FAKULTET ZA USLUNI BIZNIS

Sremska Kamenica
Konsultativni centar Zrenjanin

Predmet: Meunarodni ekonomski odnosi

Tema: Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti

Profesor: Student:
Doc. dr Olja Munitlak Ivanovi

Zrenjanin, 2013/2014. god.

Sadraj:
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

1. Uvod ......................................................................................................................................... 2
2. Merkantilizam .......................................................................................................................... 3
2.1. Teorija merkantilizma ....................................................................................................... 3
2.2. Uzroci merkantilizma ....................................................................................................... 5
2.3. Politika merkantilizma ...................................................................................................... 6
2.4. Kritike merkantilizma ....................................................................................................... 8
2.5. Merkantilistiko naslee ................................................................................................... 9
3. Teorije prednosti .................................................................................................................... 11
3.1. Teorija apsolutnih prednosti ........................................................................................... 11
3.2. Teorija opte ravnotee ................................................................................................... 11
3.3. Teorija komparativnih prednosti ..................................................................................... 12
3.4. Teorija trokova supstitucije ........................................................................................... 13
3.5. Nekonvencionalne teorije meunarodne trgovine .......................................................... 13
3.6. Teorije dominirajue privrede ........................................................................................ 13
3.7. Teorija periferne privrede ............................................................................................... 14
3.8. Kejnzovo shvatanje meunarodnih odnosa .................................................................... 14
3.9. Porterova teorija konkurentske prednosti ....................................................................... 14
4. Zakljuak ................................................................................................................................ 17
5. Literatura ................................................................................................................................ 18

1. Uvod

Merkantilizam je bio vladajua kola ekonomije tokom ranog modernog perioda, pojavio
se u Engleskoj sredinom 16. veka. Interes nacionalne ekonomije je ostvarivanje vika u
meunarodnoj trgovini i sva su nastojanja bila usmerena na rast izvoza i smanjenje uvoza. Vlade

1
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

su poduzimale aktivnosti kako bi ostvarile taj viak u trgovini. Da bi jedna zemlja ostvariti viak,
druga mora ostvariti manjak. Re "Merkantilizam" potie od latinske rei mercari, to znai
"trgovati", i od rei merx, to znai "roba."
Ideju apsolutnih prednosti u ekonomiju uveo je Adam Smith. Osnovne predpostavke
teorije apsolutnih prednosti jeste to da, zemlja koja moe proizvoditi neki proizvod uz nie
trokove od druge zemlje ima apsolutnu prednost u proizvodnji tog proizvoda nad drugom
zemljom. Kao i to da se zemlja mora specijalizovati i izvoziti onaj proizvod gde su joj trokovi
proizvodnje nii, gde je produktivnija, a uvoziti onaj proizvod gde su joj trokovi proizvodnje
vii, gde je manje produktivnija.
Na primer: Saudijska Arabija raspolae sa milionima barela jeftine nafte, ali je uzgoj ita
u njenim pustinjama izuzetno skup, dok Sjedinjene Amerike Drave mogu jeftino proizvoditi
ito, ali je proizvodnja nafte znatno skuplja. Teorija apsolutnih prednosti govori onda da
Sjedinjene Amerike Drave trebaju prodavati hranu i kupovati naftu od Saudijske Arabije, dok
Saudijska Arabija obrnuto, treba uvoziti hranu, a izvoziti naftu.

2. Merkantilizam

Merkantilizam je ekonomska teorija koja smatra da prosperitet nacije zavisi od njene

ponude kapitala i da je globalni volumen trgovine svetske privrede nepromenjiv.
Koliina kapitala, koju predstavljaju zlatne i srebrne poluge (koliina dragocenog metala
u posedu drave), se najvie poveava platnim bilansom sa velikim izvozom i malim uvozom.

2
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

Merkanitlisti smatraju da bi vlada trebala unapreivati ove ciljeve, igrajui aktivnu

protekcionistiku ulogu u privredi, tako to e ohrabrivati izvoz i obeshrabrivati uvoz, posebno
uz pomo carinskih dabina.1 Ekonomska politika koja se zasniva na ovim idejama esto se
naziva merkantilistiki sistem.
Merkantilizam je bio vladajua kola ekonomije tokom ranog modernog perioda (od 16.
do 18. veka). U pojedinanim dravama doveo je do prvih pojava znaajne vladine intervencije i
kontrole nad privredom i tokom ovog perioda uspostavljen je vei deo modernog kapitalistikog
sistema.2 irom sveta merkantilizam je ohrabrio mnoge evropske ratove tog perioda i davao
podstrek evropskom imperijalizmu. Vera u merkantilizam se poela gubiti u kasnom 18. veku
kada su pobedili argumenti Adama Smitha i drugih klasinih ekonomista. Danas celokupni
merkantilizam odbijaju svi ozbiljni ekonomisti, iako se na neke elemente gleda sa podrkom.

2.1. Teorija merkantilizma

Skoro svi evropski ekonomisti, koji su pisali izmeu 1500 i 1750 godine, se danas
smatraju merkantilistima; ipak, ovi pisci nisu smatrali da doprinose bilo kojoj pojedinanoj
ekonomskoj ideologiji. Pojam je prvi uveo Markiz de Mirabeau 1763 godine, a poznatim ga je
uinio Adam Smith 1776. godine. Re potie od latinske rei mercari, to znai "trgovati", od
merx, to znai "roba." U poetku su je samo koristili kritiari kao to su Mirabeau i Smith, ali su
je brzo usvojili i istoriari. Izvorno, standardni engleski pojam je bio "merkantilistiki sistem".
Re "merkantilizam" uvedena je u engleski jezik iz nemakog jezika u ranom 20. veku.
Merkantilizam se u celini ne moe smatrati jedinstvenom ekonomskom teorijom. Nije
postojao nijedan merkantilistiki pisac koji bi predstavio sveobuhvatnu emu idealne ekonomije,
kao to e to kasnije uraditi Adam Smith za klasinu ekonomiju. Svaki merkantilistiki pisac se
vie fokusirao na pojedinano podruje ekonomije. Kasnije nijedan merkantilistiki uenik nije
integrisao te razne ideje u ono to su kasnije nazvali "merkantilizam". Neki su naunici ak u
potpunosti odbili ideju merkantilizma, govorei da daje "pogreno jedinstvo razliitim
dogaajima". U odreenoj meri opta ekonomska teorija je postala nemogua zbog
merkantilistike doktrine. Merkantilisti su ekonomski sistem videli kao igru sa sumom nula,
dobitak jedne strane je gubitak druge. Dakle, svaki politiki sistem, koji koristi jednoj grupi, bi,
prema definiciji, tetio drugoj i nema mogunosti koju bi ekonomija mogla iskoristiti da
maksimizira zajedniko dobro. Merkantilistiki zapisi su takoe stvarani da opravdaju odreene
radnje, a ne da istrae najbolje politike.

