Sun Pin: Vetina ratovanja

Sun Pin

VETINA RATOVANJA
prevod Lin Vusun

Beograd
2010
 Naslov originala: Sadraj:
The Art of War - Sun Bin

Copyright na prevod za Srbu

IP BABUN
Sva prava objavljivanja za Srbu Uvod 9
Zarobljavanje Phang uana 17
Prem kod kralja Veja 22
Pitanja kralja Veja 26
Preveo
Goran Boji Thien eva pitanja o palisadama 33
Izbor elitnih trupa 37
Lektura Faktor Neba u ratu 40
Zvonko Bareti
Postavljanje borbenih poredaka 43
tampa Vanost zemljita 46
Lukatampa, Beograd Strateka prednost 50
Tira: 1000
Kako upravljati armom 54
Pravi izbor 57
Beograd 2010 Smanjenje trupa (nepreveden tekst) 59
ISBN 86-83737-65-9 Odravanje morala 60
Uloga oficira 62
Pet naina obuavanja trupa 67
Jaanje arme 68
 Dodatak 1: Zbirka rasutih tekstova
Deset formaca 70
Deset pitanja o ratovanju 75
Napadi na neprateljske elitne trupe
(nepreveden tekst) 80
Razlika izmeu domae i gostujue vojske 81
Onaj ko je vian ratovodstvu 85
Pet vrsta vojske 88
Gubici u bici 90
Pravednost zapovednika 92
Vrline zapovednika 94
Mane zapovednika
Uzroci poraza nekog zapovednika 96
Muki i enski gradovi 98
Pet principa i Devet preotimanja 101
Koncentraca i rasprivanje 103
hi i eng 107
Dodatak 2
Pria o Sun Cuu 114
Pria o Sun Pinu 118
Uvod
S UN CUOVO Umee ra-
tovanja i Sun Pinova
Vetina ratovanja su dva slavna dela drevne Kine.
Zbog toga mi je namera da se u ovom kratkom
uvodu pozabavim odnosom izmeu ova dva
dela kao i odnosom izmeu njihovih autora.
Sun Cuovo delo Umee ratovanja, sa svojih
trinaest poglavlja, ve due vremena se visoko
kotira irom sveta kao klasino delo vojne do-
ktrine a njegov autor Sun Cu (ili uitelj Sun),
e puno ime je Sun Vu () bio je potovan kao
mudrac rata. Koliko je poznato, njegova knji-
ga je do sada prevedena na 27 jezika. Sun Pin
(), autor Vetine ratovanja, bio je potomak Sun
Vua, moda unuk ili praunuk, a ipak se njegovo
razmiljanje o vojnoj strategi i taktici kree du
iste line, sledei svog mnogo slavneg pretka.
U to vreme, pored pisane rei, znanje se prenosi-
lo sa kolena na koleno usmenim pripovedanjem,
kroz takozvano porodino kolovanje.
Sun Cua i Sun Pina deli vie od 160 godina,
poto je prvi iveo pre oko 2500 hada godina za
U od
9
vreme Razdoblja prolea i jeseni kineske istore,
kada je zemlja otpoela tranzicu sa robovlasni-
kog ka feudalnom drutvenom ureenju, dok je
potonji iveo tokom Razdoblja zaraenih dra-
va, 160 godina kasne, kada je feudalizam ve
bio vrsto utemeljen. Obojica su bili itelji dra-
ve hi (). Poto je delovao uglavnom u dravi
Vu (), istoriari su Sun Vua nazvali Vu Sun
Cu (uitelj Sun iz Vu-a) a Sun Pina hi Sun
Cu (uitelj Sun iz hi-a). Meutim, za vreme
nemirnih godina koje su usledile nakon pada
dinaste Han (25-220 n.e.), Sun Pinova knjiga o
vetini ratovanja bila je izgubljena. Zbog toga,
kad god se govori o kineskom umeu ratovanja,
misli se uglavnom na delo uitelja Sun Vua.
Drave u Kini za vreme Razdoblja prolea i jeseni
V ina ra ovanja
10
Sa gubitkom Sun Pinove Vetine ratovanja, to-
kom vievekovne vladavine dinaste Sung (10-
13 vek), sve vie su se raspirivale rasprave u vezi
toga da li zaista postoje dva Sun Cua. Neki ki-
neski i japanski uenjaci tvrdili su da se zapra-
vo radi o jednoj istoj osobi, i da su dve knjige
o umeu ratovanja delovi jedne knjige. Drugi
su, pak, verovali da je pravi autor Sun Cuovog
Umea ratovanja Sun Pin. Debate povodom ovih
pitanja produile su se sve do kraja ezedesetih
godina prolog veka.
U aprilu 1972. godine, meutim, tokom isko-
pavanja grobnice iz dinaste Han pod rednim
brojem 1, u Jinhueanu (Planina srebrnog vrap-
ca), okrug Linjiu - provinca antung, arheolo-
zi su iskopali dve vrste bambusovih letvica za
koje je utvreno da datiraju iz ranog perioda di-
naste Zapadni Han. Na jednoj je bio prepis Sun
Cuovog Umea ratovanja, a na drugoj Vetina rato-
vanja od Sun Cua iz ha. Simultano otkrie dva
razliita spisa o umeu ratovanja u istoj grobnici,
predstavljalo je nepobitan dokaz da su dvojica
