Olympus je robna marka kompanije

OLYMPUS IMAGING CORP.

Nazivi i imena drugih kompanija i
proizvoda predstavljaju svojinu
njihovih vlasnika.

FA Q
Najee postavljana pitanja Najee postavljana
o digitalnoj fotografiji

1999-2006 OLYUMPUS IMAGING pitanja o digitalnoj

EUROPA GMBH. Sva prava zadrana.
Reprodukcija ovog dokumenta ili bilo
kog njegovog dela nije dozvoljena
fotografiji
bez prethodne pismene saglasnosti
vlasnika autorskih prava.
Olympus - Digitalna biblioteka 5. izdanje

Peat prodavca

OLYMPUS IMAGING EUROPA GMBH

www.olympus.co.yu
Najee postavljana
pitanja o digitalnoj
fotografiji
Digitalna biblioteka, 5. izdanje

Izjava o odricanju od odgovornosti: Iako je uloen

maksimalan napor da informacije u ovoj brouri
budu u potpunosti tane, kompanija Olympus ne
snosi nikakvu odgovornost za eventualne
tipografske greke, omake ili tehnike netanosti.

Koncept i ureivanje: united communications GmbH, Berlin

1
 Sadraj
1. arobni svet digitalne fotografije 4 3.12 Crno-belo i sepia 55
3.13 Crna tabla / Bela tabla 56
2. Tehnologija digitalnih fotoaparata 8
3.14 Snimanje video zapisa 57
2.1 Kako radi digitalni fotoaparat? 8 3.15 Snimanje zvuka 57
2.2 CCD senzor 9 3.16 Podvodna fotografija 57
2.3 Na ta treba obratiti panju prilikom 3.17 Trikovi i saveti za bolje fotografije 59
kupovine digitalnog fotoaparata 14
2.4 Faktori koji utiu na kvalitet slike 16 4. tampanje digitalnih fotografija 62
2.5 Zato je vaan dobar objektiv? 19 4.1 Tradicionalne fotografije naspram digitalnih otisaka 62
2.6 Dugotrajno skladitenje digitalnih fotografija 22 4.2 tampanje slika kod kue 62
2.7 Koje su prednosti LCD ekrana na fotoaparatu? 23 4.3 Usluge tampanja digitalnih fotografija 66
2.8 uvanje i odravanje digitalnog fotoaparata 26 4.4 Uvelianje digitalnih otisaka 68
2.9 Izvori napajanja 27
5. Arhiviranje digitalnih fotografija 72
3. Snimanje digitalnih fotografija 30 5.1 Softverska reenja 72
3.1 Sistemi za merenje svetlosti 30 5.2 Preporueni hardver 74
3.1.1 Sistemi za merenje ekspozicije 30 5.3 Preuzimanje slika sa memorijskih kartica 75
3.1.2 Sistemi za fokusiranje (izotravanje slike) 33 5.4 Povezivanje digitalnog fotoaparata sa raunarom 76
3.1.3 Balans belog 34 5.5 Najvaniji formati digitalnih datoteka 77
3.1.4 Osetljivost 37 5.6 Kopiranje slika na DVD i CD 80
3.2 Blic 38
6. Kompresija podataka 82
3.3 Sistemi za optimizaciju slike 40
3.3.1 TruePic TURBO 40 6.1 Potrebe za skladitenjem 82
3.3.2 Rredukcija uma 41 6.2 Uobiajene metode kompresije 83
3.3.3 Mapiranje piksela 42 6.3 Izbor odgovarajueg nivoa kompresije 86
3.3.4 Bright Capture tehnologija 42 6.4 Programi WinZIP i StuffIt 87
3.3.5 Stabilizacija slike 43 6.5 Broj piksela i kompresija 88
3.4 Programi za snimanje prizora 46 6.6 Snimanje slika u razliitim formatima 88
3.5 Manuelne kontrole 46
7. Ureivanje digitalnih fotografija 90
3.5.1 Blenda 47
3.5.2 Zatvara 48 7.1 Programi za ureivanje digitalnih fotografija 90
3.6 Histogram 48 7.2 Slanje fotografija elektronskom potom 91
3.7 Zum 49 7.3 Prebacivanje podataka mobilnim telefonom 92
3.8 Makro snimanje (iz neposredne blizine) 50 7.4 Digitalne fotografije za internet 93
3.9 Panorama 52 7.5 Pregled digitalnih fotografija na TV ekranu 94
3.10 Snimanje u sekvenci 54 8. Digitalna fotografija od A do 96
3.11 Samookida 54

2 3
 1. arobni svet digitalne fotografije
arobni svet digitalne fotografije

Slika vredi hiljadu rei. Ova izreka je svakako

jedan od razloga zbog ega fotografija ni nakon
skoro 200 godina postojanja, nije izgubila svoju mo
da fascinira i oara.

Iako su tokom dobrog dela dvadesetog veka fotoa-

parati i dalje bili skupi, teki i prilino komplikovani
za upotrebu, ovi nedostaci skoro da nisu imali
nikakvog uticaja na privlanost ovih ureaja. Razlog
je bio prilino jednostavan: po prvi put je bilo
mogue sauvati trenutak od zaborava i ilustrovati
elje, oseanja i raspoloenja manje-vie jednim pri-
tiskom na dugme. Fotografija je zauvek ula u nae
ivote.

Digitalna ili filmska, snimljena u studiju ili napolju na

otvorenom, fotografija je oduvek bila mnogo vie od
puke reprodukcije realnosti. Ona predstavlja real-
nost vienu oima fotografa i transformaciju ove viz-
ije u novu, dvodimenzionalnu stvarnost koja vraa u
ivot trenutke otrgnute od zaborava

Zaista je teta to kod konvencionalne filmske

fotografije, rezultate ne moemo da vidimo odmah i
to ne moemo da proverimo ili popravimo sliku pre
nego to film ode na razvijanje.
Iako je Polaroidova instant foto tehnologija delim-
ino reila ovaj problem, tek je uvoenje digitalne
fotografije zaista donelo revoluciju u fotografsko
iskustvo.
Na poetku je ova nova tehnologija bila veoma
skupa i zanimljiva samo naprednim profesionalnim
korisnicima. Meutim, tehnoloki bum koji je izaz-
vala masovna upotreba elektronske pote i interne-
ta, doveo je do nevienog porasta u zahtevima za
jednostavnim i pristupanim digitalnim fotografijama.
Ovaj pritisak, kao i neprekidni pad cena elektronskih
komponenti (LCD ekrana, CCD senzora, itd.), doveo
je na trite, sredinom 90-ih godina prolog veka,
prve pristupane digitalne fotoaparate..
Poput personalnih raunara, digitalna fotografija je
doivela dramatian porast performansi i snage. Na
primer, dok je prvi digitalni fotoaparat za iroku
potronju imao rezoluciju od oko 300,000 piksela,
dananji modeli, koji zadovoljavaju kako potrebe
profesionalnih fotografa, tako i platene mogunosti
amaterskih korisnika, poseduju senzore od osam i

4 5
 1. arobni svet digitalne fotografije

vie miliona piksela.
Podjednako je impresivan i porast broja funkcija
koje se mogu runo podeavati. Prvi modeli digital-
nih fotoaparata imali su skoro iskljuivo automatske
funkcije, dok se manuelne kontrole na modernim
modelima mogu uporediti sa onim na filmskim fotoa-
paratima.
Postoje brojni razlozi zbog kojih je ovakav nain sni-
manja fotografija postao tako popularan. Ovo su
samo neki od njih:
1. Nema potrebe za kupovinom filma.
2. Mediji za skladitenje se mogu uvek iznova
koristiti.
3. Fotografije se mogu pregledati odmah nakon
snimanja.
4. Izuzetno visok kvalitet optikih sistema. Da bi
ispunili zahteve koje nameu CCD senzori, soiva
objektiva moraju imati rezoluciju koja je superior-
na u odnosu na one koji su izraeni za filmske
modele.
10. Fotografije se mogu odmah odtampati ili poslati
elektronskom potom.
Nije, dakle, nikakvo udo to je trite digitalnih
fotoaparata doivelo tako vrtoglav rast. Dok je 1996.
broj prodatih prodatih digitalnih fotoaparata u svetu
iznosio svega 1.2 miliona (u Evropi oko 100,000),
2005. godine ovaj broj je dostigao 65 miliona, od
ega je u Evropi prodato 24 miliona komada.
Tako veliki broj novih korisnika, kao i nagli razvoj
tehnologije u ovoj oblasti, doveo je do pojave novih
pitanja na koje je trebalo pruiti odgovore. ak i
veoma iskusni korisnici digitalnih fotoaparata poele
da obnove i unaprede svoje poznavanje tehnologije.
Zato smo pokuali da u ovoj knjiici damo kratke i
precizne odgovore na najee postavljana pitanja.
Iako ne moe da pokrije sve aspekte ove komplek-
sne teme, nadamo se da e vam posluiti kao uvek
spreman podsetnik, i da e vam omoguiti da
napravite jo bolje fotografije.

5. Beuman rad omoguava diskretno

fotografisanje.

6. Kreativni efekti koji se mogu primeniti tokom

samog fotografisanja.

7. Prikazivanje slika na TV ekranu (reprodukcija

slajdova).

8. Kopiranje i prenos podataka ne dovodi do gubitka

kvaliteta.

9. Jednostavno naknadno ureivanje slike.

6 7
 2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

2.1 Kako radi digitalni fotoaparat? conductor) senzori. U sutini, senzor je poluprovod-
niki element koji je osetljiv na svetlost i izraen je
U sutini, digitalni fotoaparat se ne razlikuje mnogo od miliona silikonskih dioda. Svaka od ovih fotodio-
od svog 35 mm roaka. I jedan i drugi su sastavljeni da predstavlja jednu taku, odnosno jedan piksel na
od objektiva, blende i zatvaraa; jedina i najvanija fotografiji. Kada svetlost padne na fotosenzitivnu
razlika je u nainu na koji snimaju i skladite infor- diodu, ona generie elektrino pranjenje koje
macije. Dakle, ako umete da koristite klasian film- registruju elektronske komponente na fotoaparatu.
ski fotoaparat, umeete da slikate i sa digitalnim. Procesom konverzije analognog u digitalni signal,
Pogledajmo, najpre, kako funkcioni- milioni ovakvih pranjenja pretvaraju se u digitalne
e filmski fotoaparat. (binarne) vrednosti. Ove vrednosti, dalje, prorauna-
va procesor za obradu slike, koji se sastoji od ASIC
Filmski fotoaparat Fotoaparat se sastoji od sistema ipa i softvera za poboljavanje slike (na primer, za
objektiva, blende i zatvara- optimizaciju gama konverzije i reprodukcije boja).
a. Objektiv se stara za ot- Rekonstruisana digitalna slika se zatim prebacuje u
rinu slike, dok zatvara i memoriju fotoaparata.
blenda kontroliu koliinu
svetlosti koja dolazi do
filma. Nakon oslobaanja zatvara-
a, svetlost ulazi u fotoaparat preko sistema objekti-
va i blende i zavrava na fotosenzitivnom filmu.
2.1 ta je CCD senzor?
Zahvaljujui hemijskoj reakciji koja sledi, slika ostaje
zabeleena na povrini filma. Fotografija se, potom,
dobija kroz proces razvijanja filma.

Iako digitalni fotoaparati esto lie na

filmske i poseduju mnoge zajednike
komponente, kao to je objektiv,
blenda ili zatvara, njihov nain sni-
Digitalni fotoaparat manja fotografija se sutinski Piksel:
razlikuje. Kovanica koja
Umesto filma koji je osetljiv na je nastala od
svetlost, digitalni fotoaparati rei element slike.
(engl.
koriste kombinaciju CCD senzo- pix + element)
ra, procesora za obradu slike i Ovo je najmanji CCD je elektronski ureaj veliine nokta na ijoj se
medija za skladitenje. Ovaj senzor, koji se nalazi element rastera povrini nalaze milioni fotosenzitivnih dioda, porea-
iza zatvaraa, predstavlja srce digitalnog fotoapara- na digitalnoj slici, nih u redove i kolone; slino kao i take, odnosno
i sadri
ta. Velika veina fotoaparata opremljna je CCD informacije pikseli, na monitoru raunara.
(Charge-Coupled Device) senzorom, a ponekad se o boji i koliini
koriste i CMOS (Complementary Metal Oxide Semi- svetla.

8 9
 2. Tehnologija digitalnih fotoaparata
Svi senzori na CCD ipu reaguju na svetlost na isti
nain i da nema kolor filtera kojima su prekriveni,
fotoaparat bi pravio samo crno-bele slike. Da bi foto-
aparat mogao da razlikuje boje, senzori se pokrivaju
filterima razliite boje RGB (crvena, zelena, uta)
ili CMY (cijan, magenta, uta). Postavljaju se i
dodatni zeleni filteri koji poboljavaju kvalitet repro-
dukcije boja.
Pored boja, za vernu reprodukciju slike su potrebne
i informacije o koliini svetlosti. Za svaku od tri boje,
jaina svetla se deli na 256 nivoa. Ova kombinacija
od 256 x 256 x 256 daje 16.7 miliona moguih nijan-
si.
Svi ovi podaci se prebacuju u digitalne signale koje
mogu da obrade ostale elektronske komponente na
digitalnom fotoaparatu. U sutini, postoje dve vrste
CCD ipova koji se koriste na digitalnim fotoa-
paratima. Prvi je originalno napravljen za televi-
Progresivni CCD
zijske i video kamere, a kasnije je doraen za
potrebe fotoaparata.
Ovaj senzor, poznatiji pod imenom video CCD,
izuzetno je osetljiv na svetlost i poseduje RGB ili
CMY kolor filtere, kao i dodatne zelene filtere.
Iako ovaj CCD hvata sliku u jednom koraku, obrada
podataka se vri kroz dve sekvence, i to tako to se
najpre obrauje slika iz parnih, a zatim iz neparnih
redova dioda.
Da bi omoguio neometano oitavanje podataka,
Podaci se itaju odvoje-
no iz parnih i neparnih
redova
Video CCD
10
digitalni fotoaparat koristi mehaniki zatvara da bi
spreio da do senzora doe prevelika koliina svet-
la. Zahvaljujui odlinim performansama, relativno
jednostavnoj konstrukciji i malim trokovima proiz-
vodnje, video CCD ipovi se nalaze u velikom broju
modela digitalnih fotoaparata.
Drugi tip CCD ipa, koji se naziva CCD sa progre-
sivnim skeniranjem, ili samo progresivni CCD,
moe u jednoj sekundi da snimi vei broj kompletnih
slika. Poto se slika snima i obrauje u jednom
potezu, odnosno red po red (1, 2, 3, 4, itd.), mehani-
ki zatvara postaje suvian, a vreme ekspozicije
moe da se kontrolie elektronskim putem, to omo-
guava, izuzetno veliku brzinu rada. Fotoaparati koji
poseduju ovakvu vrstu ipa idealni su za snimanje
pokreta ili sportskih dogaaja.
Podaci se
obrauju
u
jednom
prolazu
Progresivni CCD senzor je prekriven RGB filterima.
Poto svaki od piksela na slici odgovara jednoj od tri
vrste CCD piksela, svaka od taaka snima samo po
jednu boju. Procesor za obradu slike proraunava
podatke o bojama koje nedostaju i dovrava sliku.
to je bolji procesor za obradu slike, to e zavrni
rezultat biti kvalitetniji.
Jo jedno poboljanje kvaliteta slike postie se uz
pomo relativno jednostavnog trika. Promenom pro-
porcije piksela na CCD ipu tako da na svaki crveni ili
plavi filter dolaze po dva zelena, postie se znatno
vernija i preciznija reprodukcija boja. Razlog: ne
samo to je ljudsko oko osetljivije na zelenu boju, ve
ova boja znaajno utie na nae opaanje svetla.
11
 2. Tehnologija digitalnih fotoaparata
Kvalitet slike ne ini samo ispravan izbor
filtera za boje. Na krajnji rezultat u velikoj
meri utiu kanali za prenos podataka i
raspored komponenti na senzoru,
odnosno fotodiodi na kojoj se generiu
signali. Razlika se moe videti na primeru
dve vrste CCD senzora: Interline Transfer CCD, koji
se koristi na veini modela digitalnih fotoaparata, i
Full Frame Transfer CCD koji se nalazi u aparatima iz
Olympus E-Sistema.
Kao to se vidi na ilustraciji, Full Frame Transfer
CCD poseduje veu povrinu pokrivenu pikselima,
vee fotodiode i vee kanale za prenos podataka.
To znai da e ovaj senzor uhvatiti vie elektrona
(svetla) uz visok odnos signal/um i bolji dinamiki
opseg, ime se dobija vie detalja, sa veom iri-
nom ekspozicije i manje uma. Ili, jednostavnije: jas-
nije slike, bogate detaljima.
Alternativu CCD ipu predstavlja CMOS senzor, koji
takoe koristi fotosenzitivne diode za snimanje slike.
Iako CMOS senzori imaju odreene prednosti u
odnosu na CCD ipove, koje se ne ogledaju samo u
12
tome to su relativno jeftini i troe relativno malo
energije, mnogi proizvoai u svoje modele fotoapa-
rata i dalje radije stavljaju CCD, uglavnom zbog
toga to CMOS ipovi obino proizvode previe
uma, to znaajno utie na kvalitet slike.
Uprkos inovativnosti i izuzetnom kvalitetu izrade, ni
CCD ni CMOS senzori ne mogu da se odupru jed-
noj od osnovnih opasnosti praini. Dok trunica
peska ili praine ne predstavlja veliki problem za
filmski fotoaparat, sa digitalnim modelima je sasvim
druga pria. ak i najmanja estica praina moe
da prekrije na hiljade piksela tako da se njeno pri-
sustvo vidi na svim fotografijama. A sa porastom
rezolucije koja donosi sve vei broj piksela na istoj
povrini problem praine postaje jo ozbiljniji.
Ipak, poto veina digitalnih fotoaparata ima zatvo-
rena kuita, korisnici e izuzetno retko morati da
brinu o praini koja zavrava na senzoru. To, na
alost, nije sluaj i sa digitalnim SLR fotoaparatima
sa izmenjivim objektivima. Ma koliko paljivo menjali
objektive, uvek postoji ansa da estice praine
slete na povrinu CCD senzora. Kada se ovo dogo-
di, fotoaparat se obino alje u servis.
Na sreu, Olympus je za svoje D-SLR fotoaparate iz
E-Sistema razvio jedinstveni sistem zatite od prai-
ne - Supersonic Wave Filter. Kada se aktivira, ovaj
sistem generie seriju nadzvunih
vibracija koje otresaju i najmanju koli-
inu praine ili drugih stranih estica
sa filtera ispred senzora.
13
 2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

2.3 Na ta treba da obratim panju prilikom kupovine digitalnog fotoaparata?
Pre nego to se
opredelite za model
digitalnog fotoapa-
rata, razmislite za
ta elite da ga
koristite. Ako, na
primer, traite apa-
rat za pravljenje
neobaveznih foto-
grafija na porodi-
nim okupljanjima ili
na odmoru, najvie e vam odgovarati potpuno
automatski kompaktni ili kompaktni zum fotoaparat,
koji sm podeava sve vane parametre slike.
Korisnicima koji ele da uivaju u svim pogodnosti-
ma koje donosi kompaktan i jednostavan model, ali,
takoe, ele da ponekad naprave i sopstvena fina
podeavanja, na raspolaganju stoji veliki broj veoma
pristupanih i jednostavnih fotoaparata koji nude
itav niz funkcija koje mogu sami da podese, kao
to je brzina zatvaraa, otvor blende ili balans
belog, kao i odreeni broj efekata poput sepia snim-
ka (v. odeljak 3.12 i renik pojmova).
Dakle, kakve karakteristike digitalnog fotoaparata
treba da traite?
Digitalna fotografija se previe esto opisuje kao
digitalna tehnologija sa neto foto tehnologije. U
stvari, u pitanju je foto tehnologija koja koristi digital-
nu tehnologiju. Zato su objektivi visoke rezolucije,
efikasan sistem blica i, ako je potrebno, runo pode-
sive kontrole veoma vani za digitalni fotoaparat.
Zum objektiv pribliava udaljeni subjekt. U principu,
to je zum vei i snaniji, to je aparat tei i skuplji
(premda su zum objektivi na digitalnim fotoaparati-
ma znatno kompaktniji i laki nego oni koji se ugra-
uju u filmske fotoaparate).
Trostruki zum je sasvim dovoljan za svakodnevnu
upotrebu. U situacijama gde je prilaenje subjektu
Razliiti poloaji zuma

Meutim, fotoaparat koji eli da ispuni

zahteve za kvalitetom i performansama
koje postavljaju profesionalni fotografi,
mora da poseduje veoma visoku rezolu-
ciju i precizne objektive sa sveobuhvat-
nom kontrolom snimanja. Ovakav
model, takoe, mora da omoguava i
povezivanje spoljanje dodatne opreme
i pribora, kao to su konverzioni objekti-
vi ili blic, ukljuujui tu i studijske bliceve
koji se povezuju preko x kontakta.
Ovakve kriterijume ispunjava veliki broj,
uglavnom D-SLR, modela.

14 15
 2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

suvie komplikovano ili suvie opasno, kao to je

snimanje akcija na velikim sportskim dogaajima ili
fotografisanje ivotinja u divljini, od velike pomoi je
8x ili 10x zum.
Mnogi modeli fotoaparata poseduju i digitalni zum.
Iako ovi sistemi omoguavaju dodatno uve-
anje, njihov rad prati smanjenje rezoluci-
je, to dovodi do pada kvaliteta slike.
Fotografisanje subjekata koji se brzo
kreu, kao to su ptice ili automobili, zahte-
va velike brzine zatvaraa, do 1/1000
sekundi. Sa druge strane, ako nameravate
da snimate u uslovima slabog osvetljenja ili
nou, bie vam potreban aparat koji moe ja piksela (v. odeljak 3.3.3) moe da kompenzuje
znaajno da smanji brzinu zatvaraa.
Po pravilu, ako se uverite da digitalni fotoa-
parat koji elite da kupite poseduje sve
karakteristike koje biste zahtevali i od film-
skog fotoaparata, teko da se moete pre-
variti.
Pa ipak, ako pogledate proizvode koji su u ponudi ili
proitate prikaze u specijalizovanim magazinima,
ubrzo ete videti da postoji prilino velika razlika
izmeu fotoaparata koji nude istu rezoluciju. Ova
razlika naroito dolazi do izraaja u kvalitetu odtam-
panih slika. Zato je to tako?
Postoje razliiti razlozi. Jedno od objanjenja je u
razliitim nainima rada koje koriste senzori za sliku
na primer CCD ipovi (v. odeljak 2.2) i kvalitetu
njihove izrade. Uz milione piksela stenjenih na
minijaturnoj povrini, teko da nas moe zauditi
podatak da veina proizvedenih CCD ipova ima
odreeni broj neispravnih piksela. Funkcija mapiran-
neke od greaka na pikselima. Meutim, ako je
CCD suvie slabog kvaliteta i sadri preveliki broj
neispravnih piksela, moe da doe do primetnog
pada u kvalitetu slike.

Iako je cena, van svake sumnje, vaan faktor prili-

kom izbora fotoaparata, ovo svakako ne bi trebalo
da bude i jedini kriterijum. U fotografiji je vaan
rezultat i zato treba da obratite panju na kvalitet
slike pre nego to odluite koji model elite da kupi-
te.

2.4 Koji faktori utiu na kvalitet slike?

etiri faktora igraju glavnu ulogu pri utvrivanju kva-
liteta digitalnog fotoaparata: rezolucija CCD senzo-
ra, nain rada CCD senzora, inteligencija proceso-
ra za obradu slike i, najvanije od svega, optiki
sistemi na fotoaparatu.

Rezolucija fotoaparata, uglavnom vidno oznaena na

kuitu i prikazana u milionima piksela ili megapikse-
la, slui kao poetni pokazatelj kvaliteta.

16 17
 2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

Zato je kritiko poreenje razliitih modela jedini
nain da izaberete zaista najbolji proizvod. Posebno
obratite panju na jasnou slike i otrinu piksela.
Ako su rezultati zadovoljavajui, proverite kako se
fotoaparat ponaa u razliitim svetlosnim uslovima.
Ako je mogue, odtampajte jednu fotografiju. Sada
bi trebalo da budete u mogunosti da procenite koli-
ko su zaista dobri CCD senzori koji su ugraeni u
fotoaparat koji elite da kupite.
Jo jedan faktor koji znaajno utie na kvalitet foto-
grafije je procesor za obradu slike. Ovaj elektronski
sklop, sastavljen od ASIC ipa i seta softverskih ruti-
na, odgovoran je, izmeu ostalog, za poboljanje
kvaliteta slike (npr. interpolacija, gama konverzija i
reprodukcija boja). Koristei posebne programske
instrukcije i proraune, procesor dodaje informacije
podacima o delimino snimljenoj slici, a zatim odva-
ja bitne od nebitnih podataka. to su procesor i soft-
ver efikasniji u izvravanju ovih zadataka, to je brzi-
na obrade podataka vea, a kvalitet slike bolji. Za
vie informacija o ovoj temi, pogledajte odeljak 3.3.1
(TruePic TURBO). Pored rezolucije i kvaliteta CCD
ipa i softvera, veoma vanu ulogu igra i optiki sis-
tem, odnosno soiva objektiva. U narednom odeljku
emo se detaljnije pozabaviti ovom temom.
2.5 Kakva je uloga objektiva na digitalnom fotoaparatu?
Kao to smo pomenuli u odeljku 2.4, sistem objekti-
va na digitalnom fotoaparatu esto ne posveuje
dovoljno panje. Mnogi proizvoai skreu panju
potroaa sa objektiva, naglaavajui rezoluciju,
cenu ili druge karakteristike. Ovakva praksa je prili-
no iznenaujua, naroito
ako imamo u vidu da digitalni
fotoaparati zahtevaju znatno
precizniju optiku od svojih
kompaktnih filmskih roaka,
pa ak i od filmskih SLR
modela.
Evo i zato: Objektivi na digi-
talnim fotoaparatima moraju
da usmere svetlost na znatno
manju povrinu nego oni koji se nalaze na filmskim
modelima. Dok je dijagonala CCD senzora, u nekim
sluajevima, svega 0.55 cm, veliina 35 mm filma
iznosi 4.3 cm. Pored toga, poveanje rezolucije
CCD senzora ne prati i poveanje povrine, to
znai da se veliina pojedinanog piksela smanjuje
kako bi mogao da stane na istu, ili priblino istu
povrinu. Na CCD ipu ija je dijagonala manja od
jednog ina (2,54 cm), a rezolucija, na primer, 4
megapiksela, irina jednog piksela iznosi samo est
mikrona ili manje (1 milimetar - 1,000 mikrona). Dok
filmski fotoaparati zahtevaju optike sisteme koji
mogu da usmere svetlost na rezoluciju od 10 mikro-
na, CCD ip iz naeg primera zahteva objektiv koji
moe da usmeri svetlost na rezoluciju od tri ili etiri
mikrona.

Slika levo prikazuje objektiv filmskog fotoaparata koji ne moe da usmeri svet-
lost u rezoluciju koja je dovoljna da precizno pogodi pojedinani senzor na
CCD eliji. Kao to se vidi na slici desno, objektivi koji se koriste na digitalnim
fotoaparatima moraju da budu znatno kvalitetniji kako bi mogli da obezbede
rezoluciju koja odgovara veoma malim senzorima na CCD-u.

18 19
 2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

Pored toga, zbog specifine konstrukcije pojedina-

FourThirds nih senzora koji su sa sve etiri strane okrueni
Standard zidom, CCD nije u stanju da primi svetlost koja
Ovaj novi dolazi pod uglom. Dakle, da bi se svetlost usmerila
tehnoloki stan- tako da pogaa povrinu senzora pod manje ili vie
dard koji su zajed- pravim uglom, soiva moraju da imaju skoro tele-
niki razvile kom-
panije Olympus i centrinu konstrukciju. Ovo je izvodljivo na veini Film dozvoljava da svetlost na
Kodak, i koji se kompaktnih modela iji su CCD senzori relativno njega padne pod razliitim uglovi-
pojavio na tritu ma. ak i pri visokim rezolucijama,
mali (tek deli povrine koju zauzima 35 mm film). film moe da uhvati svetlost bez
tokom 2002. Meutim, izrada skoro potpuno telecentrinih objek- Objektiv za 35-mm Film
godine, posveen dramatinog gubitka osvetljenosti.
je potrebama digi- tiva za digitalne SLR aparate, iji su CCD senzori fotoaparate
talnih SLR sis- zasnovani na veem, 35 mm formatu, je suvie
tema. FourtThirds nepraktina. Ovakvi objektivi bi bili veoma teki i
predstavlja skup
mehanikih, skupi, pa je veina proizvoaa prosudila da im je
optikih i komu- upotrebljivost vanija od kvaliteta.
nikacijskih stan-
darda koji treba Meutim, novi, FourThirds, standard stavio je
da poboljaju per-
formanse i do taku na ovaj neugodni kompromis. Ovaj potpuno
kraja iskoriste novi standard, koji su zajedniki razvile kompani-
mogunosti sen- je Olympus i Kodak, izmeu ostalog odreuje Kada svetlost padne na senzor pod
zora i objektiva. razliitim uglovima, moe da doe
Ove specifikacije optimalnu veliinu senzora za D-SLR fotoaparate do sledeih pojava:
odreuju, na koja omoguava izradu gotovo telecentrinih 1. Refleksija na okolne piksele.
primer, vrstu i objektiva. Pored toga, FourThirds standard opi- 2. Meusobna komunikacija izmeu
veliinu navoja za Objektiv za 35-mm CCD
objektiv, kao i suje nain komunikacije izmeu objektiva i tela fotoaparate okolnih piksela.
nain komunikaci- fotoaparata kojim se, elektronskim putem, korigu- 3. Gubitak osvetljenosti zbog toga
je izmeu objekti- ju neke, naalost neizbene, optike aberacije. to senzor ne uspeva da uhvati
va i tela fotoa- deo svetlosti.
parata. Samo
FourThirds standard je otvoren za sve proizvoa- Ovakvi efekti smanjuju napon na
godinu dana od e koji ele da se pridravaju njegovih specifika- pikselu, to dovodi do slabijeg odno-
debitovanja na cija. Tako fotografi mogu da koriste fotoaparate i sa signal/um, senki u uglovima i
tritu, pojavio se objektive razliitih proizvoaa. slabe reprodukcije boja.
Olympus E-Sys-
tem, prvi DSLR
sistem fotoapara-
ta zasnovan na
FourThirds stan-
dardu.

