VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH

STUDIJA-VIER, BEOGRAD
STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE
SPECIALISTIKE STUDIJE
PREDMET: SPECIJALNE ELEKTRINE INSTALACIJE

OSNOVNI PRINCIPI I TIPOVI

SPECIJALNIH ZATITNIH
INSTALACIJA

Predmetni profesor:
Dr eljko Despotovi, dipl.el.in
 UVOD
U ovom kursu e biti date osnovne
napomene i znanja koja se tiu specijalnih
zatitnih instalacija
Kada se govori o zatitnim instalacijama
obino se misli na etiri osnovna tipa koja se
najee sreu i primenjuju u praksi (pre
svega se misli na zatitu od : poara,
eksplozije, statikog elektriciteta,korozije i
udara groma)
U ovom kursu e biti rei detaljnije o svakom
od ovih tipova ponaosob
 ZATITNE ELEKTRINE INSTALACIJE
BIE PREDSTAVLJENE U KRATKIM CRTAMA SLEDEE
TEME KOJE SE TIU ZATITNIH INSTALACIJA:

ZATITA OD STATIKOG ELEKTRICITETA

ANTIKOROZIVNA ZATITA

PROTIVPOARNA ZATITA

PROTIVEKSPLOZIJSKA ZATITA

SPECIJALNE INSTALACIJE ZA ZATITU

OD UDARA GROMA
(NEKONVENCIONALNE)
 STATIKI ELEKTRICITET
Opasnost od statikog
elektriciteta nastaje kada se na
jednom mestu sakupi toliko
naelektrisanje da se preko
varnice prazni i tada moe da
zapali eksplozivne smee
gasova, pare ili praine.
Osim eksplozije ili poara
statiki elektricitet moe i da
prouzrokuje oteenja osetljivih
elektronskih ureaja.
Da bi se spreila pojava
varnice, neophodno je spreiti
nagomilavanje elektriciteta, jer
je spreavanje samog njegovog
stvaranja skoro nemogue
 ZATITA OD STATIKOG
ELEKTRICITETA
Najee primenjiva mera je postavljanje
antistatik podova, koji su u sutini provodljivi
uzemljeni podovi i na taj nain imaju mogunost
odvoenja statikog elektriciteta.
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu od
statikog elektriciteta.
Takoe dat je i standard IEC 1340-4-1 koji
definie standardne ispitne metode.
 ANTISTATIK PODOVI
Pravilnikom je odreeno da
antistatik pod mora imati
prelaznu otpornost manju od
10 6
Pri izradi antistatik poda
esto imamo sluaj da pod
mora da ima i
elektroizolacionu osobinu,
kao meru zatite od strujnog
udara.
U takvim sluajevima se pod
izrauje sa materijalom koji
ima otpornost :
510 4 < R < 106
 KAKO SPREITI SKUPLJANJE
STATIKOG ELEKTRICITETA?????
Skupljanje statikog elektriciteta moemo
da spreimo na sledee naine:
uzemljenjem
odravanjem odgovarajue vlage u vazduhu
jonizacijom vazduha
antistatikom preparacijom
poveanjem provodljivosti loe provodljivih materijala
odvoenjem statikog elektriciteta influencom
 ANTIKOROZIVNE INSTALACIJE

KOROZIJE (HEMIJSKA, ELEKTROHEMIJSKA,

ELEKTROLITIKA)
MORAJU SE PREDVIDETI ODGOVARAJUE
ZATITE ZA SVAKU OD NJIH
KATODNA ZATITA OD KOROZIJE
SPECIJALNIM EKSTERNIM ELEKTRINIM
IZVORIMA
KATODNA ZATITA BEZ EKSTERNIH
ELEKTRINIH IZVORA
 KATODNA ZATITA
Korozija metala u dodiru sa elektrolitom moe da
prouzrokuje velike materijalne tete.
To se naroito odnosi na metalne konstrukcije u koje se
ulau velika materijalna sredstva, a predvien vek
trajanja im je veoma dug.
Pri tome su najugroenije metalne strukture koje se
nalaze u zemljitu i vodi.
One se najefikasnije i najekonominije tite katodnom
zatitom poto su trokovi njenog projektovanja,
postavljanja i odravanja mali u odnosu na tete koje
mogu nastati usled korozije.
KATODNA ZATITA SA SPOLJANJIM IZVOROM

