. Individua je oli~enje celine koja ju je stvorila.
Ovo saìmanje je mogu}e jer je prostorvreme relativno, {to je
eksperimentalno dokazano, a ni evolucije ìvota ne bi bilo da nije
tako, da je priroda kruta i jednoli~na. Svaka individua, dakle,
stvorena je od stanja kosmosa u datom trenutku. Kako ovo stanje
nikada nije isto, nema ni dve iste individue, pa otuda ni dve iste
sudbine. Zato planetarni uticaji zate~eni u trenutku ro|enja
61
presudno deluju na zbivanje te individue, na njegovu sudbinu, {to

se moè detaljno proveriti u natalnoj karti.
Ali, za{to sam ba{ u tom trenutku ro|en, ako je to sve tako?
- pita}e se opravdano neko. Zbog zakona karmi~kog dozrevanja
u svesti - a ta zrelost dozreva na{im radom na duhovnom nadilaè-
nju bezli~nog prirodnog zbivanja. Kvalitet svesnosti odre|uje tre-
nutak slede}e inkarnacije, a s tim i sudbinu. Na{e sada{nje telo i
njegova sudbina uvek svojim izgledom ta~no izraàvaju kvalitet
na{e dotada{nje svesti s kojim smo u{li u fizi~ko postojanje, slede}i
zakon uzro~nosti, i oni su kao takvi uvek jedina prava polazna
osnova za nadilaènje sada{njeg stanja. Kvalitet svesnosti pokazuje
zrelost na{eg odnosa prema postojanju. To je zrelost s kojom
nadilazimo svoju subjektivnost koja nas izdvaja iz celine koja
jedino jeste. Kasnije tuma~enje karme kao na{eg delovanja, i
shodno njemu izazivanja odgovaraju}ih posledica, jeste izraz intui-
tivnog uvida da ljudska delanja nisu samo prirodna, nego i ne{to
vi{e od toga. To je ta~no. U ~oveku se, naime, ukr{taju dejstva
slobodnog duha i prirodne uzro~nosti. To ukr{tanje kristali{e ~ove-
kovu li~nost i ona postaje toliko celovita koliko nadilazi prirodnu
uslovljenost i dela u interesu duha koji omogu}ava samu prirodu.
U oba slu~aja, dakle, bilo da u nama deluje prirodna uzro~nost
ili duh slobode ({to je mnogo re|e), tu nema nikakvog ega kome
se moè pripisati delovanje. Na{e telo je samo mesto ukr{tanja
prirode i slobodnog duha, tu se priroda saobraàva svome duhov-
nom ishodu, i zato izgleda kao da to mesto deluje smo po sebi,
kao neki ego. To je privid, kao {to se i opiljci gvo`|a prividno
sami kre}u ka magnetu. Stoga je karma delovanje koje nije na{e,
ve} pripada u celosti prirodnim procesima.
Da bi razumeli odgovor na ovo pitanje (Za{to sam ro|en ba{
u onom trenutku, s ovakvom sudbinom?), moramo da ra{~istimo
sa ~injenicom da tada nismo mi ro|eni, nego smo telo, koje
je prirodna tvorevina, a sa kojim smo iz neznanja poistove}eni.
Kada se na{e telo rodilo nismo se i mi rodili, jer mi nismo
razli~iti od samog bezvremenog postojanja, ili bivstva koje uvek
62
Sudbina kao tvar
jeste, nego smo tada samo postali identifikovani s trodimenzionim

zbivanjem organskog sveta, tada smo samo po~eli da posmatramo
fizi~ki svet kroz otvorene o~i ovog tela i da ga doìvljavamo kroz
njegova ~ula. Tada smo, naime, od stanja neuslovljenog, bezvre-
menog bivstva postali suèni i ukalupljeni u malo trodimenziono
obli~je ovog tela (toliko suèni i ukalupljeni da smo zaboravili
svoje bivstvo), s ciljem da na{a neuslovljena priroda dobije konkre-
tno, ljudsko oli~enje, da ne bude vi{e bezli~na, kao pko postojanje.
Smim zaboravom svoga bivstva mi bivamo uhva}eni u gravitaciju
organskog zbivanja - ~ije osobine prostorvremena (sudbina) ta~no
odgovaraju stepenu na{eg zaborava. Ova podudarnost upravo
omogu}ava samospoznaju. Zaboravom svoga ve~nog bivstva izaziva-
mo ra|anje u telu ba{ u onakvom prostorvremenu, odnosno sudbini
koja kao u ogledalu izraàva na{u nesvesnost, i tako omogu}ava
samospoznaju kada se odvratimo od objektivacije i okrenemo k
sebi. Ra|amo se u telu samo zato {to nismo u~inili ono {to treba
u~initi da se nadi|e prirodna uzro~nost i omogu}i duhovna autenti-
~nost. Svako utelovljenje nam se ponavlja i doga|a ba{ na onakav
na~in na koji smo propustili svoj duhovni ishod i traìli uto~i{te
u organskoj prirodi. Na{i ìvoti su ta~an izraz na{e identifikacije
s bi}em i nesvesnosti duha koji ga omogu}ava. Kada nakon do-
voljno iskustava i muka spoznamo da na{e ishodi{te nije u priro-
dnom obnavljanju, i da uzalud u njemu traìmo uto~i{te, ve} je
ishod prirode u duhu koji je omogu}ava a na{a je su{tina, tada
smo nadi{li sudbinu, na{ ìvot je autenti~an i slobodan, on postaje
ne{to univerzalno i ve~no, a ne vi{e individualno, ograni~eno i
prolazno.
Dakle, na{a su{tina je duh koji omogu}ava samo postojanje
prirode, on je neuslovljen prostorom i vremenom, kao i bilo kakvim
psihofizi~kim oblikovanjem prirode. Zahvaljuju}i takvoj svojoj su{tini
mi moèmo biti svesni i psihi~ki objektivni, jer duh koji nam
omogu}ava svest nadilazi psihu i telo. U identifikaciji nije mogu}a
objektivnost, ona je mogu}a samo zahvaljuju}i principu nadilaènja.
Me|utim, iskonska neuslovljenost i nezavisnost duha koji omogu}ava
63
prirodu je bezli~na ~injenica, i ona zato teì da postane li~no i