1 Heckscher, Eli F., Mercantilism, London: Allen & Unwin., 1935.

2 Ekelund, Robert B., Robert D. Tollison, Mercantilism as a Rent-Seeking Society: Economic Regulation in
Historical Perspective. College Station: Texas A&M University Press, 1981.

3
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

Rani merkantilizam, koji se razvio oko poetka 1500. godine, najvie je bio obeleen
bulionizmom.3 U ovom periodu dolo je do ogromnog priliva zlata i srebra iz panskih kolonija u
Novi Svet, i prevladavajua briga je bila kako e druge evropske drave biti u stanju da se
takmie. Bulionisti, kao to su Jean Bodin, Thomas Gresham i John Hales, su smatrali da se
bogatstvo i mo drave mere koliinom zlatnih i srebrnih poluga koje poseduje i da poveanje
moi znai poveanje koliine poluga na tetu drugih moi. Prosperitet drave se merio
akumuliranim bogatstvom vlade, bez ikakvog koncepta nacionalnog dohotka. Delimino, ovo
fokusiranje na rezerve zlata i srebra je nalazilo svoj razlog u svojoj vanosti u vremenima rata.
Armije, koje su esto ukljuivale plaene vojnike, plaane su polugama, a mornarice su takoe
finansirane zlatom i srebrom. Komplikovani sistem meunardonih alijansi tog vremena takoe je
esto zahtevao velika plaanja jedne drave drugoj. Samo nekoliko evropskih drava je
kontrolisalo rudnike zlata ili srebra, a za ostale glavna metoda poveanja poluga je bila kroz
platni bilans. Ako je drava vie izvozila nego to je uvozila, ova neravnotea se morala ispraviti
prilivom novca. Dakle, merkantilistika porodica je verovala da bi svaka nacija trebala izvoziti
vie roba i usluga nego to uvozi. Ovo je dovodilo do striktnih zabrana na izvoz poluga.
Bulionisti su takoe podravali visoke kamatne stope kako bi ohrabrili investitore da svoj novac
dovedu u dravu.
U 17. veku razvila se kompleksnija verzija merkantilizma koja je odbijala jednostavni
bulionizam.4 Ovi pisci, kao to je Thomas Mun, smatrali su da je celokupno nacionalno
bogatstvo primarni cilj i videli su zlatne i srebrne poluge kao najvaniji znak bogatstva, ali ne i
kao jedini, jer su dobra i usluge takoe bili esencijalni. Sauvana je podrka platnom bilansu, ali
u neto slabijem obliku. Mun, koji je radio za Britansku Istono-Indijsku Kompaniju, smatrao je
da je izvoz poluga u Aziju dobar za Britaniju, jer e se uveena roba preprodati ostatku Evrope
uz visok profit. Ovaj novi pogled je odbijao izvoz sirovina jer se smatralo da je transformacija
ovih sirovina u gotove proizvode vaan generator bogatstva. Dok su bulionisti podravali
masovne izvoze vune iz Britanije, kasniji merkantilisti podravaju potpune zabrane izvoza
sirovina i razvoj domaih proizvodnih industrija. S obzirom da je stvaranje domaih industrija
zahtevalo raspoloivu ponudu kapitala, vlade su u sedamnaestom veku dramatino stezale
granice bankarstva. Ovo je na umetni nain smanjilo kamatne stope i ohrabrivalo bogate da svoj
novac investiraju u proizvodnju. Kasnije su merkantilisti veu panju takoe poklanjali uslunim
industrijama. Rezultat ovoga su bili Navigacijski akti iz 1651. godine koji su iskljuili
Holanane iz britanskih transporta brodom.
Merkantilistika domaa politika je vie bila podeljenja od njihove trgovinske politike.
Dok je Adam Smith predstavio merkantiliste kao podravaoce striktnih kontrola ekonomije,
mnogi se merkantilisti nisu slagali s tim. Rana moderna era obeleena je patentnim pismima i

3 Ekelund, Robert B i Robert F. Hbert., A History of Economic Theory and Method. New York:
McGraw-Hill, 1997.
4 Wilson, Charles, Mercantilism, London: Historical Association, 1966.

4
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

monopolima koje je nametala drava. Neki merkantilisti su ovo podravali ali drugi su spoznali
korupciju i neefikasnost takvog sistema. Mnogi merkantilisti su takoe spoznali da su neizbeni
rezultat kvota i plafoniranja cena bila crna trita. Jedan element oko kojeg su se merkantilisti
slagali bilo je ekonomsko iskoriavanje radne populacije. Radnici i zemljoradnici su morali
iveti na rubu egzistencije. Cilj je bio maksimizirati proizvodnju bez brige za potronju.
Smatralo se da dodatni novac, slobodno vreme ili obrazovanje za nie klase neosporno dovodi do
loih navika, lenjosti i teta za ekonomiju.

