Prof. dr DUSAN R. PARAVINA ZASTITA PRAVA RADNIKA I. PRISTUP PITANJU Pojam: »zaStita prava radnika«, u Sirem smislu reéi, obuhvata sve norme vazeceg prava kojima se regulige poloZaj radnika ukljuéu- judi utvrdivanje prava, ostvarivanje i za8titu pa sve do bezuslovnog i pravovremenog obezbedivanja izvr’avanja pravosnaénih sudskih od- luka donetih u radnom sporu. Prava radnika, unutar Sirih sloboda, prava i duznosti éoveka i gradanina, utvrdeni ustavom i u skladu s njim ynerazdvojni su deo i izraz socijalistitkih samoupravnih demokratskih odnosa u kojima se Govek oslobada svake eksploatacije i samovolje i svojim radom stvara uslove za svestrani razvitak i slobodno izrazavanje i za8titu svoje li¢- nosti i za poStovanje ljudskog dostojanstva«'. Slobode i prava radnika utvrdeni ustavom ne, mogu se oduzeti ni ograniviti te im se, u tom smislu, i obezbeduje sudska zastita? Najmarkantnija karakteristika druStveno-ekonomskog, polititkog i pravnog sistema naSe zemlje se sastoji u teZnji da se radniku obez- bedi vladajuci polozaj u udruzenom radu i, preko udruzenog rada kao osnove politiékog sistema socijalistitkog samoupravljanja,? u druStvu. ucelini. U skladu s tim je utvrdeno da se socijalisti¢ko druStveno ure- denje naSe zemlje zasniva na vlasti radnitke Klase i svih radnih ljudi i na odnosima medu Ijudima kao slobodnim i ravnopravnim proizvo- datima i stvaraocima éiji rad sluzi iskljuéivo zadovoljavanju njihovih lignih i zajednitkih potreba. Osnovu ovih odnosa, prema odeljku drugom Osnovnih naéela Ustava SFRJ, éini dru8tveno-ekonomski polozaj radnika koji mu obez- beduje da, radedi sredstvima u dru8tvenoj svojini i odluéujuéi nepo- sredno i ravnopravno s drugim radnicima u udru%enom radu o svim poslovima druStvene reprodukcije u uslovima i odnosima medusobne zavisnosti, odgovornosti i solidarnosti, ostvaruje svoj litni, materijalni i moralni interes i pravo da se koristi rezultatima svog tekuéeg i minu- log rada i tekovinama. op&teg materijalnog i druStvenog napretka, da na toj osnovi 8to potpunije zadovoljava svoje line i drutvene potrebe i da razvija svoje radne i druge stvaralatke sposobnosti. 1 Odeljak peti Osnovnih nagela Ustava SFRJ, »SI. liste, br. 9/74. 2 Ustav SFRIJ, op. cit., él, 203, st. 1. i 4. 3 Detalj Slobodni udruzeni rad, Radnitka Stam- pa, Beograd, 1978, str. 312—315. 111Dr%e¢i se navedenog strateSkog opredeljenja normativnim delom Ustava SFRJ je utvrden celovit sistem osnovnih natela radnog prava koga Cine: naéelo slobode rada; naéelo prava na rad; natelo prava rada sredstvima u dru8tvenoj -svojini, samoupravljanja i samoupravnog ure- divanja medusobnih radnih odnosa; naéelo raspodele prema radu i obezbedenja materijalne i socijalne sigurnosti radnika i njegove po- rodice'; naéelo zaStite na radu ukljuéujuci i pravo na ograniéeno rad- no vreme itd.; natelo neotudivosti i zaStite prava radnika; natelo od- govornosti za povrede ptava i‘ obaveza iz radnog odnosa i naéelo sin- dikalnih sloboda. Kao osnova »za delovanje svih i svakog«, ova su na- éela, ili bi konsekventno realizovana morala biti, temelj i okvir usta- vom utvrdenog stepena jedinstva u polozaju svih nasih radnika i ga- rant ekonomske i Socijalne sigurnosti i stabilnosti radnika. Obzirom na reteno ova se natela preuzimaju, pojmovno i funkcionalno razra- duju, razvijaju i konkretiziju brojnim zakonima i drugim aktima dr- Zave; samoupravnim radnopravnim op&tim aktima i kolektivnim ugo- vorima o radu, a sa ciljem da se ustavnim opredeljenjima pruzi podr- ¥ka, da podsticaj i obezbedi zastita’. U modernim pravnim sistemima se prava radnika ne samo- po- sebno- utvrduju, veé i ostvaruju i za8ticuju’, a zbog toga: a) Sto se prava radnika razlikuju od imovinskih i drugih prava gradana i kvali- fikuju kao: neotudiva, b) Sto se'ostvaruju i Stite pred posebnim orga- nima i po posebnom postupku i c) Sto postoji sklonost pravnog poret- ka da radniku, u odredenim granicama i pod odredenim uslovima, pruZi jacu zastitu nego instituciji u kojoj je zaposlen’. Imajuci reteno na umu pod »zaStitom prava radnika« razumeju se vaze¢cim pravom utvrdene norme o ostvarivanju i zastiti radnicima veé priznatih prava o Gemu ée, zapravo, i biti reti na ovom mestu. Svoje pravo rada sredstvima u druStvenoj svojini koje je »osnova. i izvor celog niza drugih neotudivih ekonomskih, materijalnih i demo- kratskih prava, obaveza i odgovornosti radnog toveka u udruzenom ra- du i druStvu uop8te’, kao i druga prava steéena po osnovu rada pri- dodajuéi im i pravo na ravnopravno i zakonito zasnivanje radnog od- nosa, radnici ostvaruju u osnovnoj organizaciji. Odgovarajuéa prava aktivna vojna lica i gradanska lica na sluzbi u oru%anim snagama ‘ ViSe o tome dr D. Paravina: Socijalna sigurnost i stabilnost radnika pre- ma. novom Ustavu SFRJ, Zbornik Pravnog fakulteta u NiSu (Vanredni broj), 1974, str. 89—97. y 5 Formulacija iz desetog odeljka- Osnovnih naécla. Ustava SFRJ. 6 Vidi: “ Obrazlozenje Nacrta zakona o udruzenom radu, poseban prilog dnevnom listu »Borbac, 28. 4. 1976, str. 3. 7 U naSoj radnopravnoj teoniji’ vidi na pr. dr A. Baltié — dr M. Despo- tovié: Osnovi radnog prava’ Jugoslavije, »Savremena admin, Bed., 1978, str. 304-330; dr. R. PeSié: Radno pravo, »Nautna knjigae, Bgd., 1966, str. 230-241. itd. U stranoj teoriji na pr. G. H. Camerlynck — Gérard Lyon-Caen: Droit du travail, Dalloz, Paris, 1967, str. 57, 286, 291, 575, 9, 11, 14, 538; N. G. Aleksandrov: Sovetskoe trudovoe pravo, »Juridiéeskaja literaturac, Moskva, 1972, str. 505—530. i dr. 5 Sliéno vidi dr N. Tintié: Radno i socijalno pravo, (1), Zeb. »Narodne novine«, 1969, str. 98—105. ° E. Kardelj: Pravci razvoja politikog sistema socijalistitkog samouprav- ljanja, »>Komunist«, Bgd., 1977, str. 112. - . : 112ostvaruju saglasno saveznom zakonu, u skladu sa: prirodom delatno- sti i karakterom oru%anih snaga. O ostvarivanju prava radnika zapo- slenih kod privatnih poslodavaca, u skladu sa najnovijim republitkim i pokrajinskim zakonima o radnim odnosima”, duzan- je da se -stara poslodavac. Dodajmo jo’ da op&ti, generitki ili svodni pojam »osnov- ha organizacija«, kao mesto ostvarivanja prava radnika, obuhvata :os- novnu organizaciju udruzenog rada, organizaciju udruzenog rada bez osnovnih i radmu zajednicu u kojima radnici neposredno utvrduju i ostvaruju svoja prava, duznosti i odgovornosti."" Prema Zakonu o udruzenom radu (él. 181) prava, obaveze i .odgo- vornosti. radnika se ostvaruju u osnovnoj -organizaciji, ako .samouprav- nim sporazumom, u skladu sa zakonom, nije drukéije predvideno. Sa- mim ovim Zakonom, kao izuzetak od pravila, predvideno je da neka svoja prava radnici mogu ostvarivati u delovima osnovne organizacije (radnim jedinicama é1..471), odnosno u Sirim celinama od osnovne or- ganizacije (radna i slozena organizacija — él. 177, st. 4. 15. i . 199). Dakle, po pravilu se i individualna i kolektivna ili zajedniéka prava radnika ostvaruju u osnovnoj organizaciji. © ostvarivanju pojedinaénih prava, obaveza i odgovornosti odlu- éuje radnigki savet, odnosno drugi odgovarajuci organ. (savet: Skole, bolnice, fakulteta). Za odluéivanje o ostvarivanju pojedinaénih prava j-obaveza radnika radnitki savet moze obrazovati komisije kao 3to su npr.. komisija: za radne odnose, struéno obrazovanje i usavrSavanje, stambene poslove, za8titu na radu'i dr. Za razliku od moguénosti obra- zovanje pomenutih komisija, Zakonom 0 udruzenom radu je utvrdena obaveza obrazovanja disciplinske komisije u svakoj osnovnoj organi- zaciji sa zadatkom da odluéuje o odgovornosti zbog povreda radne dis- cipline. U osnovnoj organizaciji u kojoj nije obrazovan radnicki savet, (organizacija do 30 radnika), 0 pravima i obavezama odlutuju svi rad- nici, ako za odluéivanje o pojedinaénim pravima ne obrazuju komisije. Za yazliku od izlo%enih pravila po kojima o pojedinaénim pravi- ma radnika odluéuju kolegijalni organi (radni kolektiv, radnitki savet, komisija), republiékim odnosno pokrajinskim zakonima o radnim od- nosima” je, kao izuzetak od pravila, predvidena moguénost da u hit- nim-i slignim sluajevima o nekim od pojedinaénih prava i obaveza radnika odluéuje inokosni poslovodni organ (direktor i tsl.) ili drugi ovlaéeni raduik ako ga na to ovlaste radnici_samoupravnim. radno- pravnim opstim aktima osnovne organizacije. U izlozenom smislu od- govorni radnik moze biti ovlaséen da odluéuje o: privremenom raspo- redivanju radnika na druge neodgovarajuce poslove u izuzetnim okol- 10 Zakoni su objavijeni u_ sledecim glasilima: »Sl. list SR BiH«, br. 36/77; »Sl, list ‘SR Crne Gores, br, 36/77; »Nar. novine SRHe, br. 20/77; Sl. vesnik SRM, br. 45/77; »Urad.’ list SR Slovenijec, St. 24/77; »Sl. glasnik SR Srbijex, br. 40/77; »Sl. list SAP Kosovoe, br. 47/77; »SI. list SAP Vojvodines, ‘br. 31/77. it Ustav SFRJ — struéno objaSnjenje, »Privredni pregled«, Beograd, 1975, str. 602. 2 Glasila-u kojima su objavijeni zakoni, osim za Hrvatsku, navedena su u_belesci 10. U tom smislu vidi za: BiH él. 101, Crnu Goru él. 110, Hrvatsku (Narodne novine, br. 11/78) &. 91, st. 2. i 3, Makedoniju él. 24, st. 2; Sloveniju . 185, i -Vojvodinu a. 117. 8 Zbornik radova Pravnog fakulteta 113nostima (via sila i sl.); prekovremenom radu; odobravanju plaéenog odsustva; pokretanju prethodnog disciplinskog ‘postupka, privremenom udaljavanju radnika sa radnog mesta, odnosno iz organizacije (suspen- ziji) i sl®. Dabome da u svim ovim’ sluéajevima ovlaSéeni radnik, na osnovu naéela, sadréanih u él, 212, 213, 216, 379, 386, 388. Ustava SFRI i @. 222, 223. i 224. Zakona o udruzenom radu, mora postupati u skla- du sa ‘samoupravnim radnopravnim opétim aktima. Dodajmo jo8 da je odgovorni radnik po vazecim zakonima obavezan da podnosi izvestaje organima osnovne organizacije o koriséenju datih mu ovlaSéenja iu propisanim rokovima. Odluka kojom se reSava o pravu, obavezi ili odgovornosti_rad- nika mora mu se dostaviti u pismenom obliku 1. 181, st. 5. Zakona o-.udruzenom radu), Takva odluka mora sadr%ati pravni osnov, samu izreku o pravu, obavezi ili odgovornosti radnika, obrazlo%enje i uput © pravnom leku. Sam naéin dostavljanja odluka se blize reguli’e re- publigkim (pokrajinskim) zakonima i samoupravnim radnopravnim opétim aktima i to najée8ée tako da se: a) neposredno uruéi radniku ili b) dostavi preporutenom pofiljkom na poslednju radnik adresu poznatu organizaciji ili c) istakne na vidno mesto u organizaciji. Za sluéaj da radnik ne uspe pred nadle%nim organima i na izloze- ni natin ostvariti u potpunosti ili delimiéno svoje pravo njemu stoji na raspolaganju zakonom predvidena moguénost da se za njega iz- bori u radnom sporu pred nadleZnim ‘sudom s tim &to zaStitu prava pred sudom ne moée traziti radnik koji prethodno nije trazio zaStitu prava pred nadleZnim organom u osnovnoj organizaciji, osim ako je ret 0 novéanom potrazivanju (él. 224, st. 2. Zakona o udruzenom radu) II RADNI SPOR . . Konaéna za8tita prava radnika ostvaruje se pred nadleZnim su- dom, po pravilu sudom udruzenog rada, u radnom sporu. Radni spo- rovi.se razlikuju od drugih sporova u kojima se mogu nati gradani kao Sto su pr. gradanskopravni, upravni sporovi. Otuda se ovi sporovi, po pravilu, reguligu zakonodavstvom 0 radu i prougavaju u radnom pravu. Prava stetena na osnovu rada su, izrekom sadrianom u Ustavu SFRJ, kvalifikovana kao neotudiva. Neotudivost i nepovredivost pra- va’na ravnopravnost u zasnivanju radnog odnosa, slobodu rada, pravu na rad, za8titu od nezaposlenosti, jednaku platu za jednak rad, ogra- niteno radno vreme, sindikalne slobode, ‘ijalno osiguranje itd., kao osnovna prava oveka, priznata su i u najirim medunarodnim razme- rama Univerzalnom deklaracijom o pravima Goveka koju su Ujedinje- ne nacije usvojile 10. 12. 1948. god. kao i Medunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Medunarodnim paktom 3 Pojedinosti iz él. 101. Zakona o rad. odnosima SR BiH, ¥ dr A. Baltié — dr M. Despotovié, op. cit. str. 307. 8 Vidi: Ustav SERJ, op. cit, a. 13, 14, 100, st. 2, 155, 159, st. 2. 4 dr, 114o gradanskim i polititkim pravima koje su Ujedinjene nacije usvojile 16, 12. 