konkretno ostvarena. Upravo ova te`nja oblikuje ljudska bi}a, ona
je proces koji se kod razli~itih individua ostvaruje razli~itim ritmom,
u skladu s vremenom i prostorom, odnosno prirodom trodimenzione
stvarnosti u kojoj se ostvaruje. Ovaj proces je ono {to nazivamo
sudbina. Ona izraàva meru u kojoj je duh slobode postao konkre-
tno prisutan i svestan u individui. Ovo je proces saobraàvanja
prirode, a ne duha. Duh samo ima privla~nu mo}. Duh nije zahva-
}en gravitacijom prirodnog zbivanja. Priroda se saobraàva prema
duhu, a ne duh prema prirodi. Ljudska priroda (i sudbina) jeste
upravo razme|e duha i prirode, smisla i postojanja, oblika i svesti
o njemu, slobode i nu`nosti - njihova interakcija i oli~enje. ôvek
nije ni{ta sm po sebi, ve} je samo mera saobraàvaju}eg oli~enja
prisustva duha u bi}u, on je mesto gde se razmerava smisao duha
i prirode, gde smisao i postojanje po prvi put dobijaju oli~enje -
kao celovita li~nost. Isti ovaj proces moèmo razumeti ako ga
opi{emo tako {to }emo re}i da na{ besmrtni i nero|eni duh izgleda
oblepljen prirodnim zbivanjima tela i uma, i zaveden njihovom gra-
vitacijom u onoj meri u kojoj smo poistovetili svoju su{tinu sa pri-
rodnim zbivanjem (dok astrologija pokazuje detalje svih gravitacija
u na{em kosmi~kom okruènju koje pokre}u zbivanje sveta u kome
ìvimo, odnosno na~in poistove}enja duha sa zbivanjem); da je
karakter tog zbivanja, odnosno njegova sudbina neposredan izraz
na{eg zaborava duhovne autenti~nosti; da je na{ zaborav bivstva
opredme}en kao psihofizi~ka sudbina. Prirodna determinacija kao u
ogledalu odraàva zaborav bivstva; koliko smo nesvesni toliko trpimo
sudbinu kao kakav ruàn san.
Jo{ malo imaginacije pomo}i }e nam da ovo jasnije sagledamo.
Priroda teì svome ishodu, a to je duh koji omogu}ava postojanje
prirode. U toj te`nji ona usavr{ava svoje sposobnosti delovanja i
percepcije. Vrhunac takvog usavr{avanja je ljudsko bi}e. Su{tina
ljudskog bi}a nije ispoljena priroda, nego duh koji je omogu}ava,
on je nevidljivi centar koji ima privla~no dejstvo da se oko njega
oblikuje priroda kao vidljivo telo i njegova sudbina. Psihofizi~ko
64
Sudbina kao tvar
bivstvovanje (telo) je oblepljeno oko prisustva duha (Sopstva), on

kao magnet privla~i oblikovanje prirode jer je njen ishod. Kada
se na nevidljivi duh, koji omogu}ava prirodu, nanese vidljivi
materijal prirode, tada on postaje vidljiv kao ~ovek i njegova
sudbina. Sopstvo, ~ovekova duhovna su{tina, je izvan vremena i
prostora, izvan svekolike vidljive prirode, ali je skriveno u telu.
Telo je pogodno mesto gde se ono nalazi i ispoljava u prirodi.
Duh je sveprisutan, on je u osnovi svih prirodnih oblika, ali se u
ljudskom telu najli~nije, {to zna~i, najneposrednije ispoljava. Ro|e-
nje tela, njegovo kretanje i sva dramati~na iskustva koja proì-
vljava u trodimenzionom fizi~kom svetu, jesu kretanja prirode u
njenom saobraàvanju svome duhovnom ishodu. On sm je ne-
uslovljen dramatikom prirodnog zbivanja, iako je ~ovekova su{tina.
Na{a bit je uvek nepokretna, neuslovljena, izvan vremena i pro-
stora, smo se telo, koje posreduje na{em prisustvu u svetu, kre}e
svojom sudbinom jer ga na to navodi gravitacija prirodnog zbivanja.
Zato jedino u meditativnom mirovanju moèmo osetiti vanvremen-
sku neuslovljenost svoje duhovne su{tine, i otuda blaènstvo i opu-
{tenost. Sva dramatika prirodnog zbivanja (sudbina tela) reìrana
je u skladu sa kvalitetom prisustva duha u bi}u, jer njegovo prisu-
stvo nije svuda jednako; negde je zrelije i ja~e izraèno, a negde
slabije i tek po~inje da se promalja. Koliko je njegovo prisustvo
ja~e i ~vr{}e, toliko je svest prisutnija i sudbina povoljnija. Svest
je interakcija duha i prirode. Ja~aju}i prisustvo svesti ja~amo prisu-
stvo duha i ujedno prirodu privodimo njenom spasonosnom isho-
du. U prisustvu svesti leì ~ovekova odgovornost za ostvarenje
duhovnog ishoda, jer priroda je svoje saobraàvanje dovela do
vrhunca oblikovanjem ljudskog tela i javljanjem svesti u njemu. I
tu je kraj njenog direktnog delovanja. Ta svest je, kao {to smo
rekli, interakcija duha i prirode. Ta interakcija mora da se sma
osnaì, da osmisli smisao svoga postojanja. To je proces indivi-
duacije li~nosti. Li~nost je ne{to {to priroda izbacuje kao svoj plod,
{to nadilazi njenu uzro~nost i {to mora smo da se integri{e kao
ne{to jedinstveno i novo. Od tada priroda deluje indirektno,
65
isku{avaju}i li~nost da bude nezavisna i svesna. Kao {to majka ne