Pomone anode kod zatite sa spoljnim izvorom struje:

- potrone (staro gvoe),
- trajne (platinirani titan),
- polupotrone ( ferosilicijum, grafit, magnetit)
Izvori (10-20 V DC)
Izvori mogu biti: grupe trafo-ispravlja, solarne elije, dizel-generatori,
akumulatori
KATODNA ZATITA BEZ SPOLJNJEG IZVORA

OVO JE ZATITA SA TZV.

RTVOVANIM ANODAMA

SAM SISTEM PREDSTAVLJA

IZVOR STRUJE
- zbog razlike potencijala tee
elektrina struja
-jaina struje zavisi od razlike
potencijala izmeu konstrukcije
i rtvovane anode
- protektori se postavljaju u
grupe ili pojedinano
 PROTIVPOARNE INSTALACIJE
OVE INSTALACIJE UKLJUJU SISTEME ZA:
(1) RANO OTKRIVANJE POARA, (2)
PREDUZIMANJE MERA PROTIV IRENJA POARA i
(3) SISTEME ZA GAENJE POARA
OVE INSTALACIJE NE DELUJU NA UZROK POARA
VE SMANJUJU NJEGOVE POSLEDICE KADA SE ON
VE DESI
RIZIK OD NASTANKA POARA U INSTALACIJAMA JE
UMANJEN (1) ISPRAVNIM PROJEKTOVANJEM, (2)
ISPRAVNIM IZVOENJEM i (3) PRAVILNIM
ODRAVANJEM ELEKTRINIH INSTALACIJA
 U PROJEKTOVANJU PROTIVPOARNIH
INSTALACIJA JE POTREBNO UZETI U OBZIR
NEKOLIKO BITNIH STAVKI :

PROSTORNI RASPORED I MANIFESTACIJA

POARA
IZBOR POUZDANIH DETEKTORA I JAVLJAA
POARA
POZNAVATI PRAVILA ZA POSTAVLJANJE I
ZONIRANJE DETEKTORA POARA
IZBOR PROTIVPOARNIH SISTEMA
ODRAVANJE NAPAJANJA ELEKTRINOM
ENERGIJOM U SLUAJU POARA
 ELEKTRINE INSTALACIJE SU
NAJEI UZROK POARA!!!!
Glavni uzroci koji pri nastanku kvara na elektrinim
instalacijama mogu dovesti do paljenja elektrine
izolacije ili zapaljivih materijala u blizini elektrinih
instalacija su:

-elektrini luk

-veliko omsko zagrevanje bez elektrinog luka

-spoljanje zagrevanje

-termiki efekat elektrine struje

 ELEKTRINI LUK u INSTALACIJI

Elektrini luk predstavlja proticanje struje kroz

nepotpuno jonizovanu plazmu nastalu
udarnom jonizacijom gasova i para, stvorenih
zagrevanjem do viih temperatura delova oko
vrhova elektroda.
vrst materijal vrhova elektroda prevodi se, REDNI (SERIJSKI)
preko tene i gasovite faze, u fazu nepotpuno ELEKTRINI LUK
jonizovane plazme.
Prema poloaju gde moe nastati u instalaciji
luk moe biti: SERIJSKI i OTONI
Najei uzroci pojave elektrinog luka su:
-ugljenisanje izolacije (tzv. trasiranje luka),
-spolja izazvana jonizacija vazduha
(plamenom ili prethodnim elektrinim lukom),
-kratak spoj OTONI (PARALELNI) LUK
 ZATITA OD POJAVE LUKA
zatitni prekida (automatski osigura) ne predstavlja
zatitu pri pojavi rednog elektrinog luka!!!!
Prekostrujno rele podeeno da
reaguje pri jaini struje jednakoj ili
neto manjoj od maksimalne
dozvoljene struje bimetalnog relea
BIMETALNO ZATITNO RELE
Pri pojavi rednog elektrinog luka, u
strujnom kolu protiu struje manje od
PREKOSTRUJNO RELE
nominalnih (leva, zatamnjena oblast),