Skoro telecentrina konstrukcija

Skoro telecentrini objektiv,
kao ZUIKO DIGITAL
20
objektiva koji su optimizovani za
Four Thirds standard omoguava da
svetlost uvek padne na senzor pod
gotovo pravim uglom. Ovakvo kon-
CCD strukciono reenje garantuje pravilnu
reprodukciju boja od ivice do ivice,
istou i osvetljenost slike.
21
 2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

Postoji jo jedan razlog zbog kojeg uvek treba traiti stavlja izuzetno sigurno reenje za skladiten-
Olympus opremu sa dobrim optikim performansama. Pored je podataka, kao to je, na primer, CD oili
E-System otrine slike, sistem objektiva znaajno utie na ver- DVD (v. Poglavlje 5).
ine ga digitalni
nost reprodukcije boja i na sposobnost snimanja u
SLR fotoaparati, uslovima slabog osvetljenja. I na kraju, pogreno bi Bez obzira da li se slike nalaze na hard disku, CD
bilo rei da se sve greke u fotografisanju mogu
izmenjivi objektivi i ili DVD mediju, multimedijalni softver, kao to je
itava paletapopraviti uvek novim i naprednim programima za Olympus Master, vam pomae da ih sa lakoom
dodatne opreme i obradu slike. Iako su mogunosti koje nude razliiti organizujete, pregledate, tampate i arhivirate.
pribora za profe-
sionalce i veoma programi svakako fascinantne, one ipak ne ine
ambiciozne i uda. Ono to nije snimljeno, ne moe se ni popra-
napredne foto- 2.7 Koje su prednosti LCD ekrana?
amatere. Ovo je
viti. Retko kada je mogua napraviti dobru sliku od
prvi sistem nafotografije koja je podeksponirana, preeskponirana
svetu koji je u pot-ili loe digitalno obraena. Zbog toga je ljudima koji Prisustvo LCD ekrana svakako je jedan od kljunih
punosti zasnovan insistiraju na vrhunskom kvalitetu slike i ne ele da faktora koji ine digitalne fotoaparate tako privla-
na FourThirds gube vreme sa naknadnim korekcijama potreban nim, jer korisnicima omoguava da svoje fotografije
standardu.
Fotografima fotoaparat sa veoma kvalitetnim optikim sistemom. pregledaju odmah nakon snimanja to nije mogu-
naroito odgovara- e kod klasinih filmskih fotoaparata. Kod velike
ju posebno veine modela, LCD ekran omoguava i pregled
izraeni optiki ele-
menti koji, zah- slike uivo; drugim reima veliki i jasan prikaz onoga
valjujui primeni to e biti snimljeno. Na ovaj nain se znaajno ola-
standarda, mogu 2.6 Da li mogu da ostavim slike na memorijskoj karti- kava kadriranje, a fotograf oslobaa potrebe da
da kombinuju ci? ta se deava sa digitalnim fotografijama kada se neprekidno gleda kroz okular. Zahvaljujui prikazu
velike otvore aparat due vreme ne koristi?
blende sa kompak- slike na LCD ekranu fotografi mogu da navedemo
tnom formom i samo par primera slobodno da prate pokrete
malom teinom Nita posebno. Slike ostaju sauvane na memorij- modela u studiju, ili, kada slikaju napolju, da uoe
skoj kartici. Kod veine modernih fotoaparata nema objekte koji se nalaze izvan kadra, to je naroito
opasnosti od gubitka podataka ak ni kada se bate- korisno prilikom slikanja pod vodom. Neki modeli
rije isprazne. Posebno treba napomenuti da danan- ekrana su pokretljivi gore/dole ili
ja tehnologija (Flash ROM) koju koriste npr. xD-Pic- levo/desno, to korisniku omoguava
ture kartice, SmartMedia, Compact-Flash, SD da zadri jasan pregled situacije ak i
kartice ili Memory Stick prua rela- kada fotografie iz neuobiajenih
tivno bezbedan nain skladiten- uglova.
ja podataka, dok je tehnologi-
ja skladitenja na magnetne Donedavno je prikaz
diskove (npr. Microdrive) slike uivo bio isklju-
neto manje pouzdana. Ipak, ivo vezan za kom-
veoma je vano da vane i paktne fotoaparate,
nezamenjive fotografije preba- dok su korisnici digi-
cite na hard disk raunara, ili, jo talnih SLR modela
bolje, na medij koji pred- morali da se oslanjaju

23
 2. Tehnologija digitalnih fotoaparata
na trailo. Poetkom 2006. godine, Olympus je tri-
tu D-SLR fotoaparata predstavio svoju LivePreview
tehnologiju. Model E-330 je bio prvi digitalni SLR
fotoaparat u koji je ugraena ova nova tehnologija.
Uvoenjem drugog senzora za sliku, koji je postavl-
jen na optiku putanju traila, omoguen je nepre-
kidni prikaz slike uivo uz odravanje pune funkcio-
nalnosti autofokusa (nain rada A). U nainu rada B,
ogledalo je zakljuano u gornjem poloaju tako da
Live MOS senzor omoguava prikaz Makro slike
uivo, u kombinaciji sa manuelnom kontrolom izo-
travanja.
Moda ste uli ili i sami primetili da neki LCD ekrani
imaju potekoa da prikau jasno vidljive slike pri
jakom svetlu. Razlog za ovaj problem lei u injenici
da se na TFT (Thin Film Transistor) LCD ekranima
slika prikazuje uz pomo pozadinskog svetla. Kako
bi potronja struje bila to manja, potrebna jaina
svetla se proraunava tako da slika na ekranu bude
vidljiva u uobiajenim situacijama ali ne i po jakom
24
A: nain rada B:nain rada
suncu ili pri snanom direktnom svetlu. Ipak, ovo
nije kraj prie. Pojedini modeli fotoaparata poseduju
HyperCrystal LCD ekran koji prikazuje jasnu sliku
ak i po jakom suncu. Ova inovativna LCD tehnolo-
gija koristi ne samo dostupno pozadinsko osvetljen-
je, ve poseduje i dodatni sloj koji reflektuje svetlost
iz bilo kog drugog izvora i koristi je za dodatno
osvetljenje ekrana. Zahvaljujui kontroli prozirnosti i
upotrebi niskotemperaturnog polisilikona, postignut
je ugao preglednosti od 170 horizontalno i vertikal-
no, kao i visok kontrast i veoma velika brzina odzi-
va.
Kadriranje subjekta u uslovima slabog osvetljenja,
kada se slika na ekranu jedva raspoznaje, moe da
bude prilino teko. Ovde na scenu stupa Bright-
Capture tehnologija, kojoj je za jasan prikaz slike
dovoljna samo petina inae potrebnog svetla. Ova
tehnologija ne samo da poboljava osvetljenost slike
na ekranu, ve i smih fotografija.
25
 2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

2.8 Da li digitalni fotoaparati moraju da se odravaju u servisu? 2.9 Punjive baterije, nepunjive baterije ili strujni adapteri: koji
izvor napajanja mi najvie odgovara?
Digitalni fotoaparati ne zahtevaju nikakvo posebno
odravanje. Naravno, potrebno je da uvate svoj to ee slikate, to se baterija bre prazni. Prema
digitalni fotoaparat i vodite rauna o njemu ba kao tome, ako volite esto da fotografiete, trebalo bi da
to biste to inili sa filmskim aparatom ili bilo kojim razmislite i o kupovini punjivih baterija i
drugim elektronskim ureajem. uvajte svoj fotoa- punjaa.
parat od udaraca, padova, vode i obavezno koristite
poklopac objektiva kada ga ne koristite. Mnogi modeli
Olympusovih
Ako vam fotoaparat due vreme nee biti potreban, digitalnih fotoa-
izvadite baterije i odloite ga na sigurno i suvo parata isporu-
mesto. Prirunik koji ste dobili uz fotoaparat pruie uju se sa pun-
vam brojne korisne savete za odravanje. jivim
litijum-jonskim
Preporuujemo vam da redovno (npr. jedanput baterijama veli-
meseno) proveravate baterije, da biste uvek bili kog kapaciteta i
spremni za fotografisanje. Stanje baterija se moe odgovarajuim
jednostavno proveriti uz pomo pokazivaa, koji je punjaem. Za
sastavni deo svakog dobrog digitalnog fotoaparata. modele koji koriste
Ako va model aparata poseduje indikator datuma i klasine baterije, pre-
vremena, ne treba da strahujete od gubitka ovih poruujemo upotrebu
podataka nakon promene baterije. Veina modela Olympusovih punjivih NiMH
digitalnih fotoaparata poseduje izvor napajanja koji (Nikl-Metal Hidrid) baterija. Ove
ih titi od neeljenog brisanja memorije. Rezervnu dugotrajne baterije su ekoloki isprav-
bateriju treba zameniti prema uputstvima proizvoa- ne, bez prisustva kadmijuma i predstavlja-
a fotoaparata (napomena: ovo se radi nakon ju savren izbor za uposlene fotografe. Pun-
zamene glavne baterije.) ja koji poseduje sistem za zatitu predstavlja
dobru investiciju, jer ovakav ureaj produava ivot-
ni vek baterija.

Za neto manje aktivne foto-amatere, kompaktno i

kvalitetno reenje predstavlja jednokratna litijumska
baterija CR-V3. Ova izuzetno snana baterija za
digitalne omoguava sate i sate neometanog foto-
grafisanja.
Iako se punjive NiCd, obine alkalne i litijumske

26 27
 2. Tehnologija digitalnih fotoaparata
baterije koriste u veini modela digitalnih fotoapara-
ta, one ne poseduju snagu i izdrljivost NiMH ili CR-
V3 litijumskih baterija. Neki od digitalnih SLR mode-
la koji su vie okrenuti ka profesionalnim
korisnicima, omoguavaju upotrebu dodatnog pako-
vanja baterija. Ovaj sistem snabdeva fotoaparat
neophodnom energijom tokom maratonskih sniman-
ja i posebno je pogodan za fotografe koji rade van
studija.
28
Postoji nekoliko naina na koje moete da smanjite
potronju struje u vaem fotoaparatu.
Na primer, neprekidna ili veoma esta upotreba
blica, zuma ili LCD ekrana prazni energiju u baterija-
ma bre nego to je to sluaj prilikom normalne
upotrebe. Duina trajanja baterija moe se znaajno
produiti paljivom upotrebom ovih funkcija.
Poslednja, ali nita manje vana stavka u naoj prii
o izvorima napajanja je strujni adapter. Ovaj ureaj
predstavlja idealno reenje za fotografisanje u
zatvorenom prostoru, ili na bilo kom drugom mestu
gde je utinica za struju relativno blizu. Strujni ada-
pter omoguava neprekidno napajanje bez potrebe
za kupovinom i promenom baterija.
29
 3. Snimanje digitalnih fotografija
3.1 ta to fotoaparat meri kako bi mi pomogao da napravim
optimalno dobre slike?
Veina modela digitalnih fotoaparata poseduje neko-
liko sistema koji mere svetlosne uslove. Uz pomo
ovih oitavanja, fotoaparat bira optimalne uslove za
snimanje prizora. Ovi sistemi nisu namenjeni isklju-
ivo poetnicima koji ele da dobiju dobre fotografije
bez mnogo podeavanja. Otrina, jasnoa i kvalitet
reprodukcije boja koji pruaju precizni elektronski
sistemi merenja vredna su pomo za iskusne ama-
tere, pa ak i za vrhunske profesionalce.
3.1.1 Sistemi za kontrolu ekspozicije
Za fotografa, svetlost predstavlja sirovi materijal.
Izgled fotografije zavisi od naina na koji fotograf
koristi svetlost i od sposobnosti fotoaparata da je
vidi. Bez obzira da li se nazivaju sistemima za
merenje svetlosti ili za merenje ekspozicije, ovi elek-
tronski i optiki sklopovi se koriste za merenje osve-
tljenosti unutar kadra, i slue za odreivanje odgo-
varajueg otvora blende i brzine zatvaraa. Veina
digitalnih fotoaparata koristi barem jedan sistem za
merenje ekspozicije, dok su drugi opremljeni sa vie
razliitih sistema. Zahvaljujui tome, korisnici mogu
da izaberu sistem koji im omogu-
ava da postignu optimalne rezul-
tate. Najee i najpraktinije ree-
nje za uobiajene svakodnevne
potrebe predstavlja Merenje prose-
ka i Merenje sa teitem u centru.
Kao to i njihovi nazivi sugeriu,
prvi sistem vri ravnomerno oita-
vanje svetlosti iz svih delova kadra
i podeava ekspoziciju tako da
odgovara prosenoj koliini svetlo-
sti u kadru. Drugi sistem, takoe
meri svetlost iz svih delova kadra,
ali prilikom odreivanja ekspozicije
posebnu vrednost daje koliini
svetla u centru kadra. Meutim, u
situacijama kada glavni subjekt
ispunjava relativno mali deo kadra
i/ili reflektuje znaajno manje ili
vie svetla od okoline npr. crna
maka na svetlom, belom pokriva-
u merenje ekspozicije na osno-
Kada fotografiete vu proseka nee dati ba dobre rezultate. U ovak-
subjekt koji se nala- vim sluajevima je Merenje u taki znatno efikasnije,
zi ispred svetle ili poto ovakav nain merenja svetlosti oitava vred-
tamne pozadine,
odreeni sistemi nosti samo iz centra kadra i odreuje ekspoziciju
merenja prosenih prema dobijenim rezultatima. Ovakav nain merenja
vrednosti, mogu da predstavlja idealno reenje za izdvajanje odreenih
odrede pogrenu
ekspoziciju. U motiva.
ovakvim sluajevi-
ma, merenje u Ipak, ak ni merenje u taki ne moe precizno da
taki, koje oitava odredi ekspoziciju za intenzivno bele i crne subjek-
vrednosti sa subjek-
ta, prua znaajno te, kao to je tamno crna ili sneno bela maka.
bolje rezultate. Ako Razlog za ovakve greke u proraunu lei u injeni-
sistem za merenje i ci da je sistem merenja kalibrisan tako da radi sa
pored toga ne
uspreva da odredi prosenom vrednou odbijanja svetlosti od objeka-
optimalnu ekspozi- ta koja iznosi 18%. Meutim, tamno crna maka ne
ciju, pa subjekt odbija toliko svetla pa sistem za merenje preekspo-
ostaje u tami, akti- nira fotografiju pa dobijamo sliku sive make. Sa
virajte dopunski
bljesak , kako bi druge strane, sistem pogreno proraunava koliinu
va subjekt dobio svetlosti na i sneno beloj maci pa ovaj put dobija-
dovoljno svetla.
31
 3. Snimanje digitalnih fotografija
mo preeksponiranu sliku sa sivim tonovima.
Imajte ovo na umu kada fotografiete ovakve sub-
jekte i koristite funkciju kompenzacije ekspozicije.
Ako ne elite da glavni subjekt bude u centru kadra,
najpre odredite ekspoziciju tko to ete postaviti
subjekt u centar kadra i pritisnuti dugme zatvaraa
napola. Zatim, ne otputajui dugme zatvaraa,
ponovo ukomponujte sliku i pritisnite dugme do
kraja. Pojedini modeli poseduju funkciju merenja u
vie taaka, koja korisnicima omoguava da posta-
ve odreeni broj taaka sa kojih e aparat izvriti
oitavanje, kao to je najsvetliji i najtamniji deo sub-
jekta. Aparat izraunava prosenu vrednost sa svih
izabranih taaka.
Mnogi modeli Olympusovih digitalnih fotoaparata
opremljeni su funkcijom Digitalnog ESP merenja.
Ovaj naziv predstavlja skraenicu od engleskih rei
digital Electro-Selective Pattern metering. Ovaj
sistem analizira distribuciju svetlosti, kao i njen
intenzitet kako bi utvrdio koji se od unapred utvre-
nih scenarija nabolje uklapa u fotografiju i podeava
postavke snimanja prema dobijanim rezultatima.
Ovaj nain merenja efikasan je u mnogim situacija-
ma, a posebno za snimanje fotografija sa jakim kon-
trastom.
Kada su svetlosni uslovi veoma komplikovani, dobro
reenje predstavlja auto bracketing. Ova funkcija
pravi nekoliko uzastopnih snimaka sa neznatno
izmenjenom ekspozicijom (od kojih svaki ima nezna-
tno izmenjenu ekspoziciju) tako da kasnije moete
da izaberete onaj koji vam najvie odgovara i izbri-
ete ostale. Pored toga, moete da koristite korekci-
ju ekspozicije, poveanje ili smanjenje originalnog
nivoa ekspozicije za odreeni broj unapred utvre-
nih koraka.
Neki modeli fotoaparata nude korisnicima mogu-
32
nost da naknadno osvetle tamne delove slike. Kod
Olympusovih fotoaparata ova funkcija se naziva
Perfect Fix.
3.1.2 Kako radi autofokus?
Postoje dve osnovne tehnike autofokusa:
aktivni i pasivni. Jedna od ovih tehnologija emituje,
na primer, infracrveno svetlo, snop vidljivog svetla ili
ultrazvuni signal. Na osnovu prijema povratnog
signala, fotoaparat procenjuje razdaljinu od subjekta
i vri odgovarajue podeavanje soiva objektiva.
Ovakav sistem se naziva aktivni autofokus.
Iako poseduje oigledne prednosti, kao to je,
na primer, rad u mraku, ovaj sistem ima i
neke nedostatke jer ne moe da se koristi na
objektima koji su previe udaljeni ili se nalaze
iza stakla. Kod pasivnog sistema autofokusa,
fotoaparat ne emituje signal ili snop svetlosti.
Umesto toga na primer, kod sistema detek-
cije kontrasta aparat ispituje kontrast na
slici koja je zabeleena na CCD senzoru, pre
nego to napravi snimak. Nakon toga, sistem
vri korekciju soiva kako bi dobio najotriju
sliku. Za razliku od aktivnog sistema autofo-
kusa, sistem detekcije kontrasta moe uspe-
no da izotri sliku udaljenih subjekata. Ipak, ovaj
sistem zahteva odreenu koliinu svetla, kao i prizo-
re sa dovoljno kontrasta (na primer, moe da ima
probleme u izotravanju belog subjekta koji se nala-
zi na beloj pozadini). Da bi izali na kraj sa ovim
problem, neki modeli fotoaparata opremljeni su lam-
picom koja nakratko osvetljava subjekt, tako da
sistem moe da podesi otrinu slike. Jo jedan
sistem pasivnog autofokusa je sistem fazne razlike.
Ovde fotoaparat koristi dva senzora da bi prorau-
nao faznu razliku u slici i na taj nain odreuje
rastojanje subjekta.
Pojedini modeli fotoaparata poseduju dvostruki
sistem autofokusa. Ovo obino funkcionie tako to
aparat, uz pomo jednog sistema, najpre odredi pri-
33
 3. Snimanje digitalnih fotografija
blino rastojanje od subjekta, a zatim aktivira drugi
da bi izvrio fino podeavanje.
3.1.3 ta je balans belog?
Razliiti izvori svetla, kao to je sunce na istom
nebu, sijalica ili neonska lampa, daju svetlost razlii-
tih temperatura. Dok se ljudski mozak lako i brzo
privikava na ove promene, zbog ega i ne primeu-
jemo ove varijacije, to (ovo) nije sluaj sa fotoapara-
tima. U zavisnosti od izvora svetla, fotografija moe
da prikae isti objekat u primetno razliitim bojama.
Na primer, prizori snimljeni pod svetlou sijalice,
ako se ne koriguju, prikazuju uto-narandastu
nijansu. Prema tome, pored merenja intenziteta
svetlosti, aparat mora da odredi temperaturu boje
ambijentalnog svetla kako bi ispravno prikazao boje.
34
Levo: Postavke za Ovo se odnosi i na digitalne i na filmske fotoapara-
dnevno svetlo upo- te.
trebljene pod svet-
lou sijalice. Kod filmskih fotoaparata, da biste postigli optimalne
Desno: Balans rezultate morate da izaberete onu vrstu filma koja
belog za svetlost
sijalice upotrebljen odgovara vetakom ili dnevnom svetlu. Ako napra-
za snimanje pod vite fotografije sa pogrenom vrstom filma, onom
svetlou sijalice. koja ne odgovara svetlosnim uslovima slikanja, foto-
grafije e dobiti plavu, zelenu ili crvenu auru. Digital-
ni fotoaparati nemaju ovakav problem. Gotovo svi
modeli poseduju automatski balans belog koji odre-
uje postavke CCD senzora prema datoj temperatu-
ri boje. Mnogi modeli nude korisnicima mogunost
da sami podese balans belog. Kada je digitalna teh-
nologija jo bila u povoju, postojale su samo video
kamere koje su morale runo da se podeavaju
prema temperaturi boje u okruenju. Obino se list
belog papira drao ispred kamere da bi senzor
35
 3. Snimanje digitalnih fotografija
mogao da odredi u kojoj meri okolno svetlo odstupa
od neutralnog belog svetla. Uz pomo dobijenih
rezultata, kamera se podeavala prema ambijental-
nom osvetljenju.
3.1.4 ta je osetljivost?
U dananje vreme i kamere i digitalni fotoaparati
poseduju automatski balans belog. Pojednostavlje-
no, ovaj sistem funkcionie na sledei nain: integri-
sani svetlomer analizira sastav okolnog svetla. Uz
pomo ovih prorauna, kamera, odnosno fotoaparat,
precizno odreuje temperaturni opseg, a zatim,
nizom komplikovanih algoritama, kompenzuje bilo
kakva odstupanja u bojama. Na ovaj nain, kamera,
odnosno fotoaparat, postie vernu reprodukciju
boja, uprkos komplikovanim uslovima.
Kelvinova Velika veina digitalnih fotoaparata je podeena
skala:
Koristi se za opisi- tako da reaguje na temperaturu boja u opsegu od
vanje temperature 3,000 i 6,700 Kelvina. Ove vrednosti se poklapaju
boje. Kada se sa svetlosnim uslovima u prirodi: vrednost od pribli-
crno telo zagre- no 6,400 Kelvina odgovara oblanom danu, dok
va, njegova tem-
peratura se menja 3,200 Kelvina odgovara predveerju sa domina-
od crne ka crve- ntnim crvenim tonovima. Ako merni instrument oita
noj, utoj, plavoj i vrednost od oko 3,200 Kelvina, fotoaparat odmah
na kraju beloj.
Temperatura boje izvri odgovarajua podeavanja. Rezultat je slika
odgovara stvarnoj sa boljom ekspozicijom i vernijom reprodukcijom
temperaturi zagre- boja. Digitalni SLR fotoaparat Olympus E-1 posedu-
janog crnog tela. je ak dva sistema za merenje balansa belog i spo-
Na primer, tempe-
ratura dnevne ljanji senzor koji detektuje izvor svetlosti u trenutku
svetlosti po sun- snimanja fotografije.
anom danu izno-
si oko 5,500 K;
dok se svetlost Mnogi digitalni fotoaparati omoguavaju manuelno
sijalice izraava podeavanje balansa belog i uglavnom nude odre-
temperaturom eni broj unapred podeenih parametara koji odgo-
izmeu 3,200 K i varaju sunanom ili oblanom danu, neonskom ili
3,400 K.
klasinom osvetljenju. Ako je va model fotoaparata
opremljen funkcijom balans belog jednim dodirom
moi ete sami da podesite balans belog koji najvi-
e odgovara svetlosnim uslovima. Dovoljno je da
usmerite objektiv prema neem belom i pritisnete
36
dugme. Aparat e automatski sauvati nove vredno-
sti.
U konvencionalnoj, filmskoj, fotografiji, osetljivost
filma igra kljunu ulogu (Osetljivost filma igra kljunu
ulogu u konvencionalnoj, filmskoj, fotografiji). Ljudi
koji se ozbiljno bave fotografijom trebalo bi da uvek
pri ruci imaju nekoliko vrsta filmova razliite osetlji-
vosti ISO 100 za snimanje po jakom suncu, ISO
200 za svakodnevnu upotrebu, i ISO 400 ili 800 za
snimanje po slabom svetlu. Filmovi velike osetljivo-
sti, kao na primer 3,200, koriste se za fotografisanje
velikom brzinom.
Kod veine digitalnih fotoaparata, nivo osetljivosti se
moe podesiti tako da odgovara onoj koja se koristi
na filmskim aparatima. Zato se, radi lakeg razume-
vanja, ISO vrednosti koriste i kod digitalnih fotoapa-
rata. Na primer, ako elite da pustite vie svetla, a
vie ne moete da poveate otvor blende ili duinu
ekspozicije, dovoljno je samo da promenite osetlji-
vost. Na ovaj nain moete da radite sa dostupnim
podeavanjima blende i uz vee brzine zatvaraa.
Podrazumevana osetljivost kod veine digitalnih
fotoaparata je ISO 100, a neki modeli omoguavaju
i manuelno podeavanje osetljivosti na primer,
izmeu 100 i 400. Sa poveanjem ISO vrednosti,
poveava se i broj situacija u kojima moete da kori-
stite postojei opseg otvora blende i brzine zatvara-
a. Ipak, ovakva strategija ima i jednu manu to je
vea osetljivost, vea je i koliina uma. Vie o
ovome proitajte u odeljku 3.3.2.
37
 3. Snimanje digitalnih fotografija
3.2 ta da radim kada prizor nije dovoljno osvetljen?

Odgovor na ovo pitanje dae sam fotoaparat tako

to e aktivirati blic. Ugraeni blic predstavlja neza-
menjivu pomo za svakog fotografa i velika veina
fotoaparata poseduje blic sa razliitim reimima
rada koji odgovaraju brojnim situacijama ili efektima.

Pored uobiajenih naina rada, kao to su automat-

ski, redukcija efekta crvenih oiju, ili dopunski blje-
sak, kod pojedinih modela blic moe da radi u rei-
mu spore sinhronizacije to omoguava naroito
interesantne rezultate kada se blic aktivira na poe-
tku ili na kraju veoma dugake ekspozicije.

Gore: Spora sin- Na neke modele fotoaparata spoljanji blic moe da

hronizacija blica se postavi preko Hot Shoe spojnice. Drugi omogu-
Dole levo: avaju povezivanje studijskih bliceva preko tzv. x
Noni prizor snim- kontakta. Fotoaparati koji su opremljeni BrightCap-
ljen bez spore sin- ture tehnologijom mogu da snimaju u uslovima sla-
hronizacije blica bog osvetljenja bez upotrebe blica pogledajte ode-
ljak 3.3.4.

Hot shoe x-kontakt

kabl

38 39
 3. Snimanje digitalnih fotografija
3.3 Zato je softver koji je ugraen u fotoaparat toliko vaan?

Nije vaan samo nain na koji fotoaparat prikuplja

informacije o slici. Nain obrade podataka ima, tako-
e, znaajan uticaj na kvalitet slike na primer,
vani sistemi za obradu slike su TruePic TURBO i
BrightCapture tehnologija, redukcija uma i mapira-
nje piksela.

3.3.1 ta je TruePic TURBO?