1966. godine.'* Smisao neotudivosti prava radnika je u tome Sto bi bez njih rad- ni odnos izlgubio svoja osnovna obelezja. Kao takva ova prava nisu arbitrerna (i koncesija drzave) veé su bitna i nepovrediva potreba i zahtev tih odnosa sama po sebi — rerum natura i, u tom smislu, spa- daju u kategoriju »prirodnih prava«". Kao ustavna kvalifikacija neo- tudivost prava steéenih na osnovu rada znati da se ona ni zakonom, niti bilo kojim drugim aktom ili radnjom ne mogu oduzeti ili ogra- nigiti, Isto tako se ni radnik ne moze odre¢i prava stetenih na osnovu rada, kao to ih ne moze ni preneti na nekog drugog. To, medutim, ne iskljuéuje moguénost da radnik slobodno raspolaze ve¢ ostvarenim re- zultatima svoga rada. : Obzirom na istaknuti smisao i znaéaj prava iz radnog odnosa (individualni, kolektivni i opti) njihovo vredanje moze rezultirati svim vrstama u pravu predvidenih odgovornosti (disciplinske, mate- rijalne, administrativno-kaznene ili prekrSajne, privredno-prestupne i kriviéne), a u zavisnosti od toga za koju ili za koliko odgovornosti su se stekli zakonom zahtevani elementi. U skladu s tim radnik ima pra- vo zahtevati za&titu svojih prava pred samoupravnim organima, sudo- vima udruzenog rada i drugim sudovima, kao i pred drugim nadleZ- nim ‘organima, u skladu sa zakonom. § 1. POJAM I VRSTE RADNOG SPORA 1. Pojam radnog spora U nagem danas va%eéem zakonodavstvu o radu, za razliku od ra- g, ne postoji poseban zakon o radnim sporovima, ni celovita iu jednom propisu data definicija radnog spora, Prema nekada’njem Za- konu o re8avanju radnih sporova" radni spor je bio definisan kao spor koji nastaje izmedu radnika ili nameétenika i poslodavea iz radnih odnosa u privatnim, zadrunim i javnim organizacijama i ustanova- ma. Veé ra prvi pogled je jasno da je navedena definicija, a na osno- vu bitno izmenjenog stanja kod nas, danas prevazidena i, kao takva, neodgovarajuca. U skladu sa natelom po kome: »Rad i rezultati rada odreduju matefijalni i drugtveni polo%aj toveka, na osnovu jednakih prava i odgovornosti«® u osnovi je izjednaéen pravni polozaj’ svih zaposlenih lica u na8oj zemlji i sva su ona, obzirom i na to, podvedena pod po- jam vradnike. Institucionalizovani oblici dru8tvene organizacije rada, pa i subjekti sa kojima se radnik moze na¢i u sporu, danas su organi. zacije udruzenog rada i radne zajednice (kao druStveno-pravna lica) 16 Navedeni akti su objavijeni u Arhiva za pravne i dru8tvene nauke, Beo- grad, br. 4/68, str. 636—668, Akt o ratifik, paktova vidi u Sl. listu SFRJ«, br. 7/71. so. U tom smislu vidi dr N. Tintié: Radno i socijalno pravo, (1),. op. sit., str, 99. is »SL. list FNRJe, br. 47/45, Pregiséen tekst 56/46. ® Ustav SFRJ, op. cit., Gl. 11, st. 1. oe 115ili poslodavac (kao fizitka ili gradansko-pravna lica). Danas ogromna vecina na8ih radnika (oko 5,5 miliona®), na osnovu svoga neotudivog prava rada sredstvima u druStvenoj svojini i-samoupravljanja samo- stalno_ureduje svoje medusobne radne odnose samoupravnim radno- pravnim opstim aktima, u skladu sa ustavom, zakonom i naéelima morala socijalisti¢kog samoupravnog dru&tva.” Dodajmo jo’ da su prava radnika, kao predmet moguéeg radnog spora, znatno progirena i produbljena. Obzirom na reteno, a na osnovu dosadaSnjih nauénih saznanja © radnom sporu i analize vazeéeg zakonodavstva o radu, radnopravna teorija je pozvana da utvrdi definiciju radnog spora. Radni spor bi se, u naj8irem smislu reti, mogao definisati kao spor izmedu radnika po. jedinca i osnovne organizacije, odnosno poslodavca ili kao spor izme- du radnika pojedinih delova organizacije, radnika i organa organiza- cije ili radnika organizacije i organa druStveno-politi¢ke zajednice ili, najzad, sindikata i komore odnosno drugog poslodavatkog udruzenja, a povodom povrede individualnih ili kolektivnih prava radnika koga reSavaju zakonom utvrdeni organi i po propisanom postupku Prema tome za nastanak radnog spora je bitno postojanje slede- ¢ih elemenata: a) subjekti ili stranke, odnosno uéesnici u radnom spo- ru, b) povreda zakonom i u skladu's njim priznatih prava ili obaveza iz radnog odnosa kao predmet spora, c) organi zakonom predvideni za reSavanje radnih sporova i d) postupak ili nagin reSavanja radnih sporova. Bez ovih elemenata i to svih zajedno (kumulativno) ne mo%e biti ni samog radnog spora. 2. Vrste radnih sporova U okviru gore datog op8teg pojma i njegovih bitnih elemenata moguce je razlikovati vise vrsta radnih sporova. Diferenciranje radnih Sporova se vr8i prema strankama, odnosno utesnicima u sporu, prema predmetu spora, prema organima za refavanje radnih sporova i prema postupku, odnosno naginu reSavanja radnih sporova. Ukratko, radni sporovi se mogu razlikovati i razlikuju se prema svakom od svojih bitnih elemenata. U praksi, zakonodavstvu i teoriji se najée8ée radni sporovi dele na individualne i kolektivne, dakle, po subjektima, a zbog toga se najée8¢e razlikuju metodi, organi i postupak reSavanja, ovih sporova. Interes za podelu radnih sporova na individualne i kolektiv- ne radne sporove nije bez osnova ni kod nas. Medutim, sude¢i po da- nas vazecem pravu u naoj zemlji Gini se da je znaéajnija podela rad- .,” Vidi Posleratni druStveno-ekonomski razvoj Jugoslavije — Statistitki prikaz, Savezni zavod za Statistiku, Beograd, 1978, str. 30. % Vidi G. 179, st. 2, i €L. 575. Zakona o udruzenom radu. 2 Uporedi él. 203, st. 1. i 4, & 221. i 226, Ustava SFRJ, op. cit; a. 18. i 19. Zakona_o sudovima udruzenog rada, »Sl. list SFRJ«, br. 24/74; €. 220-226. i 636—640. Zakona o udru%enom radu, op. cit; &. 397, st. 6. Zakona o osnovama sistema drzavne uprave i o Saveznom izvr8nom ve¢u i saveznim organima up- rave, »Sl. list ‘SFRJ«, br. 23/78; #1. 1. i 433437. Zakona o parnitnom postupku, »S1. list SFRJ«, br. 4/76. i odgovar. republigke zakone. 116nih sporova na: a) one koji se reSavaju redovnim putem i b) oné-koji—— se nisu mogli resiti redovnim putem. Na osnovu analize vazecih propisa pod radnim sporovima koji se reSavaju redovnim putem mogli bi se smatrati sporovi izmedu za- konom ovlaéenih subjekata, povodom povrede prava ili obaveza iz radnog odnosa, koji se reSavaju pred sudom ili drugim nadleZnim or- ganom u skladu sa zakonom i to redovnim putem.* Zakonom ovlaséeni subjekti ili uéesnici radnog spora se _mogu deliti na obavezne i neobavezne ili eventualne. U_obavezne subjekte spadaju, apstraktno govore¢i, predlagati i protivnik predlaga¢a (pre- ma odredbama zakona o sudovima udruzenog rada), odnosno tuiZi- lac i tuzenik (prema odredbama Zakona 0 parniénom postupku. Kon- kretnije govoredi najée8ée se radni spor vodi izmedu radnika kao pred- lagaéa i organizacije kao protivnika predlagaéa ili obratno, odnosno izmedu radnika kao tuZioca i poslodavca kao tu%enika ili obratno. Me- dutim subjekti radnog spora mogu biti: radnici u osnovnoj organiza- ciji, radnici u drugim osnovnim organizacijama sa kojima je zakljuéen samoupravni sporazum, dru8tveni pravobranilac samoupravljanja, sin- dikat, organ samoupravne radnitke kontrole i skup8tina druStveno-po- litiéke zajednice* Isto tako u radnim sporovima u vezi sa kolektivnim ugovorima o radu subjekti su sindikat na jednoj i privredna komora ili koje drugo poslodavatko udruzenje na drugoj. Ukratko, ko: ée biti subjekti, a ko eventualni uéesnici u radnom sporu zavisi od brojnih okolnosti kao 8to su na pr.: radni odnosi u drustvenom sektoru ili oni u sektoru liéne svojine, za8tita individualnog ili kolektivnog prava rad- nika, da li je u pitanju prethodni pokuSaj za8tite prava pred samou- pravnim organima osnovne organizacije ili konaéna zadtita tih prava pred sudom ili drugim nadleZnim organom itd. Predmet za8tite u radnom sporu moje biti svako dru&tveno-eko- nomsko i drugo samoupravno pravo radnika koje im je priznato zako- nom i na osnovu zakona samoupravnim radnopravnim opstim aktom, kolektivnim ugovorom o radu, odlukom o prijemu, odnosno ugovorom © radu ili re’enjem o postavljenju s tim da se spor reSava redovnim putem. O organima i natinu reSavanja radnih sporova bice nize go- vora. Pod radnim sporovima koji se nisu mogli re8iti redovnim putem (obustave rada) razumeju se sporovi izmedu radnika pojedinih delova organizacije udruzenog rada, odnosno radnika i organa u organizaciji ili radnika u organizaciji i organu dru&tveno-politi¢ke zajednice povo- dom povrede kolektivnih prava radnika, koji se nisu mogli reSiti re- dovnim putem, pri Gijem re¥avanju sindikat ima posebno naglaSenu ulogu uz moguénost angaZovanja i drugih druStveno-polititkih orga- nizacija pa i skup8tine druStveno-polititke zajednice, kod kojih su or- gani nadleZni za reSavanje uslovijeni uéesnicima u sporu i, najzad, ra- di tijeg se reSavanja mogu preduzimati zakonom propisane mere i radnje.* % Vidi izvore i odredbe navedene u beleSci 22, osim odredaba él. 636—640. Zakona o udruzenom radu. % Vidi na pr. él. 180, st. 4. Zakona o udruzenom radu. . % Uporedi sa él, 47, Ustava SFRIJ i él, 636—640. Zakona o udruzenom radu. 117 ——Dakle, kod ove vrste radnih sporova je karakteristiéno: a) da su to kolektivni radni sporovi, b) da se vode povodom povrede kolektiv- nih prava priznatih radnicima, c) da se nisu mogli resiti redovnim pu- tem tj. uz pomoé redovnih pravnih sredstava koja radnicima stoje na raspolaganju za za8titu njihovih prava u organizaciji i izvan nje, d) da je kod ovih sporova posebno naglagena uloga sindikata uz moguénost angaZovanja i drugih druStveno-polititkih organizacija pa i skupStine drutveno politi¢ke zajednice, e) da su organi nadle%ni za regavanje ovih sporova uslovljeni.time da li je povod za spor u organizaciji ili izvan organizacije i f) da se radi reSavanja radnih sporova koji se nisu mogli regiti redovnim putem mogu preduzimati zakonom pro- pisane mere i radnje. § 2. RESAVANJE RADNIH SPOROVA REDOVNIM PUTEM. 1. Uslovi za vodenje radnog spora Da bi se mogao voditi radni spor moraju se ste¢i slede¢i uslovi: a) da je povredeno kolektivno ili individualno pravo ili obaveza iz radnog odnosa, b) da je radnik prethodno pokuSao za8titi svoje pravo podnoSenjem zahteva za njegovu zastitu (prigovora) nadleznom orga- nu u osnovnoj organizaciji i ¢) postovanje zakonom propisanih rokova za pokretanje radnog spora. Tek ako su se stekli navedeni uslovi, i to svi zajedno, moguée je pokrenuti radni spor pred sudom ili drugim nadleZnim organom, u skladu sa zakonom. a)Povreda prava ili obaveze radnika kao predmet radnog spora. I ako radni sporovi u nagem sistemu zasnovanom na vlasti radnitke klase i svih radnih Ijudi, drustvenoj svojini i samoupravijanju_niti imaju niti mogu imati karakter antagonisti¢kih sporova koji proizilaze iz dijametralno suprotnih interesa radnika i kapitalista, oni su ipak moguéi i, verovatno, e jo8 dugo biti. U uslovima postojanja pojava i poku8aja monopolskog raspolaganja sredstvima wu drustvenoj svojini, zloupotreba pozicije { uzurpacija prava radnika dru&tvo ne bi bilo dobar domain ako bi samoupravne odnose prepustilo njihovom. sti- hijnom kretanju i razvoju.* Radi toga je u Osnovna naéela Ustava SFRJ i uneto da radnitka klasa i svi radni ljudi i putem drzavne vla- sti_opSteobaveznim normama obezbeduju socijalistitke drustvene, od- nose, »&tite slobode i prava éoveka i gradanina, socijalistitke samou- Pravne odnose i samoupravna prava radnih ljudi, reSavaju drugtvene sukobe i Stite ustavom utvrdeni poredak«”” Prava i obaveze radnika se utvrduju ustavom, zakonom, razume- juci tu i ratifikovane medunarodne sporazume iz ove oblasti, samou- pravnim radnopravnim op&tim aktima, kolektivnim ugovorima o radu i individualnim ugovorima o radu, odnosno drugim osnovima za zasni- vanje radnog odnosa. Oduzimanje, ograniéavanje ili vredanje na bilo koji nagin tih i tako utvrdenih prava i obaveza jeste i moze biti pred- met radnog spora. * U tom smislu vidi E. Kardelj: Slobodni udruzeni rad, op. cit., str. 309, 7 Osnovna naéela Ustava SFRIJ, op. cit., V/7. : 118\ w b) Prethodni pokugaj zaStite prava u osnovnoj organizaciji. Ka- ‘ko je veé istaknuto, za8titu prava pred sudom ne moze traditi radnik koji prethodno nije trazio za8titu prava pred nadlemim organom u osnovnoj organizaciji, osim ako ostvaruje novéano potrazivanje.