Geopoetika

Beograd, Avalska 14
Tel!faks: (+38111) 438-068
geopoet@eunet.yu
Direktor
Vladislav Bajac
Glavni urednik
Branko Mairevic
Urednik v
Milan Ristovic Aleksandar Zikic
Lektori korektor
Marija Lazovic
Naslovna strana
FATALNI RINGIPIL
Jovan Cekic HRONIKA BEOGRADSKOG ROKENROLA

tampa I deo: 1959-1979

Cigoja tampa
Studentski trg 15
Beograd
! www.chigoja.co.yu
I
I
I

Beograd 1999. Geopoetika

Sadraj
Intro: Prava strana bubnjeva """"""""'" 15
1. Kad dode brod, brod sna: Misterija rodenja 17
2. Kako nije propao rokenrol: Doba nevinosti 39
3. Kraj detinjstva: Kraj ezdesetih, kraj veka 73
4. Istraivanje prostora: Route 66 93
5. In Medias Rocks: Duboks za ludi mladi svet 105
6. Osvajanje prostora: Pop-Korni, ili taktika
trojanskog konja? 119
7. Mocna buka: Direktan udarac 137
8. Beograd bez struje: Kljuc za neukljucene 153
9. Put ka Suncu: Bambi's Not Dead! 163
10. Vrh svetlosti: Iza vrata percepcije 179
Il. Tvrda glavna struja: Leni Brus Springstin 205
Outro: Na kraju pocetka 217
Beleka o autoru 219
 U najmanju ruku je oholo prisvajati autorstvo citave jedne
knjige samo za sebe. Knjige koju, nadam se, pocinjete da citate,
ne bi bilo bez specificnog koautorstva direktnih aktera zbivanja o
kojima se u njoj govori. U tom smislu, najtoplije se zahvaljujem
Branislavu Maruicu Cuturi, Novaku Depini, Mladenu Kocmutu
Kecu, Brankici Sucevic, Seki Kojadinovic, Petru Bjelicu, Bobanu
Sanicaninu, Vuku Stambolovicu, Branislavu Rakocevicu, Boidaru
Plesnicaru Lariju, Iliji Stanicu, Zoranu Simjanovicu, Vladi
Jankovicu Detu, Draganu Raicevicu, Nikoli Karaklajicu, Petru
Popovicu, Jovanu Risticu, Slobodanu Konjovicu, Mici Kursulicu,
Bojanu Hreljcu, Korneliju Kovacu, iki Jelicu, Dragom Jelicu,
Robertu Nemeceku, Ljubi Ninkovicu, Pedi Vukovicu, Draganu
ocu i Miroslavu Dukicu.
Zahvaljujem se takode Ljubinki Jevtovic, Viktoru Cikeu,
Petru Janjatovicu, Branimiru Lokneru, V1adiciPavicevicu iTomasu
Verneru, kao i svim autorima fotografija.
Posebnu zahvalnost dugujem Ljiljani op, cija je razborita
podrka pratila ovu knjigu od zacetka do realizacije.

U Beogradu, avgusta 1999. A. ikic

 Intro:
Prava strana bubnjeva
Sigurna bubnjarska
ruka: Bata Popovic I
(Pop maina)

Bahato nemarna, prilicno pijana ruka momka koji je sedeo

na ivici bine na jednom od beogradskih koncerata, razdraujuce
aritmicno udarala je po okviru jednog od dva bas bubnjao Udarila
je jednom, 'drugi put, treci put, deseti put. Onda je sa suprotne,
prave, strane bubnjeva sevnula druga, mnogo bolje kontrolisana
ruka sa bubnjarskom palicom, svom silinom se spustivi na drske
prste. Bata Popovic, bubnjar Pop maine, ocigledno nije bio odu-
evljen idejom da mu tipovI zalutali iz neke sasvim druge price
diraj~ bubnjeve. Posebno ne usred koncerta. U njegov bes, koji
je, osim udarca, pratio i karakteristicni uzvik "Ostavi to!" + naj-
ceca domaca psovka, slili su se - ili je barem meni, koji sam
scenu pratio iz prvog reda, tako izgledalo - svi opravdani b~sovi
ljudi koji su instinktivno doivljavali i duboko razumeli rokenrol,
a pri tom iveli u okruenju cija je tu post bila dostojna legende.
Bata Popovic je ostao da stoji, u besu zaboravljajuci da Robert
Nemecek i Zoran Boinovic nastavljaju da sviraju bez bubnjara,
a momak je, opecen iznenadnim udarcem, skocio negodujuci i,
onemogucen bukom, poceo preteci da gestikulira, pokazujuci
na izlaz. Sekund kasnije, malo bolje osmotrivi potencijalnog pro-
tivnika, shvatio je da bi, ukoliko posle palice i bubnjar preskoci
bubnjeve, to moglo zavriti loe po njega, spustio gard i "umik-
sovao" se u masu. Togtrenutka jedna vana lekcija, koju pristojan

FATALNI RINGIPIL 15
svet vrlo teko prihvata, bila je spontano ponudena svima: sa
prostakom se, ako elite da ga pobedite, mora komunicirati
njegovim jezikom. Dentlmena to nece uciniti manje dentlme-
I.