TruePic TURBO je inteligentni sistem za Uklanjanjem znaajne kolii-
Osvetljenost obradu slike koji je razvila kompanija ne uma, funkcija redukcije
Olympus, koji poboljava reprodukciju boja uma dramatino poboljava
kvalitet fotografija, naroito
i otrinu slike (opseg, zasienost i osvetlje- onih koje su snimljene nou .
nost) uz pomo algoritma i procesora (uz
pomo algoritma i procesora poboljava
reprodukciju boja (opseg, zasienost i
osvetljenost) i otrinu slike). Ovo se posti-
e usklaivanjem svih informacija koje pri- 3.3.2 ta je um i kako ga izbei?
Konvencionalna kupi CCD sen-
obrada slike zor sa onim um je vidljivi efekat interferencije do koje dolazi
Algoritam:
koje dolaze s Set izuzetno preciznih izmeu elija CCD senzora. Prikazuje se u obliku
pojedinanih radnih instrukcija koje se neeljenih obojenih taaka na slici, a posebno je vidljiv
Osvetljenost piksela. True- mogu nezavisno izvriti na nonim fotografijama, koje su snimljene sa malom
Pic TURBO na elektronskom ili brzinom zatvaraa.
ak i ubrzava mehanikom ureaju. Na
obradu slike i primer, algoritmi su pravi- U osnovi, um moemo podeliti na dve kategorije.
rad ureaja, la sabiranja i oduzimanja
tako da je ili drugih raunskih ope- Pozabavimo se, najpre, tzv. fiksiranim umom. Ova
racija. Algoritmi su, tako-
fotoaparat e, i instrukcije definisa- vrsta uma se, tokom dugotrajnih ekspozicija, uvek
znaajno bre ne programskim jezikom pojavljuje na istim pikselima koji se ponekad naziva-
TruePic spreman za i omoguavaju raunaru ju i vrui pikseli. Zbog toga veliki broj fotoaparata
obrada slike naredni da rei odreene proble- poseduje sistem za redukciju uma, koji funkcionie
snimak. me. U programima za tako to aparat pravi dve slike: normalnu sliku i sliku
obradu slike, algoritmi se sa identinom duinom ekspozicije, ali sa zatvorenim
koriste za razliite vrste zatvaraem. Na osnovu poreenja dva snimka, pro-
efekata i korekcija, kao gram za redukciju uma utvruje koji su delovi slike
to je, na primer, 3-D
Cubic. podloni umu i izvrava odgovarajuu kompenzaciju.
Uklanjanjem veeg dela uma, ova funkcija dramati-

40 41
 3. Snimanje digitalnih fotografija
no poboljava kvalitet fotografije, naroito prilikom
nonog slikanja.
Druga vrsta uma se naziva nasuminim. Ovakav
um nastaje, na primer, prilikom fotografisanja sa
visokom ISO vrednou i pojavljuje se u tamnijim
delovima slike. Inteligentnom analizom i obradom
informacija neki modeli fotoaparata uspevaju da
uklone vei deo ovakvog uma i umekaju ivice
objekata. Prednosti ovakvog sistema za redukciju
uma naroito su vidljivi u delovima fotografije sa
slabijim kontrastom, kao to je plavo nebo.
3.3.3 ta je mapiranje piksela?
Uprkos velikoj panji koja se posveuje preciznosti
izrade, CCD senzori e uvek imati manji broj
neispravnih piksela. Poto ovakvi pikseli ne mogu
da prenesu informacije o slici, njihovo prisustvo na
fotografiji vidljivo je u obliku taaka pogrene boje
na inae ujednaeno obojenom delu slike. Da bi
izbegli ovakve probleme, neki modeli fotoaparata
koriste svoje snane procesore za obradu slike da
prepoznaju i zabelee poloaj mrtvih piksela. Nakon
ove operacije, aparat popunjava rupu uz pomo
podataka sa oblinjih piksela. Isto reenje, takoe,
otkriva vrue piksele u fiksiranom umu i pomae
u njihovom uklanjanju.
3.3.4 Na koji nain BrightCapture tehnologija pomae prilikom
snimanja po slabom svetlu?
BrightCapture tehnologija posebno je napravljena za
potrebe fotografisanja u uslovima slabog osvetljenja,
kao to su barovi, ili koncertne dvorane. U ovakvim
situacijama je uglavnom veoma teko razaznati ta
je prikazano na LCD ekranu. Bright-Capture tehno-
logija, zahteva samo jednu petinu osvetljenja koje je
inae neophodno za prikazivanje jasne slike na
ekranu, to omoguava jednostavno kadriranje ak i
po mraku. Da bi postigao ovaj efekat, fotoaparat oi-
42
tava sve informacije sa svih piksela na CCD senzo-
ru, a ne samo sa jednog dela, kao to je inae slu-
aj. Ova tehnologija ne samo da poboljava vidlji-
vost subjekta na ekranu, ve, takoe, prua dobro
osvetljene fotografije bez upotrebe blica. Pojedini
programi za snimanje koriste samo ambijentalno
svetlo i poveanu ISO osetljivost kako bi proizveli
fotografije jasnih boja, kontrasta i visoke definicije.
Drugi programi za snimanje aktiviraju dodatni blje-
sak blica kako bi se ispravno osvetlili delovi slike
koji bi, inae, ostali u mraku. Iako je u ovim progra-
mima sniena ukupna rezolucija slike, poveana
osetljivost koja se na ovaj nain dobija, omoguava
bre fokusiranje u uslovima slabog osvetljenja i
otvara mogunost upotrebe vee brzine zatvaraa.
Na ovaj nain se efikasno umanjuje zamuenost
slike do koje dolazi prilikom fotografisanja subjekata
koji se kreu velikom brzinom ili podrhtavanja apara-
ta.
3.3.5 Tehnologije stabilizacije slike
to je vea ina daljina ili snaniji zum, to je tee
izbei efekat podrhtavanja aparata i dobiti savreno
otre slike bez neeljenog zamuenja. Pravilo kae
da kada drite fotoaparat u ruci, normalno podrhta-
vanje nee dovesti do zamuenja slike ako ekspozi-
cija nije dua od reciprone vrednosti ine daljine
soiva; npr. ako koristite objektiv od 200mm, najma-
nja brzina zatvaraa uz koju moete da napravite
jasne slike je 1/200 sekundi (vrednosti koje odgova-
raju 35mm filmskom formatu). Ako svetlosni uslovi,
43
 3. Snimanje digitalnih fotografija
kao to je, na primer, slikanje u zatvorenom prosto-
ru, u predveerje, ili po loem vremenu, zahtevaju
due vreme ekspozicije, najlaki nain da izbegnete
zamuenost slike je da postavite fotoaparat na stativ
ili neku ravnu povrinu. Ponekad, meutim, ovako
neto nije izvodljivo. Ponekad neete ni primetiti da
je ekspoziciju podeena na vrednost gde je neopho-
dno da fotoaparat bude potpuno miran. Za ovakve
situacije napravljeno je nekoliko tehnika za stabiliza-
ciju slike.
Digitalna stabilizacija slike
Ovo je poseban reim snimanja u kom aparat auto-
matski poveava osetljivost kako bi omoguio veu
brzinu zatvaraa i na taj nain izbegao zamuenje
do kojeg dolazi usled podrhtavanja.
Ureivanje digitalne stabilizacije slike
Ovde se zamuenje popravlja uz pomo posebnog
programa nakon fotografisanja. iroskopski senzor
prati putanju i pravac podrhtavanja fotoaparata.
Informacije se belee u obliku vektora kretanja i
zapisuju u EXIF podatke na fotografiji. Kada korisnik
Levo: Zamuena odlui da koriguje otrinu slike, ove informacije se
slika uitavaju u mikroprocesor koji proraunava korekcije
Desno: Slika uz pomo specijalnog algoritma. Korigovana slika se
nakon obrade
funkcijom uva u memoriji ili na memorijskoj kartici kao pose-
Ureivanje bna datoteka. Kod pojedinih modela Olympusovih
digitalne fotoaparata, ovaj proces predstavlja deo funkcije
stabilizacije slike Perfect Fix.
Mehanika stabilizacija slike
Trenutno su u ponudi dve vrste ove napredne teh-
nologije stabilizacije slike. U jednoj, iroskopski sen-
zori ugraeni u objektiv (kod izmenjivih DSLR objek-
tiva) ili fotoaparat (kod kompaktnih modela)
registruju pokrete aparata, a mikromotori u objektivu
pomeraju posebne elemente soiva tako da se efek-
ti podrhtavanja kompenzuju i ne bivaju preneseni na
sliku. Ovakva vrsta objektiva produava vreme
ekspozicije za jednu ili dve veliine otvora blende u
odnosu na pravilo objanjeno na poetku ovog
odeljka. Iako je veoma efikasan i uglavnom se kori-
sti na objektivima sa velikom inom daljinom ili
snanim zumom, ovaj metod poveava veliinu
objektiva, a ako zaista elite da se oslonite na ovu
funkciju, svi vai DSLR objektivi e morati da je
poseduju.
Druga metoda mehanike stabilizacije ne koristi
pomeranje delova objektiva, ve CCD senzora.
Ovde mehanizam koji kompenzuje podrhtavanje
funkcionie bez obzira na vrstu objektiva koji je
montiran na fotoaparat.
Dvostruka stabilizacija slike
Ova specijalna funkcija koju poseduju pojedini
modeli Olympusovih fotoaparata kombinuje mehani-
ku stabilizaciju na nivou CCD senzora, gde ugrae-
ni iroskopski senzor otkriva pokrete aparata i vri
odgovarajua podeavanja, sa poveanim ISO vred-
nostima. Ovakav sistem dodatno smanjuje mogu-
nost nastanka zamuenih slika.
45
 3. Snimanje digitalnih fotografija
3.4 ta su programi za snimanje prizora?
Poznati su vam po svojim nazivima - Sportovi, Pej-
za, Portret, itd. koji jasno opisuju njihovu name-
nu. Ovi programi poseduju unapred odreene para-
metre snimanja koji odgovaraju odreenim,
uobiajenim prizorima. Na primer, program Sportovi
automatski podeava veliku brzinu zatvaraa jer zna
da fotograf eli da uhvati akciju koja se odigrava u
deliu sekunde. Sa druge strane, program Portret
Programi koristi veliki otvor blende, ime pozadina ostaje van
Noni prizor i fokusa a naglaava se otrina subjekta.
Pejza.
Ovi programi vam mogu sauvati mnogo vremena i
truda. Dovoljno je da odredite vrstu subjekta koji
elite da slikate i fotoaparat e, uglavnom, napraviti
prvoklasne rezultate.
3.5 Koje su prednosti manuelne kontrole ekspozicije?
Automatska kontrola je savren izbor za trenutke
oputenog i bezbrinog slikanja, dok su programi za
snimanje prizora izvanredan uvod u eksperimentisa-
nje sa fotografijama. Ali ako zaista elite punu krea-
tivnu kontrolu, onda va fotoaparat obavezno mora
da omoguava runo podeavanje otvora blende i
brzine zatvaraa.
46
3.5.1 Kakav je efekat otvora blende?
Veliina otvora Pojednostavljeno, blenda je otvor kroz koji svetlost
blende utie na prolazi na putu do CCD senzora. Poveanje otvora
veliinu oblasti blende izborom manjeg broja (F-stop), kao to je
koja se nalazi u
fokusu. Mali otvor 2.8 proputa vie svetla u fotoaparat. Pored kon-
blende (veliki F- trole ekspozicije, otvor blende kontrolie i tzv. dubin-
broj) daje veliku sku otrinu fotografije, tj. stepen otrine oblasti
dubinsku otrinu;
dok veliki otvor izmeu prednjeg plana i pozadine snimka. Veliki
blende (mali F- otvor blende, tj. mali F broj, daje veoma plitku
broj) daje malu dubinsku otrinu. Na ovaj nain se panja usmerava
dubinsku otrinu.
na sam subjekt, dok oblast ispred i iza ostaje izvan
fokusa. Ovakva podeavanja su idealna za portrete
ili izdvajanje jedne osobe iz grupe ljudi.
Nasuprot tome, veliki F broj (mali otvor blende)
omoguava veliku dubinsku otrinu, tako da itav
prizor, ili njegov vei deo zadrava punu otrinu.
Ovakvo podeavanje je pogodno za fotografije pej-
zaa i arhitekture. Ako va fotoaparat poseduje pro-
gram Prioritet blende, moete da izaberete eljenu
vrednost otvora blende, a fotoaparat e automatski
izabrati odgovarajuu brzinu zatvaraa.
47
 3. Snimanje digitalnih fotografija
3.5.2 Kakav je efekat brzine zatvaraa? poseduju znatno udobniju funkciju, tzv. direktnog
histograma, koji automatski, direktno na LCD ekra-
Pored kontrole duine ekspozicije, brzina zatvaraa nu, obeleava preeksponirane i podeksponirane
utie i na nain snimanja pokreta. Velika brzina zatva- delove slike.
raa nam omoguava da snimimo automobil koji brzo
prolazi autoputem. Nasuprot tome, sa malom brzinom 3.7 Da li mi vie odgovara optiki ili digitalni zum?
moemo da napravimo zamuenu sliku pokreta, ime
se postie snaan utisak brzine. Mala brzina zatvara-
a neophodna je i za fotografisanje u uslovima slabog
osvetljenja. U programu Prioritet zatvaraa, ova vred-
nost se podeava runo, a fotoaparat automatski bira
otvor blende koji najvie odgo-
vara izabranoj brzini.

Kreativna kontrola brzine

zatvaraa: Gore - mala brzina
zatvaraa
Desno - velika brzina zatvaraa
Digitalni zum prua
dodatno uveanje,
ali nautrb
3.6 ta je histogram? kvaliteta slike.
Korisnici digitalnih fotoaparata su u velikoj
prednosti u odnosu na svoje kolege koji
koriste filmske aparate, jer imaju priliku da
odmah pregledaju rezultate svog rada na
LCD ekranu. Pojedini modeli digitalnih
fotoaparata mogu da prikau histogram,
koji predstavlja grafiki prikaz distribucije
tonova na slici. Iskusni korisnici mogu na
osnovu prikazanih informacija da ispravno
procene kvalitet ekspozicije. Neki modeli
Fotoaparati koji poseduju zum bilo optiki ili digi-
talni pruaju korisnicima veu slobodu jer im omo-
guavaju da priblie subjekte koji su previe daleko
ili su teko dostupni, kao na primer, fudbalere na
terenu ili ornamente na katedrali. Prilikom izbora
digitalnog fotoaparata treba dobro da poznajete raz-
liku izmeu digitalnog i optikog zuma.
Kod zum objektiva, ina daljina se podeava pome-
ranjem preko unapred odreenih koraka ili slobodnim
pomeranjem unutar odreenog opsega. Jednostavnim
poveanjem ili smanjenjem ine daljine, dobija se uti-

48 49
 3. Snimanje digitalnih fotografija

ina daljina sak da se subjekt pribliava ili udaljava. Ipak kako se cenata vidnog polja, tako da ono to vidite na ekranu
Kod jednostavnih zum produava, stepen uveanja u soivima dovodi ostaje zabeleeno na fotografiji. Donedavno su samo
objektiva (sa jed- do neznatnog zamuenja slike, zbog ega je ponekad LCD ekrani na kompaktnim fotoaparatima pruali
nim elementom neophodno smanjiti brzinu zatvaraa da bi se dobila mogunost prikaza slike uivo. Sada je ova funkcija
soiva), ina dobra ekspozicija. po prvi put ugraena u digitalne SLR fotoaparate.
daljina predstavlja
rastojanje od cen- Iako se ovaj problem ne pojavljuje kod digitalnog Kada ekran fotoaparata moe da se pomera levo-
tra objektiva do zuma, fotografije napravljene uz pomo optikog desno ili gore-dole, kadriranje postaje mnogo lake
take u kojoj zuma e uvek biti boljeg kvaliteta zato to digitalni nego kada fotografije pravite iz neobinih poloaja.
beskrajno udaljeni sistem zumiranja samo ponovo obrauje ve zabele- Postavite fotoaparat na stativ ili ga vrsto drite da
objekat dolazi u ene podatke o slici. Na primer, digitalni zum iseca biste izbegli efekt podrhtavanja. Aktivirajte zatvara
fokus. Kod kom- centralnih 50% slike, a zatim duplira veliinu iseka, pomou daljinskog upravljaa ili samookidaa. Velika
pleksnih objektiva ime se dobija uveliana fotografija nie rezolucije. dubinska otrina je obino najbolje reenje za
(koji se ugrauju Zato je uvek bolje koristiti optiki zum jer on uveliava Makro fotografiju dakle, izaberite najmanju vrednost
u moderne fotoa-
parate) ina itavu sliku bez gubitka u detaljima. Snimljenu fotogra- otvora blende.
daljina je u najve- fiju uvek moete dodatno da uveate na ekranu fotoa- Pored toga, poto se prednji deo aparata nalazi u
oj meri pokaza- parata ili uz pomo programa za obradu slike. neposrednoj blizini subjekta, problem moe da pred-
telj uveanja slike. stavlja i dobijanje odgovarajueg osvetljenja. Nemojte
Na primer, kom- Kada se koristi veliki stepen uveanja esto se pojav- koristiti ugraeni blic. Umesto toga, pokuajte da se
pleksni objektiv ljuje problem podrhtavanja fotoaparata naroito poigrate sa ambijentalnim osvetljenjem ili usmerite
od 28mm proizvo- kada nema dovoljno svetla. U ovakvim situacijama, spoljanji blic prema subjektu.
di sliku istog uve- postavljanje aparata na stativ moe da bude od velike I na kraju, zapamtite da Makro fotografije mogu da
anja kao i jedno-
stavni 28mm pomoi jer omoguava slobodno korienje manjih pokau odreeno izoblienje. Ako elite da slikate
objektiv, ali se brzina zatvaraa. Neke tehnike stabilizacije slike mogu dokumente, pomeite fotoaparat malo unazad.
kompleksni objek- da pomognu u izbegavanju zamuenja slike pogle-
tiv moe nalaziti dajte odeljak 3.3.5.
blie ili dalje od
take izotravanja
slike. 3.8. O emu treba da vodim rauna kada pravim
Makro fotografije?
50 51
CCD senzori su znatno manji od filma. Zbog toga su
digitalni fotoaparati posebno pogodni za fotografisanje
izuzetno malih objekata. Kada pravite Makro snimke,
pridravajte se sledeih saveta: Kadrirajte uz pomo
LCD ekrana, umesto preko traila. Usled paralaks
efekta, do kojeg dolazi zbog malog rastojanja od sub-
jekta, trailo ne moe ispravno da prikae sliku, tako
da gornji deo subjekta moe da bude ostane izvan
fotografije (napomena: ovaj problem se ne pojavljuje
kod SLR modela.)

Sa druge strane, LCD ekran prikazuje gotovo 100 pro-

 3. Snimanje digitalnih fotografija

3.9 ta su to panorama slike? Kombinovanjem sliku uz pomo grafikog softvera. Ovaj postupak je
nekoliko pojedina- naroito jednostavan ako program poseduje funkciju
Panorama slike su napravljene od nekoliko fotografi- nih fotografija, panorame. itava kompozicija se moe odtampati
ja koje su spojene u jednan, jedinstven prizor moete da napravi- kod kue (dostupan je specijalni, panorama papir) ili
neke panoramske slike imaju pregled od itavih te izuzetne pano- odneti u foto radnju. I na kraju, panorama snimak se
ramske slike
360. Svaka pojedinana slika se snima sa istog moe sauvati u QuickTime VR formatu. Ovaj fomat
mesta, ali se nakon svakog snimka, aparat pomera pravi virtuelni prizor kroz koji se korisnici kreu
malo ulevo ili udesno ili gore i dole po unapred pomeranjem mia levo, desno, gore i dole.
odreenoj osi. Kada pravite fotografije za panoram-
sku kompoziciju, postavite aparat na stativ i zavrite
slikanje relativno brzo, kako se prizor ne bi prome-
nio (npr. oblaci koji mogu da uu u kadar). Najbolje
je da koristite veliku inu daljinu jer je distorzija
manja nego kada se objektiv nalazi u irokougao-
nom poloaju, tako da se slike bolje uklapaju. Poje-
dini modeli fotoaparata prikazuju mreu linija preko
slike na LCD ekranu i tako olakavaju snimanje, jer
fotograf sa lakoom moe da odredi mesto za pre-
klapanje sa prethodnim snimkom. Nakon snimanja,
fotografije se prebacuju na raunar i spajaju u jednu

52 53
 3. Snimanje digitalnih fotografija
3.10 ta je snimanje u sekvenci? primer, fotografisanje u polumraku ili pri maloj brzini
zatvaraa. U ovakvim situacijama, runo okidanje
Digitalnom fotoaparatu je potrebno odreeno vreme zatvaraa moglo bi da dovede do pomeranja fotoa-
da snimljenu sliku zabelei na memorijsku karticu i parata i, samim tim, do zamuenja slike.
bude ponovo spreman za slikanje. U zavisnosti od
rezolucije, ovaj proces moe da traje izmeu nekoli- 3.12 Da li digitalnim fotoaparatom
ko milisekundi i nekoliko sekundi. Meutim, fotograf mogu da napravim crno-bele ili
koji eli da zabelei itav tok akcije, kao to je, na sepia slike?
primer, skok na skejtbordu, mora da bude u mogu-
nosti da pravi uzastopne snimke velikom brzinom. Naravno. Dovoljno je da u meniju
Kako? Jedan od naina je smanjivanje rezolucije fotoaparata aktivirate stavku crno-belo
slike da bi se poveala brzina obrade podataka. ili sepia (ako je dostupno) i nastavite
Meutim, mnogi modeli digitalnih fotoaparata pose- sa fotografisanjem. Snimanje u crno-
duju funkciju snimanja u sekvenci, koja uva prvu i beloj tehnici moe znaajno da prome-
sve naredne fotografije u privremenoj RAM memori- ni doivljaj fotografije i prui joj klasi-
ji. Na ovaj nain moete da napravite nekoliko uza- ni, staromodni izgled ili umetniku
stopnih snimaka. Kada aparat dostigne maksimalni dimenziju. Premda odreeni modeli ne
broj slika, (ogranienje broja snimaka zavisi od rezo- mogu da snimanju u crno-beloj ili
lucije slike i kapaciteta memorije) ili korisnik skloni sepia tehnici, oni ipak omoguavaju
prst za okidaa, sve dotad napravljene fotografije promenu boja na slici nakon fotografi-
prebacuju se na memorijsku karticu. sanja. Ovo, naravno, moete da izve-
dete i na raunaru.
3.11 Kako da fotografiem samog sebe?
Iako pojedini modeli nude poseban program za sni-
manje koji vam omoguava da napravite autoportret
drei fotoaparat u ispruenoj ruci, mnogo jednosta-
vniji i konvencionalniji nain da se naete u sopstve-
noj slici je da koristite samookida. Pre nego to ga
aktivirate, postavite aparat na vrstu i ravnu povri-
nu ili na stativ, a zatim ukadrirajte sliku. Pazite da se
ne naete ispred aparata u trenutku pritiska na
dugme zatvaraa, jer autofokus moe da izotri vas,
a ne grupu prijatelja sa kojima elite da se slikate.
Samookida je veoma koristan i u situacijama u koji-
ma treba izbei podrhtavanje aparata, kao to je, na

54 55
 3. Snimanje digitalnih fotografija
3.13 Kako da fotografiem tekst?
Ako elite da napravite lako itljivu sliku teksta, naj-
bolje reenje predstavljaju programi Bela tabla i
Crna tabla. Upotrebom iskljuivo crne i bele boje,
bez prelaznih tonova, ovi programi postiu izuzetno
jak kontrast i snimaju tekst kao crna slova na beloj
pozadini, ili obrnuto. Ako va model fotoaparata ne
poseduje ovakav program, izaberite najjai kontrast,
a zatim se posluite kompenzacijom ekspozicije
da biste dobili fotografiju crnog na belom, blago
preeksponirajte sliku, a za belo na crnom je blago
podeksponirajte.
56
3.14 ta sve mogu da radim u video reimu?
Mnogi dananji modeli fotoaparata nude programe
za snimanje video zapisa koji vam omoguavaju da
napravite video snimke u niskoj (npr. 320 x 240
piksela) ili vioj rezoluciji (npr. 640 x 480 piksela)
koji traju od nekoliko sekundi do preko pola sata u
MPEG-4 formatu. Ovakvi snimci predstavljaju savr-
en dodatak internet stranicama ili prezentacijama.
3.15 Da li je mogue snimiti sliku i zvuk?
Da, mnogi fotoaparati imaju ovakve mogunosti.
Pored snimanja zvuka u trenutku pravljenja slike,
korisnik takoe moe (ako njegov model aparata to
podrava) da sauva krai komentar ili zvuni efe-
kat. Pored toga, mnogi aparati omoguavaju snima-
nje video zapisa sa zvukom.
3.16 Mogu li svoj fotoaparat da nosim u vodu?
Moete. Pod uslovom da se aparat nalazi u podvod-
nom kuitu. Pored toga, nedavno su se pojavili i
prvi fotoaparati koji su otporni na vodu sa ovakvim
modelima vodootporno kuite vam nije ni potrebno,
osim ako ste ronilac koji eli da snimi prizore iz veli-
kih dubina. U vodi je mnogo lake koristiti digitalni
nego filmski fotoapa-
rat. Kod filmskog
fotoaparata podvo-
dnu sliku moete
samo priblino da
ukadrirate, a prave
rezultate ete videti
tek kada razvijete
film. Zahvaljujui
LCD ekranu na digi-
talnim modelima,
57
 3. Snimanje digitalnih fotografija

kadriranje je jednosta- 3.17 O emu treba da vodim rauna prilikom fotografisanja?

vno i vie nema stal-
ne potrebe da pribli- Evo nekoliko saveta o koje treba uzeti u obzir kako
ite trailo oku, u bi se izbegle uobiajene greke.
emu vas ometaju
podvodno kuite i Fotoaparati uglavnom izotravaju subjekt koji se
ronilaka maska. nalazi u centru kadra. Zato prilikom izotravanja
Zahvaljujui Live slike uvek najpre usmerite objektiv prema predmetu
Preview tehnologiji, za koji ste zainteresovani, a zatim, ako je potrebno,
sada je ova mogu- ponovo napravite kompoziciju.
nost dostupna i na Osvetljenje moe da prevari. Ljudsko oko se adapti-
digitalnim SLR ra na slabo osvetljenje, ali to nije sluaj i sa digitalnim
modelima. I ovde je na delu posebna tehnika koja
omoguava kadriranje uz pomo LCD ekrana. Ipak,
najvanija prednost je u tome to nee morati da
proe nekoliko dana dok ne ugledate rezultate svog
rada. Kod digitalnog fotoaparata, slike moete da
vidite odmah nakon snimanja. I to nije sve. Uz
memorijsku karticu velikog kapaciteta, moete da
napravite bukvalno na stotine snimaka pre nego to
se vratite na povrinu. U ponudi je itav niz posebno
napravljenih kuita koja tite fotoaparat od pritiska i
vode (npr. otporna na vodu do dubine od 3, 40 ili
60m). Ova kuita predstavljaju savren izbor za
snimanje kako pod vodom, tako i na kopnu, jer tite
aparat i od praine, prljavtine, peska ili udaraca.
Obavezno potvrdite da kuite koje elite da kupite
odgovara vaem modelu fotoaparata. Ili jo bolje,
izaberite kuite koje je napravio proizvoa vaeg
modela fotoaparata. Zapamtite, iako neki modeli
fotoaparata nose oznaku otpornosti na sve vremen-
ske prilike, ovo obino znai da mogu da se koriste
po kii i da su otporni na prskanje vodom, npr.
pored bazena ili na plai. Ovakvi fotoaparati se ne Zahvaljujui dopun-
mogu koristiti u vodi. I na kraju, vano je da paljivo skom bljesku, va fotoaparatom. Imajte ovo na umu kada fotografiete u
proverite specifikacije kuita kako biste potvrdili subjekt nee ostati komplikovanim svetlosnim uslovima. Ipak, zahvaljujui
maksimalnu dozvoljenu dubinu i nain odravanja. izgubljen u ugraenom LCD ekranu, lako ete proveriti svoje foto-
senkama. grafije i odrediti da li, npr. dopunski bljesak, daje bolje
rezultate ili ne.

58 59
 3. Snimanje digitalnih fotografija

uvajte se prizora koji mogu da prevare fotoapa-

rat. Ako prizor sadri oblasti sa izuzetno jakim kon-
trastom, sistem merenja proseka moe da dovede
do loe eksponiranih slika. Da biste ovo spreili,
koristite merenje u taki.
Pozadinsko osvetljenje moe da zbuni fotoaparat.
Ipak, rezultati se mogu jednostavno popraviti uz
pomo dopunskog bljeska. Ovaj trik je naroito kori-
stan kada pravite portrete ljudi koji stoje ispred svet-
le pozadine, kao to je, na primer, prozor.
Da biste izbegli efekat crvenih oiju, do kojeg dola-
zi kada u uslovima slabog osvetljenja slikate uz
pomo blica, izaberite program za redukciju ovog Eksperimentiite
efekta. Kada se koristi obian blic, oi subjekta sa fotografisanjem
mogu da ispadnu neprirodno crvene jer se svetlost iz neobinih
blica odbija od krvnih sudova u mrenjai i vraa uglova.
kroz irom otvorene zenice koje su se navikle na
slabo svetlo i ne stiu da se skupe kada bljesne blic. Pravilo treina se subjekt nalazi u centru. Za vie informacija,
Kada se koristi program za redukciju efekta crvenih Podela okvira na pogledajte okvir Pravila treine.
oiju, pali se lampica ili blic emituje nekoliko pri- treine, postavl- I naravno, uvek imajte pri ruci rezervni set baterija.
premnih bljeskova pre nego to fotoaparat zaista janjem etiri linije -
dve horizontalne i
napravi sliku. Na ovaj nain, zenice se skupljaju pre dve vertikalne.
glavnog bljeska, pa je efekat crvenih oiju znatno Elementi slike
manje primetan. kao to su hori-
Izbegavajte fotografije sa mnogo praznog prostora zonti, ljudi, zgrade,
jer ovakve slike esto izgledaju dosadno. Bolje itd. se postavlja-
rezultate moete postii ako dozvolite da subjekt ju se du ovih lini-
ispuni kadar ili sliku obogatite dodatnim detaljima. ja. Na ovaj nain
Pokuajte da slikate iz razliitih perspektiva. Foto- fotografija postaje
interesantnija i
grafije ljudi i dogaaja napravljene iz neobinih uglo- vizuelno privlanija
va esto se izdvajaju od ostalih. Eksperimentiite ljudskom oku. Na
tako to ete postaviti aparat na pod ili pokuajte da primer, protret u
uhvatite dogaaj sa vee visine. kojem se lice
Slike koje su snimljene u monohromatskoj tehnici nalazi sa jedne
mogu da ostave bitno drugaiji utisak od obinih, strane slike i gleda
kolor fotografija. Ovakvi snimci istiu teksturu povri- u sliku je intere-
ne. santniji od slike
istog lica, postavl-
Nemojte se plaiti da uklonite subjekt iz centra jenog u sredinu i
kadra. Fotografije na kojima se subjekti nalaze blie snimljenog kako
ivici kadra mogu da izgledaju dinaminije nego kada gleda van slike.