2.2. Uzroci merkantilizma

Naunici su podeljeni oko miljenja zato je merkantilizam dva i po veka bio dominantna
ekonomska ideologija. Jedna grupa, koju predstavlja Jacob Viner, tvrdi da je merkantilizam
jednostavno bio direktan, razuman sistem i da ljudi toga vremena jednostavno nisu imali
analitike alate da otkriju da je u stvari bio duboko varljiv. Druga kola, koju su podravali
naunici kao to je Robert B. Ekelund, tvrdi da merkantilizam nije bio greka nego najbolji
mogui sistem za one koji su ga razvili. Ova kola smatra da su merkantilistiku politiku razvijali
i provodili trgovci koji trae profit i vlade. Trgovci su jako profitirali od nametnutih monopola,
zabrana strane konkurencije i siromatva radnika. Vlade su profitirale od viih carina i dabina
trgovaca. Dok su kasnije ekonomske ideje esto razvijali akademici i filozofi, skoro svi
merkantilistiki pisci su bili trgovci ili vladini slubenici.
Merkantilizam se razvio u vreme kada je evropska ekonomija bila u tranziciji. Izolirani
feudalistiki posedi se zamenjuju centraliziranim nacijama - dravama kao centrima moi.
Tehnoloke promene u morskom saobraaju i rast urbanih centara doveli su do rapidnog rasta
meunarodne trgovine. Merkantilizam se posvetio tome, kako ova trgovina najbolje moe
pomoi dravama. Druga vana promena je bilo uvoenje dvostrukog knjigovodstva i modernog
raunovodstva. Ovo raunovodstvo je jako jasno predstavljalo ulaz i izlaz trgovine, pridonosei
bliskom ispitivanju platnog bilansa.5
Pre merkantilizma, najvaniji ekonomski rad u Evropi su napravili srednjovekovni
skolastiki teoretiari. Cilj ovih mislioca bio je da nau ekonomski sistem koji bi bio
kompatibilan sa hrianskim doktrinama poslunosti i pravde. Uglavnom su panju obratili na
mikroekonomiju i lokalnu razmenu meu pojedincima. Merkantilizam je blisko usklaen sa
drugim teorijama i idejama koje su nadomestile srednjovekovni pogled na svet. U ovom periodu
se adaptirala Niccol Machiavellijeva realna politika i dolo je do prevlasti raison d'tat-a u
meunarodnim odnosima. Merkantilistika ideja da je sva trgovina igra sa sumom nula, u kojoj
svaka strana pokuava da prevari drugu u bezobzirnoj konkurenciji, integrisana je u radove
Thomas Hobbesa. Ovo tamno vienje ljudske prirode takoe se dobro slae sa puritanskim

5 Landreth, Harry i David C. Colander, History of Economic Thought, Boston: Houghton Mifflin, 2002.

5
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

vienjem sveta, a neke od najudnijih merkantilistikih zakona kao to su Navigacijski Akti

uvela je vlada Oliver Cromwella.

2.3. Politika merkantilizma

Merkantilistike ideje su bile dominantna ekonomska ideologija cele Evrope u ranom

modernom periodu i veina drava su je prihvatile do odreene mere. Centar merkantilizma je
bio u Engleskoj i Francuskoj i u ovim dravama su se najvie provodile merkantilistike politike.
Merkantilizam se uzdigao u Francuskoj u ranom 16. veku, uskoro nakon to je monarhija postala
dominantna sila u francuskoj politici. 1539 godine, jedna vana odluka je zabranila uvoz vunenih
dobara iz panije i nekih delova Flandrije. Sledee godine itav niz restrikcija je postavljen na
izvoz zlatnih i srebrnih poluga. Tokom ostatka esnaestog veka uvedene su daljnje
protekcionistike mere. Veliina francuskog merkantilizma je usko vezana za Jean-Baptiste
Colberta, ministra finansija tokom 22. godine u 17. veku, do te mere, da se francuski
merkantilizam ponekad naziva Colbertizam. Pod Colbertom francuska vlada se jako ukljuila u
ekonomiju sa ciljem poveanja izvoza. Izdate su protekcionistike mere politike koje su
ograniavale uvoz a favorizovale izvoz. Industrije su organizovane u monopole, a proizvodnja je
regulisana od strane drave sa preko hiljadu uredbi, koje su ureivale kako se razliiti proizvodi
trebaju proizvoditi. Kako bi ohrabrili industriju, uvozile su se strane zanatlije i zlatari. Colbert je
takoe radio na smanjenju internih trgovinskih barijera, smanjenju internih carina i izgradnji
iroke mree puteva i kanala. Colbertova poltika je bila prilino uspena i tokom ovog perioda
industrijska proizvodnja i ekonomija Francuske su znatno porasli, te je Francuska postala
dominantna evropska sila. Manje uspean je bio pri pretvaranju Francuske u glavnu trgovaku
silu, a Britanija i Holandija su ostale vodee na ovom podruju.6
U Britaniji je merkantilizam dostigao svoj vrhunac tokom vlade Dugog Parlamenta.
Merkantilistike politike su takoe prihvaene tokom Tudor perioda i perioda Stuart, sa
Robertom Walpoleom, koji je bio drugi glavni advokat. U Britaniji je kontrola vlade nad
domaom privredom bila manje rairena nego na kontinentu, ograniena tradicijom obiajnog
prava i konstantno rastuom moi parlamenta. Monopoli koje je kontrolisala vlada su bili
uobiajeni, posebno pre Engleskog graanskog rata, ali su esto bili sporni. Sami britanski
merkantilisti su bili podeljeni oko miljenja da li su domae kontrole potrebne. Stoga su britanski
merkantilisti uglavnom pokuavali kontrolisati trgovinu. Postavljen je itav niz regulacija koje
ohrabruju izvoz a obeshrabruju uvoz. Uvele su se carinske dabine na uvoz i premije za izvoz, a
izvoz nekih sirovina je u potpunosti zabranjen. Navigacioni Akti su potisnuli strane trgovce iz
Britanske domae trgovine. Ova nacija je agresivno tragala za kolonijama i nakon to bi bile
dovedene pod britansku kontrolu, nametale su im se regulacije koje su koloniji dozvoljavale

6 Niehans, Jrg, A History of Economic Theory: Classic Contributions, 1720-1980. Baltimore:

Johns Hopkins University Press, 1990.

