Zen meditacija ~smisao i praksa Jasutani-rodi! 1 Jasutninrod (ute zens) umroje wsvom ma- sania 28 mara 1973. wonamdset eam gui. U "avo te epremao de dorahaje Hada se sao pre uo ber bala: Nedelj dana rene naga je pale da fs kopnl, pase ave tle odmartytokom sing naper tog mperrde pedevanje Te dom pr nga ees cso je posed pu debe of sega ‘eputsvaudtrdeserpetmiauno} seal lui ee 10) dale poveio likin enim sOv0 ‘aka: Profeo sam live mje salve Tet Eto nat vel 4. Teorija i praksa zazena Ono o Bemu éu vam govoritizasniva se na uwéenju mog duboko postovanog utitelja Dalun? Huareda-roija. Mada je sem prpas dao 3koli soto, buduéi da nije mogao w njo] da nade istinski usavelenog majstora, po- svetio se vezbanju u dva mangstira tole nzaj, prvo u Sogesmdje, a zatim w Nac nzen-diju. Konatno je u Nanzemdiju, pod vodstvom istaknutog majstora Dokutan-ro- Hija, dotegto najdublj tajnu zena, Mada je nesumnjivo taéno da se dovek ‘mora podvignuti uvezbavanju zena da bi Fazumeo istinu zena, Harada-rodl je osesao da je savremeni um daleko vide obaveiten, te da bi za potetnike predavanje ove yrste ‘mogla biti zaagajne kao uvod u prakeu, Po- vyeza0 je najbolje iz obe Skole i stvorio jedi stven natin podutavanja zena. Nigde u Jas panu neete naéi tako potpuno i jezgrovito ilodeno uéenje zena, tako dobro prilagode- no éudi savremene svesti kao 3t0 je tou nje~ govom manastiru, Buduéi da sam dvadeset godina bio njegov utenik, oxposobljen sam, zahvaljyjuéi njegovoj pomodi, dau izvesno} _meri otvorim oko Svest. Pre potetka svojih predavanja, Harada- robi bi savetima u pogledu natina slubanja natinio uvod. Prva uputstvo bilo je da bi svako trebalo da sluia sa otvorenim ofima uusmerenim ka njemy-—drugim reéima celim svojim bigem ~ jer je utisak primljen samo slubanjem veoma poyrian, srodan onom pri slubanju radija. Zatim bi naglasio da bi sva- ko trebalo da slula predavanje kao da je ‘upuéeno njemu samom, kao ito bi idealno i trebalo da bude. Ljudska je priroda takva da ako shudaju dvojé, svako se smatra napola odgovornim 2a razumevanje,a ako slua de- Setoro, svako oseéa desetinu odgovornost Medutim, buduéi da vas ima tako mnogo, « ‘ono ito imam da kaiem isto je za sve, zamo- Tio bih vas da se spojice. Morate pri sveru tome slubati kao da ste potpuno sami i 2 Zenovako ime koje andi sVeliki blake. Negoe ve dese Sot 18 | amatrati sebe odgovornim za sve Sto je reve- no. (Ovo izlaganje je podeljeno na dvanaest delova, koji ée biti pokriveni u nekih osam predavanja, Prvo se odnosi na razlog posto- janja zazena { neposrednih nagina praktiko~ vanja; drugo na posebne mere predostroi- _nosti; # sledeéa predavanja na posebne pro- Dleme koji se javljaju pri zazenu, kao i na njihova razredenja U subtini stvari, znanje teorije ili nadela zazena nije preduslov praktikovanja, Onaj ko veiba pod vodstvom usevrienog majsto- ra nelzbeino Ge shvatiti ovu teoriju kroz po- stupno sazrevanje sopstvene prakse. Pa pak, danainji ubenici, buduél vide razumské pacvorent od svojih prethodnika u zenu, neée postupati po uputstvima ber usteza- nja; ont prvo moraju znati razloge koji stoje ia njih, Zato oseéam obavezu da se bavim teorijskim pitanjima. Medutim, te3koéa sa teorijom je u njenoj beskonatnosti, Bud- ahistigki 2apis, buddhistidko uéenje i bud- dhisti¢ka filozofija nisu nista drugo do ra- zumski izrazi zazeno, a sam zaren je njihov prakti&ki prikaz. Iz ovog prostranog polja sada u i2vudi ono Sto je najvainije za vatu praksu, . Poeéemo sa Buddhom Sakjamunijem.> Mislim da svi znate da je prvo krenuo putem asketizma, podvegavanja muéenjima i urdr- Eavanju koje drugi pre njega nikada nisu po- kutali, ulljutujuéi dugo gladovanje, Medu- tim, nije uspeo da dosegne budenje ovim sredstvima i polumrtay od gladi i iserplje- nosti shvatio je uzaludnost pragenja puta koji jedino moze okonéati smréu. Tako je popio pirinéano mleko koje mu je ponudila zabrinute seoska devojks, postepeno popra- vio adravije i adludio da nastavi srednjim putem, izmedu samoodricanja i samoudovo- Jjavanja. Zatim se Eest godina posvetio isk- 3 Tradleionalna japansha ret je O-Shaho-sama. Tara je kako potovan,eako | Hiskon. Osama ou potasni iran | vie nego pokuta|pibliinog preveds {Skjem anti utthnuli mae fe plmens Sake. Prim. pre Ijutivo zazenu.*i napokon, osmog decembra ujuteo, u trenu kada je ugiedao planetu Ve~ neruZomnjaéu) kako sija na istoénom nebu, postigao je savreno budenje. Verujemo da je sve ovo istorijska finjenica ets koje je Buddha nehotitno izgovorio w tom cenutku razliéno su zabeledene buddhistigkim spisima. Po Kegon (Avatam Soka) suri, u trenutku budenja iz njega je somonikla objava: »Cudo nad Eudima! Po sebi, ava diva biéa su huddhe, obdarena rmudeoiéu { vrlinom, ali judi to ne opezaju jer im je svestizokrenuta zabludnim miBlje- zjem.< Prvo oglatenje Buddhe tint se za ujudim i zagudujucim. Da, zasta, kako je Eudesno to ito je avako liudsko bie, bilo pa- rmetno ik glupo, mutko ili Zensko, ruino il lepo, upravo takvo kakvo je, eelo i potpuno. To ée rei, priroda svakog biéa je bitno bez mane, savriena, istovetna onoj Amide, ili bilo Kojeg drugog buddhe. Prva objava Sak- jamunija Buddhe je takode najviti zakljutak. Duddhiema. Ipak Govek, nemiran i zabrinut provodi polumahnit Zivot, jee je njegov, um, buduéi évrsto oblozen zabludom, pometen Zao nam je potrebno da se vratimo naiem jevornom savrienstvu, da prozremo pogre’- nu sliku 0 sebi samima keo nepotpunim 1 agre’nim i da se probudimo w natoj bitno) Bistoti i erlovitost Najdelorwornie sredstvo_usayrbavanja ‘ovoga je zazen, Nije samo Buddha Sajkam i doseg20 parpuno budenje kroz zazen, veé i mnogi njegovi_udenici. Stavibe, w toku 2500 godina od Buddhine smrti, nebrojeni sledbenici w Indi, Kini i Japanu, dokopavii se ovog, jednog te istog kljuéa, razrelili su najosnovnije od svt pitanja: Kako je zna- enje Hivota amt. Cat danas, mnogo je onih koji su odbacivii brigu i steepnju, o8- lobodiltsebe kroz zazen U biti, nema razlike iemedu najsavetente jeg Buddhe inas, obiénih. Ovo ou biti mode fe povezati sa vodom. Jedna od uodljivih + Drugi evar nave da je of negovor odaska tx dome do njvileg probudenja proteLl Sst godinn. 