moè svome detetu dati li~nost, nego ga roditi, negovati i pomo}i
da svoju li~nost osnaì i integri{e, tako i priroda ne moè vi{e
ni{ta u~initi za ~oveka nakon {to je stvorila sve {to mu treba, nego
jedino moè da ga negom i sudbinskim isku{enjima navede da
bude li~nost. Ona ga kroz sva isku{enja navodi da osnaì prisustvo
svesti u sebi, svesti koja je interakcija duha i prirode, smisla i
postojanja. Rad je osnovno sredstvo njenog isku{avaju}eg navo-
|enja. Priroda, dakle, ne obavlja posao do kraja - li~nost ga privodi
kraju. Da bi u tome uspela mora imati relativnu slobodu delovanja,
jer nema svesti bez slobode. Relativnu slobodu li~nost ima zbog
ostvarenja odgovornosti da osnaènjem prisustva svesti osnaì
interakciju postojanja i smisla, prirode i duha, i bude oli~enje
prisustva duha u prirodi. Nezrele li~nosti svoju relativnu slobodu
koju imaju naj~e{}e koriste kao slobodu da mogu da rade {ta
ho}e. Dok tako ~ine snalazi ih lo{a sudbina, jer svrha ono malo
slobode, koja je li~nosti prirodno prepu{tena, jeste postizanje odgo-
vornosti za smisao postojanja.
[ta sve ovo prakti~no zna~i? To se u praksi svodi na to da
je li~nost toliko integrisana i iznad prirodne uslovljenosti koliko
smo svesni zbivanja i koliko ne reagujemo nesvesno na razne
podsticaje. Nesvesna, spontana reakcija je osnovna odlika prirodne
uslovljenosti. Sposobnost nadilaènja impulsivnog reagovanja i
razumevanje prave prirode podsticaja koji se javljaju na nivou tela,
ose}anja ili uma, odlika su integrisane li~nosti. Samo ona je sposo-
bna da deluje odgovaraju}e i na kreativan na~in, u skladu s duhom
koji sve omogu}ava. Sve prirodne reakcije s kojima smo dotle
ìveli delovale su same po sebi, mi smo tu bili pasivni, a ~esto i
njihove `rtve. Mi u duhovnom smislu nismo dotle ni postojali -
postojala je jedino priroda, ona je sve radila, govorila i mislila
kroz 'na{e' telo. Astrologija }e nam pokazati kako je radila i to
znanje }e nam pomo}i da steknemo diferencijaciju i aktuelizujemo
iskonsku nezavisnost duha u nama. Ako, na primer, doìvljavamo
nagle izlive besa ili agresivnosti, astrologija }e nam pokazati da je
66
Sudbina kao tvar
tome uzrok nagla{en i lo{e aspektovan Mars u na{em horoskopu.

S tim znanjem vi{e ne}emo spontano ispoljavati agresivnost kao
ranije, jer sada znamo da je to delo poloàja Marsa, a ne na{e
li~no. Tako uz pomo} astrolo{kog znanja razvijamo diferencijaciju
svoje li~nosti od prirodne nu`nosti. Uvek kada odolimo stihiji
prirodnog navo|enja postali smo u ve}oj meri njen gospodar nego
ona na{, malo smo oja~ali nezavisnost svoje li~nosti, razvili smo
odgovornost za nju i pribliìli se duhu neuslovljenosti. Natalna
karta detaljno pokazuje kako priroda na jedinstven na~in deluje
kroz nas, kroz telo i dobar deo uma. Zahvaljuju}i njoj moèmo
prepoznati prirodna uslovljavanja i objektivno se postaviti prema
njima, a ne slepo ih sprovoditi. Tako razvijamo prisustvo svesti i
odgovornost za smisao postojanja. Da bismo u tome uspeli moramo
detaljno upoznati svoj horoskop, a naro~ito izazovne i nagla{ene
~inioce u njemu, jer oni nas najvi{e privla~e i navode na identifi-
kaciju, tj. najvi{e uslovljavaju. Sam znak u kome smo ro|eni prvi
je i najve}i izazov koji moramo da savladamo, zatim polje u kome
nam je sme{teno Sunce, pa izazovni aspekti i sve ostalo (povoljni
aspekti nam pomaù u osve{}enju i nadilaènju nepovoljnih
~inilaca).
Za razliku od drugih duhovnih tradicija i praksi koje se tako|e
bave transcendencijom prirodnog uslovljavanja, astrologija ima tu
prednost {to nam pruà uvid u na{u individualnu i jedinstvenu
situaciju; kao na {kolskoj tabli ona nam objektivno i bez ikakve
ideologije, mitologije i kolektivnih ube|enja pokazuje {emu s kojom
smo smi uhva}eni u identifikaciju s prirodnim zbivanjem, tako
da nam ta ista {ema moè posluìti da iz toga iza|emo.
Ljudi se dele po karmi~koj zrelosti, odnosno po nivou svesti,
a to je nivo s kojim su identifikovani sa prirodnim uslovljavanjem,
s kojim nesvesno reaguju na zbivanja i tako izazivaju nova. Ve}ina
ljudi je potpuno porobljena utiscima i podsticajima na koje uvek
sponatano reaguju, i ne mogu diferencirati svoju svest od tog lanca
uzro~nosti, oni ~ak i ne znaju da je to mogu}e. Njihova sudbina
je potpuno odre|ena kao pad jabuke od grane do tla. Manji broj
67
ljudi moè nadi}i neke oblike uslovljenosti i tako donekle svesno