6
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

samo da prozvodi sirovine i da ih iskljuivo izvozi u Britaniju. Ovo je dovodilo do nesuglasica sa

stanovnicima tih kolonija, a merkantilistike politike su bile jedan od glavnih uzroka Amerike
revolucije. Ipak, povrh svega, merkantilistike politike su imale vaan uinak na Britaniju,
pomaui joj da postane dominantna trgovinska zemlja u svetu i meunarodna super sila. Jedna
od domaih poltika koja je imala trajan uinak je bilo pretvaranje "beskorisne zemlje" u zemlju
za poljoprivrednu upotrebu. Merkantilisti su smatrali da se sva zemlja i svi resursi trebaju
iskoritavati u svojoj punoj meri, kako bi zemlje maksimirale vlastitu mo, a u ovoj eri provedeni
su projekti kao to je isuivanje tla (movara).

Merkantilisti su pomogli pri stvaranju trgovinskih modela kao to je trouglasta trgovina

na Severnom Atlantiku, po kojoj se sirovine uvoze u metropolu, a onda prosleuju i
redistribuiraju drugim kolonijama.
I druge evropske drave su prigrlile merkantilizam do razliitih stepena. Holandija, koja
je postala finansijski centar Evrope jer je bila njena najefikasnija trgovinska zemlja, nije bila jako
zainteresovana za ogranienu trgovinu i usvojila je samo neke od merkantilistikih politika.
Merkantilizam je postao popularan u centralnoj Evropi i Skandinaviji nakon Tridesetogodinjeg
Rata, pri emu su Christina od vedske i Christian IV od Danske bili vani pregovarai.
Habsburki Sveti Rimski Vladari su dugo bili zainteresovani za merkantilistike politike, ali
priroda ogromnog i decentralizovanog carstva oteala je implementaciju takvih namera. Neke
konstitutivne drave carstva su prihvatile merkantilizam, posebno Pruska, koja je pod
vladavinom Fredericka Velikog imala moda najstroe kontrolisanu privredu u Evropi. Tokom
ekonomskih potekoa sedamnaestog veka panija je imala slabo koherentnu ekonomsku
politiku, ali je, vie ili manje uspeno, francuske merkantilistike politike uveo Philip V. Rusija
pod Petrom I (Petar Veliki) je pokuala da prati merkantilizam, ali sa slabim uspehom zbog
nedostatka velike klase trgovaca ili industrijalistike baze u Rusiji.
Merkantilizam je takoe davao podstrek nasilju u Evropi 17. i 18. veka. Otkad se nivo
svetske trgovine smatrao nepromjenjivim, sledilo je, da je jedini nain da se povea trgovina

7
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

drave taj, da se uzme od drugih. Niz ratova, posebno Englesko-Holandski ratovi i Francusko-
Holandski ratovi, se direktno mogu povezati sa merkantilistikim teorijama. Beskrajno ratovanje
ovog perioda je podravalo merkantilizam u smislu da je bio vien kao osnovna komponenta
vojnog uspeha. Takoe je davao podstrek imperializmu nove ere, jer je svaka nacija, koja je to
mogla, pokuavala zauzeti kolonije koje bi bile izvori sirovina i ekskluzivna trita. Tokom
merkantilistikog perioda evropska sila se rairila oko globusa. Kao i u domaoj ekonomiji ova
ekspanzija je esto voena pod patronaom kompanija, koje su posedovale monopole
garantovane od strane drave u nekim delovima sveta, kao to su Holandska Istono-Indijska
kompanija ili Hudson's Bay kompanija.

2.4. Kritike merkantilizma

Brojni naunici su nali nedostatke merkantilizma mnogo pre nego to je Adam Smith
razvio ideologiju koja bi ga u potpunosti mogla zameniti. Kritiari kao to su Dudley North, John
Locke, i David Hume potkopali su veliki deo merkantilizma i on je stalno gubio naklonost tokom
osamnaestog veka. Merkantilisti nisu uspeli da razumeju ideje komparativne prednosti (iako je
ovu ideju 1817. godine u potpunosti razradio David Ricardo) i dobiti od trgovine. Na primer,
Portugal je bio mnogo efikasniji proizvoa vina od Engleske, dok je u Engleskoj proizvodnja
odee bila relativno jeftinija. Dakle kada bi se Portugal specijalizirao u proizvodnji vina a
Engleska u proizvodnji odee, obe drave bi se poboljale kada bi trgovale. U modernoj
ekonomskoj teoriji trgovina nije igra sa sumom nula konkurencije koja unitava, jer obe strane
mogu imati koristi. Nametanjem merkantilistikih restrikcija na uvoz i carinskih dabina, obe
nacije su na kraju bile siromanije.
David Hume je napomenuo nemogunost merkantilistikog cilja konstantnog pozitivnog
platnog bilansa. Kada bi zlatne poluge otile u jednu zemlju, ponuda bi se poveala a vrednost
poluga u toj dravi bi stalno opadala u odnosu na druga dobra. Obrnuto, u dravi koja izvozi
poluge, cene bi lagano padale. Naposletku vie ne bi bilo trokovno efektivno izvoziti dobra iz
zemlje sa visokim cenama u zemlju sa niskim cenama i platni bilans bi se vratio u staro stanje.
Merkantilisti su ovo u osnovi pogreno protumaili, jer su dugo smatrali da poveanje ponude
novca jednostavno znai da je svako postao bogatiji.
Znaaj koji se pridavao polugama je takoe bio centralna meta, ak iako su mnogi
merkantilisti sami poeli manje da naglaavaju vanost zlata i srebra. Adam Smith je naglasio da
su poluge zapravo isto to i svaka druga roba i nije postojao razlog da se posebno tretiraju. Zlato
nije bilo nita vie od utog metala koje je bilo vredno samo zato to ga nije postojalo mnogo.
Prva kola koja je u potpunosti odbacila merkantilizam su bili francuski fiziokrati.
Njihove teorije su takoe imale nekoliko problema i zamena za merkantilizam nije usledila sve
dok Adam Smith nije objavio Bogatstvo naroda 1776. godine. Ova knjiga skicira osnove onoga
to je danas poznato kao klasina ekonomija. Smith je upotrebio znatan deo knjige raspravljajui