5 Sutra ans’ aapie (Prim. pre 19‘vob vode jenjen prlagdjvost bilo da je naivena blu ii rogjata posud, ona Poprima ist blk Miposedajemoitovetna Prilagodjvost, ali buduci da fvimo spatant Tokevani usted neznanja sopstvene pro, ingubil smo eu sloboda. Da nastavimo me. tafora, mosemo reid je vest ude po. put miene vode, dubokakrstalag dist na Koj ve mene istine: odrdave potpune | Jeno, Svetobiénog tovela je drage strane, kao ama voda Kou stan usm jubure varjve mis nesposobna da odrest sija nad talasima, ali buduéi ‘desu vode we, nemirene, mi amo nesposcbni da vidimo nego tran. Zato provedimo onujecen 1 benmislen Fvot Kako tmaieme mesecom istine potpuno osvetit nate itmonti | Zivote?Prvoe neap. hn protisti vod, smirt urburkane te las obustaljanjem vetrova radi mish Drugim retima, moramo tistiti nat sy on onoga Sts ve w Kegon (dvatameaka) var naziv spojmovno milenje Sovekav. Veena Ijudt smetraveoma.wrednim apstrakino mislenje ale buddhisam jasno pokavao da rarlkujuée miljenje leit w koren obmane. Jedaom sam tuo nekog da have: Miso jo bolesejudskog umes, Sa buddhisciéke ate gledibta ovo je potpuno istinte. Dakako, apstraktno miljenje je Korine kada se rudto korst~ ic Ge rei, Kada sue Priroda ogeanienj spravnoshvagent= a Aokle god se judskabieaprepuitajuropstru Sopstvenom raruimusnjegoso] upre! tsp tavanju,dotle se taistn mogu smatat bo: teen, Sve st mini, bile one oplemenyujuée il uniZavajude, promenlve I nestle sve maj pot hoo va Kao a mise neko razdobla takai za misao nekog poje- dinca, U buddhism se prema mish ofabst 20 prema stoka fivota smn, Vaz je 1 ovom spoju raspornatiwlogu proagnih msl od one ubvrinih prestava, Nes mine Idee su ual bezalene, i ideoto fie verovaja shvatajageditadane po. Ininjemo tinjenitno anenye sakupleno od rodenja (2a iu pranjamoy sve su to senke Kojenkrivajusvetl istine, Doble god vetroi miSlenja uanemiravaju vod prirade sopat- tine. Zao je neodstupno da se ov vetrond sin Kad jedaom i tas eva zamugenos se bist tm neposredno sale: davamo da mesee iatine nikada nije prest jao da aja Trenutaktakvog uvida je keno, to jest ozarenje, spounajaprave sudtine pric rode sopstva. Za real od moralnih flo- Zofskih deja koje su promenlive,isinski vid je neprolazan, Std, po prvi pu, mote: mo da Zivimo a4 sntraanjita mirom f do. stojanstvom,oslobodenismuenort i tesko- bes saglaju sa abi okrudenjem, Ukratko sam vain govoriooovim pleanjic ima, ali madam se da sam uspeo da vam predotim snabaj sazena. Prifajmo sada 0 Praksi. Proi Lorak je odabirane tog pro. Storn 2a sedonje. Polodite mekanu rogozinu, ii dudek Birok i dug jedan metar, au vba ovog prostorn mali kruinijatuk (oko dete desetsantimetara u pretniku) 2a sedenje il "upotrebiteéeteeast jest svien na dvoje, i Sak savijen sh samotan prekrva, Popo rudljivojenenosituske pantalone ii rape buduéi da tutte nx poiois ukrtenih ogy istopal. Hz mnogih raloga nabolje je sede- ti u punom lotesovom polotaju. De bi se smestiliu punt lato, polottestopale desne noge na bedro leve, a stopal leve noge ne hutinu desne.Subtina ovog posebnog nating sedenj je da uspostavjanjem lire, tvrste osnove prekritenim nogema Koleniza koja dodiruju asura, poste mirmu i potpun favnteia Ka tele nepoketa, mis aisu uskomeiane felessim pokretine tum se lakde utidava, r Ako vam je tetko da seite w punom lotos polozajuzbog bola, sedite u polu-lotos take Sto éete staviti stopalo leve noge na bedre desne, «denn nogs isped levebutine. Oni. maa Koj su navikli na sedenje prekritenth nogus ak ‘ova polota mote bit edak. Ve- rovatno Gete natéi na tetkoca da zadebe aba kolenn na eogorini{ moracete da pris: Late jedno, il oba na dole sve dok tne on. tanu tako. U obs poloja, ru punom lotow i'w poluclotosy, gore stopalo, mote bith Promenjeno kada noge postanu umorne ‘Onima Kojima su ovi uobitejent pola 20 za rarem rita neu ostaje kao mogué- neat tradcionslan apansKi nan sedenje na tame i potkolencama, Ov] polo] mote fe olatial postavjnjem Jeska, tzmedu peta, a lspod sade, Predwortovog pol: je Je Bo ve fede mogu sa takogorn dria tspravn. Medutim, ako ve avi ov! polodaji potaiu suite bolnim, modete upotrebit atin stavite deans Saku kilo, 8 dl nom arent aa gore, evi tak, od toe na gore, preko desnog dlana. Lagano Sprite vehove paléeva obe uke tako de t= Jedno sa pratima oblikuju spljotenu raf het Desna strana tela Je delsne tana, teva povucena. U ska sa ovim okom 2 tena potskujemo delatnu strantpoloivs tevo stopalo leva Saku na desne wove kao ddatnt pomot u doseranjaoaileg sepe- nu simrenoat, Medutim, ako pogledat ike ve Buch, primetiete da Je polo] udova Shenut.Zaatenje ovogs Je da Jo Buda, va resco od nas onal, Gelato okljuten Zadatak onlobadaje Plt ste presi noe, svite se wapred tako da tsbncte nadnicu, + natin lagano vrai truplo do uspravnog polodaj. Clava Brorebalo da bude uspravnasako se eda sa strane, vale uBirebalo bi da bud wii a alien rarmenima, a vrh nose ulin 8 pupe Tom elo od strukn ma gore tebalo Bt de bul bez elie, oslobodeno pritska li na- petosti” OF dre otvoreninn a usta zatvo- feng, Veh eck yohalo i da ako date forme sube. Ako aatvorte tl pale {ipo | pospano staje Pogled bi trebalo da bre putten bes waredsedvanja na bilo pnbino, all peiteda ne nagnete gla na pred. Inkusvoje pokacaoda je um nat uj najeanjetamorennaget kad so a apuitenom polotaj, Kigment stub mora bu uspravan se vee- sme, Ovo uputstvo Je vaino, Kad elo po- © zx sve ov polo, whadu 5 naj 3 jprontanjen uw buddhistikin semljama jgosstne ‘aie, pogledat cree Ravnotebni centr telasvestieebalo bi da se alas oko pet santinetara isp pup. gureno, ne samo da se javlja pritisak a Uunutraénjim organima, Sto utiée na njihov slobodni rad, veé i pesljenovi, dodirujuéi ivee, mogu sizrokovati napetast ove ili one vrste. Bude da su telo i svest jedno, svako pogorianje telesnih tokova neizbezne uklju- Euje svest i smanjuje njenu jasmoéu i usred- sredenost, ito je suétinsko za plodnu kon- ccentraciju. Sa tisto psiboloske tatke gledit- ta, kruta uspravljenost je isto toliko nepo- ieljna koliko i poguren polozaj, jer prvo pro- istiée iz nesvesnog ponosa, a drugo iz prezi- ra, a posto su oba utemeljena u ezu, podjed- nako predstavljaja hranw probucenju ‘Nastojte da dréite glavu uspravno; ako se nnaginje napred, ii nazad, ili u strana i osta- ne tako zmatno vreme, ishod moze biti grt w vat. Kada ste zauzeli ispravan polodaj, udah- nite duboko, zadriite za trenutak dah, zatim indahnite lagano i tiho. Ponovite ovo dva ili tri puta, difuéi uvek kroz nos. Posle toga di- Bite prirodno, Kada se priviknete na ovaj po- stupak, jedan duboki udah i izdah na pager ku ée biti dovoljni, Posle toga, disite prirod- no, bez nastojanja da upravijate dahom, te telo prvo na desnu stranu ono- 0 je to moguéno, zatim na ley ‘oko sedam-osam puta, poéevii Sirokim nj hhanjem, a nastayivsi manjim, sve dok se trup prirodno ne smiri u sredidtu, Sada ste spremni da usredsredite svoj um, Postoji mnogo dobrily naciaa za usredstede- je koje su nam zavestali nati prethodniei u zenu, Najlak3i 2a potetnike je brojanje dola- zaéeg i odlazeéeg daha. Vrednost ove poseb- ne vetbe ledi u Sinjonied da je sve razmi8lja- nje iskljuzeno i razlikujuéi um smiren. Tako su talasi misliuti#ani, a postupno usredoto- Benje uma postignuto, Za pogetak, brojte i uudahe i izdahe. Kada udiSete usredsredite se nna sjedanc, kada izdidete na sdvax ~ i take dalje, sve do deset. Onda se vratite na sje- ddanc | jo3 jednom brojte sve do deset, zatim ponovite kao i ranije. Ako se zabrojite. vra- tite se na sjedans. Upravo je tako jednostav- Kao ito sam ranije naglasio, prolazne rmisli koje prirodno protitu kroz um nisu same po sebi smetnja, Nesreéom, ovo se obi= 21no ne shvata, Gak 4 med Japancima Koji bpraktkaju zen peti vite godina, ima mnogo th oj pogreno raza zen prakes kao bustavljanje svesst Posto aaista vista te ena ko) svrba postzanje ovoga” al nije tradilonaintsazen_ en buddhirma Morate shvatiti da Cte, bee obzira kako predano bojite vate dave jos week pata ono Ste u vatem obzorju potto su vam, ti tvorene