PRAKSA MEDITACIJE UVIDA (VIPASANA) Pripremna fara Ukoliko ste zaista odluéili da vetbate vudisticku ontemplaciju i razvijete Uvid, morate odbaciti sve svetovne isl tokom velbanja. Ci je ovde proéigcense pponasanje, baziénog preliminarnog koraka za. pravilan razvo) kontemplncije. Neophodno je pridr2avati se pravila Propisanih 2a laike (ili, pak, 2a kaludere). Naknadno pre ilo je da se ne gover prkosne, sa prezirom ili pod smehom 0 bilo Kom od Uavigeaih Koji su postigh stanje prosvejenosti, Ako ste to vec uéiili ispovedite se njemu Liéno il pak uz pomoé sve instruktora meditacje. Stari rmajstori budisticke tredlelje prediatu da se porvetite Budi ako ee tokom velbanja pojave zsetraiujuce visi Cll celokupnos vezbanja je oslobadanje od pohlepe, rrinje 1 iluzije- Ova} intesivan kurs vas mote dovest do takvog stan}a. Za posetnike je vaino da pre poéetka ‘veibanja raxmijaja o tay. +Cetirtzaittes, Predmet ovih azmiiljanja su Buda, sveopita ubav, odvratniaspekti tela i amrt. Prvo razmidljanje se sastoji w posvedivanja Buab | prihvatanju njegovih Devet kvaliteta na ovaj ne fin »Zaista, Buda je savrdeno prosvetijeno bice u pona- Sanju, pomavanju sveta i nepokolebljivi voda Yudi t 140 bogova.s Drugo razmisljanje se sastojl w dubokom ose- anju ljubavi prema svim asetnim bicima kao primaocima vale ljubavi, Trece razmihjanje se sastoji u shvatanja edvratne prirode Ljudskog tela, ei Je cill da vam po: ‘magne u smanjenju nezdrave privedenot tel, koje tliko Idi ima. Pozabavite se njegovim netistoéama kao sto su: no}, krv, slajm, pliuvagka, mokraéa, serum, creva, Jetra, bubrezi, 2noj. Zadubite se nad ovim netistatama kako bi apsurdina zaljubljenost prema telu nestala Cetvrta zattita 2a vat pathologki mir Je neprekidino razmiiljanje 0 stalno) prisutno} smrti. Budisticko uéenje naglatava da je Avot nelzvestan, all je set sigurna. Zi- vot ima smrt kao evoj cil), Postoji rodenje, bolest, pat- nila, starost i, Konaéno, smrt, Ovo au karalterstike pro ‘esa postojanja Da bi poceli sa vesbanjem, anuzmite sedetl stav sa prekrStenlmn nogama. Verovatno éete se osetti udobnije ‘ako vam noe nis prekritane, vet polodene na zemlju, bez da su polotene Jedna na deugu, Ako nadete da vam sedenje na podu smets, onda sedite na udobniji nacin ‘A sada Krenite sa svakom veibom Kontemplacije kao 30 sled. IRaziéna vesbe br. Pokuéajte da usredsredite svol um (ali nei svoje of) nna stomak. Treba da pratite pokrete dizanja { spustanja ‘ovog orga, Ako vam Je to w pofetku tefko, onda po stavite obe ruke na stomak kako bi osetll pokrete dizs tja 4 spustan)a, Poste kratkog vremena ovi pokreti fe ‘vam biti jasni. Nakon svega ovoga, treba da budete rmentalno svesni svakod disaja i indisaje preko abdome- za. Vada svesnost treba da bude prisutna sve dok to trae [Nipodto ne smete da zamidljate ablikstomaka: samo trebaa outtte teleeni dodir uzrokovan pokretima abdomen Zato, jos jeinom, nemojte zamisljati oblik stomaka. Za potelnika Je ove vrlo efikasan metod razvijanja koncen- trace, painje i uvida u kontemplaciju. Bududl da ste pogetnik ija Je moé kencentracije Jo8 wvek sinha, bice ‘vam jako tetko da drfite uin na svakom pokretu # ob om na ovo verovatno éete pomisliti: Ja zaista ne 2 ako da usredsredim um na svaki od ovih pokreta "Tad se Jednostavno pristetite da Je ovo proces ver- bbanja. Pokreti dizanja{ spustanja su uvek prsutat | 2ato nema potrebe da ih tratite. U stvari, poéetniku ie lako a usredsredi svo} um na ova dva jednostayna pokreta NNastavite ovu velbu sa punom painjom na ove pokrete Nikad nemojte vetbajuéi ponavijati reti dizanje, sput- tanje, | nemojte mislii o dizan}u i spuitanju kao 0 re- ima. Samo budite svesni aktuelnog process dizanja t spustanja abdomen. Izbegavajte duboko iit br2o disanje dda bi pokrete uéinili zanimijivijim, jer to uzrokuje 2a- ‘mor. Samo budite potpuno sveani pokreta stomaka i nor- raino ditite Basigna vesba br. 2 Dok ste zaokupljeni vetbom pragenja abdominalnih pokreta, druge misli 6 vam svakako preplaviti um, kao Trazne namere, ideje, imaginacije i de. One te ne ame) iti zanemarit,nittpotiskivati, veé ih morate biti svesni ‘prostim ustanoy1Javanjem i. registrovanjem bez Kritekog ‘Ako vam je, na primer, pala na um neka zamisao, ne trebate je nltl potiskivat, niti joj se prepustitl, vee Je Jednostavno ustanovite prostim aktom registrovanja 15, da posteit zamisljanje. Ako nameravate da nesto ura- 42 dite, ustanovite to kao nameravanje, Kad vam um skrene 4 objekta kontemplacije, ustanovite to kao skretanje, ‘Ako vam se pojavi mentalna viija susretanja sa nekom ‘osobom, postoji susretanje. Ako pak zamilljate dase svadate sa dotiénom esobom, budite | toga svesnh, Ako vidite svettosnu bo}u, posto}t widenje, Ako delite da pliu- dele, postoji lj su pljurenjem, Sentalna svesnst mora iojati_prema svako mislt sve dok ne ode. Nakon fo Je neslala, nastavile = Baznom velbom br. 1, th #8 Ustanovljavanjem dizanja 4 spubtanja abdomen. Baziéna vetba br. 3, 'S obzitom da vetba kontemplactje traje dugo, vero= vatno Gete osetiti bolove 1 neugode zbog toga. Kad se to Aogodi, Jednastavno budite svesni dela tela gde se dotiéni bol pojavio, 1 nastavite kontemplaciju. Uradite ovo pri revinom brzinom, niti suvige sporo, nith suvige brz0. Ovi reugorni bolovi ce postepeno Restati. Medutim, ako ova ‘evan pastanu nepodnodljiva, promenite polotaj. No, ne aboravite da prvo budele mentalng svesni namere pre nego sto krticte da promenite polota). Svaki pokret fora biti vraden sa svesnatéu. Ukoliko nameravate dr ‘podnete roku Tang, badite svesni toa, Tokom ata Gizanja ruke ili noe, postoli tzanje. Ispruzajuet ruku 1k nogu, ustanovite to kao isprufanje, Kada savijate ud, Postoji savtjanje. Kada spustate dole, postot sputtanje Obavite sve ove pokrete se svesnosee | polako, Cim se nadete u novo} posill, nastavite 2a painjom na abdom nine pokrete. Ukoliko vam je neugodno + uw novo} po- ‘ell, ponovite see ispodetia ‘Ukoliko vat zsvrbi neki deo tela, upravite umm ka njemu | budite ga mentalno svesni, Uradite ovo nt pre bao mi presporo. Kada oseéaj svrbeda prestane, nastavite uasa pracenjem pokreta abdomen. Ukoliko oseéa} svrbeba Dostane nepodnoiliv, i nameravate da potelete taj deo tela, budite svesni te namere. Kada podifete polako ruke, postojt podizanje. Dok dotigete mesto svrbeta, dota je. Celite sa punom svesnokey. Kada oseca} svrbeta nestane i vi potelite da prestanete sa éeéanjem, posto) fulja za prestajanjem. Dok se rule vraca na svoje staro imesto, ustanovite to Kao vraganje, Zatim se opet porvetite ontemplalj dizanja i spustanja abdomena, Kad god se pojavi neka neugoda, ustanovite to kao neugodu. Bol se moie eventualng sinanjiti ili poveéat Nemolte se uspaniditi ako se poveéa, Postojano nastavite ontemplacju, Ukoliko tako nastavite, videdete da ée bol brzo nesta. All, ako posle izvesnog vremena bol postane intl { nepocnosijiv, morate ga lgnorisali i nastaviti sa ontemplacijom, ‘Ukoliko nameravate da zanjigete telo, ustanovite 12 ao nameravanje, ‘Tokom kta njihanje, ustanovite to kao niihanje, Ako ste fedni tokom kontemplacie, ustano- vite to kao fed Dok nameravate ds ustancte, nomeravate 2Zatim budite svesnl svakog pokreta tokom ustajanja. Dok _ Bledate pravo nikon ustajanja, gledanje. Kad poénete da oraéate, ustanovite to kao postoji koragenje. Vaino je da bodete svesni svakog! momenta koraéanja od poeta do kraja. Pokufajte da budete mentalno evesni svakog orak u dva dela kao Ho sled: dizanje, spultanje. Kada ste savladall ovals vrst hodanja, pokutaste da budete mentalno svesni svakog koraka u tri dela: dizanje, gura- nile, spuitanje. Il: gore, napred, dole Dak gledate slavinu 2a vod, posto} gledanje. Kad prestanete da koraéstc, prestajanje. Dok isprufate rub, inprudenje. Dok rake dotiée s0lju, posteih doticanye Dok uka prinosi folju usnama, prinoferje. Ako asetite hladocu doula, ustanovite to kao hladnac, Dok ispilate, ma lspifenfe, Dok vraéate Solju, vraganje. Dok povladite ru- ku, povlagenje, Dok sputtate ruku, spultande. Ako name- ravate da se eratite, nameravanye ‘Ukoliko ste ostall da stojite neko vreme, nastavite 2 kontemplacljom na abdominalne pokrete. Ukoliko ni mneravate da sednete, nameravanie. Dok se spustate prema, stoliet 1 pod, spultenje. Sedajte polako, | budite svesni svih pokreta. Morate ustanoviti svaki pokret dovodenja Fuku i nogu w poriciju. Zatim ponovite celu vetbu ‘Morate poset! sa kontemplacijom u trenutku kad se probudite. Ukoliko ste potetnik neée biti moguée da pot hele sa kontemplacijom bai u trenutku budenja. Alibi frebalo da pognete sa tim éim se setite da treba da veb- tute. Npr., ukolka prilikom budenja, razmifljate o neée- ‘mu, treba ds budete svesni toga. Zatim dolazi kontempla ja na dizanje iz kreveta, Svaki pokret ruku I nogu mora titi udinjen sa mentalnom evesnoScu. Ako felite da operete lice, #tja. Dok perete lice, pranje. Svesnost mora biti prisutne 1 prilikom obedovanja. Morate ustanoviti svaku fazu pripremanja jela. Zatim, morate uotiti i ustanoviti razliite faze obedovanja: podizanja ruke kako bi se ‘cela pripremljens hana, prinofenju usnama, stavljanja hrane usta, 2vakanja th Rezvijejte nave) nagin kontomplaciju_prilikom obedovanja. Na potetku wedbanja bide dosta gretaks. Ne- ma veee. Ne pocustajte w svom naporu. Kada dostignete fprednifi stadhjum y vesbanju, modi éete wstanovith vide detalja nego Ho je ovde opisano. Napredak wu kontemplacifi Nakon danonoénog praktikovanja.stedi éete mot ustanovijevanja telesnih i mentalnih process. Primeticete a portoji pauza iemedy dizanja | spuStanja abdomena 145Renz pope sv @ poet, hao eu sedetom poodaiv morate bit event So tela Roe Je & scdeem poltaju, Dok vedbate kontemplacjus ne sete Sit poverani sa obcitima sluha {vena Narsvno, ak es objet pojaijival, al vi treba ath untanovtjvate ‘vail puta, svt pote, Ukoiko vam ne pia nekaosoba, mentain Je budite svesnl, th wtanovijueat Uw slik sve dok nestane. Ukaiko ste, pak ul vk neko fsa, ustanote to t natavite 8 kontempleijom Dasiena vette br. 4 Moida cet se olen nakon Ho ste poi da st inl eaekvatnn naptedle Al ema vee: fot no to ustanovite: Nokon toga ete posunnat worst TTapravmast ove meta meitacije Merino to ytano te eo sumnja DI delite dobre reeltate? Ako Je ike, nda to estanovite Dn I ste raptarani soi es Spchom? Ak Je ho, ca to mental astanovite Uo tn ldane U sptlarie abdomen De ehratko ponavimo, vat kontemplaiia mora po- fet od momenta kaa stance, do momenta Rada eget Ne sme i epittan). Na edredenom slope nape rece bit poopanostl Naprotiy ml ete daonotno, de Kentemplite ezine Naglateno Je dn morate Faditfiglitat svaku mental ru pojavu, dobru ill lo8u svalt telesni pokret, vel il ‘manji, svaki Gulsi nadrataj (telesni 4 mentalni ose), bilo do je prijatan ili neprijatan. Dok Setate, vali Korak M6 ‘mora biti ustanovljen. Ugenik Koji ovako tude vetba danonoéno biée u moguénosti da razvije sno2nu koncen- ‘raciju § pofetnistadijum Setvorestepenog Uviea (Znanja 9 dolatenju i ilasenja) | da napreduje prema visim tepenime meditacie Uvida (Vipasana-Bhavans), Napredni stadtjum Kada se, kao ito Je gore spomenuto, nakon marljivog ‘veibanja Koncentracija poveéa, meditator ée opaziti po- javu nekog objekta i znanje 0 njemu: npr. ustanovice ‘izanje abdomena i svesnost 9 njemu, spustanje abdomen i svesnost 0 tome, sedenje i svesnost 0 toms itd. Kror koncentraciju 1 psinju on sna kako da raspoznaje svaki telesni i mentalnt proces: »Dizanje Je jedan proces, znanje © njemu je drugi. Spuitanje abdomena je jedan proces, seonanje o njemu je drugi.« On vidi da svaki akt saz- ‘anja ima prireda »prianjanas uz objekat. To se pripi- suje karakteristigno) funkelji ums, koja se sastjl u pria njanjuy, ill Bolje ret, sklonosti ka nekom objelts. ‘Tre- balo bi anati da sto Je jasnije materijaini objckat usta- novilen, janiii pistaje-mentalal proces saananja o-nJer. Ova Je Einjenica podrobnije objesnjena w Visudhi-Magi Kako materijalnost postaje sasvien definisans, shvatljiva i oéhjva, tako | nematerijalna stanja, koja imaju mate- Fijalnost kao svoj objekt estaju Jasna i uodljiva takode.« ‘Kada meditator dode do toga da ods razliku izmed {elesnog | mentalnog process, ukoliko Je neupucen w bu- disticku doktrinu, on de ovako razmijsti; »Postoli i zanje i ssznsnje 0 tome. Spuftanje i stmanje © tome: hema nigega osim toga. Reéi dove ill Zena se odngse na Ist proces. Ne postojl tako nedto kao liénoxt il Si Urcoliko je, pak, reé 0 upucensme, njegovo Ce razmisljanje oti od direktnoy ananja: »Taéno je da postoje samo tele moi um, Osim njih ne postoje takvi entiteti kao govek ili denae Jednom reéju, meditator vidi direkinim iskustvom ‘da ne postoji tako esto kao lignost ili‘ Kada dode do takvih razmisijanja, 4 njih treba ustanoviti kao raz _miiljanje, j nastaviti painjom na dizanje i spusianje ab- ‘domena, itd ‘Sa veéim napretkom u meditaciji, svesno stanje neke hnamere je evidentno pre nego Sto dode do pojave telesnih pokreta, Naime, pre nege fo bude obavio neku telesnu radnju, on ée najpre ustanoviti nameru 2 izvrsenjem \dotidne radnje. Mada meditator na podetku svog vetbanja takode biva svestan namere da savije rulu, job uvek ne mote jasno utvrditi to stanje svesnosti, Sada na napred- nijem stadijumu, on uvida svesnost, koja se sastoji u na- ‘meri da savije ruku. Tako on uvidiMfianje svesti namere dda napravi telesni pokret bréi od sposobnosti uma da ga ‘uhvati, Sada, na naprednijem stadijumu, um se javija kao prethodnik. Meditator spremno ustanovijava nameru s vilanja, pruzanja, sedenja, stajania, hodanja, itd, On ta- ‘tode jasno uvida sadainje savijanje, pruzanje itd. Tako ssazmaje da Je um, uduéi da poseduje saznanje o telesnom procesu, brii od materijalnog process. On direktno sa naje da se telesni proces deSava tek nakon prethodnog htenja, tj. namere. Zatim ustandvijava dolazak raznih ‘mentalnih slika kao éto su Buddy“Rrafft; kao i bilo koja vista oseéaja Koji dolazi iz tela, kao Sto su svrab, bol, ‘Tek Sto jedan takav oset nestane, a odmah za njim pojavi se drugi. Ali, on ih sve sa upornoséu ustanovijava. Dok ustanovijava ‘svaki objekt koji se pojavljuje, svestan je és mentalai_procesi saznanja zavise_od objekata, pesceoie Dalle on uvida da su sve namere { osccanja rewitat ” redainjih iskustva t). predainje karme, kao Sto su svi ‘materijaini ¢ mentalni procesi rezultat predainjé karme. 148 ‘Takva raamistianja nadolaze meditatoru dok ustanovijava ‘hold objekat. Meditator sh mora ustanoviti kao razmila- mie, rezmidliang, i nastaviti sa ustanovijavasiem objekata kao obiéno Nakon Sto je shvatio da su materijalni i mentatni proces! Koje je ustanovio uslovljeni predanjim procesima fete este, meditator shvata da su telo i um w_prodlo} ‘caistencit bili uslovljent prethodnim, { da ée u sledecim ‘gristencijama telo i um postojath iz ist razloga, + da pan gvilt procesa ne postoji sapariege biée ili ignost "Takva razmijanja moraja takode biti ustanovljena, ‘Takvih ramisljanja ce biti dosta u slugaju asoba sa jakim Intelektusinise sklonostima, a manje kod onih koji takve selonosti ne posed, Kada 2* pojave, treba ih ustanoviti fnergiéno. Niihovo ustanovljavanje de ih smoanjiti na Ininimum, dozvoljavajuci Uvidu da napreduje bez takin razmisljania ‘Opet, meditator mofe videt sike svih vrsta t}. men talne vise kao da th vi Keko dolazi w prediviom sjaju, mote da dotivi susret 53 ‘oljenim osobama, zitim se mog pojaviti vizije stravigne prizode kao Sto su skeet, Idske lobanje, ruSenje zerada, Ha. To nisu nigta drugo do obiéne tvorevine imaginaciie luma, pojagane intexivaom koncentracijom, Oni su po svojo) privadi istovtsni Sa snovima, Slog nema razloga {a brig ili steah, Tréos th ustanowitl. U pogetku trebace Wie ustanovijavania, ebiéno od pet do eset puta. Vre~ rmenom ée takvi objektt pogeti da blede, dok sasvim ne hhestanu. Wo, ako mediator ufiva w njima, ili ako ih se boli, oklevace da ih ustanovljava, 4 oni neve nest. Po stoji jo Bort ublik takvor slugala, a to je kada meditator rnamerno pobudi takve misl Ako se takve misli pojave, treba th ustanoviti boleeaty owe ee 38 (8700071 0 eee Tealno. Npr, mote videlt Bud i34,Postoje neke csobe, koje kantemplirsjudi ne nailaze a takve strane objekte, te postaju lenje. To treba usta. noviti kao lenjost, lenjast.Na ovom stupniu on jasno vidi nu, sednju i tavrinu fazu svakog od felesaih tea falnih process. Tako on opaza da se svaki objckat po} > Tue Tenenada i nestaje ea, Nov opel Ie ke disan, da ‘on ovako ranma: Sve lma wwe) kesh ave la, Nisia nije stain. Doista, sve Jenestana « Njegave ttamiljanja su. slléna onima w Komentar pulieien anooa «Sve fe mestaino, sve je prolemo, + On dale aml: »M abog Neznanja stivamo Wivut Alte” svar, nema nega w gema bse utivato. Post isin dolatenje 1 adlaenje. To Je iste uiasno,U bilo kom {eenutki moter umret, Ova vasolikaprlamoat fe ina utannat« Loo fe gotov intovetna sa savovine ¢ lee smentar »Sto je netano, toe Bolno.bolno hog posto Jstet process dianie t-spuitanias Opet kia ok Bol, on razmilja ovake: aSve_ je bol ave I sata (Ova rasmitjania se sais = onima a Koopentas woh ‘leds bot kao na ubojnasirelu's On dalle rea *Ovde je prisutna masa pane, patna Je maisianesbednn Pojallivanje nein Je rdavo. Ne mote se aunt fa) proces, to Je van fovekove modi One nasteije ove} Brirodnk pravac.« Toyo se late ax omentarons sO So Je bal aij soptve, jer nema Jenga « Meditstor sora ustanovitl eva ova razmilijanja nasal on om template FS eTOM 8 ovtyo kus, mutt Ge se ob: Jekteustanovti kao netane, pune peinje | bet sopten ao nekognjinovg trsjnog nosioe. To ce vail {ar one woe Jol nije stanovia Takvo shvatanje nile dovejoo {ssn0 onome koji le akin intlektutzitanjr ne obroee Patnju a razmiljanje, wee ide same ne ustanouljeeeaje obehata koje polevjujs. Medi, wstucajy anh oe 130 Axo | takve anlonosti prstduju, razmifjanjase mony pojevit tokom wake akin ustsnovljavanyja. TMkva raeishjanja sv prepreke press w kontemplacifi, To znats da se ne treba prepustath inlelektualiziranju, Nakon to je ovo shvatlo, meditator viene razmislis veé nastoi da usta Vi sve eete Koil se polavLishy, Tada, w monet aul “ar pet spiritualnih hac (vera, energila, paznjs, koncen- tracija J znanje} i2balansirani, ubreani su mentalni pro- cust Ustanovljavania, kao 1 telesni i mentalni proces toe tebe estore U moments udisani, ditane abo mena se brava, ka §spuitane. Ubraavanje Je talode tridentno i w proce salen tprufonis ove, U ne- Kaliko sluejevs se Avia eet ton oa arabe, trzo | momentaino. Sve w vem, ove oan) su tlk podncljiva Ove takode treba primenit untanowlave- tie, all sa waredstedivanjem. Ako deli da Ih menue, Koliktime oraka 38 sve nih Ge bit saevim doveina Yatna sivar fe estamos ih jas, Na ovom stadium, stbiéjena kontemplajafokusrana na kolo oda nih objchata, incon odstrani « ustanovlipvanie po- ect svako objlte Ro dash drank El Samo Sn ako nif talnterevoven za overs vit Kons templacje mote narayti sa wobieajenio natin, ‘Telesni i mentalnh procesi su puno puta brit nego treptanje oka ili bljesak munje. Ipae, ako mediator na- stavi sa. jednoslavnim ustanovljavanjem ovih proces fon th Jasho mofe votil kad gad se pojave. Painja ume postaje vrlo jake. Kao rezullat toga, i2gledace kao da Dainji ne mote izmacl nijedan objckat, Stoga meditator Veruje: »Telesni | mentalnk procest sy zasta brzi kxo # sina. Al, svi mogu bith uogeni i ustanovljeni.« On tako veruj, jer Je direktnim iskustvam spoznao ono St ranije nije 2nao. 181Kao rezultat Uvida, na odredenom stupniy, pojavige ce briljantna eveybst. Meditatoru nadolare | stanla kao Mo su ushigenje, najetena kota, dehtanje w udovima, vrtoglavice u gla, uljanje tela. Sto je najvainije, on Gobija oseéanje dubokog dufevnog mira, bile da sedi, toda i Ted. Slobodan je od svih alih osetanie 4 gneve. ‘Um postaje duboko usredsreden. Zbog toga mu nadolaze covakve mis: »Zalsta, Buda je sveznajuéi, proces tela i viauelne objelte treba de vatsnovi, {oni de westat, Kade Imeditatoroy Uvid postane slabij, objekti mogu postati tistinktivniji, U tom sluéaju moraju biti ustanovijavani sve dok exo vor objekata ne nestane Meditator mora shvatiti €injeniew da Je prianjanje 1%, uéivanje u talevie fenomenima kao Sto su briljantna svetlost, id, Atelno | pogreane. Previ postspak, hall fe w Sklady sa putem Uvida, jest ustanoviti Sve objekte uma su nesta, prepuni patnie i bez ega.s On Heli da i Ijivo | sa ravnoduinoicu, dok ne Wezna, Dok meditator strasan | eutralan prema svim formecijama.Zalim, nie fovo ustanovljavanje tale dugo vreme, lee napora. Moke Ge potraje 4 dva it ti saa bee uanemiravan. Ovo Je Sanle dugop vettanjastalotenortt formacje, 0 ojem Je Ulo Fee u »Patismbhuda Magi«: »Mudros hole trae, dugo fe ananje koje traje © mentalnim stanjima salote oti Tormacij« Vell Komentar Visudi Mage to obj lava ovakor -Ovo se odnosi na mnanje koje funkcionise UW kentinuiranom toi= Stda Je ustanovljavanje potpuno spontano, kao da Je uraeno tako da um edlbila da prianja 24 (aan oblekte “On se smanfele povlat, uzme, on vie ne ide apred.