* Tim resenjem je, u uslovima samoupravljanja, proces zaStite prava radnika prirodno usmeren prvenstveno na osnovnu organizaciju i njene okvi- te. To bi morao biti najbréi i najsigurniji na¢in da se zastiti ugro- yeno pravo radnika jer iz osnovne organizacije proizlaze i instrumenti (samoupravni radnopravni opsti akti), a tamo su i organi koji mogu pravilno regiti spor” Kao redovno pravno sredstvo za intervenciju protiv prvostepene odluke o pravu ili obavezi radnika donete u osnovnoj organizaciji rad- niku stoji na raspolaganju zahtev za zaStitu prava koji se podnosi or- ganu utvrdenom statutom osnovne organizacije u roku od 30 dana faéunajuei ga od dana prijema prvostepene odluke, odnosno od dana kada je saznao za povredu svoga prava. Na ovom mestu ukazimo, kao Sto je to i ranije cinjeno, na to da je adekvatniji institut. »prigovor« nego »zahtev«, kad je u pitanju zastita povredenog prava kako je to i dosad bilo i kako je i danas u oblasti disciplinske odgovornosti a. 204, st. 5. ZUR-a), prestanka radnog odnosa (él. 219 ZUR-a) i kod ospo- ravanja svakog re’enja kojim se odluéuje o pravima i duznostima rad- nika u drzavnim organima.” U skladu sa privilima iz él. 181. Zakona o udruzenom radu tre- ba otekivati da ¢e o ostvarivanju pojedinatnih prava, obaveza i od- govornosti u prvom stepenu odlutivati komisije radnitkog saveta, a da ée radnitki savet, obzirom na intenciju zal onodavea da se radni Kolektiv osnovne organizacije ne opterecuje pojedinaénim pravima, biti statutom odreden da odlutuje po prigovoru u drugom stepenu, Pravni uéinak prigovora se sastoji i u tome Sto on, po pravilu, zadrzava od izvrSenja prvostepnu odluku, Od retenog pravila zakon poznaje samo nekoliko izuzetaka uslovljenih prirodom ili nu%nom hitnoséu, odnosno neodloznoscu. U tom smislu prigovor ne zadrzava prvostepenu odluku ©: lignom dohotku, privremenom udaljenju sa rada (suspenziji), o pri- yremenom rasporedu na neodgovarajuce radno mesto zbog izuzetnih okolnosti (viga sila i sl.) i o prekovremenom radu u sluéajevima pred- videnim zakonom. Drugostepeni organ je duzan izjasniti se o prigovoru u roku od 30 dana, raéunajuéi od dana podnosenja prigovora. Ako je o zahtevu sadrzanom u prigovoru postignut pismeni sporazum, taj sporazum ima snagu izvrSne isprave. Dodajmo jo$ da radnik, prema &, 222, st. 3. Zakona o- udruzenom radu, ima pravo pri uustvovati raspravijanju zah- teva iznetog u prigovoru i izjasniti se 0 Ginjenicama od znataja za do- nogenje odluke. 28 Zakon 0 udruzenom radu, op. cit., Ul. 224, st. 2, » Vidi dr, B. Blagoev: Radni odnosi u Zakonu o udruzenom radu, Arhiv, Beograd, br. 1/77, str. 42—44. © Argumentaciju za izneto opredeljenje vidi u dr D. Paravina: Radni, od- nosi prema Naertu zakona 0 udruzenom radu, Pravni Zivot, Beograd; br, 6—1/76, ee 46. Vidi @ Zakon o osnovama sistema dréavne uprave, i. 397, st. 1. 119LS Prethodnu -zastitu pred’ nadleZnim organom u svojoj osnovnoj organizaciji radnik moze zahtevati sam, a moze se obratiti za pomoé i posredovanje odredenim organima u organizaciji (osnovna organiza- cija sindikata, samoupravna radni¢ka kontrola) ili izvan organizacije (sindikat, inspekcija rada, drustveni pravobranilac_samoupravljanja). Znagajnu ulogu u zastiti prava radnika ima sindikat. To. se ogle- da, pre svega, u zakonom izriéito utvrdenoj obavezi organa koji re- Sava o prigovoru da pre donogenja odluke zatrayi miSljenje sindikata. Isto tako sindikat moze: zastupati radnika po njegovom zahtevu ili uz njegov pristanak. Ako radnik ne podnese prigovor ili odbije da ga sindikat zastupa, a povredeno je samoupravno pravo uopite, postupak moze pokrenuti i sam sindikat. Novu instituciju naSeg pravnog sistema od koje se mnogo oée- kuje, izmedu ostalog, i u oblasti za8tite prava radnika predstavlja dru- Stveni pravobranilac samoupravljanja. Kao samostalan organ druStve- ne zajednice, on preduzima mere i pravna sredstva i -vr8i druga zako- nom utvrdena prava i dunosti radi ostvarivanja zaStite samouprav- nih. prava radnika, U tom smislu ovaj organ pokreée postupak za zak titu samoupravnih prava radnika po svojoj inicijativi ili na inicijativu radnika, organa samoupravne radniéke kontrole, organizacije udruze- nog rada, drugih samoupravnih organizacija i zajednica itd! Obraéajuéi se organu nadleznom za odlugivanje po prigovoru rad- nik se moze istovremeno obratiti inspekciji rada (radnici u drzavnim organima — upravnoj, inspekciji), kao. organu uprave nadleznom za nadzor nad primenom. propisa o radu. Inspekcija rada ée, ako nade da je povredeno pravo radnika, posredovati kod nadle%nog organa u osnovnoj: organizaciji.. Organ u organizaciji je duzan da se istovremeno izjasni o zahtevu iz prigovora i o posredovanju inspekci i inspekciju rada. izvesti o ishodu u roku od osam dana.” Osim posredo- vanja inspekcija rada ima jo’ jedno znatno moénije sredstvo. Naime, ako ona nade da je konaénom odlukom osnovne organizacije odisled. no. povredeno pravo. radnika, a radnik je poveo radni spor, odloziée Svojim reSenjem. izvrSenje konaéne odluke do donoSenja pravosnazne sudske odluke. I kad ne nade da je otigledno povredeno pravo radnika ona moze, na zahtev radnika, odloziti izvrSenje konaéne odluke o pre- stanku radnog odnosa i o rasporedivanju radnika, do. okonéanja tad. nog spora. Sta vise, Zalba na pomenuta reSenja inspekcije rada ‘ne od. laze njihovo izvrsenje, a protiv konatnih resenja nije dopusten uprav. ni spor ©) Postovanje zakonom: utvrdenih rokova za pokretanje radnih sporova, Radni spor pred sudom, prema. Zakonu o udru%enom radu 224, st. 1) se moze pokrenuti u roku od 30 dana, ratunajuci od ' Q, drustvenom pravobraniocu_samoupravijanja vidi: Ustav SFRJ, op. cit, el. 131; Zakon 9 drustvenom pravobraniocu samoupravijanja, »Sl. list SERI<, br. 36/75 i odgovarajuce republitke, odnosno pokrajinske zakone, re “a ojedinosti iz Zakona za rabotnite odnosi, »Sl. vesnik na SRM«, br. 5/77, él. 104. . *'U izloenom smislu vidi sledeée odredbe zakona_o radnim odnosima: BiH — Gl. 136; Crna Gora — él. 142; Makedonija — él. 104, Srbija — al. 154, Kosovo — a. 151 i Voj. — él. 155, 120dana prijema konaéne odluke, odnosno 30 dana od poslednjeg dana do koga je konaéna odluka morala biti doneSena. Samo za ostvarivanje novéanih potrazivanja, prema Zakonu_o astarelosti potrazivanja (Cl. 19),* rok za pokretanje radnog spora je 3 godine, ratunajuci od dana dospelosti potrazivanja. Ovi rokovi su prekluzivni te se, kao takvi, ne mogu menjati ni voljom subjekata radnog spora, ni voljom suda. Njihovim propu8ta- njem se gubi pravo na sudsku zastitu, a sud je duzan odbaciti predlog za pokretanje radnog spora, odnosno tuzbu podnesenu po isteku za- konom propisanih rokova kao neblagovremene. 2. Sudovi i drugi organi nadlezni za reSavanje radnih sporova i postupaka Ako, dakle, radnik ne uspe prethodnim podnogenjem prigovora zastititi svoje pravo pred nadlesnim organom u osnovnoj organizaciji, odnosno ako se o prigovoru ne donese odluka u zakonskom roku od 30 dana, a Sto ima uéinak negativne odluke (éutanje administracije), on sti¢e pravo da se predlogom, odnosno tuzbom obrati nadleznom sudu i da kroz radni spor konaéno za8titi svoje pravo. ZaStita prava radnika pred sudom je i najznatajniji oblik spoljne zastite. Sudovi su, u skladu sa naéelom izrazenim u 1. 219. Ustava SERJ, nezavisni u vr’enju sudske funkcije i sude na osnovu ustava, zakona i samoupravnih op&tih akata. Pred njima se radnik i organi- zacija (dru8tveno-pravno lice), odnosno radnik i poslodavac, kao spolj- nim, nezavisnim i samostalnim organima, pojavljuju kao potpuno rav- nopravni uéesnici odnosno stranke u.radnom sporu. Za8tita prava rad- nika, prema danas vazecim propisima u na8oj dréavi, obezbeduje se pred sudovima udruzenog rada i drugim sudovima, kao i pred drugim nadleZnim organima, u skladu sa zakonom.® U_jedinstvenom sistemu vlasti i samoupravljanja radnitke klase i svih radnih Ijudi sudsku funk- ciju vr8e redovni sudovi kao. organi drzavne viasti, i samoupravni su- dovi. Samoupravni sudovi se ustanovljavaju kao sudovi udruzenog ra- da,, arbitraze, mirovna veda, izbrani sudovi i kao drugi oblici samo- upravnih sudova.* a) Sudovi udruzenog rada Sudovi udru%enog rada su samostalni druStveni organi koji, kao samoupravni sudovi, vrée sudsku funkciju u granicama svoje nadlez- nosti utvrdene ustavom i zakonom.” Saveznim zakonom. o sudovima udruzenog rada utvrdena su naéela o obrazovanju, nadleznosti i sasta- SI, list SFRJ«,.br, 40/53.i.57/54. % Zakon 0 udruzenom radu, op. cit., él. 220. % Ustav SFRIJ, op, cit., él. 217; £22: 50 ovoj vrsti sudova. detaljnije vidi u- monografiji dr_V. Rajovié: udruzenog rada, izdanje Novinske ustanove Sluzbeni list SFRJ, Beograd, 1975. 121vu sudova udruzenog rada.* Republi¢kim odnosno pokrajinskim zako- nima o sudovima udruzenog rada” blize se ureduju osnivanje, sastav, sediSte, nadle%nost i organizacija.” Sud udruzenog rada, kao sud prvog stepena, osniva se za teri- toriju jedne ili vige opStina ili za teritoriju republike (pokrajine) — opsii sud udruzenog rada. Posebni sudovi udruzenog rada mogu se, u skladu sa zakonom," osnivati za reSavanje sporova o samoupravnim pravima iz pojedinih oblasti dru&tveno-ekonomskih odnosa.” U repub- lici (pokrajini) osniva se sud udrugenog rada drugog stepena kao visi (ujedno i najvi8i) koji odlu¢uje o Zalbama protiv odluka prvostepenih sudova i vr8i druge poslove poverene mu zakonom. Na zajednitkoj sed- nici delegata vi8ih sudova udruzenog rada razmatraju se pitanja od zataja za ujednatavanje sudske prakse ovih sudova. Stvarna nadletnost sudova udrugenog rada, kao Sto je istaknuto, u skladu sa ustavom je utvrdena saveznim i republitkim (pokraj skim) zakonima o sudovima udruZenog rada. Ovi sudovi, izmedu osta- log, odluéuju o zahtevima za zaStitu prava rada sredstvima u drustve- noj svojini, o zakljuéivanju i sprovodenju samoupravnih sporazuma o udruZivanju i medusobnim radnim odnosima, kao i o drugim zakonom odredenim vrstama sporova iz dru’tveno-ekonomskih odnosa.* Konkretnije govoreéi, kad je reé o pojedinatnim pravima i oba- vezama radnika, sudovi udruzenog rada su nadle%ni za reavanje rad- nih sporova o zasnivanju i prestanku radnog odnosa i o svim drugim samoupravnim pravima i obavezama iz medusobnih radnih odnosa radnika u udruzenom radu u organizacijama udruzenog rada i dru- gim drutvenim pravnim licima.” Radnim sporovima se smatraju i sporovi uéesnika prijavljenih na oglas, odnosno konkurs kad pred su- dom pobijaju konaéne odluke o izboru radnika bilo zato Sto izabrani kandidati ne ispunjavaju propisane uslove, bilo zbog bitne povrede postupka.® Ovako jizriéito opredeljenje zakonodavea je nuino zbog toga Sto je ret o kandidatima za zasnivanje radnog odnosa, dakle li- cima izvan radnog odnosa u radnom sporu, ali i zbog potrebe da se obezbedi i za8titi zakonitost u zasnivanju radnog odnosa i ustavom garantovana ravnopravnost i jednakost u svemu tome. Kad je reé o kolektivnim radnim sporovima nastalim povodom zakljutivanja i sprovodenja samoupravnih sporazuma o udruzivanju i medusobnim radnim odnosima podsetimo da je Zakonom o udruze- nom radu utvrdena obaveza po Rojo} su radnici u osnovnoj organiza- ciji u sastavu iste radne organizacije du%ni samoupravnim sporazu- * Vidi @. 226 st. 2. Ustava SFRJ i Zakon o sudovima udru%enog rada, »SI. list SERI«, br. 24/74. ® Zakoni su objavijeni_u slede¢im republitkim (pokrajinskim) sluzbenim glasilima: BiH, 31/74; Crna Gora, 27/75; Hrv., 26/76; Maked., 41/75; Slovenija, 38/74; Srbija, 32/75; Kosovo, 32/76; Vojvodina, 15/75. # Saverni Zakon o sudovima udruzenog rada, op. cit., a. 4. 4 Ustav SERI, dl. 223, st. 2. (poslednja reéenica). ® Zakon 0 sudovima’ socijalnog osiguranja, »Uradni list SR Slov«, &t. 7/77. ® Vidi Ustav SFRJ, op. cit,, dl. 226, # Savemi Zakon 0’ sudovima udruzenog rada, él. 4. 48 Vidi Zakon 0 udruzenom radu, a. 226. 