ida ete Sut priine vukove tke sebe buduti da vam wi niva zapuiene ‘A paito,siéno tome, vai morak ne para, razligit nsnontobles Ge proetatikroe val tim, Medi, ont nee spreit ill want uBinke zarena, sve dok ne prionete ur nih proceniii th sdobrim, ii pokufae da th Spretite, odnosna iskljutteshvatvat th kao “Tose. Nijedan opta) ni Eli nadrada mete gledati kao smetnju zen, ntti trebalo da iedan ad nih. prac Ovo naglaavetm, Prati jednostarno znat da teu Einu videnja vai pogled zadriaya na predmetima;u oki sladanj, da vada pana prebiva na tvucima, a w tokw mialjenj, da fai um prianja ur idee, Ako dopustive da brdete rstrojeni na ov é usrederedenje na brojanje daova bet ome- tana. Da ponovimor dopustive da se nant iniéne mis jaja nesta, ne dangubite Sima tne pokusavajte da ih iskljuie, see uaredsredite vu svoju snagu na brojanje ted 1 indaha avrdavajut sedenje, ne ustatenagl,veé potnite s0njshanjem sa strane na strani, prvo-a mati otklonimay a atin 0 Hit, ttpiike fest puta Opaniete da su va po- rei aj sezbiobemut od onth a kojima ss sapotc een, tnt tho hae tela drugima,vedbajuéi ono ito se a= tiva kinkin,oblik zazenn u boda Kinkin se. izvodi_ postaljanjem,desne panic, a palcem njoj m8 gry levog Alana preko ne, dk ou obtlaktasaviena pod pravim uglom. Drdite skew pravo Ii tj telo wepravijenj, oo usmerene prema {atki udaljenoj oko dva metraispred stopa- Ia, Isovremeno, dok hodate sporo po pro- natin, va Sedo sen vid kes storu, nastavite sa brojanjem indsha i udaha. Potnite da hodate levom nogom, ito tako da stopalo utone u pod, prvo peta pa prsti. Ho- dae moma 5 pou, uravnteteno Loe lostojanstvom. Ne sme se hodati odsutnog duha, um mora biti usredsreden na brojanje. Preporutljivo je hodati najmanje pet minuta na ovaj natin, posle svakog razdoblja sede- nja_od dvadeset do trideset minute Shwatite ovo hodanje kao zazen u pokre- ole rinzaj i soto znatno se razlikuju po natinu izvodenja kinhina, U Skoli inzaj ho- ddanje je brzo i snaéno, dok je u soto sporo i lagano; u stvari, 2a vreme jednog daha na- predujete samo petnaestak santimetara. Mo} wditely Harada-rofi preporstia. je brains negde izmedu ove dve, pa je to natin koji praktikujemo ovde. Dalje, ékola rinzaj po- lapa levom rukom desnu, dok se u soto desna postavlja povrh, Harada-roti je oseéao da je rinzaj natin postavljanja leve ruke odozgo povoljniji, te 4a je uveo u svoje uée- nj. Mada ovakvo hodanje otklanja ukote- nost nogu, ovo olak¥anje bi trebalo shvatiti kao uzgredni udinak, ame kao glavnu svehu kkinhina. U skladu s tim, oni koji broje daho- ve trebato bi da nastave brojanje tokom kin- hhina, a oni koji rade na koanu trebato bi da ‘Ovim se zavriava prvo predavanje. Nasta- vite da brojite vaie udahe i izdahe kao Sto sam vas uputio, sve dok se ponove ne su- 2. Mere predostroznosti u zazenu U ovom predavanju za nijansu ée izmenitt vate vezbe disanja. Jutros sarn-vam sekao da brojite »jedane dok udidete, a sdvac dok iz didete, Ubuduce, 2elim da brojite »jedane samo pri izdahu, tako da jedan pun dah (i2- dah i udah) bude »jedane, Ne uznemiravajte se brojanjem udaha; brojte samo jedanc, sdvac, sri, i tako dalje, pri izdahu, Preporuéljivo je raditi zazen suvelice idu, zaves, ili neéom sliénom. Nemojte se- ddeti suvize daleko od zida, niti priljubljeni nosem uz njega; najpovoljnije rastojanje je ezdeset do sto santimnetara, Takode, nemo}- \22 te sedeti pred nemirnim prizorom, jr skreée fdnjus i tako da gledate uw prijatan predeo Koji bivvas naveo na iskutenje da napustite zazen kako bi mu se divili. Uvezis vim, 24- tite da vine pokuiavate zaista, iako st am of otvoreney da idite. Zhog svib vik Farloga je najmudeije sedeu ispredzida. Me- dutim, ako vam se desida reditezazen u rin- aj manastira, neGete imati drugog izbora nego da sedite okrenuti ka drugima, pokto je fo ustanovljen obita) u ovo) Fkol Verovatno ete otkriti da vas prirodni svuci na primer bubs, pica, ili tekuée vode, née wznemiravat, nit avnomeroo kucanje {ait vrbanje motora. Medutim, iznenadni yuci, kao buka aviona, potresni su Ravno- Zreeai zvuci moga biti Korisni, Jedan moj teenik je dosegao probudenie keris avuk pirinta koji pada dok je radio zazen. Najnep- Fjatniji zvuei su ljudski glasovi, bilo da se xj neposredno, bilo preko radia, si tele- vinije. Zato, kada podinjete zazen, nadite prostor koji je daleko od takvih zvukova Medutim, kada vate sedenje bude sazrelo, nee vas uznemiravati nikakava buka Pored oriavanja sobe urednom i tistom, trebalo bi da je ukraSavate eveéem ida p lite miritljave Seapige, buduéi da to prukaju- 6 oneéa] Bint {svetost,olaktava povesi- vvanje sa zazenom, a tako i smirenje } ujedi- njenje uma. Odenite jednostaynu, udobnu odeéu koja ée vam pruditi oseéa) tistobe i dostojanstva. Bolje je uveée ne nositi noému odeidu, ali ako je take vruée da se postavlja pitanje da li Gete raditl zazen u noénoj ko- uli ili ne, svakako obucite pidéamus ali bu- dite Bisti | uredni Soba ne bi trebato da bude ni suvide svet la ni suvide tamna, Modete staviti tamne za vese ako je suvite evetla, ili mozete koristiti male elektritne svetiljke ako je mraéno, Dej- stvo mraéne sobe isto je kao i zatvorenih ‘odsju: sve otupljuje. Najbolja je neka vrsta sutona, Zapamtite, buddhistiéki zazen nema svrhu da uéini am nedelatnim, veé smire- nim i sjedinjenim usted delovanja Soba puna sveieg vazduha, koja nije ni previte topla lei, ni prevife hladna zimi, sa- vyriena je. Mutenje tela nije svrha zazena, zato nije potrebno boriti se sa izuzetnom hladno¢om, si toplotom. Medutim, iskustvo je pokazalo da dovek bolje radi zazen kada pomalo oseéa hladnoéu; suvige topla soba izaziva pospanost, Produbljivanjem preda~ nnosti zazenu prirodno e otpasti i brigs 0 hhladnoéi, ili toploti. Ipak, mudro je brinuti se o edravlju Sada razgovarajmo o najboljem vrement za zaxen. Za odludne i dudne napretka bilo koje doba dana ili godine podjednako je do- bro, Medutim, 2a one koji su zaposlent, naj- bolje vreme je ujutro, i uvede, ili jo8 bolje, oba, Pokutajte da sedite svakog jutra, po- eljno je pre dorutka, i uveée pred sam od= lazak u postelju. Medutim, ako moiete da sedice samo jednom ~ a trebalo bi da sedite barem jednom dneyno ~ razmotrite pred- nnosti jutamjeg i veternjeg sedenja. Svako ima svoje prednosti i mane. Ako nalazite da sv ijutro i veée podjednako dobri i pitate me koje bih preporutio {jer moéete da sedite samo jednom dneyno), edgovorio bih jutro, in sledesih razloga. Rano ujutro ne dolaze posetioci, dok vas uvebe po svoj prilici mogu prekinuti. Takode, jutro je — svakako, u gra du~mirnije od veéeri, buduéi da ima manje ola na ulicama. Dalje, poste ste ujutro od~ morni i pomalo gladni, u dobrom ste stanju za zazen, dok ste uvede, kada ste umorni i te se najeli, verovatno otupljeni. Bu-utd Jo ttko radi zazem sn punim sto- rmakom, bole kda ste pofetnike ne sede reposredno posi obroka, Medutin pre jla taten te mde praktikovaldostauspedno, Kako vai predanost bude rasa ako Ge po- staal man vain dal sedite pe, post ta vremn ebro, Kolko dago bi rebalo adit zazen u tok Jednog sedeja? Nema opiteg ravi, jr se