« eld oft vod w slobodu ‘Tako, kroz ananje @ stalofenostt formacia, koje Je ‘epunjeno mnogim velinams, sreéom 1 mocima, on usta novijava formacije kako se pojavljuju. Kada ovo znanje sazrl, 1 postane Jako, luedno { bistro, § dostigne kulmi- naciju, razumete svalu formaciju kao nestalns, podloénu ‘ani i bez sopstva, Ovals akti ustanovljavanye su upe- Entliivijt no abiéno, Ovo se zuve vid kat vod u oslo- bodenie. Zatim, odmah nakon poslednje svesnost!v serijiakata ustanovijavanja, pripadajuei-Uvidu koji vodi u Oslobo- enje, meditatorava svest ide pravo prema Nibani (uz majuéi Je kao objekat), Koja Je nestanak svih formacija. Zatim mu se poiavlitie splainjavanje svih formacta Kole = zove nestanale ‘Ovaj natin redlizacije Nibane je pomenut u mnogim liskustjama majstora, npr: Vinija [sine Je-nadostn tada ge bilo sta, Sto ime prirodu dofaicis, nesta kode w =Pusnjima Milindes regene Je: »NJegova vest, dole Je hhe-pojavijivante-@ Frally, 2a njega se kaZe da je ostvario “iterm.s Znatenle Je u ovome: meditator Koji 2eli da Gostighe Nibenu, mora da ustanovijava sve mentalne i telesne procese Ko}! se pojavijuju od strane dest Cula Naime, dolazice do. polavijivanja razisitih. telesnih i imentainih process, All, umesto da potpadne pod njihov Utica}, on in*preeaitaai 4 dolaxt do ne-pojavljivanja, t Go njihovog _prestanka, w2irreny — Miwane emven £37 "Ona}. mizlitator Koji je ispravno vetbao, ber nepra- Inost i prosan kroz razlieita znanja, i na taj nagin do- Sao do ne-pojavilivania, za njega se kaze da je destinan Niban nanje 0 prilegodavanji ‘Ovde se manje dostignute ustanovijavanjem zove nanje o prilagodavanj, Ovo je kra) Protiicenja znanjem 1 Vinije pravea vet Sasrelo znanje COdmah nakon tng, dolsai do znanja Koje po prvi put pada u Nibanu, Koje se zove sazrelo znanie 83Protitéenje znanjem i vistjon (Znanje Puta) Odmah nakon toga dolazi do znanja koje trajew isto} ‘Nibani, koje je prestanak svih formacija, Takode se 2ove rotiéenje snanjem 4 mudratn Ziianje ostvarenia Odmah nakon toga dolasi do ananja koje pripada 4erajnjem stadijumu i nastavlja se u istom praveu, kao i ‘rethodno. Ono pripada isto) Nibani, koja je iteravanie svih formacija, Ovo se 20ve 2nanje ostodrenja Znanje ovorta ‘Trajanje ova tri ananja sazrevanja, Puts i ostvare= na, medutim, ne traje dugo. Velo je kratko i traje kao Jedno wstanovljevanje. Zato zatim dolazi znanje orvrta Kroz to manje ogvrta, meditator primeéuje da woid Kojt vedi w eslobodenje, dolar zajedno sa vrlom brzom funk stiom ustanovljavanja, i da nakon paslednje faze ustanov- avanja svesti Puta, ulaatu isgezavanie formaciia. Ovo Je -anje orvrta na Put Ovo je ananje 0 osortu ne Mibans, © ovome Je regen 1 Visudi-Magi: »Tim putem, ja sam zaisl2 dosao, tako se on vratio na Put. Ovo stenje sain dostigao kao nckt obje- at, to je besmrtn, to je Nibanals Neti meditator, ali ne svi, stvaruju asort na sage divanja, Nakon Sto je iavesio aavrt na ovaj naéin, medi talor jo8 uvek nastavija vezbanje ustanovijavanta te nih { mentalnih procesa. Dok Je tako zaposion @ ustanov- avanju, telesni i mentalni procesi mu se éine kac grubi ry i prosti, ne suptilni kao w vreme znanja 0 stalofenostt Jormactia. Zasta je to tako? To je tako zbox Einjenice Sto ovo znanje ima prirodu znanja 0 dolaéenju t odlaze hu. Kada plemeniti uéeniei (koji se z0vu Pobednici toka) iaova zapotinju vetbanje Uvida, t, ustanovljava- nle znanja 0 dolazenju i odlagenju, ono obiéno dolazt na pocetku. Ovo Je uobigajeni pravac u vezbanju, Kada neki meditator, medutim, dabile oteéaje srece, snaine vere, ushicenja 1 mira, oni obiéno preplave eelo elo, Zbog toga oni nisu u atanju da vesbajsastanovlja- vanje neko vreme. Cale {ako aaprave dvostruki napor da hastave 9 praksom Uvide, oni Ge primesivatt razlieive fenomene. Nastavljat dalje da oseéaju srecu, ushiven}e {mir ko}i nadolaze sa velikom snagom. Ovo stanje uma traje dugo, sat, dva, a nekad i vige- Zbog svega ovoga, rmeditator utiva w njima 4 ovsko mists »Siguran sam da ranije nikad nisam osetio ovakwu sroéu. Nakon dva i ‘ge sail trajanja, sve Geto nestat. Meditator treba i dalje da ustanovllava llesne | mentalne procese i bige u stanju fa to sve radi jasno. Ali, w to veeme, Ge se, takode, Pojavith znanje o dolagenju t odlagenu Postizonie ostoarenja Dok tako napreduju u Uvidu, uskoro ée opet dosti stalofenost formacija. Ali, ako Je Ajegova moé koncentea- faje slabs, samo ce do¢i do ponavljanja stalozenost for~ ‘maelja. Medlin, ko mut Je Koneentracifa Jak | destigne savréenstvo, jako Zeli da dostigne samo prvt put, rezultat Ge bili postizanje ostearenja, Koje traje dugo, 185Visi puteot { ontvarenie Kata ge medilator iavebli w postizanlu vos ostva renja,trebalo bi da emer evo} um putevima Vostvarenjima, Kako ge to uraditi? Kao j pre, wtancetie vanjem bilo Gera sto se pojavljuje ud strane fest éula U poget, meditator Ge vidett da prvi objektsiagledaj rnekako grubo, i da mu um nije dovaljpo koncentrsan. azvijanje Uvida koji vod, tj. pripada, visim Putevima nije niposto lako kao kd postizanis estvarenja, Ai, nije ri tako tedko kao na pogetku vetbanja. Tokom jednog dana 1 Gale jednog sata, on mote dosedi znanje © stalogenatt Sormacia, Ovo so je redeno bazirano je na iskustvima danai- njih Hudi, Kofma je potrebne vodstvo, i Koji ne poseduu {aku intligenciju ‘Ali ako se spirituaine mot ne rasviju u dovolines meri, samo ée doti do ponavljanja stalotenoti formacila. Meditim, ako usmeri evo} um ka ostvarenjima koje Je £2 nije vee dostigao, on ée bitl w moguénosti da ih opet dlortigne 22 nekoliko minuta, Kada su spiritualne mod a2 vijene, akon stalotenosti formacija do ée do ortva- ivanja vilih puteva | ostvarenja, i pojavice se prethodna ‘anja, Ist je sluéaj i sa putem prema stanju Arahat~ stva, te nema potrebe ponavljati iste stvari ‘ova rasprava »Praksa meditacije Uvidas napisana Je u koneizno} form, who da je meditatori_ mogu lako 1 ‘umeti, Mada Je na pogetku regeno da je ova rasprava napisana za one koji su postigi iavestan napredak w pak Si, 1 drugi mogu iavul iz nje neku Korist. Kao sto lukusnor 1 hranjivom elu mofemo utivati samo ako a Jedemo @ isth nadin, sva prethodno opisana znanja se ‘mogir doseés samo direkinim iustvom kroz praks, i kako drukdje poGovor Prema texminima psiologiesvest posto dve Yar Jante boncentracje 1 meaitaaie {. ogranigenjesvesnast 2. protirenje svesnostt Fotomenima paabje rani budizam poklanja vei tinjo ne samo u praktieno} vee 4a teorisko} tion Fae clude veibaaje panje sean central pojam Eidina, Vecdnont painje fe tris: 1. pomocu padnie SMinajemo sebe, 2 pomotu panje rareijamo sebe V8 = Trota,petnje slobedamo samt sebe. Otuda je nsuka 0 ‘Rij azradena terminolodl u budlamu pa posts fedan Magutar seanejath t_moralnih. pmove potey od #¥e= TEiTpreke ootajih obika pabnje | zadubljenost do pot- yuna snirene 1 Feshlagene pate & budnost, Od vel sr nosts stay sabranoett prema predmeta Ronertra Je Sati je nav eavnodudpot pe Gemu su painis i sre sabrani w jena tadks, Svodenje palnje na edn tater interpretira se kao mult taka wsvest pe tome Je J iottrena Go maksimuma Peon dae oakovor na nek tania koja sort sina ol rele a v0} st potrepljue Brojnim tana te budieicke teratute 1871. Penja Je posebma psihicka funkeija a ne stanje 2, Praksa koncentracije painje uravnoteduje i dovodi wu sklad sistem simbolidih funkeija, &ii su delovi osecaj- ne vere, intelektualna razmena j forme koje se asnivaju hha pomnavanju sebe, ‘3: Postoje efekt meditacje na kognitivne, emotivne | konativne faktore lgnosti, Smatra se da koncentraciia ‘vmeditacia moyu da izazovu trajne promgne lignosti pa je to ujedno 1 Kultura duha 4 put ka 2dravo} liénost U prvo} zadubljenosti aotsti do. pojaéanja_paznje koja iskijuguje emotivne, misaone i voljne stavave. U ‘drugo} zadubljenosti postize se emotivna vedrina ose- ‘anja i bistrina introspektivniog pogleds. U treéoj 2 dlubljenosti imamo potpunu Jasnocu painje a na ee trtom stepenu pojavijuje se éstota paznje. Negovanje, patnje, koncentracije 1 meditacije traje ra istoku vide od 2500 godina. Ugenje 0 koncentracii + meditacii Je produkt ugenia starih narod i povezano je sa najstarijim Ijudskim zapisima. Tako je budisticea medi ‘actia, 0 kojo} je ovde ret, zapisana w VI veku pre ne Poznato je da se budizam sasioji od osam delova: 1. ispravno razumevanje spravno misljenje spada us nauku 0 saznanju 2. ispravan govor, ispravna delatnost i ispravan matin fivota spadajy u navku 0 moralu 3. ispravan napoe, ispravna painia i ispravna usred- sredenost spadaju ¥ naule 0 meditaciji, U ovo) raspravt rnajvise ima govora o trecem delu budizma it uéenju 0 meditacii Kao sto postoje brojne zapadne pathologie tako pox stoje | istosne psihologije. Najpoznatija meds njima Je toudisticka psitologija a njene bitne karakteristike su: —tasnovane su na fenomenolaskom metodu jer ‘opisuju prirodu pojedinaénog < neposrednog dozivijaja — tehnika koncentrasiie paznje omogucava Eoveks {a introspekeijom posmatra tok svesti na nepristrasan 1 ‘objektivan natin siNolart se do promena \ yreobrazaja ligmosti tako da fdeaina svojstva postanu trajne crte liénosti ie put ka zdravo} lignostl, prema mishjenju budista ‘omoguéava meditacija it mentalna kultura, Precizne poiholoike analize su nulne radi adekvatnog shatanja sebe | dostignuca semouvida. U potetso) faz ultivisa se oneCanla, razvija se mentalna éistoga | ostva~ uje duseyna ravnoteta a ide se do potpune aktwelizactie Henosth, ‘To stanke naziva se arahalstvo, to je kral aktueli acije lignosti, to je idealna 1 savréena lénest i potpuno {egrisani modrae koji je dostigao najveéu mogucu tacky ‘duhovnog ran, tok nastoj da selekiivew svest saviada | kontrolife reditecijors. Speciiéni cil) je lifavanje automatignostt Peiektivnosti uobigajene svesti odnosno deautomatizai- ja Istok nema selektivme vest, modela gledanja, auto- Jnatizina, svest Je eslobodena od dovodenia u sklad | uno- Eenja predrasuda, Meditacione tehnike negusu Kognitivne Sposotnosti | calobadaju nas prazne receptivnosth, Sveke Repel treba da dovedu do stanja osveséenja pa rbot figs treba postich stanje totalnog aivljenia uw sadaénjost Lista 40 predmeta kojt clude 20 uveLbavanje il kro- feende pane: 1. Beset veitina il potpora kee se upotrebljavaju da tu se pontigia mentaina usredsredenost ih koncentrelja, ‘To su: zemlja, voda, vatra, vazdvd, boje(olava, Huta, crve- nai bela}, prostor 5 svetlst 2” Deset_predmeta gadeaja Je pailjivo posmatra~ je razltitih stepena leta ko}! © raspada, ide se od nadu- venoati do kostura “h Deset,presimeta racmishjanja ili reminiscene!ja ‘Buda, Zakon, zajednica monaha, dobro ili moralno via~ 189danje, daretjivost, razmiljanje © botanstvima to est 9 jydima koji su savrSent i idealni, smrt, tele, udisanje Findisanje 4 mir 4. Cetiri neageanigene veline: prijateistvo ili tus bay prema svem 2ivom, miloerde, saoceéanje w radorti (altrulzam) 3 spokalsteo. Svzha ovog tipa meditactie Je negovanje vidih secijalnih motiva 5. Cetiri netelesna (nematerijaina) podruéja zadub- Ylvanja: svest Koja postoji o beskonatnom prostoru ilk podrusje beskonaénog prostors, svest koja postoli o podrujbeskonaéne svest, avest ko}a Je orlobodena bet- Yronatoog.prostora ili podrusje nigega, svest gde ne po- stoji ni opazanje ni neopatanj. 6. Meditaetja o gadenju ns hranu da bi se suzili ne- povoljni efekti ishrane, pre evega apetita, T. Meditacia 0 éetiri lemenata: zemlja, vatra, voda, vanduh a sve u svhu da bi se dotivela nepostojanost Posto i Jedna lista za razvijanje uvida: prljavitina smart, odvratnest prema iran, nepostalanort. palnja, ne- pastojanje sebe ili due, presid fenomenalne svest,stanje ber strasti | prestanake puto. vo se veil hladna analiza saznajne svesth a zatim “se vrbi satumanje painje u Jednu tatk. Sledi reduktivnl dria} svesti koja postaje instrumenat i stoder meditaci- Je. Svetlost painje to je tivot sverti i suitina nadeg Ja, Dat Je detaljan prikst teorije i pralese Koneentracije {i meditacie w okviru uéenja ranog budizma. Autor sma- ‘ra da veibe koncentracije i meditacije dovode do positiv- ih peibolotldh promena lignosti, odnosno do boljeg funke- lonisanja Kognitivnih sposobnosti, afektivalh reakeija ‘Lrmotivacianih poteneijala Sto sve dovedi do boljeg duse nog alravija | bolje aktuelizacije kao 1 rasta { areloath Lénost “Autor raspravija © odnosu painje i svest | smatra da Je meditacija posebpo stanje svesti Koje se razikuje od 190 ae jo nie rede drugih nama pornatih stanja svesti, U nail jo nik no pitanje da je pada gosebna pathieks funketja il sta injeeveat, Ovde su fzneseni brojni doko, posebno x8 0 i= ati budistidkih tekstova koji dokazwit da je painja Po febna peiidka funketia, "Negovanje koncentracije i meditacje traje na stoku koro 3 mitenijuma Medutim, ove tehnike mogu se Kors lu danas we odeedena prilagodavanja i moditikacie ‘Odgovarajuci pall termini xa metitaciu 50 Oetynavana, zack negovanje | oplemenjivanje duba = Ginanam omnagavaintrovertovany radubljenost 2h mad snl sabranost, tt vrhunsku usredsede- ost dha to Je stanje Koj se posite satimanjem pe of tat * ‘Svrha meditacije je razvo) svesti i Cans vim erazam podrerorevarn sabranos ii vrhnsk Us POuredenest» pod drugim iszom Gasan uvid) por evar taurimanje neatralnog stava prema svemu Sto lai traje oda sest ‘koncnacie boda dele na dva dela: 1 Ranvo} smirenst 2 Revo) Jsnog wvids 1 Rave] smirenotednosts6 na smicoost seth forma Loren sve Sastojt be od 40 predmeta PERE Za Tertunje i kroenje pate. Vetba se trod poms verane | iaine pazne nego dh bade kon- Gindicmoe uoredseden na oo) | eg da se slaps st cree ato rar iv ove wrhunske Ustedsredenost Shitno se navodt od 4 do & 3° Gogavane svar aleve osu naziva 3 stim opt tanjin in pret intlljom, sto ve ber ukli= sre tonnkin shvatanja 1 pogleda. Osnovne vefbe TTA ukolto denlna) svade ae me neporedin wlan mi Intronpentivno posmatranje tela we, ostanin 191UW oseéanjima, svesti u svesth i sadr2aja avesti u sadréa)i sma svest. Vetba se naziva Postojanost pale ili Sati- patana, Vetboé se suotava #8 svakim duievnim dotivija~ Jem ili dogadajem kao da se on javlja prvi put | ograni- ava padnju na striktno registcovanje svakog trenutha vest. Svakom trenutku svest pridaje se podjednala val- ost i registrue se nastajanie,trajanje i nestajanje evakog ‘trenutha. Pose toga dolszi put uvida obelezen sve finiim 4 taénijim radom duha, Uvid kulminire w prestankey du- fevnth dotyitiaie w Nirvan, ‘Vetbad ko}t je postigao naziva se arahat ik sealns Lip lignosti- Zbog toga je meditacija i Kultura duha i put ka adravoj lénonti, Arahat je saveseni Zovek, idealni Covek Fpotpuno integrisant mudrae Koji je dostigao nojvecu reoguéu tadku duhownog razvola, (Ovaj rukopis ukazie na plodno potrutje susretanja istotne | zapadne mish, tradicionalnin tehnika koncentea- cije | meditacie | savremenih shvstanja u peihologi 4 {lozofij. Koncentracija i meditacija su glavne poluge u rake budizma Kojima se ortvarujy, positive psihisir rmatske 1 mentalne yeomene tao 1 rast linosti iz Svega proizlazi da meditacie nije halucinatorno stanje, disoeijativne stanje, stanJe Iragmentactis. Ip roza,histerijs, sure, psihadeligna iluzija ilk nesvesnost Guha, To Je jedna hladna analiza saznajne svesti jedin- sivo ¥eat,satimanle panje w Jednu tacku, bsttinaintro- spektivnog pogleda i fstota paznje, toje mentaina kultura Hoplemenjivanje duha wefoto tina 38 UMETNOST NEGOVANJA HARMONIJE I RAVNOTEZE DUHA 7. DEO BUDINOG UCENJA OPLEMENJIVANJA DUHA (evorst Bedi tetstov) Prieto preven de Sina StojenoviePREDGOVOR U pounatom del, adnosno govoru Bude »Postojanast painje+ (Satipatthana-sutta) postojano se posmatrajy svi hrodnevne akeije kao sto. je na. primer kontemplacija aka sedenja, U sastavu Budinog osmostrukog puta nata- 121 se deo koji se zove ispravna pailjivost gde je izlo- Gena metodologija firenja svesti, ‘To firenje svesti na zivaju_mentalni razvo} bhavana ili vipasana. Sustina vedbe Je u tome da stvari objektivne i subjektivne pri- rode vidimo neposredno i da ih dotivime onakve kakve fone zaisia jesu. NaroGita painja se obraéa na neprsredan ltisak (dodivij}). bez lignog, ideolotkog, moralnag intelektuainog uplitamia, Fenoment se posmatrajy 1 nas tajanju, trenutnom trajanju i nestajan}a Buda preporucuje éetii vrste paznje il introspek: tivno posmatranje tela u telu, oseéanja w oreéanjimna, vest u svestl, sadraja svesti w sadria)ima svest, Istok nastojt da selektivnu avert savlada i Kontrolite meditacijom i drugim tehnikama, Kad nema selektivne vest, modela gledanja i stalin. kategorija ofraniéa- ‘anja svesti onda trening dovodi do evete percepcije onda kod vedbata postoji puna svest o okolin | 6 njemu ssumom. Konaéni cil) vetbanja_ je prosveséenje, totalno svebéenje ill probudenje. Kod probudenja duhe opsesneivesnog se sufava, To je stanje totalnog Sivijenja uw sadainjosti a krajnji akt meditativnognapora zasnovan Je na neposrednom dodivijaj iskustwu uvida Postoje dva omnovna metoda, Prvi metod se sastoji u usredsredivanju duha a drugi podrarumeva zauzim. nije neutralnog, stava spram bilo éega Sto dolazi { odla iz toka svesnosti. Dok se uprainjava ovaj tip meditaclje Cilj Je da se ontvari puna avest o svim sadr2ajima duha U uvodno} fast ovaj pristup ima za cil} postojanost palnje ge se vetbaé siotava sa svakim doBivijajem kao a se on Javija prvi put. Vetbad ogranigava painju na folo registrovanje svakognarednog trenutks svest ‘Svakome predmetu svesti pridaje podjednaku vad ost a registruje njihovo nastalanie, trajanje i nestaja- je Iz svesti, Ako je postojanost painje tako Jake da se nastavija bee ijednog teenutea zaboraynosti nastupa dru f stepen u ovom procesu nazvan uvid (Vipasana). Put luvida Je obeleden sve finijim | tagnijim opazanjem rada dduha, Vetbaé uvida da je duh u stalnom protoku i sve- ok je bezbrojnih kombingeija dutevnih Ginilaca koji protigu. Ove promene i impersonalnost dovode do. pre- Sanka dotivljaje. Uvid kulminira potpunim prestankom ugevnih dotivljaja u nibani (nirvan). Dakle svzha me Aitaije Je razvo} svesti i mudrosti a su druge strane me- Gitacia Je kultura duha 1 put ka 2dravo) lignosth U tu svrhu sistem budisticke meditacije ima dva dela 1. razvo) smirenosti (samatha bhavans) 2, razvo} unutrainje viaije (vipassana bhavana) Jasna painjs, po bodistima ima trostruku vrednost 1. Vrednost painje 24 upoznavanje duha 2 Vrednost painje za formiranje duha 3. Vrednost painje 22 oélobodenje duh Praksa potinje od jaane painje koja snabdeva svest bjektima dua Cil} metode postojane painje ili Sati- 6 patane je da shvatimo ave nate aktivnestifaigke, verbal Fimeatalne 1 da postignemo kontroll 1 regolisanye sv nasil aklivnosti da bi se dostiglo oslobadenje ‘Metod kojt se avde primenjuje zasnovan Je na sup- tlno} | postojano} introspektivno) opservacti. 'U opisivanja fenomena kotiste se metode: 1, analiza 2. sintetikt sk relaciont metod koji ima za svchu istrativanje odnosa ili uslovijenost pojava 3. Potpun opis predmeta Kombinacijom 1-42 U analiei se ide €ak do malih fixiih jedinica do nediferenciranog momenta svesti ill psihigkog atoma, Sintetiéki metod se primenjuje kad se ukidaju razlike jameda ega i ne ega a sto Je w stvari prikazivanje 2i- vor, process kao nepersonalnog ontinuuma, U praksi Sa- tipatane ola aspekta, analitléi 1 sinteteki dovode do savrdene vizije stvarl onakve kakve one jesu. U Satipatani kontemplacisa razlcitih objekata odvi- ja se u dve faze 1 tana: 1. kontemplacifa i posmatrante ficikih i mentatnih fenomena koji se pojavljuju u nama 2. posmatranje pojavljivanja fenomena kod drugih 3. kombinaciia obs 1 fara 1. fenomeni se posmatraju u radanju, nastajaju 2. fenomeni se posmatraju uw nestajanju 2. kombinacija oba Daljom primenam metode dolazi se do potpunog 3 mumevanja.nepersonalnosti (anatta) i nematerijalncstt fenomena {sunata}. U praksl jasnog uvida primenjuje se 1. analiza teleenih fenomena 2. analiza mentalnih fenomena 3. kombinacija oba 4 posmatranjs su uslovjenaU svom govoru +0 postojanass puinjee Buda inlaze ako treba vrliti u telu introepektivno peamatranje tela rad telom., u oseéanjima nad oseéanjima...westi i sadrtaja svest Ali izabrani fizidki proces! glaval ss ‘objekat painje i slude sstematskom razvijanju unutranje viaije. Redultivns sadréa} svesti postaje instrument slo- ode i stoter meditaclje. Svetlost painje, to Je Sivot svesti I sultine nase Ja Postoje dve vrste redukeije: 1, Rupa djhanam ii meditativna reduketja obliko- ‘vanih sposobnosti | svesti (Ima ih éetii) 2 Arupa djhanam ili meditativaa redukelja kate ‘orijsinih podruéja sazmanja (ima ih éetii) ‘Otuda posto}! osam stepena zadubljenosti a poslednie etl zadubljenosti odnose se na faze ill moduse svest Meditacija Je otuda jedna hladna analiza svesti | tok verpogresaih stanja svesti ili momenata svesti koi traju kao teota} oka. ‘Evo jedaog Waatkog prikaza puta uvida, Na prvom mest imamo pristupnu Yoncentraciju gde poveéavamo renultate koncentracie. Sledeea faza je siromaina, pro- nicljivost ge Se fenomen! opatalu kao svojstva posred- ‘nog mifijenja. Zatim se pojatava patljvost na telesne funkelje, finitke utiske, mentaina stanja i objekte duha, U sledeco} etapi dolazi se do iskustva 0 nepostojanesti (anicca) | iskustvo 0 ne sebi (anatta). Svest 1 njent pre rmeti opataju se svakog momenta kao razligtt i odvoleni procesh Sledeéa etapa je peeudonirvana side imamo ra: aigite fenomene kao Sto su oseéanje ushicenja, smire hosti, poverenja, energije, srete, évrsta palljivost, smi renost prema objektima Kontemplacije a postoji i brza i Jasna percepcija. U sledeéo} fazi postepeno isdezavajt ‘vi proces, tako da u Nirvan imamo prestanak svest 6 objektu @ u Nirodhi potpuni prestanak svesti” Dakle postoje tri faze meditacte: ‘ ‘8 koncentracila ili usredsrednost sluha, uperenost duha u jednu tack ili mentalno fiksiranje abjekta '. pailjivost sa samoposmatranjem duha . obe operacije su integrisane, kombinacija ova dva puta dovodi do stanja Nibane Dakle meditacija se sastoji od puta koncentracije (eamadhi) i puta jasnog uvida (panna), Sto znaéi jasno je, jasno shvatanje ili videnje stvari onakve kakve Pazijiost a ‘Smirenost B © Sasno shvatanje Ushicenje Zadubjenost Mudreet Unutrainjost duha bez objekata [Nematerijalna praznina Nibana ‘A palljivost e odnosi na pogetna stania. B smirenost (camatha) jeste zadubljenost duba (samadhi) tlt jedinstve= na usredsredenost uma. C je pronieljive jasno shvatanje (ipasana) i svodi se na razumevanje realnosti kakva ona, iste. Kombinacija ova dva puta dovedi do eslobodenja ‘ Niban Bodizam Je tesno povezan sa imenom njegovor osni- vata Sidharta Gotame-Bude (563-483 god pre nue.) Of- hova njegovog sistema ugenja je praksa a ne vera ae leo je stvori coveka odredenog kova 1 navika. Sirinom pogieda zadivljuje 1 sada posle 2900 godina jer u Bu fino} nauci ima malo toga sto bi se moglo nazvati dog ‘mom, Osudivao je neobjektivna kritiku drugit uverenja ‘ oporiciju Je susretao miro i s8 pourdanjem.Tenad svega pada u oft ateizam Bude negiranie boga 4 duie. Kiasiéna je podela Budine nauke na trl dela 1. tika (sila) 2. Nauka 0 saznanju (panna) 3. Nauka 0 meditacit (eamadhi) Bio Je uveren da Je Jedini put, kojim se moteme suprotstaviti zbrei i neuravnotetenosti vremena.mirna ‘analiza mifijenja 1 pomoé Ijudima da izgrade fivot na @novama razuma. Njegov cil} je oslobodenje od bola i ataje. Njegov metod je fiigka i mentalna disciplina Da li je budizam religia? Stay autora je da bu dlizam uw svojo} bitnosti nije nikakva religija w zaped- nlatkom smislu reéi jer ne pomaje pojam bogs i due nit ima organizaeiju a principima erkve. Da i je budizam etika? Budizam uti kako Sovek mo- 4e da se oslobodi svojih okova pa ix toga sledi da Je bbudizam etidki orjentisan, Paito se radio iskustvima koja su zasnovana na Liénim dotivijivanima sledi da Je etika budi2ma zamnovana na introspektivno} polho- logit, Medutim, w pogledu sija, metoda i pogleda na vet elika hrigcansiva ¢ budizma bitno se razlikuju Budizam ne priznaje pojmove kao sto su bog, visa sila, ‘duis, onostrani svet, greh i oseéanje kajanja- Cilj bu dizma je utrnuce il gatenje strasti, mrinje, slepila, sablude i neznanja Da li je budizam Slozofija? Budizam ima odredenu sliku ii filozofiju prirode koja se mote nazvati teorijom flemenata 1 energija. Ali budizam stvara od psihologije ‘nova disciplinu, pomotu koje treba da se pristupi filozofskim problemima jer po njima mala padnja treba dda skrene od apsolutnog dubia i metafizikih spekulecija Ja judskom duu kao predmetu posmatranja Sustina udenja svodi se na sledete: nema ni jednog sebe (atmana) ii liea (pugala) ili fivog biéa il #ivotnog. 10 principa koji je trajan. Mi imamo Isinu svest o takvom Jednom nepromenljivor entitetu ili veénom prineipl. ‘To je teorija anatta a ovaj pojam omacava nesopstve- rast, berliénost nepostojanje dase. Budist) smatraju ds J pojam celine fiktivna tvorevina koja odgovara po trebama iskustva, Svaka Ucnost 1 svaka atvar su Jedna sintezs, jedno Jedinjenje. Ali u svako} individul, bez lauzetaka, medusobni odnosi sastavnih delova neprekid po se menjaju i nikad isu loth u dva uzastopna tre ruta, Covek je iv) kontinuirant kompleks, kojt ne ota Je ist nl-u dva uzastopna trenutka iu mjemu se odi- Brava beskonatan red promena. Da to ilustrujemo e tatom Bude (M.N.