uticati na tok svoga ìvota, ali ne u potpunosti. Veoma je mali
broj ljudi koji moè ste}i potpunu nezavisnost duha od prirodnog
uslovljavanja. Oni su probu|eni i nadi{li su vreme u kome se
sudbine doga|aju, slobodni su jer vide da sudbina nije ni bila
njihova, nego je u potpunosti bila proces prirode.
Ocelovljenje kroz interakciju duha i prirode ima dve faze.
Prva je samospoznaja, odnosno spoznaja sopstvenog duhovnog
ishoda, nezavisnosti ~ovekovog duha. Ona se ostvaruje istraìvanjem
i razlikovanjem svoje duhovne su{tine od prirodnih uticaja i svake
sudbine koju prirodna kretanja proizvode. Kada se to valjano
ostvari onda se jasno vidi da sva priroda teì duhu kao svom
ishodu, da ona postiè svoje spasenje kroz prosvetljenog ili samo-
spoznatog ~oveka, da priroda postoji zbog na{e samospoznaje i
slobode. To je druga faza u kojoj spontano dolazi do prihvatanja
svih prirodnih oblika i podràvanja sveg ìvota u ljubavi koja daje
sve od sebe. Iako izgledaju suprotne, obe faze su neophodne za
celovitost. Dobro sprovedena prva, sma ostvaruje drugu. Kada se
spozna ono {to uistinu Jeste, tada se To spontano i prihvata. Nema
samospoznaje bez prihvatanja onoga {to se spoznalo. Ako samo-
spoznaju ne sledi ljubavno prihvatanje sveg postojanja, sa svim
suprotnostima, to zna~i da se nije ni spoznao duh koji postojanje
omogu}ava i kome teì sve {to postoji, ve} ne{to drugo. Na{a
duhovna su{tina je ishod kome teì sav ìvot i cela priroda, pa
zato svoju duhovnu samospoznaju potvr|ujemo time {to prihvatamo
sav ìvot i postojanje. Ljubav prema svemu {to postoji jedini je
na~in na koji se izraàva duh koji omogu}ava sve {to postoji, a
koji je na{a su{tina.
@ivot i sudbina fizi~kog tela samo su na~in na koji moèmo
biti svesni sebe, svog Sopstva koje nadilazi telo i njegovo ra|anje
i umiranje. Taj na~in mora uvek biti individualan jer se svest o
Sebi moè aktuelizovati jedino u celovitoj li~nosti, a li~nost to
moè biti samo ako je jedinstvena. Zato se ona uobli~ava samo
u trodimenzionom svetu gde je to jedino mogu}e. Jedinstvenost,
68
Sudbina kao tvar
kao uslov za svest o sebi i integraciju li~nosti, obezbe|uje stalno

kretanje nebeskih tela koje nikada nije isto. Telo ima sudbinu, i
to samo zato jer se kre}e kroz trodimenzioni fizi~ki svet koji ga
je stvorio u svom linearnom vremenu, a s njim je i um koji je
odraz interakcije sa drugim telima. Um je dru{tveni fenomen.
Delovanja svoga tela i uma mi doìvljavamo kao svoja samo dok
ne postanemo svesni svog neuslovljenog Sopstva, koje je nezavisno
od sve pojavnosti i prirodne nu`nosti. Uvek }e dovoljna svesnost
pokazati, makar intuitivno, da ovo telo nije ba{ na{e, kako to slepo
verujemo, jer ni ve}inu njegovih procesa ne moèmo da kontroli-
{emo, ~ak ni da ih budemo svesni. Tako|e }e pa`ljivije osve{}enje
pokazati da ni ono {to to telo ~ini, ili mu biva u~injeno, nije ba{
na{e u potpunosti. U dubini du{e svako moè sebi priznati da je
u svom telu zarobljen kao u kakvoj biolo{koj ma{ini, koja ga tla~i
i koja vi{e radi po svojoj nameri nego po njegovoj. Svako je po~inio
neko zlo, i svako za sebe zna da nije po svojoj volji bio zao, nego
ga je ne{to nateralo da po~ini zlo, ako ni{ta drugo, ono splet
okolnosti.
Niko nije kriv za ono {to je u~inio, jer sve ~ini priroda.
ôvek je kriv samo zato {to nije u~inio dobro, a mogao je, {to
nije u~inio ono jedino {to treba da u~ini, a to je osve{}enje bi}a
i otvorenost za duh koji bi}e omogu}ava. Sva ~ovekova patnja
po~iva na ovakvoj krivici.
Kada uz pomo} astrologije neposredno sagledavamo stvari
kakve jesu, bez posredovanja morala i ube|enja, moèmo se pribli-
ìti uvidu da je na{a sopstvena bit razli~ita od psihofizi~ke poja-
vnosti. Taj uvid moè biti znatno ubrzan nekom od drevnih ili
savremenih praksi osve{}enja (meditacije) koje su nasle|ene iz reli-
gijskih i misti~kih tradicija. Tako dolazimo do razumevanja odakle
nastaju sva delanja. Ako njega nema, onda se sve vidi naopako,
pa se na toj osnovi i dela zlo i naopako. Razli~itost Sopstva od
prirodnog zbivanja nije, naime, isto kao odvojenost dva razli~ita
entiteta. Sopstvo je cilj sveg zbivanja i oni se razlikuju samo kao
proces i njegov ostvareni cilj. Ovde je, dakle, re~ o vremenu.
69
Vreme koje razdvaja Sopstvo od prirodnog zbivanja sastoji se od

rada na osve{}enju. Vreme je relativno, moè da se rasprostre u
prostornost i oblikovanje zbivanja, i tada se sa trodimenzione
povr{ine planeta vidi kao linearno vreme i sudbina koja se odvija
tokom vremena; a moè i da se sa`me u li~ni doìvljaj i svest
koja je ovde i sada. Kvalitet prisustva svesti odre|uje prirodu vre-
mena, a s njim i prostornog oblikovanja, odnosno sudbinu. Vreme
i prostor sveg zbivanja saìmaju se u svest, a rasprostiru kao
objektivno oblikovani kosmos. Ovo zna~i da sudbina zavisi od prisu-
stva svesti, a ne od nekog odre|enog delanja; smo prisustvo svesti
odre|uje brzinu zbivanja i njegovu prirodu. Izme|u ostalog, i
trenutak kada }e se neko roditi u skladu je sa kvalitetom prisustva
njegove svesti. Ovo tako|e zna~i da ne postoji mogu}nost obje-
ktivnog menjanja sudbine prema èlji, nego da je jedino re{enje
za svaku sudbinu osvestiti onoga ko ima sudbinu, u odnosu na
koga se ona zbiva, i zbog koga se zbiva; onoga ko je svestan.
Svaka sudbina se dovr{ava u li~nosti i svaka na svoj jedinstveni
na~in vodi do ocelovljenja li~nosti. Cilj svake sudbine je, dakle,
uobli~avaje celovite li~nosti, i svaka se sudbina moè razumeti
jedino iz takve perspektive. Li~nost je oli~enje celine zbivanja i
zato samo kroz nju celovitu duh neuslovljenosti, koji celo zbivanje
omogu}ava, moè pokazati svoje oli~enje.
70
Y
SLOBODA KAO LI^NOST
Kada iskustvo bivstvovanja dovoljno sazri kroz sve suprotnosti