Javjjuodstupana zavinost od ude 2a napredovanjrn, li od eelosti praktikove- nj. Za potenike je kaée veme bole. Ako sedite predano pet minuta dnovno wr toku jednog ili dva meseca, delete da povecate tedenfe na ceset minata, i vie. ada Bur dete bil sanju da sede olttog uma, r= imo, trident minuta bee pola I oseéajo neulobmonth poteete da sete ose¢a smi renost blagadatiprouzrokovanih sarenom Uelegetedavedbate redovno, It avih rao. fx preporutsjem pozetnicima da sede kraée Sa'drugestrne ako bist od pocetka pris: Ijval sebe da tedite de, bol w nogama bi smogto da poste nepodn3lv pre nego to pontigeeteamrenost uma. Tako geese hreo timorit od sazenaonealu da eto guble- ne vremen il et stalnogledati nasa Na aja dete du do togn da vam se raren ne dopada | presets da sedite, Ovo se bsto dogada, Asad, iko sedite samo dese mi 2 Lotos (profi nnuta svakog dana, ili tako netto, modete nadoknaditi keatkoéu snaznim usredsredi- vanjem na brojanje svakog daha, tako pove- éavajuéi njegow utinak, Ne smete brojati od- sutnog duha, ili po naviei, kao po duznosti Uprkos svojoj sposobnosti da sedite jedan, sat ili vide, s o8eéajem inuzetne smirenosti, rmutlro je ograniiti sedenje na razdoblja od oko trideset ili Getrdeset minuta. Obiéno nije preporuéljivo raditi zazen due od ovo- gau toku jednog sedenja poito um ne moze dda izdrii tu snagu i oltrinu, zbog éega vred- nnost sedenja opada Ber obzira da li se to ‘pada ili ne, postupno smanjivanje usredsre- dujuée snage uma preovladuje. Iz ovih raz Toga bolj je rideset,éetrdeset-minutna raz- doblja sedenja pratiti zazenom u hodanju, Rukovodeéi se ovim obrascem, zazen se moe raditi eco dan, ili nedelju dana, sa do- brim uéineima, Medutim, Sto je duit zazen, tobi vige vremena trebalo posvetiti kinhinu U sevari, mogla bi se ovoj praksi korisno do- dati razdoblja rada rukama, kao ito je to 2i- nnjeno u manastirima zena od najstarjih vre- mena. Nije potrebno reéi da u toku ovakvog rada morate odriavati jasnu budnost ne do- puitajuéi da postanete rastreseni ili tupi. Nekoliko redi o hrani. Bolje je jesti najvige do osamdeset odsto vasih moguénosti. Ja panska izreka kaze da osam delova punog stomaka hrane Goveka; ostala dva hrane le- kara, U Zazen Jodinki |Merama predostroi- nnosti u zazenu), sakupljenim pre oko 650 godina, kate se da bi trebalo jesti do dve tre- Eine moguénosti. Dalje se kaze da bi 2a is- horanu trebalo odabrati povrée ‘naravno, hhrana mesom nije u tradieijé buddhizma 4 bila je tabu u vreme pisanja Jodinki), kao to je planinski krompir, susam, kisele Sve. ceri pasul}, peéurke kao i koren lotosa: 4 ta- kode se preporuéuju razlivite veste morskih algi, koje su veoma hranijive i ostavljaju al kalni talog u telu. Ja nisam veliki poz lac vitamina, minerala i kalorija, ali je éinjo- nica da danas najveéi broj iudi jede hranu koja stvara suvife mnogo kiseline u krvi, @ veliku zaslugu za ovo ima meso. Jedite vise povréa pomenutih vrsta zbog njihovog al- kkalnog udinka, U starim yremenima posto- jala je jang-jin ishrana. Jang je bio alkali- ?4 jum, a jin je bila kiselina; stare knjige su ‘upozoravale da hrana ne sme biti ni prev ng, ni previde jin, To je sustina onoga Sto sm vam) upravo rekao. Dolazimo do taéke u sedenju kada ée valo) svestiiskrsavati uvidi o vama samima. Na primer, odnosi koji su ranije bili nera- aumljivi iznenada ée biti rabéi8éeni, a liéna tedka sporna pitanja naglo razreiena. Ako ne beledite stvari koje elite da zapamtite, ovo vas mode uznemiravati | tako uticati na us- redsredenje. Iz ovih razloga mokete, keda se- dite sami, driati olovku i beleiniew pored sebe. 3.Varljiva prividenja i utisci Ovo je tree predavanje. Pre nego Sto po- nem, uputiéu vas na nov natin usredsrede- nja. Umesto da brojite izdahe, kao do sada, brojte »jedans pri prvom udahu, sdvac pri sledeéem udahu, i tako do deset. Ovo je teie od brojanja izdaha, jer se sva misaona i te- lesna delatnost vrli pri izdisanju daha. Na primer, upravo pre nego Sto ée skoditi, Zivo- {inje uzimaju dah. Ovo naéelo je veoma do- bro poznato u kendo borbi, ili u dudou, uw kojima se udi da se pailjivim posmatranjem protivnikovog disanja predupredi_njegov napad. Mada je ova vezba tetka, morate po- kutati da je praktikujete kao jo% jedno sred- stvo usredsredivanja uma. Pre nego 8to se ponovo budemo susreli, usredsredujte se na brojanje udaha, isto kao i ranije, ne glasno, veé samo u svesti, Medutim, nije preporu’- Ijivo ovo praktikovati dugo. Ako radice sami, nedelju dana ée biti doveljno, Makjo su pojave — prividenja, opsene, tapnje, otkrivenja, varljivi utisci ~ koje je ‘onaj koji praktikuje zazen sklon da dodivlja- vva na odredenom stepenu razvoja sedenja. Ma nati »davor a kjo ostvarni svets. Stoga makjo znati uznemiravajuée, ili »dayolske pojave koje se nekome prikazuju u toku za- zena. Ove pojave nisu po sebi lode. One po- staju ozbilna smetnja praksi samo ako Go- vek nije upoznat sa njihovor pravom priro- dom i ako biva njima zaveden. Re’ makjo je upotrebljena i u opitem i a posebnom smislu. Najfire govoredi, ceo Vot obignog oveka nije nista drug do mak- ak i takve boddhisatve kao 3to su Mor ‘anon, mada visoko razvijeni, jo uvel imaju u sebi tragove makjoa; u suprotnom bila bi najvite buddhe, potpuno oslabodeni od ovoga. Onaj ko prione uz ono $0 uvidi kroz satori, job uvek se zapetljava u svecu makjoa. Tako, vidite, 2ak i posle probudenja ppostoji makjo, ali mi neéemo razmatrati ovu stranu stvari u ovim predavat U iavesnom smislu je bro} makjoa koji se ‘mogu javiti neograniéen: odstupa u skladu sa ligno8éu i éudi onoga koji sedi. U Rjogon (Surangama) sutri Buddha upozorava na pedeset razlititih vrsta, ai naravno on uka- ‘uje samo na najuobitajenije. Ako udestvu- jete na sedinu koji traje pet do sedam dana ‘ako ste priljedni, treéeg dana Gete po svoj priliei doziveti makjoe razlititih stepena ja- Eine, Pored onih koji sadrie prividenja, po- stoje mnogi makjo) koji su povezani sa éu- lom dodira, mirisa, ili sluha, ili koji katked ianenada pokrenu telo sa strane na stranu, ili napred-nazad, ili ga saviju na jednu stra- nus, ili ubine da ga oseéate kao da tone, ili da se podize, Neretko, reti neobuzdano grunu, ili rede, Zoveku se Zini da oseéa poseban, pri- jatan miris, Ima ak slutajeva keda_ bez svesnog uvida Zovek zabeledi stvari za koje 2. Pollose ispostavi da su prorodki tane, Veoma su uobigajena vizuelna prividenja. Radite zazen sa otvorenim ofima, kad neogekivano, uzvi- nja na slamarici ispred vas potinju da se re6u gore-dole kao talasi. Ili bez upozore- nja, sve ispred vatih odiju postaje belo, ii erno. Cvorudrvetu vrata mote iznenada po- stati zver, ili zao duh, ili andeo. Jedan mo} uudenik je imao prividenja maski ~ maski zlog duha, ili lakrdijaa. Pitao sam ga da li je ikada imao bilo kakav posebni dodivljaj sa ‘maskama, a on mi je odgovorio da ih je video na svetkovini u Kjuiju° kada je bio dete. Jednom Zoveku kojeg sam poznavao izuzet- no je ometalo praksu prividenje Buddhe t njegovih uéenike koji su hodali oko njega i ppojali sutre i jedino Sto je mogao da uéini da bi odagnao opsenu, bilo je