-72) ‘J Je Jedan slofal: sve Sto je sloteno ono je nepo- stojano; ali utise, nate emocije, nase ideje 1 misi su Drolazne i promenijive, Poito je subjekt nepostojen wu bolu 1 poito se subjekt menja da li Je moguée reéi 4 ssmatrati da je to nade Ja? Telesna forma (rupa) nije Ja, ‘ceéanja (vedana) nije Ja, sposobnost opatanja i sudenja (anna) nije Ja, tendeneije karaktera i nasi motivaciont poteneijali (sankhara) nije Ja, svest (Vinnana) nije Ja Posto su svi ovi elementi odvojeni il njihov skup sa Einjava nase iénost ill ne postoji nista postojano sto bite moglo mazvatl Jae ‘Otuda budisti zauzimaju stav da je besmrtna dusa apstrakeiia | svode Covekovu avest o sebi na Jednu sinte- ‘21 a to je kontinuirani Kompleks koji ne ostae isti mt 2% dva trenutla, Budizam se ponckad ozzatava kao psi- hologija pesimizma. All budizam nije ni optimistick’ ni Pesimisti¢ki, nti aktivan, nité pasivan. Optimistidki ne mote biti Jer potwrdule patnju | uzrok patnje. Pesimi- sidki ne mate hei jer smatra da Je otklanjanje patnje ‘moguée i budizam ukazuje na put, metod koji vodi do Dresiajania patnje, Aktivan ne mote bit, jer probude- annije, aslobodenje i dostizanje nibane 2avisi od unutr Snjog process sazrevanja. Pasivan nije jer dostizanje probudenja i oslobodenja zavist od liénog napora. Za to postoji meditacija odnosno meditativni trening. Me- ditaeija je mentalna keltura, fultura dubai ujedno 1 put ka adravol lgnost Da I je budizam psthologija? Toe eka vrsta dalek ‘uke w kojoj posto}! peihologizirajuta tendencija. Budizam s* zadovoljava opisivanjem psiholoskih pojava i zadria- va se na onome sto se zove pojavna, iskustvena svest © sebi, empirisko self. Dalde budizam kao pokret poke- fava da tradi individualns Zivot ber porivania na kraj nj avert 0 seb Za nas Ba zapadu individua ill Ja Je realno: J2 opata, posmatra i dela u svetly svog ikustva. Za budiste Jedna fuka ne mote sama sebe da uhvati pa Je tako 1 ono Sto mi nazivamo Ja Jedne apstrakelja fvesti | w njoj registrovanih eeéanja oli nas obma- njuja Kontinuitetom. Modemo zakljusiti da je budizam Ueki orjentsasa tilozofja divljenja zasnovana na pro- niclivo} palhologiji a praksa budiama ide 2a tim da se lukine Ijudska patnja da bi se postigeo mir nibane. De Ije, Budizam Je skup uéenjs, poulea, uputstava i metoda ‘8 to Je akumulirano iskustve koje traje 2500 godina Budisam uéi kako dove treba da 2iv1 postupa i to Je uugenje toje Zeli da pomogne Soveku da se aslobodi s¥0- iP okova egoizma, narciama { iluzornog Ja. Moguénosti za to date su w specijalnim metodama budinighe re tacije, Budizam je pogled na svet, njegova nauka je fnauka probudenja i trezvenosti 1 on nas uéi strogom, lumerenom i razimnom nadinu 2ivota Budino uéenfe sredeno je w tri grupe ili ‘Tri kofare (Ti-ptaka) 1 ima sledete delove: 1. Vinaya-pitaka, to Je deo koji se adnosi na discipknu {i moralni kodeks w okviru Budine zajednice, tho posto 2 150 pravila morainog ponadanja i 75 prvila pristoinog ponatanja, Mk Sulta-pitaka ili govor! Bude podeljeni su ma pet delova: 1 Zbirka dugih izlaganja (Dighanikass) 2, Zbirka srednje dugih iclaganja (Maljhimanikaya) 3, Kratka abirka govora (Kuddakanihya) 44 Zbirka sloena po grupama (Samyttanikays) 5. Grupa ialaganje sa jednim élanem vibe (Angutta~ ranikays) 1, Abhidhammacpitska sadesi sedam knjiga ge s date definielje 1 tumagenja saznajno teorijskin, bola? ih { etikih polmova CCatiri plemeniteistine od ko}ih polazi Budina nauka o odvracenosti ad fenomenalne egzistencie su: 1. Bot 2. Nastanak pola 3. Prestanal bola 44 Osmostruki put koli vodt do prestanka bola vo kako Bude oplauje iavorni dozivija svog filo firanja bola: sOvo Je wéenieh, plemenita istina 0 bol rodenje je bol starost je bol, bolest je bol, smrt Je bol. ‘Bit zdruen 24 onima koje ne volimo, to je bol, bith rastavijen od onih koje voli & to je bol. Ne postict tno 2a éim tedimo to je bol. Ukratko pet opranaka <3 Steneije jest bole. =Lignost je nastala iz one Zedi sto fe ponovo rads, i vezana z2 strastvenl_ufitak atari Tadgvoljstvo sada tu sada tamo, a to je fed polnog na- fone, tet 2a postojanjem i ted za viaitu. Ovo je uee hich plemenita istina © wastanku bola: to Je ona ted Koja lzariva uvek ponovaa rodenja, Sto se mdruila sa fadoseu i steaicu, Sto radost nalazi sad tu sad tamo, 10 feat ed potude, Zivotna fed 1 2ed za vlatéus (D.N-22) ‘Prestanak bola je odricanje od Uh Zelja.Put koji vodi do prestanke bola je put Nibane a to je nestajanje mrinje, Hutnje i neananja a put se sastoli (of cram delova: 1. Oplemenjenih i ispravnih pogleda (na svet) Oplemenjenih i ispravnih namers Oplemenjenog i ispravnog govors, Oplemenjene i iepravne delatnosti Oplemenjenog i ispravnog naina fivote Oplemenjenog i ispravnog napora Oplemenjene i ispravne palnje Oplemenjene 1 ispravne™ medi june sabrancett SATIPATANA METODA MEDITACUE, ‘Autor je ubeden da. sistematskirazvo} ispravne painje onakav kakay je nauéavao Buda u svom govora Satipatthana, pruza najjednestavniju, najneposredniju, najbolju 1 najetikasniju metodu 2a vesbanje i razvo} dubs, bilo da te radio svakodnevnim sitanjima I proble- ‘ima, bilo da se radi o najvigem eilju: aslobodenju duha (of fudnje, mrinje i nemanja U govoru Satipatthana, Buda Je dao pofetni pravac za razumevanje i praktiénu primenu svog uenja pa se ftuda stara metoda Postojanost painje (Setipatana) i2vo- 4 t danas preko 2500 godina. Ispravaa pain)s Je doista reophodna asnova ispravnog nagina divota jer pruta brojne varijante vefbanja duha na razltitim predmeti- rma meditacije, pri emu se vodi raguna o razliéitim po- trebama, temperamentima 4 individualnim sposobnosti- ma vezbaée Na potetku govora Buda je rekao da je cilj metode ukidanje Jada, tuge i patnje i unigtenje muke 1 bola. Ali cil} Satipetane nije samo krajnje otlobodenye od patnje veé i dostizanje Nibane (pali) — Nirvane (sans- Krishi). Dostizanje Nibane je keajajl ell) budizma. Ni bana Je ideaino mentalno zdravije #4 prekidom feno- menalne svesti i javlja se Kod integrisane | harmoniéne 1s\énosti. Osnivaé budizma Buda smatrao je da Je u Yjud ko} egaistenciji data moguénost 2a odluéni korak na Putu oslobodenja, Prema tome poulea Bude nije teorija, ‘ve praktiena terapija, metods leéenja | oslebadanja Ijudl bola. Nibana se postize praktiénim treningor {inte lektualnim naporom a put 2a oslobodenje Je Plemeniti ‘amestruki put Tavorni gover »Postojanost painje« (Satipatthana Suita) pojavijuje se dva puta u budistigko) literaturi 4. U abires srecinji govori (Majjhima nikaya) kao deset 2 U abirci Dugi govori (Dighanikaya) kao dvadeset i rug U sloteno} reéi Satipatthans, prva reé Sati, ima iz- vorno maéenje paméenje ili seéanje. Medutim w budi- stigko} tradieili i spisima na paliju, termin Sati blizake Je terminu iz opite psihologije a to je padljivost il Drisustvo painje. To Je ujedno 1 sedmi deo budizma Ispravaa { oplemenjena palnja (Samma-Sati) Drugi deo reéi patthana doslovno znati postavila- nije pored svog duha, to jest odwvati prisustvo painje, ‘inosno Ziveti svesno. Cola reé se prevodi kao »Govor © postojanostipainjes a u slobodnom prevodu =Beseda © tome kako se poste jasna svest ili paZljivost pomoéu ‘sabranosti padnje« Komentari ovo govors datiraju Joé iz najranijih vremena iz VI veka pre ne. Verniju koja je prediet ovog rada igradio je u IV veku ne. nauénike + monah Budhagosa, koji ne samo da je sadinio pall veraiju, vee je dao 1 dodatne komentare ovom | drugim tekstovima ‘oi postoje u predanjima Sri Lanke (Cejiona), a vidimo kakvo je mesto Satipatane u sstemima bu Aisticke meditacije, Sistemi meditacje podeljeni su u ava velika dela: 1 Razvo} smirenosti (Samatha-bhavana) 16 2. Razvoj unutratnje visie (Vippassabe-bnavana) 1. Razvo) smirenosth odnos! se na. potpunu koncen- ‘raciui dua koja se posite u meditativno} 2adubljenostt {ajhana). Postoje razligiti stepeni zadubljenosti kroz stematsku praksu 2a 40 tradicionalnih predmeta medite- Cie @ koji vode do smirenost 2. Razvoj unutrainje vizije. Ovde su mentalni fe ‘nomeni prisutni u zadubljenosti kao fizitki procest na Kojima su zasnovani mentalni fenomeni 1 oni se bladno analiziraju 1 poematraju da bi se izbegle gredke spelt lativnih interpretacija i fantazije meditativaog iskustva, Osnoval Gini prva Satipatana: poematranje tela (kaya rnupasana). Izabrani fiigki proces glavni su objekt pat je i sluze za sistematski razvo) unutrainje vizije. Ostale Ul Satipatane: posmatranje oseéanja, posmatranje sta- tala duha (svest) 4 posmatranje sadriaja duha (sadréaja vest), rho svoje suptilnosti sekundarni su objekti 20 sistematskt razvo} unutrainje vizije ‘Meditacija na éetiri osnovne painje mote se shvs tit Kao meditaclja 0 mato} lignosti koja je sastavijena od tela, oseéanja, misi i objekata misli (svest ‘Praktigan Kurs u centru za meditaciju, bilo na istoleu iit zapadu traje 1-2 meseca U toku prakse oni koji me- ditiraju ne angazuju se ni éitanjem mi pisanjem ni alka kvim drugim poslom sem onog Sto se odnosi na meditaciju, Obigno se ne daju teoretska objainjenja vee samo ‘uputstva o tome sta treba i sta ne treba Giniti Trezve- ost, zavisnost od samog sebe, budan | posmatracki stay flavne su karakteristike meditativne pralse, Usitel) se ‘dri pasivno i ne sme svojom lignosée da impresioni Ufenika. Po svaku cen treba labegavath autosugestje, hipnotigki trans | mistino iskustvo Kole maze da se po: javi. Za meditaciju se obiéno preporuéuju polodaj lk stavovi tela ”= sukhasana it priatan polota} — virasana itt polota) heroja U prvom polazaju noge su prekritene 4 drugom, Polodaju Kledi se na kolenima, Sto se naziva dijamant (vayrasana) potota) Dalje, veoma je vatan i mentalni stay 24 uepeh w Imeditiranju. Neophodno je poverenje u sebe iu tehnike meditiranja, Motivacija se razvila sama od sebe éim se pone sa praksom jer vetbe meditacije aszivaju postolan ‘Unosi se maksimum palnje u sve aktivnosti a cen teaino mesto zausima)u Seti poloéaje: hodati, dria se uspravno, sedeti i ledati. Ugenik mora da je potpuno sve- stan polodaja koji u datom momenta ima i mora da bude svestan utisaka koji su vezani 2a polotaj Utisel vezani 24 Polofaj u teanoj su veal sa dodirom ii taktilnom aves Na primer kad neko ledi on mora ds bude svestan le- fetes polotaja a to je stay opruzenost | utisel o dodiru podloge na Kojo} se led Domet painje se Siri sa promene ovih polotaja na svakodnevne aktivnostt kao slo su adevanjs, umivanje, Jedenje itd. Da to llusrujemo na jedno) seri aktivnost ‘ujutru se javija delja da operemo usta. Mora da budero svesni uve delje zatim se javija misao i mentalni objekt Vidimo gu i sud vode na malo) razdaljini (vteueina svest). Zatim sledi prufanje ruke ka sudu a pri tome se de- la sa jasnim shvatanjem da se ruke savijaju i prufaju Sledi usimanje posude (taktina svest) a veoma je valino a se pokreti uspore, Gore nabrojane vekbe su vetbe neprekidne painje a posle toga slede veibe sa izabranim ilk primarnim objektom, ‘Treba sesti na mesto za meditaciju i pri tome bith svestan namere da se sedne, zatim odvojenih fara tog akta | dodira podloge. Painju treba usmeriti na podice- 18 nije { sputtanje abdomena kao primarnog objekts patnie. Padnja Je usmerena na lagan utieak pritiska koji prouzeo- keuju ov pokreti a'ne treba ih pri tome viauelno posma- trati, Treba Jednostavno zapazitl Tirighi proces i pt tome biti evestan pravilnog spustania | Podizanje abdomena u vim fazama. Dalje, treba pokulall da se ofuva svest ber prekidanja truditi se da ne bude neprimeéenih pre- Kidanja. Usled ove inoitrene pabnje javija se unutrainja iaija. Svest dodirivanja i sedenja su invor abdomina! hog pokreta, Uéenile mora da 2ivi sa tom unntragnjom per ‘eheljom jer postoje mnogobrojne taéke dovira odnosno serija utisaka: dodir, dodir, dadir, sedeti, dodir, dodir, od, sedet ‘Ako vas ovi utiset zamaraju i postanu neprijatni onda promenite polotaj all pri tome uofite nameru | ekt promene. Utakvim situactjama.pribegava se hodanja 1 duinu i firina, Podela pokreta hodanja na Sest fara ie komplikovana, dovoljno je da uotite tri ili dve faze Predlaiem sledeti obrazae: Al podiéi nogu, AZ pokrenuts nogu napred, AS postavitinogu na to ii BL podiéi 1 Bz spustit, Praksa hodanja je dvojaka: kao promena polo- 4a)a {kao samostaina metoda za razvo) unutrainje vii. ‘Kao uspeéna smmatra se praksa od 3-4 asa bez preki- aja. Ovde se postavija pitanje ako dode do prekida meditiranja iz spoljainjoati na primer sled buke. More fodmah da se registrue naia reakeija na buku oe primer 1 dubu se mote pojaviti Yutnja, Zaokupite duh nasta- Janjem { nestajanjem juinje, 28 to modete raditi na ‘drugi natin, meditirajte 4 okviru fest Gila pri gem mi- lite da ulima seznajemo rvuke i da smo svesni smetnje to jest razdrazenosti usled buke, Mote se job posmatrati spon | pad — to jest neprekiino pojavljivanje t ne- stajanje talasa zvuka a pri tome ae trudimo da to bide ito Jamnije, Ali ber obzira na sve naglasak le#i na glavnom‘bjektu to Jest pokretima abdomena. O tome kako se rade ‘stale velbe vidi prevod »Veliki dover 0 postojancath painje« Danas postoji obnova interesa 2a negovanje Bu- inog jedinog putas duhovnog profidéenja Satiptane i ontemplativnog zadubljivanja psinje ne samo u zemiji ‘Thera-Vada budizma ve 1 u metropolama zapada Usredsredivanje painje na disanje (anapane-sati) je potebna metoda a postoji i u ssstavu Satipatane kontem= lacie tela kao prvi odeljak. 'U Budinim govorima o to) temi, satuvana le fema 16, ‘vetbi ili tagnije predmeta koncentracije vex #8 pa Ajivim disanjem. U govoru Anapana-Sati Sutta (WN -118) Buda iste da za Bemu od 16 vetbi, koje su podelje~ rhe u Getiri grupe, a to su: posmatranje tela u telu, ose anja u oseéanjima, svesti uw svesti { predmetima svesti u predmetima svesti, To potvrduje iateka Bude: -Ko ra ‘vija | stalno vedba patljivo udisanje i izdisanje taj usa- vedava Get csnovna stanja painje-+ Inaée tekst se jo smote nati i u IX odeljku VIII poglaviia »Puta pro- Gstenjae (Visudhi-magga) od Budhaghore. 1 Posmatrajte tela u tela 1, Udiut i indiguéi dugo, zna: udisem | inditem duge 2 Udiduti i indibuéi kratko, ana: udiéem i izdigem deratko 3 Udisadu i indisaéu oseéajuet celo telo 4. Udisaéu i indisagu smirujuéi telesni orgaaizam TL, Posmatranje oseéanja u oseéanjima 1, Udisaéu i iadiau sa ossCanjem prijataasth (ra dosti) 2, Udisaéu { iatisaéu sa oseéanjem sreée 3. Udieaéu i indiznéu ofeéajuci duleval organizam 4. Udisaéu | iadisaéy smirujuéi dufevni organiza 20 UL, Posmatranje svesti u svesti 1, Udisaeu i izdisacu oseéajuéi svoje dusevno stanje (ushigenja) 2, Udisaéu i indisaéu umirujuéi svoje dugevno sts nije 43, Udisaéu 1 iadisagu uw stanju dutevne sabranostt 4, Udisaée | i2disaéu uw duiewnom stanju oslobodenia IV. Poumatranje predmeta svesti u predrmetima sve- 1, Udisaéu i indisagu svesten nepostojanosti biéa 2. Udisatu | iadisagu avertan odveatenceti od strasti 3. Udisaéu i iediseéu svestan stidavania (prestanka strasti) “4. Udisaéu | idisaéu avestan dostignuéa (Nibane) U strukturi veabe postoji ova trijada 1, Posmatranje daha pri udisanja i izdisanju 2. Rarlikovanje ti dela: poeta, sredina i kal diva nia 3. Duhovna vetba satimania sresti ‘Jasno je da re treba iolovati od sredine da bi ova meditacija mogla da se radi uspeino. Inage u okviru 16 delova ova meditecija ima 8 stepena, a to su 1. Brojanje udisanja 2. U misma se sledi tok udisanja i iadisanja od nozdrva do papka i obratno 3. Svesnost o dodiru daha na lagu u nozdrve 4. Harliditi stepent zodtravanja panic 1, Brojanje udisenja i iadisanja vii se ovako pre- sma knlizi »Put progiséenjax Visudhi magga, VILL po- Blavije od Budhaghose. =Potetnik treba najpre da po- Sveti painju ovom predmets kontemplacije. sluded! se brojanjem. U brojanju se ne treba zaustaviti pre 5 niti i6i preko 10 a ne treba ni prekidath odredeni niz broj anja.. brojati od 1-10 posmatrajucl svaki dah kad’ se po- javi.. Ne motrite dahove ni u tela, ni i2van tela, nego samo kad se pojave na ulazu a zatim se prelazi na brzo brojanje 1.23,45,67,89,10. Tako dugo dok traje pred- ‘met Kontemplaciie povezan sa brojanjem i sabranost dduba postide se upravo tim brolanjem. U_toku brood brojanja predmet kontemplacije postaje Jasan w obliku neprekidnog toka.. Kad je palnja postala dovoljno uévr- ‘Mena brojanjem, portupak brojania zamenjuje se nepo- srednim poverivanjem. Povezivanje je neprekidni tok udisanja I ladisanja koje se nastavlja hed obustavimo brojanje.« 2. Ne brojite vide, Koncentritite se na disanje i nista govane i izvodene-praktikovane ispravno, tada se far zakon nece produliti dugo pose smrtl Uzvisenog. Al, beate, ako se Cetiri postojanosti painje neguju i praktikuju praviine, Dobar zakon ée se produiti dugo posle emrti Uzvidenog.« sat22.23 4. Slavni goveke U Savatthi, poitovani Sariputa, poste Je ukszae po- ovanje Unvidenom, poadravi ga sa velikim postovanjem {sede pored njega. Zatim se ovako obrati Uzvigenom: ‘Slavan Govek, slavan Zovek, tako govore judi, U ojo} meri Je, gospodine, Sovek slavan?« 6 Sa oslobodenim duhom, ja izjavljujem da je slavan Zovek Saripute- Sa necslobodenim duhom on nije slavan Coveke, Kaka Je tada oslobodent duh Sariputa? U ovom sluéaju Sariputa, neki monah obitava, vetbajuéi sew kon- templaciji... posmatrajuéi oseéanje u seéanjima...po- smatrajuéi u duh duh... posmatrajuéi mentalne objekte ‘u mentalnim objektima, budan shvatajuei Jasno 1 paZlji- vo, budui da je savladao fudnju i nedage koje se ednose na evet. ‘Takav oslobodeni duh Sariputa. 1 sa ovakvim oslo- Yodentim duhor, ja izjavljujem da Je to slavni Govek. Ali ako duh nije osloboden, to nije slavan éovek sana 5. Cudo ‘Ananda, vi motete da satuvate prisustvo duhe na ove eudesne osobine uzvitenog: sa svesnoiéu se polavijula freéanja kod uzvidenog, #4 avesnoiéy se ona produkiu, svesno ona prestaju: sa svesnoséu se pojavijuju pereepelje kod urvigenog, svesno se one produkuju i svesno. one Drestaju. Tako, Ananda, motete saéuvat! prisustvo duhe, kao Sto Je kod Cudesnih osobina Unvisenog, M23 Pribetite Pet dudnih sposobnosti, Brakmani, u raziéitim obla~ stim sa raaliitim uzroeima ne pripadsju blast! | uzroku svakog drugog. Kojih su to pet? ‘Sposobnasti — videnja, sluSanja, oseéanja, ukusa i rmirisa, Svaka od ovih pet spocobnosti ima razliite obla- vazliite uzroke. One nemaju udela u oblastima i auzrocima, 22 njih Je Brahmani, duh utotiste, duh ima ludela u niihovim uzrocima, Poitovani, Gotoma, sta je 2a dub utotiste? Za duh, Brahmane, painja je utotiste Sta je 22 painju Gotama utotste” Za psinju je, Branmane, oslobodenje utotiste Poitovani Gotoma, sta je 2a oslobodenje utotite? 2a oslobodenje, Brahmane, Nibana je utotste Poitovani Gotoma, ta je 2a Nibanu utotiste? Wi ste sada, Brahmanu, pretlt granice pitanja. Cll} vabeg pitanja ne mote se shvatiti. Zato Sto Je sa ulaskom Nibanu fivot sve probuden. U Nibani im je eilj. Ne bana Je ka} Sanaa 1. Vetba 20 sve JJednog dana Urviteni je boravio kod Kosala u Sa- la — selu Brahmana. Tu se on obrati monasima: Koji ‘st ovde novi monasi, koji nisu ili daleko, ko}i su od ne~ avno dobrodosit za uéenje i ovu nauku, budite postojani, Uwodeni i uévrigeni u usavrdavanju Getiri pastojanost puinje. Koja su to éetii? Braéo, vedbajte posmatranje tela u telu, budnog ij smog. shvatanja, budite spokojnog srea, duh vam Je u Ginjen i koncentrisan, da bi saznao telo onakvo kakvo Je ono uistinu, ‘Vetbojte Kontemplaciju oseéanja na oseéanjima da bi saznall kak su oseéaj uistinu. Vetbajte kontemplaciju Guha... da bi saznali kakav je duh uistinu. Vetbajte kontemplaeiu mentalnih objekata na mentalnim objekti- ‘ma, budnog 1 jasnog shvatanjs, spokojnog srea 4 Jedin~ stvenog i koneentrisanog duha, da bi saznali mentalne fobjekte, kakvi su oni uistinu “0 1 jot vite, monasi, koji nju éuvaju superiorntje, ali 408 nist, dostigh cil} — boriée se za krajnji mir —'oni takode obitavaju (borave) budni i jasnog shvatanja, spo~ kojnog srea, jedinstvenog + Kencentrisanog duha, vedb juct se u Kontemplaciji na telu 2a potpuno razumevanje tela, vetbajuéi kontemplaciju oseéanja na oseéanjima 2 potpuno rarumevanje oseéanja, veSbajuéi kontemplaciju fuha w duh, 24 potpuno rarumevanje duha, vezbajuet Kontemplaciju mentalnih objekata ¥ mentalnien objekti- rma za potpuno razimevanje mentalnih objekata, T fos vide, monasi, koji #4 Arahat, oslobodent su pokvarenosti, oni five Livotima svetaca éake su do kraja {Zavrlill svoje zadatke, ostavll breme dostgli cij, unist- Ti prepreke (okove) egzistenciie 1 koji su se oslobodilt Us savieno} mudrosti — oni takode obitavaju, budni t Jjasnog shvatanja, spokojnog sre, Jedinstvenog i koncen- {risanog duns, vesbajuel Kontemplaciju tela na telu nete bit: vezani 2a telo, vedbajuéi Kontemplaciju oseéanja u cnctanjima neée bith verani 2a osetanje, vetbajuél kon- femplaciju duha w dub, nege biti vezani za dub, vezbajuét Kontemplaciju mentalnih objekata u mentalnim objekti rma nece biti verani 24 mentalne objekte 1 jo8 vige, monasi koji su novi ovde, Kofi nisu daleko tid { Kodi su dobrodoili w ovo uéenje iu ovu nauku, ‘oni takode moraju da budu podsticani, uvodent i uévrséent {T usavrdavanju Getiri postojanostt paznje sana 8. Setipatana — standard postignuéa ednog dana postovant Sariputa, rekao je postova rom (uvadenom) Anurudhi — Ljudi govore, da je €ovel w hajvigem vetbanju — brate Anurudha. Od kada su oni zaokupljent najvisim velbanjem? “9‘Sa delimignim razvojem getiri potojanosti panic, to je brate, najvise vedbanje, Ludi govore, da je cove iznad verbanja, brate ‘Anurudha, od kada su ani ianad vetbanja, ‘Se savrienlm razvojem det postojanosti pane, berate, oni su kznad vezbanja, 8472627 9% Znadajne reti Jednog dana pottovant Sariputa i pottovani Anurud- hha, boravill su u Vesali u vocnjaku Amapalije. Uvece poito Je poftovant Sariputa izalao iz evoje poutenorti, fon se vratio pre paStovanog Anurudhe, Poéto Je izmeniao posdrave wetivnost | prijateljstva on je govario ovakor Blistave su erte vateg cs, brate Anurudha, jesna je boja vedey lica. Kakvo moze da bude obitavaiste Guha w kome postovani Anurudha éesto boravi? ‘Moj duh je évrsto utvrégen u éetiri postolane panic, Ja tu Sesto obitavam, brate 'Neki monah, brate, ko Je Arahat i koji je osloboden fd pokvarenosti, onaj Koji Je dostigao Zivot svetaca, na ‘eeaju ispunivsl svoje zadatke, ostavivii tegobe, dostigav- Sera, unistiv okove | on ccloboden w savrdeno} mud "oath abitava duhom évrsto uévedgenom u tirhposto- Janosti painje. To Je dobltak za nas, brate, fo Je velkt do ital koji smo 1 dobili ovim znadajnim retims koje Je lagovorio Anuradha S29 10. Odtuénost Jednog dana postovani Anurudhs boravio je u Sa- vathi u leu pored drveta Sslala. Tu se on obrati ovale: 80 Braéo, ova reka Gang, tee na istok, okrenuta je ka fstokw, ona Je usmerena na istok, Pretpostavite da se velika'grupa udi peibidava reei nosed lopate | korpe govoredi: =Mi idemo da radimo, tako da ova reka Gang ide na zapad, nju éemo okrenuti na zapad i usmeriti Je ea zapadu. Sta vi misite, brago? Ova vellka grups Ijudh mote li stvarno da uéini da Gang tefe na zapad, okrene ga na zaped i usmeri ka zapadu?e Sigurno ne, brate! Arse? ‘To je sigurno, beate, Gang tete ka istoku, or je skre= rut ka Istoku 1 usmeren Je a isto, Nemoguee je uéinit dda teée ka rapady, da se on okrene i usmeri ka zapady mma koliki napor i mugenje uéinila ova velka grupa Ijud Isto tako, brago ako neki monah koli neguje 1 usavréava utestano Cetiri postojanosti padnje, okruéen kraljevima ‘ ministrima, prijateljima i poznanieima i roditeljima ko- i mu nude blago 1 preklinju ga: Dodi, mo} drag, Sta hoe ti a tom Zutom adorom, Sta hotel ti sa obeijanom flavor, Dodi okreni se ka svetownom Zivot, motes horistiti ovo blago | ostvarith dobre akcife. Alt brate hax ko monah Koji neguje | ugestalo vetba Cetiri postojanostt padnje, da napusti vetbanje { okrene se ka inferiornam Stanju To je nemoguée. A zaéto? Neme mlkakve moguéno- Sti da se duh kojl je okrenut ka oslobodenju i usmeren ka talobodenia okreée ka lnferiornom stan 5528 11, Beamrenost Postoje Getiri postoyanost paanje, monasi. Koje ée- Monsh vetba kontemplaciju tela na telv, budan, Jasnog shvatanja 1 patljiv, pobedivii tudnju i nedagekoje se odnose na svet. Dok tako vezba kentemplaciju tela na telu sve delje u njemu se napuitene. Napusta- rnjem ovih Zelja besmrtnost je dostignuta, 1 vetbajuéi Kontemplaciju oseéanja na oseéanjima ‘budan, Jasnog. shvatanja i padlilv, pobedivsi tudniy i falost (nedaée) koje se odnose na svet, dol tako velba ontemplacia oseéanja u aseéanjima, ave Zelje 0 ovim stiscima su napuitene u ajemu, Napustanjem ovih elja Desmtnost je dostignuta, T veibajuéi rontemplaciju duha u duhu, budan, Jasnog shvatanja 1 padljiv, pobedio je Zudnju i Zalost ikaja se odnosi na avet, Doe tako vetba kontemplaciju dduha u dul sve Zelle 0 duu w njemu su napustene, Naputtanjem ovth 2elja besmrtnast je destignuta T velbajuti Kontemplaciju mentainih objekata uw rmentalnim objektima, budan, jasnog shvatanja i pailjiv, pobedio je Audnju i Yalost Koja se adnosi na svet. Dok tako on vevba kontemplaciju mentalnih objekata w men~ talnim objektima sve Zelje o ovim mentalnim objektima su napuitene, Napustanjem ovih 3elja besmrinost ie ostignota, ° Sarat 12, Pokvarenost Ima tri_pokvarenosti, mons: pokvarenost ula, pokvarenost Zelje 2a novorn egzistencijom 1 pokwarenoet hhetnanja. Da bi se odstranile ove tri pokvarenost asi, treba negovati éetiri postojanosth padnje sano 18, Proflost 4 buduénost Da bi se napustile 4 savladale teorije koje se odnose tna protlost i buduénost, monasi, treba negovath éetiri postojanceti patnje. 32 14, Za samog sede Za sxe, unas, mora da stare ban pat ju je Eovar dua, Hog ove ett raioga mo) duh fe tallied hada ita ne taive Eoin 1 abog Cogt mora a bude budnepeinje cover duha ws trem tes De mo) uh eatin rin, a ia ne Eaten mrdnj 200g ova rags tore da se sara Decna patnj Eure daha smom Sb De avo duh am; dase sta 02 ono na nemanje nile ne tentve, Zoot avogeracoge tra dase svera tude ptnjn — fava dua sor = ‘Ds duh ne bude sation iti So iene za pllenje: Zbot!ovoge mors 8 se Tosh buna pet Ever daha u samom sh ata, monn mona onloboden od fade sve vima hoje larva fod et Je esoboden of bodnje ‘Kee mjegor dun zaicen od rine za sterima Aoje inca manu, on fe otnden od mrtne teu e nj du acon ose sa staria hoje ive iui, one enloboden of ane ius je njeguw duh talon od allen, of svogn to anv nsepjensts Jo fe elobten od 2a SUMjenontada ot mona ne Kole, ne mise nee poate olan tose Piva led. dragih aro un toon Alvar 15. Jepraona zaitita JJednom je Unviteni boravio u zemiji Sumbha wg du Sumbha koji se 2va0 Sedaka. Tu se on obrati mon Sima. Portoje, dogo, ivi akrobate koji rade sa motkom 8‘¢ bambusa, Postavijajuéi matku od bambuss, on refe s¥om ugeniku Medakatharika: Dodi, brate Medakatha- ‘ka, popal se na moti I dri ge usprayno na mom ra ‘menu. Da, uéiteliy, re8e on | uéini ono Ho je od niga ‘radeno Tada akrobata njemu rege: Dragi Medakathar- Jk sada ti mene 2aitit dobro i ja éu tebe zaBtitit. Oni su tdeltJedan nad drugim, SUL jedan drugog, mi Gemo Pokazati svoju vestiny, saéuvati Je da ona Sivi mi éemo Stel sigurnost aa motkom bambusa Ali uenik Medakatharika rege: Tako je, tel, ‘Ti moras uCitelju da sits mene a ja éu takode da #tim samoga sebe. Tako Cuvajuéi samag sebe, sited samog sebe ml éemo pokazati svoju vedtiny, sauvati je da ona ivi i mi demo stedi sigurnost uw motu od bambuse ‘To je ispravan natin, rege Unvigeni i doda: Isto kao Mo udenike kate ja stim samog stbe, tako je kad on vetba fetiri postojanosti painje. Ja zabticujem druge, na ova} natin on mora da vekba postajanost panje. Sti teéi samog sebe stitim J druge, zaltitivsi druge fitim samog sebe, ‘A kako on siti druge fitedi samog sebe? Uostalom | ponovljenom praksom meditacife. ‘A sada kako on titi samoga sebe stiteti drue? ‘Stplienjem {strpljiveddu. Zivot kojt nije naprasit | ni 42k, sa blagonaklonom Ijubaviju f s8 sauéeiéem, ‘Ja 64 zaltititisamog sebe, on mora da vetba potto- Janost palnje. Stitesi samog sebe on Siti druge: Hitec Gruge on ti samog sebe, saris 16, Bolestan poglavar porodice Poglavar poradice Sirivadhi iz Rajagata, koji je ra- dio (vetbao) uéenje bio Je pogeden ozbiljnnm bolekéa i st fon je zatratio da poitovanl Ananda dode as ga vidi ‘Ananda dode u ut bolesnog doveka | rete poglavara poradice ‘ae stanje je podnotijive, motete li ga podneti, poglavaru porodice, Bol to neée al smanjiti ni poveéai Oseéate Ii vi poboljsanje il pogorsanje?