tokom svoje karmi~ke evolucije, ono u ljudskom obliku dolazi do
suo~avanja sa smislom svoga postojanja, i postojanja uop{te. To
suo~avanje je po~etak ocelovljenja li~nosti i pra}eno je uvek krizom.
Ova egzistencijalna kriza moè da traje dobar deo ìvota, a ~esto
se prenosi i kroz vi{e ìvota. Sve dotle ~ovek nije celovit kao
li~nost, on je razdeljen na mnoge delove i suprotnosti. Kako i na
koji na~in, pokazuje vreme njegovog ro|enja, odnosno stanje
prirode u trenutku kada je ro|en, jer ta priroda i njena dinamika
su tvorci njegovih podela, a ne on sam. On ih omogu}ava samo
na indirektan na~in, svojom pasivno{}u i nespremno{}u da svesno
prihvati u~e{}e u zbivanju, da se diferencira od njegovog uslovlja-
vanja. Sve se zbivanje doga|a da bi u svesnoj li~nosti zadobilo oli-
~enje svoga smisla, zato ~ovek koji ne teì ovom oli~enju, osve{}e-
nju kao odgovoru na postojanje, ìvi u egzistencijalnoj krizi a ne
u pravom ìvotu. Njegov ìvot je patnja. Patnja nije ni{ta drugo
do pritisak kojim priroda prisiljava svest da se kristali{e, pro~isti
i integri{e u li~nost, gde jedino moè biti dosegnut ishod bivstvo-
vanja. U ~ovekovom Sopstvu se otvara ishod bi}a, duh neuslovlje-
nosti koji omogu}ava da celog bi}a uop{te bude, i cela priroda
teì tom svom ishodu. Jedino kroz ~ovekovu li~nost ona moè da
dosegne duh neuslovljenosti i bude autenti~na. Smisao prirodnog
zbivanja zavisi od celovite li~nosti, i zato se sve uliva u nju, a ne
obratno, li~nost prestaje da biva li~nost kada je rob pirodnog
71
zbivanja. Zato ~ovek pati ako remeti tu iskonsku te`nju sveg ìvota,
ako svoje upori{te traì u prirodi kroz objektivaciju njenog zbivanja,
u objektima, u ropstvu linearnog vremena gde se isku{ava jedino
prolaznost svega. Tada ide protiv prirodnog toka i nije nikakvo
~udo {to ga priroda udara te{kim udarcima sudbine, jer ona ga
time odvra}a od identifikacije s objektima i navodi da jedino upori-
{te na|e u sebi smom, u integraciji svog Sopstva, ne bi li tako
postao oli~enje slobode koja svemu postoje}em daje autenti~nost
i sm ìvot, i tako spase sva bi}a. ôvekova jedina sudbina je da
bude spasilac bi}a, da sve{}u i ljubavlju omogu}ava ìvot, a ne da
bude njegov rob. Probu|en ~ovek vidi da oduvek jeste smo
Sopstvo i da ne treba sebe da ~ini autenti~nim (da se spasava),
nego da se cela priroda isceljuje i postaje autenti~na kroz njega
- kada je on probu|en.
Smisao postojanja je u njegovom osve{}enju, a osve{}enje nije
ni{ta drugo do odgovor na ovu iskonsku te`nju smog postojanja.
Ako odgovora nema, postojanje je zaludno, izgleda destruktivno i
bolno. Su{tina svesti je u dijalogu ili komunikaciji sa postojanjem.
Zato bez li~nog u~e{}a u bivstvovanju nema osve{}enja, a s njim
ni smisla postojanja. Li~no u~estvujemo samo kada ne sprovodimo
slepo impulse koji pristiù od Marsa, Meseca i ostalih ~inilaca pri-
rodnog uslovljavanja, koje nam detaljno pokazuje astrologija, nego
im odolevamo i objektivno se odnosimo prema njima u interesu
duha, a ne nagona. Uvek kada u tome uspemo, otvara nam se
put ka slobodi. Samo nas takvi uspesi osloba|aju. Bez li~nog u~e{}a
sudbina je kao auto u pokretu u kojem voza~ spava. Nije zato
neobi~no {to se takva sudbina lo{e zavr{ava. Manji udarci pri
takvoj nesvesnoj vo`nji trebalo bi da probude voza~a, dok jo{ ima
vremena u njegovom fizi~kom ìvotu. Ako tresne u kraj svog
ìvotnog puta i dalje spavaju}i, nastavi}e da drema i u slede}em
ìvotu. Onaj ko spava celog ìvota uvek se àli na zlu sudbinu,
umesto da se probudi i vidi kuda ide.
Dok je li~nost podeljena i njen dijalog sa postojanjem je
podeljen, pa otuda i odgovori koje u takvom stanju nalazi nisu
72
Sloboda kao li~nost
zadovoljavaju}i. Samo celovita li~nost ima celovit odnos prema