60 61
 4.tampanje digitalnih fotografija
4.1 U emu je razlika izmeu tampanja konvencionalnih i digitalnih
fotografija?
U dananje vreme, ako svoje digitalne fotografije
odnesete u foto radnju, dobiete slike na istoj vrsti
foto papira kao to je ona na kojoj se tampaju
filmske fotografije. Ovo je zato to foto laboratorije
koriste istu vrstu procesa za tampanje digitalnih i
filmskih fotografija jedina razlika je u tome to
nema razvijanja filma. Drugim reima, bez obzira da
li je u pitanju film ili digitalna fotografija nema raz-
like u kvalitetu tampe.
4.2 Da li se slike mogu da se tampaju kod kue?
Zahvaljujui jednostavnosti upotrebe i sposobnosti
da brzo proizvedu rezultate visokog kvaliteta, kuni
foto-tampai uivaju veliku popularnost meu koris-
nicima digitalnih fotoaparata. Za tampanje vam ak
nije potreban ni PC raunar dovoljno je da
poveete aparat koji podrava PictBridge standard
sa tampaem koji takoe podrava ovaj komunika-
cioni protokol.
Mnogi tampai su opremljeni itaem memorijskih
kartica, to dodatno olakava tampanje, dok neki
drugi poseduju sopstveni LCD ekran i osnovne
funkcije za obradu slike, pa fotograf moe da
napravi poslednje izmene na samom tampau. Tu
su, naravno, i prenosivi modeli.
Na raspolaganju vam je veliki broj opcija za tam-
panje. Ipak, ne moe svaki tampa da proizvede
realistinu sliku. Zato je dobro da se pre kupovine
dobro informiete o razliitim modelima i, ako je
mogue, uporedite njihove otiske. Kolor laser, tvrdi
ink-det, ili termo-fuzioni tampai teko da pred-
stavljaju idealan izbor ako su vam neophodni foto-
realistini otisci. Samo termo-sublimacijski tampai
i tampai sa tenim mastilom (ink-jet) mogu da
62
ispune neophodne standarde.
Termo-sublimacijski tampai postiu daleko najbol-
je rezultate. Kratak prikaz tehnologije koja se koristi
u ovoj vrsti ureaja objanjava zato je to tako:
Tokom procesa termo-sublimacije, zagreva se pose-
ban sloj filma koji sadri osnovne tamparske boje
cijan, magentu i utu. Isparenje boja koje se
oslobaa tokom procesa zagrevanja, razliva se
direktno na specijalnu vrstu papira.
Kontrolom jaine zagrevanja odreuje se veliina
take i tako dobijaju foto-realistine slike (bez
rastera) sa savrenim prelazima boja. Prednosti
ovog procesa postaju naroito vidljive u prikazu boja
i senki sa veoma finim prelazima u tonovima. Dobri
termo-sublimacijski tampai nanose na papir i
poseban zatitni sloj, kako bi fotografija to due
trajala. Obino je ovo deo trake sa mastilom koju
koristi sm tampa. Ovako visok
kvalitet ne moe se
postii sa ink-det i
ostalim sistemima za
tampanje koji koriste
tehniku rasterizacije.
Kvalitet tampe dodat-
no je poboljan upotre-
bom transparentnih
postojanih boja, to
omoguava dobijanje
novih nijansi postavljan-
jem taaka boje jedne
iznad druge. Olympuso-
63
 4.tampanje digitalnih fotografija

ppi tampaa.
Termika glava Traka sa mastilom Broj piksela po
inu. Danas postoji veliki izbor najrazliitijih vrsta foto-
Mera za odreiva- papira.
nje rezolucije digi-
talnih fotografija.
Naalost, upotre- Pored sjajnih, na raspolaganju su papiri sa hra-
ba termina dpi, pavom povrinom, papiri koji proizvode efekat
umesto ppi, vodenih boja, kao i oni ija je tekstura nalik svili.
postala je raire- Jedna od inovacija koja je u znaajnoj meri
Specijalni papir na i uobiajena doprinela poboljanju kvaliteta tampe je Exif stan-
praksa, tako da dard. Exif (engl. Exchangeable Image File Format)
ak i profesionalni predstavlja format zaglavlja datoteke u kome se
vi termo-sublimacijski tampai mogu da proizvedu programi za obra- uvaju dodatne informacije o snimku, kao to je
Termika glava du slike, kao to
tampaa 16.7 miliona boja, kao i 256 razliitih nijansi iste je Adobe Photos- ina daljina, podeavanje blica, itd. Exif Print
zagreva traku boje. hop, izraavaju (takoe poznat kao Exif 2.2), sadri dodatne infor-
sa mastilom, rezoluciju slike u macije koje su od posebnog znaaja za tampanje,
usled ega Vrhunski ink-det tampai koji sadre est ili vie dpi. Kako bi ita- kao to je podeavanje balansa belog, brzina zat-
se boja nje ove broure
razliva po kolor punjenja i ultra tanke mlaznice postiu rezolu- varaa i upotreba programa za nono snimanje.
cije od priblino 5760 x 1440 dpi ili vie i njihovi otis- uinili to jedno- Mnogi tampai koriste ove informacije da bi znaa-
papiru. stavnijim, i mi
ci su zaista impresivni. Najbolje je izabrati model jno poboljali kvalitet odtampanih slika.
koji koristi odvojena punjenja, tako da ne morate da emo se pridra-
vati ove konvenci-
zamenjujete celo pakovanje ako ostanete bez jedne je Print Image Matching (P.I.M.) i njegova poboljana
od boja. Ink-det tampa ubrizgava boju, koja se verzija P.I.M. II predstavljaju inovacije koje rade na
nalazi u komorama glave tampaa, direktno u istom principu kao i Exif Print, a koriste ih Epson
dpi odgovarajuu mlaznicu. Mastilo dolazi do papira na tampai.
Broj taaka po jedan od sledea dva naina: kod tzv. bubble-jet
inu. tehnologije, tampa zagreva odgovarajuu tampai koji poseduju integrisani ICC profil, kao na
Jedinica mere mlaznicu, dok piezo-elektrini tampa (piezo od primer, Olympus P-440, imaju izuzetno visoku ver-
koja se koristi u starogrke rei piezein (pritisnuti))koristi mali kristal nost reprodukcije. Ovakvi ureaji omoguavaju
tampanju i slui
za izraavanje koji se pod dejstvom elektrinog napona skuplja i korekciju i kontrolu kvaliteta na licu mesta. ICC profil
geometrijske tako isputa mastilo (piezoelektrini efekat osobi- omoguava tampau da koristi upravo onu paletu
rezolucije slike. na odreenih kristala da promene oblik pod boja koja je upotrebljena na fotoaparatu.
Imajte na umu da dejstvom struje). Svaki model tampaa poseduje
ink-det tampai specijalni procesor koji odreuje koje mlaznice treba
koriste veliki broj da se zagreju ili aktiviraju. Iako ovaj sistem proizvodi I na kraju, par rei o rezoluciji. U poreenju sa
taaka da bi fotografije iz rasterizovanog obrasca, ink-det tam- visokom rezolucijom koju postiu ink-det tampai,
prikazali boju na pai vrhunskog kvaliteta ipak mogu da naprave rezolucija od 300 dpi koju ima veina termo-subli-
jednom pikselu i
da zbog toga izuzetno dobre otiske do formata A3. Izbor papira macijskih tampaa zvui relativno slabo. Meutim,
imaju tako visoke ima veliki uticaj na kvalitet odtampane fotografije. usled razlika u tehnologijama, prosto poreenje ovih
dpi rezolucije. Da biste postigli najbolje rezultate, koristite vrstu
papira (i mastila) koje je preporuio proizvoa

64 65
 4.tampanje digitalnih fotografija

vrednosti ne prua odgovarajuu sliku sposobnosti kopija odmah nakon slikanja ili kasnije. Ove infor-
obe vrste tampaa. injenica da termo-sublimacijs- macije se uvaju DPOF formatu koji oitava
ki tampai proizvode znaajno kvalitetnije slike, tampa kod kue ili u foto radnji.
samo potkrepljuje ovu tvrdnju.
Postoje brojni naini za slanje slika u foto radnju.
Fotografi koji poseduju PC raunar i vezu sa inter-
netom mogu da prebace svoje datoteke u online
4.3 Da li foto radnje i laboratorije tampaju i digitalne fotografije?
foto laboratoriju. Odtampane fotografije stiu
Ba kao i kod filma, svoje digitalne fotografije obinom potom, nekoliko dana kasnije. Meutim,
moete da odnesete u foto radnju ili u foto-labora- ako korisnik eli da odtampa veliki broj slika ili da
toriju i dobijete odtampane fotografije. Iako slike ne napravi nekoliko otisaka fotografija u visokoj rezolu-
stiu odmah, kao to je to sluaj sa tampanjem kod ciji, slanje slika preko interneta moe da bude
kue, ova usluga je, obino, jeftinija. Jo jedno od nepraktino. U ovakvim situacijama, terminali za
reenja koje se nedavno pojavilo na tritu je foto tampanje predstavljaju jeftinu i jednostavnu alter-
terminal. Ovakvi ureaji, koje esto nalazimo u foto nativu. Ovakve radne stanice, kao to je, na
radnjama ili na aerodromima, omoguavaju vam primer, Olympus Picture Express, mogu se nai u
da svoje slike mnogim foto radnjama, kafeima, ili aerodromskim
odtampate brzo i po veoma povoljnoj ekaonicama. Ovi ureaji su veoma jednostavni za
ceni. upotrebu i sastoje se od ekrana osetljivog na dodir i
Ali, kako da budete sigurni da leita za skoro sve vrste memorijskih medija od
ete dobiti fotografije koje xD-Picture kartica do kompakt diskova. Nakon
elite? Standard po imenu ubacivanja odgovarajueg medija, podaci se veoma
DPOF (Digital Print Order brzo oitavaju i na ekranu se pojavljuju sliice
Format) u velikoj meri fotografija. Nakon toga, korisnik samo treba da
olakava oznaavanje slika izabere snimke koje eli da odtampa, saeka par
za tampu. Zahvaljujui ovom trenutaka i preuzme svoje fotografije. Uz Olympus
standardu, korisnik moe da Picture Express, itav proces traje oko 11 sekundi
izabere slike koje eli da po slici.
odtampa i odredi broj

4.4 Do koje veliine se moe uveati digitalna fotografija?

Kao i bilo koji tradicionalni slajd ili negativ, digitalna
fotografija moe da se uvea neogranieni broj
puta. Ipak, sa poveanjem dimenzija, opada i
kvalitet slike, a odtampana fotografija moe da
postane zamuena ili pone da pokazuje znake
pikselizacije.

Svaka slika je nainjena od velikog broja pojedi-

66 67
 4.tampanje digitalnih fotografija

nanih piksela. Redosled piksela koji su poreani u Na sledeoj strani se nalazi tabela na kojoj su
redove i kolone, ini vidljivu sliku. Sa poveanjem prikazane preporuene dimenzije otisaka za razliite
slike, poveava se i veliina svakog pojedinanog vrste digitalnih fotografija. Ova tabela predstavlja
piksela. Kada slika dostigne odreenu veliinu, ljud- koristan vodi za tampanje vaih digitalnih radova.
sko oko prestaje da vidi jednu celinu sastavljenu od
zbira svih piksela, ve poinje da vidi piksele kao
zasebne objekte.
Drugim reima, ako elite da tampate digitalne
fotografije na velikim formatima (veim od A4),
uverite se da fotoaparat koji elite da kupite ima
rezoluciju koja je dovoljno velika da moe da podri
ovakve zahteve. Pojedini modeli fotoaparata pose-
duju specijalnu funkciju koja optimizuje podatke za
tampanje na velikim formatima. Ovo se postie
tako to poseban algoritam vri inteligentni pro-
raun sirovih informacija o slici kako bi se dobila
rezolucija koja je vea od one na CCD senzoru.
Ovaj sistem daje bolje rezultate nego obina inter-
polacija kompresovanih datoteka.

68 69
 4.tampanje digitalnih fotografija

Polazei od injenice da skoro svi digitalni fotoa- Rezolucija slike (data u dpi) moe da se menja u
parati snimaju slike u rezoluciji od 72 dpi, izraunali mnogim grafikim programima, uglavnom pod
smo odgovarajue dimenzije otisaka za navedene stavkom menija Picture size (veliina slike).
dpi vrednosti. Imajte na umu da su ovde navedene Izaberite rezoluciju koja vam najvie odgovara:
orijentacione vrednosti. U stvari, mnoge fotografije
mogu kvalitetno da se odtampaju i na veim forma- 150 dpi za dobre rezultate.
tima.
300 dpi za tampu odlinog kvaliteta, kao i za profe-
sionalnu tampu (premda posteri i drugi materijali
koji nisu namenjeni za posmatranje iz neposredne
Podrazumevana tampa tampa blizine mogu da imaju i manju rezoluciju)
rezolucija slike na irina x visina irina x visina
fotoaparatu (72 dpi) na 150 dpi) na 300 dpi) Za poreenje, standardni formati papira su:
640 x 480 piksela 10.84 x 8.13 cm 5.42 x 4.06 cm

1,024 x 768 piksela 17.34 x 13.00 cm 8.67 x 6.50 cm

irina x visina DIN format
1,280 x 960 piksela 21.67 x 16.26 cm 10.84 x 8.13 cm
118.90 cm x 84.10 cm A0
1,600 x 1,200 piksela 27.09 x 20.32 cm 13.55 x 10.16 cm 84.10 cm x 59.40 cm A1

2,048 x 1,536 piksela 34.68 x 26.01 cm 17.34 x 13.00 cm 59.40 cm x 42.00 cm A2

42.00 cm x 29.70 cm A3
2,288 x 1,712 piksela 38.74 x 28.99 cm 19.37 x 14.49 cm
29.70 cm x 21.00 cm A4
2,560 x 1,696 piksela 43.35 x 28.72 cm 21.67 x 14.36 cm
21.00 cm x 14.80 cm A5

2,560 x 1,920 piksela 43.35 x 32.51 cm 21.67 x 16.26 cm 14.80 cm x 10.50 cm A6

10.5 cm x 7.40 cm A7
2,816 x 2,112 piksela 47.68 x 35.76 cm 23.84 x 17.88 cm
7.40 cm x 5.20 cm A8
3,200 x 2,400 piksela 54.19 x 40.64 cm 27.09 x 20.32 cm
5.20 cm x 3.70 cm A9
3,264 x 2,448 piksela 55.27 x 41.45 cm 27.64 x 20.73 cm 3.70 cm x 2.60 cm A10

3,488 x 2,616 piksela 59.06 x 44.30 cm 29.53 x 22.15 cm

3,648 x 2,736 piksela 61.77 x 46.33 cm 30.89 x 23.16 cm

70 71
 5. Arhiviranje digitalnih fotografija

Sreom, ovakvi programi postoje. Oni, uglavnom,

kreiraju katalog sastavljen od jednog ili vie foldera.
Katalozi prikazuju umanjene slike originalnih foto-
graja i upuuju na mesta na kojima su smetene
datoteke. Katalozi se snimaju na hard disk raunara
ili kompakt disk. U dananje vreme, DVD diskovi
postaju sve popularnija alternativa za arhiviranje
velikog broja slika. Uz odgovarajui program, moe-
te da otvorite katalog sa slikama i brzo pregledate
sliice kako biste nali fotograju koju elite da pri-
kaete.

Program Olympus Master ponudio je pouzdano i

jednostavno reenje koje brzo i ekasno organizuje i
obrauje ne samo fotograje, ve i druge multimedi-
jalne sadraje, poput video zapisa i zvuka. Ovaj pro-
gram, koji je odnedavno dostupan i na srpskom jezi-
ku, automatski identikuje tip fotoaparata koji je
povezan sa raunarom i tako omoguava jednosta-
vno i brzo prebacivanje datoteka. Pored toga, Olym-
pus Master vam omoguava da prilagodite i doradi-
5.1 Da li postoje posebni programi za arhiviranje
te svoje slike na primer, u funkciji Panorama,
digitalnih fotografija?
moete da napravite panorama sliku slobodnim spa-
janjem fotograja koje su napravljene Olympusovim
digitalnim fotoaparatom.
Ovaj posao, naravno, moete da zavrite i tako to
ete sami da napravite foldere u koje ete premestiti Pored toga, verzija Olympus
svoju digitalnu kolekciju. Meutim, kako se koliina Master Plus nudi dodatne
datoteka poveava, voenje evidencije o fotograja- mogunosti za pripremu poru-
ma postaje sve tee. Zamislite da u gomili datoteka ka elektronske pote, pravlje-
koje nemaju jasna, intuitivna, imena, traite neku nje HTML foto albuma, rezer-
odreenu fotograju. Verovatno ete morati da otva- vnih kopija datoteka, kao i
rate jednu po jednu sliku, dok ne pronaete onu brojne mogunosti za obradu
koju ste traili. Sve bi ovo bilo mnogo jednostavnije slike i video zapisa. Program
da imate neki softver koji bi umesto vas arhivirao i poseduje predloke na koje
organizovao kolekciju fotograja. moete da zalepite svoje
fotograje i tako napravite

72 73
 5. Arhiviranje digitalnih fotografija

zanimljive kalendare, menije ili kontakt liste. Tu su i
funkcije kao to je reprodukcija slajdova sa muzi-
kom podlogom i slobodna panorama (za poveziva-
nje vie fotograja u jednu).
5.3 Kako se digitalne fotograje prebacuju sa memorijskih kartica?
Naprednim korisnicima i profesionalcima je na
raspolaganju program Olympus Studio.
Pored brojnih opcija za ureivanje i obradu slike,
ovaj program poseduje funkciju za razvijanje RAW
slika, kao i posebnu funkciju za uporeivanje slika.
diskove treba paljivo uvati. Savetujemo vam i da
svakih nekoliko godina napravite nove kopije disko-
va, kao bi vaa arhiva slika trajala to due.
Digitalne fotograje se mogu prebaciti na hard disk
raunara bez direktnog povezivanja sa fotoapara-
tom. Podaci sa memorijske kartice mogu se prebaci-
ti na neki od navedenih naina:

1. USB ita / pisa kartica omoguava veoma brz

5.2 Kakav mi je hardver neophodan za arhiviranje fotograja?
prenos podataka sa
Digitalne fotograje se obino najpre(prvo?) preba- memorijske kartice
cuju na hard disk raunara. Ipak, ovakav nain arhi- na PC ili Macin-
viranja nije idealan, jer se hard diskovi ponekad tosh raunar.
kvare, to moe da dovede do deliminog ili potpu- Olympus MAUSB-
nog gubitka dugo i paljivo prikupljanih slika. I dok 300, koji je kompatibi-
se tekstovi ili tabele mogu, barem delimino, ponovo lan sa xD-Picture karti-
napisati, gubitak digitalne fotograje ravan je gubitku cama, sa lakoom se
negativa u svetu lmskih fotoaparata, jer svaka slika ukljuuje u bilo koji rau-
predstavlja nezamenjivi original. nar koji poseduje USB pri-
kljuak i biva automatski prepoz-
Upravo iz ovog razloga, treba paljivo razmotriti nat kao spoljanji disk. Korisnik
opcije za pravljenje i uvanje rezervnih kopija na pristupa ovakvom disku uz pomo uobiajenog
spoljanjim memorijskim jedinicama, kao to su CD softvera za pregled sadraja foldera (npr. Win-
ili DVD diskovi. Za ovaj proces e vam biti neopho- dows Explorer, itd.). Ureaj dobija struju iz raunara
dan ureaj za snimanje diskova (CD ili DVD pa mu nisu potrebni nikakvi dodatni izvori
reza). Ovi ureaji koriste laserski zrak kako bi napajanja ili kablovi. I drugi proiz-
ugravirali, odnosno upisali podatke na CD ili voai nude iroku paletu
DVD. U principu, svaki CD moe da primi do 700 slinih ureaja.
MB podatka, dok na obian, jednoslojni (single-
layer) DVD staje do 4.7 GB. Meutim, povrine CD i 2. PC-card adapter omogua-
DVD diskova su prilino osetljive, pa ogrebotine, va brzo i jednostavno kopira-
toplota ili sunevo svetlo mogu da dovedu do nje podataka na prenosni (lap-
oteenja medija i gubitka podataka. Zbog toga ove top, tj. notebook) raunar, ili na
obian PC, ako je opremljen
odgovarajuim hardverom i softve-

74 75
 5. Arhiviranje digitalnih fotografija

rom. Dostupni su adapteri za bukvalno sve vrste
izmenjivih medija.
5.4 Kako da poveem svoj digitalni fotoaparat sa raunarom i preba-
cim slike?
Ako predpostavimo da su prisutni svi neophodni
upravljaki programi, te da interfejs digitalnog fotoa-
parata odgovara onom na raunaru, samo poveziva-
nje je krajnje jednostavno. Skoro svi modeli aparata
koriste USB interfejs koji se deli na dve osnovne
verzije: USB 1.1 i USB 2.0.
Ovaj drugi je dostupan u tri razliite brzine rada:
Hi-Speed (480 MBit/s), Full-Speed (12 MBit/s) i
Low-Speed (1.5 MBit/s).
Velika veina modernih fotoaparata koristi USB 2.0
Full Speed. Razvoj USB Storage Class tehnologije
(klasa ureaja za skladitenje takoe poznata pod
nazivom USB AutoConnect) omoguio je jo jedno-
stavniji rad. Veina raunarskih sistema koji posedu-
ju USB Storage Class ne zahteva instalaciju bilo
kakvog upravljakog programa. Samo poveite
fotoaparat sa odgovarajuim USB prikljukom i
raunar e ga prepoznati kao dodatni disk. Slike se
prebacuju u eljene foldere uobiajenim metodom
prevuci i otpusti ili bilo kojim drugim sistemom
kopiranja koji je dostupan na vaem operativnom
sistemu. Na slian nain funkcionie i IEEE 1394
interfejs, takoe poznat pod imenom Firewire ili, kod
odreenih prozvoaa, i.Link.

5.5 Koji su najvaniji formati datoteka?

Postoji veliki broj razliitih formata u kojima moete
sauvati svoje digitalne slike. Ipak, dva formata su
poslednjih godina postala do te mere zatupljena, da
ih moemo nazvati standardnim. Ove formate podr-
ava i Exif sistem za dodavanje informacija datote-
kama. Prvi od njih je uvrstio svoj poloaj u svetu
Bit fotograje sa pojavom digitalne obrade slike. Origi-
Binarna cifra nalno napravljen za upotrebu na Macintosh rauna-
Najmanja digital- rima, Tagged Image File Format, ili skraeno TIFF,
na jedinica. Moe izborio je, nakon brojnih poboljanja, svoje mesto u
da se nalazi samo
u jednom od dva PC taboru. Glavna prednost TIFF formata je njego-
stanja (0 ili 1). va eksibilnost. Ovaj format moe da se koristi za
Osam bitova ini uvanje bilo koje nijanse bilo koje boje, od 1 do 32-
jedan bajt bitne palete. Potpuna podrka za CMYK paletu boja
ini ovaj format najvanijim standardom u oblasti
tampanja i raunarske pripreme za tampu (DTP).
Izaberite TIFF format ako elite da koristite svoje
slike u DTP programu ili elite da ih obradite na
nekom drugom mestu.

76 77
 5. Arhiviranje digitalnih fotografija

JPEG/JPG Drugi standardni format, sa poznatom skraenicom reima, fotoaparat ne vri nikakvu obradu slike, kao
Joint Photograph- JPEG (Joint Photographers Expert Group), postao to je npr. balans belog. Na ovaj nain se dobija
ic Experts Group. je izuzetno popularan ne samo zbog toga to je digitalni negativ koji kasnije moe da se obradi uz
Vrsta kompresije veoma pogodan za primenu na Internetu. Ovaj for- pomo odgovarajueg softvera (npr. Olympus
sa gubitkom mat podrava potpuni opseg boja i ima veoma male Master/Olympus Studio ili Adobe Photoshop CS).
podataka, koja
omoguava izbor zahteve za memorijskim prostorom (uz manji ili vei Iako RAW format prenosi podatke bez gubitaka,
stepena kompre- gubitak u kvalitetu slike). fotograje snimljene u ovom formatu zauzimaju
sije. Poto su znaajno manje prostora nego one koje su sauva-
informacije o Slika sa potpunim opsegom boja, sauvana u JPEG ne u TIFF formatu. Meutim, veina uobiajenih pro-
osvetljenosti formatu, zauzima smo deli prostora koji bi bio grama za obradu slika ne moe da otvori RAW
vanije od potreban za skladitenje TIFF formata uz LZW kom- datoteke. Za ovo moe da bude neophodan dodatni
podataka o boja- presiju. JPEG format koristi algoritam koji analizira program (tzv. plugin) za profesionalni softver, kao
ma, veina pik- boje i informacije o slici i tokom kompresije, elimini- to je Adobe Photoshop (od verzije 6).
sela uva samo
infromacije o e neke od njih kao redudantne (suvine). Pored
osvetljenosti. toga, JPEG format omoguava podeavanje nivoa
(MPEG) kompresije. Ako elite da sauvate prostor, izaberite 5.6 Kako da prebacim slike na DVD i CD?
kompresiju koja e znaajno smanjiti veliinu slike.
Pored ureaja za snimanje DVD ili CD medija, za
LZW Zbog ovakvih kvaliteta, JPEG je postao uobiajen ovu operaciju e vam, u veini sluajeva, biti potre-
Posebna vrsta format za upotrebu na internetu. Ako planirate da ban softver za snimanje kompakt diskova. Moderni
kompresije koju postavite fotograju na svoju web stranicu, obave- programi za ovakve vrste su, uglavnom, veoma jed-
su razvili Lempel, zno je sauvajte u JPEG formatu. nostavni i imaju prepoznatljiv korisniki interfejs koji
Zif i Welsh. Ova Naravno, postoje i brojni drugi formati. Profesionalni lii na onaj koji koriste i ostale aplikacije operativnog
kompresija sma- fotogra i oni kojima su potrebni izuzetno isti sistema.
njuje veliinu podaci (na primer za ureivanje na raunaru ili za
datoteke (za bilo naune fotograje), mogu da koriste jedan drugaiji Bolji programi za obradu slike, poseduju ugraenu
koju vrstu datote-
ka, a ne samo za format koji je dostupan na nekim profesionalnim funkciju direktnog snimanja CD ili DVD diskova, bez
slike), bez gubitka modelima digitalnih fotoaparata. upotrebe posebnog softvera.
kvaliteta.
U pitanju je RAW format, koji pravi ist zapis
onoga to je uhvaeno na CCD senzoru. Drugim
Pre nego to prebacite digitalne fotograje na DVD

78 79
 5. Arhiviranje digitalnih fotografija

ili CD, razmislite o tome koji e operativni sistemi

morati da proitaju va disk. Ako elite da svoj disk
uinite dostupnim i PC i Macintosh korisnicima, kon-
sultujte uputstvo za upotrebu programa za snimanje
ili odeljak Pomo. Kada izaberete slike koje elite da
prenesete na CD, odnosno DVD, moete da
zaponete proces snimanja. Ne zaboravite da ukup-
na veliina svih fotograja ne sme da pree kapaci-
tet medija koji koristite (oko 700
MB za CD i 4.7 GB za jedno-
slojni DVD). Na kraju, prove-
rite kompakt disk koji ste
napravili. Samo ubacite
DVD/CD u neki drugi ita
i otvorite neku od datote-
ka.