Sun Cua zaista postojala - i to kao Sun Vu i Sun
Pin, i da je svaki napisao svoju knjigu. Magla
koja je tako dugo obavala ovo pitanje konano
je bila razvejana.
Nakon briljive restaurace, bambusove letvi-
ce sa Sun Pinovom Vetinom ratovanja su se ko-
nano pojavile u formi knjige. Knjigu je objavila
izdavaka kua Kalral reliks pres (Cultural Re-
Uvod
11
lics Press) 1975. godine i nazvana je Sun Pinova
Vetina ratovanja, da bi se razlikovala od Sun Cu-
ovog Umea ratovanja.
Ovo izdanje Sun Pinovog dela sastojalo se iz
dva dela, od kojih je svaki sadrao 15 poglavlja.
Deset godina kasne, ista izdavaka kua obja-
vila je novo izdanje sa samo 15 poglavlja ispi-
sanih na bambusovim letvicama koje su naene
u grobnici br. 1 dinaste Han kod Jinhueana.
Svih 15 poglavlja iz dela II bila su izbaena, ali je
pridodato poglavlje nazvano Vu ao fa (Pet na-
ina obuavanja trupa). Toj promeni doprinela
je injenica da se u svih petnaest poglavlja Dela
I pojavljuje reenica Sun Cu je rekao ili Kralj
Vej je rekao (prim.prev. Kralj Vej je bio vladar dr-
ave hi koji je neprekidno konsultovao Sun Pina o
ratnim pitanjima), iz ega proizlazi da se samo taj
deo moe sa sigurnou identifikovati kao Sun
Pinova Vetina ratovanja. U preostalih 15 poglav-
lja dela II ne pojavljuju se takve fraze, zbog ega
je teko utvrditi njihovo autorstvo.
U vreme iskopavanja, ni Sun Vuovo Umee rato-
vanja ne bilo kompletno, a bambusove letvice na
kojima su zapisana oba dela bile su ozbiljno otee-
ne. Meutim, poto je Sun Cu: Umee ratovanja ve
due vreme cirkulisalo u mnogim verzama, ta
oteenja naenog prepisa na bambusovim letvi-
cama nisu uticala na ono to je ve bilo zaivelo
kao razumljiva i sistematina vojna teora, a koje
se oslanjalo na jo neke prepise. Meutim, stvar je
V ina ra ovanja
12
drugaa kada se radi o Sun Pinovoj Vetini rato-
vanja, jer se u tom sluaju moemo osloniti samo
na ono to je naeno na bambusovim letvicama,
bez mogunosti provere pomou nekog drugog
teksta. Zato se ne moe oekivati da pronaeno
u potpunosti odraava Sun Pinovo razmiljanje o
vojnim stvarima. Takoe, trenutno ne postoji na-
in da se utvrdi da li je originalno delo imalo jo
nekih poglavlja i kakav im je bio sadraj.
Ipak, tekst koji imamo predstavlja dokaz da se
Sun Pinovo razmiljanje o vojnim pitanjima uve-
liko podudara sa razmiljanjem njegovog slavnog
prethodnika Sun Vua. U poglavlju Thien eva
pitanja o palisadama, tvrdi se kako je vojna dok-
trina uitelja Suna bila demonstrirana u drava-
ma Vu i Jue, a javno proklamovana u kraljevini
hi. Oni koji poznaju njegov metod delovae u
skladu sa nebom i zemljom. Ovo je, dakle, potvr-
da ratnike vetine obeju uitelja koji su nosili isto
ime Sun, a koju je izrekao jedan od Sun Pino-
vih najbliih uenika. Njihova vetina ratovanja
je najpre izloena i proverena od strane Sun Vua
u ratu izmeu drava Vu i Jue, da bi kasne bila
razraena i unapreena od strane Sun Pina u ratu
izmeu drava hi i Vei. Pokazalo se da je njihov
pristup potpuno u skladu sa objektivnim zakoni-
ma ratovanja.
Kao i Sun Cuovo Umee ratovanja, i Sun Pi-
nova Vetina ratovanja bavi se naukom stratege,
razotkrivanjem zakona koji upravljaju vojnim po-
Uvod
13
slovima, izlaui ideje koje su daleko ispred svog
vremena. Sun Vu se smatra rodonaelnikom voj-
ne nauke u Kini. Od njegovog vremena napisano
je 3000 dela o umeu ratovanja, od kojih je nekih
1000 jo uvek u opticaju. Uprkos tome, razmi-
ljanje jednog i drugog Suna o vojnim stvarima
i njihova dva dela, koja tvore glavni tok kineske
vojne vetine, svakako su neto najbolje to je
Kina iznedrila na tom polju. Prvo naelo koje su
obojica prihvatali jeste uzdranost i obazrivost u
pristupu ratnim pitanjima. Sun Cu je rekao, Rat
je pitanje od vitalnog znaaja sa neku dravu, pi-
tanje ivota i smrti, put opstanka ili propasti. Otu-
da, to je stvar koje iziskuje briljivo ispitivanje.
Slino tome, Sun Pin je istakao, Rat je problem
koji zahteva paljivo prouavanje. Sun Pin je