nom, a snagu mocnog prostackog establimenta oslabice makar
za jedan stepen. Kad dode brod, brod sna:
Ko zna ta bi se dogodilo i kako bi se razvijao beogradski i
jugoslovenski rokenrol da su ljudi poput Popovica, Pop maine i Misterija rodenja
nekolicine njima slicnih, na vreme udarili po naizgled beslovesno
drskoj, a zapravo briljivo programiranoj i usmeravanoj ruci
takozvanog "pastirskog roka" i njegovih klonova i derivata, koji su
se, poput blatnjave kie, na Beograd srucili iz, uglavnom, srednjobo-
sanskog masiva? Ko zna da li bi se stvari, moda, kretale nekim
drugim pravcem i, pri svodenju racuna krajem devedesetih, stajale
na nekom drugacijem, svetlijem i viem stepeniku zavojitog
stepenita? Jedan od problema, istini za volju, leao je u cinjenici
da je ta ruka, cvrsto stiskajuci partijsku knjiicu, napadala iz potaje Na prelazu pedesetih u ezdesete svet je vec neko vreme
i nenadano. Kad je primecena, bilo je vec kasno. Na besplatno bio obuzet novom vrstom zanosa, koji je americki disk dokej
ustupanje kompletne opreme odgovarano je cupanjem kablova, Alan Frid nazvao rokemol (rock and roll). U to vreme, novu
sklanjanjem pojacala i gaenjem reflektora na zajednickim muziku je bilo prilicno lako identifikovati. Trebalo je samo, kao
koncertima. U igri koju je pocetkom sedamdesetih vodila Pop
to kae americki publicista Donatan Ajsen, uociti
maina - a pre nje generacija ezdesetih - bilo je nezamislivo "cetvorocetvrtinski takt, predvidljive melodije i uniformno
podmetati nogu nekom iz svoje ekipe. Beogradska tradicija skoro banaine tekstove, plus malo humora tu i tamo: to jo uvek nije
plemenske povezanosti ljudi u rokenrolu time je dostigla jedan od
bilo "totalno iskustvo", nego diverzija, ili, jednostavno, "plesna
svojihvrhunaca. Nastavljajuci, medutim, drugu balkansku tradiciju, muzika". Iz ranog rokenrola progovarali su instinkt i strast (otpor
onu vezanu za inat i pogrene izbore, jugoslovenski rokemol,
i bes ce doci kasnije), a osnovno pogonsko gorivo preradivano je
umesto da sledi grupe poput Pop maine na "putu ka suncu",
u neispitanim postrojenjima libida. Osnovna ideja - zbog koje ce
odabrao je da "pljune i zapjeva". Isto je, dve decenije kasnije, ucinila se rokemolu pripisivati najrazlicitije konspirativne uloge, od
i citava Jugoslavija.Zato danas, neminovno, manje "pjeva", a mnogo zavere sistema da zaglupi omladinu da bi je lake eksploatisao,
vie pljuje. Na nesrecu, uglavnom krv. do zavere komunista da unite sistem - bila je jednostavna,
efektna i sadrana u jednoj reci: oslobadanje. Sve vreme rokenrol
je pulsirao saznanjem da je istinska sloboda neto mnogo vie od
proklamovane ravnopravnosti pred zakonom i sluenja
obmanama demokratije. Njegova sutinska subverzivnost - koja
ga je i cinila tako opasnim u ocima branitelja sistema - leala je
u cinjenici da je kroz njega, po definiciji, oslobadano upravo ono
za ta se smatralo da mora ostati suspregnuto pod pritiskom
opteprihvacenih drutvenih normi. Njegov nacin bio je direktan,

16 FATALNI RINGIPIL FATALNI RINGIPIL 17

breg puta do srca mladog coveka, koji sav treperi od revolta, bez
obzira na to da li je u stanju precizno da sagleda njegove uzroke i
koji, kako se to obicno kae, moda ne zna ta hoce, ali zato nagonski
zna ta nece?
Kadje pomenuti "kum rokenrola", tridesetogodinji disk-
-dokej iz Klivlenda Alan Frid u svom maticnom gradu 1952.
organizovao prvi rasno meoviti rokenrol koncert na kome se
skupilo 25.000 ljudi (bilo je predvideno jedva 10.000) establiment
je najvie bio zabrinut cinjenicom da je u toj masi bilo i crnaca. Jer
ako javnost - koju je tih 25.000 ljudi i te kako dobro reprezentovalo
- ne priznaje segregaciju u muzici, kako ocekivati da ce je tolerisati
u biznisu i politici? Jedan od nacina da se taj problem prevazide
bio je sadran u cuvenoj potrazi jo cuvenijeg Sema Filipsa,vlasnika
legendarnog studija Sun u Memfisu, Tenesi, za "belcem sa crnim
glasom", koja je okoncana pojavom Elvisa Preslija. Drugi nacin
jednostavno nije postojao. Iako ce crni muzicari, koliko god to
neverovatno zvucalo, do danas ostati na odredeni nacin
obespravljeni kad je rokenrol u pitanju (koliko cisto crnih rokenrol
grupa - ne soul, ritam i bluz, ili rep - moete da nabrojite?) u
jednom trenutku je postalo nemoguce drati ih podalje od muzike
u cijem su stvaranju najdirektnije i najkreativnije ucestvovali.
Puna afirmacija crnih izvodaca dola je preko britanske scene.
Beatlesi su snimili "LongTalISalIy" Litl Ricarda i "Rock'n'RolIMu-
sic" Caka Berija, Mik Deger i Kit Ricards otvoreno su se divili
Beriju (pribliavajuci svojim brojnim verzijama njegovu muziku
Evropi), a legenda kae da se i sam Bo Didli vrlo pohvalno izrazio
o nacinu na koji ga "skida" ErIk Bardon, pevac Animaisa. Britanska
javnost bila je uasnuta takvim uticajima stanovnika njenih bivih
kolonija i duboko potresena cinjenicom da je ogromno
interesovanje za turneju americke (bele) zvezde Bila Hejlija i
njegovih The Comets 1957. dovelo do izliva energije pod kojim je
prtao inventar vecine bioskopskih i koncertnih dvorana u kojima
su nastupi odravani. Takobanaino eksplicitno pokazivanjeosecanja
svakako nije spadalo u britansku javnu i kulturnu tradiciju.