80 81
 6. Kompresija podataka

6.1 Koliko prostora zauzimaju digitalne fotografije? 6.2 Koji su najvaniji metodi kompresije i po emu se razlikuju?

Da bismo izraunali koliki prostor na memorijskoj Postoje dve razliite vrste kompresije:
kartici zauzima jedna fotografija, pomnoiemo broj Kompresija Kompresija bez gubitka podataka i kompresija sa
horizontalnih i vertikalnih piksela. Prema tome, slika Kompresija pred- gubitkom podataka. Kompresija bez gubitka podata-
stavlja smanjenje
dimenzija 3,200 x 2,400 piksela daje vrednost od veliine datoteke, ka smanjuje veliinu potrebnog prostora efikasnijim
7,680,000 piksela. Meutim, poto se informacije o npr. datoteke za reorganizovanjem podataka, ali bez gubitaka, to
osvetljenosti crvene, zelene i plave boje snimaju slike ili video predstavlja i oiglednu prednost ovog metoda. Evo
posebno za svaki piksel, ovu meuvrednost mora- zapise. Uz primera: predpostavimo da slika u jednom redu
pomo posebnih
mo da pomnoimo sa tri. Tako dobijamo potreban algoritama, poda- sadri piksele sledeih boja:
kapacitet od 23,040,000 bajtova, odnosno 22 mega- ci se uvaju u
Bajt novom formatu
Bajt se sastoji od bajta (MB). Ako koristite karticu od 32 MB, imaete
za znatno efika-
8 bita i predstavlja mesta samo za jednu ovakvu sliku. sniji nain. Pred-
jedan od 256 Na sreu, retko je kada potrebno snimiti ovako veli- nosti su oigle-
moguih karakte- ku sliku bez kompresije. Na primer, SHQ kvalitet dne: na hard disk belo, belo, belo, belo, crveno, crveno, crveno, uto, uto,
ra, brojeva ili snimanja prua kvalitet koji je skoro jednak onom raunara ili itd.
memorijsku karti-
nijansi boja. koji se dobija iz nekompresovanih datoteka, ali zah- cu moe da stane
teva samo deli kapaciteta memorije. Memorijska mnogo vie Kompresija bez gubitka podataka reorganizuje infor-
kartica iz naeg primera bi, u ovom sluaju, podataka. macije na sledei nain:
mogla da primi oko 6 fotografija snimljenih
u SHQ kvalitetu, u rezoluciji od 3,200 x 4x 3x 2x
2,400; u HQ kvalitetu, na ovu karticu bi
stalo oko 18 snimaka.
Kao to moete da vidite na dijagramima, koliina
Veina dananjih modela fotoaparata podataka znaajno je smanjena bez izmena u sadr-
nudi izbor izmeu nekoliko nivoa kom- aju. Primer kompresije bez gubitka podataka je
presije. Na ovaj nain moete da LZW kompresija koja se koristi u TIFF formatu.
napravite izbor kvaliteta i veliine datote-
ke, prema Kompresija sa gubitkom podataka radi na sasvim
svojim potreba- drugaijem principu. Ovaj sistem je zasnovan na
ma i/ili preosta- injenici da ljudsko oko moe da razlikuje samo oko
lom prostoru na kar- 2,000 boja u jednom trenutku. To znai da uopte
tici. Mnogi modeli nema potrebe za snimanjem 16.7 miliona boja
fotoaparata prikazuju (paleta od 16.7 miliona boja je sastavljena od 256
priblian broj slika, boja (crvena) x 256 boja (zelena) x 256 boja
odreenog kvaliteta (plava)).
koje mogu da stanu u
preostali prostor na
memorijskoj kartici.

82 83
 6. Kompresija podataka

Ovo je glavna komponenta kompresije sa gubitkom odtampate u visoko kvalitetnom formatu, tj. onom
podataka. Ovaj sistem pretrauje sliku u potrazi za koji ima najmanji nivo kompresije.
suvinim, odnosno redudantnim bojama i jednosta- Uprkos upotrebi kompresije sa gubitkom podataka,
vno ih brie. Na vama je samo da izaberete stepen
kompresije u meniju fotoaparata, ili nakon prenoe-
nja datoteka na raunar, u programu za obradu Formati datoteka na Olympusovim
slike, kao to je Adobe Photoshop. fotoaparatima bez sa
Evo jo jednog primera: predpostavimo da slika gubitaka gubicima
sadri piksele u sledeim bojama:
RAW X

belo, belo, svetlo crveno, ruiasto, crveno, tamno
crveno, crveno, ruiasto, itd.
algoritam za kompresiju prepoznaje slinost izmeu
razliitih nijansi crvene i zajedno ih kompresuje na
sledei nain:
belo, belo, svetlo crveno, svetlo crveno, crveno,
crveno, crveno, svetlo crveno
TIFF X
JPEG (SHQ, HQ, SQ1, SQ2) X
SHQ mala kompresija, visok kvalitet
SQ2 velika kompresija, nizak kvalitet
JPEG datoteke i dalje pruaju odline rezultate za
veinu primena. U stvari, moemo rei da je u obi-
noj tampi veoma teko ako ne i nemogue pri-
metiti razliku izmeu SHQ JPEG i TIFF datoteke.

Vii nivo kompresije dao bi sledee rezultate:

belo, belo, crveno, crveno, crveno, crveno, crveno,

crveno.

Dakle, kada se povea nivo kompresije sa gubitkom

podataka (npr. u JPEG datotekama sa visokim ste-
penom kompresije), postaje tee napraviti tanu
reprodukciju kontura objekta. Ipak, ako vam je samo
potrebna sliica na ekranu, moete slobodno da
smanjite veliinu sa oko 2 megabajta na manje od
100 kilobajta, bez vidljivog gubitka kvaliteta slike.
Ako elite da odtampate sliku, bolje je da je

84 85
 6. Kompresija podataka
6.3 Koji stepen kompresije najvie odgovara razliitim primenama?
U veini sluajeva ne moete da
budete sigurni da li e slike koje
ste napravili biti namenjene za
tampanje ili samo za prikaziva-
nje na ekranu raunara ili televi-
zora. Zato je bolje da fotoaparat
podesite tako da uvek snima u
najviem dostupnom kvalitetu
(SHQ ili TIFF). Svoje fotografije
uvek moete naknadno da sma-
njite uz pomo softvera za obradu
slike.
Niska kompresija
Slike bez kompresije, ili sa mini-
malnom kompresijom i visokom
rezolucijom predstavljaju odlino
reenje za tampanje i ureivanje
na raunaru, dok je visoka kom-
presija izuzetno pogodna za slike
koje se postavljaju na internet
stranice (vie informacija o upo-
trebi slika na internetu moete
pronai u odeljku 7.)
Visoka kompresija
86
6.4 Da li se prostor za arhiviranje moe osloboditi bez upotrebe
kompresije?
Ako nakon kopiranja slika na raunar elite da oslo-
bodite prostor na hard disku bez upotrebe kompresi-
je, pravo reenje moe da bude neki od brojnih pro-
grama za arhiviranje podataka. Ovi programi
prebacuju jednu ili vie datoteka u posebnu, kompri-
movanu, datoteku (arhivu). Ovakav nain arhivira-
nja, da se posluimo metaforom, kopira ili premeta
datoteke u jednu vrstu kompresione aure. Izvla-
enje datoteka iz arhive (ekstrakcija) ne dovodi do
bilo kakvih promena u njenoj originalnoj strukturi, niti
do gubitka kvaliteta. Najpoznatiji programi za arhivi-
ranje su WinZIP (za PC sisteme) i StuffIt (za Macin-
tosh). Ovakvi programi se koriste u najrazliitije
svrhe i esto se upotrebljavaju za slanje vie datote-
ka elektronskom potom.
87
 6. Kompresija podataka
6.5 Da li tokom kompresije (ili dekompresije) dolazi do gubitka u
broju piksela?
Ne. Rezolucija u pikselima ostaje ista kod svih obli-
ka kompresije. Rezoluciju slike moete da smanjite
runo, i tako oslobodite dodatni prostor na disku, ili
nekom drugom mediju za skladitenje. Na primer,
rezolucija od 1280 x1024 piksela moe da bude
dovoljna za prikaz slike na monitoru.
6.6 Da li se ista fotografija moe sauvati u vie razliitih formata?
kroz isti sistem kompresije koji joj oduzima jo jedan
mali deo informacija o slici. Zbog toga se preporuu-
je da se obrada slike vri iskljuivo u formatu koji ne
dovodi do gubitka podataka (kao to je TIFF), a tek
na kraju sauva kao JPEG.
Mi vam preporuujemo sledeu strategiju: sauvajte
najvanije slike u formatu koji ne dovodi do gubitka
podataka (kao to je TIFF) i prebacite ih na CD ili
DVD, a da biste utedeli vreme i trud, slike koje eli-
te da prikaete na monitoru ili upotrebite na interne-
tu sauvajte u kompresovanom formatu.

Jednom snimljena digitalna fotografija moe da se

konvertuje u bilo koji format, uz pomo softvera za
obradu slike. Na kraju krajeva, upravo je ovo jedna
od velikih prednosti digitalne obrade fotografija.
Meutim, ne treba zaboraviti da, iako programi za
obradu slike mogu da poboljaju odreene kvalitete
fotografije, kao to su boja ili kontrast, nikakva
naknadna intervencija ne moe da vrati ili da
napravi detalje koji nisu snimljeni ili su izgubljeni
tokom kompresije slike. Ako ste fotografiju sauvali
uz pomo kompresije sa gubitkom podataka (npr. u
JPEG formatu), naknadnim snimanjem u format bez
gubitka podataka, ne moete da vratite informacije
koje su izgubljene tokom prvobitne kompresije.

Obratite panju na sledee: svaki put kada u progra-

mu za obradu slike otvorite, izmenite, a zatim pono-
vo sauvate JPEG datoteku, ona ponovo prolazi

88 89
 7. Ureivanje digitalnih fotografija

7.1 Koji su najznaajniji programi za obradu slike?
Da budemo jasni ne moe se rei da postoji
jedan, najbolji i najvaniji program za obradu slike.
Skoro svi uobiajeni programi odlino vladaju
osnovnim funkcijama koje su potrebne za obradu
digitalne fotografije. Razlike su u dodatnim
karakteristikama. Iako ne postoji jasno
razgranienje, moemo rei da se ovakvi programi
dele na one koji su napravljeni za profesionalce i
one koji se koriste za line potrebe.
Program Photoshop, kompanije Adobe, ili Painter
koji je delo kanadskog proizvoaa Corel, primeri su
softvera koji je napravljen za profesionalnu
upotrebu. Ovi programi nude iroku paletu
najrazliitijih funkcija, kao to je, na primer,
simulacija crtea ili efekti za profesionalnu obradu.
Meutim, ovako bogat softverski paket ima i svoju
(ne malu) cenu.
tehnologijom koja se izuzetno brzo razvija, redovno
itajte foto i raunarske magazine i proveravajte
informacije na internetu.
7.2 Kako poslati digitalne fotografije elektronskom potom?
Sve to se nalazi u digitalnom formatu moe se
poslati elektronskom potom.
Sa dananjim programima za elektronsku potu,
kaenje fotografije je krajnje jednostavna procedura.
Veina programa poseduje posebno dugme za
dodavanje datoteke, koje se, uglavnom, nalazi na traci
sa alatkama. Sve to korisnik treba da uradi je da
izabere datoteke i prikai ih uz poruku.

Pored programa Olympus Master i Olympus Master

Plus, i mnoge druge kompanije proizvode programe
koji po pristupanoj ceni nude visok nivo
funkcionalnosti, prilagoen amaterskom tritu.
Mnogi od njih se isporuuju uz digitalne fotoaparate
i nude impresivan skup veoma kvalitetnih funkcija
za obradu slike. Neki programi poseduju funkcije
koje su, donedavno, bile rezervisane iskljuivo za
profesionalne aplikacije.

Dramatian porast potranje za ovakvom vrstom

softvera, predstavlja jo jedan dokaz o intenzivnom
razvoju u oblasti digitalne fotografije.

Zato i nije nikakvo iznenaenje to kompanije

redovno predstavljaju nove i unapreene verzije
svojih programa i neprestano uvode nove proizvode
na trite. Ako elite da odrite korak sa

90 91
 7. Ureivanje digitalnih fotografija

7.3 Da li se digitalne fotografije mogu preneti mobilnim telefonom? 7.4 Kako da postavim slike na internet?

Naravno. Pored slanja fotografija, snimljenih uz Da bi mogle da se vide na internetu, slike moraju da
pomo ugraene kamere, preko MMS (Multimedia budu sauvane u GIF ili, jo bolje, u JPEG ili PNG
Messaging Service) servisa, mobilni telefon moe formatu. Ako su slike koje elite da postavite na
da se koristi i za prenos fotografija visoke rezolucije internet ve kompresovane u nekom od ovih
koje su snimljene digitalnim fotoaparatom i formata, sve to vam je potrebno je program za
sauvane na prenosnom raunaru. HTML ureivanje stranica koji e vas potedeti
Hypertext markup programiranja u HTML jeziku.Veina ovakvih
PCMCIA Za ovo e vam biti potreban mobilni telefon koji language. Format programa dostupna je besplatno (freeware) ili uz
Personal Comput- poseduje modem to je karakteristika koju ima datoteke koji se simbolinu nadoknadu (shareware). U poslednje
er Memory Card velika veina modernih telefona. Obino se mobilni koristi na interne- vreme se moduli za ureivanje HTML stranica
International tu (pogledajte i
telefon specijalnim kablom povezuje sa PC karticom odrednicu HTML ugrauju i u neke od ozbiljnijih tekst procesora, kao
Association.
Meunarodni (PCMCIA kartica) koja se ubacuje u odgovarajui u reniku pojmo- to je Microsoft Word. Ovakvi dodaci vam
komitet za stan- ulaz na notebook raunaru. Ipak, ovaj metod va) omoguavaju da pripremite stranicu u programu za
dardizaciju memo- povezivanja na internet pati od jednog ozbiljnog obradu teksta, a zatim je sauvate kao HTML
rijskih kartica. veoma nedostataka, a to je brzina ili, bolje reeno, dokument.
nedostatak brzine. Veina dananjih mobilnih
telefona moe da prenosi podatke brzinom of 9,600
PC-kartica ili 14,400 bita u sekundi. Internet konekcija od 1 ili 6
Poznata i pod Mbit/s, ili kuna DSL veza je oko 6,000 puta bra!
imenom
PCMCIA kartica. Smatra se da e uvoenje UTMS tehnologije
Mali ureaj koji se omoguiti znaajno bri prenos podataka mobilnim
uglavnom koristi telefonom.
na prenosnim
(notebook) rau- Dakle, ako elite da prenesete podatke na ovaj
narima. nain, obavezno ih prvo kompresujte. Za vie
PC-kartica moe informacija o kompresiji, pogledajte odeljak 6.4.
da funkcionie
kao modem, medij
za skladitenje ili
interfejs za neki od
spoljanjih ureaja,
npr mobilni telefon.

92 93
 7. Ureivanje digitalnih fotografija

Kada pripremate internet stranicu, ne zaboravite da NTSC
e svaka sliica koja se na njoj nalazi morati da National
bude prebaena na itaoev raunar. Zato, po Television
pravilu, nijedna slika (ak ni one koje su veoma Standards
detaljne) ne treba da bude vea od 50 kilobajta. Committee. Ame-
riki televizijski
standard za kodi-
Fotografija koju elite da postavite na internet ranje, odnosno
stranicu unosi se u HTML program. Imajte u vidu da dekodiranje boja.
HTML dokument ne sadri samu sliku ve samo Koristi se u
putokaz ka lokaciji na kojoj se slika nalazi. Internet S.A.D., Japanu i
ita spaja slike i HTML tekst i prikazuje ih kao nekim azijskim
jedinstvenu stranicu koju vidite na raunaru. Ovo je dravama.
vano zapamtiti jer se i HTML dokument i slike koje
mu pripadaju kopiraju na internet server. Prenos
podatka sa hard diska na internet server vri se uz
pomo FTP programa.
Povezivanje fotoaparata sa televizorom je izuzetno
lako. Kod veine modela, je dovoljno da spojite
aparat i televizor uz pomo (priloenog) AV kabla i
predstava moe da pone. Neki modeli fotoaparata
poseduju i daljinski upravlja koji e vam dati punu
kontrolu nad reprodukcijom bez potrebe da drite
fotoaparat u rukama.
Naravno, slike moete da prikaete i uz pomo DVD
plejera koji podrava JPEG format. Meutim, za ovo
je neophodno da slike iz fotoaparata prethodno
prebacite na CD ili DVD (pogledajte odeljak 5.6.).

7.5 Da li slike mogu da se gledaju na TV ekranu?

Da. CCD senzor je originalno napravljen za video
kamere i podrava upravo onaj format koji je
neophodan za snimanje i prikazivanje slika na PAL
ili NTSC sistemu (francuski SECAM standard
PAL uglavnom nije podran). Poto i video rekorderi i
Phase Alternating televizori rade na istom principu, pregled slika
Line. Standard napravljenih digitalnim fotoaparatom ne predstavlja
razvijen u Nema- nikakav problem.
koj, 1967. Koristi
se u Evropi i mno-
gim drugim zem- Pregled slika na TV ekranu predstavlja pogodan
ljama. nain da prijateljima i porodici prikaete svoje
fotografije u velikom formatu. Mnogi modeli
fotoaparata podravaju i funkciju okretanja slike
prilikom reprodukcije, tako da fotografiju uvek
moete da dovedete u poloaj koji je najpovoljniji za
gledanje.

94 95
 8. Digitalna fotografija od A do

AF Autofokus. A
A AF polje merenja Taka ili oblast u kadru koja oznaava mesto sa
kojeg sistem autofokusa vri oitavanja.
B
C
Aberacija Nepravilnost u slici prouzrokovana specifinom
arhitekturom soiva. Ove nepravilnosti ukljuuju Algoritam Set izuzetno preciznih radnih instrukcija koje se D
sferne aberacije, zakrivljenje polja, komu, astigmati- mogu nezavisno izvriti na elektronskom ili
zam, krivolinijsko izoblienje (takoe poznato i kao mehanikom ureaju. Na primer, algoritmi su pravila E
jastue za igle) i hromatsku aberaciju. Ova posled- sabiranja i oduzimanja ili drugih raunskih operacija. F
nja se moe korigovati uz pomo specijalnih ED ele- Pored toga, algoritmi predstav-ljaju instrukcije defin-
menata soiva. isane programskim jezikom i omogu-avaju rau- G
naru da rei odreene probleme. U programima za H
AD konverzija Analogno-digitalna konverzija. Da bi analogni signal obradu slike, algoritmi se koriste za razliite vrste
(npr. fotografija) mogao da bude obraen na rau- efekata i korekcija, kao to je, na primer, 3-D Cubic I
naru, potrebno ga je, najpre, pretvoriti u digitalni ili TruePic TURBO) J
oblik (odnosno u poseban matematiki oblik bina-
rnog koda). Slike se obino digitalizuju pomou digi- Aliasing Stepenasti izgled krivih linija (u obliku piksela) i K
talnog fotoaparata ili skenera. (nazubljenost) dijagonalnih ivica objekata. Do ove pojave dolazi
zato to se svi digitalizovani grafiki elementi sasto- L
Adapter Ureaj u koji se ubacuje memorijska kartica radi je od pojedinanih piksela. Umekavanje ivica (Anti- M
za karticu prebacivanja podataka sa ili na raunar. aliasing) umanjuje ovaj neeljeni efekat tako to
ponovo proraunava vrednosti kontrasta izmeu N
Adapter Adapter koji se postavlja izmeu kraja objektiva i oblinjih piksela i slae odgovarajue parnjake. O
za objektiv konverzionog objektiva.
Analogno Suprotno od digitalno. Komponente analognih infor- P
ADC Analogno-Digitalni konverter. Ureaj (hardver) koji macija objedinjuju se bez jasno utvrenih koraka (npr. Q
pretvara analogne informacije u digitalne (binarne) boje duge nisu jasno razdvojene jedna od druge).
podatke. (Vidi: AD konverzija) R
APS Skraenica za Advanced Photo System. Filmski
Aditivno meanje Opisuje sistem reprodukcije boja koji je zasnovan na sistem koji je zajedniki razvilo nekoliko S
meanju tri primarne boje (crvene, zelene i plave). proizvoaa. Karakterie ga jednostavan rad, novi T
Primenjuje se kod ureaja koji poseduju sopstveno format slike (16 x 30 mm) i izbor od nekoliko forma-
osvetljenje. Na primer, televizori u boji i raunarski ta filmova. Na magnetnu traku APS filma mogu da U
monitori koriste ovaj princip meanja boja. se zabelee i dodatne informacije, kao to su V
ekspozicija, otvor blende i datum. Ipak, APS nije
Add-on / Add-in Dodatak programima kao to su Microsoft Excel ili digitalna fotografija. W
Word. Ovakvi dodaci dopunjavaju i/ili proiruju X
funkcije programa.
Y
AE Automatska ekspozicija.
Z

96 97
 8. Digitalna fotografija od A do
ASCII Skraenica za American Standard Code for Infor-
mation Interchange. Uobiajeni binarni kod za
ukupno 128 simbola (slova, brojeva, znakova inter-
punkcije i specijalnih simbola, mada ne i umlauta)
koji omoguava prenos podataka izmeu softvera i vie taaka
hardvera. ASCII kod koristi prvih sedam bitova
jednog bajta. Prva 32 simbola se koriste kao kon-
trolni simboli, npr. za kontrolu tampaa. osvetljiva
Asferina soiva Doslovno: ona koja nisu sferina. Obe povrine
soiva obino imaju sferian oblik. Asferina soiva
imaju barem jednu povrinu koja nema oblik jedne
krive linije, ve je izraena od velikog broja kom-
pleksnih krivih. Poto je njihova izrada znatno komp-
likovanija, ovakva soiva se ponekad ugrauju u
kvalitetne irokougaone i zum objektive kako bi
popravila aberacije.
ASIC Skraenica za Application Specific Integrated Cir-
cuit. ip koji je posebno izraen za odreenu vrstu
primene. U fotoaparatima se ovakvi ipovi koriste za
brzu obradu snimljenih podataka.
Auto bracketing Auto bracketing je nain rada u kojem fotoaparat
velikom brzinom pravi seriju slika od kojih je svaka
podeena na razliitu vrednost ekspozicije. Ova
funkcija je veoma korisna u neuobiajenim svetlos-
nim uslovima, gde je teko odrediti optimalna
podeavanja. Nakon fotografisanja, moete da
izaberite slike koje vam najvie odgovaraju, a ostale
da obriete.
Autofokus (AF) Automatsko izotravanje slike. U osnovi, postoje dva
naina rada AF sistema: metod detekcije fokusa (ili
pasivni Autofokus) obino koristi CCD senzor i
odreuje koliinu kontrasta ili fazne razlike u prizoru.
Sistem merenja rastojanja (ili aktivni Autofokus) koristi
izvor i prijemnik infracrvenog svetla. Pored toga,
fotoaparat moe da koristi i ultrazvuk da bi na osnovu
vremena koje je potrebno za povratak signala odredio
98
udaljenost objekta. Na osnovu ovih prorauna vri se A
automatska korekcija poloaja soiva.
B
Autofokus u Sistem autofokusa koji oitava podatke sa nekoliko C
taaka u kadru kako bi podesio otrinu slike.
D
Autofokus- Pojedini modeli fotoaparata su opremljeni AF
lampicom koja osvetljava subjekt i tako pomae sis- E
temu Autofokusa da pravilno izotri sliku u uslovima F
slabog osvetljenja. Na ovaj nain, uobiajeni,
pasivni AF sistem (npr. detekcija kontrasta / metod G
fazne razlike) moe da odredi ispravan fokus ak i H
u polumraku.
I
AVI Skraenica za Audio Video Interleave. Standardni J
format datoteke za Windows sisteme. Koristi se za
uvanje video sekvenci sa ili bez zvuka. K
L
B M
N
Banding Greka u iscrtavanju slike koja se javlja u tamnim O
(Savijanje) delovima slike prilikom fotografisanja sa visokom
osetljivou. P
Q
Bajt Binarni paket podataka sastavljen od 8 bita. Bajt
moe da predstavi vrednosti izmeu 0 i 255. Moe R
da opie bilo koji od 256 simbola, brojeva ili boja.
Vei broj bajtova se izraava pomou odgovara- S
jueg slovnog prefiksa. Tako je: T
1 kilobajt = 1 KB = 1,024 bajta
1 megabajt = 1 MB = 1,048,576 bajtova U
1 gigabajt = 1 GB = 1,073,741,824 bajta V
1 terabajt = 1 TB = 1,099,511,627,776 bajtova.
W
Balans belog Podeavanje digitalnog fotoaparata prema X
odreenoj vrsti svetla (temperaturi boje), kao to je
dnevno svetlo, oblano, svetlost obine sijalice ili Y
neonske lampe. Na ovaj nain se postie vernija
reprodukcija boja, a pored toga, moe da se Z
99
 8. Digitalna fotografija od A do
proizvede i neki neobian efekat.
Baud Jedinica mere koja je dobila ime po francuskom
inenjeru Bodou (Baudot). Koristi se za merenje
brzine prenosa podataka (1 Baud = 1 bit/sek.). Na
primer, specifikacija 28,800 Bauds znai da se
podaci mogu preneti brzinom od 28,800 bita u
sekundi.
Bela tabla/ Ova dva efekta proizvode slike koje su sastavljene
Crna tabla iskljuivo od pune bele i crne boje, kako bi naglasili
kontrast. Zato su ovi programi idealni za
fotografisanje dokumenata i tekstova.
Binarno Naziv za sistem brojeva koji se sastoji samo od nula
i jedinica (0 i 1). Kao i u decimalnom sistemu, vei
brojevi se prave kombinovanjem osnovnih brojeva 0
i 1.
BIOS Skraenica za Basic Input / Output System.
Osnovni program raunara.
Bit Binarni broj. Najmanja digitalna jedinica koja moe
da se nae u samo dva stanja 0 ili 1. Osam bitova
ini jedan bajt.
Bit - dubina Dubina boje.
Bitmapa Slika koja je definisana mreom (mapom) piksela, a
svaki piksel ima odreenu bit-vrednost koja pred-
stavlja izgled slike u datoj taki.
Blenda Mehanizam unutar objektiva koji kontrolie koliinu
svetla koja ulazi u fotoaparat. Blenda ne samo da
utie na osvet-ljenost slike, ve regulie i tzv. dubin-
sku otrinu. Veina fotoaparata poseduje blendu
koja se moe podeavati slobodno ili prema
100
unapred odreenim vrednostima. A
Blic Ureaj koji na kratko proizvodi veliku koliinu svet- B
losti kako bi osvetlio subjekt. Moderni blicevi rade uz C
pomo cevi koje isputaju gas. Kompjuterizovani
blicevi mogu da izmere i automatski kontroliu sop- D
stveni intenzitet uz pomo senzora koji je usmeren
prema subjektu. (vidi: Brojka vodilja) E
F
Blic - Nain rada blica koji je naroito koristan prilikom
dopunski bljesak fotografisanja subjekta koji se nalazi ispred snanog G
izvora svetla ili svetle pozadine. Bez blica, subjekt H
bi, u ovakvim situacijama, ostao u senci. Meutim,
bljesak blica prua dovoljno svetla da obezbedi I
ravnomernu osvetljenost subjekta. J
Blic - Rastojanje koje blic treba da pokrije kako bi subjekt K
opseg blica dobio optimalnu koliinu svetlosti. Ova vrednost se
izraunava uz pomo Lambertovog zakona. Ako se L
rastojanje od izvora svetlosti povea za dva puta, do M
subjekta e stii samo jedna etvrtina originalne
koliine svetlosti. (vidi: Brojka vodlja). N
O
Bluebox Poznato i kao plava zavesa. Proces iz televizijske i
filmske produkcije. Glumci stoje ispred zida koji je, P
uglavnom, obojen u plavo. Nakon toga se u plave Q
delove slike umeu razliite vrste pozadine, ime se
postie utisak da se glumci nalaze, na primer, na R
vrhu planine, iako nisu naputali studio.
S
Bluetooth Standard za beinu komunikaciju izmeu razliitih T
ureaja putem radio talasa, koji su razvile kompanije
Ericsson, Intel, IBM, Nokia i Toshiba. Za razliku od U
infracrvenog prenosa podataka, koji je takoe V
beian, Bluetooth ne zahteva vizuelni kontakt
W
X
Y
Z
101
 8. Digitalna fotografija od A do

izmeu ureaja. Ovaj protokol radi na frekvenciji od Buffer Vrsta privremene memorije (vidi: RAM) u koju se A
2.4 GHz i nudi mogunost prenosa podataka brzi- (Privremena nakratko smetaju slike, pre nego to budu
nom od 2.1 Mbit/s. U zavisnosti od klase ureaja, memorija) sauvane na memorijsku karticu. Ova vrsta memori- B
domet mu je do 100 metara. je je neophodna zato to su memorijske kartice C
osetno sporije i ne mogu da upiu podatke onom
bps Bita u sekundi. Ova oznaka se odnosi na broj bita brzinom kojom ih fotoaparat pravi. Naroito je koris- D
prenetih u jednoj sekundi. Oznaka bps se obino na prilikom snimanja u sekvenci.
nalazi na modemima i serijskim interfejsima. E
Bug Greka u programu. Otklanja se popravkom ili F
BrightCapture Tehnologija koja je razvijena za postizanje boljih ponovnim pisanjem programskog koda. (vidi: Zakr-
rezultata snimanja u uslovima slabog osvetljenja. pa) G
Ovo poboljanje se postie na dva naina: i) Upotre- H
bom svih raspoloivih informacija sa piksela na sen- Bug-Fix Otklanjanje softverske greke instalacijom speci-
zoru, dobija se jasnija slika na LCD ekranu, ime se jalnog programa koji sadri potrebne korekcije I
u velikoj meri olakava kadriranje, ak i u polum- (zakrpe). J
raku. ii) U odreenim programima za snimanje,
osetljivost je pojaana (a rezolucija smanjena), ime Bulb reim Veoma dugaka ekspozicija. U ovom nainu rada, K
se dobijaju dobro eksponirane slike, sa pravilnom zatvara ostaje otvoren dok god je pritisnuto dugme
reprodukcijom boja, snanim kontrastom i definici- zatvaraa. Na ovaj nain se omoguava ekspozicija L
jom, ak i kada se ne koristi blic. od nekoliko minuta, pa ak i sati. Ipak, na pojedinim M
modelima fotoaparata ovaj nain rada je ogranien
Brojka vodilja Mera koja pokazuje maksimalnu snagu blica. Zas- na odreeni broj minuta, bez obzira na to koliko se N
novana je na filmu sa osetljivou od ISO 100. dri pritisnuto dugme zatvaraa. Ovaj nain rada je O
Blicevi koji su ugraeni u fotoaparate obino imaju na veini fotoaparata oznaen slovom B.
brojku vodilju (GN) od oko 10 20, kompaktni blice- P
vi 20 40, dok je GN za bliceve sa draem izmeu Burst reim Drugi izraz za snimanje u sekvenci. Q
45 i 60.
Bus Unutranji interfejs za prenos podataka izmeu R
Browser Program koji se koristi za pregled i prikaz informacija, komponenti sistema, kao to je memorija, procesor,
(Pregleda) posebno na Internetu. itd. S
T
U
C/ V
W
Cast Prevelika koliina jedne boje na slici; na primer pre- X
vie crvene ili previe ute. Ovaj efekat se esto
pojavljuje kao posledica loeg podeavanja balansa Y
belog.
Z