Pri pojavi intermitentnog paralelnog

luka, u strujnom kolu protiu struje
vee od nominalnih, ali ne traju
dovoljno dugo da zatitni prekida
odreaguje (desna, rafirana oblast).
I-t KARAKTERISTIKA ZATITNOG PREKIDAA
ZAKLJUAK: Zatitni prekida ne predstavlja zatitu od pojave rednog
elektrinog luka, a da je u veem broju sluajeva, ali ne u svim, efikasna
zatita pri pojavi paralelnog luka.
 PROTIVEKSPLOZIVNE
INSTALACIJE
OBUHVATAJU ZATITNE ELEKTRINE INSTALACIJE U
OBJEKTIMA:

U KOJIMA SE OEKUJE POJAVA EKSPLOZIVNE

ATMOSFERE KAO NUSPRODUKTA NEKOG
TEHNOLOKOG PROCESA

U KOJIMA SE PROIZVODE EKSPLOZIVI

EKSPLOZIVNU ATMOSFERU U OBJEKTIMA OVE NAMENE
STVARAJU SMEE ZAPALJIVIH GASOVA, PARA,
ZAPALJIVIH TENOSTI, PRAINE I SL...
 U TOKU KURSA E BITI DETALJNIJE I U POSEBNOJ
PREZENTACIJI BITI OBRAENE SLEDEE TEME IZ
PROTIVEKSPLOZIVNIH INSTALACIJA:

OSNOVNI POJMOVI
NAINI SPREAVANJE EKSPLOZIJE
KLASIFIKACIJA EKSPLOZIVNIH SMEA
KLASIFIKACIJA UGROENIH PROSTORA
IZBOR KOMPONENTI PREMA ZONAMA
OPASNOSTI
PRINCIPI PROJEKTOVANJA U EKSPLOZIONIM
PROSTORIMA
 SPECIJALNE GROMOBRANSKE
INSTALACIJE
GROMOBRANSKE INSTALACIJE NESTANDARDNIH
OBJEKATA VRLO VELIKE VISINE:
-ANTENSKI STUBOVI VISINE PREKO 30m
-BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE
-METEOROLOKI STUBOVI VISINE 50m-120m
-GROMOBRANSKE INSTALACIJE STUBOVA VETROTURBINA

GROMOBRANSKE INSTALACIJE OBJEKATA KOJI

SKLADITE ZAPALJIVE MATERIJALE
NEKOVENCIONALNE GROMOBRANSKE INSTALACIJE
 KONVENCIONALNI SISTEM
ZATITE OD UDARA GROMA
STUBOVA BAZNIH STANICA
Prisustvo antenskog stuba
poveava verovatnou
direktnih atmosferskih
pranjenja , odnosno
indukciju prenapona u svim
KLASIAN vodovima koji su locirani u
GROMOBRANSKI
PROVODNIK blizini bazne stanice.

Struja direktnog udara i

indukovani prenaponi mogu
otetiti osetljivu
telekomunikacionu opremu
napajanu iz lokalne
energetske mree i spojenu
preko koaksijalnih kablova
na antenski sistem
postavljen na stubu.
 SPECIJALNI SISTEM ZATITE
OD UDARA GROMA STUBOVA
BAZNIH STANICA ZASNOVAN
NA BAKARNIM IZOLOVANIM I
OKLOPLJENIH KABLOVIMA
TIPA
ERICORE (ERICOFLEX)

ERICORE
Glavne karakterstike ovih kablova su :
provodnici

-niska karakteristina impedansa

-mala poduna induktivnost
-velika poduna kapacitivnost
-metalni oklop i unutranja raspodela
elektrinog polja osigurava smanjena
naprezanja i indukciju u toku trajanja
prednje ivice prenaponskoga talasa
-mali uticaj na ostalu
telekomunikacionu opremu

Zavretak ERICORE kabla u samoj

dinasferi je posebno projektovan i
prlagoen dinasferi.
METEOROLOKI STUBOVI
(VISINE 40-100m) ZA PRAENJE
I MERENJE BRZINE VETRA,
TEMPERATURE, PRITISKA,
VLANOSTI, ODREIVANJE
PRAVCA VETRA I SL.