U godinjaku Enciklopedije Britanike za 1956. pod
odrednicom "rock and roll" stajalo je: "nepodnoljivo divljatvo...
namerno stremljenje umetnickim idealima dungle". "Dungla"
(zajedno sa vecinom svojih stanovnika) i inace je bila omiljena rec
18 FATALNI RINGIPIL
u vokabularu protivnika rokenrola. "Delinkvencija" se takode
srazmerno cesto pojavljivala, pa su tako pojedine pesme jo tada
proglaavane potencijalnim razlozima za porast maloletnickog
kriminala izabranjivane, ajedna cikaka radio-stanica koristila je
dugo vremena kao glavni reklamni adut cinjenicu da se na njenim
talasima uivo lome rokenrol ploce. Nova "davolja" muzika bila je
rodena. Posle ere mjuzikhola i "pevaca sentimentalnih pesarna",
kako su jednim imenom nazivaliizvodace u rasponu od Perija Koma
i Peta Buna do Binga Krozbija i Frenka Sinatre, u cijoj muzici nije
bilo nikakvih posebno provokativnih, a kamoli magijskih elemenata,
rokenrol je - ne racunajuci definitivno "crne" forme kao bluz i
dez - bio prva "opasna" stvar koja je mogla bitno uticati na javnost,
pa samim tim i establiment. Sinatra je pokazao otvoreno gadenje,
izjavivi da je rec o "najbrutalnijoj, najrunijoj, najopakijoj formi
izraavanja", "ueglom afrodizijaku" i "borbenoj muzici svakog
delinkventa na licu Zemlje". Dez muzicari, okamenjeni - izuzev
retkih izuzetaka, koji, zacudo, nisu prezirali rokenrol- u tada vrlo
modernom akademizmu i optereceni nasilnom intelektualizacijom
necega u osnovi culnog i instinktivnog, gadili su se istih stvari zbog
kojih je dez nekada trpeo prezir drutvene elite, stremeci
"simfonijskoj" orkestraciji i sve cece pominjuci Debisija, Ravela i
postimpresioniste. Slavni celist Pablo Kazals otiao je jo jedan
korak dalje, nazvavi rokenrol "otrovom sipanim u zvuk".
U pozadini svegastajao je strah establimenta od ugroavanja
postojecih kulturnih, ali i poslovnih monopola. Kao to ce se
pokazati, taj strah je bio sasvim opravdan, ali ne i reci koje su ile
uz njega. U Njujorku i Londonu, kao i u Beogradu. Uskoro ce,
uostalom, rokenrol postati najvanijai najrasprostranjenija globalna
kultura, na koju ce podjednaka prava polagati svi koji se njime
bave, bez obzira na zemlju, jezik, boju koe i stepen obrazovanja.
Petar Bjelic, solo gitarista Belih zvezda - jedne od inicijalnih
beogradskih grupa novog usmerenja - i tast Ramba Amadeusa,
bez sumnje je jedna od najpogodnijih licnosti da zapocne (i u istoj
izjavi zavri) diskusiju na tu temu:
"Odnos starijih muzicaraje bio prilicno posprdan. Jedan moj
rodak, koji se bavio ozbiljnommuzikom, mene je, pred mojim
ocem, nazvaodiletantom.Tosu za njegabili svionikojinisuzavrili
FATALNI RINGIPIL 19
 najmanje srednju muzicku kolu. Ja ne mogu da objasnim kako, ili
zato, ali cinjenica je da se ta muzika koju su nazvalirokenrol zalepila
za sve nacije ovog sveta, pa, normalno, i za nas. Ploce su stizale na
najneverovatnije nacine i mislim da je Beograd, kao muzicko trite,
bio u to vreme cak jaci od mnogih evropskih gradova. Mi smo
odmah znali i ko je Bobi Rajdel i ko je Fabijan i jo mnogi kojih se
danas niko i ne seca."
Na Zapadu oznacen kao "revolt protiv taloga zapadne
kulture", preusmeravanjem igle kompasa (i ugla posmatranja) na
suprotnu stranu, rokenrol je postajao jednako delotvoran i na
Istoku, kome je, istina neto fleksibilnije od "paklenih rupa"
Varavskog pakta, pripadala i tadanja Jugoslavija.