102 103
 8. Digitalna fotografija od A do

CCD Skraenica za Charge-Coupled Device. CMOS Skraenica za Complementary Metal Oxide Semi- A
Poluprovodnik osetljiv na svetlo koji pretvara priml- conductor. ip osetljiv na svetlo. Za razliku od CCD
jenu svetlost u struju iji napon odgovara intenzitetu senzora, informacije sa piksela na CMOS ipu se B
svetla. Koristi se u obliku ipa ili senzora na digital- oitavaju pojedinano. C
nim kamerama, fotoaparatima i skenerima. (progre-
sivni CCD, video CCD). CMYK Skraenica za Cyan, Magenta, Yellow, i Key/Black D
(cijan, magenta, uta i crna). Ovo su boje koje se
CD-ROM Skraenica za Compact Disc Read-Only Memory. koriste za dobijanje kolor tampe) E
Oznaka Read Only (samo za itanje) znai da nije F
mogu naknadni unos podataka na ovakav medij. CompactFlash Memorijska kartica koju je 1994. godine razvila
CD-ROM moe da primi oko 650 ili 700 MB podata- kartica kompanija SanDisk. Za razliku od SmartMedia ili G
ka. xD-Picture tehnologije, ova vrsta memorijske kartice H
poseduje ugraeni kontroler. Novija generacija ovih
CD-R Skraenica za Compact Disc Recordable. Kompakt kartica CF Type II (CF/2) je debljine 5 mm, dok I
disk na koji se podaci mogu snimati ali ne i brisati. debljina CF Type I iznosi svega 3.3 mm. (vidi: PCM- J
Pored standardne verzije prenika 12 cm, dostupan CIA-Kartice/PC Kartice)
je i mini CD od 8 cm. K
COM port Serijski interfejs na raunaru. esto se koristi za
CD-RW Skraenica za Compact Disc Rewritable. Kompakt povezivanje ureaja kao to su digitalni fotoaparati. L
disk na koji se podaci mogu ponovo upisivati do (vidi: USB) M
1000 puta. Pored standardne verzije prenika 12
cm, dostupan je i mini CD od 8 cm. CPU Skraenica za Central Processing Unit. Glavni pro- N
cesor na PC raunaru. O
CF Vidi: CompactFlash.
CR123A Litijumska baterija od 3V, standardne veliine (34 x P
16.5 mm), takoe poznata pod nazivom DL123A u Q
CIE Skraenica za Commission Internationale de Americi.
lEclairage. Meunarodna komisija za standardi- R
zaciju u oblasti kolorimetrije. Utvreni standardi CRT Skraenica za Cathode Ray Tube. Katodna cev u
predstavljaju osnovu za definiciju boja u DTP stan- kojoj elektronski top alje zrake na povrinu, usled S
dardima. ega cev svetli i tako prikazuje sliku. (vidi: LCD) T
CR-V3 Litijumska baterija od 3V, standardne veliine 52 x
CISC Skraenica za Complex Instruction Set Computer. 14 x 28 mm. Olympusov naziv: LB-01E. U
Vrsta procesora koji prepoznaje i obrauje veliki broj V
kompleksnih i instrukcija bez pomoi dodatnog soft- Cvetanje irenje osvetljenih delova slike do kojeg dolazi pri-
vera. likom snimanja digitalne fotografije. Ova greka je W
uglavnom iskorenjena na novijim modelima digital- X
Y
Z

104 105
 8. Digitalna fotografija od A do

nih fotoaparata. Termin Cvetanje oznaava preliv- ekspoziciju na osnovu oitavanja iz itavog okvira, A
anje elektrinih pranjenja izmeu pojedinanih Digital ESP sistem analizira distribuciju svetla i
senzora na _CCD elementu. jainu osvetljenosti kako bi odredio koji se od niza B
unapred utvrenih scenarija najbolje uklapa u posto- C
ip Zajedniki naziv za integralna kola ije se kompo- jeu sliku (npr. snimak sa jakim pozadinskim osvetl-
nente (npr. tranzistori diode, otpornici) nalaze na jenjem ili zalazak sunca). Nakon ovih prorauna, D
malom komadu silikonskog poluprovodnika. sistem izvrava odgovarajua podeavanja.
(Merenje ekspozicije, Merenje u taki, Merenje E
ita/pisa Ureaj koji prima memorijske kartice i prenosi odbijene svetlosti. F
kartica podatke izmeu raunara i medija.
Digitalni blic Kompjuterski kontrolisani blic. (vidi: Blic). G
H
D Digitalni fotoaparat Ureaj koji snima fotografije, obino uz pomo CCD
senzora. Primljeni podaci o slici se belee na mem-
orijsku karticu ili neki drugi medij. (vidi: SmartMedia,
I
J
Datoteka Set podataka koji su poreani prema odreenim xD-Picture kartice, CompactFlash, Memory Stick,
pravilima. Na raunaru, datotekama upravlja opera- SD kartice, MMC kartice) K
tivni sistem. Datoteke se smetaju na medije za
skladitenje. Digitalni zum Funkcija koja postie efekat zuma proraunavanjem
L
(ili interpolacijom) dostupnih informacija o slici. Pri- M
Datoteka - Opisuje sadrinu datoteke. Uobiajeni i poznati likom upotrebe digitalnog zuma, smanjuje se kvalitet
Format datoteke formati datoteka su <txt> za tekstualnu datoteku, slike. (vidi: Interpolacija). N
<eps> (Encapsulated PostScript) za PostScript O
datoteku i <tif> za TIFF slike. Digitalno Suprotno od analognog. Digitalne informacije su
sastavljene od ogranienog broja gradacija (npr. 256 P
DCF Skraenica za Design Rule for Camera File System boja, 8 bita). Prelazak iz jednog u drugi digitalni ele- Q
industrijski standard za snimanje digitalnih ment je uvek korak po korak a ne kontinuirano.
fotografija. Ovaj standard ne odreuje samo vrstu R
datoteke, ve uspostavlja i pravila za nazive datote- Digitalizacija Vidi: AD konverzija
ka i strukturu foldera. Omoguava konverziju nekom- S
presovanih TIFF datoteka u kompresovani JPEG for- Dioda Poluprovodniki ureaj koji dozvoljava protok struje T
mat. Ovako napravljena JPEG datoteka pripada samo u jednom smeru. (vidi: Fotodioda)
podvrsti Exif i moe da sadri informacije o fotoa- U
paratu kao to su podeavanja i datum slikanja. (vidi: Dioptrija Jedinica za merenje snage prelamanja soiva. V
DPOF) U fotografiji, ovaj termin se koristi za objektive i
korekciju traila prema korisnikovom vidu. W
Digital ESP Skraenica za Digital Electro-Selective Pattern. X
Upotreba selektivnog sistema merenja u vie zona Direktno tampanje Vidi: PictBridge
omoguava postizanje optimalne ekspozicije ak i u Y
komplikovanim svetlosnim uslovima. Dok jednos-
tavni viezonski sistemi izraunavaju prosenu Z

106 107
 8. Digitalna fotografija od A do

Distorzija Izoblienje slike. Normalno je da irokougaoni mogu da prikau grafike kartice na raunarima. A
objektivi prave veu distorziju nego teleobjektivi. Verna reprodukcija boja (na raunarima, tampai-
ma i skenerima oznaeno kao true colour) postie B
DNG Skraenica za Digital Negative. Otvoreni format se na 8 bita za svaku od tri osnovne boje, ime se C
koji je za potrebe razvijanja RAW datoteka napravila dobija paleta od 24 bita. Osam bita po primarnoj boji
kompanija Adobe. daje 256 nivoa. Kada ovo umnoimo 256 (crvena) x D
256 (zelena) x 256 (plava) dobijamo 16,777,216
Dpi Skraenica za Dots per inch. Broj taaka po inu boja koje se mogu prikazati na nekom ureaju. E
(1 in iznosi priblino 2.54 cm). Ova merna jedinica Vrhunski skeneri, grafike kartice, itd. pruaju mini- F
se koristi u tampi da bi se izrazila geometrijska malnu dubinu boja od 24 bita.
rezolucija slike. G
Dubinska otrina Rastojanje izmeu najblie i najdalje take u kojoj je H
DSL Skraenica za Digital Print Order Format. Format subjekt i dalje u fokusu, bez promene podeavanja
koji omoguava odreenim vrstama tampaa i objektiva. I
fotokopir aparata da direktno pristupe fotografijama J
koje su sauvane na, npr. SmartMedia ili xD-Picture DVD+R/DVD-R DVD za snimanje.
kartici. Ovaj format takoe omoguava jednostavniju K
profesionalnu obradu u foto-laboratorijama. DVD+RW/ Standardi za DVD diskove za viestruki upis
DVD-RW podataka (do 1,000 puta). L
DRAM Dinamika RAM memorija. Vrsta memorijskog M
ipa koji je u upotrebi u medijima za skladitenje. DVD-RAM Medij za ponovni upis podataka, koji za razliku od
ostalih DVD diskova, ne zahteva poseban softvera N
DSL Skraenica za Digital Subscriber Line. Veza sa za snimanje, ve se iskljuivo moe koristiti za O
znaajno brim protokom podataka nego to je to itanje i upis podataka uz pomo specijalnih DVD-
sluaj kod, recimo, ISDN telefonske linije (uobiaje- RAM-kompatibilnih ureaja. Ovakav DVD disk se P
na brzina DSL prikljuka je izmeu 1 i 16 Mbit/s). tretira kao obian hard disk. Velika prednost DVD- Q
RAM je poveana sigurnost podataka.
DSLR Skraenica za Digital Single Lens Reflex. Digitalni R
refleksni fotoaparat. (vidi: SLR, Refleksni fotoaparat) DVD-ROM Skraenica za Digital Versatile Disc. Poznatiji kao
samo DVD. Standard za CD-ROM sa znatno veim S
DTP Skraenica za Desktop Publishing. Kod nas poz- kapacitetom (npr. 9.4 GB. T
nato kao Stono izdavatvo. Ova skraenica se
odnosi na dizajn i ilustracije teksta i grafikih eleme- Dvostruka Posebna funkcija koju poseduju pojedini modeli U
nata direktno na raunarskom monitoru. stabilizacija slike digitalnih fotoaparata. Dvostruka stabilizacija slike V
pomae u izbegavanju zamuenosti do koje dolazi
Dubina boja Ovaj izraz se odnosi na najvei broj boja koje mogu usled efekta podrhtavanja fotoaparata ili zbog sub- W
da prepoznaju digitalni fotoaparati i skeneri, ili koje jekta koji se brzo kree. Ova funkcija kombinuje X
Y
Z

108 109
 8. Digitalna fotografija od A do

mehaniki stabilizator slike na nivou CCD senzora, A

gde ugraeni iroskopski senzor detektuje pokrete Elektronsko trailo Elektronsko trailo je napravljeno od malog LCD
fotoaparata i izvrava odgovarajua podeavanja ekrana koji prikazuje sliku koja se vidi kroz objektiv, B
CCD senzora, sa visokim ISO vrednostima. ba kao i kod obinog SLR fotoaparata. Ovo se C
postie uz pomo CCD senzora koji trailu neprekid-
no alje informacije o slici. Na ovaj nain je kadri- D
E ranje znatno lake jer se fotografu prikazuje slika
koja je identina sa onom koju vidi fotoaparat.
pored toga, na LCD trailu mogu da se prikau i
E
F
ED soivo Soivo napravljeno od posebne vrste stakla sa brojne informacije, kao to su postavke aparata, broj
izuzetno niskim karakteristikama disperzije. preostalih slika, itd. G
H
Efekti Omoguavaju snimanje, slika u razliitim tonovima i E-mail Svetski sistem elektronske pote. Digitalizovani
tehnikama - npr. crno-belo, sepia ili crna tabla/bela podaci mogu, skoro trenutno, da stignu u bilo koji I
tabla. deo sveta putem telefonskih linija i raunara. Svaki J
korisnik poseduje sopstveno elektronsko sandue.
Ekran Vidi: LCD; TFT Datoteke, kao to su, na primer, digitalne fotografije K
mogu se poslati uz bilo koju poruku elektronske
Ekspozicija Ekspozicija predstavlja vremenski period tokom pote. L
kojeg CCD senzor (ili hemikalije na filmu) biva M
izloen svetlosti. EPS Skraenica za Encapsulated PostScript. Format
datoteke zasnovan na PostScript standardu. N
Ekspozicija / Vreme tokom kojeg je zatvara otvoren. Podrava ga veina programa za grafiki dizajn i O
Duina ekspozicije pripremu za tampu (vidi: DTP).
P
Ekspozicija / Opisuje nain na koji fotoaparat kontrolie brzinu ESP Skraenica za Electro-Selective Pattern, Q
Kontrola zatvaraa i otvor blende. Ovaj postupak moe da Digital ESP.
ekspozicije bude potpuno automatski (Automatski, Programira- R
no automatski ili preko Programa za snimanje prizo- EVF Skraenica za Electronic Viewfinder. Elektronsko
ra), poluautomatski (Prioritet blende, Prioritet zat- trailo. S
varaa) ili manuelno (potpuna kontrola nad brzinom T
zatvaraa i otvorom blende). Exif Skraenica za Exchangeable image format. Stan-
dard za datoteke napravljene digitalnim fotoaparati- U
Ekspozicija - Mera Vidi: Svetlomer. ma i ostalim ulaznim ureajima. Exif datoteke mogu V
da budu snimljene u nekompresovanom TIFF ili u
Ekspozicija / Svesno odstupanje od vrednosti korekcije koju je kompresovanom JPEG formatu i sadre informacije W
Runa kontrola izraunao svetlomer. o fotoaparatu i primenjenim podeavanjima. Ovako X
sauvane informacije mogu se prikazati uz pomo
posebnih programa. Exif 2.2 prikuplja jo vei broj Y
informacija, kao to su podeavanja naina sniman-
Z

110 111
 8. Digitalna fotografija od A do

ja, balans belog i postavke blica. Kompatibilni tam- 2. Opcija u programima za obradu slike koja A
pai na inteligentan nain primenjuju ove podatke omoguava odreena podeavanja; npr. boja,
kako bi proizveli optimalan kvalitet otiska. osvetljenost, otrina. (vidi: Softver za obradu B
slike) C

F Firewire Naziv za IEEE1394 interfejs koji je uvela kompanija

Apple (vidi: i-link).
D
E
FDD Skraenica za Floppy Disk Drive. Disk jedinica Firmver Softver koji se nalazi u ROM-u i upravlja radom ure- F
koja moe da ita i upisuje podatke na flopi diskove, aja.
medije za skladitenje kapaciteta 1.44 megabajta G
(MB). Flash-ROM Vrsta memorije koja moe da sauva informacije i H
nakon iskljuivanja napajanja. Za razliku od konven-
FFT-CCD Skraenica za Full Frame Transfer CCD Vrsta cionalnih ROM ipova, sadraj zabeleen u Flash- I
CCD senzora sa povrinom koja je izuzetno osetlji- ROM memoriji moe se brisati i ponovo upisivati uz J
va na svetlo. Prednost FFT-CCD nad obinim CCD pomo programiranih elektrinih impulsa. Zbog toga
senzorima je sma-njeni nivo uma i sposobnost sni- se moe rei da Flash-ROM predstavlja kombinaciju K
manja suptilnih varijacija u osvetljenosti. RAM i ROM memorije.
i L
Fiksirana Kada objektiv poseduje unapred podeenu inu Fle filmski Dodatak koji poseduju odreeni digitalni fotoaparati. M
ina daljina daljinu, optiko zumiranje nije mogue. skener Omoguava kopiranje 35mm negativa i slajdova.
(vidi: Filmski skener) N
Fiksirani fokus Fotoaparati sa fiksiranim fokusom ne poseduju sis- O
teme za autofokus i manuelno izotravanje. Fokus i Fokusiranje Podeavanje poloaja elemenata objektiva kako bi
otvor blende su podeeni tako da svi objekti koji se se slika dovela u fokus, odnosno da bi slika postala P
nalaze na odreenoj udaljenosti budu jasno jasna i otra. Q
uhvaeni. Ipak, njihova mana je u tome to ne mogu
da izotre predmete koji se nalaze u re-lativnoj blizi- Format / Pre upotrebe na raunarima, kao i na digitalnim R
ni i to imaju mali otvor blende. Formatiranje fotoaparatima, odreene vrste medija za skladiten-
je, kao to su flopi i hard diskovi, izmenjivi mediji i S
Filmska ravan Vidi: ina ravan odreene vrste kompakt diskova, moraju da budu T
formatirani. Oni se tokom ovog procesa pripremaju
Filmski skener Hardver za digitalizaciju filmova i slajdova. da prihvate datoteke iz odgovarajueg operativnog U
sistema. Re format se odnosi na vrstu datoteke, V
Filter 1. Providni, obino obojeni, komad stakla ili plastike na primer JPEG, TIFF ili DOC. U oblasti fotografije,
koji se postavlja ispred objektiva radi postizanja format, odnosno veliina filma ili senzora za sliku W
odreenog efekta. ima veoma veliki uticaj na ugao gledanja objektiva. X
Format se, takoe, koristi da bi se opisala dvodi-
menzionalna veliina slike. Kod filmskih fotoaparata, Y
fotografije obino imaju proporciju 3:2 (format: 36 x
Z

112 113
 8. Digitalna fotografija od A do

24mm). Digitalne fotografije su obino 4:3 ali se, A

kod nekih modela fotoaparata, ova veliina moe
promeniti na 3:2. Kod tampa-nja, format oznaava
veliinu otiska npr. 9 x 13cm, 10 x 15cm, 13 x
G B
C
18cm, itd. Gama korekcija Proces optimizacije vrednosti kontrasta.
D
Fotoelija Ureaj koji proizvodi struju u kontaktu sa svetlou. GB Vidi: Gigabajt.
(vidi: Fotodioda) E
GIF Skraenica za Graphic Interchange Format. Kom- F
Fotodioda Poluprovodnik koji meri ili konvertuje svetlost u elek- presovani format datoteke sa najvie 256 boja.
trinu struju. Fotodiode se esto koriste u skeneri- esto se koristi na internetu, naroito za jednos- G
ma, CCD senzorima i meraima ekspozicije. tavne slike i animacije. H
Four Thirds Prvi otvoreni standard za digitalne SLR fotoa- Gigabajt 1 gigabajt = 1,024 megabajta. I
parate. Four Thirds sistemi koriste senzor za sliku J
proporcija 4/3, ija veliina omoguava razvoj Google Poznati internet pretraiva.
posebnih izmenji-vih objektiva. Ovakvi objektivi su K
ne samo manji i laki, ve poseduju i bolje sposob- GPS Skraenica za Global Positioning System. Globalni
nosti prikupljanja svetla nego oni koji su napravljeni sistem za pozicioniranje koji uz pomo veeg broja L
prema 35mm formatu. satelita precizno odreuje geografsku irinu i duinu M
i nadmorsku visinu bilo koje take na planeti.
FreeHand Popularni grafiki program kompanije Macromedia. N
Grafika kartica Raunarska komponenta koja je neophodna za O
Freeware Softver koji se moe besplatno koristiti i distribuirati, prikaz slike na monitoru.
ali ne i prodavati. Za razliku od shareware progra- P
ma, ovde nema potrebe za registracijom korisnika.

FTP Skraenica za File Transfer Protocol. Protokol za

transfer datoteka preko raunarske mree, kao to
H Q
R
S
je internet. Hard disk Ureaj za permanentno skladitenje programa i
informacija koji zadrava informacije i nakon iskljui- T
Funkcije Pored standardnih funkcija izbora i obrezivanja vanja raunara.
tampanja fotografija pojedini modeli tampaa poseduju U
dodatne opcije koje omoguavaju veu nezavisnost Hardver Zajedniki naziv za sve raunarske komponente, V
od raunara. Na primer, korisnik moe da izabere kao to je sm kompjuter ili periferni ureaji, poput
neki od ugraenih predloaka za ilustraciju pozadine, monitora, mia, tampaa, digitalnog fotoaparata, W
ili da primeni efekat kao to je sepia. Ako su i fotoa- itd. X
parat i tampa kompatibilni sa DPOF standardom,
tampa e odmah prepoznati i primeniti postavke Hi Colour Oznaka za sliku koja sadri najmanje 32,000 boj.. Y
za tampu koje su podeene nakon fotografisanja.
Histogram Prikazuje distribuciju tonova na slici. Kod odreenih Z
modela fotoaparata, histogram moe da se koristi u
114 realnom vremenu (tokom snimanja) ili nakon 115
 8. Digitalna fotografija od A do

fotografisanja. Histogram je naroito koristan za pre- ka, slike i drugi objekti. A

poznavanje pogrene ekspozicije.
HyperCrystal Tehnologija izrade LCD ekrana. Na dno LCD ekrana B
Homepage Poetna stranica internet lokacije. LCD se postavlja dodatni sloj iji je zadatak da odbija C
svetlost od spoljanjih izvora. Na ovaj nain se
Hot-Plugging Povezivanje i iskljuivanje spoljanjih ureaja dok je poveava osvetljenost LCD ekrana, tako da je slika D
raunar ukljuen. Ovakav nain rada ne zahteva prikazana jasno ak i po sunanom danu. Hyper-
ponovno pokretanje raunara nakon povezivanja ili Crystal LCD ekran daje do tri puta jai kontrast nego E
iskljuenja novog ureaja. Sistemski zahtevi: USB i konvencionalni ekrani i ugao gledanja od 170 bez F
odgovarajui operativni sistem (koji podrava Plug and presijavanja ili senke.
Play standard). G
H
Hot shoe Interfejs za povezivanje spoljanjih bliceva (ili
opreme poput adaptera za bliceve), koji se obino
nalazi na gornjoj strani fotoaparata. Poseduje dve
I I
J
metalne ine i jedan ili vie elektrinih kontakata u i. Link Naziv za IEEE1394 kompanije Sony.
centru koji omoguavaju komunikaciju izmeu K
aparata i blica. Ako nema kontakata, onda je u ICC profil ICC, odnosno International Color Consortium profil
pitanju spojnica za povezivanje dodatne opreme. predstavlja raspon boja na ureaju koji obrauje L
Blic, takoe, poseduje odgovarajui Hot Shoe kon- boje (npr. skeneri), prikazuje boje (npr. monitori), ili M
takt i mehanizam za zakljuavanje koji ne dozvolja- proizvodi boje (npr. tampai). ICC profili za svaki
va da blic ispadne iz leita. od ovih ureaja omoguavaju verodostojnu repro- N
dukciju boja. O
HQ Skraenica za High Quality resolution. Opisno ime
za fotografije snimljene u visokom kvalitetu, uz mak- IEEE1394 Serijski interfejs za prenos podataka sa brzinom do P
simalnu rezoluciju koju fotoaparat moe da postigne 400 Mbit/s (50 MB u sekundi). Novi IEEE1394b Q
i uz visok nivo kompresije. moe da razvije brzinu od 800 Mbit/s (100 MB u
sekundi). Podrava Plug & Play standard i povezi- R
HTML Skraenica za HyperText Markup Language. vanje do 63 ureaja u isto vreme.
Jezik koji se koristi za izradu internet stranica. For- S
mat datoteke koji se koristi na internetu. Illustrator Popularni program kompanije Adobe. T
http Skraenica za HyperText Markup Language. Jezik Indeks tampa Umanjeni prikaz vie fotografija na jednoj stranici. U
koji se koristi za pripremu web stranica. HTML je V
sredstvo za opisivanje strukture tekstualnih informa- Ink-det tampa tampa koji proizvodi otisak slike rasprivanjem
cija u dokumentu oznaava odreene delove tek- minijaturnih crnih taaka ili taaka u boji po povrini W
sta kao naslove, pasuse, liste, itd. i ugrauje vezu papira. X
sa interaktivnim sadrajima kao to su baze podata-
Integralno kolo Elektronski sklop koji je sastavljen od tranzistora, Y
otpornika, itd. i postavljen na jedan komad
poluprovodnikog materijala. Takoe poznat pod Z

116 117
 8. Digitalna fotografija od A do

nazivom IC. (vidi: ip). Izmenjiva Memorijska kartica koja moe da se ubaci i izvadi iz A
memorija fotoaparata; npr. xD-Picture, SmartMedia i
Intenzitet svetla Mera jaine svetlosne energije koja dolazi od CompactFlash. B
izvora svetla. Izraava se u Kandelima. (vidi: Blic) C
Izmenjivi Objektiv koji nije trajno privren za fotoaparat i
objektiv moe da se skine i zameni drugim objektivom. D
Interfejs Mesto povezivanja raunara i spoljanjeg ureaja,
npr. mia, skenera, modema, digitalnog fotoaparata. E
F
Interna memorija Memorija koja je ugraena u fotoaparat i koja se ne
moe ukloniti. J G
H
Internet Raunarska mrea koja omoguava globalnu JAVA Programski jezik koji je razvila kompanija SUN I
razmenu informacija. Microsystems. Jedna od osobina ovog programa je J
da omoguava pisanje interaktivnih aplikacija za
Interpolacija Proraunavanje nepostojeih podataka o slici, na internet. K
osnovu snimljenih podataka. Interpolaciju koriste svi
digitalni fotoaparati da bi odredili podatke o boji sa JEIDA Skraenica za Japan Electronics Industry Develop- L
okolnih senzora. (razlog: senzor moe da zabelei ment Association- japanski komitet za standard- M
samo jednu boju). Interpolacija moe da se koristi i za izaciju kartica za skladitenje podataka.
poveanje, odnosno smanjenje rezolucije slike. N
Kvalitet fotografije zavisi od mogunosti upotrebljenog JPEG Skraenica za Joint Photographic Experts Group. O
algoritma. Vano je upamtiti da interpolacija ne moe De fakto standard za kompresiju slika na ureajima
da nadomesti detalje koji nisu snimljeni. za digitalno snimanje slike. Ovaj format omoguava P
izbor razliitih stepena kompresije. Poto su infor- Q
ISDN Skraenica za Integrated Services Digital Network. macije o osvetljenosti vanije od informacija o boji,
Digitalna mrea za prenos glasa, slike ili podataka veina piksela snima podatke o osvetljenosti. Pri- R
izmeu jednako standardizovanih korisnikih interfe- likom otvaranja JPEG datoteke, podaci o boji koji
jsa. nedostaju se automatski izraunavaju na osnovu S
postojeih informacija. (vidi: MPEG) T
ISO Skraenica za International Organization for Stan-
dardization. Meunarodna organizacija za stan- JPG Ekstenzija za JPEG datoteke. U
dardizaciju je od starih ASA i DIN standarda za brz- V
inu filma proizvela dananji ISO sistem.
W
X
Y
Z