8
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

merkantilistike argumente, iako su to esto pojednostavljene ili preuveliane verzije

merkantilistike misli.
Naunici su takoe podeljeni oko uzroka kraja merkantilizma. Oni koji veruju da je
njihova teorija jednostavno bila pogrena, smatraju da je njihova zamena bila nezaustavljiva im
su otkrivene tanije Smithove ideje. Oni koji su smatrali da je merkantilizam tragao za profitom,
smatraju da je doao do kraja onda kad su se pojavila velika pomeranja moi. U Britaniji je
merkantilizam nestao kada je Parlament dobio monarhovu mo da garantuje monopole. Dok su
bogati kapitalisti koji su kontrolisali donji dom parlamenta profitirali iz ovih monopola,
Parlamentu je bilo teko da ih implementira zbog velikih trokova grupnog odluivanja.
Merkantilistike regulacije su stalno uklanjane u Britaniji tokom osamnaestog veka, a
tokom 19. veka britanska vlada je u potpunosti prihvatila slobodnu trgovinu i Smithovu laissez-
faire ekonomiju. Na kontinentu je proces bio neto drugaiji. U Francuskoj je ekonomska
kontrola ostala u rukama kraljevske porodice i merkantilizam se nastavio do Francuske
revolucije. U Nemakoj merkantilizam je ostao vana ideologija u devetnaestom i ranom
dvadesetom veku, kada je najvanija bila istorijska kola ekonomije.

2.5. Merkantilistiko naslee

Na engleskom govornom podruju Adam Smithovo krajnje odbijanje merkantilizma je

prihvaeno bez pitanja, ali u 20. veku je veina ekonomista prihvatila da su na nekim podrujima
merkantilisti bili u pravu. Najpoznatiji od njih, ekonomist John Maynard Keynes je eksplicitno
podravao neka od naela merkantilizma. Adam Smith ih je odbijao fokusirajui se na ponudu
novca, smatrajui da su dobra, stanovnitvo i institucije stvarni uzroci prosperiteta. Keynes je
smatrao da ponuda novca, platni bilans i kamatne stope imaju veliki znaaj za ekonomiju. Ovi
pogledi su kasnije postali osnova monetarizma, jedne od najvanijih modernih ekonomskih
kola.7
Adam Smith je odbio merkantilistiki pogled na proizvodnju, smatrajui da je potronja
jedini nain putem kojeg ekonomija raste. Keynes je tvrdio da je ohrabrivanje proizvodnje isto
vano kao i potronja. Keynes je takoe napomenuo da je u ranom modernom periodu
fokusiranje na ponude poluga bilo razumno. U prethodnoj eri papirnog novca, poveanje koliine
poluga je bio jedini nain poveanja ponude novca. Keynes i drugi ekonomisti tog perioda su
takoe spoznali da je platni bilans vano pitanje, a od 1930-tih godina sve drave su izbliza
posmatrale priliv i odliv kapitala i veina ekonimista se slae oko toga da je poeljan pozitivan
platni bilans. Keynes je takoe prihvatio osnovnu ideju merkantilizma da je intervencija vlade u
ekonomiji neophodna. Dok su Keynesove ekonomske teorije imale glavni uticaj, samo
nekoliina je prihvatila njegove pokuaje da ponovo uvede re merkantilizam. Danas ta re

7 John Maynard Keynes, Notes on Mercantilism, the Usury Laws, Stamped Money and the
Theories of Under-Consumption, 1978.

9
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

ostaje pejorativan pojam, koji je esto koriten za napade na razne oblike protekcionizma.
Slinosti izmeu kejnzijanizma, te ideja njegovih naslednika, i merkantilizma dovelo je neke
kritiare do toga da ga nekad zovu neomerkantilizam. Neki drugi sistemi koji kopiraju neke
merkantilistike politike, kao to je japanski ekonomski sistem, se takoe nekad nazivaju
neomerkantilistikim.
Jedno podruje koje je Smith odbijao mnogo pre Keynesa bilo je vanost podataka.
Merkantilisti, koji su bili trgovci ili vladini slubenici, su skupljali ogromne koliine podataka o
trgovini i u velikoj meri su ih koristili u svojim istraivanjima i zapisima. William Petty, veliki
merkantilista, se uglavnom smatra prvim koji je koristio empirijske analize pri pruavanju
ekonomije. Smith je ovo odbio, smatrajui da je deduktivno razmiljanje od osnova principa
ispravna metoda za otkrivanje ekonomskih istinitosti. Danas ekonomisti prihvataju da su obe
metode vane. Tokom merkantilistikog perioda je osnovana veina modernih ekonomskih
institucija kao to su berze, i moderne industrije bankarstva i osiguranja.8
Specijalni uslovi protekcionistike merkantilistike politike su takoe imali vaan i
pozitivan uticaj na dravu koja ih je uvela. Sam Adam Smith, na primer, je uzdizao Navigacione
Akte jer su oni uveliko proirili britansku trgovaku flotu i igrali centralnu ulogu u pretvaranju
Britanije u pomorsku i ekonomsku super silu, koja je ona bila nekoliko vekova. Neki ekonomisti
svakako smatraju da zatita mladih industrija, uzrokujui kratkorone tete, moe biti od koristi
dugorono.

3. Teorije prednosti

3.1. Teorija apsolutnih prednosti

8 Vaggi, Gianni, Peter Groenewegen, A Concise History of Economic Thought: From

Mercantilism to Monetarism, New York: Palgrave Macmillan, 2003.