Beograd, dakle, kao ni vecina svetskih gradova, nije odoleo:
lopate, pijuci i druga radnoakcijaka oruda zamenjeni su preko
noci elektricnim gitarama, a kolektivno kozaracko kolo pretvorilo
se u individualno "ljuljanje i valjanje" . Mladici ciji su roditelji i
rodaci bili emigranti, predstavnici jugoslovenskih firmi u
inostranstvu, slubenici stranih ambasada, ali i vojni i partijski
funkcioneri poceli su iznenada, pored odece, hrane i, eventualno,
kozmetike, da narucuju iz sveta ploce sa najnovijim rokenrol
hitovima. Komisioni su, u skladu s tim, proirivali i dopunjavali
svoju uobicajenu ponudu, a farmerice i kone jakne pocele da
dobijaju prve obrise oreola kasnijih statusnih i "plemenskih"
simbola. Na amaterskim pevackim takmicenjima poput smotre
"Mikrofon je va", sve cece bi se pojavio poneki "Tomi Stil", ili
"ElvisPresli" i, to je bilo najcudnije, publika je upravo na te momke
najbolje reagovala. Nikome jo uvek nije bilo jasno ta se zaista
dogada. Jo manje se moglo predvideti da ce, u roku od nekoliko
godina, na danas legendarnim Gitarijadama na Sajmitu svirati po
cetrdeset grupa, na cetiri bine i pred desetinama hiljada mladih i
veoma dobro raspoloenih ljudi. Mucne godine "obnove i izgradnje"
lagano su bledele pred naletom muzike koja je sutinski pripadala
gradu i bitno doprinela da se pojam "urbanog" definie kroz
pojmove tolerancije, kulture i individualizma, a ne kroz suvoparne
i turobne teorije o "migraciji selo-grad". Posle sivih, napornih i
sindikalnih godina posleratne gerontokratije, mladi ljudi su prvi
put dobili priliku da se iskau kroz neto istinski autenticno i svoje.
20 F ATA L N I R I N G I P I L
"Prednost te muzike u pocetku, dok ona nije dobila i profesio-
nalne zahteve prema ucesnicima, bila je i ta to su i ljudi sa malim
muzickim obrazovanjem mogli aktivno da se ukljuce. To je bila
muzicka naiva, ali koliko god nesavrena u profesionalno-muzi-
kantskom smislu, imala je posebnu duu. Bilo je vano ne samo da
ima mnogo oboavalaca, nego i mnogo aktivnih ucesnika u jednom
takvom muzickom pokretu. Da je sve ostalo na dva-tri ansambla,
ta muzika ne bi mogla da prode. Na takvo muziciranje se nije
namenski ilo, nije se posebno spremalo, nego je to bio sastavni i
neodvojivi deo ivota mladih ljudi i to je bilo najbitnije." (Jovan
Ristic)
"Onda si tri godine mogao da peva jednu pesmu. Ako je pesma
bila dobra, ako si je dobro pevao, ceo grad je traio. Nije bilo kao
sad, da se posle tri dana zaboravi i trai se neto drugo, kao: cuo
sam, skloni je! Ne, nego ti voli tu pesmu i voli je za ceo ivot."
(B. M. Cutura)
Gotovo da je nemoguce utvrditi kada je tacno u Beogradu
prepoznat prvi znak rokenrola. Ipak, neke cinjenice i imena
pojavljuju se suvie cesto da bi to bilo slucajno. Sam kraj pedesetih
predstavljao je realizaciju prvih ideja o formiranju necega to ce
vrlo brzo prerasti u rokenrol (odnosno, preciznije, bit) sastav.
"Posle rata bio je veliki luksuz sluanje ploca 33rpm, sa onim
velikim iglama, koje su cudotvorno grebale i proizvodile muziku
"po izboru" koja je dolazila "iz daleka", uz utanje mehanike rucno
navijanog gramofona. Kod moje tetke Nade u Zemunu su se
zadesile neke ~talijanskeploce, pa smo svi, od najnenijeg detinjstva,
pevali italijanski pre srpskog. Onda se pojavio radio aparat sa
lampama od vakuumske cevi, koji je bio takoreci perfektan po
kvalitetu, sa najpopularnijom "pop" muzikom na cuvenim "Radio
reklamama" - trideset minuta svakog dana, od 16.30 do 17.00, za
cije je proputanje bio potreban neki izuzetno znacajan dogadaj.
Od predratnog carlstona, lindi-hopa, inspirisanog Carlsom
Lindbergom, svinga, preko posleratnog Australijanca Donija Reja
sa "Just Walking In The Rain", Plattersa sa "Only You", ili 4 Aces
sa ,,3 Coins in the Fountain", du-vapa, ili Tenesi Ernija Forda sa
,,16 Tons", pripremljen je teren za - posle 1950 - pojavu neceg
eceg: rokenrola." (Novak Depina)
Mica Kursulic, u praskozorje rokenrola jedan od vodecih
gradskih trendsetera i predvodnik ekipe "oko muzike", adanas
FATALNI RINGIPIL 21

ugledni biznismen na Kipru, takode govori o "Radio reklamama"
- u kojima su, izmedu reklama, emitovani aktuelni svetski hit ovi -
kao vanom izvoritu informacija, koje se nije sme10 tek tako
proputati. On, medutim, pominje jo neto, ne manje vano:
"Posle torture ruskih filmova i pesarna, koji su jedino postojali,
odjednom se pojavio dez, pa onda, na samom pocetku pedesetih,
film Bal .na vodi. To je bio zanos izazvan najvie savrenim
tajmingom - citava generacija toliko dugo je stajala na startnoj
liniji u poziciji "pozor~", da je, konacno dobivi znak, doslovno
poletela~ Mogao je to biti i neki drugi film, ali Bal na vodi je imao
prednost to je prvi put ponudio dah istinskog glamura, otkrivajuci
kako izgleda svet s one strane nevidljive zavese, osloboden
ideolokih pritisaka. to se deza tice, on: je napravio prolaz za
rokenrol u tom smislu to je bio prva slobodna muzika, prva priznata
strana muzika, koja je probila barijere i omogucila da rokenrol ipak
dode na koliko toliko pripremljen teren." (Mica Kursulic)
Najpre su postojali pojedinci i dueti. Branko Maruic Cutura
- covek ciji je sta u rokenrolu i zvanicno zaokruen na cetrdeset
godina, to ga cini moda najranijim eksponentom ove muzike na
Balkanu - sa Caslavom Pjecicem' Catom cinio je duo Kosovac,
ciji se repertoar uglavnom sastojao iz pesama Everly Brothers, Fetsa
Dominai njima slicnih. Cutura je "debitovao" na plai, izmedu
dva mosta. Ako bi poceo da peva neto od, recimo, Fetsa Domina
- cije je pesme, uz kompletan klavirski vatromet, po optem
secanju, tada sjajno izvodio nikada javno eksponirani momak sa
nadimkom Kalaba -deavalo se da se citavog dana vie ne okupa.