122inom o udrugivanju u radnu organizaciju urediti zajednitke osnove i merila za uredivanje odredenih prava, obaveza i odgovornosti koji pro- iglaze iz zajedniékih interesa. Tako mogu postupiti i radnici osnovnih organizacija u sastavu raznih radnih organizacija, a u okviru iste slo- ene organizacije. Sa ovim osnovima i merilima radnici su du%ni usa- glasiti samoupravne opSte akte kojima se ureduju radni odnosi.* Ukrat- ko, radnopravni samoupravni op8ti akti moraju biti u saglasnosti sa ustavom, zakonom, drustvenim dogovorom, samoupravnim sporazu- mom i statutom, a ne mogu biti u suprotnosti sa na¢elima morala so- cijalisti¢kog samoupravnog druStva, inaée su nezadovoljni i ni8tavi.” ‘Ako radnici u osnovnoj organizaciji ne usklade samoupravne op- &te akte o radnim odnosima sa zajedni¢kim osnovama i merilima za uredivanje odredenih prava i obaveza radnici u toj osnovnoj organi- zaciji i radnici u drugim osnovnim organizacijama sa kojima su za- Kljuéili samoupravni sporazum, druStveni pravobranilac samoupravlja- nja, sindikat, organ samoupravne radnitke kontrole i skupstina dru- Stveno-politiéke zajednice mogu pokrenuti spor pred sudom udruzenog rada radi uskladivanja samoupravnih opstih akata sa zajednitki utvr- denim osnovama i merilima.* Dodajmo jo’ da »sudovi udruzenog rada imaju znaéajnu funkciju i u pogledu vrsenja nadzora nad zakonitoséu akata organizacija udruzenog rada. Naime, kad skupStina druStveno- politike zajednice. obustavi od izvrsenja samoupravni opsti akt od- redene organizacije udruzenog rada koji nije uskladen sa drugim samo- upravnim opstim aktom ili odlukom sa kojom mora biti u skladu, onda odluku o tome da li je taj op8ti akt uskladen ili nije donosi od- govaraju¢i sud udruzenog radac.® Mesna nadletnost suda udruzenog rada u sporovima iz druétve- no-ekonomskih i drugih samoupravnih odnosa (kolektivnim) se odre- uje prema seditu samoupravne organizacije u kojoj, odnosno prema kojoj organizacije udruzenog rada, samoupravne interesne zajednice i druge samoupravne organizacije i zajednice — uéesnici u_ postupku, imaju odnosno vrse samoupravna prava, ako zakonom nije drukéije odredeno, Za radne’ sporove o zasnivanju i prestanku radnog odnosa, kao i o-drugim pravima i obavezama radnika iz medusobnih radnih odnosa u dru&tvenim pravnim licima, pored suda na ¢ijem se podru- &u nalazi sediste dru8tveno-pravnog lica, nadleZan je i sud udruzenog rada na ¢ijem se podruéju obavija poslovanje” Postupak pred sudom udruzenog rada se vodi, po pravilu, pre- ma odredbama Zakona o parniénom postupku," ukoliko odgovaraju prirodi sporova o kojima sud odlucuje i ako nisu suprotne odredbama Zakona o sudovima udru%enog rada.” Kao osnovna su prihvadena na- éela koja se primenjuju i pred redovnim sudom, a koja omoguéuju i 4% Pravila iz G. 180, st. 1, 2. i 3, Zak. o udruzenom radu. Zakon 0 udruzenom radu, El. 179, st. 2, 1. 128. u vezi sa a. 115, st. 4. i 5, €l, 575, 588. 4 598. 4 Uporedi sa Zakonom o udruzenom radu, él. 180, st. 4. 9. Kardelj: Samoupravni udruzeni rad, op. cit., str. 310. % Vidi é. 20. i 21. u vezi sa dl. 18. i 19. savez, Zakona o sudovima udru- zenog rada i @. 39, st. 1. Zak. o udruzenom radu, . ~ "3 Zakon o parniénom postupku je objavijen u »Sl. listu SFRJ«, br. 4/77. 8 Vidi Gl. 13. Zakona o sudovima udruzenog rada. 123obezbeduju pravilnu primenu propisa i donoSenje zakonitih odluka kao Sto su natelo: zakonitosti, javnosti, materijalne istine, nezavisno- sti, ekonomiénosti, kontradiktomosti, usmenosti i neposrednosti, zbor- nosti i dr. Zbog posebne prirode ovih sporova primenjuju se i dva na- ela koja se pred redovnim sudovima ili ne Pprimenjuju ili samo ogra- nigeno primenjuju. Prvo od tih naéela jeste istraino ili inkviziciono nagelo po kome je sud duzan u potpunosti i istinito utvrditi Ginjenice od kojih zavisi Osnovanost zahteva'u sporu ukljuéujuci i one koje subjekti spora nisu izneli ili koje medu njima nisu sporne i izvesti i one dokaze koje ute- snici nisu predlozili, ako je to po oceni suda potrebno radi donoSenja ispravne odluke. Drugo naéelo jeste naéelo oficijelnosti po kome sud nije vezan zahtevom predlagaéa spora i neée uvaziti zahteve subjekata u sporu koji su u suprotnosti sa prinudnim propisima ili naelima mo- rala socijalistitkog samoupravnog dru8tva te ée, nezavisno od tih zah- teva, nastaviti postupak i doneti odluku o spornom odnosu. Prema to- me, jednom pokrenuti postupak sud udru%enog rada vodi po’ sluzbe- noj duznosti. U istom smislu je eventualni sporazum stranaka u spo- ru pred prvostepenim sudom udruzenog rada punovazan, ali tek kad ga sud odobri.® Postupak za zastitu prava. radnika pred sudom udruzenog rada se pokreée predlogom koga podnosi radnik u roku od 30 dana od dana prijema konaéne odluke osnovne organizacije, a po njegovom zahtevu ili pristanku moze ga podneti i sindikat, organ samoupravne radniéke kontrole, drugtveni pravobranilac samoupravljanja i drustveno-politi tka zajednica* DruStveno-polititka zajednica, drugtveni pravobranilac samoupravljanja i statutom sindikata ovlaSena sindikalna organiza- cija mogu pokretati postupak uvek-kad je u pitanju za8tita samouprav- nih prava radnika, a mogu uéestvovati i u postupku koga nisu pokre- nuli ako prijave svoje uéesée. Sud udruzenog rada je duzan obavesta. vati druStvenog pravobranioca samoupravljanja i o postupku koga on nije pokrenuo.® Kad dobije predlog radnika kojim pokreée ‘postupak za zastitu uskraéenog mu, ograniéenog ili na drugi naéin povredenog prava sud udruzenog rada osnovanost zahteva sa materijalno-pravne i formalno pravne strane. Ako sud utvrdi da je radniku uskraéeno ili ograniéeno Pravo priznato mu na osnovu zakona ili samoupravnog opsteg akta Ponisti ée konaénu odluku i naloziti osnovnoj organizaciji da omoguéi radniku realizaciju prava. Zbog povrede postupka sud ée ponistiti od- luku osnovne organizacije ako utvrdi da je ta povreda bitno uticala na njeno donogenje. Sud udruzenog rada je ovlaséen da u izreci svoje odluke uredi sporni odnos o kojem izmedu uéesnika nije postignuta saglasnost ako je predmet spora, izmedu ostalog, zakljugivanje sprovodenje samo- upravnog sporazuma o udruzivanju u organizaciju ili koje drugo samo- * Izlozeno istra%no naéelo i natelo ofiicijelnosti uporedi sa odredbama EL, 28. i 32. Zak. o sudovima udrugenog rada. * Z. Lenac: Zastita prava radnika iz radnog odnosa, objavijeno u zborniku »Radni odnosi u teoriji i praksi«, Pravni fakultet u Zagrebu, 1978, str. 147. i dr. * Zakon o sudovima udruzenog rada, él. 23, st. 5, 24, st. 2. 1 25. 124upravno pravo ili duznost radnika koje se, prema ustavu i zakonu, ureduju samoupravnim optim aktom. Ovakva odluka suda udruzenog rada zamenjuje, odnosno dopunjava samoupravni op&ti akt. Prema tome, zadatak je suda udruzenog rada ne samo da primenjuje i tumati propise, veé i'da stvara samoupravne op%te akte i na taj natin raz vija samoupravno radno pravo i samoupravijanje uop8te. Protiv pra- vosnazne odluke suda udru%enog rada kojom se ureduje sporni sam upravni odnos, posto ona zamenjuje ili dopunjava samoupravni op8ti akt (i upravo zbog toga), moze se pokrenuti postupak pred ustavnim sudom radi ocene njene ustavnosti odnosno zakonitosti.* Protiv prvostepene odluke suda udruzenog rada moze se izjaviti zalba drugostepenom sudu u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke. Zalba zadrzava odluku od izvrSenja. Ako je u pitanju primena prinudnih propisa ili natela morala socijalistitkog samoupravnog dru- Stva drugostepeni sud udruzenog rada ispituje oZalbenu odluku u ce- lini nezavisno od toga u kome je delu Zalbom napadnuta.” Zastita prava radnika pred drugim sudovima ili drugim nadlez- nim organima, u skladu sa _zakonom, takode se obezbeduje. Osim su- dova udruzenog rada, odredene nadle%nosti u re’avanju radnih sporo- va imaju redovni sudovi (opSte nadleZnosti i privredni_sudovi) i ustav- ni sudovi. Od vansudskih organa, osim veé pomenutih, za8tita prava radnika se,-u skladu sa zakonom, obezbeduje i pred skup8tinama dru- Stveno-polititkih zajednica, samoupravnih interesnih zajednica, odno- sno njihovih organa, kao i pred arbitraznim vecima za radne sporove itd. b) Redovni sudovi Do najnovije ustavne reforme iz 1974. godine kojom su uvedeni sudovi udruzenog rada sa ovla8éenjem da, izmedu ostalog, reavaju sporove iz medusobnih radnih odnosa radnika u druStveno-pravnim licima sve radne sporove su reSavali redovni sudovi opSte nadle%no- sti, Danas u nadle%nost redovnih sudova spada samo re8avanje rad- nih sporova izmedu radnika i privatnih poslodavaca (fiziékih ili_gra- dansko-pravnih lica). Ti se sporovi raspravljaju po odredbama Zakona © parniénom postupku modifikovanom u nu%noj meri. Modifikacije sadrzane u glavi dvadeset sedmoj pomenutog Zakona (postupak u par- nicama iz radnog odnosa), izmedu ostalog, respektuju natelo hitnosti u re’avanju radnih sporova. Isto tako u toku trajanja radnog spora sud moze i po slu%benoj du%nosti odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvrsnom postupku radi spreéavanja nasilnog postupa- nja ili radi otklanjanja nenadoknadive &tete. Protiv ovog regenja nije dopustena posebna Zalba. U presudi kojom nala%e izvrSenje neke &&- nidbe, prema navedenom Zakonu, sud ¢e ‘odredeiti rok.od osam dana za njeno izvréenje. Rok za podnogenje Zalbe protiv prvostepene pre- sude je takode osam dana* % Uporedi sa pravilima sadréanim u saveznom Zakonu o sudovima udru- Zenog rada, op. cit,, él. 34. i 38. Vidi savezni Zakon 6 sudovima udruzenog rada, op. cit. Gl. 35. i 37. 88 Zakon o parniénom postupku, »SL. list SFRI«, br. 4/77, 125Izuzetno od pravila po kome sud udruzenog rada raspravlja spo- rove iz medusobnih radnih odnosa radnika u dru&tveno-pravnim lici- ma redovni (privredni) sud reava i radne sporove radnika Gije su or- ganizacije udruzenog rada u steéajnom postupku (él. 36, t. 2. Zakona o redovnim sudovima). Najzad, odluke sudova udruzenog rada koje su podobne za sud- sko izvrSenje, izvravaju redovni sudovi po pravilima izvr’nog postup- ka. IzvrSavanje ostalih odluka obezbeduje skupStina op8tine primenju- juci, u tom cilju, mere predvidene ustavom i zakonom” Medutim, u odnosima izmedu redovnih sudova i sudova udru- zenog rada bilo je i danas ima dosta nedoumica. Tako je bilo, a mozda isada ima, misljenja da radne sporove o naknadi Stete (koju radnik prigini organizaciji ili trecem licu, odnosno pretrpi na radu), i ako ih vode radnici u udruzenom radu, i dalje treba da raspravijaju redovni sudovi opSte nadle%nosti© S druge strane ima pokuSaja da se i spo- rovi izmedu radnika i privatnih poslodavaca stave u nadle%nost sudo- va udruzenog rada." Cini se da posle dono&enja Zakona o udruzenom radu i Zakona o parniénom postupku ovim nedoumicima, posmatrano de lege lata, nema mesta jer prvi Zakon izritito upucuje i organizaciju i radnika na sud udruzenog rada radi realizacije naknade Stete,* kao Sto i drugi radne sporove izmedu radnika i privatnih poslodavaca izri- &ito stavlja u nadleZnost redovnih sudova.* Jos dva-veoma znaéajna pitanja su sporna u odnosima ‘izmedu redovnih i sudova udruzenog rada, pa i povodom zastite prava radnika. Prvo pitanje se tiée moguénosti pobijanja pravosnaznih odluka sudova udru%enog rada putem vanrednih pravnih lekova pred redovnim sudo- vima, a drugo sastava zajednitke sednice delegata republitkih i pokra- jinskih sudova udruzenog rada, odnosno obezbedivanja jedinstva sud- ske prakse. . Po miéljenju Saveznog suda koje polazi od él. 233, st. 3. Ustava SERJ koji glasi: »Zakonom se odreduje pod kojim: se uslovima odluka samoupravnog suda moe pobijati i kod redovnog suda i ureduje se izvrSenje ovih odluka«, moguéno je da se pred Saveznim sudom pobi- jaju pravosnaine odluke sudova udruzenog rada kad su u pitanju sa- vezni propisi. Suprotno iznetom predsednici sudova udruzenog rada tvrde, takode se pozivajuéi na ustav, da Zakon o udruzenom radu »pot- puno jasno i nedvosmisleno poverava izvr’avanje sudske funkcije u sporovima koji nastanu iz samoupravnih odnosa samo samoupravnim sudovima i na taj natin iskljuéuje bilo kakvu ingerenciju redovnih su- dova u sudskom odluéivanju u pogledu te vrste sporova, pa bilo da se radi o redovnom postupku ili postupku na osnovu vanrednih pravnih sredstava«. ® Vidi él. 54, savemog Zakona o sudovima udruzenog rada. ©U tom’ smislu vidi M. Kovatevié — M. Matovié: Zbirka propisa o su- dovima udruzenog rada i druStvenom pravobraniocu samoupravljanja. »Privred- na Stampac, Bed., 1975, str, 23—25. ‘ Vidi Zakon 0’ osnivanju, nadleZnosti i sastavu sudova udru%enog rada, »SI. list SR BiH«, br, 31/74, él. 36. i Z. Lenac: ZaStita prava radnika iz radnog odnosa, op. cit., str. 144. Zakon’o udruzenom radu, op. cit., #1. 