SADRE BROJNU I SKUPOCENU MERNU

OPREMU KOJA JE UGROENA
ATMOSFERSKIM PRANJENJIMA

NAJEE SU UGROENI NAJISTURENIJI

DELOVI (VRNI ANEMOMETRI)

NAPAJANJE OPREME SE NAJEE

OSTVARUJE IZ SOLARNIH PANELA

ZAHTEVA SE PROJEKTOVANJE
SISTEMA ZATITA OD ATMOSFERSKOG
PRANJENJA .
 IZGLED METEOROLOKOG STUBA

PODIZANJE METEO STUBA UNUTRANJOST

STUBA (pogled odozdo)
 GROMOBRANSKA ZATITA
VETROGENERATORA i
PRIPADAJUIH STUBOVA

U SKLADU SA NIVOIMA GROMOBRANSKE

ZATITE ILI KLASAMA ZATITE 1-4 STRUJE
UDARA GROMA 100-200kA i STRMINE TALASA
(10/350 s) SE MOGU JAVITI U VETROTURBINI,
NAROITO DIREKTNIM UDAROM GROMA U
ELISU.

STRUJA UDARA GROMA SE DELI NA SLEDEI

NAIN (pesimistiki) :
-priblino 50% struje direktno odlazi u sistem
uzemljenja i ostatalih 50% se praktino prenosi
kroz napojnu liniju

Standardi i Direktive
IEC 62305
IEC 61400-24 Fd.1
 KONCEPT I KOMPONENTE ZATITE
VETROTURBINA
1- ZATITA VAZDUHOPLOVNE SIGNALIZACIJE I
METEROLOKIH SENZORA
3
2-ZATITA SISTEMA 230V/400V ZA NAPAJANJE
MERNOG SISTEMA I SISTEMA AUTOMATSKE
KONTROLE

3-ZATITA SREDITA ELISE

4- ZATITA GENERATORA (STATORA I ROTORA)

5-ZATITA INVERTORA

6-ZATITA ENERGETSKIH I UPRAVLJAKIH

ORMANA

7-ZATITA TELEKOMUNIKACIONOG SISTEMA

8- GROMOBRANSKA ZATITA GLAVNOG

NAPAJANJA I TRANSFORMATORSKE STANICE
 ZATITA KOMPONENTI ELEKTRINOG SISTEMA
VETROGENERATORA/ VETROTURBINE

ZATITA 24V SIGNALA

ZATITA (ANALOGNI, DIGITALNI,
AVIO SIGNALIZACIJE BUS, RS 485)

ZATITA
SIGNALA
(SREDITE
LOPATICE
TURBINE)

ZATITA ZAT. ZATITA NAPAJANJA

STATORA ROTO 230V AC
RA
ZATITA U RAZVODNOM POSTROJENJU VETROGENERATORA

INVERTORA
ZATITA
ZATITA
KONTROLNOG
NAPAJANJA
(SIGNALI,
BUS,...)
GLAVNO NAPAJANJE
690VAC (TN ili IT)
ZATITA MODEMA
I
TELEKOMUNIKAC.
SISTEMA

ZATITA ENERGETSKOG I
UPRAVLJAKOG ORMANA
 LITERATURA
Gunter G. Seip, Electrical Installation Handbook, 3rd edition,
John Wiley and Sons, MCD Verlag, 2000

Z.Radakovi, . ovanovi, Specijalne elektrine instalacije

niskog napona, demska misao, Beograd, 2008.

Westerman-Elektrotehniki prirunik, Graevinska knjiga, 2003

IEC EN 62305-1, Protection against lightning Part 1: General
principle

ERITECH Ligtning Protection Handbook- Designing to the IEC

62305 Series of Ligtning Protection Standards, Edition ERICO 2009

G.Dotli, Elektroenergetika kroz sztandarde, zakone, pravilnike i

tehnike preporuke , SMEITS, IV izdanje, Beograd, 2006.
Maj, 2013