AFRODITA, NJENA NARAV I DELA

Afroditu je bilo teko nagovoriti da pozajmi drugim boginjama svoj arobni opasa koji je imao
mo da se svako ivi zaljubi u onoga ko ga ima na sebi; jer ona je ljubomorno uvala svoj
poloaj. Zeus ju je udao za Hefajsta, hromoga boga-kovaa, ali pravi otac troje dece Foba,
Dejne i Harmonije, koju je Afrodita predstavljala kao njegovu, bio je Arej, bog rata,
pravonoga, silovita pijanica i svaalica. Hefajst nije znao nita o prevari, dok nesmotrene
ljubavnike jednog jutra ne iznenadi Helije, zatekavi ih u postelji u Arejevom dvoru u Trakiji;
Helije je odmah svojom priom napunio ui Hefajstu.
b) Uvreeni Hefajst se zatvori u svoju kovanicu, i tamo iskova bronzanu mreu za lov, finu kao
pauina, ali neprobojnu i tajno je razape preko svoje brane postelje. Afrodita, koja se vratila iz
Trakije sva nasmejana, objasni Hefajstu da se poslom zadrala u Korintu, a on joj ree: Molim
te, oprosti mi, draga eno, to idem na krae vreme na Lemno, svoje omiljeno ostrvo, da se
odmorim. Afrodita se ne ponudi da ga prati i, im se on izmakao, urno posla po Areja, koji brzo
stie. Oni radosno odoe u postelju, ali se u zoru naoe zapleteni u mreu nagi i nemoni da se
izvuku. Hefajst ih, vrativi se s puta, tako zatee, te pozva sve bogove da se osvedoe da ga je
Afrodita osramotila. On je zatim izjavio da nee svoju enu osloboditi brane dunosti sve dok
mu ne budu vraeni darovi koje je u vreme svadbe dao njenom pooimu Zeusu.
c) Svi su bogovi pohitali da vide Afroditu u nevolji, ali su boginje, iz oseanja obzira, ostale kod
kue. Podsmevajui se Hermesu, Apolon ree: Ti bi voleo da bude na Arejevom mestu, bez
obzira na mreu, zar ne? Hermes se zakle samim sobom da ne bi mario da je mree i tri puta
vie, to boginje primie sa negodovanjem. Na sve ovo se oba boga grohotom nasmejae, ali se
Zeusu sve toliko zgadi da ne htede da vrati svadbene poklone, ni da se umea u prostaku svau
izmeu
mua i ene, izjavivi da je Hefajst budala to je bruku izneo na javnost. Posejdon se, videvi
Afroditino nago telo, zaljubi u nju, pa prikrivi ljubomoru prema Areju, naini se da odobrava
Hefajstu i rece: Poto je Zeus odbio da pomogne, ja u se postarati da Arej kao cenu za svoje
izbavljenje plati vrednost svadbenih poklona. Vrlo dobro, odgovori mrano Hefajst. Ali ako
Arej ne izvri obavezu, ti e morati da zauzme njegovo mesto u mrei!
Zajedno sa Afroditom? upita Apolon smejui se. Ne verujem da Arej nee izvriti obavezu,
ree Posejdon dostojanstveno, ali ako on to ne bi uinio, ja sam spreman da platim dug i oenim
se Afroditom. Tako oslobodie Areja i on se vrati u Trakiju; Afrodita ode na Paf i okupavi se u
moru, obnovi svoje devianstvo.
d) Polaskana Hermesovim iskrenim priznanjem da je voli, Afrodita uskoro zatim provede no s
njim. a plod ovoga bee Hermafrodit, dvopolno stvorenje; takoe zadovoljna Posejdonovim
posredovanjem, ona i njemu rodi dva sina Roda i Herofila.2 Nepotrebno je rei da Arej nije
odgovorio obavezi, izgovarajui se da kad Zeus nije hteo da plati, ne mora ni on. Na kraju platio
nije niko, jer je Hefajst bio ludo zaljubljen u Afroditu i nije ozbiljno ni nameravao da se razvede.
e) Kasnije, Afrodita popusti u Dionisovoj elji i rodi mu Prijapa; to je bilo runo dete sa
neprirodno razvijenim genitalnim organima to ga je Hera darivala u znak negodovanja zbog
Afroditine verolomnosti. Prijap je batovan i nosi vrtlarski no za potkresivanje.
f) Mada neki tvrde da jeste, Zeus ipak nikada nije obljubio svoju usvojenu ker Afroditu, ali ga je
arolija njenoga opasaa neprestano dovodila u iskuenje, tako da je najzad odluio da je ponizi
time to e se beznadeno zaljubiti u smrtnika. To je bio lepi Anhis, kralj Dardanaca, unuk Ila.