207. i 208, ‘ Zakon o parniénom postupku, op. cit., él. 1. 1 433-437. 126Sligna razila%enja postoje i u pogledu drugog pitanja. Savezni sud smatra da u zajednitkoj sednici sudova udruzenog rada treba da uéestvuje i Savezni sud »koji bi bio jedino ovlaéen za zauzimanje na- &elnih stavova, znatajnih za primenu saveznih propisac. Na drugoj strani predstavnici republiékih i pokrajinskih sudova udruzenog rada stoje na stanovigtu da oni mogu samostalno zauzimati naéelne stavove u pogledu svih pitanja znaéajnih za ujednatavanje svoje sudske prakse. . Nema sumnje da su izlo%ena pitanja delikatna i pravno, i polit &ki'pa ih je u toliko potrebnije svestrano proutiti i adekvatno retiti. Ovo is toga 8to sudsku funkciju u jedinstvenom sistemu vlasti i samo- upravljanja vr’e i redovni i samoupravni sudovi,© a jedinstvo sistema vlasti_i samoupravijanja nu%no podrazumeva i odredenu-meru jedin- stva u za8titi prava, odnosno u delovanju sudskog sistema. Medutim, samo postojanje navedenih razlika upucuje na zakljuéak “da -sada&nji zakonodavno-pravni. sistem nije dograden — ni na nivou. Federacije, nina nivou republika i pokrajina. : Na nivou Federacije, kao to je poznato, suda udruzenog rada nemamo,. a postojece institucije u okviru redovnih- sudova (Savezni sud (Zajedniéka sednica) za sada nemaju nikakvih ovlaScenja odno- su na‘odluke sudova udruzenog rada. S druge strane i jedni i drugi sudovi primenjuju odredene savezne propise i reSavaju_o odredenim pitanjima u kojima svakako treba objedinavati i uskladivati_stavove, odnosno praksu. Na republitkom nivou. je samo Ustavom Slovenije predvidena moguénost zajednitke sednice Vrhovnog suda Slovenije i samoupravnih sudova koji konatno odluéuju o pojedinim stvarima, na kojoj ovi sudovi zauzimaju »nagelna pravna mi8ljenja o pitanjima znaéajnim za jednako primenjivanje zakona i drugih propisae. Na osnovu izlozenog i u naoj teoriji je izneto mi8ljenje po kome bi se mogla uvesti vanredna pravna sredstva na konaéne odluke sudova udruzenog rada kao Sto su: zahtev za preispitivanje- pravosnaznih od- luka i zahtev za ‘titu_zakonitosti. ReSavanje po tim sredstvima bi se moglo poveriti ili nekim novim institucijama na nivou pokrajine, republike i Federacije ili vrhovnim sudovima u federalnim jedinicama odnosno Saveznom sudu tako preorganizovanim da ukljuée i ovu mo- guénost, Ukoliko ne bi bilo prihvatljivo uvodenje vanrednih pravnih sredstava korisno bi bilo obezbediti odgovarajuce institucije, kao Sto Si zajednitka sednica i sliéno, preko kojih bi se postiglo ono éega sada nema, a &to bi nam trebalo — da u odredenoj meri objedinjavaju sta- vove i jednih i drugih sudova jer je u pitanju jedinstvo dru8tveno- -pravne zagtite. Tako bi se i nova institucija suda udruzenog rada, pre- ma istom miéljenju, dogradila i adekvatnije uklopila u celokupni si- stem nageg dru&tva.* “ © izlo%enim razila%enjima vidi_u Izve8taju o radu Saveznog suda i povo- dom njega satinjenoj Informaciji_predsednika republitkih i pokrajinskih sudova Cae rada razmatrane na Odboru Saveznog veca Skupétine Jugoslavije 6 Ustav SFRJ, op. cit., &. 217. & Vidi prof. dr M. Berovié: Redovni i samoupravni sudovi i sudovi bez parnitenja, »Politika«, Bed, 6. i 6. II 1978. 127c) Ustavni sudovi Znagajnu ulogu u zastiti pojedinatnih i kolektivnih prava rad- nika u nagem sistemu imaju i ustavni sudovi. Svoje medusobne radne odnose uspostavljene u zajednitkom radu druStvenim sredstvima u osnovnoj organizaciji, odnosno u.radnoj zajednici, a na osnovu i u okviru svojih samoupravnih prava radnici ureduju samoupravnim radnopravnim aktima. Medutim, ne sme se gubiti iz vida da ti akti moraju biti u skladu sa ustavom i zakonom i da ne mogu biti u su- protnosti sa_naéelima morala socijalistiékog samoupravnog dru’tva bez kojih uslova se imaju: smatrati nedozvoljenim i, u skladu s tim, niStavim.” Nuno je jo’ podvuci da je odnos radnopravnih samouprav- nih -op&tih: akata sa zakonom znatno prisniji od odnosa izmedu zakona i-drugih samoupravnih opstih akata kojima se ne reguligu (ili u koliko se njima ne regulisu) medusobni radni odnosi. Ovo stoga sto je za druge samoupravne op&te akte dovoljno da nisu u suprotnosti sa za- konom dok radnopravni samoupravni op8ti akt po izreci zakonodavca »mora biti u.skladu i sa zakonom«.* U okviru navedenih ustavom i zakonom utvrdenih granica, pre- ma tome, imaju se kretati i radnici u dru&tveno-pravnim licima prili- kom donogenja radnopravnih samoupravnih op&tih akata i ustavni.su- dovi u ocenjivanju saglasnosti’ tih akata sa ustavom i zakonom.® Za ocenu_saglasnosti radnopravnih samoupravnih op&tih akata sa Usta- vom SFRJ i saveznim zakonom za -tije su izvr$enje odgovorni savezni organi nadleZan je Ustavni sud Jugoslavije, a u svim drugim sluéaje- vima odgovarajuéi ustavni sud republike odnosno pokrajine. Prema gotovo svim dosad vr’enim analizama i javno saop&tenim ocenama u nagim samoupravnim opstim aktima i dalje se nalaze re- Senja kojima se naru8avaju samoupravni odnosi i prava, unose sitno- sopsivenitki interesi i grupnosvojinski odnosi, ispoljavaju birokratske tendencije i sl. Ocene o raspodeli litnih dohodaka takode nisu pozi- tivne. Raspodela se Gesto tretira kao neko usko tekuée pitanje, a ne kao stratesko pitanje socijalisti¢kog sistema i poloZaja toveka u na- Sem dru&tvu. »Kaze se da suviSe mnogo, mislim da to i praksa potvr- duje, prava éoveka danas zavise od toga gde radi, a mnogo manje od toga kako on litno radi i kakve stvaralatke rezultate daje, a to ‘si- gurno nije ustavna pozicija«.” Ocenjujuci ustavnost i zakonitost samoupravnih radnopravnih op&tih akata ustavni sudovi su pozvani da odstranjuju iz njih ‘sve one sadraje koji nisu uw skladu sa ustavom i zakonom i na taj nagin zna- &ajno doprinose razvoju i samoupravljanja i samoupravnog radnog prava. Tim putem idu¢i znatajno se doprinosi i za8titi konkretnih po- § Vidi Ustav SERJ, op. cit, él. 13, 14, 206, st. 2, 207, st. 2. kao-i Zakon o udruzenom radu, op. cit, &. 161, 179, st. 1.4 2, &. 575, 588. 1 598, st. 1. 1 64 Witt Zakon 0 udruzenom rad, op. cit, A. 179, st. 3. u vert sa st. 1. 4 a. 161, st. 1. ® Vidi Ustav SFRJ, op. cit., él. 205—208. i 375, st. 1, t. 4. a % Dr Mijat Sukovié, predsednik Ustavnog suda Crne Gore, na savetovanju ustavnih sudova u Beogradu, aprila 1978 (citirano po izveStaju dnevnog lista »Politikac, od 17. 4. 78). : 128jedinaénih i kolektivnih prava radnika obzirom na pravni i moralni arakter odluka ustavnih sudova, kao i obzirom na @injenicu’ da se te odluke -objavijuju u sluzbenom glasilu odgovarajuée dru8tveno-po- litiéke zajednice i tako bivaju dostupne najgiroj javnosti. Inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakoni- tosti_samoupravnog opSteg akta mogu: dati razni subjekti ukljutujudi i radnika pojedinca. Sam postupak najée8ée pokrece skupétina dru- Stveno-politi¢ke. zajednice koja je obustavila od izvrsenja samoupravni op&ti akt, a mogu. ga pokrenuti i drugi ustavom ovla8¢eni subjekti,” kao i sam ustavni sud po sopstvenoj inicijativi. Podsetimo jo da je svaki organ koji odluéuje o pojedinaénim stvarima, a smatra da samo- upravni, radnopravni op§ti akt na osnovu koga odlutuje nije u sagla- snosti sa ustavom ili zakonom, duzan pokrenuti postupak pred ustav- nim sudom.” Ako ustavni sud utvrdi da samoupravni opti akt ili pojedine nje- gove odredbe nisu-u skladu sa ustavom iil zakonom on ée ih, a u zavi- snosti od-konkretnih okolnosti, poni&titi ili ukinuti® Odluka ustavnog suda o ukidanju samoupravnog opsteg akta ima isto dejstvo i u pogle- du pojedinaénih akata donesenih na osnovu ukinutog samoupravnog opgteg akta kojim se vredaju ustavom ili za&konom priznata prava. Od- govarajuée dejstvo ima i odluka o ponistavanju samoupravnog radno- pravnog opsteg akta. Radnik kome je povredeno pravo konaénim ili pravosna%nim po- jedinaénim aktom donesenim na osnovu samoupravnog op%teg akta za koga je odlukom ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ima pravo da tra%i od nadle%nog organa izmenu tog akta. Predlog za izmenu. pojedinatnog. akta se moze podneti u roku od Sest meseci od dana objavijivanja odluke ustavnog suda u sluzbenom glasilu odgovarajuée drustveno-politiéke Zajednice, ako od dostavljanja pojedinaénog akta do dono%enja odluke ustavnog suda nije proteklo vise od jedne godine. Ako se utvrdi da se izmenom _po- jedinaénog konaénog ili pravosnaznog akta ne mogu otkloniti posledi- ce ustavni sud mofe odrediti da se one otklone povra¢ajem u pr &nje stanje, naknadom &tete ili pak na neki drugi odgovarajuéi naéin. Od vansudskih organa, osim veé pomenutih, za8tita prava rad- nika se, obezbeduje pred skupStinama drustveno-politiékih i samou- pravnih ‘interesnih zajednica, odnosno njihovim organima, pred arbi- traznim ve¢ima za radne sporove itd. d) Arbitraze i drugi organi Skup&tina opStine ili, izuzetno druge druStveno-polititke zajed- nice kad je to zakonom predvideno, u ostvarivanju drustvene zastite samoupravnih prava radnika i dru8tvene svojine, preduzima zakonom W Vidi Ustav SFRJ, op. cit, &. 387. i odgovarajuée odredbe republitkih’i pokrajinskih ustava, 2 Vidi Ustav SFRJ, op. cit., El. 207, st. 4 33 Uporedi sa El. 385. Ustava SFRJ. % Sligno iznetom vidi dr S. Popovié: Samoupravno pravo, izdanje Pravnog fak, u Nigu, 1978, str. 357. 9 Zbornik radova Pravnog fakulteta 129predvidene privremene mere ako su u organizaciji udruzenog rada bitno poremedeni samoupravni odnosi. Smatra se da su bitno pore- meéeni samoupravni odnosi, izmedu ostalog, i ako nije obezbedeno da radnici u organizaciji neposredno i ravnopravno ureduju i ostva- ruju medusobne radne odnose, ako se u propisanom roku ne donese radnopravni samoupravni opéti akt itd. Nadzor nad zakonitoSéu rada radnih organizacija i drugih samo- upravnih organizacija i zajednica, ako zakonom nije drukéije odrede- no, vr8i nadle%ni organ skupStine op8tine na éijem podrugju se nalazi sedi8te organizacije. Pod ovim nadzorom se razume nadzor nad sagla- sno&éu samoupravnih op&tih akata sa ustavom, zakonom i visim samo- upravnim opStim aktom. Ako je poslovodni organ obustavio od izvr- Senja samoupravni op&ti akt zbog nesaglasnosti sa visim pravnim ak- tom duzan je o tome obavestiti skupStinu opStine, a ova u roku od 30 dana isti akt razmotriti i doneti reSenjé i u roku od daljih 8 dana pokrenuti postupak pred ustavnim sudom ako je u pitanju nesaglasnost sa ustavom ili zakonom, odnosno pred sudom udruzenog rada ako je ret o nesaglasnosti sa vi8im samoupravnim op’tim aktom. PropuSta- nje zakonom utvrdenih rokova od strane skupStine op&tine ima za posledicu to da se obustavljeni samoupravni op&ti akt moe prime- njivati® Zastita polofaja i prava na&gih radnika privremeno zaposlenih u inostranstvu se obezbeduje u skladu sa natelom jedinstvenog istu- panja prema inostranstvu. Tu zastitu sprovode nadieZni savezni i re- publigki odnosno pokrajinski organi uprave i savezne i republitke od- nosno pokrajinske organizacije, organizacije udruzenog rada, samou- pravne interesne zajednice i druge samoupravne organizacije i zajed- nice — neposredno ili u saradnji sa druStveno-politiékim i drugim or- ganizacijama. Pred organima samoupravnih interesnih zajednica se takode os- tvaruju i &tite znaéajni kompleksi prava radnika kao Sto su oni sa podrugja zapogljavanja, socijalnog osiguranja, stanovanja, detije za- Stite i dr. Arbitragna veca su posebni organi pred kojima se reSavaju ili mogu_reSavati i individualni i kolektivni-radni sporovi redovnim pu- tem. Prema danas va%e¢éem zakonodavstvu o radu arbitrazna veda za regavanje kolektivnih radnih sporova izmedu sindikata i privredene ko- more odnosno drugog poslodavatkog udruzenja, a povodom zakljuti- vanja ili izmena odnosno dopuna kolektivnih ugovora o radu, kao oba- vezni organi su predvidena zakonima o radnim odnosima Bosne i Her- cegovine i Slovenije. - Ta veéa su sastavljena od po tri Elana (arbitra) i tri zamenika. Po jednog @lana i zamenika imenuju: izvr8ni savet dru&tveno-politi- éke zajednice za tiju teritoriju vazi kolektivni ugovor o radu, odgova- rajuéi sindikat i komora, Na zahtev jedne od ugovornih strana o spor- nim pitanjima reSava arbitrazno veée. Odluka ovog veéa zamenjuje ili dopunjava kolektivni ugovor o radu. U drugim republikama i pokra- % Vidi Zakon o udruzenom radu, ti. 616—638. i 641—647, 130jinama kolektivnim ugovorima o radu se utvrduju naéin obrazovanja arbitraze i postupak reSavanja kolektivnih radnih sporova izmedu sin- dikata i komore, odnosno drugog poslodavatkog udruzenja.