« TNe, dospodine, moje stanje nije podnodljivo, tesko Je nega porineti. Bol se povedava i ne smanjuje sei ja ‘ekujem najgore a ne poboljganje. Ananda, rege, da ie, poglavaru, vi mora da vetbate ovako: Ja'éu vedbati ontemplaciju tela na telu, kontemplaciju osetanja na ceecanjima, kontemplaciju duha na duh, Kontempiactju fmentalnih objekata na mentalnim objektima, budan, Jasnog shvatanja i pesijiv, buduéi da Je savlada dudnju Palast koje se onose na svet. Ove éotiri postojanosti panje, koje je obufavao Urviteni mogu da se mada ‘meni i ja éu s¢ saglssiti sa ovim weenjem, jer Ja bora- im, gospodine, veibajuéi kontemplaciju tela w tels ‘budan... Dal se to odnosi i na pet niskih okova (sa: rmyojay: 1. verovanje uw lignost, 2 skeptiénu sumnju, 4 veaivanje 2a obred i rituale, 4 une Felje, 5. 1oba volju, Sto Je objasnio Urvideni Ja ne vidim nlkakay rug inlaz, gospodine ja ga neéu odbacit, Ovo Je dobit za vas poglavaru poradice, velika dobit, to Je rezultat Stanja onoga koji se vile ne vraéa (anagamin), Take je ‘bjainjeno poglavaru porodice sana9 17, Bolestan monah Jedanput dok je postovani Anuridha obitavao po- red Savatthi, obuzme ga Bolest i on je patio od ozbilj. ne bolesti, U ovakvo} situsciji vite monaha se okupi ‘ko njega i oni mu govorahu ovako: 38Kakvo mote da bude stanje duha uw kome firigka ‘reéanja_nisusposobna da poremele duh poétovanog ‘Anurudhe? To Je stanje duha, braéa koje je évrsto usmereno nna Getiri postojenosti padnje: to je uztok da ova muéna, fxieka oseéanja ne mogu da poremete mo} duh 832,10 18, Thera "etiya Dok odlazi bolest, moja patnja se bud Bolest ima ime a ja nemam vzemena (za nemarnost) Tha 90 18, Od uzdr2avanja do oslobodenja Cak | urdriavanje od fivota mote se nati (uéenje) 1 Nibani Je kraj 2log ponatanja (Oni Wy nalaze ono sto se Guva u pany Nijihovo sree © dostés savréenu koncentraci, ‘sar 20, Plodovi oslobodenia ‘Vetbaj postupno i évrsto w ispravnom naporu ‘2 painjom za svoje sopetvene oblast ‘ako si ovim plodovima oslobodenja ukragen fovako Gist neéed se radii vite nikad AL. Svest 0 sedatnjost Ne vraéajmo se stanjima prosiosti 4 a buduénst, ne hranimo nadanje hranom Proflos, i je ostavija ina sebe ‘Kap u buduénost koja jof nije stigla, ‘All oni ko}i lmaju jasnu viaiju mogu videti Sadaunjost koja Je owde 1 sada ‘Takay mudrac mora da teti da saguva Ono ito nikad ne mote da bude izgublieno + poko- bane, Mas 22. Gomitanje edna gomila neprijatnih stvari. Govore tako 0 pet prepreka i oni to govare taeno, Jer zaista to je jedno go- milanje neprijatnih stvari. Kojih su to pet? ‘Culne Zelje, logs volja, obamrlost¢ fenjost, uznemi- renost i briga ¢ skeptiéaa suman, ‘Jedno terilo prijataih stvari govori o éettl posto- Janosti patnje 4 tafno govore Jer su to zaista nay prijatne stvari, 28. Dar prijatetjstoa Oni 2a koje vi tmate simpatiju, monasl, oni ko}i dobro procenjuju dok vas slufaju, prijateljt + drugovi roditelt 1 poznanici, mogu da budy podsticani, uvoden! ugerséeni w éetirt postojanosti panje saras 24, Souda korisna Monasi, ja objavijujem da je painja svuda korisna 46,58 stPRVL KORACI 25, Prepreke Bez napustanja fest stvari, monasi, neée moti da se oravi vetbajuéi Kontemplaciju tela na telu... kontem- Placiju osetaja na oseéajima... kontemplacijuduha na ubu... Kontemplaciju mentalaih objekata na mentalnim objektima. Koje su to fest: voleti altivnost, voleti govo- itl, voleti spavati, voleti drustvo, nedostatak kontrole ula i Jedenje preko mere AVL 26, Postepeni progres Jedanput je Uzviteni boravio pored Sakta u park gazelaAnjanavane. U tom trenutku, asketa lutalica Kundaliya, waza ma je poftovanje, iamenjuo posdra ve prijateljstva i uCtivosti sa Urvidenim, seo Je sa strane Wrekao Unviscnom: Ja Sesto fivim u parku manastira, ‘gospodine, 1 ja uestvujem na skupovima. Posle obroka — = ravrsivit svo} doruéak, ja imam obits) da idem od rmarastira do manastira, iz parka u park. Tu sretem neke sskete i brahmane w diskusijama jedino zato Sto misle 4a Je dobro zaldjutivanje 1 kritikovanje ‘Sta ti, pottovani Gotama, smatraé za dobro? Koje plodove oslobodenj putem suznanja Uzvident smatra za dobro? Pottovani Gotama, mogu li se negovanje | praktikovs nnje_nelih stvarl oslobodenja, saznanjem dosti? Se- dam faktora probudenja ako se neguju 1 vetbaju éesto nose plodove oslobodenja putem ssznanja. = A koje se stvari veibaju da bismo postigh sedam {aktora probudenja? 8 = Cetiei postojanostt patnje ako se negulu i vetbals esto daju sedam faktora probudenja “"A koje stvari eslo megovane i vesbane daju éetiri postojane painje "To je tijas (trestrukest) dobrog ponaéanis, to su dobre misl, govor i akeife = A koje stvari negovane | vetbane daju tehjas — — trostrukost ponséanja? = Kontrola ca 5466 21, Potetake U Savathi, jedanput postovani Bahiya susreo se sa Uzvidenim 1 poito su izmenjall pozdrave uétivesti i pri- jateljstva, seo Je i rekao Uzvigenom: Bice “dobro, gospodine, ako Usvitent mote da mi ukratko objasni i Ja éu posto bik saslubao uputstva fi- veti povuéeno, iskreno i odluéno. Dobro Bahiya, vi morate najpre da. se protistite hod ovih korisnih stvark, Kako da pocnem od ovih ko- Tstina koja Je dobro protiéena je lspravno hvate- aye Vata isting Je veoma jasna i kad Je vade shvatanje Ispravno tada, Bahiya, podréan i potpomognut od istine Wi motete negovati éetiti postojanoti patnie ‘Ako Bahiya, tako podrian i potpomognut od istine, vi nequjete éetiri postojancsti panic, bilo da noé dolazi, bio da dan dolazi, vi motete da dostignete razvo) 1 ko: rienim stvarima ane i pokvarenim. Postovani Bahiya ebradovan i zadovoljan_retima Unvitenog pezdravi 62 sa poitovanjem i ode. Poltovani Bahiya Hivi sada w usamljenoeti, iskren, budan i odiuean. Plemeniti sinovi ostaju bez kuéa 2a 50ovaj cil, to je najvite envrsenstvo svetog Hivota i on ga je stznao w ovom Zivotu. Zavricna je ponovo rodenje, ispunjen je sveti Bvot izvrdeni su zadaelt nista vige nije sstalo — to Je on saanao, ‘Tako Je postovant Banlya postao jedan od Arahat SATIS 28. Cit) morainih pravila (Ova korisna moralna pravila objavio je Unvident Kakav je njihov cil, brate Ananda? Dobro kalel, brate Bhads, dobro kaied, Prijatna je ‘vata mudrost, prijatna Je vata unutrainja vizij, izvrsno je vate pitanje. Korisna moralna pravila koja su obje ‘ijena od Uzvisenog, a njihov eilj je da se neguju éetiri postojancsti padnje Sanat OPSTA UPUTSTVA ZA PRAKSU 29, "putstva Bahia Ovako Bahiya vi motete vetbati =u onom sto je videno ovde, on ne mora da ima a se tu vidi, —u onom Sto Je éuto ovde on ne mora da ima to So Je Bato, =U otiome sto oseéa kao ukus, miris | dodir on ne ‘mora da ima ono #to se oxséa, =u onome $10 Je midljenje on me mora da ima sta se misijeno "Napomena: u ovo) vetbi, duh se velba da sb zaustavt na potetno} opservacji objekta proste.percepcije bez 60 ikakve intervencije prijatnosti ili neprijatnosti i bilo koji emotivnih ili intelektualnih sudenja. Cilj 4 wred- ost ove prakse Je sloten — to deluje kao uzda za svaku Jurbu u mifljenju, regima | akeiJama, ona daje mouénost razlikovanja razligitih.Jednostavnih procera percepeile {oft ee pojavljuju kompaktno (zbijeno) i esto su identi fkovant tek u Kasnijim istradivanjima. Ona otkriva ne- posredno unutratnju vieju ud, 10 30, Uamerena 4 neurmerena meditactia Savathi. Jednog dana posto se obukao postovar ‘uzco je avoje ante | odelo 1 stigao u neki ma- nastir Kaluderica, Dosavi, seo Je na pripremljeno mest ‘Monahinje ss odale duno poitovanje postovanom Anandi, sele su ea strane { ovako su njemu govorile: Ima ovde mnogo monahinja, postovani Ananda, Kole su dobro uévrééene u éetiri postojancsti painje i poste- ppenim uveéanjem one su dale velike rezultate To Je tak, sestre. To je tako. Svaki monah ilk mo- nahinja 6 je duh dobro uévriéen u éetii postojanost painje moie da se nada da ée postii velike rerultate postepenim uveéanjem. Postovant Ananda je oti890, po- ‘to Je dao uputstva, ohrabren, podstaknut i radostan 2bog toga sto je imao razgovore 0 dhami, On je zatim otitao da prost hranu u Savatthi, vrativii se sa miloetinjom, 23 visio je svo} obed. Zatim je sa poltovanjem pozdravio Uiitelja, se0 s8 strane i govorio Je © svojo} poset ma rastiru, Uzvigeni je ovako govorio: "to je tako, Ananda, to je tako, Ananda. Zaista svi monasi i monahinje éiji Je dub uévrséen w éetir postojanosti paanje mogu da se nadaju da ée postici ve- like rezultate postepenim uvecanjem. aKojo su to Gotti? Monah obitava vetbajuéi kontem- placiju tela na telu, budan, jasnog shvatanja i padljiv a savladavii Judnju i bol Koji se odnosi na svet. Dok. fon tako obitava vetbajuéi se u kontemplaclji tela na telu, 1 njemu se rada sa telom kao objektom fiigko uxbudenje (oadrazal) ili mentalna inereija i tada Je njegov duh "astresen spoljnim stvarima, Tako Ananda, monas) mogu da usmere svoju padaju na bilo Koji objekt a pri tome su nadahnuti poverenjem. Ako tako Gini, radost se rada 1 njemu. U radornom duhu rada se ushigenje, u duhu ojl je ushiéen pojavijuje se unutrainja smirenost, onaj ko Je w unutrainjo} amirenosti vige sreéan i sreéan dub stige koncentraciju. Sada on misli: — Cilj ka kome sam usmerio painju postignut Je sada, Da li sam ja odvra- en sada? On Je odvratan, on ne uzima u obzir, ne uzima u rarmatranje nigta vide, Ja sam sada osloboden od ra- zmillisnja | razmatranja, w unutradnjosti pall | sre éan. On zna to i Jo8 vile, Ananda, neki monah obitava ‘etbajuéi kontemplaciju oseéanja u oseéanjima... kon~ templaciju duha u duhu... kontemplaciju mentalnih obje- ‘ala u mentalnim objektima... Dok on obitava tako rads se #2 ovim oseéanje stanja duba... mentalni objekt, fi- 2idko urbudenje ili mentalna inereija — i je njegov duh rastresen spoljatnjim objektima, ili, poitovani Ananda, fon mora da usmeri svoj duh ka nekom objektu nada Innut poverenjem. Ako tako &in, rade ee radost w rado- som dubu, @ u radasnom duku rada se ushiéenje. U duh Kofi je ushigen ada se unvtrainja smirenost dubs. ‘Onaj ko Je u unutratnjosti smiren, oreéa se sreéan. A stefan duh stige koncentraciju. Sada on mist, — Cil) kkome sam uimerlo duh sada je dostignut i nidta me sada re advraéa, On Je odvragen | ne rasmifja i ne razma- tra nifta vile. — Ja sam-fada osloboten od razmldljanja ‘reumatranja, u unutrainjost padljiv i sreéan, i on to zna COvaleva Je usmerena meditachi, Ananda. A kakva je reusmerena meditacija, Ananda? '— Ako, Ananda, duh nekog monaha nema potreba dda bude usmeren ka spoljatnjost, on zna, — mo} du nije wusmeren lea spoljatnjost. — Osim toga on ane — i prvoj i u poslednjo} etapi prakse, ja anam da sam ber brepreka, slobodan | ne odvragen (nije skrenuo sa puts) (Osim toga on na — Ja obitavam vetbajuti kontemplaciu tela na telu, kontemplaciju oseéanja na aseéanjima, kontemplaciju duha na dubu, budan, jasnog shvatanja i palliv, bududl da Je saviadao Zudnju i bol Koji se odnost na svet a on, Je sreéan. To Je neusmerena meditacija, ‘Tako sam vam ja, Ananda, pokazao usmerenu | ne- usmerenu meditaeju. Ako neki ufitelj to uéini 2a uéenile, ele njima dobro, putem sauéeséa | simpatije i tako sam vas ja utio da vetbate meditacu, Ananda, Postoje dve zobine u razmaku. Vetbajte meditaciju, Ananda, ne budite nemarni i strah necete oreéati. To je nalog’ koji ‘sam vam ja dao. Tako je govorio Urviteni. Sreéni Ananda radovao te retima Uzvidenog. sa70 OBJASNJENJE GOVORA 31. Posmatranje faktora. porekla ‘Js Ga vam sada, monasi, pokazati poreklo, postanake 1 prestajanje postojanosti painje. Slufajte moje ret — Sta je to, monasi,nastajanje tela? Nastajanje is- rane ene posanak tea Prestankom brane preiie — Kako nastaju Gulni utise!? Oni imaju poreklo w cxecanina,Prestankom Gung wtska dla do prekide 6— Kd postoji ime { forma (name-rups) imamo na- stanak sveatl. Prestankom imena i forme imamo prelid vest, = Nastajanjem painje imamo nastajanje mentalnih objekata, Prestajanjem painje prestaju mentaini objekt Sara 32, On obitava temutra... 1 Brahman Sananikumara, obratio se bogu Tavatimsi. Da fi, isle o bogu, postujem ime Tavatimsa? Urvigent je ona) ko lo ana, istralivad, svetac, probuden!, obfavio je Getiti postojanosti painje z= dostignude spasa. A koja bt to Geir? Monah vetba kontemplaciju tela u svom ni trainjem telu. Dok on obitava tako, on je Koncentrisan 1 spokojan. Poito je on koncentrisan | spokojan, on ée faazvatl saznanjo i viziju koja se odnosi na tela drugih spolja i'w njema samom (isto se odnasi na oseéanje s ‘ja duha i mentaine objekte) DB, 33. On obitave ienutra... 11 Kako obitava monah vetbajuti Kontemplaciju fanutra? Monah razmillja 0 svom sopstvenom telu, od tabana do veha glave i naniZe, osadrfini kote iepunjene reintogorn misli ovako: u ovom telu ima kose.. slush w aslobovime... mokrage...On weiba sa ovim objektom, rarvija ga, saokupljen Je njim Gesto tako da je to uevrsée- ro U rjegovor duhu. Tako ginedi, on okrete svo} duh ka telu spolja u njemu samom. ‘A kako obitava monah velbajuéi kontemplaciju tela ‘na telu spotja? Monah razmidiia o telu spotja njema samom. Ima u njegovom tely kose. I vedbajuéi tada sa o vim objektom, on ga razvija, zackuplien Je sa njime, esto je to objekt évrsto wevriten u njegovem dub, ‘Tako Gineti, on okreée svo) duh iznutra i spolja, ‘A kako obitava monah vesbajuéi kontemplacju tela w isto vreme iznutra 1 spolja, Mona razmija’o tela iznutra i spolja: »1ma u ovom telu kove,.« Tako obitava, ‘monah vetbajuci kontemplaciu tela w tela istovremeno imutra i spolja (To se isto odnosi na osetaje, stanja 1 mentalne objette) 34, Sedmostruka kontemplacija éetiri Satapatane Kako obitava on vetbajuéi kontemplaciju tela na elu? Ovako, neka osoba pasmatra telesnt fenomen — ze- rlje (parhavi, — kaya). 1. Kao nepostojant a ne kao postojan 2 Kao muéni a ne kao priftni 3. Kao ne sebe x ne kao sebe 4. On se odvrata od njega ine raduje se njemu (teu) 5. On je bez strantij ne Beli nista 6. On Je uzrok prekida ne nastajanja T. On ga napusta I ne didi ga se vide Failjivo posmatrajuti nepostojanost on napusts ena- enje pestojanog: padljive posroatrajact balno. (mucho) on naputa znatenje zadovoljetva: padljivo posmatrajuct ne sebe on napusta znagenje o sebi: on se odatle okrete tne radtsje se vite | tako bez straha on napuita dudnju: on prouzrokuje prestajanje i napuita nastajanie i napu- Stajuéi to on napuita vesivanje ‘Na ovaj sedmostruki natin on vekba kontemplaciju tela, Telo Je postojanost i nije painja, All pedaie ie po- stojanost isto kao padnja. So ovom painjom i sa ovim samanjem on gosmatra telo. Tako se dakle neprestano uuévrSéuje painja u praksi kontemplacie tela na tela (kaya-kayanupessana — satepatans), &s1 Joé vide. Neke osobe posmatralu kao nepostojane ‘4 ne io, postojane teleme fenomene: vod, toplot, ‘vanduh, Kosu, dlaku, kodu, potko#u, meso, krv, nerve, esti, motdinu. Oni ih posmatraju ka mugne... To se dakle naziva neprestano.postojanje painje u vetbanju kontemplacije tela na tela ‘A kako on obitava vetbajuéi kontemplaciju osecanja ina oseéan}ima ‘Ovako, ncka asoba pasmatra kao ne-postojano a ne ao postojano oseéanje prilatno, neprijaino i neutralno Oseéanja se radaju usted utisaka oka, utieaja wha, uticaja rmirisa, ulicaja ukusa, utieaja dodira | utieaja duha. On ih pormatra kao mugne a ne kao prijatne, kao ne-sebe a ne kao sebe, on se od njih okrete i ne raduje im se vie, on prouzrokuje prestajanje a ne nastajanje, on je ber strasti ine Zeli ih vise, on ih napusta i ne vezuje ‘@ vige 2a njih. Posmatrajucl ih kao ne-postojane on na pulta znatenje zadoveljstva, posmatrajuci th kao ne-sebe fn napusta znagenje o seb, okreée se odate, on mapusta sagenje radorti, | tako ostavii ber strasti on napusta fudnju, on prowzrokuje prestajanje a ne prouzrokuie nastajanje, i napustajuéi th on napusta vezivanje... Na fova} natin je sedmostruka praksa posmatranja oseéanja rma oseéanjima, Oseéanje Je postojanost a nije padnja. ‘Ali patna Je postojanost isto kao i paznja! Sa ovo pa- Janjom 1 sa ovim saznanjem on posmatra oseéanje. To se dakle naziva neprestano postojanje panje u peaks krontemplacije oseéanja na oetéan ima. ‘A kako on, obitava veibajuél kontemplaciju duha tna dubu? Ovako, neka esoba posmatra kao ne-postojana ‘ane kao postojana stanja duha sa dudnjom, a stanje duha Koje je oslobodeno od mrinje (nastaviti kao u govoru), fon posmatra kao nepostojanu a ne kao postojanu vizuelnu vest, sluiow svest, mirisna svest, ukusnu svest, dodienu 66 svest i svest od duha. On posmatra svaku od mith kao rmugnu ane kao prijatnu, kao ne-sebe, a ne kao sebe, on se okrege od njih toma mu nisu prijatna, wm je ber strasti I ne deli th vise, om prouzrokuje prestajanje a ne nastajanje, on ih napusta | ne veruje se vite, Posmatraju= ih kao nepostafine on mapuita. znanje zadovoljstva, posmatrajuéi ih kan ne-sebe on napusta znaéenje 0 sebi fn se od njih okreée i napusta radost 4 tako ber strast fon napusta 2udnju, provarokujucl prestajanje on. ma puta nastajanje 4 napustajuéi to on napusta veaivanje za nj 'Na ovaj sedmostruki naéin on vetba kontemplaciju una na duhu. Duh je spostofanost« 4 nije »painjas, lt ainja Je postojanost isto kao | painja. Sa ovem palnjom isa ovim saznanjem on posmatra duh. Dakle tose naziva neprestano postojanost painje w vekbanju kontemplaciie dduha na dub Kako obitava on vetbajuéi se.u kontemplacjt men- talnih objekata ul mentalnim objektima? Ovako. Neka osoba posmatra kno ne-postojane a ne kao postojane fenomene tavog tela, svih oseéanja, Gi- tavog duha, to jest, svestl.On ih posmatra kao mucne a ne kao priate, kao ne-sebe a ne sebe. On se okreve od mii fone me izezivaju radost. On je bez atrasti i ne fell ih vige, on prouzrokuje prestajanie « ne nastajanje, on ih napuita a ne vezuje se vige 2a njth, on ih posmatra kao nepostojane i on napusta znaéenje postojanceti posmatra juéi ih kao mugne, on napuita anadenje zadovolistva posmatrajuél ih kao ne sebe ona napuita znagenje 0 sbi fon se od njih okreée i napusta radost, on je ber strasti, fon napuste Zudnju, on tw prouzrokuje prestajanie i na- pulta nastajanje napustajuéi to on napusta vesivanje Na ovaj sedmostrukt naéin on vetba kontemplaciju ‘snovnih mentalnih objekata, o‘Mentaini objekti su »poctojanosts @ ne painja, ali painja je postojanost | Jednaka je kao painja. Sa ovom painjom i sa ovim saznajjem on posmatra mentalne obje- kite. Dakle to se naziva neprestano postojanje painje u praksi Kontemplacije mentalnih objekata na mentalnim objektima, 38. Posmatranje tela ‘Ako telo nije kontrolisano, meditaeija ni duh ne mogu biti Kontroisani, Ako Je telo kontrolisano, | duh ée bith ontrolisan. 36. Painja na. telo M36 Postoji Jedna stvar, monasl, kad se neguje i izvodi pravilno, ide se u praveu dugoke neodlosnosiL..najvigern fla... painji 1 jarnom shvatanju... dostignuéu ispravne Vizio | saznanja.. sreéi ovde 4 sada, dostignucu oslobo- enja pomoés mudrosti.. plodevima svetaca (arahatsp- hala) — to Je painja na telo Ala 81. Govor © painji na telo Ovako sam Guo, Jednog dana je Uzvident boravio w Sevathi w parku Jeta u manastiru Avathapindika. U tom momenta jedna grupa monaha posto se vratila posle tralenja milostinJe skupila se u sali 2a sastanke. Medu rjima vodio se ovakav razgovor: =To je éudno, braco, to je levanradno kako je Uzvigeni, onaj koji Je svestan, trativaé, svelac, potpuno probuden, opisao da je pa finja na telo stanje sa velikom KoriSéu i kako je to ‘eliki napredake, Unviteni posto je zavesio vecernje po Vvlagenje uw usamijenost prekinuo je razgovor jer je Evratio w salu za sastanke | seo na mesto koje je bilo pripremljeno za njega. Posto Je seo on rete minasima oo — Dok sedite ovde o demu vi razgovarate, monasi? Zasto je vat razgovor prekinul? Posto smo se vratili poste tragenja milostinje, posle rafeg obeda skupili smo se u sall 28 sastanke 1 ova) F: 2govor voden Je medu nama: »To Je éudno, Braco, kako je Uzvigeni, onaj koji je svestan Istrativaé, svetac, po- tpuno probuden, opisao ovu painju na telo kao stanje velike Korist 1 kao vei napredak To Je ta) raxgovor, fospodine, Koji Je bio prekinut kad je Uzviseni utao ‘Taéno je to, painja na telo Je velika korist | postize ve veliki napredak ako se neguje i izvedi pravilno. M19 38, Meditacija.na_disanje COvako, monasi, neki monsh posto Je otisao u sum wu podnotje drveta, ili je otifao na usamleno mesto, seo Je prekritenih nog, defeés lo pravo | svoju budn Painju, Padljivo on udite i on izflée, Udibuéi dugo on nar oda udiser digo. « —'Smirujuc telesne funkelje(disanja) ja Fu iadisati, ako vexba on, ‘Kod onog koji tivi tako, iskreno, budno i odluéno, sedanja | naklonosti za gvet labrisani su, i sa njihovim lstezavanjem, njegov duh Ge se uévrstti iznutra, bie smiren, skladan (harmoniéan) i koneentrisan, Na ovaj haéin, monast, mona neguje paanju na tel. (Ovde sledi kao to Je dato u govoru, odeljak © po Jotajima tela, 0 patnji | jasnom shvatanju, 0 odvratnosti tela, posmatranje-kontemplacija 0 groblju, 2ave sa —nkod onog, Koji 2iv1Iskreno...) (Zadubljenost «8 meditaciji) Job vite, monasl, monah osloboden objekta. éula, loboden of nekorisnih ideja ulazi w prvu zadubljenost, 69u njemu se rada ravnodunost eslobodenj, Koja je wdru- ena sa. polmovnim midljenjem 1 mijenjem ber reda iskurzivno mifljenje), ispunjen je radoséu { ushiée- injem, Od ove radosti 1 ovo ushigenja rada se ravnoda- Snost slobodenja, ona protima i kali, ispunjava ga i prodire w ove tela ave dok ni jedno mesto njegova tela fe bude proteto radoisu i ushiéenjem koje je Foden usled ravnodusnosti(oslobodenja) [Ako veit berberin ili njegov pomotnik sips sapun 4 puder na ravan metal i pomesa th sa vodom, radedi to vige puta, tada Ge penaste lopte sapuna biti prodete vodom, protete vodors w unutrainjosti 1 spoljasnosth bez da to bude isuseno. To isto vabi i 2a monaha — radost |ushigenje koje je rodeno usled eslobodenja profima ga i ali, ispunjava i prodire u ovo tela sve dok nijedan eo tela ne Zivi a da nije profet radoséu 1 wshienjem koja se rads usled oslobodenia, Kod onog ko ivi tako iskreno, budno 1 odluéno, csetanja {naklonosti ka svetw su iabrisana i sa njihovien lieezavanjem njegov duh ée se uévrstitl ianutra, bice ‘iran, skladan, harmonigan j koncentrisan, Na ova) ain, ‘monasi, monah neguje painju na telo. 1 Job vide, monasi, pasle stifavanja poimovnog mi- Bjenja i milljenja ber’ reda (diskurzivnog misljenja) on side unutrainji mir i harmonijy druge zadubljenosti, koja Je oslobodera od polmownog misljenja i misljenja ber reda (diskurzivnog misljenja), koja Je rodena usled Yoncentracije a ispunjena je radoteu | ushigenjem. Od ove radost i ushiéenja koji su rodeni u koncentraciji, ona protima i kali, ispunjava | prodire u oto telo sve dok hijedno mesto njegovog fela ne divi a da nije prozeto ‘ovom radogéu i ushigenjem a ole Je rodeno iz koneen- tractje. 