isticao vanost prirode samog rata.Niko, pisao
je on, ne moe naterati neku vojsku da se bori
efikasno ako uestvuje u nepravednom ratu (Pri-
jem kod kralja Veja). Sun Pin je istakao, Oni
koji vole rat, dovee zemlju do unitenja, a oni
koji ude za pobedom, nanee joj sramotu. On
je tako izneo zapaanje da je odbojnost prema
ratu najvii vojni princip (Izbor elitnih trupa). Iz
toga se jasno vidi da je Sun Pin bio protiv ratno-
hukake politike. Ispravan stav bi bio da se u rat
kree samo u nedostatku drugog izbora (Faktor
Neba u ratu). Kineski vojni strunjaci su rat
uvek smatrali nepovoljnim i opasnim, insistira-
jui na tome da je svrha izuavanja rata njegovo
V ina ra ovanja
14
okonanje. Kao to je reeno: Zna se, jo od pra-
davnih vremena, da poznavanje vetine ratovanja
ne znai i ratobornost.
Drugo bitno naelo kineske vojne vetine jes-
te spoznaja puta (tao) voenja rata, istraivanje
zakona koji upravljaju voenjem rata. U vezi
ovog pitanja Sun Vu je u Umeu ratovanja rekao:
Prema tome, ukoliko vam staza rata garantuje
pobedu, ispravno je da se zalaete za njega ak i
ako vladar ne za takvo reenje. Tamo gde staza
rata ne obeava pobedu, ispravno je da se uzdr-
avate od takvog reenja ak i ako vladar insisti-
ra na njemu(Teren).
On ovu taku, meutim, ne stigao da razradi.
Na Sun Pinu je ostalo da objasni stazu u kon-
kretnim terminima. A onaj ko je ovladao tom
vetinom (ratovanja) poznaje put Neba i zemlje,
uiva podrku naroda i potpuno je svestan situ-
ace u kojoj se nalazi nepratelj. On zna kako da
razve svoj borbeni poredak kad je na to primo-
ran. On se uputa u borbu kad je pobeda izvesna,
a u suprotnom se uzdrava od nje. Takav zapo-
vednik je pravi general, dostojan svog vladara
(Postavljanje borbenih poredaka).
Prema tome, vreme, mesto, raspoloenje na-
roda, moral vojnika, poloaj nepratelja, taktike
i mogunosti, sve to ini sastavne delove zakona
ratovanja.
Od ovih naela drevne kineske vojne doktri-
ne svet sigurno ima koristi i danas, a imae i u
Uvod
15
budunosti. Ratovanje se mora istraivati i kada
treba obezbediti mir, ali i onda kada se vojni bar-
jak zavori u cilju odbrane protiv agresora.
Sun Pinova Vetina ratovanja se oslanja na Sun
Cuovo razmiljanje o ratu, ali ga i unapreuje,
sumirajui ratna iskustva pre i tokom Razdoblja
zaraenih drava (475-221 p.n.e.). esnaest pog-
lavlja u ovom izdanju Sun Pinove Vetine rato-
vanja bazirana su na izdanju Kalral reliks presa
iz 1985. godine, dok je 15 poglavlja u dodatku
iz izdanja koje je prvi put objavljeno 1975. godi-
ne. Prevod je na engleski jezik. Naalost, jo dva
poglavlja na izuzetno oteenim bambusovim
letvicama bila su potpuno neitka, te stoga nisu
prevedena.
Vu Rusong
podpredsednik Kineskog drutva
za izuavanje Sun Cuovog Umea ratovanja
V ina ra ovanja
16
Zarobljavanje Phang uana
J EDNOM, kada je kralj
Huei kraljevine Vej ()
hteo da napadne Handan, prestonicu drave
ao (), poslao je generala Phang uana na
elu vojske od 80.000 ljudi. To je saznao kralj Vej
(), vladar kraljevine hi (). Zato je poslao
generala Thien a sa 80.000 vojnika na granice
svoje kraljevine. Kada je Phang uan napao dr-
avu Vej (), general Thien je upitao: Treba li
da poaljemo nae snage da pomognu dravi Vej
()? Uiniti tako, odgovorio je Sun Pin, bilo
bi protiv pravila ratovanja. ta drugo moe-
mo da uinimo ako ne poemo da im pomogne-
mo?, upitao je Thien.
Predloio bih da pokrenete svoje snage na
jug i napadnete Phingling, odgovorio je Sun
Pin. To je okrug s jednim malim gradom, ali ve-
likom teritorom. Ona ima puno stanovnika koje
brani jaka vojska i predstavlja glavno vojno upo-
rite u istonoj oblasti. Veoma je teko osvojiti
ga. Napadom na njega nameravam da prevarim
nepratelja. Kad napadnemo Phingling, naa li-
Ve ina ra ovanja
17
 na snabdevanja bie ugroena jer se Phingling
nalazi stenjen izmeu drave Sung na jugu i
drave Vej () na severu, dok nam hiu pre-
preuje put. Na taj nain stvaramo utisak da ne
znamo nita o vetini ratovanja.

