NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

Proces komunikacije smatra se elementarnim meu ivim biima, a nain na koji se

ona ostvaruje smatra se kljunim u razvijanju civilizacijske vrste. Istraivanja
pokazuju da se poruka koju prenosimo tokom komunikacije sastoji od verbalnog
dela, vizuelne impresije i tona glasa kojim je izgovorena. Prema psiholokim
istraivanjima 7 % emocionalnog znaenja izrazimo reima. Oko 38 % prenosimo
korienjem tona glasa, a 55 % emocionalne poruke komuniciramo neverbalnim
znakovima govorom tela, izrazom lica i sl. to pokazuje da vizuelni deo poruke
koju slualac dobija gledanjem u osobu koja govori najvie ostaje u seanju.

Dakle, verbalnim nainom uglavnom prenosimo informacije, a neverbalnim

stavove i emocionalni odnos prema informacijama koje primamo, ili odnos prema
osobi sa kojom komuniciramo.

Uspeni komunikatori kau da su vetine neverbalne komunikacije stvar neije

uglaenosti, vani sastojci arma i drutvenog uspeha. Takve osobe ostavljaju sjajan
utisak u drutvu, vete su u praenju sopstvenih izraza emocija i poseduju empatiju,
dakle, socijalno su vete.

S obzirom na injenicu da u govoru tela ili neverbalnoj komunikaciji lei ak 78

% razumevanja govorne poruke, Aristotelova teza Bolje je jednom neto videti,
nego tri puta o tome proitati i te kako se potvruje. U prilog tezi je i sam sluaj
nadmetanja Niksona i Kenedija 1960. godine gde je utvren zapanjujui uticaj
neverbalne komunikacije na birae. Razlike u radijskim i TV nastupima kandidata bile
su odluujue. Kenedi, koji je bio bolji komunikator, imao je izraeniju gestikulaciju,
bolji kontakt oima s publikom. I naravno, na kraju je imao bolje rezultate.

Dakle, moemo prestati da govorimo, ali je prosto nemogue da prestanemo da

aljemo neverbalne poruke. Iako ih, kako psiholozi kau, primamo na nesvesnom
nivou, one imaju veliki uticaj na nas, na nau komunikaciju i odnos sa drugima.

Neverbalnu komunikaciju ine: kontakt oima, izraz lica, poloaj tela, telesni
kontakt, pokreti tela gestovi, kao i lini prostor.
 Kontakt oima je vrlo vaan u svakodnevnoj komunikaciji i smatra se
najsnanijim sredstvom neverbalne komunikacije. Ako uzmemo u obzir da su oi
ogledalo due, shvatamo da nam sam pogled mnogo govori o jednoj osobi. Kontakt
oima zadran samo deli sekunde due nego to osoba koju ste pogledali smatra
prikladnim, moe ak da dovede do reakcije ili fizike agresije, ili, u nekom drugom
kontekstu, moe da bude shvaena kao znak seksualne privlanosti.

Vaan je i nain gledanja: dugotrajno fiksiranje rezervisano je za ljubavnike ili

ljute neprijatelje. Rairene zenice, nevoljni refleks koji se javlja bez obzira na koliinu
svetlosti, pokazuje emocionalno uzbuenje (svianje, laganje).

Ako elimo da osoba sa kojom razgovaramo stekne utisak da je sluamo, treba

da je gledamo u oi oko tri etvrtine vremena razgovora, pogledima dugim 1-7
sekundi.

esto se previe kontakta oima smatra za iskazivanje superiornosti, manjak

samopotovanja, pretnju ili elju za uvredom sagovornika. Meutim, premalo
kontakta oima moe se protumaiti kao nedostatak panje, nepristojnost,
neiskrenost, nepotovanje ili stidljivost. Prekidanje kontakta oima sputanjem
pogleda tumai se kao signal podreenosti.

Komunikacija e biti najefikasnija ako se ovaj aspekt neverbalne komunikacije

koristi onoliko koliko uesnici razgovora smatraju prikladnim za situaciju u kojoj se
nalaze.
 Izraz lica se koristi kao sredstvo za postizanje boljeg razumevanja poruke koju
drugi pokuavaju da prenesu. Posmatrai trae razliite emocije na razliitim
delovima lica. Strah se obino trai u oima, kao i tuga. Srea se vidi na obrazima i u
oima. Iznenaenje se pokazuje na elu, u oima i na pokretima usana. Ljutnja se
oslikava na licu. Postoje i mikrotrenutni izrazi lica koji traju samo deli sekunde i tee
se uoavaju. Na primer, osoba moe da govori da joj je drago to vidi nekoga i
moda se ak i smei, ali svoj pravi stav moe otkriti mikrotrenutnim izrazom
gaenja. Takvi izrazi lica su isuvie kratki da bi ih veina ljudi zapazila.