0 A postojt duboko jezero, je vode Skljaju iz unu- Aratnjosti | nema vode koja tece na istok, zapad, sever, jug, ova voda,tece | ispunjava veeme. ‘Sveb lavor iz lunutrasnjosti jezera kali ga Jer iz ajega inazi sveés vod sve dok ni jedno mesto koje tu postoji ne bude profeto invorom syeze vee navisli naéin, monas, radest tus enje koi su redeni sled koneentracije to profima i kali, Ispunjava ga | prodire u ovo tela, sve dok ni jedno mesto nlegovog tela ne otivi kao da Je profeto ovom radoti i UshicenJem koje su rodene usled Koneentracja (naj ko ivi take. 1 Jok vie, poste i#éezavanja ushiéenja rionah obitava us spokojetvu, patljive i jasne svesti, on aseéa sreéu u {elu 2a koju plemeniti kau: »Sretno Zivi onaj ko obiteva 1 spokojstvu i koje pailjiv« pa dostize treti stepen zadu- Ujenost, To protima I kall, ispunjava i prodire kroz telo tako da je rvako mesto njegovog tela proteto sretom elobodenom od ushicenja ‘Ako imamo u bazenu lotese, 1 to evetove loteoa lave, zelene 3 bole, ont so postavijent w vod, rane se Yvodem, na stabljikama lotesa je eveée, koren je protet fodnomno prolire w svetu vodu tako da je | svako esto Stabijike proto vodom. Isto je | Kod. monaha, sree profima i kali, hema ni jedao mesto koje nie proteto ovom srecom koja je rode posle nestanka ushigenja(proteto ovor slobod= thom steéom ushicenja). ipuniava i prodire u ovo telo | na kraj ‘naj Ko"2ivi take, 1 Jo8 vite, Posle napuitanja zadovolistva 1 painje {sa Wéezavanjem prethodne radesti i nedaéa on ulazt { obitava u getvrto} zadubljenosth Koja je iznad zadovo- Jjstva 1 patnje, on ima Gistotu panic Koja potige of nspokojstva, On to poseduje 4 to prodire w njegovo telo Hnjegor dub, Koji Je Jasan i bistar sve doe ava mesta njegovog. tela ne ostana proteta ovim jasnim i bistrim uhm. Pretpastavimo da neki éovek ima belo adelo, bern Je pokriven preko glave tsko da svako mesto njegovog tela bude prekriveno belin.. i to je | Kod monaha tako, a poosdule jasan 1 bstar duh koji prodire w njegovo telo sve dok ni Jedno mesto piegovog tela ne bule prozeto vin Jasnim i bistrim duhom. Kod onog ko fivi tako, iskreno, padijivo i odlu- no osloboden od seéanja i maklonasti za svet i sa nit hhovim isfezavanjem, njefov duh ée se wevrstiti anutra {postage miran harmoniéan i Koncentrisan, Na ova} na x, monasi, monah neguje pazaju na tel Monasi,sko neko ima negovanu painju | vetba pra- vino painju ma telo to se ukljucuje u ave start hole su blagotvorne | koje vode ka mudrost ‘Ako neko shvati da ovaj duh ima veliki okean au jaa ulaze sve reke Koje teku ka okeany, na isti nagin fonaj ko neguje i vetba pravilno painje na telo uk- Tutuje sve stvari koje su blagotvorne i koje vode ka roudrosti, Ali kod monaha koji ne neguje i me velbe pravilno painju na telo, njega te Mara naéi | ubvatith Monasi, ako éovek baci tesku kugl od kamena na vlatno trlo lovaée, Mislite I vi da ova kugla ne moze da ude u vlaino trlo ilovade jer ga nije ona obuzela, Sigueno, goepodine, na isti nacin monah koji ne neguje i ne vezba painju na telo njega vat ‘A ako, manasl, stavimo lonae ber vode na tle i sko neki €ovek dode sa teretom vode, mote Ik on manasi dda zameni vodu, Sigurno ne, goepodine — na is nagin ‘naj monah koji ne neguje i ne vesba pravilno meditac Jina telo njega Se Mara nach i uhvatit Mara naGi i 2 Ali ako, monasi, neko neguje i pravilno izvodi pabniu fo telo, mega Mara nece nadi 4 unvatiti. Ako neki Zovek. bei lagano.povermo kenea domataj table od solidnog deveta, ta vi mlslite, monasi, moze Ii ovo lako poves™o ones da nade uaz w tabla saginjenu od solidnog drveta? Sigurno ne, gospodine. Na istinagin monah koji ne ve#ba ne neguje ispravno painj na telo, njega ée Mars naéi 4 uhvati ‘Ako imate zeleno drvo puno sokova i kad neki Govele ode sa upatienim Sapom, mode lon da mish ovako — Ja Sam naginio vatru, ja sam proizveo vatru, Miwiie U da fon to mote da uéini. Sigurno ne, Rospodine. Na iti nagin rmonah koli ne ievodi pravilno | ne neguje painju na to, njeqa é@ Mara naéi i ubvatiti ‘Ako, monasi, imate lonae ispunjen vodom do vrha, de ii vrona, da Ii vrana mote piti vode iznutra. Ako ‘ovek dode a8 teretom vode mode Ui on da zament vod 1 loncu? Sigurno ne, gospodine. Isto tako monast, ona ko neguie | praviino i2ved: painju na telo njega Mars rege mati i neée ubvatit. ‘Monae, ona ko neguje 1 ixvodi pravilno meditaciju painje na telo, ona} ko bude ostvario to stanje direktnim Seunenjem i ko je prsilio duh da postigne ovo direktno Saunanie, on Ge ste sposobnost u to} oblast ‘Ake neko ima pun lonae vod, postavijen na pod- tog on Je ispunjen do veha tako &a vrane moze da pile vod lanutra, Ako govek nagne lonae voda ée ilaziti sve vide | vie. Sigurno da, gospodine. [Na isti nadin, neko ko neguje { i2vodi pravilno me itativnu padljivost na telo, a sto ée biti ostvareno di fekinimn saznanjem, on maze da prisii svoj duh da ostva- Fi todirektno saznanje, on €e sted sposobnostu toj oblast ‘Ako imate w nivou temlje Jedan éetvriastrezervoar cgranigen nasipom a ispunjen vodom do iviea takn da 3vrana moe piti vodu unutra, ako otverimo nasip voda fe otieati sve vide i vile. Sigurno da, gospodine. Na [st natin neko ko neguje i i2vodi pravilno meditativnu padljivost na telo a koji to ostvari direktnim saznanjem, posto je duh prisilio da ostvari direktno ssznanje, on Ge sted spocabaost u to} oblast “Zamlslimo raskrige od Eetri puta w nivou tla f kola speemna 2a pokret sa plemenitim konjima. Uéite) dre Sure konja penje se w Kola i, 2grabivéi uzde u levu ruku fkamdiiju uw desnu, Konji Ge zagalopirati gde on hoe ‘Na isti nagin onaj Ko vetba | pravilno izvodi pa- Ijivest ne telo, ko Je %9 ostvario, direkinim saznanjem i Swot Je prisilio duh da ostvari to direktno saznanje, on Se dosti&i sposobnost u to} oblast ‘Ako, monah, meditaci tela negule I pravidre teat on Ge dostich nove moguénosti(sredstva) napretka, imaée, posedovace évrsta duh f ako se u tome ustall, to ojags | Savefi on mole da ofekuje deset dobrobiti (korist Kojih deset? Ueenik de. viadath strastima i nezadovoljstvima, | Luvek Ge pobedits nezadovoljstvo kad to hoce, ‘On ce viadati strahom 1 anksioanobin (bo)azan) (On ce podnosti hladno | toplo, glad i Bed, velar slaj sunea, obale, Komarce i zmile On te strpljivo.podnositi neprijatne ret, nezado- voljstva | fizidhi bol, zatim i neumesne uvrede, neprijat- hosti nezadovoljstva i zlokobna svojstva drugih (Ceuttstania zadubljenosti profiséuju duh, To stanje rote nalazi se u sadainjos, doctiZe se sopstvenom vo- Ijom bez tetkoéa t napora. On je obdaren i natprosetsity sposobnosti, Budust jedno on postajeslozeno, postavilslo- eno on se vrata u Jedno. Ot Se pojavijuje i idezava, Ne~ rma 24 njega prepreka, on prolazi kroz zidove, pl fine i kroz’ vazduh, On se 2agajuruje 1 pojavljuje ™ ‘na vod i zemji, on ukeftenih nogu let w vazduh kao ke lata ptice, at dodiruje + maz rukama sunce | mesce, Cak do sveta Brahme, on paseduje vlast nad svo}im te- Jom. Za botanske | Tjudske zvuke blizu 1 daleko, On suznaje dub drugih osoba, drugih biéa 1 prodire uw njih Uwenutne. On se seéa pros Aivota, 12,3,10,20,0,500, 400,500, 1 100 miliona ponovnih rodenja. Oa se ponovo seéa mitogobrojnih evoluelja | mnogobrojnih ne-evolucia Ja sam tu a mene sovu jedinstvenim jedino takvim Ja pripadam to) porodici, ia imam takvo dréanje ja Jedem ‘na ovakay’ nadin, mene upuitaju a Farouade, podnosiéy svoju patnju | svoju sudbinu u tok ovog ai ‘ota. S obzirom da cu iSéeznuti odatle ja €u uel w drugs ‘gaistenciju: i tako j2 imam to ime. 1 takva sudbina 1 toku mog aivota,« Tako se on seéa mnogobrojnih prosiin sivota zajedno s8 njihovim karakteristinim ertama i o20- benostima. Sa bo#anskim okom prosienim 1 nad-ljud~ skim, on vidi kako se biéa vraéaju, riska il. plemenita, fobdarena it rusia, sreéna au jedna | bedna druga ton vidi kako se bica pojavijuju sa svojim akeijama. osle iskorenjivanjapokvarenosti (asova), on fivi ‘sloboden od pokvarenost, u oslobodenom duhu, u slo- bodi sa mudroaéu sto je on razumeo i ortvario sebi ‘ko se paznja na telo negule | izvod! pravilno on e dostisy napredak | évrmo poendovanje duha, ako Je tu uévrigen, pojaéan i usavrien, on se nada da ce ds do bije onih deset Korist. Tako Je govorio Uzvideni. Sreéa w niihovim sreima podigia xe od ovih reéi Urvidenog. M9 .39, Doa atiha plemenitog Anande sPrijatel) je mrtav, uditel) Je takode otis0 hema vige prijatelsiva koje se sada prula ovde Painju usmeri ka telus. T Nod 10,35 Patni a diane, mona, negovans | evens roving dej welt hv ed taprdak. Pata a inj seqran ven prvi a serine ‘Sun peolanapelnje Cet potjanont pane ‘Shandy rode’ prvine ode prema sem tater ranges Sedum tater pobudena vase w ¥en ve mao | been i Pte pian dan, negovana edema pe cing de velve hot vel apredakt Ovo te “an? AGE nah fe on saa poet dey Bsa"gek' punt west soe su preitenim nota 2 Marte stole tes pravo volo bude pein Pasion ue pv on ae 1 tetrada (getortina) —~ kontemplacije tela 1. Vdiluéi dugo, on ana: =Je udiin dugo.« Tadiguéi ‘dugo, on ana: »Ja iadidem dugo.« "a Udiducl kratho, on za: =Ja diem kratko.« Ize dlgudi kratko, on ana eda indifem eratko.« ‘3. Oneéajutt (diane) celog tela, ja €u udisath, tako ‘vetba on, ota (dizanje) celog tela ja u izdisati »tako vedba one “L'Smirujuti telesne funkelje (disanje) ja gu udisati, tako vefbe on. Smirujush telemne funkelje (disinje) ja éu ladisatitako vetba on 11 tetrada — kontemplact oseanja 5. Oseéajudt ushiéenje, Ja éu udisati izdisat) tako vetba on 6. Oseéajuti sredu, ja Gu udisati, Ja €uindisati), tako vetba on 7. Oseéajuéi mentalne funkeije ja 64 udisati Gzdisati) tako vezba on 8, Smirujuél mentalne funkeije ja éu udisati (Ja éu ladisati) tako vezba on. 111 tetrada — kontemplactia duka 9. Oseéajuéi duh, ja éu udisati (ja u fedisat, tako vvetba on (radosten) 10, Oseéajuéi blageni (miran) duh ja éu udisath Ga fu indisati — tako vetba on (radostan) 11. Sabranog (koncentrisanog) duha ja éuudisath (da 6u iadisatiy — tako vetba on. 12. Oslobodenog duha ja éu udisati (Ja éu iadisat), taka vei on, {IV tetrada — kontemplacija mentalnih objekata 13, Posmatrajuéi nepostojanost Ja éu udisati (izdi- sati), tako kage on 14, Poematrajuti sirenost(luzornost svoga Ja) Js 8a udisati (ja Cu ladisati), tako vetba on 15, Posmatrajucl prekid (obustavljanje)(oslobodeno- st od strasti) jn ct udisati (Ja éu indisati, ako vetba on 16, Posmatrajuél napustanje, ja Gu udisati (ja éu i2- isa) tako vedba on. Negujte | pravilno vetbajte na ova rain, monesi,paénju na disanje, za veliku korist i vel napredak nUSAVRSENOST POSTOJANOST! PAZNJE 1 — Kad monah dige patljivo dugo i kratko i dok se on vetba da dige on oseéa telesns funky, | dok on smi- ruje ovu funkeiju w tom momertu, monasi, on obitava vetbajuéi kontemplaciju nad telom, budan, j nla i padijiv, buduéi da je saviadao tudaju | 2alot koje se odnose na svet. Jer ja vam Kader, monasi, disanie Je fedan zig proces TI — Kad se monah vetba da dife, i dok on oscéa lushigenje it on oseéa secu: il dole oseéa on mentalne funkeije — u tom momentu, monasi, on obitiva vesba)u- 4 kontemplaciju oseanja nia oseéanjima, buaan, Jasnog shvatanja t pafliv buduéi da je saviadeo 2udny1 I falost koje se odnose na svet. Ja var kazere, monast da Je potpu- na painja na disanje jedno osecanje TI — Kad neki monah velba u disanju, dok on oneéa ‘du, dole Je on radosnof dua, ili dok Je sabranog (ken- ‘entrianog) duha ili dok on oslobada duh — u tom mo- ments on vetba Kontemplaciju duha na duhu, budan, Jsnog shvatanja | patljiv buduel da Je saviadao fudni Thaloet kojt se odnose na avet. Jer u onome kome nedo- staje patnja | jasno shuatanje, ja vam kazem, ne mote se razviti painja na disanje 1V — Kad se monah vetba u disanju, dok on posma- twa nepostojanost, smirenost, prekid i napustanje u tom rmomentu on ve8ba kontemplaciju mentalnih objekata na imentainim objektima, budan, jasnog shvatanja | padliv, bbuduel da je saviadao 2udnju i Zalost koja se odnosi na svet, Imajuéi mudro misljenje o napustanju tudnje i far Testi on to posmatra sa savrienim spokojstvom. Painje na disanje negovana i veibana na ovaj nagin vod savrdenstvu Geliri postojanosth padnje ‘A kako Getiri postojanosti paznje koja su negovana i iavodena pravilno vode ka sedem faktora probuden}a? Kad 1 ‘monah obitava u kontemplacii tela, esetanja, duh | men- talnih obiekata, Dudan, pasljiv... painja *ber oblaka+ Uevriéule sew njemu, T kad Je paznja ber oblaka uéeeStena W njema w tom momenta — faktor budenja ppainje monah razvija — on teli ka savetenstvs faktora Dudenja painie ‘Obitavajuéi pazijivo na ovaj nagin, on istrabupe mu- Aro, ispituje t posmatra odgovarajuci objekt: i dok on to nl faktor budenja istrativanja stvarnostotkriva se kod rmonaha, us tom momenta monah razvija faktor buden}t intrativan}a stvarnosth i u tom momenta on tei ka s vrdenstvu faktora budenja istrativanja stvarnosti (real~ ost) Dokon tako trati mudro, istrabuje i pormatra ovaj objekt, neprekidna energija otvara se u njemu. I kad je ‘neprekidna energije probudena kod monaha — w tom mo- rent monah razvija faktor budenja energije — u tom ‘moment on tei savréensivu u razvoju faktora budenja energie ‘Kod onoga ko se brine da energija rada ushigenje koje Je oslobodeno od sveta i kad se monah brine da energija ‘ada ushigenje koje Je otlobodeno od aveta u tom moment faktor budenia sfadosti« otkriva se w nfema, u torn mo- ‘mentu monah razvija faktor budenja radceti, w tom mo- ‘ment on tet savesenstvu razvoja faktora budenja redos- i rece) ‘Telo i duh onoga ko Je ispunjen radoféu postal smireni, A kad se telo duh onoga koi je ispunjen radoseu tmirenja —u tom momentu faktor budenje smirenost flkriva se u njemu, u tom momenta on tei da razvie fakior buden|a smirenasti, tom moment on te2l si wrfenstvu u razvoju faktora budenja smirenost ‘Duh onoga ko je miran { sreéan postaje koncentri- san (gabran). T kad duh nekoga monaha Koji Je siren ‘'srecan — postane Koneentrisan W tom momenta otkriva, ”s0.u njerou faktor budenja koncentracije. U tom momen tu on teti ka savrlensiva razvolu faktora budenja kon- cxntraetie ‘On gleda dub tako koncentrisan i savrieno spokofan. 1 kad on gleda svo} duh tako Koneentrisan i savrdeno spokojan, tom momentu otkriva se u njemu faktor Buc denja spokojstva. U tom momenta monah razvija faltor Dbudenja spokojstva. U tom momentu on tedi savréenom ranvoju budenja faktora spokojstva Cetin postojanosti paznje, negovana { invodena pra- vwilne na ova) nagin vode, sedam faktora probudenjs do savrienstva. A kako sedam faktora probudenja negovana Hiavodena praviino vode ka savréeno) mudrosti | oslo- bodenju? ‘Ovako, monasi, neki monah razvija faktore budenja painje,istrativanja atvarnost, energie, UshiGenja (sre- 2), smirenost, Koncentracije§ spoko)stva, koji su zasno- vani na oslobodenju, zasnovani su na smirenosti, 2asno- vani su na prekidu, proizilaze od mapustanja ‘Sedam faktora probudenja negovana | iavodena pr wilno a ovaj agin vode mudrost | oslobedenju do sa rienstva ‘Tako je govorio Unvigeni, Sa sreéom u sreu, monas su bili obradovani retina Unvigenog. mus 40, Patnja na disanje (Ova koncentraclja dubs ortvarena painjom na disa- nile ako je negovana i i2vodena pravilno, biaga Je | uzvi- ena, stanje duha je Esto (Jasno) 1 srecno. Ono fin da fadmih prestand 1 ligeznd zlo | nekoriane ideje, kad $e one pojave. Sato 0 41, Panja na umetog ‘Ako je Rahula, painja na disanje, negovana i invade na pravilno, vodi ka poslednjim udisanjima i iadisanjima biga svesna'i nesvesna M62 JASNO SHVATANJE CETIRI POLOZAJA 42. Vetba 20. probutenje ‘Ako neki monah hoda, dri se uspravno, sedi il le ‘opruten on rads u seb fudnu misao, mrinju sli agresiv- post. Ako on niu tolerige, ako nju ne odbacuie, ne odstra- nijuje, ne eliminise ako je ty ostavlja do kraja, monsh ko}t fvako radi ne &ni iskren napor, nema moralni stid i on te zove lenjivac + prazsa energile, ‘Ako neki monah boda, dri se uspravno, sedi ili sett oprutene u njem so cads éulas misao, mrénfa it ‘agresivnost + ako th on ne tolerige, odbacuje, odstranjuje {ste dovodi do kraja, monah ko}! tako radi ini na ova} natin iskren napor, ima movalni stil, on se naziva energie nim 4 odluénim, Hodajuti, drieéi se uspravno, sede ili le none ko voli mist ala ili aveta brevaren od njih on ide putem kojt pada Nikad on ne moie dostic! najvige probudenie Ali onaj ko Je savlada0 rave mis dol hoda, stot uspravno, sed ill Teh Koji ée radtje da smiruje tako duh (On se desist najvige probudenje i 0 a45, Vetbanje u odredivanju wnutrainje viztie Pogveéeni istini vi motete obitavati, monasi, posve oni diseiplin bratstva poistovenite se sz over diseipli- ‘om! Neka vate ponaianje bude savrseno. Budite svesni ‘opasnosti ak iu najmanjim prestupima, vi mozete da se vebate u pravilima koje vi prihvatate ‘A ako monah fivi tako, Sta on mora Jos da Gini? Monah dok hoda, stoi, sedi il lei osloboden je $ud~ nije t mrinje,Lenjosti i nemoti (obamrlesti), uznemirenos- i steaha, odetranto Je skeptiénu sumnju } tad svojom voljom an pastaje Jak i nevsvojiv; padnja mu je okrenuta ‘Jasna; njegovo telo Je mlrno i bez razdrazenosti, negov duh je Koncentrisan i Jedinstven. Monah koji na ovaj nagin uvek éint iskren napor i ma morsini sti, naziva se energignim ¢ odluénim, Naduire on kad hoda, stofi, sed ht lett [Nadzire kad savija 1 inh udowe -Bridljivi posmatraé sveta koji ga okrutuje ‘On ana kako agregatl nastaju i nestala ‘Onome ko tivi tako sa budnog duha Von je sada smiren | osloboden od uanemitenceti Lon se vetba u spokojstvu duhe Sa istrajnoitu | postojanotea Pod imenom wuvek odluéan« ova) monah Je pomnat enn 44, Vetbanje Bodhisattva Pre budenja, kad jo nisam bio potpuno probuden, ok sam jot bio Bodhisattva, ja eam saznao ov misao "Da, ako am js prolazio w not u specijalnom znadendu od 14, 15 ill 18 1 po mesed, ja sam obitavao na mestima tudim i strani, pored divijih oltara i grobova, u Sumi, 2 ‘od drvetom. I poste izvesnog yremena fda st: not imale parufita znacenje, 15, 181 po mereci, ja sam obitavan pa ed divijih oltara | grobovs, u sum pod drvetom, Dok sam {ako obitavao, jedan jelen'mi se priblidio a jedan paun slomio stabljiku, a velar Je hugao | nosio lie Tada sam rmislo da li je mouce da bojazan it strab dea, Al tada sam Ja ovako razmatran: Zaito da Ja ofekujem strah? Ne int se bolje da jaisteram bojszan i strab, Sak iz polo- aja u kome me je obutimao, Bojazan | strah odlaze dok ja hodam suzdut | popreko« — dugacko i firoko hodanje Tada ja neu da budem nepokretan, mi da sedim ni da letim sve dok ne isteram ovy bojazan, strah ée oti i rege me vite dotaknuti, 1 Ja neéu hodati mi sedeti ni le ath dok me isteram ovaj strah i ovu bojezan, pa tak to isto i kad stojim pravo. Ova} asnovni strah otiti de dot jn sedim | dok hodam nece me doticati, 1 kad leynem ja 4a fsterati bojazan i strah ion ée otiéi dok Ja letim. Ja nicéu hodati | necu se dréati uspravno, neéu sedeti, dok letim sve dok ne isteram ova} strah | ovu bojaran ma 45, Jasno shoatanje bilo kag pologasa ‘Ako neki monah ide dugim i sirokim korakom, on hhoda dugo i Siroko sa ovim mislima: Dok ja hodam dur 0 i Hiroko tudnja, dalost | sve druge lose i nekorisne risli ne ulaze u moj duh.« To je jasno shvatanje Ako duh monaha teti da Gini i da se dri pravo, sedi, ledi, ako se on dr8t pravo, sedi il Jedi se ovim mislima: »Dok ja stojim pravo (sedim ili letim) fud- nai alost i sve druge lose i nekeriane misli ne ulage 1 mo} dub.« To je jasno shvatanie. Maa 246, Jasna shoatenje dok se govort ‘Ako duh nekog monaha teti da gover! on mora mi liti ovako: Ja se neéu angaZovatl w razgovorima koji ‘5 prostatki, smeteni | beskorisni, ako ne vode oslobode- nu, smirenosti, prestajanju, spokojstvu, direkinom #3 ‘manju, budenju, Nibani. To Jest eeu razgovarati sa leraljivima, Jopovima, ministrima, vojaicima, sa onima oli su gladni ii ratujy: o ishrani piéu, odevanju, st novanjuo veneu eveés, mirisima, roditeljims, kolima, Selma, o Zenama | vinu, twrdavama 4 zemljama, gra ovima, o pomanicima na uliel ili bunara, necu rango- varato precima, ni 0 rasliitim sitnicama, 9 istorii na- stanka tveta | mora, iu raxgovorima slignim ovim, ‘To Je Jasno shvatanje ‘aagovori Koji su korisnt | vode Korisnom strogom Aivotu, mentalno} jasnos, oli vode potpunom oslobo- enju, miru, prestajanju,’spokojstvu, direktnom sazn: niu, budenju, Nibanie, To su razgovort o: \merenceti, dosti, usamljenosti, povucencsti, marljivo} energils,isti= fi, Koncentracij, mudroet, oslobodenju io saznanju viz koja daje oslobodenje_ U takvim sam raxgovorima Ja ukljugen. To je Jasno shvatanje 47, Jamno shoatanje dok se gleda Se ranlogom se, monasi, Nanda mote nazvati ple rmenit, Jak, Iubazan i ispunjen izuzeinom macIivod ‘Ako Nanda ne mote dobro da guva vrata Zula, on nete smanjiti isheanu, on neée negovati budnost i aece imati pinju i Jazno shvatanje, on ce bith nespocoban da vodi vot savréeng svet, to jest potpuno éist. Zbog toga mo- a ‘nasi Nanda Guva vrata Gula: ako Nanda more da gleda 1 smeru istoka on to ne ini pre nego sto dobro posma- ira sve stvari u svome duhu. *Dok on gleda ka istoku 3. nekorisne ideje nece da ulaze To Je Jasno shvatanie. ‘Ako on mora da gleda ka zapady, jugu i severu on to ne dini pre nego sto ne rszimote!stvari u svom dubus Dok Ja aledam na zapad, jug ilt sever udnja, zalost ddruga 2la, nekorisne ideje nee uéi u moj duns, Tekvo Je to jasno shvatanje. Monasi, ovo Je. painia } jeano shvatanje Nande. Pune svesti radaju se senzacije (usc) kod Nande, pune svesti one traju i pune avesti one pre sau | pune svesth radaju se percepelje Kod Nande, pune svesti one traju 4 pune svest one prestaju 4 pune svesti radaju se misli kod Nande, pune svesti one taj i sa ppunom svedéu ane prestaju. Monasl, to je padnja | jasno Shvatanje Nande Avuns KONTEMPLACIJA OSECANJA 48, Kako shvatiti oseéanja Monasi, ima tri veste osetanja: prijatna oseéanis, neprijatna oseCanja i neutralna eeeéanja, ‘Monasi, 28 puno razumevanje ove tri vrste oseéan}s ‘reba negovati Ceti postojanost paige sane 49, Naputtanje U prijatnim oseéanjima, monasi, skionost ka 2udnjt ‘mora da bude napustena: u neprijatnim ose¢anjima sklo~ 8shost ka odbojnosti (averzii) mora da bude napustena: Uw neutralnien oseéanjima sklonet kee neznanju, mora ‘da bude napustena ‘Ako je neki monah napustlo w prijatnom oseéant raklonost ka udnji, uw neprijatnim oseéanjima naklo- ost ka odbojnosti(aversiji) aw neutralnim oseéanjima naklonost ka neznanja — onome koji vidi jémno, On Je presekao farke ‘elje, slomio okove, unistio tastinu, ‘Ton dolazi na kra} patni. Tako on poznaje eadest, on poznaje prirodu senzacije ‘Skion fudnji on nee ssznati oslobodenje Tako ne poznaje bol on ne poznaje priredu toy oseda- na ‘Sklon mrdnji on nege saznati oslobodenje eek kod neutralnih eeéania ‘ospodar mudrosti to je objavio tho ‘Ako preko vezivanja on mora da se tu vele (On se neée oslobodith rugs 2le Ali ako Je monab budan | nije nemaran 1 prakst painje i Jasnog shvatan)a fon ée prodreti u prirodu svih oseéanja ‘ako Gini tako, bal u ovom Zivot fon e biti orloboden od svih netistota i pokvarenosti Siguenog sazanjs, évestog glediita Dhame jednom ée se 2viot zavriti, nJegovo telo 6 se aspesti, Svi pojmovi i merila bige urvient 8.36.3 50, Oneéenie spotia 4 ienutra ‘Ako ovo budu prijatna oseéanja, neprijatna i new fralna njegova ili onoga drugoga, oseCanja su razih On ih saznsje kao rdave, eujetne, tate, Svestan njihovog. ponovljenog udara i njihovod,i& eezavania On tet oslobodenju od oseéanja, slobodi od strast 8,382 51, Pastjivo iepitivanje osecanja Jednom je Urviteni obitavao u Vessi u veliko) Sumi us kusi kod Punjona. Uvete pre nego sto se Unvitent povukao, on se eratio u bolnicw 4 seo na mesto priprem- eno 2a njega. Posto je 260, on se ovako obratio monacima Monah mora da provedi vreme pailjive 1s Jasnim shvatanjem. To je mo} nalog. ‘Ako Je neki monah, patil i jasnog shvatanja, bus ddan, iskren i odluéan j kad se ncke prijatne osccanja radsju u njemu on tna; -Sada su prijatna oseéanja ro dena menis, Ona su uslovljend ne-uslovijena, Za to su uslovljena? Se ovim telom on je uslovijen. A ovo tela je zaisla nepostojana, saitavijen, radeng u zavisnos, kako onda prijatno oseéanje maie de bade postojano? Sto se lige feta i prijatnog oseéanja on obi- tava posmatrajuél ravnoduinoet, on obitava posmatrajudl nnapuitanje. I kod ajega Koji divi tako iScerava naklemost ka dudnji w pogleda tela i prijatnog sseéan)a, ‘Ako se neprijatna oseéanja radaju w njemu on ina Sada je jedno neprijstne oeetanje rodeno u mene On je uslantjen a ne-neuslovijen. Zaito Je uslovljen? Ovo ‘elo Je uslovljeno. Ovo telo, zaista je nepostolano, sloteno, rodeno je usled zavisncst. Ali ove neprijatna ‘seéanja uslovljena su ovim telom (a tela je nepostolana) Kako onda neprijatno osecanje mote da bude postojane? Sto se Aige tela 3 neprijatnoy oseéanja, ono obitava posmatrajuéi nepostojanost, on obitava,posmatrajucl Conastajanje, on posmatra ravnoduinost, on posmatra pre- Stajanje. Dalje on obitava posmatrajui napustanje 1 kod onoga ko 2ivi tako ibgezava naklonost ka odbojnosti — —aversiji Ho se Ue tela i neprijatnog cxecanja ‘Ako je neko neuiralne asetanje rodena u njemu on ana: Sada je nepéijatno oseéanje rodeno u meni.