* Pored ovih arbitraznih veca doskora smo, istina samo u Srbiji, imali i arbi- trae za reSavanje individualnih radnih sporova kojima se radnik mo- gao, ako je hteo, obratiti pre pokretanja spora pred nadleZnim sudom, a rokovi za pokretanje spora pred sudom su za to vreme mirovali.” 3. IzvrSavanje pravosnainih sudskih odluka donesenih u radnim sporovima Poslednju etapu na putu ostvarivanja i za8tite prava radnika predstavlja obezbedenje bezuslovnog i bezizuzetnog izvr’avanja pravo- sna%nih sudskih odluka donesenih u radnim. sporovima. Tek bezuslov- nim izvrSavanjem ovih odluka definitivno se obezbeduje ostvarivanje i za8tita vazecim propisima priznatih prava radnika i obratno, bez tog uslova sve dosad reteno gubi svoj smisao i svrhu. Obzirom na reéeno u_ civilizovanom svetu je veé odavno obezbeden visok autoritet i bezu- slovno postovanje sudskih odluka od svih i svakog. U naSoj novijoj praksi ili preciznije krajem Sezdesetih i poéet- kom sedamdesetih godina masovnije su se ispoljile teXko¢e bas u izvr- Savanju pravosnaznih sudskih odluka donesenih u radnim sporovima, posebno onih o reintegraciji radnika. Takvom stanju stvari po svemu sudedi, izmedu ostalog, znaéajno su doprinela neprecizna zakonska raz- granigenja obaveza i ovlaSéenja izmedu organa samoupravljanja i ru- kovodecih Ijudi u radnim organizacijama. Isto tako se Gini da su-neiz- vrgavanju ovih odluka pogodovale blage i neadekvatne sankcije. Posle- dice su bile izuzetno ozbiljne. Radnik je ostajao bez svojih prava i ako su mu u tome zastitu prudile najviSe sudske instance. U takvim slué: jevima umesto zakona carovala je svemo¢na samovolja nanoseci oz- biljnu Stetu Gitavom sistemu zaStite ustavnosti i zakonitosti na naj- osetljivijem terenu vredajuci osnovne interese na’eg soci druStva u celini. Izlozeno stanje, de lege lata, znatno je popravljeno. Zakonom je izriito precizirano da je pravosnaznu’ sudsku odluku donesenu u rad- nom sporu duzan da izvréi poslovodni organ ili ovla8éeni radnik u os- novnoj organizaciji i to u roku od 15 dana od dana dostavljanja sud- ske odluke, ako u samoj odluci nije odreden drugi' rok. Ako poslovod- ni organ ili ovlaSéeni radnik u osnovnoj organizaciji ne izvrsi pravo- snaznu sudsku odluku u navedenom roku éini tezu povredu radne oba- veze. Kvalifikujuéi neizvrSavanje pravosnaéne sudske odluke kojom se obezbeduje zaStita prava radnika kao povredu -radne« obaveze, i: to - 1% »§l.list SR “BiH, -br. 36/77, él. 117.-i »Uradni list SR Sle, “St. .24/77, 1, 198, Vidi i Dru&tveni dogovor o uskladivanju prava i obaveza radnika zaposle- nih. kod -radnih ljudi koji samostalno obavijaju delatnost im radom_sred- stvima wu svojini gradana i kod gradanskih*pravnih lica i fiziékih lica, »SI. list SFRJ«, br. 43/76, dl. 18. , ne i- a * : 7 Zakon-‘o: pravima. i-obavezama yradnika u SR Srbijec, br. 18/74, e. 149. i 150. udruzenom. radu, »SL- glasnik ° . 131teZe, zakonodavac stavlja do znanja odgovornom pojedincu u osnov- noj organizaciji i svima drugim da mu se za takvo ponaSanje moze izreéi svaka disciplinska kazna predvidena za teu povredu, pa i isklju- éenje iz organizacije. Dalje, neizvrSavanje pravosnazne sudske odluke donesene u postupku za za8titu prava radnika u gore navedenom za- konom odredenom roku se kvalifikuje i kao prekr8aj za koji ce se kaz- niti organizacija novéanom kaznom do 50.000 dinara, a odgovorno lice u organizaciji takode novéanom kaznom do 10.000 dinara.* Na kraju, dodajmo jo8 da je od 1973. godine neizvrSavanje pravo- snaéne sudske odluke kojom je odluéeno o vra¢anju radnika na rad (reintegraciji) kvalifikovano i kao kriviéno delo. Za to delo sluzbeno ili odgovorno lice ée se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.” Rezimirajmo. Prema sada’njem stanju u naSem zakonodavstvu preci- zno je odredeno odgovorno lice koje je du%no izvrsiti pravosnaznu sudsku odluku o zagtiti prava radnika, rokovi u kojima se odluka mora izvrsiti i sankcije disciplinske, administrativno-kaznene pa i kri- viéne. Osnovano je verovati da ¢e izlo%eno i u praksi rezultirati sigur- nijom i potpunijom za8titom prava radnika. Medutim, za sigurnije i celovitije zakljuéivanje 0 stanju stvari u praksi bila bi neophodna ana- litiéka ‘istra%ivanja, permanenina i zasnovana na odgovarajuéoj- naué- noj metodologiji. Ako i uz sve reéeno pravosnaina cudska odluka o zastiti_prava radnika ostane neizvr’ena radniku je omoguéeno da njeno prinudno izvrSenje zahteva od suda. Naime, prema saveznom Zakonu o sudovi- ma udruzenog rada odluke ovih sudova, podobne za sudsko izvr¥enje, izvr8avaju redovni sudovi po pravilima izvr$nog postupka. Izvréenje ostalih odluka sudova udruzenog rada (nepodobnih za sudsko izvr8e- nje) obezbeduje nadlezna opstinska skupStina primenjujuci mere pred- videne ustavom i zakonom.” Za_sudsko izvr¥enje su podobne one odluke sudova udruzenog rada kojima se nalaze neka éinidba kao na pr.: da se plati odredeni novéani iznos, da trpi ostvarenje nekog prava uéesnika u sporu, da se omoguéi u organizaciji vra¢anje na rad radnika sa kojim je nezakonito raskinut radni odnos. Procesno-pravno posmatrano odluka suda udru- Zenog rada postaje podobna za prinudno izvrsenje istekom roka odre- denog za dobrovoljno izvrgenje nalozene inidbe (istekom_paricionog roka). Kao izvréni naslov mote sluviti odluka suda udruzenog rada snabdevenog klauzulom izvrsnosti. Tu klauzulu stavlja prvostepeni (os- novni) sud udruzenog rada# ™ Izlogeno uporedi sa Zakonom o udruzenom radu, op. cit., &. 225, u vezi sa él. 198. i Ul. 652, st. 1, t. 8 ist. 2. . ® Vidi biv8i Krivitni zakonik, 1. 198a. i sada vave¢i Krivitni zakon SFRJ, »S1. list SFRJ«, br, 36/77, a, 197, kao i odgovarajuée odredbe republitkih i po- krajinskih krivitnih zakona i to svih. ® Zakon o sudovima udruzenog rada, »SI. list SFRJ«, br. 24/74, el. 54.° § U izloZenom smislu vidi i M. Kovatevi¢ — M. Matovié: Zbirka propisa © sudovima udruzenog rada i drugivenom pravobraniocu samoupravljanja sa komentarom, op. cit., sir. 53, 132§ 3, RESAVANJE SPOROVA KOJI SE NISU MOGLIi RESITI REDOVNIM PUTEM (OBUSTAVE RADA) 1. Opiti pogled U na’em najnovijem radnom pravu, izgradenom na_naéelima Ustava SFR Jugoslavije iz 1974. godine, poseban teorijski i praktitni mataj za medusobno diferenciranje radnih sporova dobio je natin njihovog reSavanja. Po tom kriterijumu, kako je ve¢ ukazano (vidi gore § 1), svi se radni sporovi dele na one koji se reSavaju redovnim putem i one sa kojima to nije sluéaj. O radnim sporovima (individual- nim i kolektivnim) koji se re’avaju redovnim putem (pred zakonom predvidenim vansudskim i sudskim organima i po propisanom postup- ku) veé je bilo rezi.2 Pod ovim naslovom, u osnovi preuzetom iz, Zako- na o udruzenom radu (deo éetvrti, glava sedma, odeljak drugi) bice reéi o radnim sporovima koji se nisu mogli resiti redovnim putem. ili, jasnije re’eno; o pravnim pravilima koja se imaju primenjivati za slu- j obustave rada radnika u radnoj organizaciji ili njenom delu. Pravnim privilima iz navedenog odeljka Zakona_o udruZenom radu se konkretizuju natela sadrzana u él. 47. Ustava SFRIJ i jo8 neka sa kojima zajedno predstavljaju.krupnu novinu éitavog posleratnog pravnog sistema nage socijalistiéke dréave. U njima je sadrzano saz nanje da ni »samoupravna demokratija nije sistem zasnovan na ideal- noj harmoniji, nego, naprotiv, na borbi mi8ljenja i na kritici prakse, pa éesto ina direktnoj konfrontaciji parcijalnih interesa«.® Pod konfliktnim i vanrednim putem, za razliku od onog redovnog, u reSavanju kolektivnih radnih sporova podrazumeva se obustava ra- da u nagim, odnosno &trajk u uslovima kapitalistitkog dru8tveno-eko- nomskog, politiékog i pravnog sistema. Retenim se, dabome, ne izjed- naéavaju ove dve kategorije baS kao Sto nisu jednaki ni uslovi unutar kojih se one pojavijuju i u okviru kojih moraju biti posmatrane uzi- majuéi narotito u obzir polozaj i ulogu radnitke klase u datoj dréavi. Prema Ustavu nage zemlje SFR Jugoslavija je savezna drzava za- snovana na viasti i samoupravljanju radniéke klase i svih radnih ljudi Gije se dru8tveno-ekonomsko uredenje zasniva na slobodnom udruéze- nom radu sredstvima rada u druStvenoj svojini i na samoupravijanju radnika u proizvodnji i raspodeli dru&tvenog proizvoda u osnovnim i drugim organizacijama udruzenog rada i drustvenoj reprodukciji u ce- lini. U tom sistemu, naéelno je opredeljenje, samo rad i rezultati rada opredeljuju materijalni i druStveni polozaj éoveka na osnovu jednakih prava i odgovornosti. U skladu s ovim naéelom niko ne moée, ni nepo- sredno ni posredno, sticati materijalne i druge koristi eksploatacijom tudeg rada. Podvucimo jo da niko ne sme na bilo koji natin onemo- guéavati ni ogranigavati radnika da ravnopravno s.drugim radnicima Odluéuje o'svom radu io uslovima i rezultatima svoga rada.¥ ais 8 Boksrad Yjanja, »Komuni & Uporedi 1, 10, 11. i de. k pod §2. gore. Pravel razvoja politiékog sistema socijalistitkog samouprav- Bed., 1977, str. 95. Jozeno sa Ustavom SER Jugoslavije »Sl. list SFRJ«, br. 9/74, 133Saglasno reéenom, stoji se_na_sianovistu da je Strajk kao dru- Stveno-istorijska kategorija u uslovima druStveno-ekonomskog, politi- | ékog i pravnog sistema zasnovanog na vlasti radnitke klase i svih rad- nih judi, druStvenoj svojini na sredstvima rada i samoupravijanju prevaziden. Natelno govore¢i pravo radnika na samoupravljanje i pra- vo na Strajk su dva nespojiva prava koja se medusobno iskljucuju.® Obzirom-na to, iako 8trajk nije bio zabranjen nijednim propisom. soci- jalistitke Jugoslavije na’a radnopravna teorija,® za razliku od one u kapitalisti¢kim zemljama," se nije detaljnije bavila kategorijom Strajka. »Takva su teorijska razmi8ljanja‘o problemu Strajka — obusta- vama rada u nagim uslovima. No, u praksi, kao 8to znamo, stvari stoje neSto drukéije, jer je obustava rada od’ strane radnika bilo. Jasno je da prednji stavovi pretpostavljaju da samoupravljanje u svim organi- zacijama predstavlja ‘stvarnost u praksi, u kojoj bi svaki radnik bio _stvarno neposredni upravljaé drustvenom proizvodnjom, odnosno dru- Stvenim ‘poslovima i aktivni uéesnik u raspodeli dohotka (i liénog do- hotka) u svojoj organizaciji«.