10
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

Adam Smit, polazi od pretpostavke drutvene podele rada izmeu dve zemlje I prednosti
koje dolaze od specijalizacije unutar pojedinih delatnosti , baziranih na takvoj podeli.9
Apsolutna prednost predstavlja sposobnost jedne zemlje da proizvede odreeni proizvod
sa niim trokovima inputa od neke druge zemlje, odnosno da pri takvoj specijalizovanoj
proizvodnji ostvari najnie oportunitetne trokove.
Pretpostavke:
Ukoliko imamo dve zemlje, domaa i strana; i ako obe zemlje proizvode po jedan
proizvod, domaa proizvod A, a strana proizvod B; ukoliko je kao faktor proizvodnje rad, jednak
i u domaoj i u stranoj zemlji; i ako su ukusi potroaa isti i u domaoj i u stranoj zemlji; Model
koji se formira na osnovu datih pretpostavki je sledei: domaa zemlja je dvostruko
produktivnija u proizvodnji proizvoda A od strane zemlje; strana zemlja je dvostruko
produktivnija u proizvodnji prozivoda B od domae zemlje.
Zakljuak:
Domaa zemlja prizvodi proizvod A, strana zemlja prizvodi proizvod B, obe zemlje su se
specijalizovale u proizvodnji.
Nedostaci:
Nedostaci ove teorije ogledaju se u tome da po njoj ne postoje razlozi za meunarodnom
trgovinom u sluaju da zemlja nema nie oportunitetne trokove ni kod jednog proizvoda u
odnosu na druge uesnike na meunarodnom tritu.
Nedostatke ove teorije otklonila je teorija Komparativnih prednosti.

3.2. Teorija opte ravnotee

Bertil Olin u objanjavanju uzroka meunarodne trgovine polazi od prva dva pitanja u
razmatranju, a to su : Koje robe zemlja treba da izvozi, a koje da uvozi? Kako se formiraju
odnosi razmene izmeu zemalja?
Specijalizacija pojedine zemlje upravo zavisi od te raspoloivosti odreenim faktorom
proizvodnje. Ukoliko neka zemlja ima obilje u radu, kao faktoru proizvodnje, a druga obilje u
kapitalu, kao faktoru proizvodnje, onda e se one specijalizovati u proizvodnji onog dobra kojeg
imaju u obilju, odnosno prva zemlja e se specijalizovati u proizvodnji radno-intenzivnih dobara,
a druga zemlja u proizvodnji kapitalno-intenzivnih dobara. Na toj osnovi odvijae se tokovi
meunarodne razmene, odnosno uvoza - izvoza proizvoda.
U sluaju da zemlja raspolae kapitalom kao obilnim faktorom, a sa druge strane
nedostaje joj radna snaga kao drugi faktor proizvodnje, ona e se specijalizovati u proizvodnji
kapitalno intenzivnih proizvoda i izvoziti ta dobra, to e usloviti poveanu tranju za kapitalom
(faktorom u obilju), to e za posledicu imati poveanu tranju ovog faktora i rast njegove cene.

9 Adam Smith, The wealth of nations, Zagreb, 1952.

11
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

Sa druge strane, ovakva specijalizacija znaie manju tranju za drugim faktorom proizvodnje (u
ovom sluaju radnom snagom), to e za posledicu imati pad cene tog faktora proizvodnje.
Dakle, dolazi do konvergencija u koliini raspoloivih faktora i putem meunarodne trgovine
dolazi do izravnjavanja cena faktora proizvodnje.
Olin istie da je i kretanje faktora proizvodnje bitan faktor kvantiteta i kvaliteta meunarodne
trgovine i da to kretanje predstavlja, u izvesnom smislu, supstituciju u kretanju proizvoda.

3.3. Teorija komparativnih prednosti

Dejvid Rikardo istie da iako zemlja nema apsolutne prednosti i nie proizvodne trokove
u proizvodnji nekog dobra u odnosu na stranu zemlja, ona ipak ima interes da uestvuje u
meunarodnoj trgovini sa drugim zemljama na bazi komparativnih prednosti.
Rikardo je smatrao da komparativne prednosti proistiu iz slabije pokretljivosti faktora
proizvodnje i da e se zemlja, bez obzira na odsustvo apsolutnih prednosti, specijalizovati u
proizvodnji onog proizvoda u kojima ima komparativne prednosti, odnosno u proizvodnji onog
proizvoda gde ostvaruje veu produktivnost i nie oportunitetne trokove.
Pretpostavke:
Ukoliko imamo dve zemlje, domaca i strana; i ako obe zemlje proizvode po jedan
proizvod, domaca proizvod A, a strana proizvod B; ukoliko je kao faktor proizvodnje rad, jednak
i u domacoj i u stranoj zemlji; ukusi potrosaca su isti i u domacoj i u stranoj zemlji; kvalitet
radnika je isti; postoji mobilnost radne snage izmedju sektora, sto obezbedjuje jednakost zarade;
operise se u reimu konstantnih prinosa- bilo kakve promene broja angaovaih radika u
odreenoj proizvodnji ne menjaju trokove po jedinici proizvoda. Model koji se formira na
osnovu datih pretpostavki je sledei: Domaa i strana zemlja proizvode dva proizvoda. Domaa
zemlja je produktivnija u proizvodnji oba proizvoda, od strane zemlje, dakle domaa zemlja ima
apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda. Domaa zemlja je dva puta produktivnija u
proizvodnji proizvoda A od strane zemlje, a tri puta produktivnija u proizvodnji proizvoda
B od strane zemlje. Strana zemlja nema apsolutnih prednosti ni kod proizvodnje proizvoda
A ni kod proizvodnje proizvoda B. Domaa zemlja e se specijalizovati za proizvodnju
proizvoda B jer u toj proizvodnji ostvaruje tri puta veu produktivnost sa istim faktorima
proizvodnje u odnosu na stranu zemlju, dok je kod proizvoda A, dva puta produktivnija. To
znai da su njene komparativne na strani proizvoda B. Strana zemlja ima relativno manju
razliku u produktivnosti kod proizvodnje proizvoda A u odnosu na domau zemlju, pa se stoga
moe rei da ona ima komparativne prednosti u proizvodnji proizvoda A.
Korist od meunarodne trgovine ostvaruju obe zemlje:
Autarhine cene konvergiraju i uspostavlja se jedinstvena relativna cena u obe zemlje; i
poveava se obim trgovine u obe zemlje, to omoguava poveanu potronju kod oba proizvoda.