ìvotu i njegovom smislu. Prva iskustva celovitog odnosa sa ìvotom
sti~emo u svojim odnosima sa bli`njima, sa osobom koju volimo.
Ali ne samo sa voljenima, ve} i sa svima s kojima smo u nekom
odnosu. Svakoga koga razumemo dovoljno duboko, spontano i
zavolimo. Bez razlike, makar nam bio i neprijatelj. Ljubav je jedina
potvrda ispravnog razumevanja, i drugog ~oveka i sveta uop{te.
Sve{}u zaista moèmo videti bi}e kakvo jeste, ali uvek objektivisti-
~ki, spolja, dok ga jedino s ljubavlju moèmo doìveti kakvo ono
smo jeste u sebi i po sebi. Ljubav je dublja od svesnosti, gde sve-
snost dolazi do kraja, ljubav nastavlja. U dijalogu s drugim, i lju-
bavi prema njemu, u~imo se dijalogu prema celini koja sve omogu-
}ava. Ona je u svima nama i spoznaju}i drugoga spoznajemo nju.
Tada drugi nestaje i jedino samospoznaja preostaje. Jer, ono
Jedno ne moè se direktno spoznati u drugome niti kroz drugoga.
Drugi je bio samo odraz Jednoga, motivacija za dijalog s njim. To
Jedno je na{e Sopstvo i samo ga kao takvog moèmo svesno
aktuelizovati. Na jedinstven i neponovljiv na~in kroz sebe smoga.
Ljubav je ose}aj jedinstva s bi}em, njegovo potpuno prihva-
tanje. Ovo jedinstvo moramo najpre ste}i u sebi. Sistematski
moramo razvijati mo} nepristrasnog opaànja svih ose}aja u telu,
od trenutka kada nastaju, prijatnih i neprijatnih. Kada se neki
ose}aj ve} razvije i potpuno nas obuzme, tada je kasno da ga ne-
pristrasno posmatramo. Kada nau~imo da ga opazimo na najfini-
jem nivou, pri samom nastanku, tada ne}emo postati njegov rob,
vide}emo njegove uzroke u okolini, sebi, ili u tranzitu neke planete.
Kada nau~imo taj prvi korak, nepristrasno opaànje podsticaja u
telu, ose}ajima ili umu, kakvi jesu pri nastanku, tada moèmo
u~initi i drugi, a to je da ne reagujemo spontano na njih. Ako bi
spontano reagovali, tada bi njima bili uslovljeni, ne bismo se
razlikovali od tih podsticaja i njihovih sadràja.*
* O najop{tijim principima i nekim detaljima o na~inu kako se bi}e neposredno

doìvljava i osve{}ava, videti u poslednjem poglavlju moje knjige Snkhya. Zatim,
73
Iskustvo pokazuje da se bivstvovanje kakvo jeste ne moè

nikada doìveti osmi{ljavanjem, jer tada vi|eno zavisi od toga kako
je osmi{ljeno. Bivstvovanje se jedino moè doìveti neposredno, bez
osmi{ljavanja. Kada se ni{ta ne tuma~i ne moè se videti ni{ta
pogre{no, nego uvek onako kako jeste. U stvarnosti ni{ta nije skri-
veno. ôvekov um je jedini entitet u ~itavoj prirodi koji ne vidi
stvari kakve jesu, nego mora da ih mukotrpno otkriva. ôvek se
prosvetljuje kada otkrije da ne postoje nikakve objektivne prepre-
ke za njegovu umnu spoznaju, nego da je sm um kao takav pre-
preka da njegovo individualno bi}e prepozna apsolutno kao svoju
bit. Nema razlika niti granica izme|u individualnog i apsolutnog bi-
}a, njih jedino um deli u svojoj uobrazilji. Um je uvek podeljen i
suèn na pojedina~no, dok je bi}e uvek celovito. ôvekovo bi}e zna
sve jer je i sa~injeno od svega, ono je otelotvorenje svih principa
i dimenzija prirode. Neposredno doìveti postojanje kakvo jeste zna-
~i doìveti ga s celim bi}em i potpunim prihvatanjem kakvo jeste
u svakom trenutku. To zna~i s ljubavlju. Ne postoji druga~iji na~in.
Sudbina je prirodni proces i ona nas uslovljava sve dok ne
steknemo dovoljno zrelosti da se svesno i neposredno suo~imo sa
zbivanjem kakvo jeste, i prepoznamo svoju razli~itost od njega.
Tada ona prestaje. Ovo se najbolje vidi u procesu tuma~enja ho-
roskopa. Kada uz pomo} astrologije postanemo svesni neke situaci-
je, bilo da se ona ve} nalazi u na{em karakteru ili tek treba da
se dogodi izvan, njeno ostvarenje se menja. Sm ~in na{e svesnosti
uneo je promenu u procesu njenog ostvarenja. Da je nismo postali
svesni ona bi se neminovno ostvarila kao sudbina. Smo prisustvo
svesti promenilo je prirodu doga|aja i pretvorilo ga u izazov za
osve{}enje. Ako taj izazov prihvatimo, tada to vi{e ne}e biti slepa
nu`nost i sudbina, ve} deo na{e zrelosti koji nas je uzdigao na
ne{to vi{i nivo svesti, i tako promenio na{ poloàj u zbivanju. Kao
William Hart: Umetnost ìvljenja, vipassana meditacija po u~enju S. N. Goenke,

Loznica, B. Milisavljevi}, 1994. Tako|e i Njanaponika Tera: Budisti~ka meditacija,
Novi Sad, 1988.
74
Sloboda kao li~nost
{to u prirodi postoje neki hemijski procesi koji se odigravaju samo

pri sun~evoj svetlosti, a ne i u mraku, tako i smo prisustvo svetlosti
svesti menja procese unutarnjih i vanjskih doga|aja, ubrzava vreme
njihovog ostvarenja i usavr{ava njihov izraz.
Samo kada se na ovakav na~in upotrebljava, astrologija poka-
zuje svoj pravi lik i najvi{e vrednosti. Ona je tada nezamenljiva
kao pomo} u osve{}enju.
Do sada smo se sa zbivanjem uvek suo~avali na pasivan na~in
i posredno, preko nekih objekata i simbola, uvek je to bila nesvesna
reakcija, a ne svesna akcija. Dru{tvo poseduje vi{e mehanizama za
kontrolu pojedinaca, s kojima ih prisiljava da ostanu pasivni jer sa-
mo tako mogu biti kontrolisani. Ono obiluje sredstvima za posredo-
vanje sa postojanjem. Najve}i posrednik je ideja Boga. Umesto da
budemo ispravni po svojoj svesti i zrelosti, mi slu{amo zapovesti
nekog (naj~e{}e jevrejskog) Boga. I ba{ zato ih ne izvr{avamo jer
se ne oslanjamo na sopstvenu odgovornost i zrelost, nego na ne{to
izvan, {to nam je nametnuto. Ispravnost ne moè biti spolja name-
tnuta, ~ak ni od nekog Boga. ôvek je to dokazao celom svojom
krvavom istorijom. Svi duhovni autoriteti, verski i nacionalni simboli,
mitovi i rituali sluè za posredovanje u odnosu s bivstvovanjem.
Tome svakako sluì i popularno-degenerisana astrologija. Razumljivo
da je u ranijim vremenima ve}e nezrelosti ~ove~anstva bilo neopho-
dno postojanje takvih posrednika, kao {to je detetu potrebna pomo}
roditelja dok se smo ne osposobi da dela i razume stvari. Ali,
moramo ipak pretpostaviti da je ljudsko dru{tvo u celosti bar malo
napredovalo u zrelosti i da mu danas nisu potrebni stari posrednici.
Bar ne svi. Savremeni mediji su stvorili nove i tako pokazali da
su ljudi jo{ uvek uveliko psihi~ki zavisni i nesamostalni, {to se
najvi{e zloupotrebljava u politi~ke svrhe.
Su{tina sve kulture i duhovnosti je da ~ovek svoju autenti-
~nost ne traì izvan sebe, preko vanjskih posrednika, preko religije
ili bilo kakvih drugih verovanja, rituala, mitova, simbola i autoriteta,
dakle, u nekoj objektivizaciji, nego da je na|e u sebi, neposredno,
u sopstvenoj zrelosti, li~nim suo~avanjem sa bivstvuju}im, koje
75
vazda jeste na{a Sopstvenost i autenti~nost, i odgovornim u~estvova-