Novak Depina i Boidar Plesnicar Lari radili su slicnu stvar, s tim
to je akcenat, osim neizbenog Fetsa, bio na Bruku Bentonu i
Tenesi Erniju Fordu. U "Lazareu" je nastupao i mladi pevac Bata
Ilic, sa svojim bratom Dudom, trombonistom. Uskoro potom,
otiao je u Nemacku i tamo postao jedna od najvecih zvezda
zabavne muzike, odravi se na vrhu do dananjih dana.
U to vreme, u Beogradu je jo uvek bio dominantan uticaj
italijanske muzike, a hitovi su najcece dolazili iz San Rema.
Sredinom pedesetih u Beogradu je Tino Rosi, po kii, napunio
stadion JNA. Gostovao je i Roko Granata ("Marina"), tada velika
italijanska zvezda, za kojim ce neto kasnije doleprati, u jednom
trenutku moda najpopularnija strana pevacica, Rita Pavone.
22
FATALNI RINGIPIL
"Na koncertu Rite Pavone svirala je grupa Alasi, sa kojom smo
nastupile Alenka Pintaric (tada popularna slovenacka pevacica,
jedna od retkih sa agresivnijim IIrokerskim" imidom i glasom -
prim. aut.) i ja. To je negde... 64. godina. Posle toga je i moj brat
Milorad Kojadinovic napravio orkestar, zvali su se ine - bubnjeve
je svirao tada vec cuveni Miroslav Minic Mine. Bile su cajanke u
Lotos baru i mislim da je prvi napis o meni bio prikaz jednog od tih
mojih nastupa. ine su se razile 66. a 67. je bila druga gitarijada i
mog brata i mene je pozvala grupa Dobri drugovi da pevamo s
njima. Pevala sam "Summer is Over" Dasti Springfild. Ne znam
kako je dolo do toga da nas dvoje budemo proglaeni vokalnim
pobednicima te gitarijade. Od tog trenutka krenula je moja karijera,
ako se to moe nazvati karijerom, jer sam je uvek doivljavala kao
hobi. To ne znaci da nisam insistirala na kvalitetu i da mi nije bilo
veoma bitno kako neto zvuci, ali sam bila oslobodena
profesionalnih pritisaka, kao to su popularnost i novac." (Seka
Kojadinovic)
S druge strane nalazio se znatno ekskluzivniji dez, dopunjen
prelaznim formama popularne, uglavnom plesne, muzike kao to
su skifl, bugi-vugi, ili tvist. Dominirala je muzika velikih orkestara,
poput Artija oa, Benija Gudmana, Helmuta Zaharijasa, Ksavijera
Kugata, Pereza Pradoa. Priliku da pokau ta znaju i da svoja otkrica
novih, drugacijih pesama podele sa radoznalom publikom, novi,
mladi pevaci, koji su osecali da dolazi neto vano i bili spremni da
se u to ukljuce, dobijali su uglavnom za vreme pauza na igrankama:
imali su deset, najvie petnaest minuta.
"Mi smo poceli u koli - Petoj beogradskoj gimnaziji u mom
slucaju - prvo na igrankama, sa malim plocama 45rpm. Prvi rok
Bila Hejlija "Rock Around The Clock" nas je "oborio na kolena".
Onda su dole nezaboravne igranke u Drugoj mukoj gimnaziji
(kasnije Druga gimnazija, na mestu dananje zgrade Politike -
prim. aut.) sa muzikom Elvisa Preslija, Fetsa Domina, Bruka
Bentona, Litl Ricarda i drugih. Kasnije smo se redovno skupljali
jedni kod drugih "na presluavanje", na razmenu ploca i snimanje
muzike sa radija na trake - najvie kod Zorana Gonde (jedne od
vanih figura "oko muzike" tog vremena,cije se ime srazmerno
cesto pojavljuje u secanjima na pocetke rokenrola u Beogradu -
prim. aut.), da sluamoRadioLuksemburg,"vaustanicuzvezda".
Nije trebalo dugo da pocnemo da skidamo melodije i da ih
uvebavamo na raznoraznim instrumentima, u raznoraznim
FATALNI RINGIPIL 23
 prilikama. U periodu 1957-1960. gitarista nam je bio jedan moj
drugar Vlasta, a kasnije Boidar Plesnicar Lari, inace specijalista
klasicne gitare. Bubnjar, kad smo imali srece, Branislav Kovacev
Lala Uedan od naih najpoznatijih dez bubnjara, koji je kasnije
ostvario znacajnu svetsku karijeru - prim. aut.), solista i strpljivi
pratilac medu svima nama bila je Miroslava Jevtic Cicka, koja danas
peva u nekoliko narodnih horova..." (Novak Depina)
Novak, sin tada popularnog boksera Laze Depine, bio je
medu prvima koji su pevali aktuelne rokenrol hitove. Bez sumnje,
veoma dobro, poto je Radio Beograd uskoro bacio kuku, mada,
sticajem okolnosti, u prazno. Nastupao je, izmedu ostalog, u neko
vreme izuzetno popularnom varijeteu Orfeum, smetenom u atri
razapetoj preko puta Karadordevog parka, jednom od poligona za
prezentaciju sveih muzickih tendencija.