® Time bi se i u praksi realizovala ustav- na naéela po kojima se svakom radniku u udruzenom radu sredstvima u druStvenoj svojini zajeméuje da u organizaciji udru%enog rada u kojoj radi iu svim drugim oblicima udruzivanja rada i sredstava, za- jedno i ravnopravno sa drugim radnicima, upravlja radom .i ‘poslova- .njem organizacije udruzenog rada i poslovima i sredstvima’u celokup- nosti odnosa dru8tvene reprodukcije, da ureduje medusobne radne od- nose, odluéuje o dohotku koji ostvari u razligitim-oblicima rada i sred- stava i da stiée liéni dohodak prema radu. : A Medutim, dug je i tezak put od proklamacije do realizacije. Da su toga svesni duboko i tvorci naSeg najnovijeg Ustava dokaz je u njemu izriéito sadrzana odredba po kojoj se kvalifikuje kao protiv- astavan svaki akt i radnja kojima se povreduju navedena prava rad- nika. 2. Uzroci i karakteristike obustava rada kao metoda za resavanje kolektivnih radnih sporova koji se nisu mogli resiti redovnim putem NajuopStenije govore¢i, uzroci obustava rada se nalaze u rasko- raku izmedu normativnog i stvarnog koji se ilustruje konstatacijom 5 Detaljnije o sumiranom gledi’tu vidi: I. Bozigevié: Nuznost ili izlignost Strajka kao metoda i sredstva sindikalne aktivnosti u na§oj stvarnosti, Socija- lizam, br. 1/1959. .,, %.U na8oj radnopravnoj teoriji o Strajku vidi dr A. Baltié — dr M. Des tovié: Osnovi radnog prava Jugoslavije, »Savremena administracijae, Bed, 1978, str. 324326; dr R. Kyovsky: Ucbenik delovnega prava in socialnega zavarovanja, (, Ljubljana, 1961, str. 112-113; dr B. Perié: Radno pravo, (I), Sarajevo, 1949, str. 105, i (II), Sarajevo, 1950, str. 85 i dr. 87 ‘Strajku u stranoj radnopravnoj teoriji vidi na pr, Arhur Nikisch: Arbeitsrecht (Zweiter band). Tiibingen, 1959, str. 8, 25, 37, 78, 79195, 324—348; G. H. Camerlynck — Gérard Lyon-caen: Droit du travail, Dalloz, Paris, 1967, str, 8, 33, 46, 485521; K. W. Wedderburn: Cases and labour law, Cambrige, 1967, ‘str. 371-537. a an 8 Dr A. Baltié — dr M. Despotovié, op. cit. str. 325. “134»Radu se daje vise Gasti nego viastic.* Tu konstataciju Vinko Hafner, Predsednik Saveza sindikata Slovenije, obja’njava na sledeéi natin: >Oéigledno je naime da se one druStvene strukture koje su dugo uprav- ljale u ime radni¢ke klase te’ko privikavaju na sada8nje stanje kada sami radnici treba da upravljaju. Stoga se i na ostvarivanje revoluci narne parole: »Radu éast i vlast« gleda otprilike ovako: éast — to veé mofe, vlast medutim samo postepeno«.™ U studiji »Pravei razvoja polititkog sistema socijalistiékog samo- upravljanja« drug Edvard Kardelj ukazuje da samoupravna -demokra- tija nije sistem zasnovan na idealnoj harmoniji veé da u tom sistemu ite kako mora biti prisutan pluralizam samoupravnih interesa. »Kad govorimo o pluralizmu zajednica interesa, onda, otigledno, ne mislimo gamo na institucije samoupravnih interesnih zajednica, nego na sve vrste interesa koji se ispoljavaju u samoupravnom socijalisti¢kom dru- Stvu upravo kao proizvod odnosa u tom drustvu. .. U odnosima socije- listi¢kog samoupravljanja vecina druStvenih interesa se ne politizira, nego se pojavijuje u svom autentiénom oblik Stavise, vedina tih odnosa, a i konflikata koji nastaju u_toj oblasti, i nisu toliko odnosi medu {judima koliko su odnosiljudi prema stvarima.. Samoupravno socijalistitko drustvo, odnosno njegov, demokratski sistem, olakéaée reSavanje problema te vrste ako ih bude zadréalo takve kakvi oni stvarno jesu, dakle kao.odnos prema stvarima, a ne. kao odnos medu ljudima. Zato u sistemu samoupravnog demokratskog pluralizma ve- Gna tih problema mo%e da se reSava samoupravnim sporazumevanjem { drugtvenim dogovaranjem, a samo jednim delom politi¢kim, odluci- vanjem vecinom glasova ili arbitrazom drzavnih organa, wz odgovara- juée angaZovanje dru&tveno-politiékih organizacija.” Na ovom mestu je.reé 0 onom znatno manjem delu kolektivnih radnih sporova koji se nisu mogli reSiti redovnim putem jer »u dru- Stvu postoje i konflikti medu parcijalnim interesima, protivreénosti iz- medi pojedinaénih i zajedniékih intoresa, izmedu dréavne vlasti i par- cijalnih samoupravnih interesa; postoji odredena . protivreénost izmedu samoupravijanja u dru8tveno-ekonomskim odnosima i naéina poslo- vodnog upravljanja procesom rada i poslovanja, Sto izaziva sukob iz- mnedu radnika i tehnobirokratskih tendencija; zatim postoje socijalne tazlike medu pojedinim slojevima radni¢ke klase i radnog narodac.” Saznanja o protivreénostima socijalistiékog samoupravnog druStva i Konfliktima koji se mogu javijati kao njihova propratna pojava drug Edvard Kardelj joX snaZnije podvlaéi u svom poslednjem obimnijem delu »Slobodni udruzeni rad«, »U nagem dru8tvu se vise puta pokaza- lo«, pite autor, »da su antisamoupravne tendencije, shvatanja i navike jaéi faktor nego Sto su to spremni da priznaju oni koji veruju u auto- ® Vidi Ustav SFRJ, op. cit, a. 14, st. 1.13. % Naslov pod kojim V. Krivokapié tra%i odgovor na pitanje: Za8to dolazi do prekida rada?, ‘Komunist, Beograd, br. 1134, od 1, 12. 1978, str. 14. rin ace eia na Desctom kongresu Saveza sindikata’Slovenije (citirano po V. Krivokapicu: prethodna bele’ka). SE. Kardelj: Pravei razvoja,polititkog sistema socijalistiékog samouprav- Ijanja, op. cit,, str, 94-96. so : ‘3 E, Kardelj: op. cit. str. 97-98. 135imatski razvoj samoupravijanja, na osnovu sponiano izraene volje radniéke klase. Naime, tu nisu u pitanju samo neke trenutne sluéajne pojave nego odredene, stalno prisutne tendencije koje nuzno proizlaze iz strukture i protivreénosti koje dolaze do izra%aja u njegovom taz- voju i u razvoju odnosa u drugtvu uopste«.¥ Obzirom na reteno na$ sistem samoupravne demokratije mora biti sposoban ne samo ‘da iz- razi pluralizam samoupravnih interesa, nego i da demokratskim pu- tem razreSava konflikte medu tim interesima. Na jizlozenim saznanjima, kako mislimo, temelje se pravna pra- vila sadréana u naSem vazecem pravnom sistemu koja se imaju prime- njivati za slutaj obustava rada i u kojima je precizirana uloga sindi- kata kao najsire radnitke klase, drugih drustveno-politiékih organiza- cija i nadleznih organa druStveno-polititkih zajednica, Naime, nedo- sledna primena resenja novih sistemskih zakona i gomilanje problema na podruéju sticanja i raspodele dohotka i litnih dohodaka, cena, po- troSnje i sliéno i njihovo sporo i neefikasno reavanje ima’ direktnog ‘uticaja na raspolozenje radnitke klase i radnih ljudi u celini, kako stoji i u najnovijim javnosti saoptenim ocenama.® Jedna od propratnih pojava takvih kretanja, koju ne treba potce- njivati ali ni precenjivati, jesu obustave rada. Potcenjivati ih ne bi trebalo veé i zbog toga Sto one Ppostoje i odraz su stvarnog stanja kod nas ili pak u delovima naSeg druStva (udruzenog rada). Precenjivanjem obustava rada ‘bi se, s druge strane, izgubila iz vida celina nageg siste- ma i njegove osnovne karakteristike. Prema nekim podacima Saveza sindikata Jugoslavije u 1978. go- dini je bilo oko 100 obustava rada u nagoj dréavi i njihov je broj u porastu. Medutim, po svemu sude¢i, na podruéju Federacije se za sa- da obustave rada i ne izuéavaju dovoljno celovito i sistematski tako da na tom nivou i nemamo kompleksnih analiza. NeSto druktije, koli- ko znamo, stvari stoje u Sloveniji. Tamo se veé vise od pet godina ovom problematikom sistematski bavi Istrazivatki centar za samou- pravljanje pri Republiékom vecu Saveza sindikata. Prema analizama toga Centra u Sloveniji'se u tom razdoblju javlja oko 50 obustava rada godinje.* Do obustava rada dolazi »u organizacijama udruzenog rada i onim sredinama gdje poslovodne i politiéke strukture i samoupravni organi, ukljutujuci i organizacije Saveza komunista i Sindikata, nisu dobro radile na dosljednom provodenju ustava i Zakona o udruyenom radu. ina rjeSavanju Zivotnih problema radnika. U suStini se radi o situa. ciji kada grupe ljudi povezane s poslovodnim strukturama donose od. luke o lignim dohocima, zajedni¢koj potrosnji, obrazovanju, stanov' ma i sliéno, bez, uée8éa radnika. Obustave rada’ su seu poslédnje vri jeme najée8ée desavale u vezi s donoSenjem pravilnika o raspodjeli sredstava za liéne dohotke, radnim odnosima i stanovima. Naime, rad- 503, E. Kardelj: Slobodni udruzeni rad, Radnigka Stampa, Beograd, 1978, ‘str. 309. & Vidi V. Bakarié: Otvoreni prostori ovladavanja drustva udruzenog rada, Komunist, Bed., br. 1137 od 22. 12. 1978, (poseban prilog, str. VID). Izlozeno uporedi sa V. Bakarié, op. cit., str. VII i V. Krivokapié: Radu se daje vise Gasti nego viasti, op. cit., str. 14. 136nici sti otckivali da u tim pravilnicima bude dosljedno primenjen prin- cip raspodjele prema’ radu i ojaéana njihova materijalna i socijalna pozicija, a u su&tini su unijeti stari odnosi«.” I prema analizama navedenog Centra kod radnika koji pribega- vaju takvom natinu protesta preoviaduje mi8ljenje da je njihov uticaj na odlucivanje u samoupravnim organima nedovoljan, pa se stoga, usled nemoguénosti da reSe nagomilane probleme u okviru postojecih redovnih ‘institucija, odluéuju’ na obustavu rada kao krajnji korak. Ligni dohoci su znatno najéeS¢i neposredni uzrok obustava rada. Kod radnika koji obustavljaju rad je izrazena teZnja i zahtev da se vredno- vanje rada radnika u neposrednoj proizvodnji i u administraciji (za- jedniéke sluzbe) izjednati, kako po radnim uslovima tako i po tret- manu u sistemu raspodele litnih dohodaka. Medu onima koji pribegavaju obustavama rada preovladuju rad- nici iz neposredhe proizvodnje, a vecinu Cine slabije obuéeni za rad. Kad se broj obustava rada uporedi sa brojem zaposlenih u pojedinim granama, ispada da ih je najvise bilo u radnim organizacijama indu- Strije i saobraéaja i to najéesce u dislociranim pogonima, a Sto ozbilj- no upozorava na odnose izmedu tih pogona i organizacija udruzenog rada u éijem su sastavu. U obustavama rada do sada nisu uéestvovali rukovodeci kadrovi u organizacijama udruzenog rada. Isto tako obu- stave rada se nisu javljale kod radnika zaposlenih u dru’tvenim delat- nostima i drZavnim’ organima. »Izgubljeno radno vreme, odnosno. trajanje prekida rada gotovo je zanemarljivo do te mere da-ono ne move biti pokazatelj na osnovu koga bi trebalo ocenjivati znaéaj prekida rada. Prekidi rada su naj- duZe trajali dva do tri éasa. To vreme je toliko kratko da u njemu nije moguce reSiti nijedan od problema zbog kojih je doslo do prekida rada. U stvari to je samo neka vrsta signala i upozorenja da se prob- lemi potnu odluénije i brie regavati. Iako je na 1.000 zaposlenih, reci- mo, u progloj godini izgubljeno svega 5,3 dana karakteristitno je da su svi radnici koji su rad prekidali posle vra¢anja na posao izrazili spremnost-da radno vreme i gubitak u proizvodnji nadoknade«.* Dakle, obustavama rada, kao krajnjim sredstvom borbe, :odrede- ne kategorije radnika izraZavaju protest i nezadovoljstvo svojim eko- nomskim i socijalnim polo%ajem u radnoj organizaciji ili poloZajem radnika ‘u udruzenom radu u odtedenoj dru8tvenoj sredini. Obustava- ma rada ti radnici zahtevaju, energi¢nije nego obiéno, da se u konkret- noj sredini istinski uspostave i poStuju odnosi sadrzani u opredelje- njima nageg druStva. S druge strane, nijedna obustava rada nije bila usmerena protiv samoupravnog sistema u organizaciji udruzenog rada i Sire od toga. Prema tome, mora se utiniti sve, kako podvlati dr V. Bakarié, da se dosledno ostvaruje samoupravna pozicija radnika i efikasnije % Y. Bakarié: Otvoreni prostori ovladavanja druStva udruzenog rada, op. cit., str. VIL. % V. Krivokapic: op. cit. str. 14. 137feSavaju problemi radnika i radnih ljudi. Tada nede doiaziti do obu- stava rada, koje nisu niti bi smele biti karakteristika samoupravnog sistema u kome radnici imaju sudbinu u svojim rukama.” 