njem u njemu (Luka, 17. 20-21).
Sudbina postoji samo za onoga ko nije celovit, ko ne prihvata
s ljubavlju sve {to postoji, ko odbija makar i najmanji oblik posto-
janja, ili ga prihvata posredstvom nekog ube|enja. Takav objekti-
vizuje smisao postojanja izvan pa zato i traì re{enja u objektivnim
promenama. Zato objektivna priroda i deluje uslovljavaju}e na nje-
ga, jer on je identifikovan s njom. Samo je celovita li~nost svesna
svog Sopstva, svoje biti koja je jedno sa neuslovljeno{}u koja sve
omogu}ava, a koja transcendira prirodna uslovljavanja. Onaj ko
èli da zna svoju sudbinu time samo dokazuje da uop{te nije
svestan ni ko je on, ni {ta je ìvot. Onaj ko je svestan sebe vidi
da je cela priroda Jedno, ma {ta se u njoj doga|alo, i da je to
Jedno njegova bit nezavisna od pojedina~nih doga|aja. Vidi da
celu prirodu omogu}ava duh neuslovljenosti ili slobode, i da je
zato ona sama izraz te slobode, da u njoj nema uslovljenosti ni
sudbine - ima je samo u umu koji nije svestan ovakvog istinskog
stanja bi}a jer vidi samo pojedina~ne aspekte postojanja. I zaista,
pojedina~ni aspekti prirode odlikuju se suprotnostima i neskladom,
kada se poistove}uje s njima ~ovek doìvljava patnju i sudbinu,
dok se postojanje posmatrano samo kao jedna celina vidi kao ~isto
dobro i izraz neuslovljenosti. Da bi ~ovek tako video postojanje,
kao ~isto dobro u svim aspektima, mora sam da bude celovit. Jer,
kakvo je stanje njegovog postojanja, tako }e mu izgledati postojanje
uop{te.
Na takvog ~oveka astrolo{ki zakoni vi{e ne deluju, njega
priroda vi{e ne porobljava i ne uslovljava njegovu evoluciju. Ona
je s njim zavr{ila posao, sada je on nezavisan, postao je li~nost,
ôvek. Sve dotle bio je ne{to {to treba oblikovati, {to majka pri-
roda mora da neguje i vaspitava. Ona je to i ~inila sa svim supro-
tnostima, nemilosrdno i blago, lepo i ru`no, ubijaju}i ga i oìvlja-
vaju}i mnogo puta, sve dok nije shvatio da nije telo, da je sm
odgovoran za svoju svesnost i da ne sme da je gubi zbog spolja{njih
uticaja. Da je moè sa~uvati samo ako jedino upori{te na|e u sebi
76
Sloboda kao li~nost
smom. Kada to u~ini, situacija se ~udesno preokre}e: kako cela

priroda traì svoje isceljenje i spasenje kroz probu|enog ~oveka,
kada on svesno odgovori toj te`nji okre}u}i se sopstvenoj integra-
ciji, cela priroda po~inje da mu u tome pomaè, ~ak mu postaje
i poslu{na u toj meri da to spolja izgleda kao da on poseduje
neke natprirodne mo}i s kojima daje i pomaè ìvot, a ne traì
ga za sebe. ôvek tada postojanje doìvljava kao svest i blaènstvo.
Sve individualne aspekte (svoga) postojanja, koje objektivno prika-
zuje astrologija u (njegovom) natalnom horoskopu, dobre i lo{e,
on doìvljava kao raznolike podsticaje za osve{}enje, a ne kao ne{to
dobro ili zlo. On vidi da je svaka mogu}a sudbina, odnosno
trenutna situacija, izazov za osve{}enje, i stoga ne nastoji da bilo
{ta spolja menja, jer zna da se spolja{nje situacije menjaju sme
u zavisnosti od stanja svesti subjekta koji ih doìvljava; vidi da sve
ide svome cilju jer sve pripada celini, i zato se ne brine ni zbog
~ega; da je smisao svih spolja{njih de{avanja da izazovu unutarnju
zrelost i svesnost, pa stoga nema nikakvog smisla najpre menjati
spolja{njost. Kvalitet spolja{njih okolnosti menja se jedino sopstve-
nom zrelo{}u. Nikako druga~ije. Sada je postao probu|en, celovit,
a to zna~i oli~enje celine i njenog smisla, neuslovljenosti ili slobode
koja celinu omogu}ava. Sma celina je nezavisna od pojedina~nih
zbivanja unutar nje. Tako je i probu|en ôvek, ~ija je li~nost
oli~enje celine, nezavisan od svih zbivanja unutar prirode. Na njega
vi{e ne deluje psihodinamika prostorvremena i njihova gravitacija
koja stvara sudbinu, jer gravitacija njegovog Sopstva je sada nad-
mo}na. Po tome je sli~an Suncu. Ne traì vi{e upori{te u stvorenom
bi}u, jer ga je na{ao u duhu koji bi}e omogu}ava. Nije vi{e ono
{to ìvot treba da oblikuje i stvara, ve} onaj koji stvara i zra~i
ìvotom; jer duh koji sve omogu}ava sada slobodno izbija iz njega.
On je tada slobodan od sudbine, ali ne u smislu da je njen
gospodar i da moè da radi {ta èli. Naprotiv. On nema cilja
koji bi èleo, objekti za njega ne postoje jer on je cilj svega {to
ìvi, on je sada ishod svega i s ljubavlju prihvata sva bi}a kakva
jesu, isceljuje ih u smislu njihovog postojanja smim svojim prisu-
stvom i ne`no{}u.
77
Meta fizika Astrologije Ivan Anti}
Sloboda kao li~nost
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
133.52
ANTI], Ivan
Meta-fizika astrologije / Ivan Anti}.-
Kragujevac : autor, 2000 (Beograd : Rango).-
77 str. ; 21 cm
ISBN 86-902035-1-6
a) Astrologija
ID=76703756
79

