6 7

blema/ima jedan problem itd.), razlikovanje de/imi"i" SADRAJ

homonima kao (ove) veeri/(na) veeri, dovesti (dove-
dcm)/dovesti (dovezem), naglae"e i nenag/aene line
zamcI/ice (mi, nas... ) i drugo. Sintaksa je izloena po
tradicionalnom kolskom modelu, bez pokuaja da se
primeni generativistiki ili lIeki drugi pristup koji bi
teorijski moda bio opravdalliji, ali koji "ije prikladan I. POLOZAJ JEZIKA I DIJALEKTI. 13
za uenje jezika kao stranog. O akCCnluQciji su date
samo osnovne napomene, budui da je lo pojava koju 2. PISMO (GRAFIJA). . . . .. 15
stranac ionako ne moe nauit; iz knjige. nego samo au-
ditivnim putem j stalnim vebanjem.
FONETIKA

3. GLASOVNI SISTEM. .21

3.1. Samoglasnki (vokali) . .21
3.2. Suglasnici (konsonanli) . .21
3.3. Akcenti i duine. . . .24
3.4. Prenoenje akcenta na proklitiku . .28
3.5. Glasovne alternacije . .28

MORFOLOGIJA

4. VRSTE REi. .45

5. IMENICE ... .47
5.1. Rod imenica. .47
5.2. Promena imenica . .47
5.3. Deklinacije . .50
5.4. Prva deklinacija .. .50
5.5. Druga deklinacija. .62
5.6. Trea deklinacija .66

6. PRIDEVI. . .. . . .69
6.1. Rod i osnova prideva . .69
6.2. Odredeni i neodreeni vid .69
6.3. Deklinacija prideva . .71
6.4. Poredenje prideva . .74
8 9

7. ZAMENICE 77 II. PREDLOZI . .159

7.1. Line zamenice . . . . . . . . . . . . . . . . 77 11.1. Pravi i nepravi predlozi. .159
7.2. Prisvojne zamenice . . 80 U.2. Izbor padea . .160
7.3. Pokazne zamenice . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
7.4. Upitne zamenice . . . . . . . . . .. . . . . . 86 12. VEZNICI . .163
7.5. Odnosne zamenice . . . .87 12.1. Vrste veznika. . . . . . .... . 163
7.6. Neodreene zamenice . . . .89 12.2. Veznik da . .164
12.3. Ostali veznici . .165
8. BROJEVI. . . . . . . .95
8.1. Kardinalni brojevi. . . . . . . .. . 95 13. RECE ... .169
8.2. Redni brojevi. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 98 13.1. Definicija. .169
8.3. Zbirni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 13.2. Rece za potvrivanje ili odricanje. .169
8.4. Brojne imenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 13.3. Upitne rece. . . . . . . . . . . . . . .169
13.4. Ostale rece . .170
9. GLAGOLI 103
9.1. Kategorije promene . . . . . . . . . . . . . . . 103 14. UZVICI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .173
9.2. Upitni oblik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 14.1. Uzvici koji izraavaju oseanja. . . . .. .173
9.3. Odreni oblik 104 14.2. Uzvici za dozivanje. . . . . . . . . . . .173
9.4. Vid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 ]4.3. Onomatopeje 174
9.5. Naini (modusi). . . .. ..110
9.6. Vremena. . . . . .. .. . . . . . . . .. .114
9.7. Upotreba vremena. . . .. . 120 TVORBA REI
9.8. Nelini glagolski oblici.. .. 125
9.9. Prelazni, neprelazni i povratni glagoli 132 lS. 5UFIKSACIJA. . . . .. . . . . . . . .. .177
9.10. Pasiv 136 15.1. Fonetske alternacije. .. . . . . . . .. .177
9.11. Tipovi promene glagola 137 15.2. Imeniki sufiksi. . . . . . . . . . . . . . .. . 179
9.12. Nepravilni glagoli 145 15.3. Pridevski sufiksi. 186
9.13. Pomoni glagoli . . . . . . . . . . . . . .. .147 15.4. Glagolski sufiksi ]93
15.5. Prefiksalno-sufiksalna tvorba. .194
10. PRILOZI. . . . . . . . . . . . . . .. . 153 15.6. Sloeno-sufiksalna tvorba. . . . . . . . . . 197
10.1. Funkcija priloga. . . . . . . . . . . . . .. . 153
10.2. Znaenje priloga. . . . . . . . . . . . . 153 16. PREFIKSACIJA . . . . . . . . . . . . . . .199
10.3. Prilozi po postanku. .. . 154 16.1. Imenice s prefiksima . .. .199
10.4. Pri]oki sistemi. . .. . . . . . . .. 155 16.2. Pridevi s prefiksima . . .. . . . . . . 201
LO.5. Sloeni prilozi. . . . 157 16.3. Glagoli s prefiksima . .. . 204
10.6. Poredenje priloga. . . . .. 157 16.4. Prilozi s prefiksima . . . . . . . . . . . . .2 J O
10 11

17. SLAGANJE (KOMPOZICIJA). . . . . . .211 21.8. Mesne reenice 245

17.1. Sraslice . . . .2li 21.9. Vremenske (temporalne) reenice. . 246
17.2. Polusloenice . .212 21.10. Nainske reenice. .247
17.3. Imenike sloenice . .212 21.11. Uzrone (kauzalne) reenice 248
17.4. Pridevske sloenice . .. . . .213 21.12. Namerne (finalne) reenice 249
17.5. Glagolske sloenice . . . . .214 21.13. Posledin e (kon sekutivne) reenice 250
17.6. Sloenice u ostalim vrstama rei .. .215 21.14.Dopusne (koncesivne) reenice. . . . .251
21.15. Uslovne (pogodbene, kondicionalne)
18. KONVERZIJA . .217 reenice .251
18.1. Poimenienje . .217
18.2. Popridevljenje . .218 22. RED REi. .255
18.3. Prelazak u priloge. .219 22.1. Neutralan i obelcen red rei. .255
18.4. Prelazak upredloge .. .220 22.2. Raspored subjekta, objekta i predikata. .256
22.3. Poloaj subjekta . .256
22.4. Poloaj objekta . .257
SINTAKSA 22.5. Poloaj line zamenice . .2S7
22.6. Poloaj prideva . .257
19. SINTAGMA.. . . .223 22.7. Poloaj pridevskih zamen ica . .2S8
19.1. Vrste sintagmi. . . . 223 22.8. Poloaj brojeva . . . .258
19.2. Sloene sintagme . .224 22.9. Poloaj atributivnih dopuna. .259
22.10. Poloaj priloga .. .259
20. PROSTA REENICA . . 225 22.11. Poloaj enklitika . .259
20.1. Delovi reenice . .225 22.12. Poloaj reenica. .263
20.2. Subjekt. . . .225
20.3. Predikat. . . .227
20.4. Dopune. . . .229
20.5. Atribut. . . .232
20.6. Apozicija . .233
20.7. Prilake odredbe . . . . .235

21. SLOENA REENICA. . .237

21.1. Odnosi prostih reenica u sloenoj. . . .237
21.2. Nezavisno sloene reenice. . 237
21.3. Zavisno sloene reenice.. .239
21.4. Vrste zavisno sloenih reenica. . . . .. . 241
21.5. Izrine reenice. . . . . . . . . . .. .241
21.6. Zavisnoupitne reenice. . . . . .. . 242
21.7. Odnosne (relativne) reenice. . . . . . .. .243