118 119
 8. Digitalna fotografija od A do

Kompjuterski Skoro svi modeli kompaktnih bliceva ili bliceva sa A

K kontrolisani blic draem su kompjuterski kontrolisani. Ovi ureaji
podeavaju svoj intenzitet usmeravanjem senzora
prema subjektu. Na ovaj nain dobijaju informacije
B
C
Kalendarski prikaz Neki modeli fotoaparata mogu da sauvaju slike na osnovu kojih odreuju duinu bljeska. Senzor za
prema datumu snimanja, a zatim ih prikau u svetlo esto dobija podatke preko objektiva fotoa- D
virtuelnom kalendaru. parata. (vidi: TTL).
E
Kalibracija Reciprono balansiranje ili fino podeavanje ulaznih Komplementarne Bilo koje dve boje, kao na primer, cijan i crvena, F
i izlaznih ureaja kako bi se dobila odgovarajua boje uta i plava ili magenta i zelena, koje, kad se
vrednost. Na ovaj nain se boje na monitoru mogu pomeaju, daju belu ili sivu boju. G
uskladiti sa bojama koje moe da prikae tampa. H
(vidi: Upravljanje bojama) Kompresija Podaci o slikama se kompresuju radi ekonominijeg
skladitenja. Meutim, kompresija esto dovodi do I
Kandela Jedinica za koliinu svetla (cd). 1 cd iznosi 1/683 W gubitka u kvalitetu slike. Uobiajeni format kompre- J
po steradianu. sije je JPEG.
K
Kapacitet Najvei broj fotografija koje mogu da stanu na Konverter Produetak objektiva koji poveava ili smanjuje
preostali slobodni prostor na mediju za skladitenje. inu daljinu. (vidi: Makro-konverter, Telekonverter, L
irokougaoni konverter) M
KB Kilobajt. 1 kilobajt = 1,024 bajta
Konverter za slike Softver koji omoguava promenu formata datoteke N
Kbit/s Kilobita u sekundi. (vidi: Baud) sa slikom, npr. iz TIFF u JPEG. O
P
Kelvinova skala Temperaturna skala koja poinje apsolutnom nulom
(0 Kelvina - priblino 273 Celzijusa). Vrednosti sa
Celzijusove skale se lako mogu pretvoriti u Kelvine
L Q
R
dodavanjem 273. (vidi: Temperatura boje) LAB LAB boje se sastoje od komponente osvetljenosti i
dve hromatske komponente. S
Kilobit 1 kilobit = 1,000 bita. T
Laserski tampa tampa koji koristi laserski zrak da bi projektovao
Kompaktni digitalni Fotoaparat koji je, zahvaljujui malim dimenzijama, karaktere (znake) i grafike na bubanj, koji uz pomo U
fotoaparat smanjenoj teini i jednostavnosti upotrebe tonera vri elektrografiki prenos slike na papir. V
idealan za putovanja i svakodnevnu upotrebu. Laserski tampai su poznati po viskom kvalitetu
reprodukcije i brzini rada. W
Kompatibilnost Sposobnost podataka, programa (softvera) i opreme X
(hardvera) da se pokrene i/ili radi zajedno. Ovo LCD Skraenica za Liquid Crystal Display. LCD ekrani
omoguava spajanje individualnih komponenti u sis- se koriste na kalkulatorima, satovima, digitalnim Y
tem. fotoaparatima, prenosnim raunarima, televizorima,
ravnim monitorima i projektorima. Z

120 121
 8. Digitalna fotografija od A do

LED Skraenica za Light Emitting Diode. Diode koje povrinu i pojaanje signala uz malu koliinu uma, A
emituju svetlost se esto koriste kao indikatorske ime se postiu dobri rezultati, ak i u uslovima
lampice. slabog osvetljenja. Takoe, omoguava prikaz slike B
uivo na LCD ekranima DSLR fotoaparata. C
LED tampa Za razliku od laserskih tampaa, ovde se slika ne
prenosi na bubanj uz pomo laserskog zraka, ve LivePreview Alternativa kadriranju kroz trailo. Slika koja kroz D
preko reda gusto rasporeenih svetleih dioda. objektiv stie do senzora za sliku prikazuje se direk-
tno na LCD ekranu fotoaparata. Iako mnogi kom- E
Li-ion punjiva Izuzetno laka punjiva baterija visokog kapaciteta paktni digitalni fotoaparati ve godinama poseduju F
baterija (do dva puta vea od odgovarajue Ni-MH baterije) prikaz slike uivo, ova funkcija se prvi put pojavila
koja ne pati od memorijskog efekta. Dok su obine na DSLR tritu sa modelom Olympus E-330. G
litijum-jonske baterije dostupne u minjon veliini H
(valjkaste), njihove punjive verzije se izrauju lpi Skraenica za Lines Per Inch. Jedinica mere za
iskljuivo u posebno napravljenim oblicima i zahte- rezoluciju odtampanih slika. (vidi: dpi) I
vaju posebne punjae. J
Luminoznost Drugi izraz za osvetljenost.
Linijski senzor Senzor za sliku kod kojeg su pikseli poreani u K
jedan red (ili nekoliko pojedinanih redova) i koji se LZW Algoritam za kompresiju koji su razvili Lempel, Zif i
obino koristi na skenerima i autofokus senzorima. Welsh: posebna vrsta kompresuje kojom se smanju- L
je prostor neophodan za skladitenje Bitmap forma- M
li-po baterija Litijum-polimer baterija predstavlja novu tehnologiju ta bez gubitka u kvalitetu.
izrade baterija, kojoj za razliku od Ni-MH, NiCd i Li- N
Ion akumulatora, nije potrebno metalno kuite. O
Umesto toga, njene elektrode su pokrivene sav-
itljivom plastikom ili aluminijumskom folijom. Takoe
poseduju veu energetsku gustinu pa, iako manje,
M P
Q
mogu da imaju bolje performanse od ostalih punjivih Mac Skraeno ime za Apple Macintosh raunare. Ovi
baterija. Pored toga, jednostavnije su i jeftinije za kompjuteri se esto koriste za potrebe grafikog R
proizvodnju od Li-Ion punjivih baterija, ali su, kao i dizajna i obrade slike.
one, dostupne samo u posebno izraenim oblicima S
koji zahtevaju posebne punjae. Mac OS Operativni sistem u Apple Macintosh raunarima. T
Litijumska baterija Vrsta akumulatorske baterije sa visokom energet- Makro konverter Dodatak za objektiv koji omoguava pravljenje U
skom gustinom, koja predstavlja idealno reenje za izuzetno detaljnih fotografija iz neposredne blizine. V
napajanje mobilnih telefona, fotoaparata i video (vidi: Telekonverter, irokougaoni konverter)
kamera. W
Live MOS senzor Senzor za sliku koji predstavlja kombinaciju kvaliteta
X
slike koji daje FFT-CCD, sa malim energetskim Y
zahtevima koje postavlja CMOS senzor. Prua
veliku brzinu obrade podataka, veu fotosenzitivnu Z

122 123
 8. Digitalna fotografija od A do

Makro objektiv Objektiv (obino za SLR fotoaparate) koji poseduje Memory Stick Izmenjivi memorijski medij koji je razvila kompanija A
posebnu vrstu optike korekcije koja mu omoguava Sony.
rad iz neposredne blizine. Makro objektiv obino B
prikazuje subjekt u proporciji 1:10 do 1:1 (bez Mera svetla Da bi obezbedili odgovarajuu ekspoziciju, velika C
dodatne ekstenzije). veina filmskih i digitalnih fotoaparata opremljena je
ureajem za automatsko merenje svetlosti. Spol- D
Makro snimanje Poseban reim rada fotoaparata koji mu omoguava janje ili unutranje elije svetlomera odreuju inten-
da fokusira predmete koji se nalaze na veoj blizini zitet svetlosti i pretvaraju informacije u elektrine E
nego to je to mogue prilikom normalnog rada. Na signale. Ove signale koristi fotoaparat kako bi pode- F
ovaj nain se dobijaju detaljne fotografije malih sio brzinu zatvaraa i otvor blende koji odgovaraju
objekata iz neposredne blizine. datim svetlosnim uslovima. Moderni sistemi za G
merenje ekspozicije mogu da izmere osvetljenost H
Mapiranje Naziv za proces tokom kojeg defektni pikseli na itavog prizora, jednog njegovog dela, ili da stave
piksela CCD senzoru bivaju identifikovani, oznaeni i kom- teite na odreenu oblast slike. I
penzovani. Podaci koji nedostaju se izraunavaju na J
osnovu informacija sa okolnih piksela. Merenje Ovaj sistem omoguava korisniku da slobodno
ekspozicije definie odreeni broj taaka sa kojih e merni K
MB Vidi: Megabajt u vie taaka instrument oitati vrednosti. Nakon svakog oitavan-
ja, fotoaparat ponovo vri proraun prosene L
Medij za Da bi rezultati tampanja bili to bolji, vano je ekspozicije. M
tampanje izabrati najkvalitetniji papir.
Merenje Nain odreivanja ekspozicije u kojem se meri N
Megabajt 1 MB = 1,024 kilobajta odbijenog svetla koliina svetla koje se odbilo od subjekta. O
Megapiksel 1 megapiksel = 1 milion piksela. Merenje Tehnika merenja ekspozicije koja oitava P
Proseka prosene vrednosti jaine svetla u itavom okviru. Q
Meki fokus Efekat koji poseduju pojedini modeli fotoaparata.
Konture objekata su meke, ali slika nije zaista izvan Merenje proseka Nain merenja prosene vrednosti ekspozicije kod R
fokusa. sa teitem kojeg vei znaaj imaju oitavanja preuzeta iz
u centru centra kadra, to ga ini manje osetljivim na uticaje S
Memorijski efekat Problem koji se javlja kod NiCd punjivih baterija. veoma svetlih ili tamnih objekata sa periferije okvira. T
Kada se baterija vie puta puni kada jo uvek nije (vidi: Digitalno ESP, Merenje odbijenog svetla,
potpuno prazna, ona prosto zapamti kapacitet koji Merenje ekspozicije, Merenje svetla; Merenje u U
je imala nakon poslednjeg punjenja, a ne stvarnu taki) V
koliinu preostale energije. Ovaj efekat dovodi do
postepenog prestanka rada baterije. Merenje svetla Odreivanje ekspozicije pomou merenja koliine W
svetlosti koja dolazi do objekta) X
Y
Z

124 125
 8. Digitalna fotografija od A do

Merenje u taki Nain merenja ekspozicije u kojem se informacije za snime sekvencu slika u QuickTime Motion JPEG A
oitavanje vrednosti ekspozicije preuzimaju iz centra formatu.
okvira. Ovaj nain odreivanja ekspozicije se esto MOV Ekstenzija za QuickTime filmove. B
koristi u situacijama gde postoji jako pozadinsko C
osvetljenje. (vidi: Digital ESP, Merenje odbijenog MPEG Skraenica za Motion Picture Expert Group.
svetla, Merenje svetla) Opisuje format kompresije digitalizovanih video D
zapisa. (vidi: JPEG)
MF Manuelno izotravanje (fokusiranje).
E
MPEG-4 Standard za video kompresiju. Odreeni modeli digi- F
Microdrive Minijaturni hard disk, koji je razvila kompanija IBM i talnih fotoaparata snimaju video zapise u ovom for-
koji staje u leite za CompactFlash Type II kartice. matu. G
Da bi snimio sliku na Microdrive, digitalni fotoaparat H
mora da poseduje leite za karticu koje ne samo MPU Skraenica za Mathematical Processing Unit.
da fiziki odgovara formatu CompactFlash Type II, Matematiki procesor predstavlja integrisanu ili I
ve, takoe, mora da poseduje i elektrinu kompati- posebnu komponentu procesora i izvrava matem- J
bilnost (tj. da moe da prui odgovarajue napajan- atike proraune, npr. za primenu odreenih efekata
je i poseduje odgovarajui firmver za upotrebu prilikom softverske obrade slike. K
Microdrive kartice.)
Mrea Veza izmeu nekoliko (ili vie) pojedinanih rau- L
Mikroprocesor Programibilni ip koji kontrolie rad raunara. Sas- nara preko koje se vri razmena podataka i komu- M
tavljen je od jednog ili vie integralnih kola. nikacija.
N
MMC Multimedia Card. Vrsta memorijske kartice. Mrtvi pikseli Mrtvi pikseli ne reaguju ni na koji nain (za razliku O
od vruih piksela). Na slici se vide kao crne take.
Modem Izraz izveden od rei modulacija i demodulacija. Ure- P
aj koji pretvara digitalne podatke u analogne signale i Multimedijalna Vrsta memorijske kartice sa fle memorijom. Koristi se Q
alje ih preko telefonske linije. kartica na nekim modelima fotoaparata i MP3 plejera.
R
Modulacija piksela Proces koji se koristi u tampi i kojim se promenom
veliine piksela menja jaina svetla na pojedi-
nanom pikselu. N S
T
Moir Vrsta interferencije do koje dolazi kada se preklope Nadogradnja Prelazak na noviju ili unapreeniju verziju softvera. U
slike pravilnih linija ili neznatno razliite rezolucije. V
Na primer, ovaj problem moe da nastane kada je MPU Skraenica za Mathematical Processing Unit.
potrebno prikazati male dijamantske oblike na TV Matematiki procesor predstavlja integrisanu ili W
ekranu. posebnu komponentu procesora i izvrava matem- X
atike proraune, npr. za primenu odreenih efekata
Monohromatski Slika koja je samo u jednoj boji, ili crno-bela slika. prilikom softverske obrade slike. Y
Motion JPEG Pojedini modeli digitalnih fotoaparata mogu da Z

126 127
 8. Digitalna fotografija od A do

Napredni korisnik Engleska kovanica (od rei professional (profesion- objektiv moe da prikae jasnu sliku subjekta. A
(Prosumer) alni) i consumer (potroa)) kojom se opisuju ureaji
(fotoaparati) sa karakteristikama koje poseduju pro- Offline Opisuje stanje u kojem ne postoji veza za prenos B
fesionalni modeli, ali koje su, takoe, interesantne i podataka. (vidi: Online) C
irem krugu iskusnih amatera.
OLE Skraenica za Object Linking and Embedding. D
Negativ Film premazan fotosenzitivnom emulzijom koji, Omoguava da objekti (grafiki elementi, tabele,
nakon osvetljavanja i razvijanja, proizvodi sliku u itd.) budu ubaeni u razliite datoteke / dokumente E
bojama koje su suprotne od onih na originalnom za pravljenje, npr. izvetaja. F
subjektu.
Olympus Olympus je vodea internacionalna kompanija u G
Ni-Cd baterija Nikl-kadmijumska punjiva baterija. oblasti profesionalnih optiko-digitalnih proizvoda i H
pionir u klju-nim tehnolokim oblastima, kao to su
Ni-MH baterija Nikl-Metal Hidrid baterija. Punjive baterije sa ener- snimanje i obrada slike, proizvodi za snimanje I
getskom gustinom koja je 100% vea od one koju glasa, endoskopija, mikroskopska tehnika, bioanaliti- J
poseduju NiCd baterije. Ovakve baterije mogu da ka i dijagnostika..
prue veliku koliinu energije kada je to potrebno; K
npr. okidanje blica u sekvenci. Mogu se puniti preko Olympus E-System Izraen na osnovu FourThirds standarda, Olym-
300 puta i ekoloki su ispravne (tj. ne poseduju kad- pusov L
mijum i ivu). E-System postavlja nove standarde u oblastima pro- M
fesionalnih performansi i kvaliteta slike. Sve kompo-
NTSC Skraenica za National Television Standards Com- nente i itava paleta dodatne opreme i pribora tela N
mittee. Ameriki TV standard za kodiranje / dekodi- fotoaparata, izmenjivi objektivi i sistemi bliceva O
ranje boja. Razvijen 1953, ovaj TV standard je defin- izraeni su posebno za potrebe digitalne fotografije.
isan slikom dimenzija 640 x 480 piksela i Na ovaj nain fotoaparat moe da iskoristi celoku- P
frekvencijom od 60 Hz (tj. 2 x 30 polu-slika u sekun- pan potencijal digitalnog medija. Q
di). (vidi: PAL, SECAM)
Olympus Master/ Program Olympus Master poseduje mnoge R
Olympus Master funkcije za organizovanje, pregled i jednostavno

O Plus ureivanje digitalnih fotografija. Pored toga, ovaj

program omoguava korisnicima da auriraju firmver
svog fotoaparata preko interneta. Verzija Plus pose-
S
T
Objektiv Providno staklo ili plastika, formirana i uglaana duje i brojne dodatne funkcije. U
kako bi dobila odreeni, obino sferini, oblik. Deo V
zraka svetlosti se uvek odbija pre nego to doe do Online Opisuje stanje u kojem su dva ili vie ureaja
soiva. Preostali deo svetlosti ulazi u objektiv i povezana radi komunikacije i razmene podataka. W
menja smer propagacije, odnosno prelama se. X
Upotrebom razliitih soiva u objektivu (konvergent-
nih i divergentnih) dobija se sistem objektiva. Kada Y
su ova soiva poreana na odgovarajui nain,
Z

128 129
 8. Digitalna fotografija od A do

(vidi: Offline) utie na osvetljenost slike, ve regulie i tzv. dubin- A

Operativni Osnovni program koji je neophodan za rad rau-
sistem nara. Poznati operativni sistemi su Microsoft Win-
dows i Mac OS.
Opseg snimanja Oblast u kojoj fotoaparat moe da napravi dobro
izotrene slike.
Optiki zum Vidi: Zum objektiv.
ORF Olympus format RAW datoteke. Koristi se na svim
modelima Olympusovih digitalnih fotoaparata koji
mogu da snimaju RAW fotografije.
Osetljivost filma Mera reakcije filma na svetlost prikazana u ISO
jedinicama, koje su zamenile ranije DIN (Deutsches
Institut fr Normung) i ASA (American Standards
Association) standarde.
Osetljivost Vidi: Osetljivost filma.
na svetlo
Osnovne boje Tri osnovne boje - crvena, zelena i plava - na koje je
ljudsko oko posebno osetljivo. Ove tri boje se
koriste u sistemu aditivnog meanja boja.
Otpornost na sve Fotoaparati koji poseduju ovu karakteristiku mogu
vremenske prilike kda se koriste i po kinim danima, bez bojazni da
e voda prodreti u unutranjost i otetiti osetljivu
elektroniku. Otpornost na sve vremenske prilike
ipak ne znai da jeovakav ureaj otporan na vodu.
Otvor blende Mehanizam unutar objektiva koji kontrolie koliinu
svetla koja ulazi u fotoaparat . Blenda ne samo da
sku otrinu. Veina fotoaparata poseduje blendu
koja se moe podeavati slobodno ili prema B
unapred odreenim vrednostima. C
D
P E
F
P.I.M. Skraenica za Print Image Matching. Ovu
tehnologiju za postizanje verne reprodukcije boja u G
tampi, razvila je kompanija Epson. Informacije o H
paleti boja, kao i ostali vani podaci (kao to je
osvetljenje, zasienost boja, ba-lans boja, kontrast, I
itd.) belee se u zaglavlje Exif datoteke. Ove infor- J
macije kasnije koriste P.I.M. kompati-bilni tampai.
K
PageMaker Popularni DTP program.
L
Pakovanje Takoe poznato i kao power pack. Punjiva baterija M
baterija zatiena kuitem. Predstavlja dodatno napajanje
za kamere, fotoaparate, spoljanje bliceve, itd. N
O
PAL Skraenica za Phase Alternating Line. Standard za
televiziju u boji, razvijen u Nemakoj 1967. godine, P
a koristi se u mnogim evropskim i vanevropskim Q
zemljama. Veliina slike iznosi 720 x 576 piksela, na
frekvenciji od 50 Hz (2 x 25 polu-slika u sekundi). R
(vidi: NTSC, SECAM).
S
Paleta boja Ovaj izraz se odnosi na najvei broj boja koje mogu T
da prepoznaju digitalni fotoaparati i skeneri, ili koje
mogu da prikau grafike kartice na raunarima. U
Puna reprodukcija boja (true colour) postie se na 8 V
bita za svaku od tri osnovne boje, ime se dobija
paleta od 24 bita. Osam bita po primarnoj boji daje W
X
Y
Z

130 131
 8. Digitalna fotografija od A do
256 nivoa. Kada pomnoimo 256 (crvena) x 256
(zelena) x 256 (plava) dobijamo 16,777,216 boja koje
se mogu prikazati na nekom ureaju. Vrhunski
skeneri, grafike kartice, itd. imaju dubinu boja od
najmanje 24 bita.
Panorama Posebna funkcija koja omoguava spajanje vie
slika radi dobijanja efekta panorame. Olympusove
SmartMedia i xD-Picture kartice poseduju ugraenu
panorama funkciju koja se koristi sa odgovarajuim
Olympusovim digitalnim fotoaparatom.
Pantone Paleta sa oko 3,000 nijansi svake boje, koja se
koristi prilikom obrade digitalnih slika.
Paralaks greka Pojava da slika koja se vidi kroz trailo fotoaparata
ne odgovara onome to e biti uhvaeno objek-
tivom, usled razliitih poloaja ove dve komponente.
Prilikom fotografisanja iz neposredne blizine, stepen
greke moe da dovede do pogrenog kadriranja
slike. Pojedini fotoaparati poseduju trailo na kojem
su utisnute oznake za korekciju, dok drugi
automatski kompenzuju ovu pojavu. Kod digitalnih
fotoaparata, paralaks greka se moe izbei kadri-
ranjem preko LCD ekrana.
Paralelni Omoguava povezivanje spoljanjih ureaja sa
interfejs kraunarom, kao to je tampa, mediji za
skladitenje i digitalni foto-aparati. Podaci se
prenose paralelno, odnosno bajt po bajt.
Paralelno Simultano, ali nezavisno izvrenje pojedinanih
zadataka)
PC kartica Takoe poznata pod imenom PCMCIA kartica. Ure-
aj koji se esto koristi na prenosivim raunarima.
PC kartica moe da funkcionie kao modem, ili kao
veza izmeu mobilnog telefona i laptop raunara.
PCMCIA Skraenica za Personal Computer Memory Card
International Association. Meunarodni komitet za
132
standardizaciju kartica za skladitenje podataka. A
PDF Skraenica za Portable Document Format. B
Format datoteke koji je uvela kompanija Adobe. Veli- C
ka prednost PDF-a je to ne zavisi od operativnog
sistema, tj. podaci snimljeni u u ovom formatu mogu D
se proitati na svim poznatim operativnim sistemi-
ma. E
F
Perfect Fix Skup funkcija uz pomo kojih se koriguju nepravil-
nosti na slikama nakon fotografisanja. Na pojedinim G
modelima Olympusovih fotoaparata, Perfect Fix se H
aktivira jednim pritiskom na dugme i sadri funkcije
za korekciju zamuenosti slike, pozadinskog osvetl- I
jenja i efekta crvenih oiju. J
Periferni ureaj Opti naziv za dodatnu opremu za raunare K
Photo CD Proces koji su za potrebe prebacivanja obinih
L
35mm fotografija i slajdova na kompakt disk, razvile M
kompanije Kodak i Philips.
N
Photoshop Popularni program za obradu slike kompanije Adobe. O
PICT datoteka Format datoteke koji je razvila kompanija Apple.
P
PictBridge Standard za komunikaciju izmeu tampaa fotoa- Q
parata. Uz pomo PictBridge standarda, slike se
mogu tampati direktno, bez upotrebe raunara. R
Picture Express Vrsta instant foto kioska koji proizvodi Olympus. S
(pex) Ovaj ureaj omoguava korisnicima da brzo i jed- T
nostavno dobiju fotografije vrhunskog kvaliteta (kao
iz foto radnje). Obino se nalazi u trnim centrima i U
prodavnicama foto tehnike i materijala i veoma je V
jednostavan za upotrebu. Medij za skladitenje se
ubacuje u ureaj i slike se ubrzo pojavljuju na W
ekranu koji je osetljiv na dodir. Nakon toga, korisnik X
bira slike koje eli da odtampa i podeava opcije
za tampanje. Picture Express poseduje i funkcije Y
za ureivanje slika, kao mogunost kopiranja
fotografija na kompakt diskove. Z
133
 8. Digitalna fotografija od A do

Piksel Skraenica zapicture element. Najmanji element Podeksponirano Kada snimak ne dobije dovoljno svetla. Rezultat je A
rasterskog prikaza ili digitalne fotografije. Sadri suvie tamna fotografija.
informacije o osvetljenosti i boji. B
Podvodna Posebna vrsta zatitnih kuita koja vam omoguava C
Plava kutija Proces iz televizijske i filmske produkcije. Glumci kuita da ponesete svoj fotoaparat na ronjenje. Uverite se
stoje da kuite koje elite da kupite odgovara vaem D
(Bluebox) ispred zida koji je, obino, obojen u plavo. Nakon modelu fotoaparata. Strogo se pridravajte uputsta-
toga se u plave delove slike umeu razliite vrste va za upotrebu podvodnog kuita i naroito obratite E
pozadine, ime se postie utisak da se glumci panju na zatvarae. Za podvodno slikanje sa DSLR F
nalaze, na primer, na vrhu planine, iako nisu napu- fotoaparatom, potrebno je imati i dodatne podvodne
tali studio. adaptere za objektive, kao i kuita za bliceve. G
H
Plug and Play Ovaj standard, koji je razvila kompanija Intel, Polarizacioni Filter koji blokira talase polarizovane svetlosti.
omoguava instalaciju dodatnih kartica i drugih per- filter Svetlost je polarizovana kada se odbije od nemetal- I
ifernih ureaja na raunar, bez potrebe za podea- nih povrina (npr. staklo, voda, itd.). Blokiranjem J
vanjem konfiguracije ili operativnog sistema. Ovaj ovakvih talasa, filter efikasno smanjuje koliinu
standard je prvi put podrao Windows 95, a nakon refleksije. Upotreba polarizacionog filtera poveava K
toga sve novije verzije Windows operativnih sis- zasienost boja, ime se postie da, na primer,
tema. (vidi: USB) plavo nebo izgleda jo intenzivnije plavo. L
M
Plug-In Pojedini autori softvera postavljaju Plug-In podrku Post script Standardni format za tampanje ili reprodukciju tek-
u svoje programe, kako bi drugi programeri mogli da sta i grafikih elemenata. N
naprave dodatke koji poboljavaju funkcionalnost O
osnovnog programa. Na primer, postoje mnogi
dodaci za web pregledae koji omoguavaju prikaz Potpuno U ovom nainu rada, fotoaparat kontrolie ne P
stranica koje nisu napravljene u HTML-u, kao to su automatski samo otvor blende i brzinu zatvaraa, ve i sva Q
video ili muziki sadraji. Poznati dodaci su: Flash ostala podeavanja. (npr. blic).
i Shockwave (za multimedijalne sadraje), Quick- R
Time i RealAudio / RealVideo (za reprodukciju ppi Broj piksela po inu. Vrednost kojom se oznaava
muzike i video zapisa preko interneta) i Acrobat rezolucija digitalnih fotografija. S
Reader (za pregled PDF datoteka). Pojedini T
proizvoai digitalnih fotoaparata obezbeuju Prebacivanje / Prenos digitalnih slika raunarskom mreom ili
dodatke za Photoshop kako bi omoguili razvijanje transfer slika uz pomo medija za skladitenje, bez gubitka u U
svojih RAW datoteka direktno iz ovog programa. kvalitetu. V
PNG Skraenica za Portable Network Graphics. Format Preeksponirano Kada fotoaparat primi previe svetla, fotografija je W
kompresije bez gubitka podataka koji se koristi za previe osvetljena i boje su isprane. X
snimanje slika (vidi: JPEG, MPEG, LZW, ZIP).
Y
Z

134 135
 8. Digitalna fotografija od A do

Pregleda Program koji se koristi za pregled i prikaz (vidi: Video CCD) A

(Browser) informacija, posebno na Internetu.
Prosek Tehnika merenja ekspozicije koja oitava prosene B
Preuzimanje Termin koji oznaava prenoenje podataka na PC vrednosti jaine svetla u itavom okviru. C
(Download) raunar, obino sa interneta ili sa drugog ureaja,
kao to je digitalni fotoaparat (vidi: prenos podataka) Prostor boja Nain predstavljanja informacija o bojama. Ovaj model D
opisuje viedimenzionalni prostor u kojem su vrednosti
Prioritet U ovom nainu rada, korisnik podeava otvor intenziteta boje predstavljene kroz razliite dimenzije. E
blende blende, a fotoaparat automatski odreuje brzinu zat- F
varaa koja e obezbediti odgovarajuu ekspoziciju. Protokol Osnova komunikacije (pravilo, format, procedura) za
Kod veine modela fotoaparata, ovaj program je prenoenje podataka izmeu pojedinanih ureaja. G
obeleen slovom A. (vidi: Prioritet zatvaraa) Protokol je jezik kojim ureaji govoretokom H
meusobne komunikacije. Na primer, poznati protokoli
Prioritet U ovom nainu rada, korisnik podeava brzinu su TCP/IP i FTP za komunikaciju izmeu raunara na I
zatvaraa zatvaraa, a fotoaparat automatski odreuje odgo- internetu i PTP za razmenu slika. J
varajuu vrednost otvora blende. Kod veine mod-
ela fotoaparata, ovaj program je obeleen slovom Psd Photoshop datoteka. K
S. (vidi: Prioritet blende).
PTP Skraenica za Picture Transfer Protocol. Protokol
L
Procesor Srce raunara. Ovde se izvravaju svi programi za razmenu slika (poput TCP/IP protokola na inter- M
i komande. (Vidi: CPU) netu) koji bi trebao da dovede do nestanka poseb-
nih upravljakih programa za fotoaparate. PTP kom- N
Programi za Posebno programirani naini rada koji odgovara- patibilni ureaji, kao to su digitalni fotoaparati, O
snimanje prizora ju odreenim, tipinim fotografskim situacijama. raunari, mobilni telefoni, tampai, itd., u stanju su
Kada je aktiviran program za snimanje, fotoaparat da razmenjuju podatke izmeu sebe, bez potrebe P
automatski odreuje optimalne parametre (npr. otvor da korisnik instalira specijalne upravljake progra- Q
blende, brzinu zatvaraa, nain rada blica, itd.) za me).
odreenu vrstu prizora. Meu najpoznatije programe R
za snimanje spadaju Noni prizor, Pejza, Portret i Punjiva baterija Vrsta baterije koja se, nakon pranjenja, moe
Sportovi. ponovo napuniti uz pomo punjaa. Najvanije vrste S
punjivih baterija su nikl-metal-hidrid (Ni-MH) nikl- T
Programirano U ovom reimu rada (koji je na velikoj veini kadmijum (NiCd),
automatski modela oznaen slovom P), fotoaparat podeava litijum-jon (li-ion) i litijum-polimer (li-po). U
otvor blende i brzinu zatvaraa koji najvie V
odgovaraju uslovima snimanja. Procesor Srce raunara. Ovde se izvravaju svi programi
i komande. (Vidi: CPU) W
Progresivni CCD Termin koji opisuje CCD senzor koji je posebno X
napravljen za digitalne fotoaparate.
Y
Z