12
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

3.4. Teorija trokova supstitucije

Tvorac ove teorije je Gortfird Haberler koji u teorije meunarodne trgovine uvodi sva tri
proizvodna faktora: rad, kapital I zemljite. On takoe po prvi put uvodi termin rtvovanja
jednog proizvodnog faktora u korist drugog. Da bi se poveala proizvodnja jednog proizvoda ,
istovremeno se mora smanjiti proizvodnja drugog proizvoda, usled nepromenljive ponude
proizvodnih faktora , uz nepostojanje drugih ogranienja. Dolazi do trokova supstitucije jer
dodatna jedinica nekog proizvoda uslovie pojavu marginalnih trokova , pa e cena proizvoda
porasti za onaj iznos, koji predstavlja cenu rtvovanog proizvoda.

3.5. Nekonvencionalne teorije meunarodne trgovine

Teorija rasprodaja vikova postojanje vikova proizvodnih kapaciteta ( proizvoda), koji

su u prethodnom periodu stvoreni, pa trenutno ne postoji proporcinalnost u kapacitetima i tranji.
Zemlja bi meunarodnom trgovinom mogla da plasira viak proizvoda a da doe do proizvoda
za koje ima poveanu tranju. Time se omoguava odravanje zaposlenosti predimenzioniranih
kapaciteta, mogunost za zemlje u razvoju
Produktivitetna teorija meunarodna trgovina proiruje trita i podstie podelu rada, to
utie na poveanje produktivnosti, podstie tehnoloke inovacije, automatizaciju i dovodi do
poveanja svetskog dohotka.

3.6. Teorije dominirajue privrede

Fransoa Perua polazi od pretpostavke da: postoji dominacija razvijenih zemalja u

svetskoj privredi; razloge za znaajan pad u trgovinskom bilansu zemalja u razvoju u odnosu na
razvijene zemlje Perua vidi u: moi i prinudi, pregovarakoj snazi koja je na strani razvijenih
zemalja, razlici u veliini zemalja tj. ekonomskoj dimenzionalnosti, razlici u vrstama privredne
aktivnosti zemalja.
Dominacija moe biti namerna ili nenamerna. Namera se ocenjuje prema korisnosti koju
ostvare obe zemlje u meusobnoj meunarodnoj trgovini.

3.7. Teorija periferne privrede

Polazi od realnosti stanja u svetskoj privredi i trgovini i podele sveta na razvijene (zemlje
centra) i nerazvijene zemlje (zemlje periferije). Zemlje centra imaju slabiju cenovnu elastinost

13
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

tranje za primarnim proizvodima (proizvodi zemalja periferije) u meunarodnoj trgovini, dolazi

do pada cene pomenutih proizvoda i pogoranja opte ekonomske pozicije zemlje periferije, jer
se smanjuju izvozni prihodi zemlje periferije. Zemlje periferije imaju visoku dohodovnu
elastinost i slabiju cenovnu elastinost, sto dovodi da zemlje poveani dohodak usmeravaju u
potronju u zemlje centra. Cene primarnih proizvoda sporije rastu od cena sekundarnih
proizvoda u uzlaznoj liniji svetskog privrednog ciklusa, a sa druge strane bre opadaju u
silaznom periodu razvoja svetskog privrednog ciklusa.
Spontani fenomen privrednog razvoja predstavlja stanje u ekonomskim odnosima
zemalja periferije i zemalja centra.

3.8. Kejnzovo shvatanje meunarodnih odnosa

Kejnz smatra da je profit glavna pokretaka snaga meunarodne trgovine. Kejnzove

teorije zasnovane su na stavovima raznih vidova ravnotee, sa posebnim akcentom na punu
zaposlenost. Kejnz tumai nivo meunarodne trgovine zavisnou nivoa zaposlenosti od
investicija kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Aktivni trgovinski bilans implicira smanjenje
kamatne stope, podstie investicionu aktivnost i vei priliv novanih sredstava iz inostranstva i
obrnuto Meunarodna trgovina po Kejnzu je spoljni odraz kompromisa izmeu suprotstavljenih
tenji za uspostavljanjem unutranje ravnotee i pune zaposlenosti i onog obima koji tim
izazvanim unutranjim stanjem spoljna trgovina jo moe da postigne.
Formula za ravnoteu jedne privrede jeste: dohodak je jednak zbiru vrednosti finalne robe
za domau potronju i investicija i izvoza umanjenih vrednou uvoza.10

3.9. Porterova teorija konkurentske prednosti

Komparativne prednosti zasnovane na prirodnim resursima i jeftinijoj radnoj snazi

izgubile su trku u globalnoj ekonomskoj utakmici sa konkurentskim prednostima. Po Majklu
Porteru, osnivau teorije, konkurentsku prednost odreuje nekoliko faktora11:

faktori uslova proizvodnje

priroda i uslovi tranje
srodne i pratee industrijske grane
strategija, struktura i rivalstvo preduzea
uloga vlade
anse iz okruenja

10 Keynes, John Maynard, General Theory of Employment Interest and Money, 1936
11 D. D. Raphael, A. L. Macfie, The Theory of Moral Sentiments, 1976.

14
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

Faktore uslova proizvodnje moemo klasifikovati na:

Ljudski resurs ini raspoloiva radna snaga u svom kvantitetu i kvalitetu
(kvalifikovanost). Fiziki resursi u jednoj zemlji predstavljaju kvantitaivni i kvalitativni
pokazatelj raspoloivou obradivim zemljitem, saobraajnicama, rudnim bogatstvom,
energetskim izvoritima itd. Resursi znanja danas se smatraju jednim od najvanijih ulaznih
resursa. Efikasnost prilagoavanja nastalim promenama uslovljeno je kvalitetom znanja. U
uslovima globalizacije upravljati znanjem znai upravljati neizvesnou i rizikom. Resursi
kapitala su snaga drutava u izgradnji konkurentske prednosti za ukljuivanje u meunarodnu
trgovinu i predstavljaju raspoloiva finansijska sredstva, kao i njihovu cenu. Infrastrukturni
resursi predstavljaju kvantitet i kvalitet raspoloive infrastrukturne podrke neke zemlje. Pod
infrastrukturnom podrkom smatraju se razvijenost saobraajnica (drumskog, eleznikog,
pomorskog i vazdunog saobraaja), zatim postojea komunalna infrastruktura,
telekomunikacioni sistemi, potansko-telegrafski saobraaj itd.