3. Pravna pravila koja se imaju primenjivati za sluéaj obustava rada Pravila ove vrste, kao Sto je veé ukazano, predstavljaju novinu u pravnom sistemu Socijalisti¢ke Federativne Republike Jugoslavije. Prva naéelna opredeljenja o njima data su u Ustavu SFRJ iz 1974. go- dine, a neSto konkretnija razrada u Zakonu o udruzenom.radu iz 1976. godine. Konceptualno posmairano ustavna opredeljenja su data u.ok- viru normi o dru&tveno-ekonomskom uredenju (él. 47). Zakon o udru- zenom radu ovim pravilima posvecuje poseban odeljak (él. 636, 637, 638, 639. i 640) u okviru glave sedme o zastiti samoupravnih prava i druStvene svojine koja se nalazi u delu éetvrtom’o ostvarivanju samo- upravljanja'radnika u udruzenom radu. oo a ° Navedenim izvorima, podvucimo to odmah, ne uspostavlja se pra- vo na obustave rada, ali i neiskljuéuje moguénost njihovih pojava u kom smislu se i utvrduju obavezna pravila ponaanja za sluéaj da do njih dode. Prema tim pravilima.ako u organizaciji udruzenog rada na- stane spor izraedu: — radnika pojedinih delova organizacije, — odnosno radnika i organa organizacije — ili radnika organizacije i organa druStveno-polititke zajedni- ce, koji se nije mogao regiti redovnim putem (pa zbog toga dode do obustave rada), radnici imaju- pravo i du%nost da svoje zahteve iznesu preko sindikata. Dakle, reé je o novim ustavnim i zakonskim osnovama za re8ava- nje kolektivnih radnih sporova radnika u organizacijama udruzenog rada koji se nisu mogli re8iti redovnim putem. Pravila ove vrste nije bilo u pravnom sistemu nage drzave do Ustava SFRJ iz 1974., odnosno Zakona 0 udruzenom radu iz 1976. »U osnovi, reé je o vanrednim situa- cijama (napr., obustava rada) kad samoupravni i politicki mehanizam u organizaciji udruzenog rada, kao i van nje, nije bio dovoljno sposo- ban da obezbedi reSavanje nastalog spora« redovnim putem. Veé i iz reéenog je jasno da je osnovni smisao i svrha ovih pravila dvostruk. S jedne strane njima se nastoji obezbediti zaStita dru&tveno-ekonom- skih i drugih samoupravnih prava radnika i dru8tvene svojine, a s dru- ge reavanje ove vrste kolektivnih radnih sporova na organizovan i dru8tveno prihvatljiv naéin. Pitanje subjekata spora stavljeno je u zavisnost od lokacije uz- oka zbog koga (ili zbog kojih) je doslo do obustave rada, a uzrok i neposredni povod moze biti kako u organizaciji udruzenog ‘rada, tako ® Dr V. aBkarié, op. cit., str. VIL. Komentar Zakona o udrugenom radu, Institut za_polititke studije FPN i Privredni pregled, Beograd, 1978, str, 911. Vidi i Ustav SFRI — Struéno obja- Snjenje od istih izdavaéa, Beograd, 1975, str. 122. 138iu konkretnoj drugtveno-politiékoj zajednici. U prvom siuéaju pravila poznaju dva modaliteta:. prvi, da se u kolektivnom radnom sporu na- du radnici jednog dela organizacije sa radnicima drugog dela (ili dru- gih delova) organizacije i drugi, da se radnici organizacije nadu u spo- ru sa organima u organizaciji. U drugom sluéaju su subjekti kolek- tivnog radnog spora radnici organizacije na jednoj, i organ konkretne dru&tveno-polititke zajednice na drugoj strani. Predmet kolektivnog radnog spora ove vrste, globalno govore¢i, jesu povrede ustavom i zakonom garantovanih druStveno-ekonomskih i drugih samoupravnih prava radnog kolektiva, bilo onog u delu orga- nizacije, ili radnog kolektiva cele organizacije udruzenog rada. Kon- kretnije govoreci, kako pokazuje dosada’nja praksa, do obustava rada -daleko najéeSKomunist«, Beograd, 1977. sore, © Reel Edvard: Siobodni ‘udruzeni rad, »Radni’ka Stampac, Beograd, 8. 9. Kyovsky, dr Rudi: Uébenik delovnega prava’ in socialnega zavarovanja, ®, Ljubljana, 1961. . 10. Komisija SkupStine SFRJ za pripremu zakona iz oblasti.udruzenog rada; Obraziozenje Nacria zakona o udruzenom radu, poseban prilog dnevnom listu »Borba« od 28. 4. 1976. . Il. Kovatevié, Milivoje.— Pantovié, Miomir: Zbirka propisa_o sudovima udruzenog rada i’ druStvenom pravobraniocu samoupravijanja, »Privredna Stam- pac, Beograd, 1975, 12, Krivokapié, Vlajko: ‘Radu se daje vase éasti nego viasti, Komunist, Beograd, br. 1134/1978 od 1. decembra. 13. Lenac, Zlatko: Zastita prava radnika iz radnog odnosa, u zborniku »Radni odnosi'u teoriji i praksi«, Pravni fakultet Zagreb, 1978, td. Nikisch, A: Arbeitsrecht (Zweter band), Tibingen, 1959. 15. Paravina, dr Dugan: Radni odnosi prema Nacrtu, zakona o udruzenom radu, Pravni Zivot, Beograd, br. 6—7/1976. 16. Paravina,’ dr Dugan: Socijalna sigurnost i. stabilnost radnika prema novom’ Ustavu SFRJ, Zbornik Pravnog fakulteta u Nisu, (vanrednf broj), 1974. 1. Perié, dr Bosko: Radno pravo, (1), Sarajevo, 1949, i (II), Sarajevo, 1951. 18, Perovié, dr Mirko: Redovni i ‘samoupravni sudovi, dnevni list '»Poli- tikae od 6, 2. 1978. 9 DB gerovie, dr Mirko: Sudovi bez pamigenja, dievni list »Politikae od 7: 2, 1978. 20, Pe8ié, dr Ratko: Radno pravo, »Nautna knjiga«, Beograd, 1966. 21. Popovié, dr Slavoljub: Samoupravno pravo |(skripta), Pravni fakultet u Nigu, 1978. , 23. Rajovié, dr Veroljub: Sudovi udruéenog rada, Novinska ustanova Slu- 2beni list SFRJ, Beograd, 1975. ‘23, Savemai zavod za statistiku: Posleratni druStveno-ekonomski razvoj Ju- goslavije — statist rikaz, Bec 978. 4, Tintié, dr Nikola: Radno’ i socijalno pravo, (1), »Narodne novines, Za- i. dr Nikola: Opéa pitanja radnih odnosa radnika u udruzenom radu (u teoriji i praksi), u zborniku »Radni odnosi u teoriji i praksi«, Pravni fakultet, Zagreb, 1978. 14326. Zevevié, Ustav SFRJ — Strutno objagnjenje, Institut za polititke studije FPN — privredni pregled, Beograd, 1975. 21, Zetevié, dr Miodrag (u redakciji): Komentar zakona’o udruzenom radu, izdavati kao pod 26, Beograd, 1978. 28. Wedderburn, K. W.: Cases and Labour lav, Cambridge, 1967. B. PRAVNI IZVORI 1. Ustav SERJ, »SI, list SFRJe, br, 9/74, 2. Univerzalna’ deklaracija o pravima Eoveka, Ujedinjene nacije, 10. 12. 1948, prevod u Arhivu za pravne i drustvene nauke, Beograd, br. 4/68. 3. Medunarodni pakt 0 ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Uje- dinjene nacije, 16. 12, 1966, »SI. list SFRJ«, br. 7, 4. Medunarodni pakt 0 gradanskim’ i polititkim pravima, Ujedinjene nacije, 16, 12. 1966, »S1. list SFRJ«, br. 7/71. 5. Zakon 0 udruzenom radu, »SI. list SFRF«, br. 53/76. 6. Zakon 0 osnovama sistema dréavne uprave i o Saveznom izvr’nom veéu i saveznim organima uprave, »SI. list SERJ«, br. 23/78. 7. Dru8tveni dogovor 0 usKladivanju prava i obayeza radnika zaposlenih kod radnih Ijudi koji samostalno obavijaju delatnost lifnim radom_sredstvima wu svojini_gradana i kod: gradanskih pravnih lica i fizitkih leca, »SI. list SFRJ«, br. 43/76. 8. Zakon o radnim-odnosima, »SI. list SR BiH, br. 36/77. 9. Zakon 0 radnim odnosima, »SI. list SR CGe, ‘br. 36/77. 10. Zakon o radnim odnosima radnika u udruzenom radu,» Narodne no- vine SRHe, br. 11/78. . . 11, Zakon o radnim odnosima radnika zaposlenih kod radnih Ijudi koji samostalno obavljaju djelatnost osobnim radom sredstvima u viasnistvu gra- a te kod gradanskih pravnih i fizitkih osoba, »Narodne novine SRH«, br. 7. 12. Zakon za rabotnite odnosi, »Slu%ben vesnik na SRM«, br. 45/77. 13. Zakon o delovnih razmerjih, Uradni list SR Slovenijec, st, 24/77. 14. Zakon o radnim odnosima, »SI. glasnik SR Stbije«, br..40/77. | 15. Zakon o pravima i obavezama radnika u udruzenom radu, »SI. glasnik SR Srbijec, br. 18/74, 16, Zakon o radnim odnosima, »SI. list SAPK«, br. 47/77. 47. Zakon o radnim odnosima, »SI. list SAPVe, br. 31/77, 18. Zakon o reSavanju radnih sporova, »SI. list FNRJ«, br. 47/45. 19. Zakon o sudovima udruzenog rada, »SI. list SFRT«, br. 24/74. 20. Zakon o osnivanju, nadleznosti i’ sastavu sudova udruzenog rada, »SI. list SR'BiHe, br. 31/74, 25/75. i 29/ 77. 21. Zakon o sudovima udruzenog rada,, »SI. list SRCGc, br. 27/75. «ange ZakOn © sudovima udrutenog rada, sNarodne novine SRHc, br. 26/75. i 31/77. br, af Fiscakon. 7 sudovite na zdruzeniot trud, »Shuzben vesnik na SRM«, n 24, Zakon za osnovanje na osiovni sudovi na zdruveniot trud, »Sluzben vesnik na SRMe, br. 47/75. 25, Zakon o sodi8tih zdruzenega dela, »Ur. list SR Slovenijex, &t. 38/74. at, 77h, Z9kOn_ © sodiseih sociatnega zavarovanja, »Uradni list SR’ Slovenijec, it. 1/77. 27. Zakon 0 sudovima udrugenog rada, »SI. glasnik SR Srbijec, 32/75. 28. Zakon o sudovima udrugenog rada »Sl. list SAPKe, br. 32/76. 29. Zakon 0 sudovima udruzenog rada, »SI. list SAPV«, br. 15/75. 30. Zakon o zastarelosti potrazivanja, »SI. list FNRJ«, br. 40/53. i 57/34. 31. Zakon o parniénom postupku, »SI. list SFRJ«, br. 4/77. » Ba Zakon 0 dru8tvenom pravobraniocu samoupravijanja, »SI. lst SFRJ«, r, 36/75. 33. Krivigni zakon SFRJ, »S1. list SFRJ«, br. 36/77. 144Dr DUSAN R. PARAVINA professeur _LA PROTECTION DES DROITS DES TRAVAILLEURS —Résumé— Dans son étude Vauteur élabore sous ce titre de maniére relativement complete et systématique la problématique de la réalisation et de la protection des droits des travailleurs sous aspect théorique et juridico-positif. La pro- blématique ‘étudiée est systématisée dans trois parties: approches & la question, le litige de travail et les conclusions. ° Dans les approches A la question on part du fait que la caractéristique la plus marquante du systéme socio-économigue, politique et juridique de la République Socialiste Fédérative de Yougoslavie constitue la tendance d’assurer au travailleur Ja position gouvernante dans le travail associé et, par l'intermédi- aire du travail associé en tant que fondement du systéme politique de Y'auto- gestion socialiste, dans la société dans Vensemble. Dans la fonction du but mentionné se trouvent aussi les droits des travailleurs institués par le systtme juridique, par Iesquels est déterminée leur position socioéconomique basée sur le pouvoir de la classe ouvritre, la propriété sociale des instruments de travail et Vautogestion. Les travailleurs réalisent ces droits dans Vorganisation élémentaire, c’est-ddire devant Vemployeur privé. Dans le cas que les travail- leurs ne réussissent pas A réaliser leurs droits ils ont la possibilité de protéger leurs droits devant les tribunaux dans le litige de travail et devant les autres organes compétents, en conformité avec la loi. Dang la deuxiéme partie Vauteur définit le litige de travail en tant que litige qui est instruit: entre les sujets autorisés par la loi, & Toccasion des droits reconnus par la loi et en conformité avec la loi, devant les organes com- pétents judiciaires et les autres organes et d’aprés la -procédure prescrite. D’ap- rés le mode de réglement tous les litiges de travail sont divisés en ceux qui sont réglés par la voie normale (pacifique) et ceux qui ne pouvaient pas étre réglés par la voie normale (la cessation du travail). La -tentative de la protec- tion préalable des travailleurs devant les organes de deuxitme degré dans Vor- ganisation élémentaire est laboré en tant qu’hypotése pour I'initiation du litige de travail devant le tribunal compétent. Par la voie normale les litiges de travail (individuels et collectifs) sont réglés devant les tribunaux de travail associé, les tribunaux réguliers et les cours constitutionnelles, avec la participation correspondante des syndicats autorisés par le statut de organisation syndicale, de l'avocat social de Vauto- gestion, de I'assemblée communale etc, et d'apr’s la procédure prescrite. La dernitre étape sur la voie de la protection des droits reconnus par la loi au. travailleur représente V’exécution “des décisions judiciaires valables adoptées dans les litiges de travail. Eu égard que V'auteur plaide en faveur de la thése d’assurer en temps utile et sans codition Vexécution de ces décisions et par Ia au respect de la Iégalité et & V’élimination de Varbitraire qui est sur ce plan le plus nuisible. Les régles de droit relatives aux litiges de, travail collectifs entre les tra- vailleurs de certaines parties de Vorganisation, c’est’-dire les travailleurs et les organes de Vorganisation ou les travailleurs de organisation et les organes de la communauté socio-politique qui ne pouvaient pas étre réglés par la voie nor- male (la cessation du travail) représentent-une grande nouveauté dans le droit Waprés-guerre de notre pays. Le but de ces régles consiste & ce que les litiges ul 10 Zoornik radova Pravnog fakulteta 145de travail collectifs d’intéréts par suite desquels se déclenche la cessation de tra- vail soient réglés de manigre démocratique et socialement acceptable ainsi qu’en cela de protéger les droits autogestionnaires des travailleurs et la propriété so- ciale, La cessation du travail a lieu dans les milieux ot Vantagonisme est accenté entre le normatif et le réel, et cet antagonisme ne peut étre dépassé par la voie normale, Ces litiges sont réglés devant les organes de gestion dans les organi- sations de travail associé si la cause du litige se trouve dans V’organisation, ou devant cet organe et V'assemblée compétente de la communaute socio-politique si Ja cause du litige est en dehors de lorganisation, avec la participation accen- tuée du syndicat et la participation correspondante’ des autres organisations so- cio-politiques. Dans les conclusions l'auteur a résumé let résultats auxquels il a abouti en étudiant cette matigre et les solutions sont suggérées pour le dépassement des difficultés constatées. 146