"Novak Depinaje tada, krajem 59. i pocetkom 60, pevao Bruka
Bentona, Tenesi Ernija Forda i takve stvari. Imao je sjajan bariton i
nas dvojica smo odlazili kao gosti na igranke na Tehnolokom
fakultetu, u onoj sali u Karnedijevoj, gde je svirao diksilend
ansambl Veseli bendo. Za vreme pauze, kad oni odu da se odmore,
mi smo izlazili da neto izvedemo. Novak je, posle jedne audicije,
dobio ponudu od Radio Beograda da postane pevac te vrste muzike.
Naravno, prvoje uao u kombinaciju, ali kadje shvatio da mu nece
dozvoliti da peva ono to je on eleo, nego neto sasvim drugo,
samo se zahvalio i vie se nikad nije javio. Otiao je u Pariz i tamo
napravio svoju prvu grupu, sa kojom je neko vreme nastupao. Danas
je biznismen u Kanadi." (Lari Plesnicar)
"Posle zavretka prvog stepena studija na Pravnom fakultetu
1963. sam otiao u Francusku, u Pariz, "da vidim ta se dogada".
Angaovan sam pod imenom Det Novak sa grupom Les Inconnus
i, neto kasnije, Silver Stars za vrstu nastupa slicnih onima u
Beogradu, u salama Golf Drouout, Wagram i Locomotive. U
Wagramu me je primetio i angaovao menader Perez, koji je
plasirao mlade pevace za kucu Pathe-Marconi. Na nesrecu, on je
prekinuo ugovor sa tom cuvenom firmom upravo kad mi je bio
najpotrebniji i ceo plan vezan za plocu je naputen. U Montreal, u
Kanadu, otiao sam 1966, "da vidim ta se dogada"." (Novak
Depina)
24 F ATA L N I R I N G I P I L
Time su profesionalne muzicke aspiracije jednog od prvih
beogradskih rokenrol pevaca pocele polako, ali neumitno da blede.
Posvetio se studijama finansija i internacionaine administracije i
danas se vrlo uspeno bavi bizniso1J1u Montrealu, krecuci se i dalje
- dodue kao konzument - u korak sa aktuelnim zbivanjima na
svetskoj muzickoj sceni.
"Pedesetih i ezdesetih godina "rokeri solisti" su morali da nauce
muziku, da budu sopstveni menaderi, da prave svojearanIDane,
da vladaju bar jednim instrumentom, jer je njihova pratnja bila
najcece - sol01 Ali i to je cesto bilo bolje nego orkestarska pratnja
velikog dez orkestra, koji je znao da uniti vie od jednog pevaca,
ili "salonskog-barskog-violin-kvarteta". To je uticalo i na nacin
pevanja. Kroz imitaciju originala na stranom jeziku, do razabiranja
sopstvenog stila, do pronalaska poetike na maternjem jeziku, do
pregovaranja oko nacina orkestracije. Kao to se kae, "put je bio
pun perfektno postavljenih prepreka", to je cesto bivalo fatalno.
Velikifrancuski glumac Burvilje jednom rekao: "Talenatse ponekad
umori"." (Novak Depina)
Audicija koju je Lari pomenuo predstavljala je moda
najvaniji poligon za lansiranje novih pevackih snaga: rec je o emisiji
"Studio V vam prua ansu". Dragan Raicevic, klavijaturista Safira
i Crnih bisera bio je, tom prilikom kao pevac, medu onima koji su
se prijavili i dobili priliku da probaju sa orkestrom Mirka ouca i,
eventualno, neto snime. Po unapred utvrdenom ritualu, najpre je
trebalo napisati pismo sa prijavom, a zatim bi nekolicina odabranih
bila pozivana na audiciju.
"Tusam upoznao Novaka Depinu, koji je bio malo stariji i vec
imao odredenu reputaciju. Pevao je, u prepevu, ,;When My
Dreamboat Comes Home", jednu stvar Brende Li: "Kad dode brod
/ Brod sna / Ja cu cekati...". Na istom mestu upoznao sam i Vuka
Stambolovica (kasnije pevaca grupe Bele zvezde i jednog od prvih
autora u domacem rokenrolu - prim. aut.) koji je takode sjajno
pevao, kao i Momu Davidovica, jednog od pevaca Zlatnih decaka.
Bilo je strano teko dobiti priliku da se napravi trajni snimak i ja
sam se dugo pripremao, da bi mi na kraju dali da pevam neto od
Cuneta Gojkovica, to mi apsolutno nije lealo, niti sam eleo da
se bavim takvom muzikom. Tu sam se toliko razocarao da sam
odustao od pevacke karijere. Negde 1963. postao sam clan Safira."
. (Dragan Raicevic)
F ATA L N I R I N G I P I L 25
 Zahvaljujuci prvim znacima - kakvi god da su bili - dolaska
nove muzicke civilizacije veliki deo javnosti u Beogradu, kao i vecini
svetskih gradova zahvacenih istim vibracijama, bio je sablanjen.
Taj deo bi bio jo veci da je bolja informisanost izazvala vece
interesovanje. Ovako, spontana "getoizacija" ranog rokenrola
otvorila je mogucnost da bude sasluan (i ozbiljno shvacen) onaj
drugi deo publike, koji nije skrivao uzbudenje i oduevljenje.