Ve ina ra ovanja Ve ina ra ovanja

18 19
 Arma drave hi je naglo napustila logor vojnika da napadnu nepratelja. To e stvoriti
i krenula pravo na Phingling. Dok su se pribli- utisak da nemamo dovoljno vojske.
avali toj oblasti, general Thien je upitao Sun General Thien je uradio tano onako kako mu
Pina: Kako da vodimo ovu bitku? Sun Pin je je predloio Sun Pin. Phang uan je zato osta-
uzvratio pitanjem: Ko od zapovednika naih vio svoju teku opremu i kola i pojurio nazad u
gradova ne zna nita o vetini ratovanja? Thien pokuaju da spase Daliang. Meutim, kod Gue-
je odgovorio: Zapovednici hihenga i Gaot- ilinga je njegove trupe presreo Sun Pin i potukao
hanga. Molim vas, poaljite njih da napadnu ih u nekoliko ponovljenih napada. Phang uan
Phingling, predloio je Sun Pin. Zatim je poeo je zarobljen. Zato se kae da je taktika Sun Pina
da objanjava: ... Gradovi Heng i uan imaju dostigla vrhunac savrenstva.
dobre putne veze. Oni imaju snanu odbranu,
a garnizoni se sastoje od snaga kojima zapo-
veda general Cuan Thu. Nae pratee trupe su
snane i nae glavne snage su koncentrisane, ali
ako Cuan Thu odsee prethodnicu predvoe-
nu zapovednicima hihenga i Gaothanga, oni
to mogu platiti svojim ivotima. Zato je Thien
naredio zapovednicima hihenga i Gaothanga
da povedu dva odreda i napadnu Phingling. Na-
ravno, generali drave Vej, Sjia Tie i Cuan Thu,
potukli su ih do nogu tako to su zajedno i slea
izvrili obuhvatan napad na njihova krila. Gene-
ral Thien je opet pozvao Sun Pina na konsultace.
Nae trupe nisu zauzele Phingling i oba zapo-
vednika su pretrpela ozbiljan poraz. ta sledee
da uradimo?, upitao je on. Sun Pin je odgovo-
rio: Molim vas, naredite svojim lakim bornim
kolima da brzo krenu na zapad prema Dalian-
gu, prestonici kraljevine Vej (). To e izazvati
Phang uana. Istovremeno, poaljite nekolicinu