Meta Fizikaastrologije PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Meta Fizikaastrologije PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Naslov poglavlja

Copyright: 2001 by Ivan Anti}

Ova knjiga se ne sme reprodukovati ni u celini

Idejno re{enje korica

Za razliku od ve}ine drugih knjiga o astrologiji, ne}emo se

samospoznaje bi}e jedino merilo pri izno{enju svih objektivnih

U trenutku kada novoro|en~e prvi put udahne vazduh, duh

Celovita li~nost je oli~enje celine koja sve stvara u svakom

Poznato je da lunarna astrologija va`i za isto~ne narode, a

Slede}a, finija diferencijacija odnosi se na dekane. Svaki znak

Svim dekanima dodeljeni su slede}i planetni uticaji:

Ovan: Mars, Sunce, Venera.

Postoji jo{ finija diferencijacija po znacima. Naime, smatra se

putuje, ili je okolnostima primoran da bude vezan za dom; njegov

Organski `ivot je sav na{ svakodnevni `ivot i osnova za de{avanje

Razlikuje ih jedino nivo vibracija i kvalitet anga`ovane energije. Te

a ne i za prose~nog smrtnika. I ovo ube|enje je privla~no jer

Zbog njih su stvoreni dru{tveni i religijski autoriteti (predanost

posmatrali iz blizine kroz uski prozor~i}, tako da vidimo samo nje-

bi omogu}ila fizi~ki opstanak individue. Mo`emo slobodno da

~injenica da je ~ovek sposoban i za jedno i za drugo. Kada ih pro-

od gravitacije prirodnog uslovljavanja. Jedini pravi temelj za ~ove-

Dana{nja shvatanja teorijskih fizi~ara o prirodi fizikalne

pojmovi su plod razuma i ne mogu se primeniti na smu stvarnost

savremeni fizi~ar je do{ao do nepremostive prepreke, do sebe

mogu}nost postojanja `ivota zavisi od ovih podudarnosti, da

li~nosti u svemu tome. Krajnji domet objektivacije ishoda prirode

da je i vaskoliki univerzum bio tako savijen u singularnu ta~ku

^etvorodimenziono prostorvreme, koje nema ni po~etka ni

imaginarnog vremena na jezik i razumevanje svakodnevnog, ograni-

* Da podsetimo: kada se u blizini zatvorenog provodnika bez struje kre}e magnet,

na okeanima koji pripadaju tim kontinentima. Dok se u

neuslovljena, ~ista svest mo`e izbaviti iz uslovljenosti, samo s njom

Op{te je poznato da re~ zodijak poti~e od gr~ke re~i zodion

bi izgledao sasvim druga~ije. A njena masa i gravitacija su ba{

Psihofizi~ka evolucija prostorvremena ka li~nosti i svesti o

razlikovanjem. Ovde pre svega sazrevaju analiti~ki razum i racio-

Drugo, zemljano trojstvo su Bik, Devica i Jarac. Ono pokazuje

Riba su univerzalne, posve}ene su beskrajnom jer u njihovim ose}a-

ono bira inicijati~ku smrt egoi~ke identifikacije sa telom, i preobra-

snobizam i zavisnost od titula i zvanja. Jarac predstavlja maksi-

poplavama u ovom dobu godine. Ako ova dezintegracija svih oblika

znacima, od Riba do Vage. Oni neposredno isku{avaju razne

Na{a planeta je velika indukciona ma{ina, zemlja je nula a

}elije za godinu dana, od jednog do drugog ro|endana. Ako bude

u vidu organskog `ivota na Zemlji. @ivot se oblikuje i usavr{ava

se mora sma ispoljiti kao li~na zrelost. Ona upravo to jedino i

telu sjedinjeno s kretanjem planeta, zvezda i galaksija. Ono {to su

okolnog kosmosa - planeta. Prostije re~eno: da je na{a sudbina

gravitacija Sunca u podne vu~e da se {to vi{e uzdi`u i izla`u

planete su dinami~ni ~inioci koji unose dijalekti~ke zakone i drama-

da su psihofizi~ke funkcije zapravo na~ini integracije prostorvre-

vladalaca polja, predstavljaju devedeset posto zna~enja svakog horo-

Uticaj Sunca se, zapravo, i ne ispoljava direktno, ve} indirektno,

Videli smo do sada da je temeljno svojstvo bivstvovanja kre-

nadilazimo sudbinu. Sudbina nas tla~i sve dok ni{ta ne ~inimo

monade se razlikuju kao one koje obrazuju organski, ~ulno vidljivi

Li~nost je toliko integrisana koliko je ~ovek nezavisniji i manje

ni svestan. To se doga|a kada je ne~ija sudbina tako sna`na da

bezli~nih prirodnih doga|anja, koja ~esto nemilosrdno uni{tavaju

po~inje drama svesnog isku{avanja svih suprotnosti i iskustava. U

presudno deluju na zbivanje te individue, na njegovu sudbinu, {to

jeste, nego smo tada samo postali identifikovani s trodimenzionim