Specificna pozicija tadanje Jugoslavije omogucavala je znatno bolju
propustljivost za "zapadne novosti" od drugih zemalja zaraenih
komunizmom, to je inteligentna i otra beogradska omladina
um ela da iskoristi. Ipak, rokenrol, prema relevantnim svedocenji-
ma, nije doao u Beograd preko Amerike, Engleske, ili Nemacke.
Takode nije doao preko duboksa, ili medija.
Doao je preko Italije i ringipila.
"Kljucna stvar za prodor rokenrola u Beograd su bili ringipili.
U luna-parkovima, koje su, kao i cirkuse uz koje su se podizali,
drali !talijani, neprestano je svirala muzika. Oni su donosili ploce
sa najnovijim hitovima i mi smo, kao hipnotisani, dolazili da cujemo
"Tutti Frutti" i druge rane rokenrol numere. Neke pesme smo traili
da stalno putaju ponovo, pa se na kraju, precutnim sporazumom,
broj ponavljanja ustalio na pet: to je bila granica izdrljivosti ostatka
publike, kojije bio manje zainteresovan za rokenrol, a vie za radosti
luna-parka. Ringipilii luna-parkovi bili su glavna mesta. Tek kasnije
pojavili su se duboksovi, krenule su igranke i sve to. Govorim o
samom pocetku ezdesetih. Pre toga, prakticno, nicega nije bilo.
Tu i tamo bi se pojavljivali neki momci da otpevaju dve-tri pesme
i na to se uglavnom gledalo kao na "primere dekadentnog ponaanja
sa trulog Zapada". Vrlo cesto su i sami izvodaci karikirali citavu
stvar na svojim nastupima, pa se nije ni moglo ocekivati da bude
pravilno shvacena, a kamoli etablirana. Muzika je bila vie oslonjena
na Italiju, koja je opet pokuavala da imitira Ameriku, ali je sve
nekako funkcionisalo." (Vlada Jankovic Det)
"Ringipil1Ringipil izmedu dva mosta je putao Elvisa, Fetsa,
Pola Enku, Peta Buna, Koni Frensis, Doris Dej, svetske pevace1
Sve to je putao ringipil u Beogradu 561Danas usred grada cepaju
ovu... kvazi... kako god da se zove... muziku. Mi smo znaci, ba
iveli sa rokenrolom, sa svetskom muzikom. Posle je samo trebalo
odvojiti ta je Pet Bun, a ta Deri Li Luis, ta tu nije rokenrol, a
ta jeste, pa se.onda svako ponaao u skladu sa svojim afinitetima.
26 F ATA L N I R I N G I P I L
Tosu pravipoceci,kadsmorazabirali,razaznavaligdeje ta.Trebalo
je izboritise, iskristalisatita uopte da radimo.Ja sam smatraoda
je najboljeraditi po osecaju,pa samse tako i ponaao.Nisamnikad
pevao, recimo, PolaEnku, osecaosam da je rokenrol neto drugo.
Sve to se radilo, radilo se iz potrebe koju nije bilo moguce objasniti,
alijo manjejoj odoleti." (B. M. Cutura)
Preko ringipila i drugih slicnih poligona, poput, recimo,
tamajdanskog klizalita, rokenrol je neumitno nalazio put do
mladih ljudi, eljnih sopstvenih heroja, sposobnih da ponude
identifikacioni materijal koji bi bio samo njihov. Sva najranija
okupljanja bila su spontana, uz instrumentarij um sastavljen po
principu dostupnosti. Na prvom javnom senu kome bi se mogao
dati rokenrol predznak, odranom u salijedne od beogradskih pota
na prelazu pete u estu deceniju, stolica je simulirala bubanj, a
melodika je igrala ulogu klavira - jedino su glas i gitara bili
autenticni, mada ne i elektrificirani. Melodiku je svirao Dragan
Minderovic, sin knjievnika Cedomira Minderovica, a medu
prisutnima su bili i neki od kasnije najvanijih ljudi u rokenrol
inicijaciji na ovim prostorima: B. M. Cutura (voka1), Mile
Joksimovic, poznatiji po nadimku Joksa (gitara) i Mladen Kocmut
Kec (stolice). Sva trojica ce se u jednom trenutku - koji za Cuturu,
po tadanjem obicaju, nije predugo trajao (slicno ce se desiti i sa
njegovom dvomesecnom saradnjom sa grupom Iskre) - naci u
sastavu 3 + I, jednom iz premijerne serije beogradskih VIS-ova.
Mladen Kocmut - potpis njegovogoca nalazio se na tadanjim
novcanicama - poceo je da otkriva rokenrolI9S8, uz prvu englesku
zvezdu te muzike Tomija Stila. "Svirao" je po kutijama od cipela i
imao jednu, danas legendarnu, pikslu, koja je sluila kao gong i
cinele. U to vreme beogradski rokenrol krug bio je, po svim
pravilima svoje urbane prirode, fokusiran na najui centar grada.
Iz tog jezgra nastalo je, s retkim izuzecima, sve to je vredelo,
ukljucujuci i jedan od tri premijerna beogradska rokenrol benda:
3 + I. Kriterijum po kome bi 3 + I moda cak mogao predstavljati
inicijalni rokenrol bend u Beogradu izveden je ne samo iz trenutka
kad je formiran, nego jo mnogo vie iz cinjenice da je u potpunosti
zadovoljavao karakteristicnu instrumentalnu formulu "dve gitare,
klavir i bubanj" i svesno izvodio iskljucivo tu muziku. Mladen
Kocmut Kec bio je moda prvi eksponirani bubnjar koji nije svirao
F ATA L N I R I N G I P I L 27

bubnjeve onako kako su svirani i dezu, nego na nacin koji je
diktirala nova muzika. On je, to je veoma bitna karakteristika
svih muzicara najranije epohe, svoj instrument upoznavao i
savladivao upravo kroz rokenro1. U vreme kad su se 3 + 1 raspali-
krajem 1961. - vecina kasnije znacajnih imena beogradske scene
jo uvek nije postojala.