da skoti u ledeno hladnu vodu i da u njoj provede dva-tri mi- ‘Mnogi makjoi pogadaju sluh. Neko moie uti zvuk klavira, ili snaznu buku, kao Sto je ceksplozija (koja ne duje niko drugi) i da 2 Ista skodi. Jedan moj uéenik je uvek éuo avuk flaute od bambusa za vreme zazena, Mnogo godina ranije uéio je da svira na ovo) flauti, ali je odavno odustao; medutim zvuk mu se uyek vraéao kada bi sedeo. U Zazen Jodinki nalazimo sledeée 0 mak- jou: »Telo s¢ moze ose€ati kao da je toplo ili hhladne, si kao da je od stakla, ili kno da je terdo, ili telko, ili lagano, Ovo se detava jer dah nije dobro usaglaten (sa umom), pa ga ie potrebno pailjivo podesiti Zatim se nastavku kaze: »Moze se dotiveti ose6a} to- njenja, ili lebdenja, mote se naizmeniéno oseéati maglovita i oltra budnost. Uéenik mote razviti veltinu gledanja kroz vrste predmete, upravo kao da su prozimi, ili mote dodiveti svoje sopstveno telo kao da je od providne materije. Moke videti buddhe i bodhisattve. Mogu ga neodekivano pogoditi duboki uvidi, il delovi sutr, koji su bili po- sebno tedki za razumevanje, mogu iznenada postati bljeStavo jasni. Sva ova neobigna ps videnja i utisei predstavljaju samo pokaz: telje pogoréanja koje se javlja na osnovu lode uskladenosti uma sa dahom.< 9% Naijutnye ose apanskih glavash esters Druge religije i 3kole poladu veliku pai nju na iskustva koja sadrie videnja boga, il boianstva, ili slubanje nebeskih glasova, iz- vodenje Euda, primanje bodanskih poruka ili proditéenje kroz razliite rituale i upotrebu opijata. U Nitiren Skolt, na primer, posveée- ri glasno i uestalo priziva ime Lotos sutre pridodajuéi snaine pokrete telom, i oseéa da se tako ofistio od svoje prijavitine. Ove prakse izazivaju oseéaj blagostanja u razliti- tom stepenu, iako se sa tatke gledidta zena sva smatraju nenormalnim stanjima, like- nim istinskog religiskog znaéaja, zbog Sege su makjo. Sta je sudeina ovih uznemiravajaéih poja- va koje nazivamo makjo? One su privremena stanja avesti koja se javijaju tokom zazena kada se naa sposobnost da se usredsredimo avije do izvesne tatke, a naa praksa po- Binje da sazreva, Kada su talasi mish koji rastu i splainjavaju na povelini uma, dell- ‘migno smireni, preostali Sinioci prodlog is- kustva, sskladiStenie uw dubljim nivoima svesti, isplivavaju povremeno na povrsiny svesti pruajuéi ose¢aj obubvatnije, ili pro- irene stvarnosti, Prema ovome, makjo je ‘melavina stvarnog i nestvarnog, poput one ‘usnovima. Upravo kao sto neko dubokom ‘anu obiéno ne pamti snove, veé samo kada je u polusnu, polubudan, makjo se ne javlja fonima koji su duboko zadubljeni, ili u sa- madhiu. Nikada ne dolazite u iskudenje da pomislite da su ove pojave sevarne, ili da fama prividena raj bilo kako anatenje mati divno prividenje bude ne enact da fe imal bli tome de ivi poster jedan Sally me vide nego Mo cant da ste mi Honor saat date posta bog kad se probualie. Zato nema talogt de budete Miaevljentu pogedu akvog maja. Sino tome, nema ralogn za urburu poled ma Tatvihulasnih Cudovilie koje ae_pojave pred vara, lenadsvega, ne dopuiljte sbi Me budete zavedentprvdenjn bude i bogova koji vas blagoiljja, i arn prenose Botanske poruke, ii makjoor Kojtsadrdt orotate Tinta, To anati procerdatt svoju snag I dom gonjenj nedoslednag Medutimy ave vines, iveano, znak da ste na prekrtnieiwsedenju ida, ko se na pregnete do Krajne ganic, sigur modete Alodiveti Kendo. Po predanj se na de Eak 1 Sakjemunt Budd pre spstvenog probur fenje iusto nebrojent bro} makjee koje nurvec vanujefajudim demonimas, Ked god te vl mak jednontavno gn prenabregeite TTontavite da aveedno ted ct koja se ispostavlja da su is- 5. Jepanakt (ia pots) 4, Pet vrsta zena Sada Eu nabrojati pet rarlititih vrsta zena, Sve dok ne nautite da ih razlikujete, verovatno éete geesiti na odluénim mestima, kao Sto su pitanja da li je satori u zenu neop~ hhodan, ili nije, da li zen podrazumeva po- tpuno odsustvo pojmovnog miiljenja, i tome ino, Istina je sledeéa: medu mnogim ob- licima zena postoje oni koji su duboki, kao i oni plitki, oni koji vode probudenju i ont koji ne vode. Pria se da je u vreme Buddhe postojalo devedeset, ili devedeset pet dkola filozofije, ii religije, Svaka Skola imala je svoj poseban natin praktikovanja zena, i svaka je bila neznatno razlidita od drugib Sve velike religije sadrie neku meru zen: buduéi da je religii neophodna molitva, a 28 molitvu je neophodno usredsredenje uma. Yutenja Konfucija i Mencija, Lao-cea i Cuang-cea, sva sadrie svoj sopstveni oblik zena. Zaista, zen je prisutan a mnogim raz- ligitim delatnostima u divotu, kao Etoje sve- Fano sluzenje faja, No, kendo, dudo, aikido. U Japanu, potev3i od Meidi obnove pre ma- nje od sto godina pa do danas, razvio se ve- liki bro} udenja i ve3tina koja sadrie oblike zena u sebi. Lzmedu ostalib, Okadino ubenje mirnog sedenja i Emin put uzgajanja svesti i tela. Nedavno se Tempu Nakamura sa Ja- rom zalagao za indijski joginski oblik zena. Svi ovi razlidié nadini usredsredivanja, sko- ro neograniteni po broju, spadaju u Siroko zaglavlje zena, Radije nego da poku’am da th sve odredim, raspravljaéu o pet glavnih ‘oblika zena koje je razvestao Keiho-zendi, jedan od ranih majstora zena u Kini, 2a ju podelu oseéam da je jo8 uvek vredna i upo- trebljiva Spolja gledano, ovih pet vrsta zena ne- znaino se razlikuju. Mogu postojati male razlike u naginu kako se ukrStaju noge, sa- vijaju ruke, ii kako se podesava disanje, ali svi sadrie tri osnovna Zinioca: uspravan se- ddeéi polodai, ispravno upravljanje disanjem ‘iustedsredenje (ujedinjenje) uma. Medutim, potetnici bi trebalo da imaju na umu da se po suiting i sorsi ovi oblici znatno razlikuju. Ove razlike su 2a vas presudne, jer vam _mogu pomoéi da Sto jasnije odredite svoj eilj lekkada pojedinatno dolazite kod mene i izno- site svoje tednje, tako da vam mogu odrediti prikladnu praksu, Prvu vestu nazivamo bompu, ili sobitnic zen, 7a razliku od ostala etiri, od kojih se svaki mode smatrati posebnom vrstom zena, prilagodenom poselraim ciljevima raz liGitih lignosti, Bompu zen, bududi da je os- loboden svakog filozofskog il religijskog s ddriaja, namenjen je bilo kome i svakome. To je zen koji se praktikuje naprosto iz uvere- nja da se njime mode poboljfatitelesno i du- Aeyno zdrvlje. Posto gotovo sigueno ne moie imati love udinke, moze ga veZbati svako, za bilo koje religijesko uverenje da je oprede- jen, ili pak da uopite nije opredeljen. B pu zen je namenjen otklanjanju dusevno-te- lesnih bolesti i pobosljanju zdravlja uopite. Praktikovanjem bomps zena utite se da ustedsredite i usmerite um. Najveéi brojIiu- di se nikada ne doseti da pokuSa da upravlja svojom sve¥Gu, a na dalost, ova osnovna vez ba je ostavljena po strani u savremenom oh razovanju ne postavti deo onoga Sto se na- ziva sticanjem znanja. Bez toga, medutim, fono to udimo tetko zadréavamo, jer ubimo nepravilno, rasipajuéi mnogo snage uz put. Zaista, mi smo bitno obogaljeni sve dok ne naugimo kako da obuzdamo svoje misli i us- redsredujemo svoj um. Osim toga, praktiko- 6 Sedenje ne Lluis vanje ovog izvrsnog