U proceni neijeg izraza lica, posebno pri prvom susretu s odreenom osobom, treba
voditi rauna o pojavi koja se u psihologiji naziva "halo efekat".

Sutina te pojave jeste u tome da na temelju jedne osobine, koja nam se svia ili
ne, stvaramo sud o itavom oveku. Veinom gledamo spoljanji izgled osobe, od
crta lica do pokvarenih zuba, boje glasa, naina govora, oblaenja Koristimo i
informacije koje smo ranije saznali o nekome, a ne sviaju nam se, ili odreena
osoba poseduje osobine koje sami nemamo, pa nam odmah postaje simpatina. To,
naravno, smanjuje nau objektivnost. Halo efekat je teko izbei. Moemo ga jedino
umanjiti ako se svaki put zapitamo koliko je on delovao na na sud.

Poloaj tela esto govori o tome da li su ljudi puni nade ili su depresivni, da li su
samouvereni ili stidljivi, dominantni ili pokorni i sl. Oni koji su puni nade, dominantni,
samouvereni uglavnom e imati uspravno dranje. Pozitivni stavovi prema drugima
su najee praeni naginjanjem napred, posebno kada sedimo. Negativni ili
neprijateljski stavovi su signalizirani naginjanjem unazad. Prekrtenim rukama se
esto moe iskazati negativan stav prema drugoj osobi, a labavo dranje ruku pored
tela tumai se kao otvorenost i pristupanost.

Telesni kontakt

Prema istraivanjima, dodir je prvo ulo koje se razvija po roenju i moe da

uspori drutveni, emocionalni pa i fiziki razvoj beba ukoliko je od samog poetka
izostavljen. Stoga, poto je toliko vaan, slui za pojaavanje verbalne poruke.
Dodirivanje moe da ima veoma moan efekat na to kako reagujemo na situaciju.
Ljudi e radije dodirivati sagovornika kada pruaju neke informacije, savet, kada
nareuju, mole za uslugu, pokuavaju da ubede, izraavaju oduevljenje a ree
kada ispunjavaju nareenja, primaju savete, ine nekome uslugu Istraivanjima je
utvreno da su ljudi koji dodiruju druge tokom komunikacije bolje prihvaeni, a
okarakterisani su i kao pristupani, kao ljudi koji pruaju jednu dozu sigurnosti.

Ponekad se dodiru prebrzo pripisuju seksualne konotacije i time se gubi ono to

ovaj vid neverbalne komunikacije nosi sa sobom. Tokom komunikacije koristimo
razliite vrste dodira kako bi ohrabrili nekoga, izrazili nenost ili saoseanje, ili pruili
podrku. Jedan od veoma estih dodira je rukovanje. Ono slui kao pozdrav ili kao
potvrda dogovora ili prijateljstva. Prema istraivanjima, mekano rukovanje ostavlja
negativan utisak, za razliku od toplog stiska ruke.

Razliite vrste dodira imaju i razliita znaenja u zavisnosti od toga kojim delom
tela ste dodirnuli drugu osobu, koji deo tela dodirujete, koliko dugo traje dodir, da li
postoji ili ne postoji pokret posle dodira, koliko je dodir snaan, da li je neko drugi
prisutan, ako jeste ko je to. Tu su i situacija i raspoloenje u trenutku dodira i veza
izmeu uesnika. Jednom reju, odreivanje znaenja dodira je kompleksno.

Takoe, istraivanja pokazuju da su ljudi koji dodiruju druge dopadljiviji i

ostavljaju prijatan utisak. Ne treba misliti da emo se automatski dopasti ljudima ako
etamo okolo i dodirujemo ih. Iako je dodir veoma mono sredstvo neverbalne
komunikacije, treba biti obazriv. Najbolje je koristiti ga u svrhu ohrabrivanja,
podsticanja ili saoseanja, to se moe postii blagim stiskanjem ake ili blagim
tapanjem po ramenu. Treba imati na umu kulturoloke razlike kao i razlike u
vaspitanju, pa je esto mnogo bolje koristiti ostale vetine govora tela i dopustiti da
dodir ili telesni kontakt doe vremenom, to je mogue prirodnije, kako njime ne
bismo izazvali ono to ne elimo.