Priroda i uslovi tranje:

Predstavlja bitan faktor u izgradnji konkurentske prednosti. Uslovi domae tranje bitno
ukazuju na potencijal tranje na meunarodnom tritu, pod uslovom izgraenih slinih ukusa
potroaa. Smatra se da je domaa tranja reprezentativna u kreiranju inostrane tranje. Podstie
se razvoj konkurentske prednosti u industrijama gde se ostvaruje ekonomija obima jedne
privrede.

Srodne i pratee delatnosti:

Jesu vani inioci u izgradnji konkurentske prednosti jer odreuju korienje finalnog
proizvoda ili su dopunjujui faktor u korienju domaeg proizvoda. To su delatnosti sa kojima
preduzee u koordinaciji ili kooperaciji koje izgrauje meunarodnu konkurentsku prednost.

Strategija, struktura i rivalstvo preduzea:

To je uslov pod kojim se u zemlji odreuje nain stvaranja preduzea, nain
organizacionog oblikovanja preduzea, kao i procesi upravljanja preduzeem. Strategija
preduzea treba da je zasnovana inovativnim procesima, koji e odrati stabilan rast i razvoj
preduzea i poboljanje njihovih karakteristika u odnosu na konkurenciju.

Uloga vlade:
Uloga vlade se Smatra bitnim faktorom u izgradnji konkurentnosti na meunarodnom
nivou. Teorija konkurentske prednosti podrazumeva sinhronu aktivnost na makro i mikro nivou.

anse iz okruenja:

15
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

One trebaju biti podsticajna mera u kreiranju konkurentske prednosti. Procesi

restruktuiranja, reformi, nepostojanje jasno izgraenje potroake kulutre mogu biti stimulativni
faktori okruenja, koji e inicirati izgradnju meunarodne konkurentske prednosti.

4. Zakljuak

Merkantilizam je ekonomska teorija koja smatra da prosperitet nacije zavisi od njene

ponude kapitala i da je globalni volumen trgovine svetske privrede nepromenjiv.
Koliina kapitala, koju predstavljaju zlatne i srebrne poluge (koliina dragocenog metala u
posedu drave), se najvie poveava platnim bilansom sa velikim izvozom i malim uvozom.
Merkanitlisti smatraju da bi vlada trebala unapreivati ove ciljeve, igrajui aktivnu
protekcionistiku ulogu u privredi, tako to e ohrabrivati izvoz i obeshrabrivati uvoz, posebno
uz pomo carinskih dabina. Interes nacionalne ekonomije je ostvarivanje vika u meunarodnoj
trgovini i sva su nastojanja bila usmerena na rast izvoza i smanjenje uvoza. Vlade su poduzimale
aktivnosti kako bi ostvarile taj viak u trgovini. Da bi jedna zemlja ostvariti viak, druga mora

16
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

ostvariti manjak. Merkantilisti su ekonomski sistem videli kao igru sa sumom nula, dobitak jedne
strane je gubitak druge. Dakle, svaki politiki sistem, koji koristi jednoj grupi, bi, prema
definiciji, tetio drugoj i nema mogunosti koju bi ekonomija mogla iskoristiti da maksimizira
zajedniko dobro.
Vera u merkantilizam se poela gubiti u kasnom 18. veku kada su pobedili argumenti
Adama Smitha i drugih klasinih ekonomista.
Ideju apsolutnih prednosti u ekonomiju uveo je Adam Smith. Osnovne predpostavke
teorije apsolutnih prednosti jeste to da, zemlja koja moe proizvoditi neki proizvod uz nie
trokove od druge zemlje ima apsolutnu prednost u proizvodnji tog proizvoda nad drugom
zemljom. Kao i to da se zemlja mora specijalizovati i izvoziti onaj proizvod gde su joj trokovi
proizvodnje nii, gde je produktivnija, a uvoziti onaj proizvod gde su joj trokovi proizvodnje
vii, gde je manje produktivnija.

5. Literatura
Adam Smith, Bogatstvo naroda, Zagreb, 1952
B. Pelevi, V. Vukovi, Meunarodna ekonomija, Beograd, 2007
Charles Wilson, "Merkantilizam", London, 1966
urica Acin, Meunarodni ekonomski odnosi, Novi Sad, 2009
Eli F. Heckscher, "Merkantilizam", London, 1935
Gianni Vaggi, Peter Groenewegen, "Saeta istorija ekonomske misli: od merkantilizma
do monetarizma", New York, 2003
Harry Landreth, David C. Colander, "Istorija ekonomske misli", Boston, 2002
Ivica Stojanovi, Meunarodni ekonomski odnosi, Beograd, 2005

17
Merkantilistike teorije i teorije apsolutnih prednosti
_____________________________________________________________________________

J. Baylis, S. Smith, The Globalization of World Politics, Oxford University Press, 2005
Jrg Niehans, "Istorija ekonomske teorije: doprinosi klasiara, 1720 - 1980. godine",
Johns Hopkins University Press, 1990
Keynes, John Maynard, "Opta teorija zaposlenosti, kamata i novca", 1936
Keynes, John Maynard, "Zapisi o merkantilizmu, zakonima lihvarstva, tampanom novcu
i teorije nedovoljne potronje", 1978
Robert B. Ekelund, Robert D. Tollison, "Merkantilizam kao drutvo u potrazi za
profitom: ekonomska regulacija i istorijska perspektiva", College Station: Texas A&M
University Press, 1981
Robert B Ekelund, , Robert F. Hbert, "Istorija ekonomske teorije i metode", New York,
1997
Zora Prekajac, Meunarodna ekonomija, Novi Sad, 2005

18