nagina veZbanja svesti dovetée vas do porasta sposobnosti da odo- lite iskugenjima kojima ste prethodno bi podlogni i da se odvojite od onoga Sto vas je dugo sputavalo. Ohogaéenje i poboljSanje lignosti neizbeéno se javlja od trenutka kada tri osnoyna inioca svesti = a to su razum, cseéanje i volja — poinu da se razvijaju skladno, Najtige sedenje praktikovano u konfucijanizmu tini se da je uglavnom na- latavalo ove utinke usredsredivanja uma. Medutim, ostaje 2injenica da bompu zen, ako daleko plodniji u odgajanju svesti od tanja bezbrojnih knjiga iz etike i filozofije, rne moze da razre8i osnovno pitanje odnosa Eoveka sa sveobuhvatnim, Zaito? Stoga 3t0 pronikne kroz osnovno uverenje obiénog toveka o sebi, kroz zabludu da je i od sveobubvatnog. Dragi od pet oblika zena zove se gedo, Gedo doslovno znati »spoljni pute, a pod tim se u buddhistitkom smisaonom okviru pod- razligita od buddhizma Ovde imamo 22 spojen sa religijom i filo- zofijom, ali jo3 uvek ne buddhistibki xen. Hindu-joga, najtige sedenje konfucijanizma, veibe nutrenja u hriséanstvu, sve to potpada pod ideju gedo zena. Druga osobina gedo zena je da se Gesto praktikuje sa ciljem raz~ vijanja raznolikih izuzetnih moéi i sposob- nosti, ili radi usavetavanja izvesnih umet- nosti do nivoa iznad dosega abignog toveka Dobar primer za ovo je Tempu Nakamura, Eovek Koga sam ranije pomenuo. Kazu da on mole nagnati Hude da nesto rade, a da on sam ne pomeri ni jedan misié, niti da izgo- voriijednu ree. Cilj puta Ema je da omoguéi takve podvige kao Sto je hodanje golim ta- anima po eiteicama mateva, ii da se zure- nesumnjivo drugaé razumevaju wien) rnjem u vrapee izazove njthova obamelost rudesni podviei postifu se odj jem doriki, posebne snage ili moéi, a m: Jjivim vezbanjem usredsredenja uma: 0 o¥ ime éu kasnije govoriti podrobnije, Ovde éu vas samo podsetiti da zen koji ima jedino za svrhu da razvija doriki nije, upravo zbog takvih eiljeva, buddhistitki zen, Job jedan cilj zbog kojeg se praktikuje sgedo zen je ponovno radanje u raalidicim ne- besima. Znamo da seu izvesnim Skolama 78 praktikuje zen sa eiljem ponovnog rodenja u Faju, Ovo nije svtha zen buddhizma. Mada se zen buddhist ne suprotstavljaideji razligtih nivoa neba i verovanju da je moguéno po- noyno radanje u nekom od njih, a po zasluzi vyrienja deset vrsta dobrih dela, on sam ne Judi za ponovnim radanjem w raja, Sve w svemu, tamo st uslovi tako zadovoljavajuéi { tako je udobno da ga to moze odmamiti od zarens, Pored toga, kada njegove zasluge u raju isteknu, moze se spustitiu pakao. Zato zen buddhist veruje da je bolje biei roden u Ijudskom svetu i praktikovati zazen sa ci- Ijem da konaéno postane buddha. ‘Do sada smo raspravljali o prva dva obli- ka zena, naime o bompu i gedo, Pre nego Sto ppredemo na ostala tri, uputiéu vas u jo8 je~ Gan natin usredsredivanja: dodivljavanje daha. Za sada prestanite da brojite dahove i ‘umesto toga se predano usredsredite na pra- Genje udaba i izdaha pokuiavajuéi da ih jas~ 1no dodivite. Nastavite sa ovom vezbom sve do nadeg ponovnog susreta. Treéi oblik zena je dodo, Sto doslovno znati »mala kolac. Ovo vyorilo, ili uéenje, namenjeno je prenotenju svesti iz jednog stanja (obmane) u drugo (probudenje). Mala kola su nazvana ovako, zato Sto su napravijena tako da u nj mo- ete smestiti samo sebe, Moida se mogu uporediti sa biciklom, Sa druge strane, veli- 1 Sedenje me stall ka kols /mahayana) sligna su autobusu: u nnjega se mogu smestiti i drugi. Odatle je Sedo zen namenjen onima koji tragaju za smirenjem samo svoje sopstvene svest Ovde imamo buddhistiéki zen, ali takay koji nije u skladu sa Buddhinim najvidim uenjem. Pre je to zen zgodan za one koji nisy sposobni da dosegnu najdublje znage- nje Buddhinog probudenja, a to je da je po= stojanje nedeljiva celina, da svako od nas ob uuhvata Kosmos 1 njegovo) ukupnosti. Budu- Eda je ovo istina, sledi da mi ne modemo tlosegnuti iver smienost uma tngenjem isijutivo ua sopstvenim spasenjem onta- judi revnodul prema pitanja Blagostenja frog Medatim, ima onih a neki od vas koja ovorim mogu biti medu njima ~ kof jed- ostayno ne mop sebe da were u posoja- ne ovakvog svete Ber obrira kolike uporno 5 poduavant tome da je svt rack 1 30- protnort us koji prijanaj, nesevaran pro- fevod njtovih:pogreénihgldifea, ont ne tmogua da ne verujuusuprotno, Takvim Hse dima svet mofe samo iegledatt sufinnkt za, pam grea borbe i patnje, ob ‘iog ansranjy to 8 se pobegan S Ecerta vista zona zove se aio, veka ola mahayrana ito je pravi buddhist zen, jer je njegovasredlina syrha kendo- ovo, to jest uv u sutinskuprirodu Eove- Kx orbilenje putas svakodneymom 2iv0- tu, Onima Koji su sposobnt da shvate va host Buddhinog skustva probudenj sa fe- Ijom da se prob kroesopstveno nestvarno shvatanjesveobutvatnost, da iskure poe puna, nerardeljena stvarnost, Buddha je meni or} ablik zen Buddhizam je, sak Tinsk,relgije probudenja. Buddha je poste najvieg buenja proveo neki pedeset oi na podaevejuei jude kako dai sami vide rifolu vpetee.Nefove pute vu prenolee pe au majetor na ude sve de dacabih anja i na inj cede da iz nje- dana, Zato se m reéi da zen, koji zanema- ruje, porite ili uraanjuje znaéaj probudenja, nije pravi daido buddhistiGki zen U toku praktikovanja daido zena, vai cilj nna potetk je da se probudite u svojoj pravoj prirodi, ali poveh probudenja uvidate da je 29zazen vite nego sredstvo budenja — on je o2- biljenje vate prave pride. U ovo} vest zena, koji 2a V9) cilj ima satori-budenje Jako je nadiniei gresku i shvatiti zazen samo kao sredstvo. Medutim, mudriutitelj 6e od pofetka naglatavati da je zazen, wu stvar,ox- biljenje urodene buddha prieode, « ne samo natin dosezanja probudenja. Ako zazen ne bi bio niéta vibe do sredstvo, onda bi iz ovo- ga sledilo da je posle satorja on ielifan. Me- tim, kao ito je Dogenb-zedi sam naglasio, uprave je obrnuto istinito; to dublje dodi- vite sator, to vibe uvidate potrebu za prak- Saidody zen, posledni od pet, najvide je vorilo, vehunac i kruna buddhistidkog zena. Ova) zen su praktikovale ave buddhe pro- Blosti ~ naime, Sakjamuni i Amida! ~i on je iraz savelenog fvota, Zvota u njegovom najéistijem obliku. To je zazen koji je Do- gen-zendi prvenstveno zastupso i on ne 38 drdi horbu 2a satori,niti za bilo koji dragi cilj. Zovemo ga Sikan-taza, a 0 njemu a podrobnije govoritéu sledecem predavanju U ovoj navitoj praks,sredstvo i svrha su stopljen. Daido zen i saidodo zen se, ust i, dopunjuju. Skola rinzaj postavlja daido izmad, a saidodo ispod, dok soto Zi obra to. U saifodo zenu, kada se ispravno prak- tikuje, sedite sa Evretim uverenjem da je za zen oabiljenje vate neokaljane, prave priro- de, a istovremeno sedite u potpuno} veri da ée doti dan kada éete, uzvikmuvii: 1Oh, to je tole, nepogreiivo wvideti ovu pravu prirodu Zato nije potrebno da se samosvesno bo- rite 2a probudenje. Danes, mnogi u 3koli soto smatrju da, buduéi da smo svi po pri- rodi buddhe, satori nije neeghodan, Takva vanredna greike svodi Sikan-tazu, koji je upravo najviti obliksedenja, na bompu zen, prvi od pet vrsta Ovim zaveiavam objainjenje pet vrsta 1 Amitheba (sans japan, Arid ro sbergraniéno set, ii Amita see ‘ot, Aithabs je majpoltovanij od wh geistoniekih [to Jest, Dhjant) buddha. Zista, u skoli Cistezemje Juptnsk, dodo) on zaklanja i Vairotana& itorjhog Sakjemans Buda, ‘ena. ali ukoliko vam ne ukazem na tei svrhe zazena, predstavljanje ovih pet oblika, a po- sebno poslednja dva, ostaée nepotpuno. 