136 137
 8. Digitalna fotografija od A do
Q nego one koje su sauvane u TIFF formatu zato to
Quark Xpress Popularni DTP program.
Rastojanje
QuickTime Ovaj program koji je razvila kompanija Apple, postao (Dot pitch)
je jedan od standarda za digitalne video zapise i nji-
hovo emitovanje preko interneta.
RAW
QuickTime Format datoteke posebno napravljen za uvanje i
Motion JPEG kompresiju animiranih audio/video podataka (npr,
video-klipova). Najbolji program za reprodukciju ove
vrste
datoteka je Apple QuickTime-Player.
QuickTime VR Dodatak za QuickTime koji slui za uvanje i prikaz
panorama slika.
QXGA Skraenica za Quad Extended Graphics Array. Redukcija efekta
Standard za prikaz slike na ekranu. Uobiajena crvenih oiju
rezolucija je 2,048 x 1,536 piksela. (SXGA, VGA,
UXGA, XGA).
R ovom nainu rada, blic emituje nekoliko kratkih ili
RAM Skraenica za Random Access Memory. Ova vrsta
me-morije moe da se koristi za upisivanje i itanje
podataka, kao i za privremeno skladitenje podata-
ka i programa. Za razliku od ROM memorije, svi Redukcija uma
podaci koji su sauvani u RAM memoriji nestaju
nakon gubitka napajanja (iskljuivanjem raunara).
RAW Pojedini modeli fotoaparata omoguavaju snimanje
u tzv. RAW formatu. Ovakve datoteke sadre neo-
braene (sirove) informacije poslate direktno sa
CCD senzora, tj. pre nego to aparat izvri bilo
138
kakvu dalju obradu. RAW datoteke su obino manje A
ne dolazi do obrade informacija o boji. Da biste mogli
da pregledate, ureujete i sauvate ovakve datoteke,
B
C
potreban je poseban program ili programski dodatak.
D
Upotrebljava se na monitorima i oznaava rastojanje
izmeu pojedinanih taaka koje ine sliku. to je E
manje rastojanje izmeu taaka, to je slika otrija. F
Pojedini modeli fotoaparata omoguavaju snimanje u tzv. G
RAW formatu. Ovakve datoteke sadre neobraene H
(sirove) informacije poslate direktno sa CCD senzo-
ra, tj. pre nego to aparat izvri bilo kakvu dalju I
obradu. RAW datoteke su obino manje nego one J
koje su sauvane u TIFF formatu zato to ne dolazi
do obrade informacija o boji. Da biste mogli da pre- K
gledate, ureujete i sauvate ovakve datoteke, potre-
ban je poseban program ili programski dodatak. L
M
Jedan od naina rada blica. U polumraku, nae
zenice se ire da bi propustile to vie svetla. Ovo N
dovodi do poznatog crvenog sjaja u oima koji nasta- O
je prilikom aktivira-nja blica jer se svetlost odbija od
krvnih sudova u retini. Zato veliki broj fotoaparata P
poseduje opciju za redukciju efekta crvenih oiju. U Q
jedan dui pripremni bljesak pre aktiviranja glavnog R
blica. Zahvaljujui ovim bljeskovima, zenice imaju
vremena da se skupe i tako smanje mogunost nas- S
tanka efekta crvenih oiju. T
Poseban reim rada u kojem fotoaparat pravi dve U
slike: normalan snimak i snimak sa identinom V
ekspozicijom, ali sa zatvorenim zatvaraem.
Poreenjem ove dve slike, aparat utvruje koji su W
delovi podloni umu i vri odgovarajuu kompen- X
zaciju.
Y
Z
139
 8. Digitalna fotografija od A do

Refleksni Vrsta fotoaparata koji, uz pomo sistema ogledala i RISC Skraenica za Reduced Instruction Set Computer. A
fotoaparat prizmi usmerava sliku koja dolazi kroz objektiv na Procesor ili sistem koji obrauje podatke izuzetno
trailo. U trenutku oslobaanja zatvaraa, ogledalo velikom brzinom, ali prepoznaje samo manji broj B
se pomera kako bi oslobodilo prolaz svetlosti. naredbi. C
Fotografija koja se napravi ovakvim fotoaparatom je
skoro 100% identina slici koja se vidi kroz trailo. ROM Skraenica za Read Only Memory. Vrsta memorije D
koja korisniku dozvoljava samo itanje sadraja.
Rezolucija Mera koja pokazuje koliinu detalja (vidi: ppi, dpi) na Drugim reima, korisnik ne moe da snima (upisuje) E
slici koju odreeni ureaj moe da snimi ili repro- bilo kakve informacije u ROM. Sadraj koji je upisan F
dukuje. Kod monitora ili tampaa, rezolucija pred- u ovakvu vrstu memorije nije mogue menjati. (vidi:
stavlja broj piksela koje ovi ureaji mogu da prikau. Flash ROM, CD-ROM, RAM) G
Kod ureaja za snimanje, kao to su digitalni fotoa- H
parati ili skeneri, rezolucija se odnosi na broj piksela RS232C Serijski interfejs.
koji ine sliku. Rezultat se prikazuje u ppi (esto se I
koristi dpi, iako ova mera nije sasvim tana), odnos- Runi mera Spoljanji mera ekspozicije. J
no ukupan broj horizontalnih i vertikalnih piksela
(npr. 2,272 x 1,704 iznosi priblino 4 miliona pik- K
sela). Moe se rei da sa porastom rezolucije, raste
i kvalitet slike.
Reim brzog U ovom nainu rada fotoaparat snima nekoliko
S L
M
snimanja uzastopnih fotografija. (vidi: snimanje u sekvenci). Samookida Funkcija koja odlae otvaranje zatvaraa radi pravl- N
jenja autoportreta. Moe da se koristi i prilikom O
RGB Skraenica za Red, Green, Blue tri osnovne boje slikanja sa veoma dugakom ekspozicijom, gde je
sistema aditivnog meanja boja. potrebno obezbediti da fotoaparat radi bez podrhta- P
vanja do kojeg moe da doe usled pritiska na Q
Riblje oko Poseban reim rada na odreenim modelima fotoa- dugme zatvaraa.
parata, koji omoguava da slika bude sauvana kao R
da je snimljena objektivom riblje oko, ime se dobija SCSI Skraenica za Small Computer System Interface.
nadrealna, umetniki distorzirana slika. Inter-fejs standard koji se koristi za, na primer, S
povezivanje spo-ljanjih ureaja ili skenera sa rau- T
Riblje oko Zahvaljujui vidnom polju od 180, ovakvi objektivi narom. Vano je razlikovati SCSI I, SCSI II i SCSI III
objektiv mogu da obuhvate izuzetno veliki prostor, ali, interfejs. U
takoe, i da naprave veoma nadrealnu sliku. Dele V
se na dijagonalne, koji daju sliku iz vie okvira, i SD Card Secure Digital kartica
cirkularne, koji okruglu sliku projektuju na okvir. W
SECAM Skraenica za Sequential Couleur Avec Memoire. X
Francuski televizijski standard. Takoe u upotrebi u
zemljama biveg istonog bloka. (vidi: PAL, NTSC) Y
Secure Digital Izmenjivi medij za skladitenje slika i audio datoteka. Z

140 141
 8. Digitalna fotografija od A do

Selektivno Vidi: Digital ESP. (takoe vidi: Merenje ekspozicije, Sistem objektiva Grupa soiva (ponekad i samo jedno soivo) koja A
merenje u Merenje u taki, Merenje odbijenog svetla, Merenje omoguava snimanje najotrije i najsvetlije slike
vie zona svetlosti) koju taj objektiv moe da postigne. Sistem objektiva B
se obino naziva samo objektiv. Dostupne su C
Selektivno zonsko Kao i kod merenja u taki, selektivno zonsko razliite vrste objektiva, kao na primer irokougaoni,
merenje merenje oitava vrednosti sa odreenog dela okvira normalni, makro i teleobjektivi sa fiksi-ranim inim D
obino centralnog. Kod ovog naina merenja, daljinama, kao i zum objektivi sa podesivim inim
oblast oitavanja vrednosti pokriva oko 20%, daljinama. E
povrine okvira, dok merenje u taki pokriva ispod F
5%. Sistemski Fotoaparat koji moe da se koristi uz dodatnu
fotoaparat opremu i pribor istog proizvoaa (konverzioni G
Sepia Efekat koji slikama daje smee-zlatnu boju koja objektivi, spoljanji blic, izvor napajanja, itd.). H
podsea na starinske fotografije.
I
Serijski interfejs Takoe poznat pod imenom COM port i kao Siva skala Raspon od crne do sive boje. Ureaji koji mogu da J
RS232C ili RS422. Interfejs koji omoguava povezi- prikau samo crno-belu sliku prevode boje u
vanje odreenih perifernih ureaja sa PC raunarom razliite nijanse sive. K
(npr. mi, modem, pojedini modeli digitalnih fotoa-
parata). Podaci se prenose serijski, to znai bit po Skener Ureaj koji se koristi za digitalizaciju odtampanih L
bit, preko kabla za povezivanje. sadraja (slike, grafikoni, tekstovi). M
Server Glavni raunar u mrei; odgovoran za upravljanje i Slilia Minijaturna slika digitalne fotografije koja slui za N
kontrolu nad ostalim raunarima. brz pregled u programima za ureivanje slika. O
SHQ rezolucija Skraenica za Super High Quality Resolution. Ter- SLR Skraenica za Single Lens Reflex. Refleksni fotoa- P
min koji opisuje izuzetno visok kvalitet digitalne parat. Q
fotografije koja je snimljena najveom rezolucijom
koju fotoaparat moe da postigne i sauvana kao SmartMedia SmartMedia kartice su mali (45mm x 37mm x R
JPEG datoteka sa minimalnom kompresijom. 0.76mm) i lagani (priblino 2g) memorijski moduli.
Kod ove vrste kartica, kontroler se nalazi u leitu S
Sigurnost podataka Izraz koji obuhvata sve vrste mera za zatitu za karticu umesto u samoj kartici, to znaajno T
uskladitenih podataka i programa na dui vremens- pojednostavljuje proces izrade. (vidi: xD-Picture kar-
ki period tica) U
V
W
X
Y
Z

142 143
 8. Digitalna fotografija od A do

Snimanje u Ova funkcija omoguava fotoaparatu da velikom Spora Nain rada blica koji koristi kombinaciju male brzine A
sekvenci brzinom napravi vei broj uzastopnih fotografija. sinhronizacija zatvaraa i blica. Poto je duina trajanja bljeska
Najvea brzina snimanja se postie kada se slike blica znatno manja od izabrane brzine zatvaraa, B
upisuju u privremenu DRAM memoriju. Ipak, zbog blic se aktivira ili na poetku (prva zavesa) ili na C
ogranienog kapaciteta, ova memorija moe da kraju (druga zavesa) ekspozicije. U uslovima slabog
primi samo ogranieni broj slika. Broj snimaka u osvetljenja i male brzine zatvaraa, bljesak blica D
sekvenci moe se poveati ako se slike upisuju zamrzava pokret i osvetljava prizor u pozadini
direktno na memorijsku karticu, ali u tom sluaju fotografije. Zato spora sinhronizacija moe da E
dolazi do osetnog pada u brzini snimanja. proizvede veoma zanimljive i neobine snimke. (Na F
ovaj nain radi i program Noni prizor.)
Snimanje Sve vei broj digitalnih fotoaparata omoguava G
video zapisa snimanje kratkih video zapisa. Filmski efekat se SQ rezolucija Skraenica za Standard Quality rezoluciju. Nor- H
postie snimanjem stotina slika tokom, priblino, malan ili standardni kvalitet digitalne fotografije kod
jednog minuta. Mnogi foto-aparati mogu da snime i kojeg nije iskorien pun kapacitet rezolucije fotoa- I
video zapis sa zvukom. parata. U ovom reimu kvaliteta, fotoaparat pravi J
JPEG datoteku sa visokim nivoom kompresije. Kod
Snimanje zvuka Mnogi moderni digitalni fotoaparati poseduju pojedinih modela fotoaparata, korisnik moe da K
ugraeni mikrofon uz pomo kojeg mogu da snime izabere visoku ili nisku SQ rezoluciju.
video zapis sa zvukom ili da zabelee zvuni L
komentar uz fotografiju. (vidi: Snimanje video SRAM Statiki RAM. Posebna vrsta memorije koja je zbog M
zapisa) velike brzine naroito pogodna za procese u kojima
je vreme od presudnog znaaja. N
Softver Uopteni naziv za sve vrste raunarskih programa. O
Softver za Program za kontrolu, upravljanje i obradu digitalnih sRGB Skraenica za Small RGB. Ovaj standard P
obradu slike fotografija, kao i ostalih multimedijalnih sadraja. omoguava razliitim vrstama ureaja da na to jed- Q
(vidi: Olympus Master) nostavniji nain postignu vernu reprodukciju boja.
Da bi ovo bilo mogue, ureaji moraju da podrava- R
Softver za Program koji korisniku omoguava da pregleda i ju sRGB. U idealnom sluaju, boje na fotografiji od-
ureivanje slika ureuje digitalne fotografije. Najee se upotreblja- tampanoj uz pomo sRGB kompatibilnog tampaa S
va program Adobe Photoshop. treba da budu iste kao i one koje su prikazane na T
sRGB monitoru.
Solarizacija Efekat koji predstavlja kombinaciju negativa i slike u U
boji. Krajnji rezultat primene ovog efekta je slika SSFDC Skraenica za Solid State Floppy Disc Card. (vidi: V
koja podsea na fotografije napravljene toplotnom SmartMedia)
kamerom. W
X
Y
Z

144 145
 8. Digitalna fotografija od A do
Stabilizator Optiko-mehaniki ili elektronski sistem koji
slike spreava podrhtavanje fotoaparata i tako omogua
va postizanje jasnih rezultata ak i pri velikim
uveanjima. Kada otkrije nehotino pomeranje
objektiva, sistem vri optiku ili elektronsku
kompenzaciju kako bi slika subjekta ostala
nepomina.
Stakleni objektiv Vidi: Objektiv
Standardni U standardne interfejse spadaju serijski, paralelni,
interfejs USB i monitor interfejs. (vidi: Interfejs)
Stativ Postolje na koje se postavlja fotoaparat. Stativ
omoguava da fotoaparat ostane nepomian, to je
naroito korisno tokom dugakih ekspozicija, gde je
neophodno izbei efekat podrhtavanja aparata. Iako
veina stativa ima tri noge (tripod), mnogi profesion-
alci koriste jednonone modele (monopod) koji su
od velike pomoi prilikom upotrebe snanih teleob-
jektiva, dok u isto vreme omoguavaju i pokretljivost
koja je neophodna za slikanje, na primer, fudbalskih
akcija.
StorageClass Vidi: USB Mass StorageClass.
Strimer Interni ili eksterni (spoljanji) ureaj za skladitenje i
sigurnost podataka koji koristi tzv. strimer traku.
Strujni adapter Adapter za napajanje elektrinom energijom.
Omoguava povezivanje digitalnog fotoaparata sa
izvorom struje.
Studijski blic Snaan, stacionarni blic koji najee koriste modni
i reklamni fotografi. Obino se sastoji od samog
blica i pilot lampe koja neprekidno svetli i omogua-
146
va korisniku da proveri vrednost ekspozicije. Ovi A
ureaji ne poseduju automatski sistem merenja
svetlosti i moraju se podeavati runo. Studijski B
blicevi mogu da budu opremljeni razliitim dodacima C
i priborom, kao to su filteri ili reflektori, Fresnel
soiva, itd. koji omoguavaju dobijanje razliitih D
vrsta osvetljenja ili efekata. Ovakvi sistemi su znat-
no snaniji od kompaktnih bliceva i njihova snaga se E
ne meri brojkom vodiljom, ve Vatima po sekundi F
(Ws). Modeli sa preko 400 Ws obino moraju da
imaju odvojen spoljanji izvor napajanja. Studijski G
blic je povezan sa fotoaparatom preko tzv. kabla za H
x-sinhronizaciju. Ako je povezano vie bliceva,
ostale jedinice se pale uz pomo svetla za aktivaciju I
sa prvog blica. J
Sublimacija boja Metod za tampanje boja na slikama i grafikim ele- K
mentima. Ovaj proces koristi toplotu kako bi preneo
boju sa trake tampaa na papir. Kvalitet tampe je L
izuzetan. Olympusov foto-tampa P-440 proizvodi M
otiske dimenzija A4 za 90 sekundi, pri rezoluciji od
314 dpi i sa 16.7 miliona boja. N
O
Sunshine LCD Tehnologija izrade LCD monitora koja omoguava
da ekrani na digitalnim fotoaparatima prikau svetle, P
jasne slike, ak i po jakom suncu. Q
Super CCD Vrsta CCD senzora koji je razvila kompanija Fujifilm. R
Ovaj senzor koristi isprepleteno poreane piksele u
obliku oktagona. S
T
Super Makro Poseban nain rada koji fotoaparatu omoguava da
izotri sliku objekata koji se nalaze na sasvim U
malom rastojanju kod pojedinih modela svega V
2cm. Zato je Super Makro snimanje veoma pogodno
za pravljenje detaljnih slika veoma malih objekata, W
kao to su latice cvea, nakit ili insekti. X
Y
Z
147
 8. Digitalna fotografija od A do

Supersonic Providni filter koji se nalazi izmeu zatvaraa i CCD slikama koje su snimljene nou i sa malom brzinom A
wave filter senzora. Ovaj filter skuplja estice praine i tako ih zatvaraa.
onemoguava da dopru do CCD senzora. estice B
koje zavre na filteru bivaju otreene uz pomo seri- um u bojama Pogrena reprodukcija boje na slici, odnosno pojava C
je ultrazvunih vibracija koje generie poseban deo taaka boje u delu slike koji bi trebao da bude pot-
filtera. puno beo. (vidi: um) D
SVGA Skraenica za Super Video Graphics Array.
E
Odnosi se na ekransku rezoluciju dimenzija 800 x
600 piksela. (vidi: QXGA, SXGA, VGA, UXGA,
XGA)
T F
G
Taka Najmanji element rastera na slici H
SXGA Skraenica za Super Extended Graphics Array
Odnosi se na ekransku rezoluciju dimenzija 1,280 x TCP/IP Skraenica za Transmission Control Protocol over I
1,024 piksela. (vidi: QXGA, SVGA, VGA, UXGA, Internet Protocol. Standardni protokol za slanje J
XGA) paketa podataka preko interneta ili raunarske
mree. Podaci se automatski dele na manje pakete. K
irokougaoni Objektiv koji nudi ire vidno polje od standardnih Procedura za korekciju greke prilikom prenosa se
objektiv objektiva za datu vrstu formata; na primer, ine takoe aktivira automatski. L
daljine ispod 50mm za 35mm format, ili manje od M
25mm za FourThirds format. Uobiajene karakteris- Telefoto Skraeni naziv za telefoto objektiv. Vrsta objektiva
tike irokougaonog objektiva su iroko vidno polje, koja ima ue vidno polje od standardnog objektiva N
od 60 do 180 (riblje oko), velika dubinska otrina, odreenog formata npr. objektivi sa inom dalji- O
izraena perspektiva izmeu objekata. (vidi: Tele, nom od preko 50mm za 35mm format, ili preko
Zum.) 25mm za FourThirds format. Uobiajene karakteris- P
tike telefoto objektiva su usko vidno polje (oko 30 ili Q
irokougaoni Dodatak za objektiv koji smanjuje inu daljinu. manje, zavisno od ine daljine), mala dubinska ot-
konverter (vidi: Makro konverter, telekonverter) rina i poravnanje perspektive izmeu objekata (tj. R
Blii i dalji objekti izgledaju blie jedni drugima).
tampa Neke od najvanijih vrsta tampaa: matrini, ink- (vidi: Zum) S
det, laserski, LED i termo-sublimacijski. T
Tele konverter Dodatak za objektiv koji produava inu daljinu.
titnik za Izraen od metala ili plastike i postavlja se na kraj (vidi: Makro konverter) U
objektiv objektiva kako bi zasenio prednje soivo od neel- V
jenog svetla, koje, u suprotnom, moe da dovede do Temperatura boje Ovaj izraz opisuje spektralnu distribuciju energije, a
presijavanja, duhova ili pogrenog prelamanja. tako i kvalitet boje izvora svetla. Temperatura boje W
se prikazuje u Kelvinima (K). Veoma je vano X
um Neeljene varijacije i odstupanja koja umanjuju izabrati odgovarajuu temperaturu boje, kako bi
kvalitet informacije u signalu. U oblasti digitalne subjekt bio snimljen u prirodnim bojama. Velika vei- Y
fotografije, ovaj termin se koristi da bi se opisali
vidljivi efekti interferencije na CCD senzoru. um se Z
predstavlja kao taka neeljene boje posebno na
148 149
 8. Digitalna fotografija od A do

na digitalnih fotoaparata se moe runo ili automats- upadljivija ...Istok je istok i zapad je zapad i ovo A
ki podesiti na neku od vrednosti u opsegu od dvoje (twain) nikada nee postati jedno...
3,000K do 8,000K (vidi: Balans belog) Ovo je navelo mnoge ljude da poveruju da je u B
pitanju akronim, a ubrzo je usledila i prava poplava C
TFT Skraenica za Thin Film Transistor. TFT ekrani se predloga za naziv. Ni jedan nije prihvaen, ali je
koriste na prenosnim (notebook) raunarima, kao i predlog Technology Without An Interesting Name D
na OLYMPUS digitalnim fotoaparatima. (Tehnologija bez zanimljivog naziva) ostala kao
nadimak do danas. E
TIFF Skraenica za Tagged Image File Format. Pose- F
ban format datoteke za skladitenje digitalizovanih
slika bez gubitka podataka. G
True Colour Termin koji opisuje nain reprodukcije boja na moni-
toru ili tampau. Zahteva najmanje 16 miliona
U H
I
nijansi. Unsharp Masking Efekat iz programa za obradu slike. esto se koristi J
skraenica USM. Predstavlja proces izotravanja
TruePic TURBO Procesor za obradu slike koji je razvila kompanija slike. Kvalitet rezultata u najveoj meri zavisi od K
Olympus. TruePic TURBO automatski poboljava karakteristika upotrebljenog algoritma.
vane aspekte kvaliteta slike: reprodukciju boja L
(opseg, zasienost, osvetljenost), otrinu, kao i brz- Upravljaki Mali program koji omoguava komunikaciju izmeu M
inu obrade podataka. program aplikacije i odreenog ureaja, na primer, tampaa
ili N
TTL merenje Skraenica za Through The Lens metering. Meren- (driver) digitalnog fotoaparata. O
je kroz objektiv.
Upravljanje Ovaj izraz se odnosi na kalibraciju svih perifernih P
TTL merenje Zahvaljujui TTL merenju blica, intenzitet ambijen- bojama ureaja koji uestvuju u proizvodnji digitalne slike Q
blica stalnog svetla se meri kroz objektiv. Na osnovu ovih (monitori, skeneri, kolor tampai, itd.). Na primer,
oitavanja, podeava se intenzitet blica. Fotoaparat uz pomo sistema za upravljanje bojama, podaci sa R
obavlja sva merenja i podeavanja tako da blic ne skenera se konvertuju u vrednosti koje odgovaraju
mora da poseduje senzore ili kontrolne sklopove. standardnom opsegu boja. Podaci se organizuju na S
Takoe, nije potrebno bilo kakvo runo podeavan- takav nain da tampa moe da napravi to T
je. kvalitetnije otiske.
U
TWAIN program Omoguava prebacivanje skeniranih slika ili digital- USB Universal Serial Bus (USB) interfejs omoguava V
nih fotografija direktno u programe za obradu slika. izuzetno jednostavno povezivanje perifernih ureaja,
Re TWAIN je preuzeta iz Kiplingove poeme Bala- bez potrebe za instalacijom bilo kakvog dodatnog W
da o istoku i zapadu u elji da pokae tadanje hardvera (npr. kartica) ili ponovnim podeavanjem X
tekoe u povezivanju skenera i personalnih rau- delova operativnog sistema. Najvanije prednosti
nara i napisana velikim slovima kako bi bila to Y
Z

150 151
 8. Digitalna fotografija od A do

USB interfejsa su: podrka za Plug and Play, televizorom ili video rekorderom.
automatsko podeavanje spoljanjih ureaja nakon
povezivanja (nije potrebno ponovno pokretanje rau- Vinjeta
nara), bri prenos podataka i mogunost povezivan-
ja do 127 ureaja preko jednog prikljuka. Standard
USB 2.0 ima tri razliite oznake brzine: Hi-Speed
(480 MBit/s), Full-Speed (12 MBit/s) i Low-Speed
(1.5 MBit/s). Dodatna prednost USB 2.0 je kompati-
bilnost sa prethodnim USB tehnologijama, to znai
da e i stariji ureaji raditi na brzini koja odgovara
specifikaciji za USB 1.1.
Virtual Dial
USB Mass Fotoaparat (ili bilo koji drugu ureaj) koji podrava
Storage Class USB Mass Storage Class, automatski se prijavljuje
kao dodatni disk na raunaru, kojem se, onda,
moe pristupiti iz bilo kog programa. Poto velika
veina operativnih sistema poseduje generiki Mass Virus
Storage Class upravljaki program, fotoaparat biva
prepoznat bez ikakve instalacije dodatnih programa.
Takoe poznat i kao USB StorageClass ili USB
AutoConnect.
UXGA Skraenica za Ultra Extended Graphics Array.
Odnosi se na ekransku rezoluciju dimenzija 1,600 x Windows
1,200 piksela. (vidi: QXGA, SVGA, SXGA, VGA,
XGA)
A
Pojava da ivice slike blede u pravcu crne ili bele B
boje, umesto da budu jasne i otre. Takoe pred- C
stavlja i nee-ljen gubitak osvetljenosti na ivicama
slike. irokougaoni objektivi su naroito podloni D
ovom efektu. Ipak, ovaj problem se moe, u manjoj E
ili veoj meri, izbei uklanjanjem elemenata koji ga
izazivaju, kao to je filter sa prevelikim okvirom ili F
loe postavljen titnik za objektiv.
G
Sliica tokia za izbor naina rada koja se prikazu- H
je na LCD ekranu i/ili trailu fotoaparata. Pritiskom
na kontrolne tastere, korisnik moe da okrene I
virtuelni toki i izabere eljeni reim snimanja. J
Program koji izaziva oteenja na podacima i/ili K
softveru. L
M
W N
O
Operativni sistem koji je razvila kompanija Microsoft.
P

X Q
R
V xD-Picture kartica Nova memorijska kartica koju su razvile kompanije
Olympus i Fujifilm. Na tritu se pojavila 2002.
S
T
VGA Skraenica za Video Graphics Array. Odnosi se na Ovaj mali memorijski medijum veoma je brz, izdrljiv
ekransku rezoluciju dimenzija 640 x 480 piksela. i robustan. U budunosti se planiraju kartice U
(vidi QXGA, SVGA, SXGA, UXGA, XGA) kapaciteta V
do 8 GB. (najvea trenutno dostupna kartica je 2
GB.) W
Video CCD Naziv za CCD senzor koji je posebno napravljen za X
upotrebu u TV i video ureajima. Takoe se koristi i XGA Skraenica za Extended Graphics Array. Grafiki
u digitalnim fotoaparatima. (vidi: Progresivni CCD) standard koji je razvila kompanija IBM i koji Y
omoguava prikaz slike dimenzija 1,024 x 768 pik-
Video izlaz Interfejs za povezivanje digitalnog fotoaparata sa sela sa 65,535 boja. (vidi: QXGA, SVGA, SXGA, Z

152 153
 8. Digitalna fotografija od A do

UXGA, VGA) A
X-sync kabl Kabl za povezivanje nespecifinog ili studijskog B
blica. C
Kabl prenosi samo komandu za aktiviranje blica i
nikakve druge informacije. D
E

Z F
G
ZIP Format datoteke koji se koristi za kompresiju H
podataka.
I
ZIP-Drive Ureaj koji proizvodi kompanija Iomega. Zip-drive J
ima kapacitet od najvie 750 MB podataka.
K
Zum objektiv Objektiv koji korisniku omoguava da podeava
inu daljinu i menja stepen uveanja slike. Oznake
L
ine daljine pokazuju opseg zuma; npr. 35-105mm* M
bi bio 3x zum koji predstavlja dobar izbor sa sred-
nje irokougaonim i kratkim telefoto opsegom. Poje- N
dini modeli fotoaparata poseduju objektive sa 10x O
uveanjem (npr. 38-380mm*). Prilikom upotrebe
tako snanog zum objektiva, vano je drati aparat P
to mirnije da bi se dobile otre i jasne slike, naroi- Q
to u uslovima slabog osvetljenja. Ako je potrebno,
postavite aparat na neku vrstu i ravnu povrinu ili R
na
stativ. S
(*vrednosti odgovaraju 35mm formatu) T
U
V
W
X
Y
Z

154 155