Ve ina ra ovanja Ve ina ra ovanja

20 21
 Pr em kod kralja Veja

T OKOM PREMA kod kra-

lja Veja (vladara kra-
ljevine hi), Sun Pin je rekao:
Kad vodi rat, ovek mora da uzme u ob-
zir promenljive okolnosti. To je princip koji su
nam preneli nai preci. Pobeda u ratu sauvae
zaraenu zemlju i njenu vladajuu lozu, dok e
poraz znaiti gubitak teritore i dovesti u pitanje
samu egzistencu te zemlje. Zato je rat problem
koji zahteva paljivo prouavanje.
Oni koji vole rat, dovee zemlju do unitenja,
a oni koji ude za pobedom, nanee tetu njenom
ugledu. Zato rat ne treba voleti niti treba ude-
ti za slavom pobede. Preduzmite akcu samo
kad su uslovi za pobedu sazreli. Neki gradovi
su mali, ali imaju snanu odbranu jer imaju obi-
lje zaliha. Neke arme su relativno male, ali su
efikasne u borbi jer je pravda na njihovoj strani.
Niko na svetu ne moe uiniti grad neosvojivim
ako ne dobro snabdeven. Niko ne moe natera-
ti neku vojsku da se bori efikasno ako uestvuje
u nepravednom ratu. Dok je vladao Jao, sedam
Ve ina ra ovanja Ve ina ra ovanja
22 23
plemena je odbilo da se povinuje njegovim na-
reenjima. Dva od tih plemena bila su sa istoka,
a etiri iz Centralnih ravnica. Jao je organizovao
pohod protiv plemena pored mora i tako je do-
neo mir severnim narodima. On je napao Gong
Gonga (po predanju, jedan od Jaovih ministara
prim. prev.) i okonao neprekidni rat, tako da je
na kraju vojska ostala bez posla.
Uskoro je Jao ostario, pa je vladavinu prepus-
tio unu jer vie ne bio u stanju da upravlja. un
je porazio Huan Tuoa (jedan plemenski voa prim.
prev.) i prognao ga u hongan. Slino tome, po-
razio je Guna ( drugi plemenski voa prim. prev.) i
prognao ga u Juan. Do nogu je potukao drevno
pleme San Miao i njegove pripadnike prognao
u San Vej, a kasne je dokrajio i pleme Jouhu
u Centralnim ravnicama. Meutim, preiveli iz
plemena San Miao su ojaali i postali neposluni.
Kada je un ostario, vladavinu je prepustio Juu.
Ju je uspostavio dinastu Sjia. Probio je prolaz
kroz greben Meng Mia da bi isuio vode kojima
je reka Da Sjia poplavljivala dolinu, posekao je
mnoge nedirnute ume i spalio livade s divljom
travom kako bi dobio obradivu zemlju. Borio se i
pokorio pripadnike San Miaoa na zapadu... Dak-
le, do pobede se ne dolazi lako i ovek e stei
potovanje sveta tek kad uniti svoje nepratelje
i kad se konsoliduje.
Istora belei da se en Nong borio protiv
plemena Fu Suei, da je uti Car pobedio ple-
Ve ina ra ovanja
24
menskog vou hjoua u bici kod uolua, Jao je
vodio pohod protiv Gong Gonga, un je ratovao
protiv ue Guanga (verovatno plemenski poglavica
prim. prev.), kralj Thang dinaste ang je prog-
nao iea ( poslednji kralj dinaste Sjia prim. prev.),
kralj Vu dinaste ou predvodio je pohod protiv
oua ( poslednji kralj dinaste Jin prim. prev.), a
vojvoda od oua je vodio rat da bi uguio pobu-
nu dravice anjan.
Zato, kad neki pametnjakovii a dostig-
nua i vrline ne mogu ni da se porede sa onima
kod Pet Careva (ima nekoliko verza na koga se to
odnosi, ali veina njih ukljuuje utog Cara, Jaoa i
una prim. prev.), i talenti ne mogu da se po-
rede sa talentima Tri Kralja (Ju, Thang i kralj Ven,
od kojih je svaki ustanovio jednu dinastu prim.
prev.) i a mudrost ne moe da se poredi sa
mudrou vojvode od oua tvrde da mogu da
okonaju sve sukobe i ratove pomou oveko-
ljublja, pravde, rituala i etikece, mi im kaemo:
iako su Jao i un vie voleli da postupaju na taj
nain, to jednostavno ne bilo izvodljivo. Zato
su pribegli ratu.
Ve ina ra ovanja
25