5. Tri cilja zazena ‘Tri su clja zazena: 1) razvijanje sposob- nosti koncentracije jorik’, 2) satori~probu- denje (Kensho-godo,i3)ostvarenje vrhuns kkog puta u naiem svakodnevnom Zivot ‘mujodo no taigen)- Ova tr cilja predstavlja ju nedeljiva celinu, ali éu, razmatranje red svakim od njih morati da se pozabavim od- rv el dork, jete mol snag koa oe pojavljuje kada se, pomoéu zazen koncen- tracije, duh ujedini i dovede do usredsrede- nosti na jedau taéku, To je neito vile od sposobnosti koncentracije’u uobigsjenom smislu redi. Dori je jedna dinamiéna mot koja nam, kada je jednom steknemo, omo- guava da tak i'w najienenadnijim i naj- neofekivanijim situacijama reagujemo mu njevito, ber ikakve pripreme, na natin kojt je porpuno u skladu okolnostima. Onaj Koji je razvio doriki nije vide rob svojih strastiniti je izlozen na milost i nemilost svojo) okolini, Zadravajuéi uvek vlast nad sobom i nad okolnostima svog divota,takav ovele u stanju je da se kreée s potpunom slobodom i sabrano8éu. Doriki takode omo- guava i razvijanje odredenih natprirodnih ‘moti, kao i postizanje stanja u kojem duh postaje kao bistra, nepomuéena vod. Prve dve od pet vrsta zena o kojima sam govorio oslanjaju se u potpunosti na dorik Medutim, jako se snaga dorikija mode besk- rajno poveéavati redovnim veibanjem, ona Ge opasti i na kraju potpuno i8éeznuti ako zanemarimo zazen, I mada je taéno da iz do- rikija proistidu mnoge izvanredne moi, ako fostanemo samo na njemu neéero moti dau korenu podsedemo nat na obmani zasnovan pogled na svet, Sama snaga koncentracije nije dovoljna 2a najvite vrste zena; uz nju ‘mora postojati i satori-probudenje. U jed- nom malo poznatom dokumentu, zaostay- 30 $tini patrijarha Sckito Kisena, osnivata jed- ne od ranih sekti zena, pide sledeée:»U navo) sekti od vehunskog znataje je spoznavanje bud/astve/nosti(bud/i/neprirode, engl Buddha-nacure}, a ne samo puko posveéiva- nje snazi koneentracie.s Drugi od ovih ciljeva_je -godo, sagledavanje vlastite suitastvenost i iter egearanj je slike prirode univerzuma i ssvih deset hiljada ftvaric u njemu, To je iznenadai uvid: 00d samog sam pofecka bio potpun i savrien. Kako divno, kako éudesnol: Ako je u pitanju tinski kenio, njegova sutina biée uvek ista 2a bilo koga koji ga dotivljava, bio on Buda Sakjamuni, Buda Amida, ii bilo ko od vas okupljeaih w ovom hramu. Ali tone zna- Hi da mi svi podjednako snazno dotivljava- mmo kenko, jer postoje velike razlike u jasno- &, dubini 1 potpunosts tag iskustva. Kao ilustraciju toga, zamislite jednu osobu koja je slepa od rodenja i kojoj se vid postepeno potinje da vraéa. U potetku ona vidi nejasno samo ono Sto joj je blizu. Zatim, kako joj se Vid poboljSava, u moguénosti je da prepo- ‘ma stvari udaljene jedan metar, pa zatim eset metare, pa zatim sto metara, sve dok ne bude u stanju da prepoznaje stvari ma ‘udaljenosti od hiljadu metars. Na svakom je ‘od tih stupnjeva pojavni svet koji ona opaia {sti alt su razlike w jasnoct i taénostisagle- davanja tog sveta isto toliko velike kao i one famedu snega i ugha, Isto vaii i za razlike w jamnoéi i dubini nalih dodivljaja kentoa Posledaji od ova tr cilja je mujodo no tai- ‘gen, ostvarenje vrhunskog puta celim nabim bigem iu avim nalim avakodnevnim aktiv- nostima. Na ovo) tatki prestajemo da pravi ‘mo razliku izmedu cilia sredstava. Saidodo, ‘© kojem sam govorio kao o petom inajvitem fod pet vrsta zens, odgovara ovom stupnju Kada, odbaciv8isvo) ego, sévrstom releno’- éu sedite u skladu s uputstvima nekog struénog uéielja ~ dak vam je duh potpuno svestan, a ipak osloboden misi\ poput besp- zekorno belog i Gistog lista papira neokalje nog nijednom mrljom iskazuje se vata, pO vojoj prirodi fista budastvenost, bez obaira da I ste mali sator ili niste. AK ono Sto se ovde mora naglasit jeste da jedino kroz is ensho- tinsko probudenje motete direktno spoznati istimu svoje budastvenost‘uvideti da se sa- idodo, najproéi8éenja vrata Rena ni po eemu ne razlikuje od onoga Sto su upradnjavale sve Bude, Praksa budistibkog zena trebalo bi da ob- uvati sva tri cilj, jer su oni medusobno po- vezani. Postoji, na primer, suitinska pove~ zanost izmedu dorikija 1 kenioa. Kerio je omudrost prirodno yezana za dorikit, koji predstavlja moé proisteklu iz koncentracie. Doriki je povezan sa kenfoom na jol jedan nfin. Mnogi Ijudi nikada ne bi bili u stanju da dostignu kenfo ukoliko prethodno nisu u fevesnoj meri rotnom ispostavilo da su prevife nemimi, nervoanl i da im je previte nelagodno da bi uspeli da israju u svom zazemu. Osira toga, jedino iskustvo kento-a, ukoliko nije podria no dorikijem, neée imati znatajnijeg uticaja na vat divot i pretvoriée se samo u bledu us- omens. ler lako ste kroz iskustvo kenios fvojim okom spoznal: euitinsko jedinstvo kosmosa, ber dorikija nedete biti w stanju da nia osnovu toga Sto vam je otkrila vada unut- rainja spoznsja delate svim svojim biéem. Sliéno tome, postoji medupovezanost iz- medu kenoa treéeg od ovih ciljeva, mujodo zo taigen. Kento ispoljen u svim vaiim ak- tivnostima jeste mujodo no taigen. Sa kraj- nje savrienis probudenjem (anuttara sa ‘myak-tambodhi', mi uvidamo da je nale polmanje sveta kao podvojenog i protivre’- ‘og pogreino, i sa tim uvidom otkriva nam se avet jednost, Istinske harmonije i mira Sekta rinzajobiéno postavja. satori- -probudenje kao konaéni cilj sedenja i pre- nebegava doriki mujado no taigen. Na ta) nadin se umanjuje potreba 2a produbava njem vezbanja 1 nakon probudenja, a pro- ucavanje koana, posto nije podréano zaze~ ‘nom ijedva da je povezano sa svakodnevnim tom, postaje u suit jedna intelekeual- na igra, umesto da bude sredstvo kojim se profiruje i ojaéava probudenje S druge strane, mada se u zvaniénim kru- govima sekte soto danas zagovars veliki znaiaj prakse mujodo no taigenu stvarnosti tone ide mnogo dale od nagomilavanja do- rikij, Koji, kao 3to sam ranije napomenuo, 31sicur ae povude {na kraj potpune ieane ukolkovevaten ne upraisjeva ror. so: Shyatane Koje danas vida sch sto da jo Lento nepotreban | da nije potrebno ‘alta drago cold obavijumo sole sve Kodnevne aktivnosts duhom Bute, vod) ‘abr ber kena may ete be Uno gal ta aapravo predstavj te) Bas din duh. " " a (Ova zalagenja u krajnosti u obe sekte!u poslednje su vreme, na Salost uaa kv: Titec podutavanje u zen, vm te savilava casmatranje 0 t lla arena, 6. Individualna poduka Nastavite da radite onu ve#bu koju sam vam dao proili put, naime usredsredite se na udisanja iizdisanje i pokuSajte da jasno ose tite svaki dah, ‘Ovo predavanje baviée se individualnom podukom (dokusan}, koje predstavlja vreme koje je namenjeno da se pred robija, u Eetii oke, iznesu svi problemi u veri sa ved njem, Ova teadicija