« Ono Je uslovijeno a ne-neuslovljeno. Zbog Gega je uslo- vijeno? Cak i ovo telo je uslovijeno, Ovo telo Je zaista ‘epostajano, slozeno, rodeno.abog zavisnost, Ali ovo neutralno ceecanje uslovljeno je, telo je sa svoje st rhe nepostojano, sloteno, rodend usled zavienosti; Kae ko onda ovo neutralno csetanje mose Siti postojano? Sto se tee tela 1 neprijatnog oseéanja on obitava pposmatrajuéi nastajanje, on obitava posmatrajudi ravno- usnost, on obitava posmatrsjuéi napustanje. I kod onogs ko obitava tako idfezava naklonost ka neznanjy S10 50 Luge tela i neutralnog osetanja ‘Ako on oseéa prijatno oteéanje on oscés da on nile ssputane od njega. Ako on oseéa neprijaino eseéanje on oveéa Kako nije sputan ea njim. On oseéa neutralno ‘weéanje 1 on cseéa kako nije sputan sa jim. Tmajuéi neprijatno oseéanje koje nos telu wy opas- nosti on 2na: »Ja imam neprijatno oseéanje koje nosim 1s mom telu w opasost.« Imajuéi neprijatno oseanje koji nosi Hivot w opasnosti on zna: »Ja imam neprijatno ‘oseéanje koje nosi mo} Zivot u opasnosti« On mma da posle raspadanja tela, kada se divot zavrih sva ova ose- anja kojt isu bila napuftens, postaju smirena bak fovde. To je kao lampa koja gori energijom ulja i ft, ako je ulje | fii} istrafen, to Je nedostatak goriva, To isto monah 2na. Pole raspadanja tela, kad Je Zivot zavrlen sva ostéanja koja nisu bila napustena, postate fmirena bat ovde« Sasa 86 KONTEMPLACIIA STANZA DUHA 52. Otigledna obuka JJednog dana poftovani Upavati, vrati se do Unvite- nog, pozdravi ga sa postovanjem | sede pored njega, Posto je seo on je rekao Usvisenoty Ludi govore vodigledna obukas. koa} mert gor ppodine Je sbuke o&igiedna, da sada admah daje revultate, Kate se: sDodi 1 vidis, podi mapred, mote lida ona bude reposredno izvetena od mudraca? ‘Ovako Upavana, manah vidi neki ablik sa ogima i svestan Je oblika, tlle 2a oblikem prijatne su w njemu, fon zna: »U meni ima felje za formom.« Ako je monah video formu ogima — ana da je Zelja x9 formom pri Jaina u njemu éak do vrha, Cpavana, obs je otiledna, orde i sada i ako daje neposredne rezultate ona je nepo- sredno lnvesens od mudracs, Joi vi8e Upavana, posto Je monah éuo zvvk utima polto je oseéao miris sa nosom, probao ukus sa Jesikor, poito Je oretio utisak dodira avojim telom, posto je saz ‘nao mentalni objekt (ideju) sa svojim duhom, on Je svestan mentalnog objekta { svestan je stoje delje 28 mentalnim ‘bjektom, ssznaa je da je 2elja za mentalnim objektom prisutna i njemu. Dovde je, Upavana, otigledna obuka ov- de i sada, ona daje neposredne rezultate, poziva: =sdodi { vidis, podi napred { mote da bude direkino levriena od ‘mudraca Upavana, ima jedan monah Koji posto Je video formu obima, svestan forme i svestan da on nema Zelju 23 formom. U odsustvy defje 28 formom on ana. +Nema nic akve Zelje u meni za formom.+ ‘Ako je neki monah koji je video formu aim, ves tan forme 1 svestan da nema 2elje ra formom, ona 9nije prisutna u njemu, takode Je ovo Upavana otigledna obukd, ovde i sada, vodi napred, daje neposredne rezulta- tel mote se investi od mudeaca, 1 job vide, Upavana, podto je neki monah ten zvuke usima, osetia miris nosom, probao kiss Jexikom, po Ho Je osetio utisak dodira sa svojim telom, posto je a2 rnao mentalni objekt pomocu duh, on Je svestan mental- ‘og objekta i svestan Je da nema Zelju za mentalnim ob- Jektom, on ana: Nema w meni 2elje 2a mentalnim objek> toms. Ako je neki monah saznao mentalni objekt svo}im dduhom, svestan je mentalnog objekta i svestan Je da nema 4elju 72 ovim mentalnim objektom. Saznao je da mikakva felja za mentalnim objeldima nije prisutna u njemu Ov- de je ofigledna obuka Upavana, ovde 1 sada, dodi i vidi fon, vodi napred, daje neposredne resultate | mote da bbude nepotredno invrdena od mudraca sa, 0 53. Lanad vere onasi, ima sredstva pomocu koa monahu bez pribegavanja veri, ber miljenja u snu, bez tradiete 1 specifiénog mudrovania, bez glediita 0 kome se razmit Ils, mode da bude objaajeno krajnje ssznanje? (evetost) *Ponove rodenje je prekinuto, sveti zivot Je dostie hut, ada su i2vréeni {nite drugo ne ostaje pose ovogs. = ‘Tako uéenje je ukorenjeno a Uzvigenom. Neka Uz ident govert. Monasi de saéuvatl njegove red ‘Postoji jedan takav natin. A koji je to? ‘Ovako monasi, monah posto Je video formu se ima § ako su tudnja, mrinja | iluzlja wnjemy on zn Ima u_ meni 2udnje, mrénje i iuzijes i ako audnja, mei- hija | iuaija nije prisutna u njemu on zna »Nema u meni ‘audnje, mrinje i iluzjes. 90 1 jaf vide monasi, monah Je Guo zvuk, osetio miris, probao kus, osetio utisak dodira, saznaa mentalni abjekt (Gdeju), Tako su Audnje, mrtnja iluzije w njemu on ena sma u meni fudnje, mrdnje i iuzijes a ako tudnja, me na iluzija isu prisutn uw njemu on 2na: »Nema dudnie. rinje | jluzije uw meni« on zn, monasi, njedove ldeje su takve da mogu da budu saznate ber da se pri begava veri, mijenjy u sn, tradiell, epecitiéaim mu Arovanjima i dozvoljavaju gledista onome ko razmislja, ‘Misa i esto ideje hoje moraju da budu saznate mu ro ostvarene puter iskustva? ‘Tako je, gorpadine ‘To Je sredstvo, monasi, pomotu Koga monah ber pri- Dbegavanja veri, misljenju smu, tradicii,specfignog mu- drovanjs, u dozvoljavanju glediSta onome ko razmiljs, mote da oblavi krajnje suznanje — avetost, »Ponovo r0- enje Je prekinuto, sveti Avot je dostignst, svi zadaci su lavrseni nifta vise ne ostaje posle ovaga.s S152 SATIPATANA KOMBINOVANA SA DRUGIM MBTODAMA VEZBANJA 54. Ispravnost w obuéavensu. lavod: Savladivanje pet prepreka — Satipatana — sedam faktora probudenja, ‘Jedanput Je Uzvieni obitavao u Nalandi, u vosnjley rmangoa Pavirake. Poitovani Sariputa obratio se Uzvise- ‘nom, poadravio ga sa poitovanjem i seo pored njegs. Palto Je seo rekao Je Urvisenom: »Tako gospodine ja imam po- verenje.+ On nije tu on nece bith tu, on Je sada samo askela ill brahman Koji ima duboko saznanje koje ima Uzvigeni w pogledu probudenja asUnvitene, smele i pourdane su vase reti, Sariputa, to ste vi rekli kao rik lava, Tako je, ja imam poverenje Uzvisenog, on nije tu, mete biti tu ion je sada samo ase ta it brahman koji ima duboko ssananje u pogledu probu- denis ‘Tada Seriputa vi saznajte ove svece potpuno probu- ene, koji su fiveli u prodiost, koji su bili okrusent Us- vigenim, takva Je istina Uzvisensh, takvo 4 takvo Je nit- hovo-udeiée, takva i taka je njihova mudrost, takvo Je njihovo obitavaigte (u meditaci) takvo 1 takvo je mji- hhovo oslobodenje. Nijetako gospodine, Sada Saripute vi samajte ove Svece potpuno probudene koji tive w budu- im vremenima, vai duh Je okrusen sa ovim Usvigenim: ‘Takva i taka ée biti istina ovih Uzvidenih, takvo 4 takvo Ge biti njihovo udenje, njthova mudrost, njihovo obita liste u meditacji i pjthowo oslobodenje.« Nije tako gospodine, ‘Tada Sariputa vi mene sada saznajte, mene koji sam vet, polpuno. probudeni, ka meni Je olrenut val duh ‘Takva i takva je istina Unvisenog, takvo | takvo je nje- govo uéenje, Istina, obitavalste ws meditacii, oslobode- nie Nie tako gospodine ‘Tada, Sariputa, vi nemate saznanje koje se odnosi na svete, potpuno. probudene u proflosth, buduénostl 1 sa- ainjosti, Sada na putu kako vi moiete izgovoriti ove uz- viene edi =Nema tu, nege biti tk i nema sada ashete il Brahmana koji ima duboko ssznanje onsko kakvo ima Uzvigeni u pogledu probudenjas. Dobro je gospodine — saznanje o svecima potpuno probudenim w proilsti, bu- ‘duénorti{ sadadnjosti, duh Uzvigenog okrenut je isprav- om uteniu, Pretpostavite da se u pograniénom gradu pojavljuje lal, sa naorutanim Klima, motan | on dolaz, do kapile 2 ade se nalazl jedan inteligentan éuvar, oprezan | iskusan ‘oi spreéava ulaz nepoznatima a dopusta ulaz onima koji su poznati. Cuvar obilal grad | ne dopuita da kroz rupe { pukotine ne prode Eat ni maéka. Tako on ana da sva bica mora da udu ili izadu na ova vrata ‘Na isth natin w proslost, svi probudeni sveci, potpuno probudeni, svi Uzviseni koji su slomill pet prepreke koje ne prijaju duh i slabe shvatanje, imaju duh tvreto postavijen na postojanest painje i oni rarvijalu se- am faktora_probudenja wu njihovo) istinito) prod ‘Sa vremenom koe 6 dati oni ée ili sveti, potpuno pro- bbudeni, savréeno budni i biée podignuta prepreka koja pelja duh | slabi shvatanje | njthov duh je évrsto postav- enna éetiri postojanosti paznje i oni razvijaju sedam faktora probudenja u njihovo} istinito) prirod (Radi se 0 Urvitenima kojt su bili probudent w prof lost, buducnosti i slede oni iz sadainjost) Tu sadasnjem vremenu, Uzvigeni koji su sada svesni potpuno probudeni, jedinstveno probudeni, potpune bud- ni, posto su pods pet prepreka koje prljaju dub | slabe {nut shvatanja, imaja duh évrsto.postavljen na. Getiti postojanosti paznje 1 gal razvijaju sedam faktora probu- enja u njihovo} pravo) prirodi ‘Dobro si rekao, dobro si rekao Sariputa, Motete esto ovoriti 9 ovom uéenju i izlagati ga uEenicima monasima { svetovljacima oba pola, a takode i glupim osobama koje imaju nesiguenost prema Uzvigenom, pa Ge nesiguenost erika prema Uzvisenom ieznut sania 55. Neuspeh i ispunjente (Iavod iz Satipatane) sma’ svetaeas, Jednog dana dok je preéasni Anurudha bio u usamljenost i povuéenosti on *Je mis: sOni ofl stiu Geir postojanost paints sts Fe weNemenit pat Koit vd potpunom ulkidanjv bola + ‘pe kat abavaju Coir pontolanots pun ma ple= mmeniom sa puca oli vot kw patpunom skidanju bal iemtut peetant Mahe -Nagtana, svat 0- Jim trom miss preasnog.Anurudhe rast sive nee Mite tpredpredsnog.Anurudhe ire 04 OvARO, emte‘apurwane' a lv oma treba da vie Celt stones patie? Peet Gwako brate, monah obitava posmatrajuéi faktore ne stajnjo tla enatra, on posmatrafaktore nesiajon)8 Wa iutea on posmatea ust mah fatore narajani wt afunje tle inate, oodan,Jsnog shvatani abe mevayt vlndao tudnj | dele oe # odrase na we ‘On Sorta posmatrajul faktore nastajanj, Faklore nestajanja fatore nasiajenia {estajanja w tela ist ‘th inatra 4 poli, bude ‘Ato an baton onde a obitava posmatrajvéed- wratmot | neodvrinort ela) (ops. Res ga maze ga ponmatra oderageros, on Obtaa imatrajuel evratenos 7 "Ako on #eli mode posmatrati odvratnost | neadvrat- ost uta kaa avratnos On ove posta ove a t- “ako on tlt mote posmatrats neadvratnost oda rest On abtava u necodratnost ; “sara nbegeva ve dra ponmatrania(opataia)#80 eodvfaign {haw caveat, ce itera efORO, Mahe 1yesnogshvetanfa, on oitava uw spoKolstvu U po i ove objet, paliv aod sbvatan Meo et ein om ponmata faktorenastjands id, Be anja dahe, morta objekat, anata sh sas um 56. Koncentracija dobro raxuiena 2vod ix Getirtplemenita stanja — Jhana (Satipattha: rnacjhana). Mona, vi ovako motete verbati ‘Moj duh bive Evrsto u unutrainjesti uévr8Gen jlo t reais ieee math mesto w mmm Bub. As si vad duh bude €vrsto w unutrafnjest)postojan 1 ako = le | nekorisne ideje ne radaiw wu vaiem duu, tada vin Stavite da vetbste ovako: blagonaklona Hubav, otlobode- he srea ako Je neyovano u ment | vetbano pravilne mote postath sredstvo progresa — €vrsto posedovanje tog & ‘mom duh mote biti uévriGeno, pojatano { usavrieno. "Tako dakle vi motete vesbat ‘Ako je, monasi, ova koncentracija duha bila negovana tb vas, dobre uegnvana, tada vi modete Fazviti koncen- {raciju' sa pojmovnim misljenjem i sa diskurzivnim mis Ijenjem, ili be2 polmovnog misljenja i ber diskrzivnih imidljenja 1 vi motete da se razvijate sa ushiderlem i ber ushigenja ali sa radoSéu 1 spokojstvom ‘Ako Je, monasi, own Koncentractja duha negovana od ves, dobro. negovana, tada vi mosete vefbati ova: —"Sautekée.. simpatila w radost. spokojsteo, oslo- bodenje seca mote biti negovano u roeni 1 praviino i2vo- eno postage sredstvo progresa i posedovanje évrstine w mom duh # to e postath utveiteno, pojatano, wsavedena, "Tako dakle vi modste vedba ‘Ako je monasi, ova Koncentracija duha negovana od vas, dobro negovana vi njumogete razviti sa pojmovnim ridljenjem i diskuraiviim midljenjem. ‘Ako J? ova koncentracija duha, dobro negovana, vi rmofete velbati ovako: *Ja obitavam ve2bajuti kontempl. ciju tela na telu, budan, Jasnog shatanja, paijiv, buduéi dda sam savladso fudnju | Zalost & pogledu sveta.« “Ako Je, Maas, ova Koncentracija duha tako negova- tna od vas, dobro negovana tada vi nju motete razvti sa 95pojmavaim mistjenjem 4 diskursivnim midlienjem, (kao sore). “Ako Je, motasi, ova koneentracija duha tako negova ‘na, dobro negovana vi madete vedbati ovale: »Ja obnavas ‘eibajuei kontemplaciju Oseéanja na o9eéanjima, Konter~ placiju duhe, kontemplaciju mentalnit objekata, “Ako je monasi, ova koncentracija duha tako nego- ‘vana, dobro negovana, tada monasi, Bde god se vi druaili Wi cete biti radosnl, gde god se vi budete odriali vi éete ‘irtatiradost, ge god vi budete sedeli vi dete oseéati ra oct ge god vi budete Ieiali vi Gete oseéati radost. Monesi, posto eu shvail hrabrenje Uzvigenog, digose se sa svog sedidta i sa postovanjem poudcavibe Urvi8enog, Tdrieéi se desno of njega adose. T ovi monasi od tada fivele usamljeni i povutent isireni, budni 1 odluént 2a eill, Kome tebe svi plemertith Sinovi Koj iz kuea id w stanje bez kuée, a to je navise avedenstvo svetog Livota, Fol Je tu, i neposredno w vom Hivotu ostvaren, #Ponovo Fodenje je prekinuto, sveti # ot je dostignut, svi zadeci su i2vedent i nigta ne ostaje posle ovagas. ako ont 2naju i tako oni postaju Arahat AVIS 51, Progresiono vetbanie U odeliku progresivnog, vetbanja dolaze: 1 istina, 2. kontrola éula, 3. umerenost w hrani 4 stanje bdenja (redukeija sna), Posle rarmatranja ovoga slede, 5. painja Vasno shvatenie, 6 napustanje pet prepreka, 7, Satipa- tana i 8, zadvbljenost u meditaci ‘Kad plereniti ugenik neguje stanje bdenja on to ini ovako: sMonasi, snabdejte sebe panjom 1 Jasin shvbtax ‘jem, Budite ont koji deluju sa jasnim shatanjem, ito: 96 ok idete napred i okreéete se, prt gledanju pravo ispred vas i gledanju drosaéijem, pri savijanju 1 opruanju udo ‘va, doknosit odes, dole nositeéande za milostingy, dak je- ete, pijete, 2vacete, dok se nasladujete plodovima pricode, ok hodate, stoite pravo, sedite, spavate, dok se budite, dk govorite ‘ dole Eutite budite sa Jasnim shvatanjem Kad je plemeniti ugenik snabdeven padnjom | jasnim shvatanjem. Uzviteni dodaje jo: ldite, monasi, cbitaval- le na povugenim mestima u Sumi, isPod drveta, na bre- sulle, w peéini w planini, na groblju, u éestaru dzunale, na otvoreriom mestu i u zaklony od slame u polju. Monah cobitava tako na povudenom mesto, posle obeda paito 2 ratio iz protnje, on sedi, prekrsta hoge, drfi svoje tela bravo | budne Je panje. Paito Je napustio Budnju koja se ‘adnosi na svet on obitava i sree mu je oslobodeno od fud- je ion je osiobodin svo) duh of Budnje. Poito je napustio prljavitinu mrénje koja se adnoeh na svet on obitava = teem oje Je oslobodeno od mrénje, priatelsk, | 8 savéedéem u pogledu svih fivih biéa jer je on oslobedio v9} duh od prijavstine mrdnje Posto je napustio tromost lenjost, on obitava 5 sree smu Je osloboden od trormosti i lenjostl, u posmatrania svetost, paijivog i jasnog shvatanja, on je oslobadio svo} ‘duh od tromosti | lenjost. Poito Je napustio uznemirenost i beige, on obitava a stce mu anlje uznemireno, duh je 1 miru: on Je oslolndie svo) duh od uznemirenoet briga ito Je napustio surnju on st oilabodio neodluénosti nema vide neizvesnosli u pogled korisnih svar, 00 le ‘eslobodio dul od rune Poito je napustio pet prepreka koje prljaju duh i ‘oslabljuju shvatanJe on vetba kontemplacija tela na tel, kontemplacia owanja na oseéanjima, kontemplaciju di hha na duhu 1 kontemplaciju mentalnih objekata na men- talnim objektima, shvatajuél jasno | pasllivo, posto je sa- ‘ladao fudnju | Zalest u pofledy sveta, ”Pretpostavimo da ukraceni slon miruje posto je weran za kolae koi je pobien duboko w to. Tw je slon yeran a i se unigilo njegovo ponasanje iz Sume, da bi 9 uni= ita njegova teinja ta Bumom, da bi se y njerme anise hespokojstva kav 1 umor | far nespokojstva w Sum, da {yg obuGili a posebno ponasanje u seated bi se veRbaD © ponatanju koje odgovara Ijudima, Tato tako Geir postojanoeti paznje 2a plemenitog uée- rika su privréenost duh, da se u njem nisi ponaéanje ‘verano 28 sve}, de ae u njemi unite posivl iz sveta, da se U njems ualst! nespokojstvo, umor | 2ar 2a svetom — ada 1 dostigao ispravnl put i da bi estvario Nibanu ‘Tada je Unvigent savetovag — idite, monas, | vee= bajte kontemplacju tela na tela i ne gajite mist koje su poverane sa 2eljais, Vetbajte kontemplaciju oseéanja na oseéanjima | ne sgajite mish koje su povezane sa Gulaim deljama. Vetbajte ontemiplacijs dua na dubu | ne gajite mis koje su po- vezane ta Euinim Seljama, Posto imate smirene, postojane rmisli to vam éuva ungtrasnju smirenost i harmoniju druge 2adubljenosti Koja unutrasnju smirenest i harmonija deu- {ge zadubljenostt oslubada od poimovnog | od diskur~ nog mifljenja koje je rodeno u oncenteaciji i is- punjavalu ga ushigenjem | radoiéu, (U origisalnom tek fu sedi 9 1 4 zadvbljonast, crostruko znanje, (te via), ‘ythunae svetosti,(arahatta) Maus UPOREDENIA 58. Vrotar I Pretpostavite da se w pogeanignom gradu pojauijuje ‘ei Kral) napruzan motnim orusjem 1 kolima $ dolasi do adubbine koja ima Sest vrata Tu postsi jeden intligen- ou tan veaar iskusan {prez koji preva usak mpc alia, a dpute wise onima pornlins Sele See vm alana nit | pe atl Phiaju raters “Protea, tae 4e gospidar ovine grads? On bitavau conning ee {in aoepdine. ea laa beso oso wectine none vv odakle su dash Ieee bn ilssnicima nn ead, juga treveru. Ja sam ove uporeda, nfe dao da bih vom objasnio sledege anacenye — ‘trad je inve za Cvrsto telo sa fetiei elementa, pro iavedeno od oca i majke, hranieno pirinéom 1 grisom a verano zakonom mepostojanosti, krajem, pronasiy devine tegracijom. = Sest vrata jo ime 2a fest sfera unutraénjin éula = wratar je ime za painju — diva brza glasta Su imena za s lu viahi = Sospodar grade je ime 29 svest 1a je Ime ma Eetiri asnovna ele element vode, element vatre, irenostj unutras- ‘Soment venga tinh asic Je ime 2a Nana = predent put Je ime cx plement osmosteuk put 42 js spravno shvatane, iepravne miss prove ree lspravnu akcij, tspravan natin Hvala, apenas eae, lepravnu painja § pravnu koncenraclj sano 59. Vratar 1 pograniénom gradu, monas, jedan kralj ima vee tara inteligentnog, iskusnog 1 opreznog. On sprecere ule, zak nepomnatih u grad i wlazak poznatim dopusta da 6) zastitio stanovnike grada i da bi ih cuvao od stransca Ingleda da je vratar patljiv plemenit wen koji ima visok 0stepen painje i obazrivost. Cak i kad fini il govori nesto Gruge on se podseéa na to, Plemensti ugenik koji ima pa- nju vratura spretige ono Sto je nekorisno a dopustice ko- jana # negeraée ono Sto je Korisno: on ée spretavati ono Ho Je 28 oaudu 4 negovaée ono Sto je besprekorno i sto, A 60, Sonda Pretpostavite da Je neki gover ranjen od oltre strele koja Je premazana otrovom. Clanovi porodice2vali su dok~ tora hirurga. Doktor je ofstio ranu uz pomot svog.hiru Skog nota, trabio je vrh strele dok ga nije tzvadio | ofistio je otrov sve dok nije nista ostalo, ‘Ovo uporedenie, Koje sam dso, ima sledeti smisao: tana je ime 2a fest slera unutratnyih Gula = otrov Je ime 2a nezanje = Strela je ime 24 tarke telje fonda Je ime #8 podudu — firurski nod Je ime 2a plemeniti put = doktor-hirurg je ime 2a Urvidene, svete, savedeno probudene, M105, 61. 7 gomiti Jednog dana Unviteni Je obitavao u zemlji Sumba, ‘gradu naroda Sumba kojt se zva0 Sedaka. Uzvigeni se ob- Zamislite Jedau gomilu koja Je sa lepom kraljicor datta, Ova lepa kraljies je veoma obdarena za pesmu | igeu { gomila se uvetala, Onda je doiao neki covek kolt Je 2e- ko da tiv, deleo Je sreéu nije hteo da umre 1 gnufao se fof bola. Reklt su ma — prijateljy eve jednog. tonea kot 00 Je Ispunjen uljem do ivice.. ako prosped iJednw kap aja ‘drubice ti glavu Zovek koji te prati sa magem, Ako ova} Covel nosi sud nemarno, bez da obraca padnju na to sud ‘mote da se prevrne Sigurno, gospodine. Evo znatenja ove prige: — sud Ispunjen uljem do ivice Je ime 2a piinju koja je koncen- trisana na telo. Monasi, vi mora da vesbate ovale neste painju na tela, idite | pravilno je vesbajte ok ne postignete takav napredak, sve dok ne bude duhu uéveiéena, olaéana, usavréena, Tako, monasi, mo- rate vi da velbate san20 62, Raonik pluga w podstrek Painja je kao raonik pluga w podstreku, Komentar u szemjoradnjie Unvisenih raonik plugs + podstica} da se vévrsti i za0kupi paénja udrutena se unutrasnjom vie zijom (vipasana), povezana Je sa emancipacijom to jest ‘slobodenjem. Raonik pluga usmerava se eucicom tako | painja Stith pig mudrosti na taj nagin #10 ispituje Korisne procese uha i éuva odgovarajuce objekte u duhu. U literaturi nalazimo da je painja guvar duha. To Je t odsusivo kon- fuzije, padnja prethodi plugu mudrosti jer mudrost ne mote ‘da prodre u objekte koli nisu brisjivo isptivant patnjom pa nisu «lobodent od Konfaije. Cak | podstrek tla, a to Je funkeifa paznje da podstige — stimulige fenergiju Koja je tako ret govorna Zivotinja duha, pri tome painja spretava da se wzme lo8 smer, ii Ge bojazan koje Se rada w svelu bede omoguéiti da se ta enerija tumanji. 1 jof vibe ona spreéava da energija uzme los Pravae, to jest da trai zadbvoljstva ula. ko Je ona upe- rena u objekt meditacije to spretava da se ide losim 1‘putem. Dakle on je zbog toga rekao da je padnja kao rao- ‘ik pluga w podsticaj Snp 77 POST PALI-KANONSKA LITERATURA zvodi iz Milindinih pitanja) (6348) 3, Karakterletiéne arobine patnje Kealj Milinda pita: »Poftovani, kakve su karakterl- stigne osobine painje?+ Plemeniti’Nagasena odgovara: To je osobina Kontrolisanja 1 zadrdavanja (ofuvanja)« hog, dogs Je postovani=kontrolisanjes karakteristika painje? ‘Ako Je painja_stvorena (rodena) ona kontrolige ko- rine ii nekorisne stvari, besprekorne it 2a osudu, izvrsne 4A niske (1 drugi kontrasti — mrak avetlosti i sl) 4 zato se haze: +Ovo ovde su éetiri postojanosti painje, ovo owe su Gell ispravne namere, ovo au Getirt puta duhovnog \speha, pet sposobnasti ili mentalnih mod, sedam faktora, probudenja, to je Plemeniti osmostruki put, Znajuéi ovo vi vetbajte kako treba da bude veRbano {ne vetbajte onako kako ne trebs da bude ve#bano, pri- Invatajte ono Sto treba da bude prihvazeno i ne prihvatajte fono Sto ne treba da bude prihvaémo. Na ova) nacin pal ‘ja ima kvalitet — sposobnost kontrolisanja, Dajte mi neko uporedenie. [Nju motemo uporediti sa rizni¢arem nekog monarha koji vlada w svetu, Koj njega podseéa na mot Jer ujutry i uveée broli svolina Kalla: »Vaie velléanstvo vi imate toliko slonova, tliko konja, voliko kola, toliko vojnika, vi imate toliko novea, sata w trezorima tna to ja treba da ‘vas podeetim, vase veligansivo.« No sti nagin, veliki kralju, paznja ima karakteristia ontolisanja (duha), 102 U Kojo} Je meri, »poitovani, zadréavanje karakte stika padnje? “Ako je patnja rodena, veliki kralju, ona mode is pitivati blagorodne stvart | one koje to nisu, pa se kaze: Ove stvari cede su blagotvorne a one tamo nisi, Ove vari ovde su Korisne @ one tamo nisu Znajuéi to on se tdrige stvari koje nisu blagotvorne, nisu horlsne a zadrda- ‘va one koje su korisne i blagotvorne, Na taj nagin veliki leralju zadriavanje je karakteristika padnje.+ Dajte mi neko uporedente. Protpostavimo da postoji savetnik koji kaze Kral Ovi Ludi ovde su dobro nastrojent w adnosu na. kralja ‘oni tamo su Jose nastrojeni, ovi ovde njemu su korisnt 8 oni onde su Stn» Znajuél to on udaljuje lose nastro- Jene & skodljive (po kralja) a zadréava one koji su dobro nastrojeni korisni. Ne ist natin, veliki kraljy zadriava- nije je Karakteristiéna ososina pain. ‘Tako Je Uzvisent rekao da Je »Painja svuda korisna ‘Viste sposoban éovek, vellki Nagasena 64. Patnja 1 mudrost Kral) pita: +Koja je karakteristiéna osobina painie (manarikara) a koje su karakteristicne osabine muds (fanna}.« Prikupljanje, veliki kralju, jeste karakteristie- Na kali to nagin, dajte neko uporedenje? Pounajete It veliki kralju, nagin zete Jeéma? Da ja to ram poitovani. Kako se 2anje jecam? Levom rukom se ubvati snop jeéma i drieéi kosic (erp) u desno} ruci i sa njom se sete. Na isti natin, veliki kralju, onaj ko se posvetio me- itacijt (yogovacara) dr2i duh pomotu painje a pomocu rmudrosti sege prijavitina, Na ovaj nain vellki kralju 0sprikupljanje Je karakteristiéna osobina pabnje a setenje (ostrournost) karakterisika Je mudrost Vi ste veoma veliki éovel, poitovent Nagasena, 65, "iporedenje 2a petlom Kao sto se petao goni kamenom, sapom, moéugom, tojagom ili prutom of nece napustiti svoje prebivaliste Ito tako monah porvecen meditacii izvréava svoje 22~ datke 4 propise manastira | on alkad ne sme da zanemati ‘mudru 1 duboku painju (yonisomansikara): to je 20m tga Sto njegovo sopatveno obitavaliste ima dubukv Pal niu. To je osobina pella koji on u prenosnom znacenju vai, ‘Medu UzviSenima postojt iereka: Sta Je, monasi,obitavalifte monaha, njegovo rodi- teljsko obitavaliste? To su Get postojencsti padnje.