Pokrete tela gestove koristimo da bi naglasili ono o emu govorimo. Oni treba
da dopune rei, da zajedno sa reima tumae misli i oseanja onog ko govori. Sam
govor bez gestova je kao torta bez ukrasa. Najee pokazujemo rukama ili klimamo
glavom, podiemo obrve i slino. Postoje pokreti koji imaju kulturno odreeno
znaenje (V za pobedu, spojeni palac i kaiprst za odlino ).

Pokreti rukama su najei gestovi koji se koriste tokom komunikacije. Osim to

nam pomau u komunikaciji, pokreti tela mogu je i ometati ukoliko su neumereni i
previe naglaeni jer mogu ukazivati na nervozu i nedostatak samopouzdanja
(trljanje dlanova, uvijanje kose, trljanje ela ili glaenje brade).

Psiholozi kau da stav tela moe da pokae samopouzdanje ili nesigurnost.

Ukoliko stojite, klaenje tela sa noge na nogu kao i pogrbljen stav osim to daju sliku
nesigurnosti, mogu esto delovati i iritirajue na onog ko vas slua.

Pokreti glavom nisu vani samo dok govorimo ve i dok sluamo, jer ako se
koriste na pravi nain mogu da olakaju komunikaciju. Oni mogu da se koriste za
pokazivanje stavova, kao zamena u govoru u znak podrke onome to je izreeno ali
i da protivuree izreenom. Kada je glava visoko i moda malo nagnuta unazad, to
se tumai kao preziran, gord pa ak i agresivan stav ako ga prate otar pogled,
izvijene usne i neuobiajeno crveno lice. Pognuta glava ukazuje na pokornost,
poniznost ili ak depresiju (ako ovo prate faktori kao to je spor, isprekidan i tih
govor, kao i izbegavanje kontakta oima). Prema istraivanjima mukarci koriste
klimanje glavom da oznae da su nekoga videli i prepoznali, dok ene koriste
nakretanje glave.

Podignute i razmaknute obrve alju pozitivnije signale nego skupljene. Sputene i

skupljene obrve izraavaju bes, ljutnju, zabrinutost.

Lini prostor

Prema istraivanjima postoje etiri zone korienja prostora:

razdaljina od nule do pola metra naziva se intimnom zonom; tada se ljudi dodiruju ili
im je lako da dodirnu jedno drugo;

druga zona je lina zona i prostire se od pola metra do stodvadeset centimetara. Tu

su ljudi u stanju da se rukuju ili su makar na duinu ruke udaljeni jedni od drugih;
trea zona je drutveno-konsultacijska zona i prostire se od sto dvadeset
centimetara do tri metra. Najee se koristi pri svakodnevnim susretima
drutvenog ili poslovnog tipa;

poslednja zona koja se naziva javnom zonom prostire se od tri metra pa navie.

Kada se naemo sa nekim, neemo vaditi metar iz torbe kako bismo se uverili da
nismo preli u zonu u kojoj ne bi trebalo da budemo. Ta podela ima za cilj da nam
pomogne da znamo ta poruujemo kroz ovaj aspekt neverbalne komunikacije.

Istraivanja kau da su prvih pet minuta najkritiniji period u susretu dvoje ljudi.
Tokom tog vremena mi radimo mnogo vie od jednostavnog utvrivanja da li nam se
neko svia ili ne. Sudimo o karakteru, linosti, inteligenciji, naravi, linim navikama,
radnim sposobnostima, prikladnosti za ulogu prijatelja ili partnera i sl. Sve to radimo
na osnovu veoma malo informacija o onom drugom, to nam govori o neophodnosti
savlaivanja ove vetine. Meutim, ne smemo da zaboravimo na iskrenost kao
veoma vaan faktor jer u kombinaciji sa ovladanom vetinom neverbalne
komunikacije moemo na pravi nain i da upoznamo druge i da predstavimo sebe.

Turska poslovica: Usne nee biti slae izgovarajui `med, med`. Stoga ne
smemo da zaboravimo da su srce i sposobnost izraavanja oseanja ono to ini
govornika. (Pectus est enim quod disertos facit, et vis mentis.)" Marko Fabije
Kvintilijan