individvalnog poduta- ‘anja zapotela je sa sami uvaZenim Sakja rmunijem { odrdala se, neprekinuta, sve do danas. Za to znamo jer je jedan od velkih majstora tendaica, Cita-dalbi (Chishadais- hij u svoju sistematizacijusvih sutrtw ok viru osm pouka i pet razdobij, uvrstio ta no dene, koye odgovare doktisanu ‘Ako nema tog individualnog vodenja, ne rmoiemo rei da je nate vedbanye razena au tentiino, NaZalost,od periods Mei nao ‘mo, tokom skoro stotinu godina, dokusan je 1 Uveai a poetskim opisom resi ied rn 2a ston ogee bi bits sami ledeiedlomah fo Jednog.neobjvlenogrukopisa”Njogene Sensaijs ‘Nyopen Senzaki Meda studentins rem govor se da Jetenje since’ kxo pornojesent tray od kojeg dr himo,dok je wdenje soton poput proleénog povetares ej mle rer pomazuei nda se atvorts Pott ot Jedns trea Uenje tiara Je poput neustratvog > nerala koji ber oklevanje pokreee regiment dk Je Ukenje ston poput sliaka kot se brio star 6 ‘vom pirinéanom polja Drinuéi ea svakom suk po- mown u sets sot gotovo auto, opal dino UW trade itzaje, Ako uporcimo saten st Pulovanjem koje neki vapotnu bree eaten tapore, drug potnu spo a lesa ubraju Kora, elim fe jedna fra tog putovan ej od neke druge, {vi nove ral toe ‘ar prljagn to Gerd, predubedenje) mo- emo pote da uvidamo sala e ber indi vidualnog vedenja dokusina ne made, Mote poste pltanje zat fe neop- bod drat dobusan'u tajnont Post eta be ru ni oSemu nemoralnom, z8to on ne Bt mogne bit otvoren jan? Pre Seen kako inom obién ud segom, sklon! smo daw prsutvu drugih tebe predsasljamo boljins neg ito esmo. Minimo ustanjuda kako bi se to reklo,razgoitim svoj due ontansme porpun gli line tome, ustefe- to sed treknemo ce tina sbog staba due nam se sme ko nas rol igre, upotrbljavajucl oltre ret ml emo see brinutt x utisak Koj. to ostaje na druge nego ato de g ssluiamo ovvorenog du Post ol jedan renlog 2 privenont dak sana. Poito ate prvt put dodivell kendo, v1 idete od jednog koana do drugog kako se vale resumevane produbljue, ako bi drug Bi prsutnt kada na dokuenn,pokeujete vale razumevanje koant, mogt br, slutjudi txigovore raljr poms» taka, toe od- gover! de prtom nisu potpano shell inate} tog kot. Oigled je da bi to He- lo njhavom velbanja er bi umesto da nt dada do svogsopetvenog vid | enes rol, ont sapamtl dae bao blo pel Fratli odgovor, mada on (ou steal nes sua ise natn ahve vetbanje Koana, na nihovu sopstvenitetu, velo puko inte Tektuliirnje. Iz th razlogs ne bi ttebato da odgovorte na pltane koje se cde koana lj ona} topta fo nije protaa, Neadgovor- no pritanje mode dovst {do drug Seth poledin, Mogu sy nn primer, prot gla tine da fe neko tokom dokusanasuraveis= tugeny Ho beerzlotno. kvatreputaci tena. Prema tome, ne priate o ava} kor ima ni sa kim, Eats voli naj Priatlime ill Uanovine porodice Upravs co krdenje talon! hoe je nekada ckrutvala sistem oan Jete one Hoe 32 sekti rinzaj dovelo do postepencg opadanja kvaliteta podudavanja. Ono Sto éu sada reéi ne vaii 2a laike, koji obitno ozbiljno shva taju vezbanje. Ali u manastirima, gde ima kealudera kojima smeta celokupni trening, i koji su tamo zapravo i dospeli samo zato da bi odslutili obavezni rok koji je potreban da bi nasledili mesto stalnog svestenika w ne- om manastira, ovaj problem postaje ozbi- Jjan. U manastirima gde je disciplina slabs starij kaluder esto ée reéi mladem kalude- ru: »Na kom koanu radi3?c Kad dobije odgo- ‘Yor, onaj starji Ge re¢i: Da li ga rezumed?. Nev. oU redu, ja 6u ti reéi odgovors, kazaée starijt Kaluder, o@ Gi ée8 mi zauzvrat kupiti kolate« Roki mode da primeti da li je odgo- vor autentiéan line, ali ako on iz nekog raz~ logs postane previ8e popustljiv, moze se de- siti da prihvati odgovor do kage kaluder nije ofao sam. Ovakva prakea ne mora biti po- sebno 3tetna ukoliko takav kaluder u me nastiru provede samo dve ili tri godine pre nego to postane stalni sveitentk u nekom manastiru, po3to duznost koje €e tamo imati ne zahtevaju od njega da procenjuje kenSo drugih. Ali mode se desits da nema slobod- nog mesta u tremutku kada on zavrbi taj mi- nimalni period vedbanja ida om w manastira ostane mode osam ili deset godina, prola- 226i kroz kompletni sistem koona s adgovo- rima koji nisu njegovi sopstveni. Najzad kao to je obitaju sektirinzaj, kada neko za vei sve koane, on dobija titulu uéitelja. Na {a} natin, neko ko ne poseduje istinsko raz umevanje postaje >kvalifikovan« da vodi druge. Ta obmanjivaska praksa podriva ube- nije zena. Utenjaci sekte sore pri akadem- skom proubavanju zena s pravom napadaju sistem koana upravo na osnovu ovoga. Sledeéa tadka tide se vrste pita ‘mogu postavljatitokom dokusana. Sva pita- nja trebalo bi da su u vezi sa problemima koji proistiéu neposredno iz veibanja. To pritodno iskljuvuje ligne probleme. Moze vam se utiniti da privatnost dokusana pruia fcvanrednu priliku 2a razmatranye iin il teorijskib pitanja, ali morate imati na umu dda postoje i drugi koji fekaju i da im, izno- vezbanja svom stomaku, ako on, na primer, kr ili o zubima koji vas bole tako da ne moete da jedete, iio vitijama koje mozda dodivijava te. Ne bi tebalo, medutim, da postavljte pitanja o budistitkoj doktrint ilt kompara- tivno}filozofij iio razlici izmedu ove | one sutre, Modete pitati bilo Sta sve dok to pro- istite neposredno iz vaieg vebanja ‘Po uobiéajenoj proceduri, novi uenik tre- ba da ponudi novéani dar roti pre nego to pristupt dokusanu Cemu, mote. se neko lpitat, sve ove formalnost? Dokusan nije, cunaglaiavanju toga ne mosemo nikada pre- {erat neka povrina stvar. Dok je svima slo- borino da vekbaju zazen i da sluSaju rolijeve Komentare tokom selina, suitinska odlika dlokusana je uspostavitaje jedne karmithe veze iemedu uitelja i udenika, dij je 2nata) ubudizmu dubok. Dokusan, prema tome, ne treba uzimati olako.Stavite, pte je ono Sto se odigrava iemedu rolija | uéenika tokom dokusana povezano sa problemima duboke {krajnje prirode, medu njima mora postojats otpuna iskrenost. Vrlo Sesto na javnim skupovima oklevamo da izgovorimo stvari koje bi mogle povredit? druge, ali to ne vaii 272 dokusan, uw kojem uvek mors vladati ap- soluena isting. le th razloga ine treba po- Ueenjivats vaznost pravlapristojnost Koja uéyrSéuju ova) odnos. Za dokusan bi bilo ispravno obuéi cere- rmonijalnu odeéu, ali kako se na tome danas ne insistira, modete obuei bil Sta pristojuo. Kada ve objavi da dokusan potinjey zouzmi- te mesto ina 2vona iavan sale 20 zazen, Kada na vas dde red i kada &ujete moje malo 2v0- no, udarite 1 2vono koje je ispred vas dva puta‘ udite u sobu. Nijepotrebmno da w soba "utstavate, jer i to dovelo do pometnje ine biste bili u onom stanju duba koje bi vam omoguéilo da izvuéete najvite koriatt od do keusana, Takode nije w rede ni da udete ok- levajuei, jr ima i drugih koji Eekaju. Po ia- vornom abiéaju ne pragu se teebalo tri puta poklonit, er puta pred robijem i, najzad, jos {i puta na vratima pri odlasku, ali sada je to skrageno na ukupno ti klanjanja, po jedno na svakomn od spomenutih mesta Kada se klanjate, trebalo bi da dodienete tatamni (prostirku) Zelom, 8 rukama ispriie- 33