« 66, Zrmo (seme) Vi ste rekls postovani Nagasena, Ja motete pribvatits lusvojiti) dve osobine, Koje su to dve osobine? ‘Kao sto veliki kralju — dobro tlo sa dobrom kisom a malom koliginom zrna daje mnogo plodova, isto tako ‘monah koji meditira mora da posmateaistinu koja je plod askelskog ivota, To Je kralje prva osobina od zrna, ‘Job vise veliki kralju, ako je 2rno zasejano u polju keaje je dobro o&iséeno ono ée se razvijati br2o...Na isti pain ona} ko meditira dobro je ovladao svojim duhom i Protistio ga u samo ako da Je seme — (mode se ret ena) svoga duha posedio u izvanredno polje Satipatane ide se ono br20 razvila 67. Macak Kao sto maésk ide da trati hranu u svojoj okolini {ako 1 monah Koji meditira posmatra nastajanje 1 nesa- Janje pet agregata koji su objekti vezanceti (upadanak- ikhandha). »Tako se materija javlja, tako ona iséerava, tako se oxeéa) pojavijuje, tako on nestaje, tako se ops anje javlja, tako on0 nestaje, tako se pojavilule svest, {ako ona nestaje Medu Uavienima | medy bogovima Kaz Nie daleko to Sto vi tratite aj Je najuzvigenij, ako vam se peitim ovde u sadainjosti u jednom (skupu) 1s vatert sopstvenom telu vi éete nach sve.« 68. "Iporedenje sa. neukom Pretasni Anurduha Thera je rekao: Na pet ula prostire se zavesa painjom tako tananom i suptinom Diljavstine ée biti zatvorene to sve mode biti unisteno jasnom unutrainjom vizi- jom.« T2VODI 12 KOMENTARA 69, Jeaini put Satipatena je sjedini puts zaito Ro je jedinstven bi pravan i nije put koji se Falva. To Je put koli mora da bude shvaéen samo Jednom: buduéi da je napustio udru- Livanje sa gomilom, on mara da 2ivi povugeno i odvojeno, a ovde se Gini dvastruka aluzije: fiiéka povugenost sto anaéi Zivot ber drustva to jest udaljava se od gomile | 15lunutrasnja povuéenost sto znadi da ce bith esloboden ad fella, Ao je erta Ijudi, Joe vide? Satapatana Je Jedi pu, zat Sto je to jedintu smislu najboljeg i jedinstvenog. To oe odnosi na Urvisenog, Budu koji je najbolje bige, Zbog. toga ova) pul, a taj put je Bude otkrio ne posto} nil u Jednom uéenju ni navei. Satipatana je Jedini put oft vodi us Nibenu. Ovde se moze prigovorit — a Salipatana omnaéava reéls »puts. Nema li ekih drugih faktora, pomocu kojih mote da ce shvati osmostrukt put koji dine ispravno shvatanje, ispravne miiljenje itd Ali si oui faktori su obvhvaéent Satipatanom i ne mogu 4a postoje bez nje 10. Tipotogiia Zatto Uzviteni postoje detiri postojanosti pate, ni vie ni manje. To je tako da koristirazltitim tipovima ka- raktera koji se nalaze med onima koji su spremni da prihvate uputstva Za karakter koji naginje 2eljama (tanha carita), ako Jog ima sporu inteligenciju odgovarajuce sradstvo pro- ‘Gaéavanja uw Satipatani Je — Kentemplactia tela koja je ‘ruba i razlicita. Za tip koji Je naklonjen geljama a 3i- vaine je Inigeniy nm elgora, ntempaia Za karakter Koji naginje teoretisanju (aitthi cart), ako je inteligencija spora odgovarajuce sredstvo koje pre- poruéuje Satipatana jeste kontemplacijastanja dub koja Je takode razliita. Za tip sklon teoretisanju tive intel jencije preporuéuje se kontemplacija mentalnih objekata to velo raxlsitin, elo { ofeéanja glavns su usroct zadovoljstva kod tipa oveka koji je naklonjen Zeljama. Da bi se savladala ova posebna tendeneija, reba da vidi netistoéu u najgrubljo) 106 ‘snovi Zelja koje su u telu, pa se preporuguje dove koji posi Jelje a spore je inteligeneije. Za Up Eoveka Bivahne inteligencije i ko}i ausi 2elje preporuduje se da vidi patnju 1 Vitalnirn objektima oseéanja, “Takode stanje duha (citta) i mentalni sadréaji (ha- imma) glavai sw razlozi 2a teoretisanje jer 81 ono osnova verovanja u Gvtsts postojanost sebe De bi se napustilo verovanje w postojanost najlakte Je 20 tip goveks koji nost teoretisanje a len} je i spore {nteligeneije da vidi nepostojanost svestt (elt) Koja ‘mote takode da bude razlieita kao Sto Je dub sa 2udnjom. Da bi napustio verovanje u sebe, Gove koji nosi teret teoretisanja a ivahne je intligeneije jeste da vidi od- sustvo sebe (anatta) y mentalnim sastojeima (cetaika) a nlihovd llgifikacija Je veoma detaljna | ide od percepciss, Gulnihy tisaka, do pet prepreka itd, prema govoru. All ‘duh 4 mbntalni sadrZaji mogu da bud osnova felja a ne ‘ammo teoretisanja, ai telo i ose¢anja mogu da budu osnova teoretisanja a ne jedino Zelja. All 2a oznatavanje ova ée- tirl uzroka vaine su Zelje i odgovarajuge teorije 4 ovde treba uzetl u obmir glavnl razlog t dodatal da bse ade fils detinieja T.Buduci da je savladao fudnju | Zatost Buduei da je savladao tudnju i Ealostznadi da je sa sladao svoje lose osobine suprotnim-dobrim osobinama (adanga-ppahana) sa njihovim privremenim ukidanjem za vreme Jhane (vikkhambhana ppahana) Zhog toga sw termin tudnja obubwata éulne 4elje (camacchanda} a termin Zalost obuivata lou volju (by pada). U govoru si one izlozene w njihovom odnosu sa raputanjem pet prepreka (nivarana), a tu su navedene ao najjage. Ove sirane imaju 2a eilj da objasne sledece worlaraze: savladivanje fudnje jeste napustanje fisikih pri- Jatnesti; mapuitanje zadovoljstava w telu madi da vige ne bpudemo obmanuti lepotom i tuzornom radoséu i tela Savladati Zalost znadi napustiti nezadovelistvo ole st ‘prouzrokovale fizidke nesrece, napustanje nezadovoljstva koje se odnosi na kontemplaciju trajnost tela — povladiti se pred nevistatom i stvarnom Bedom tela Mi éemo ovde pokazatijogistiéke veitine iz joge: ede se kaze da treba postatosloboden od zadovoljstva i neza- Govoljtva, dalje treba Kontroisatlavoje naklonostt tne naklonost, izbegavajte da budete obmanuti od realnog FT nerealnog to su neki elementi joga vestine 72, Budan, shoatajuéi jasno 1 pasljivo Za one koji nlsu bud njihovom meditativnom na- poru unutrasnja.stagnacija postace prepreka; onl ko} ‘nemaju jasno shvatanje biée zbunjeni kad upotrebljavaju ispravna sredstva i kad odbacuju pogreina sredstva, oni ‘koji imaju slabu pabnju bice nesparobni da odbace po- Breina sredstve i da izbegnu odbacivanje ispravnih sred- stava pa nece ni dostici uspeh w meditaeii. S obsirom da se ‘2 ovim osobinama ne mate postiét uspeh Buda Je w g0- ‘Yoru cekao: ON obitava, budan, shvatajuéi jasno 1 pad Iii. 73, Patria kao kvalitet harmonije Painja mora da bude svuda jaka, Ona suith dah oo vurnemiravanja pri Kojima duh moze da potpadne pod tir a) sposobmosti(indriya) koje su tu unapred prisutne. To Jest poverenje, energija 1 mudrost su suprotne negativ- rim, Palnja, to jest koneentracija,stiti dub 9d dosade u koju duh mote da padne pod utieajem sposobnost Kole su 108 unapred pripremljene. Dakle panja Je kao s0 8 ini, kao neki ministar koji je verairan u sve poslove a traéen Je svuda. Bez panje on nete Imati podstieanje | nece zadréati dah, 74, Pabirei komentara o pani Jarnom shatanu Kad ove dve ccobine slute da se uklone prepreke da i ae tavesball u razvoju meditacije — ove asobine se posmatraju kao pomot, u svakom momentu | 2a sve tipove ‘roba koje meditiraju, a takode u praksi ove osobine su potrebne za sve predmete meditaije Funkeije painje i jasnogshvatanja su od jedinstvenog anagaja, Nijedan menialtt proces povezan sa sveséu shva- tanja nije bez painie. ‘Nemarnost je kratko adsustvo paznjc. Painja Je Jedna slalna budnost Kola dae strajnost 1 svim aktivnostima { sposobnast dua da se rezvije | da ne potpadne pod utica) uobiéalenog rada. Razvo) duha Je tmogiue ako Je on prozet painjom i jasnim shvatanjem, YZVODI IZ MAHAJANSKE LITERATURE 75. Nagarjuna Pokazao je da su Cetii postojanosti panje put kojima hodajy Bude bez moguénosti retke. Saguvajte sh uvek NNemarnost u njiina dovodi do nekorisnih napors. Istraite us praksi, To se naziva koncentracija duha (samadhi) 18, Asvaghora Drtite uvek w painjt 4 Jasnom shvatanju sve vate aktivnosti Fone dol sedite, tote pravo, idete, gledateokolo 4 govorite. Ona} ko je uévrstio patnju kao guvar Pred vratima svoga duba ne mote da bude preplavijen rastima, to je ito kad tvrdava dobro branjena ne mnie a bude osvojena od neprijatelja. Nikakve strasti ne ra ddaju se kod onoga koji poseduje padnju Koja se odnosi na telo: ona ati mjegow duh w svien okolnostimg kao Sto Aaditja sit dete. ‘Onaj ko je lien zaititnog oklopa paznje wistiny je kao meta za strasti — Gak da gobedi u bici onal ko rhema pancitnu mrefu izloten Je sirelama neprijateja “Ako sree nije za8tieno painjom ono mose da se matra potpuno onesposobljenim. Ovo list na slepea koji hhoda po neravnom terenu bez pomoct vodita ‘Ljudi su vezani 2a zlo | okretu leda evojo) sre: sledajy opasnosti koje su pored njih ine oseéaju bojazan Sve to dolazi usled nedostatka painje Moralno ponaianje i sve ostale dobre osobine obita- vvaju svaka w $voj0} sopstveno} oblast, all palnja Je nji- hhova pretn, isto kao kad kravar hoda iza svog razbaca- ‘nog stada (dovodi ga natrag po potrebi) Onaj ko gubi painju gubl | besmrtnost (Nibana). Alt fonaj ko poseduje painju koja se odnosi na telo drdi be- smrtnost'u svojim rukama. (Ona) ko je bez painje ne mote stei plemenitu metodu ‘slobodenja, Ona) ko nema plemenitu metodu nedestaje ‘mu lspravan put. A ona) ko nema ispravan put nedostaje smu besmrtnest, Ona} ko je izgubio besmrtnost ne mote 4 se oslobod! patnje. Dakle, wisting, dok vi hodate vi dznate »ja hodame, dole vi stojite uspravno znate +ja sto- jim uspravnos i vi uvele Guvate valu padnju. Sentisers Komedndiim dahovnog vetbane no 17. I2vod te VI pog. — 0 zatttt samog sebe— Kako da sacuvain samog sebe? Iabegavajuti ono sto je neplemenito, TD kako to da ispunim? Iabegavajuci wraludna rasipania 1 kako to moze bits wsinjeno? Paes Koja se Siri po jadini marljivom odanotéu Sa marljvesen se rada ono sto dovodi do saznan)a, Veligine koja boravi u unutrainjosti (Karika 7-8) Ima 12 primena palnje koji vode tome da izbegavamo uraludno rasipanje (it nekoristan napor). 1. On mora da ima odgovarajucu patnju kao rezultat posmatranja i to se ne sastoji w prestupima naloga Sa- rien. 2.On mora da bude pailiv u dréanju tela u stanju nepokretnosti (nikokva aletivnost tada ne posto 2. All ako se aktivnost nametne, on ne mora da de- luje neposredno vee da najpre abitave nepokretna zbos, neophodnosts Jedne pazne Koja je postojana 1 primenjena na aktivnosti Zivota, Stavljajuéi sopstvene Zelje pod kon= trolu on mora da usmerava paznju na akeje potpuno is- “4 On mora da bude patljiv | da guva telo pod kon trolom i ne sme da bude uznemiravanja od bilo kos 5. On mora da bude paaljiv uw kontemplaciji etiri polotaja 8. On mora pailjivo da posmatra s vremena ns vreme ‘spravat poloza) pri tome vrSeci popravke, ds bi izbegao iskrivljenja polodaia 7. Govoreéi on mora da bude patljiv tako da nema rikakve neumerene pokrete rukama, lly neprikladne po- Ierete ru it glave kno i w mimiei lia koja potige od pre- mnteranog zadovoljstva, gordost,razdradenosti pristrasnosti aa 8, On mora da govori glasom da ga sagovornike moze razumeti,takode ne sme da govori suvife Jako kao ni da nagini greske Zestine. 9. Ako se on nalazi u tefko) situaeji, kad naide na ude ber obrarovanja on mora da bude pafijiv na nihove ‘isl Sto Ge mu omogueiti bolje razumevanje dubs drugih, 10. On mora da bude pailjiv u odnosu aa duh, Koji raliéi na slona na putu, on mora kao slen koji je Vezan kolcem da bude vezan unutratnjim mirom. 11. On mora padijive, s vremens na veeme da ispituje stanje u svom duu 12, U prostrano) skupini Yui om mora da se seth pravila 2a otuvanje padnje €ak i ako to ukljuéuje napu- Hanje drugih aktivnort ‘Sa takvor upotrebom painje on ée uspeti da izbegne uzaludna rasiparja (ili nekoristan napor). Sa ove pa2- nom i predsnom marljivoseu, sic dete do eilja. Predana rarljivast znaéi da se posveti svim srcem zadacima a to Je suprotno od slugajnih oblika rada. Ako ovo predano radimo onda se rada unutrasnja mirnoéa, To Je smirenost samtaha, opisana w Ariya Aksayamath Sutr: Sta je to nepokolebljiva smirenost? To je mir duha, rir tela, Kontrola spotobnasti Zula. To nije rasejanost | to znaéi da treba biti slobodan od uanemirenosti, razdra- denosti mahnitosti, nestalnosti — on mora da poseduje Guhovitost, Kontrolu sebe, Lubaznost, da ima dobar naéin rada | jedinsiven duh — izbegavanje drustva i radovanje ‘samoti, firitha povutenost 1 nerasejanost duha, duh Je fkrenut da 2ivi 8 fami, umerenost & Kontrolt prvog mo- rmenta, prve prilike, peve mere | ocuvatiostobodenje pric sutno u dubs, bit lak 2a oslonac, lan se zadovoljiti itd ‘A koja je vrednost 28 onoga Ko boravi w uputrasnjern miru? To Je sposobnost da se shvate stvari onakve kakve ua su one zaista. Zbog toga je veliki mudrac Buda rekao "To je 1 ona) ko koneentrisano. shvata stvari eve Su one aaista « ‘On mora da zna da kroz veligin koja & unutraénem rmiru boravi mode da osigura za sebe | 24 druge bekstvo (4 nelzletive bede, on mode da dostgne za sebe | za druge neizmerno obilje svetsko 1 nadsvetsko a na kraj on mote da dostigne drugu obalu (Nibanu). Znajuéi to on mora da nneguje duh ida eli 2arko ovaj unutrainjt mir. Ona} ko Heli Zarko svetu volju 4 on mora da bude pro- Jet Heljom ako Jaino da njeova revnost i predana mar- Iivost 2a vetbanje postane istina meditacija i mudrost. Sa ‘ovo marljivnicu para ce bili Evesto wévediena a paint izbegava ono So je uzaludno, Ako om ibegne imo Sk je uzaludno i jalovo, onda se gnusne i nekorisne stvari ne aju w njemu Dalle ona) ko Zeli da se zaStiti mora da ide u koren (izvoriéte) painje a mora takode da uvek ima ovu Siva pani onakve 78, I2vvd ie Arya-Ratnamegha Sutre Stvari i duh se progone. Ako je duh saznat sve stvati fe bith saznate, Dah se kovitla ko vatra w Sumi. Duh se Poveéava kao nagla bujiea. Ako on posmatra dobro on ée dda Zivi sa paznjom dobro usmerenom na duh. On neve Podleéi vlasti duha i on ée se obuéavati u kontroli dubs. Ako je duh kontrolisan sve stvari su konteolisane. 78, I2begavanie skretanje Sa gubitkom Jasnoi,shvatanja i sa nedostatkom pai nile duh postaje nestabilan zato sto dopusta da bude 220- biden cil). All ako on izbegava preterana brig u spolja~ §njim aktivnostima tada ée zahvalujuei pomeri paenje | usJasnog shvatanja dub biti w stanju da dri évrsto jedan ‘bjekt onoliko duo Kaliko on Zell 80, Zastite samog sche Ariya Sagaranats Sutra Ima Jo8 jedno drugo pravilo koje slusi kao invod iz Mahayane =Usimajutt brigu on iabegava lope, on Ws ava big Bodhisattva Pratimoke: Ako Sariputa on 2eh da Stith druga biga on mora da Siti samog sebe= (vidi tekst bro} 13). Tavod iz XILI poslavlja Postojanost painie (Smety- pusathana): Akojeduh gibak kroz pripremu opisanu w 1 ‘eglaviiy Smrtyupasathana, on mote da pristupi prakst ueveécivanja painie 1, Postojanoat paénje na razmatvanie tela Ovde je inloten nadin kontemplacije nedistoge tela, Ovo je reéeno u Dharma-sangiti-Sutri -~ 1 job vite ple- meniti sinovi Bodhisatve usmeravajy ovako painiu na telo: »Ovo telo nije nista sem gomila (hepa) stopala, uil- 2, nog, grad, Lukovs,stomakea, pupke kiémenog stubs, srea, Dedara, rule, ramena, vrata, vice, ta, gave i 1o- banje, Ono je stvoreno usled karmickog stvaranja procesa 2ivota (karma-bhava-karava) to Jest usled 2arke 2elje ‘ono Je postalo obitavaliste hiljadama prljavitina, zelja'¢ obrazenja. Ow telo nije doslo iz proslosti i nece dott ni 1 buduénost, Ovo nema postupke u proslesti ili buduénos- 4, eposobno je 24 nerealne i pogreine pojave. Ono Je pra sno, spojena suitina aktivna i obdarena percepcijama, Nith njegov poéeta, mits njegova sredina niti njegov kraj nije fvrsto ukorenjen nekim delom, on0 nema uiitelja, ono rnema y sebi 1 simom sebi, ono Je be svoline. Ono se na iva slugajnim | pristojnim imenom tele, Srada, rizniea, horiéte kestije Hd Ber srea | tela, rodeno od vi majke {semena oea! io Je netista priroda, pokvareno je trulo | lafeg mirisa, smo Je poremeteno zbes uviagenia lopova kao Sto su pullepa, mesaja i ilunia, bojaran 1 ajo nije. Ono je staln ialokene slabljeniu sled neuspeha, Propadanja, opsdanja 1 razodaranja, ono Je ognjste, dom 1a hiljude bolsth 482, Postojunost painje na razmatranje oreéania Ove je re¥eno u Ariya-Ratnacuta-Sutr: Kad Usviteni vetba kontemplaciju oseéanja na ose anjima, on upucuje veliko sautedte na sva diva bic, ko} isu vezana za oseéanje srece. Sreéa je tamo ge nema one anja. On we2ba kontemplaciju utisaka uw utiscima (usbu enja uw uzbudenjima) u eilju ds se pomogne stim divin bicima koja su verana 2a ovo zbudenje. Za ostvarenje prekida oseéanja kod bién on opet uzima svo} okop — sl 24 ramogt sebe on se ne hor! proliv prekida oseéanya, Sa trecanje koje on seca prodeta st dubokim saucescem, Kad oseea prijaina astéanja on upucuje duboko saucelée 2a ava iva biéa Gi Jo karakter Evesto sklon tudnjt | on ‘napuita U semom sebi tendenelju ka Sudnji, Kad on ooeéa neprijaina oseéanja on upucule duboko saudesce 2a bia Gi} Je karakter auboko sldon mrinji, 1 on napus smam sebi tendeneiju ka mrénji. Kad on oseéa neutral recanla on to shivata 4 upucuje jedno duboko saudeice ‘a sva Hiva biéa {ijt Je karakter Evrsto sklon iluili + on hapusla w mjemu samom tendeneiju ka suziji, On nije vezan neprijatnim osecanjiza, ali se bori da bi iskorenio Priviainost, on nema adveatnost prema naprijatnom ose- fan ali se boi da bi iskorenio odvratnost. On nije ogra- usnidio neznanje jednim neuer da bi iskorenio neznanje Kakva god bila oseéanja koja on oseéa, sva oseéanja koja on saznaje kao prolazna on njih seznaje, va oseéanja koja si liéna, on ih saznaje buduéi da su ne-ja. On oneca, prijatno oseéanje kao prolazno, neprijatno oseéanje kole ye kao neka bodljika, neutralno ceeéanje koje je mirno Ono sto je neprijatno Jeste prolazno a ono koje je prijatno 1 koje je neutralno jeste bez Bua. Inim oseéanjem veé se bort 43, Postojanost passje na rasmatranje de 5 (Ovo je refeno u Arlye-Ratnacsta Sutri: iy On spite svo) duh ovako — Da li je ovo du fud- nile ili mrinje ill iluzije? Da Ii Je ovo duh proslosti, bu ‘duénosti ili sadasnjosti? Ono sto je proslo ono je prekinuto, ‘buduénest nije dosla @ u sadasnjem dubus nema stabilnost (On ne mate da pronade dub ni u unutrasnjosti ni & spo- VaSnjosti ni izmedu oba. Duh Je Kasjapa, bez forme, ne- Vidljiv, nedodiriji, neshvatljiv, ber oslonea, bez boravi- Sta. Duh je kao ilusija madioni@ara, on prima na see ra2~ litte oblike pojavljivanja i ponovnog rodenja (uoapatti) {on misli da to nije prava stvarnost. Duh je Kasjapa kao tok neke reke, kad se ne zaustavlja, ne prekida, pojsy- Lule se nesta, Duh Je kao svetlost neke lampe koa Bort hog uslova i uzroka. Duh je kao neka munja koja Je tee ‘nutna i koja ne ostaje. Duh Je kao prostor uprijan sjajnom neGistocom... Duh je kao lod prijatelj jer izaziva sve vrste ede... Duh je Kasjapa kao neki marae ko)i je neprijat~ nog oblika 1 prouzrokuje bol i on kao muva uw mest shvata ono te je netisto. Duh je kao neprijatel Koj prouzrokuje mnogo muka. Duh je kao vampir koi iisava, pau snag i trai uvek neki napor. Duh je kaa lopow: fon krade naie dobre sklonosti. 16 44, Postojanost duha na razmetranje Jaktora probudenja Ovo je reteno uw Ariya Ratnacuta Sutri Bodhisava kontemplirajuéi 9 faktorima probudenja ‘ovako misli: Jedino taktori polavljivanja egzistence po- Javijulu se u process pojavljivanja, Jedino faktort eB Stencije nestaju u procesu nestajanja. Ali tu nema nikak- ‘og sebe, neko bide koje obitava, nema duse, svorenia, coveka, vetitog principa éoveka (puruéa), iénosti,Govetjes tiga oje se kao identina suftina rada, star, 08) se 1 ponovo rada. Priroda 1 ovih faktora egzistenctje proiz- vedena je podesnim uzrocima | uslovima. Ako ovih uslova nema ona se nee ni pojaviti. Kee nagin po kome Su proizvedeni, pojavljuju se mentalnt proces! Koji mon bith Korisn, nekorisd i nepokolebljivi, Nema tu, me- utim, ni proizvuaéa al tvorea, nema nigega sem pro dukeje faktora existence 4 weroka Kojl su podcient tame. U isto) sutri je reteno: +Cak i ako Bodhisatva kontemplira 0 faktorima egzistencije koli su malo dublj fon Ge napustiti seanje na mist probuden)a.« 45, Santideva »!"lazak u probudeni fivote (Bodhicarayavatara) (naj ko 2eli da sledi uéenje, mora brisijivo da cava oj duh: on ne mote da sledi uéenje ako je dub nestalan nije Cavan (V. {), Divijislon na puty ne prouzrokuje pikakeo drug fleta sem sto w njemy nis uzroct nera sajanog,j neisptivanog duha, kako u paklu tako i u dru zim svetovima nesreée (V,2) ‘Ako je ova} slon razuzdan ali ako Je njegav dub pot- ppuno veran konopom painje, tada svaka upasnost prestaje ton swuda dobro prolazi (V3) ntGna} ko je naiaoistinu Bude objavie je sve bezmerne opasnost bojezni od egzistencije se rala same duh. (V0) ‘Gde ja mogu da odnesem ribe | druga stvorenja 1 4a sh spasem od unistenja? Ako su misliwzdréane od ubi- janja i drugih Loh akeija — on je to saznao i on smatra 4a to ini savricnsivo istine (V.11). Kolko lash judi mo fu ja Ubi? Njhov bro) je beskonagan Kay nebo. Ali ako su miali o Ljutnyi unigtene svi neprijateljt sx unigtent (V, 12), Cae ee moze nati dosta Kode da se prekeije cela zm ya? Ali i kota para sandala zemlju ce prekriti (V.13) (On se ne mote Cuvati od okolnosti ejzistencje. Al ‘ko ja Euvam svo) dub, da Ik ja imam potrebe 2a kakvom ddrugom zastitom (V,14). Uzalud ce biti W svetu aa one koji tele da uniste patnju i ofavajy steéu, ako ne razviju svoj skriveni duh, sudtina Dharme (V.I1) Ja moram da tdim da moj duh postane évrst i da ga dobro éuvam. Alt ako zanemarim ovo pravilo Cuvanja du- hha, kakwa cu Korist imati od mnogobrojaih drugih pra- vila (V8). Calc kad ranjenik bridljivo ava svoju ranu, w sre ini randrafene gomile iu sredini losih judi, mozemo lt luvek sight duh kao osetljve rane? (V,10) Spojenth ruku Ja odajem postovanje onima koji hage 4a Bava svo} duh. Mozete Ii vi celokupnom painjom sa- ‘uvati padnju i jasno shvatanje (V.23) Isto kao sto je ovek oslabljen bolescu, nesposoban 2 bilo kolt porno, tako je"i duh nepodesan 2a aktivaosth ‘ko ima osobinu slabost (V,24), Duh igen Jasnog shvatanja Je kao probuseni lonae on ne mote da zapamti ono Sto je uéio | ono flo je me ‘itirae, Gde on i o éemu mote on da razmislja? (V.23) ‘Mnogi judi koji su dob uputstva i koji imaju veru 4 energiju postaju zaprljani prestupom nepromishjenosti v28, us Onimna kojima je lppov nepromishjenosti ukrao panju maj nesrecny sulin, Gale + ako su akumuliral ake Alostojne postowsnia (V.27). On ne mora nikad da dopust ppainjt da best na veata duha, ako ona tamo bebi on mora fa je ponovo (u pustavi, seéajudl se bede w avetu ne~ sree (V2). Ako painjom poveéavamo guvanie vrata duha, asm shiatanje tu Ge se sjedinih latina aikad nege uted. (V2) ‘Takav | takav mora da bude poloZa) mog tela: majuct fdluku 22 tla W akeii, on mora s vremena na vreme da proveri sto} polozaj {V,30}. Ako neko posle posmatranja podinje da radi, cn mora da to ispuni na prvom mest st Jedinstvenim duhom + ber da mis alta drugo, Gale | na Svoje davréavanje (V.A2), Na ovaj naCin sve Ge biti uéinjeno, ali u drugimn slu- ajevima dve aktivnoti ée sti prijavitinu koja sa nnedostatak jasnog shvatanja (V.44). Zeleéi da dela ili da govori on mora najpre ds po- smatra u svom duu i da dela zatim sa veltinom | ener- sljom (V.47, ‘Ali kad on zapazi da Je pod uticajem priviagenja ili odbijanje, on ne mora ni da deta ni da govort, veé da bude kao komad drveta (V.A8) Ako je duh sujetan, podsmeva se, nadimen Je, sarkastigan, neiskren, varljiv, sklon hvalisa- ‘ju samog sebe, osuduje, prezie i vreda druge i svadijiv Je i tad on mora da bude kao komad deveta (V.A9-50) (On mora da mish: moj dub uvek deli dobrobit, sreta 4 ugled, dole njermu velika gomila odaje prienanje on mora stati kao Komad drveta (V.51), ‘Ako on zapazi da je njegov dub uprljan strastioa ih ‘goréenjem usted uzaludnih trazenja, on mora kxo probu- deni govek snazno da se obuzda podeshizm merama | da to uradi u svako vreie (V.58), 19Krot_ posmatranje moga tela ja du inudavaul udeaje: ava Je korst od jednostavnog uéenja ret, dali bolestan ovek mote da se stara 0 éitanju uredb? (V,109) oito Je ispitao ave okolnosti + svoje sopatvene spo- sobnosti on moze da poéne da radi, bolle Je da napusi, ‘ono sto ne mote da pose. Ova navika mate da se pro~ uz 1 u drugo} egzistenciji. On obitava dok proélo vreme {ma iagubljeni potetak (VIL 47,48). Cuvajte se udaraca koji su usmereni na vas usled trast vratite vi udaree snaino, vi ste angazovans u borbi rmacem protiv vestog nepeijatelja (VIL, 67). “Ako u borbi ma& padne, on treba pun bolazni da ga brzo podigne. Isto tako ako mat painje padne on treba dda ga zgrabi pri tome on se seéa sveta nesreée (VIL68), Isto kao Sto onaj ko nasi pun sud ulja sretne Goveka loi drfi ma® pazedi pafijivo da ne posmne sled straha fod smrti, on ako mora da dela vesec) posmatranje (vn) ‘On mora da tradi drustvo i da rad svoj posao sled ovo glediste: Kakva navika paznje moze biti u ovo) situ aeiti (VEL). Se¢ajuti se poslednjih reti Bude o buduénosti brzi budite u takvom reagovanju i budite spremnl iako ta s tuacija nije jo8 prisutza (VII,74), Dakle imate put svete, Seéajuéi se posledajih ret uéitelja 9 buduénosti vi sledite mudraca i otklonicete vais obamrlastt nemoé. Dakle kd ste vi savladali sve Drepreke, ja éu uéiniti da Koncentracija odvuee duh od Pogretnog pula a za iapravan put vise trajno vezite (VIE 185,180. ‘Ako éovek kao Ja osloboden od prljavitine, predloti 4a se oslabode od peljavitine biéa w deset pravaca pro: stora Ja éu govorti kao hida ne znajués sopatvena ges rigenja, bra du me takne ja éu pobuditi prhavstina (IV, sn2) ‘Uvek odluéan ja éu podneti svoje napore da bi sledio uéenje onaks kako Je ono proglaseno. Kako on mote da pponovo stekne zdravije sa efikasnim medikamentoznira Sredstvima ako on ne zna savet lekara (1V.48).GOVOR 0 PAZLIIVOSTI DISANJA (Anapana Sutts, Majjhima Nikaya, 118) PRVI_ DEO ved Ovako sam évo, JJeinoga dana Blatent je obitavao u Savatthi, u pala Migarove majke, u Istoénom park (gai), zaledno sa brojnim velo dobro poznatim starim uéenicima, « to su uvateni Seriputta, uvageni Maha-Moggallana, uvazeni Maha-Kassapa, uvateni Maha-Kaceayana, uvadent Maha- “Kotthita, uvadent Maha-Kapina, uvazeni Maha-Cunda, luvateni Anuruddha, uvatent Revata, Ananda ioral bra} ni i poznati stari uéeniel. Da, u lo vreme stari monas: su pouéavali i upuéivali nove monahe, neki stari mongh je pouéavao i upucivao deset novih monsha, neki stari monah je pouéavao i uputivao dvadeset "novihmo- raha, neki stari monah Je pouéavao i upucivao trideset rnovih monaha, neki stari manah je poucavao ! upucivao Getrdeset novih monaha. A ovi novi monaci tent | upu ivan! od ov starih monaha postepeno su postighh najvi= fe dostignuce, 1 tog dana, svetanog dana (uposiths), petnaestog, 1 noi Pavarana svetanosti, 2a vreme punog messes, Bla- feni je seo, okruien mnogobrojnim monasima bratstva, Tada, razgledajuél eutljivo bratstvo monaha, on se obra tio monasima ovake! 