Jedne noi, dok je spavao u pastirskoj kolibi na trojanskoj planini Ida. Afrodita preruena u
frigijsku princezu, obuena u sjajnu crvenu haljinu, ue i lee pored njega u postelju od lavljeg i
medveeg krzna, dok su pele sneno zujale oko njih. Kad su se u zoru razili, ona mu se otkri ko
je i iznudi mu obeanje da nikome nee rei da je spavala s njim. Anhis se prestravi kad shvati da
je otkrio golotinju boginje i poe da je moli da mu pokloni ivot. Ona ga uveri da nema ega da
se boji i da e njihov sin biti slavan. Nekoliko dana kasnije Anhis je pio sa svojim drugovima i
jedan od njih ga upita: Zar ti ne bi radije spavao sa kerkom toga i toga nego sa samom
Afroditom? Ne,
odgovori on neobazrivo. Poto sam spavao sa obema, smatram ovo pitanje besmislenim.
g) Zeus, uvi ovo hvalisanje, srui na Anhisa grom koji bi ga ubio da Afrodita ne postavi svoj
pojas i tako sprovede udar groma u zemlju, pored samih Anhisovih nogu. Ipak, udar groma je
tako povredio Anhisa da nikada vie nije mogao da se uspravi. Poto je rodila Anhisovog sina
Ajneja, Afroditu ubrzo proe strast za Anhisom.
h) Jednog dana, ena kralja Kinire sa Kipra a po drugima mogla je biti i ena kralja Fojniksa iz
Bibla ili ak i kralja Tejanta glupo se hvalisala kako joj je kerka Smirna lepa ak i od
Afrodite. Boginja se osveti za uvredu na taj nain to uini da se Smirna zaljubi u oca i da mu
jedne mrane noi ode u postelju, poto ga je njena dadilja dobro podnapila, tako da nije znao ta
radi. Kasnije sam Kinira shvati da je i otac i ded Smirninom jo neroenom detetu i, podivljao od
besa, epa ma i poe da je juri po palati. Stigao ju je na obronku brega, ali Afrodita brzo
pretvori Smirnu u izmirnino drvo, a ma ga, sputajui se ve, prepolovi. U tom trenutku rodi se
dete Adonid. Afrodita ve alei zbog gluposti koju je uinila, uze dete, sakri ga u koveg i poveri
na uvanje Persefoni, kraljici mrtvih, molei je da ga skloni na tamno mesto.
i) Radoznala Persefona otvori koveg i nae u njemu Adonida. On je bio tako lep da ga ona
podie iz kovega i povede sa sobom. Vest dospe do Afrodite. koja odmah ode u Tartar da uzme
Adonida od Persefone. Ali ova ne pristade da joj ga vrati, jer joj je ve bio ljubavnik, te se
Afrodita poali Zeusu. Ubeen da i Afrodita eli Adonida za ljubavnika, Zeus ne htede da bude
sudija u tako nedolinoj raspravi pa ustupi sluaj niem sudu, kome je predsedavala Musa
Kaliopa. Kaliopino miljenje bilo je da i Persefona i Afrodita imaju podjednako pravo na
Adonida. Afrodita jer mu je omoguila da se rodi, Persefona jer ga je spasla iz kovega, ali
da je njemu potrebno da se odmori od obe nezajaljive zaljubljene boginje. Ona zato podeli
godinu na tri jednaka dela, tako da je on mogao da jedan deo godine provodi sa Afroditom, drugi
sa Persefonom, a trei deo godine kako mu se svidi. Meutim, ne skidajui svoj arobni pojas,
Afrodita je uspela da nagovori Adonida da provede sa njom svoju treinu godine, da nerado
provodi treinu godine sa Persefonom, i da
ne poslua odluku suda.
j) S pravom oaloena, Persefona ode u Trakiju i svom dobrotvoru Areju ree da Afrodita sada
vie voli Adonida nego njega. ''Obian smrtnik'', vikala je ona, ''a pored toga jo i mekuac!'' Arej
postade veoma ljubomoran i, pretvorivi se u divljeg vepra, nalete na Adonida dok je lovio na
planini Leban i zadade mu smrtonosnu ranu pred Afroditinim oima. Iz njegove krvi izae
Anemona, a dua mu sie u Tartar. Afrodita ode plaui do Zeusa i zamoli da Adonid provodi
samo sumorniju polovinu godine sa Persefonom, a nju da prati u letnjim mesecima. Ovo Zeus
blagonaklono odobri. Meutim neki tvrde da je divlji vepar u stvari bio Apolon i da se svetio
Afroditi za neku nepravdu koju mu je uinila.
k) Da bi izazvala ljubomoru kod Adonida, Afrodita jednom provede nekoliko noi u Libiji sa
argonautom Butom i tako rodi Eriksa, kralja Sicilije. Sa Adonidom je rodila sina Golga, i ker
Beroju, koja je osnovala Beroju u Trakiji; neki kau da je Adonid, a ne Dionis, otac njenog sina
Prijapa.
l) Suaje su odredile Afroditi samo jednu boansku dunost, naime da izaziva ljubav; ali jednog
dana Atena ju je uhvatila kako potajno tka na razboju, zbog ega poe da se ali kako joj Afrodita
podriva vlast i zapreti da e se odrei svih svojih dunosti. Afrodita se izvini Ateni i niko je posle
toga nikada nije video da se bavi runim radom.