POSEJDONOVA NARAV I DELA

Poto su zbacili svoga oca Krona, Zeus, Posejdon i Had bacali su kocku da bi utvrdili
ko e vladati nebom, ko morima, a ko tamnim podzemnim svetom, s tim to bi, kako
su se dogovorili, vlast na zemlji zajedniki delili. Zeusu tako pripade nebo, Hadu
podzemni svet, a Posejdonu more. Posejdon, jednak bratu Zeusu po velianstvu, ali ne
i po vlasti, a po prirodi goropadan i svaalica, odmah se dade na posao da sagradi sebi
podvodni stan van Ajgeje u Euboji. U prostranim talama drao je bele zaprene konje
sa bronzanim potkovicama i zlatnim grivama i zlatne koije od kojih je bura odmah
prestajala, a morska udovita se podizala na povrinu mora, poigravajui oko njih.
b) eleo je da se oeni enom koja bi se u morskim dubinama oseala kao kod kue,
pa je poeo da se udvara Tetidi Nereidi; ali kad Temida obnarodova proroanstvo da e
svaki sin koga Tetida rodi biti vei od oca, on odustade i dozvoli joj da se uda za
smrtnika Peleja. Jedna druga Nereida po imenu Amfitrita, kojoj se potom pribliio
gnuala se njegovih predloga i pobegla na planinu Atlant samo da bi ga izbegla;
Posejdon poalje za njom glasnike a meu njima i jednog Delfina, koji je tako spretno
zastupao Posejdona da je Amfitrita popustila i pristala da se svadba zakae. Zahvalni
Posejdon smestio je Delfinov lik meu zvezde kao sazvee Delfina.
Amfitrita rodi Posejdonu troje dece: Tritonu, Rodu i Bentesikimu; koliko je Hera bila
ljubomorna na Zeusa toliko je i Amfitrita bila na Posejdona zbog njegovih ljubavnih
veza sa boginjama, nimfama i smrtnim enama. Naroito joj je bilo nepodnoljivo kad
se zaljubio u Forkidovu ker Skilu, te je u lokvu u kojoj se ona kupala bacila arobne
trave od kojih se Skila pretvorila u udovite sa est glava i dvanaest nogu koje laje.3
c) Posejdon je bio pohlepan na zemaljsko carstvo i jedanput je ustvrdio kako ima
pravo na Atiku time to je lupio trozupcem u Akropolj kod Atene. Na tom mestu se
stvorio kladenac morske vode koji jo postoji; kad duva juni vetar, iz dubine se uje
udaranje morskih talasa. Kasnije, za vlade Kerkopa, Atena htede da preuzme vlast na
miran nain, posadivi pored kladenca prvu maslinu. Ljutit, Posejdon je pozove na
dvoboj, i Atena bi na to pristala da se Zeus nije suprotstavio i naredio im da spor
iznesu na javnu raspravu. I tako su se uskoro zatim pojavili pred boanskim sudom,
koji se sastojao od najvieg boanskog vea. Sud pozva Kerkopa da svedoi. Svi
bogovi su podravali Posejdona, a sve boginje su bile na strani Atene. Tek kad se i
sam. Zeus izjasnio za Atenu, sud je veinom od svega jednog glasa odluio da Atena
ima vea prava na tu zemlju, jer joj je podarila lepi poklon. d) Duboko uvreen,
Posejdon je poslao ogroman talas da poplavi Trijazijansku dolinu, u kojoj je leao grad
u kome se Atena nastanila i nazvala ga svojim imenom. Da bi smirili Posejdonov bes,
enama u gradu Ateni oduzee pravo glasa, a mukarcima zabranie da nose imena
svojih majki, kao to je do tada bio obiaj.
e) Posejdon se zavadio sa Atenom i oko grada Trojzena; ali tom prilikom Zeus im
naredi da podele vlast u gradu, iako takvo reenje nije bilo po volji ni jednoj ni drugoj
strani. Zatim je Posejdon bezuspeno pokuavao da trai od Zeusa Ajginu, od Dionisa
ostrvo Naks, od Helija Korint, ali je dobio samo Prevlaku, dok je Heliju dodeljen
Akropolj. Razjaren i besan, namerio je da otme od Here Argolidu i bio spreman da se i
s njom potue, odbijajui da se pojavi pred olimpijskim glavarima, tvrdei da prema
njemu gaje predrasude. Zbog ove optube Zeus ovlasti rene bogove da donesu odluku
o Posejdonovim zahtevima. Inah, Kefis i Asterion presudie u Herinu korist. Poto mu
je ve bilo zabranjeno da se, kao ranije, sveti poplavom. Posejdon postupi suprotno:
presui izvore svojih sudija i od tada u njima leti nema vode. Ipak Posejdon dopusti da
argivska reka Lerna tee neprestano zbog Amimone, jedne Danaide, koja se zbog sue
bila uznemirila.
f) Posejdon se hvalio da je stvorio konja, iako neki kau da je, dok je on jo bio
novoroene, Rea dala jednoga konja Kronu da pojede; hvalio se i da je izmislio uzde,
iako ih je Atena pronala pre njega; ali se zato u tanost njegove tvrdnje da je
ustanovio konjske trke nikada nije sumnjalo. Sigurno je da su konji posveeni njemu,
verovatno u spomen na njegovu ljubavnu hajku za Demetrom u vreme kad je ona,
suznih oiju, tragala za svojom kerkom Persefonom. Kae se da je Demetra, brina i
obeshrabrena svojim traganjem, i sasvim liena naklonosti prema ljubavnoj strasti,
preobrazila sebe u kobilu i poela mirno da pase sa krdom nekoga Onka, Apolonovog
sina, koji je vladao Onkejom u Arkadiji. Ipak, nije mogla da umakne Posejdonu, koji
se pretvorio u pastuva i opasao je; iz ovog odvratnog spoja rodila su se nimfa
Despojna i divlji konj Arion. Demetra se tako estoko naljutila da su je u Arkadiji uvek
potovali kao Demetru furiju.