122 Ja sam zadovoljan, monas, sa ovim napredovanjem (progresom) ja sim zadovoljan, olrabeen monasi a ovien napredovanem. fo, trudite 56 da Jos vise, porno da ostignete nedosti?no, dastignete nedostiino, ostvarite fneostvarero, Ja cw éekati ovde u Savatthi do Komudija fof Getvrion mesven= (Komudl je pun mesee u mesceu ‘atutks-novernbar) onasi sa svih strana sveta su Gali: Blafeni e, Gini se htoti da Geka u Savatthi Komudija (mesee) od Getvrtog rreseea, Tovi tons, sa svih strana svets, dail su a Savatthi da bi videll Blazenog. I steri monasi dosi su u Jo8 vecem broju da poduéavayu + upucuja neki stari monasi su poueavali 1 upuéival ‘monsha, neki sari monasi sw pougavall 4 upuéivalt dv ddeset novih monaha, neki starimonasi su poucavaly t ‘upucivall éetrdeset movi monaha, A ovi, novi monasi, pougeni | upucivani od ovih starih monaha postepena su Postiglt najvise dostignuce Sada, tog dana, petnaestog u noéi Komudi meseea od etvrton meseea, posto je mesee bio pun, Blazeni ée ses scruzen maggobrujesm monasima beatstva. Tada, raz sledajuéi Cutljiwo bratstvo monaha, on se obralio mona sma. ovako" Oslobodens je od imovine, ova zajednica, oslobodena Je od beskorisnen Urbljanja, monasi ova zajednia Je pro- 86ena (i sastoji se od éistog jexgral, takvo Je bratstve rmonaha, takva Je ova ajednica ‘Taka zajedinica, movasi, destojna je darivanje, dos- tojna je gostoljubivisti, dostojna Je nudenja, dostolna Je poitovanja, ima neuporedivo podrudje zasluia, postole takvi momasi s over bratstvu monaha, takva je monsst ‘ova zajednica ‘Takva zajednica mali dar donost tako da on postane veliki, to je veliki uveéani dar, postoje taevi monasi ‘vom’ braistvu monaha, takva je monast ova zajednica, ws‘Takva zajednica, monasl, koja ée hteti da bude is: lrajna u svetu videte naldonost, postole takvi monash ‘ovom bratsivu monaha, takva je ove 2ajednica PPostoje, monasi, u over bratstvu monaha, monasi ko- i su postal Arahat, kolt su sve falost (rak eane) unisti- li, ko}i su protiveliAivot, koji su udinli ono Sto Je tre= balo da se uEini, spustill su teret dole, dostigh najyise dobro, unistili okove bitisanja i putem ispravne mudtasti ‘tlobodeni su, — takvi monasi rasta postoje u ovom brat stv monaha, Postoje, monasi, u ovom bratstvu monaha, monasi koji su until pet niskih okova, spontano, ée se ponove pojaviti (u Cistom Boravista) i oni ée postiéi potpuno utr ‘huge (gagenje), i2van bilo kakvok vraéanja u ovaj svet, = postoje, zaista takvi monast w ovom bratstvu monaha Postoje, monasi, w ovom bratstvu monaha, monasi ‘eoji su unisul tri Kova, umanjil pohlepu, mr2nju# nez- ranje, jedanput se vracaju, Jedanput se vrativil u ova) svet oni Ge mati da uéine kraj patoje, — takvi monas ‘aista postoje w ovom bratstva: monahi, Postoje, monasi, ovo bratsivu monaha, monasi oli su unidtil te ckova | uplovill su u tok 1 nisu vide dbjekt stanja bola osiguraée u svojo) buduénosti ono sto Ge ih voditi ka potpunom probuden)s, — takvi moni zaista postoje u ovom bratstvu monaha. Postoje, monasi, u ovom bratstva monaha, monasi oli sw predano vetbali getie wéoricioanja painje, — ta levi monas, 2aista, postoje w ovam bratstwu monaha Postoje, monasi, u ovom bratstvu monaha, monasi koi su predano vetbali éetiri ispravna napora, takvs monasi, aista postoje u ovom bratstvu monaha Postoje, monasi, ovom bratstvu monaha, monasi oll su predano vetbali tir foktora puta snege, — takvt rmonasi, zaista postole w ovom bralstvu monaha, 1 Postoje, monasi, u ovom bratstvu monaha, monasi ko- Ji su predano vedbali pet sposobnesti, — takvi monast {sta postoje u ovom bratstvu monaha. Postoje, monasi, u ovom bratstvu monaha, monasi oji su predano vezbali pet fakora snage, — takvi mo- nasi, zaista postoje u ovom bratstvu monaha. Postoje, monasl, u ovom bralstvu monaha, monasi koi su predano verbali sedam Joktora produdenja, — ta- evi monasi zaista postoje u over Sratstvu monaha Postoje, monasi, s ovom bratstva monaha, monast koji su predano ve2toli plemeniti osmostruki put, — tak ‘nonasi, tata, postoje u ovom bratstvu monaha Petje monasi, u ovom bratstvu monaha, monast koji s1 predano veabal prijatejske odnose, — takvi monas Zaista postoje w ovom bratsivy monaha Postoje, monasi, u ovom bratstvu monaha, monast oi su predano vesbalt samiloxt, — takvi monast zaista postoje u ovom bratstvu monaha. Postoje mona, w ovom bratstvu monaha, monast Kojt su predano vezbali nezebiéna radost, — takvi monasi 2a Jsta, postoje u ovom bratstvi monaba Postoje monasi, u ovom bratstvu monahs, monasi koji su predano vesbali smirenpet — taki mona zasta posto- Je W ovom bratstvu monaha Postoje monas, w ovom bratstvu monaha,monasi koji su predano vezbali meditaciju o netistodt tela (ova medi- lacila sadrii devet meditaeja 0 groblju) — takvi monasi taista postoje w ovom bratsteu monaha, Pstoje monasi u ovom bratstvu Monaha, monasi kofi ss predano vesbalt opazanje nepostojanoati, — taki mo- hast zaista postoje w ovom bratstvu monaha, Postaje mons! w avom bratstvu monaha, monas:koli su predano vefbuli pasljivost na disanje 125,Padtjivost na disanje Patijivest na disanje, mona, razvijaa i ponavijana sma veka dobit | vrlo je Korisna: mona, razsjana | Ponavijana wsavidava Gell uevricivanja pane: eet UteriGivanja.painie razvijona 1 ponavijana uravrdavajs dam faktora, probudenja: tedaim faktora probadenia Fazvijent{ponavljani savriovajaJasnu viz oslobode- axeae razvija, monasi, kako se praktiéno ponay- Ma (vod) patlivost na disanje st vellkom doit 1 5a weukom korlcut Metoda: Cetiri tetrade Ovako monasi, monah ode u Sumy ili w podnodje ‘drveta ill na prazno (nezaposednuto) mesto: seo Je sa ‘ukritenim nogama, uspravnog tela sa uévrséenom palnjom lepred sebe, uvek pailjive on udiée, pasljivo on izdiée, Proa tetrada (Kontemplactia. tla) 1. Udiguti dugo, ja znam, ja udidem dugo: indituét ago, ja anam, Ja iadilem dugo. TL Udiluéi Kratko, ja znam, Jo ucligem keatko ladi- fuGi kratko Ja seam, ja izdisem kratko, TIL Oreéajuéi celo telo (disanja), Ja éu udisath tako ‘vetba on; oveéajuéi celo telo, ja éui2distl, tako vekba on. TV. Smirujuéi telesnt organizam (teleene tvorevine), ja éu udisith, ako vets on: smirujuditelesni organizam (lelesne Worevine) Ja 4 i2disati, tako vezba on 126 Druga tetrada (Kontemplucija oseéaja) V. Oreéajuéi ushigenje (prjatnosy, ja éu udisat,tako vetba on: oseéajuci ushigenje, Ja €u Fediaat, tako velba Vi-Oneéajués sede ja 6x udlsat, take vebba on: ose ajuéi srotu Jn Gu Hadisatl, ako vekba on, ‘VIL. Oseéajuci mentalne tworevine (dugeval organi am), ja dist tako vedba on: oseéajuéi mentaine tvo- revine (duievni organizam, ja éu izdisati, tako vetba on ‘VIII, Smirujuct mentaine tvorevine (dutevni org fizam), ja Gu udisatl, tako vedba on: smirujuéi mentaine tvorevine (dsevt organizam), Ja €u i2disal, ako vetba ‘Treéa tetrada (Kontemplaciia duha (svesti) IX. Oseéajuéi duteyno stanje (eves!) ja éu udisats, {ako vetba on: oseéajuéi dugevno stanje (svest), Ja éu ize isati, tako veda on X. Radornot (veselog) duba, Ja éu wdisatl,tako vetba ‘on: radosnog (vesslog) duha, Ja é idisal,tako vetba on, XI. Koncentrisuéi duh (svest) Ja éu udisati, tako vesba om; koncentrisuéi duh (vest) ja éu izdisati,tako vetba on. XII, Onlobadajuéi dub (svest) Jo Gu lsat ako vedba on: oslobadajucs duh vest, Ja éu ladisal,tako vedba on, Cetorta tetrada (Kontemplactia mentalnih objekato) XII. Posmatrajuél (eazmatrajuéi) nepostojanost, Ja 4 udisati, tako vesba on, posmatrajuéi nepostojanost ja {4 indisali, tako vedba on, XIV. Svestan postepenog slabljenja strasti (Posmatra- judi odsustva strasti) Ja €u udisat,tako vedba on: svestan, postepenog slabljenja strat, ja éu idisa,tako vetba on 1XV. Posmatrajuéi prekid (obustavijanje), Ja éu udi satl, tako vetba on: posmatrajuet prekid (sbustavljanje), 4a 6u iadisat, tako velba on, KVL Pormatrajués napuitanje, Ja éu udisat, take veiba on: posmatrajuéi napustanje, ja Gu tadisat, tako veiba on. ‘To Je patlivost na disanje,razvijana i praktiénopo- navijana zn vellku dobit | 2a veliku Krist ‘Savréenatvo et udorieivanfa. pase ‘Monasi, kako se razvija, kako se praktiéno ponavlja. ‘obavlja savedena padljivest na disanje u odnoru na uéves Givanje patnje? ‘A.(EIV). U ovo} priliel, monasi, monah udiguéi dugo 2na: sla uditem dugor; ili dok on indie dugo of 2na Ja jaditem igor; udiguéi kratko, on ana: Ja udiem Jeratkos, izdiguéi aaetko, on ana: Ja iadifem kratko«, tako vebba on. sJa éu udisati oseéajuéi eelo telo (disa- rj), ako vetba on, ada éu iatsat, oseéajutl celo telo (disanje)e,tako velba on: »Ja Gu udisats amiruud telesne tworevine’\(telesni organizam)s, tako vesba on: »Ja éu indisatismirujuci telesne tvorevine (telesti organizam).« U ovo) prilii, monasi, monah ebitava pormatrajuei telo u felu, revnosten, jasnog shvatanja, palljiv, odstranivéi ‘datle Zudnju 1 2alort u pogledy na svet Ja vam Kaéem da Je to tako, monasi, ima sigurno telo rmedu telima, to jest disanje... Tu, u ovo) prilici monah ‘obitava wu telu kao u_telu, jesnog shvatanja, padljiv fdstranivil odatle fudnju 4 dalost u pogledu sveta, 'B (V-VIID), U ovo) prilict, monas, monah vetbe ova ko: Ja Gu udisai, oedajucs ushicenjes, lako weRbs on Ja Gu i2disat osetajue shiéenjes, tako vetba on. Ja Gu udisati oreéajuéi sreéve, tako verbs on. oda éy ladie 128 ati oseajutt areéus, tako vetba on. +Ja éu udisttl ose Gajuéi-mentalne tvorevine (mentalni organizar)=, tako vvetha on. Ja ¢u i2disath oseajuéi mentalne Worevines (mentalat organizam) tako vezba on. Ja éu adisti smi rujuci mentalne tvorevines (mental organiza), {ako vvedba on. »Ja éu izdisati smirujuéi mentalne tworevine (@mentalal organiza), tako vetba on. U ovo} priliel, mo- hasi, nah obitava pormatrajuet areca’ w oseéajima, re rostan, jasnog shvatanja, pailjiv, odstranivsi odatle Pud- nju t Zslest w odnosu na svet Ja vam Kader di je to tako, monasi da ima sigurno seta} (kao dozivijaj) medu oseéalima, naime on ima pot ppunw painju na udisanje | fadisanje. To u ovo} prilici Je {o Sto monah obitava posmatrajuél oseéaj u eseéajima, ne ‘ynostan, jasnog shvatanj, pabljv, odstranivéi odatte 4ud~ nj i daloet-w odniaey na sve © (CXL). U ovo} pill, monasi, monah verba ova ko: Ja €u udisati cneéajué dugevno stanje (svest)s, vet- ba on, Ja cu udisati etvéaluei dusevno stanjes (sves), vexba on, =Ja 64 indisal osecajuéi dusevno stanjex (svest) veiba on, Ja éu udiatl oseéajuti radost u duu, tako Yeiba on. sa éu igdisath osedajuél radest u duhus tako Vetba on. vJa éu wisathsabranog.duha« (koncentrisanog, una), vedba on, “Ja 6a i2disat sabranog (Koncentrisanog) dluhas, velba on. »J8 €u udisatioslobadajuc duh, velba fon. =Ja u insati oslobadajuéi duhx tako vetba on, U ‘oj prilct snonasi, monah obitev posmatrajuét duh w uhu, revnostan, jasnog shvatanja, pailjiv odstranivit fiatle Zuanjs i dalost-u odnosu na svet Je ne kadem monasi da w ovom razvolu pailjivosts disanjo da je to w onome ko je zaboravan i u onome koji rije jasno shvatio. To je zato Ho u ovo) priliei, monasi, ‘monah obitave pormatrajuél duh w duhu, revnestan, actor shvatanja, patljv, odstraniviodatie udnju | 28° lest koje se odnose na svet 129D (XIL-XVD. U ovo} pres, monasi monah vetba fovako; Ja éu udisath posmatrajuci nepostojanosts, vetba fon Ja éu izdisati posmatrajuei nepostojanoste, vetba on Ja éu adisati posmatrajuti postepeno slabijene (strast), ‘velba on. »Ja éu izdisati posmateajuéi postepeno slab Ienje (steasti)s, vetba on. oda 64 udisall posmatrajuet prekid (obustavljanje)s, vezba on. =Ja ea svat ponma- {rajuéi prekid (obustavijanje)s, vetba on. sJa éu udisats posmatrajués mapuitanies, vedba on. Ja a i2disati po- smatrajuéi napustanjes, — u ovo} prliel, monasi, month obitava posmatrajuéi mentalne objekte x mentatnim ob- jektima ‘evnostan, jasnog.shvatanja, padljiv, adlodivsi dudnju i dalost w pogledu sveta Tmajuei videnje su razimevanjem kako nastaju £ud- tla i Zales, on postaje jedno aa tim Sto posmatra u pot Puno) smirenost. Tako u ovo) prilici monah obitava po- smatrajuéi mentalne objekte u mentalnim oblektima, revnostan, jasnog. shvatanja | pailjiv, odlotivéi Zudnju i falost-u posed eveta Na taj nadin se pailjivost disanja ranvija | praktigno ponavija usavriavaluéi éetiri uévrdeivanja.panje Savréenstvo sedam faktora probudenja A kako se razvija, monasi, kako se praktiéno ponay- linju Getiri uévréeivanja painje da to Gini savrdensive sedam faktora probudenja? ‘A (1). U ovo} priici, monasi, monah obitava posmma- trajuéi telo w telu, revnostan, Jasnog shvatanja, paéljiv, fodlotivii tudnju 1 talost w pogieds sveta, w to) prilici, on eprestano uévriéuje pailjivost u sebi 'U'ovo} prilie, monasi, neprestana padljivost uéve- ena je u monahu, — uw to} priliel padljvost faktora pro- bbudenja budi se u njemu i w njema ee razviia, do rarvi- 130 Jenosti Koja Ge dvesti do savrsenstva w njemu. Trajnom patljivoseu, on ipituje istraduje ova stanja sa shvatanjem Pupucuje ma pasljive ispitivanje (4 sebi) (2) U ovo) priliei, monas,trajnom padljivestu monah inpituje | istratuje ova stanja sa shvatanjem 4 upc): rma pailivo ispitivanje w njemu samom, u to) pri) is pitivanje stanja faktora probudenja se budi u njemu, on fa razvija, do razvijencsti koja ée dovesti do savrsenstva, 1 njemu U onome ko ispituje i istrabuje ova stanja sa shvata- rnjem kao I u onome ko upucuje na padljivo ispitivanje uw njemu samom neumorna energija se bud (3) U ovo} prilic, monasi uw monahu koji ispituie, Istraduje ova stanja sa shvatanjem i upuéivanjem na po- ‘Ajivo ispitivanje w njemu samom, neumorna enerkila = bbudi, —u to prilici energija fakiora probudenja pojav- Luje se u ajemu, on je razvija, do razvijenostl, Koja ce dovesti do savrdenatva u njemi, Kad se u njemu probudi energija duhovno ushiéenje Ge se polavit (4 U ovo} prilii, monasi w monahu se pojavljuje ne- ‘umorna energija ushigenja probudena, — u to} pili fak~ tor probudenja te probudio w njemd, on ga razvija do raavijenosti koja ée dovesti do savréenstva u njems ‘elo i duh, €ji je duh dr#an u ushiéenju postici &e (5) U ovo) pili, telo i duh monaha &j je dub drzan Us ushigenju dovadi ga do smirenosti, — w to) pri fle tor probudenja smirenosti se pojavijuje (budi se) u nje- smu, do razvijenosti koja Ge postal savréensivo u njems Duh koji Je smirio telo presreino Je doveden do branast (6) U ovo) prilii, monasi, duh monaha koji Je smirio telo | presreéno postao sabran, u toj prilii faktor probu- itena koncentracje se bud u njems, ranvila Ba do raz- ‘ijenostt koja postaje savrdenstvo u njem. ‘On poseduje ono to se vidi kao polpuno spokojatn una take Koncenrisanog (2) U ovo) prillc, monasi, monah Koji gleda sa pot- punom smirenléu dua tako Koncentrisanog, — (0) Prilclfaktorprobudenjaspokojtva se probudio u njemo, fn ga razvija do razvijenorti koja david do savrienstva we nema B U1) U ovo) prille mona, monah hol bitavs po- sroatrajudloneaje Ueneainanes to} piel tator Probudenja tmirenost! dovadi do savréonsive w nem {1-1} U ovel pls, monasi monah obits posma: teajuth duh y du.. — to} pie! taktr budenja sme ost dovodi do savrdenstva t njems DCL) U ove pric, monash, monah Koji obitava posmatrajut mentale objekte u mentalnim objektima... SEU 1) pri faktor budenja splkojstea dovodi do 29° "Tako se catvijay mana, ako se praktiéno ponaa- Ju getir uevacivanya padlivost wcatvarenjusedam fak- tors probudenjs Savrienstvo jase visije i oslobodenja ‘A kako se razvijaju, monasi, kako se praktiéno ponay~ Ijaju tako da sedam faktora probudenja Sine saveseno jasnu viiju 1 oslobodenje? (1) Ovde monasi, monah razvija pailivost faktora probudenja, zavistan od otceplienosti, od postepenog slab- enja, od prekida @ to ima 28 pocledien napustande (2) On razvija faktor ispitivanja stanja probudena, zavistan od oteepliencst, 8 poslepenogslabljen}a, od prekida, Sto ima za posledieu napustanje 182 (@) On razvija energiju faktora probudenja zavistan fod otceplienosti, od postepenog slabljenja, of prekida, Mo ima za postediow napustanje (4) On raveja ushivense faktora probudenja, zavistan ‘ad otcepienorti, od postepenog slabljenja, od prekida sto fina 2a posledicu napustanje G) On razvija smirenost faktora probudenja zavistan co otcepljenost, od postepenog slabljenja, od prekida so rea 2 posledicw napustanje. (6) On razvia sabranost (koncentraeiju) faktora pro- budenja, zavistan od otcepljenosti, od postepenog, slab Jenga, od prekida Sto ima za posledicu napustanje. (G) On razvija spokojstvo faktora probudenja, zavi stan od oteephjennti, od postepenog slabljenja, od prekida Sto ima za potetiew napustane. Tako se razvijajy monasl, tako se praktigno ponav: Vaju sedamm faktora probudenja i eine savrdenstvo ‘Tako je govorio Blagenl, Radosni i iskreni monasi se fobradovase et ovily ret beTEKST VISUDDHI MAGGA (PUT PROCISCENJA«) Prema Buddhaghosi =a skracenim komen (woglaviie Vint) ANAPANA SATI Praktikwvanje potpune meditacije na disanje Pateti sa Meta eéi sebi; »Da, ja mogu biti sreéan i osloboden od svakog bola.« +Saduvati svoju sreéu i 2ivett bee neprija teljstva.e Potaljite misli jubavi na eva ooeéajna bids Velika i mala, slaba il jaka Biz ili daleko, vidljiva ik nevialjiva Govoreti Mogi li ona biti sreéna, oslobodena od bola.« «Mogu i satuvati njihovu sreéu 4'da ona tive bez neprijatel}- Ti Sarana Buddham saranam gacchami — Misti o intligenciji 4 saugeicu Bude. Dhamam saranam gacchami — Mish © sret i istini kota Je sadriana u Zakonu. Sangham sara- ‘pam gacchami — Mish istoéi§ vrednoti oni koi slede objatnjavalu poukk, 1 Prow tetrada (éeturtina) 1 Brojanje distnja — ganama Uaidite kron mundrve drveéi zatvorena usta Posmatrajte brojunje, ne mislive mila drag, vee samo brojite disanje ‘Svesno ja indifem polake.« Brojite polako 1, 2, 4,5. Motete da inlisete 1 udisete: po 10 put} =Svesno jz usisem polako.« Brojite polako 1, 2, 8 4, 5: take vetba on.+ sSvesno Ja indiiem kratho,« Brojite brzo 1.208 Svesno ja udigem kratko,» Brojite brzo 1.24.5 4 tako vekba on.« Telo — Kaya Pat Biéu svestan puta disanja kroz nozdeve, grudi, sve do pupka | ponownog povratka disanja od pupka do gradi V nozdva ‘sSvestan areata (elemenata) tela u njihovo) eels ja Gu tadisat,Svestan agrgata tela w njihovo} celini Ja iat wv Dodir sUmirajuei sve agregate tela ja éu indlsatl« sUmirujuel agregate tela ja éy udisat«Disanje postaje mirno 4 suptino. On Je svestan daha 1 kontakt sa gornjom usnom i nozdrvams. Ova} dodir je objekt koncentracije. Nema nigeg drugog sem ovog odira daha dean, Kada disanje postane jo suptilnije pojevite se men talna predstava daha, odmah ili kasnije u dubu. Razlidita je kod svakog. pojedinea, mogu da budu: boje, oblic, nity paukove mrete ik ligt na paru il mehure ‘vazduha. On Koneentrige paznju na to, bez da analizira etalje, to Jest na boju, mith pauka itd Druga tetrada (eetvrtina) sOseéajuts radost ja G4 iadisati« »Oseéajudi radost Js 64 udisali.« On oseéa radost koja pratystanie prve # ‘droge gihane, to Je radost sa kolom potinje da shvate najyidu mudrostoslobadajuei se nidih saisanja, U kralnjo) tadki rezmatranja ova radost Je nepostojana. vw sOseéajul sreéu Ja éu indisati« +Osecajuei srecu ja fu udisati« Fiitkl | mentalno to sc oseéa w 1. 243 suhani vu sSwestan ageegata duha ja éu izdiati« »Svestan ag- reyata duha Ja €4 udisat» Tako veaba on, 1 tako Je on svestum avake od ove Ceti gjhane Fado svt dubs. Pu tem agregata duha on moze reis da owéanjima i raza rmevanjem ostvaruje proces misljenja, 136 vu sUmirujusi sve mists ja éu indisati« “Umirajudi sve rmisli ja Gu udisall.« Tako velbe on. Tako on ukida niéa ‘mentaina stanja razlikujuéi i posmatrajuéi oseéanja percepeije, Na tom stadijumu duh postaje sve suptilnii T'suptilij, onako kako se to postize u gihani, Treva tetrada (Getvrtina) « »Posmatrajuc dub ja éu izdisatic ja 64 uidisatie I tako vetba on. "To Ge reéi, om pocratra rad duha j vidi kako misit postaju sve vile i vide koncentrisane na 1,2, 344, gjhanu, Peematrajuéi duh x +Radosnog duh js inditem« »Radosnog duba Ja ul= seme i tako vetba on. ‘kroz koncentraciju | prodiruée misli, kao u prvo) | drugo} khan, oseca radost, alii opaza da je ta radost Tudilacke, prolazna, nepastojna 1 otuda nije eil) kome se xi sUsredsredenos, duba ja Gu indisati« sUsredsredenoa, dubai Gu udisatis 1 tako veFba on ‘Dok se ovako koncentribe u duh posto) samo jedan jedint objekt 1xi Oslobadajuti duh peapeeta meditacije ja Cu ininatss Oslobadsjuéi duh prepreka meditacije ja €u udisati« | tako vetba on ‘Misi: Ja sam oploboden ad potudnih mish, Lutnde lenjost, nesredenih musi sumnfe. Osloboden fe od avih prepreka u prvoj gjhani. On napusta analiau t razmislia Ve, On napusta osecanje radosti. On napufta oettan Je sreée. Oslobada duh Ideje 0 postojanosti kroz pereepeliy repostojanosts. Orlobada du ideje 0 radosti kroz cstv nivanje nepostojanosti radesti Oslobadjuéi duh idele 0 Ja kroz percepeijy »Ne-ja» konstatuje nepostojanost sve- ia Ro éini nate Ja Cetwrta tetrada (Setvrtina) Svesnost _duha all sSvestan nepostojancat Ja éu iadisatic »Svestan ne pastojanosti ja eu udisat.» (On posmatra, svestan je | raziihuje nepostojanost u ‘sei avarima + eb. To Je pat maptajanja t nestajana xiv Svestan odsustva strasti ja eu udisatie sSvestan! odustva strasth Ja éu udisati« (On uvida stanje duba gde su 2estrasti ugasile, Stanja strasti se protedu na: gordast, sujetnost, Gulne Zelje i vetivanje 22 zadovoljtva koja’ se dobijaju preko éula Ova oseéanja su dvojaka: 1, Kada su strasi privremeno inhibirane u medita 138, 2, Kada su strasth razorene kod savedenog Zoveka th avahata xv sSvestan nepostojanja svih lini Bel ja u iadisati« [Svestan twstajanja nvih gelja ja éu udisat Napomena: delje radaju ideju 0 Ja xvi sSvestan potpunog odeustva Uénih Helja ja €u tai {Svestan potpunog odsustva lignih felja ja 6 ud 1. Darleanje Zelja od svi ustovienit stvarh, to Jest fod fenomenanih stanja koja su nepostojana + Koja su predimet patnje 2 Shvatajuél da su ove stanja Hletna pa se nji- hovim ijeereaniem deavoljava progresia Va apsolat: nom + potpunsm mirw ibbane, veSADRZAJ Predgovor . Satipatana metoda meditacije Veliki gover 0 postojanosti patie Antologija budistigkih tekstova 0 lspravno) paénit Govor 9 paaljivast disanja Tekst Visuddhi Magga (-Put protiséenjac) Prakia meditacije Uvide Napredake Uvide — kroz stepene proticen|a Pogovor 3 1 140 166 387