"Nalazili smo se u parkicu kod Skuptine, izmedu Kosovske i
Vlajkoviceve: Cutura, Mile Joksa i ja. Mile je doao na ideju da se
napravi sastav i prakticno ga je vec oformio kad je pozvao mene.
Skupili smo se kod Dragana Minderovica na Studentskom trgu i
svirali smo sve to je bilo aktuelno: Liti Ricard, Bil Hej li, Elvis,
Everly Brothers, Fets Domino. Grupa 3+ 1 smo na kraju postali
gitaristi Mile i Zlaja (Aleksandar Zlatic - prim. aut.), Minda u
prvoj postavi, ali se on brzo povukao i doveo Branislava Nikolica
Beku, klavijaturistu koji ce kasnije svirati u Iskrama i ja. Nismo
imali basistu. To je 1959. godina, preciznije zima 58. na 59. Posle
su brzo pocele igranke, svirali smo u Ekonomskoj koli u Cetinjskoj,
onda u "Jurici Ribaru" u Brace Jugovica kod Hemijskog fakulteta,
ali prva, ba prva svirkaje bila u poti, u saliKUD Branko Cvetkovic.
Prapocetak - gitara, melodika i stolice umesto bubnjeva. KUD je
imao neki svoj program u kome smo mi gostovali, kao, da im
pokaemo novu muziku. Onda se dogodila jedna veoma
interesantna stvar: u Domu sindikata 1961. je bilo neko takmicenje
tih, kao, rokenrol sastava u kome su ucestvovali Iskre, 3+ 1 i jo
jedan bend za koji mislim da su bile Siluete. Kao nagradu smo
dobili neku plocu i bongo bubnjeve. To je bilo prvo grupno
predstavljanje rokenrol sastava, to se cesto precutkuje, ili
zaboravlja. Pre nas je postojao Mile Lojpur, ali to je bila klasicna
sving postava sa duvacima, plus harmonika. Izvodio je raznovrstan
repertoar u kome je bilo i nekoliko rokenrol stvari." (Mladen
Kocmut)
Televizijski gledaoci kasnijih generacija, zahvaljujuci najvie
seriji "Grlom u jagode" reditelja Srdana Karanovica (ciju je muzicku
temu komponovao Zoran Simjanovic, bivi clan grupe Elipse),
smatraju danas da je rokenrol u Beogradu poceo sa Miletom
Lojpurom i njegovim nastupima na Kalemegdanu. Loj pur je zaista
bio medu prvima koji su zahvatili u rokenrol pokuavajuci da ga
transponuju na domaci teren i prilagode lokalnim temama i
mentalitetu. Njemu se s pravom pripisuju i neki od prvih prepeva
28 F ATA L N I R I N G I P I L
velikih svetskih hitova, kao to su "umadijski tvist" i "RockAround
The Clock" BilaHejlija, pri cemu je uvodni poklic "Mile broj jedan,
Mile broj dva / Mile Lojpur to sam ja", funkcionisao kao ubedljiva
koncertna mantra. S druge strane, cinjenica je da se kod njega pre
svega radilo o revijalnom pristupu, koji nije obavezno ukljucivao
punu svest.
Roden 1930, Lojpur je karijeru poceo u Septetu M, a
cinjenica da je bio medu prvima koji su promovisali dolazecu modu
najlon koulja donela mu je nadimak Mile Najlon. Punu afirmaciju
njegov sastavje dobio tokom "Zvezdanih noci", izuzetno posecenih
igranki na kalemegdanskom koarkakom igralitu, najvrelijem
mestu trenutka, na kojima se okupljalo i po dve hiljade, uglavnom
veoma dobro raspoloenih posetilaca, od kojih je zanemarljivo mali
broj mirno stajao. U tom smislu, njegov doprinos, iako za sobom
nije ostavio nijedan snimak, neosporan je. Sa izrazitim smislom za
ou i licnu promociju, obdaren specificnim scenskim armom i
animatorskim talentom, Lojpur je svoje nastupe pretvarao u
atrakcije visokog nivoa uzbudljivosti. Slicno Bilu Hej liju, on je
funkcionisao kao most izmedu tradicije plesnog deza i mjuzikhola
i dolazece rokenrol euforije, pripremajuci teren za definitivno
formiranje svesti o postojanju nove, autenticne muzike.
Tu svest, da ne bude zabune, nije bilo jednostavno formirati
ni na samim izvoritima. U moda najcuvenijoj rok knjizi uopte
Mystery Trainamericki publicista Grejl Markus navodi da je "dobar
deo uticaja rokenrola proisticao iz njegove anahronicne sutine, iz
cinjenice da je delovalo kao da dolazi nio1:kuda- veliko,iznenadenje,
sposobno da trivijalizuje dogadaje koji su upravljali svakodnevnim
ivotom". I nastavlja: "Rokenrol je klincima, koji nisu videli nikakvu
alternativu, osim da se tim dogadajima potcine, otvorio delic
manevarskog prostora. Svaki muzikolog, predano istraujuci razvoj
muzike, moe nam reci da rokenrol nije doao niotkuda. Ali zvucalo
je kao da jeste. Bio je to jedan od onih velikih istorijskih obrta,
koje niko nije uocio - niko, to jest, izuzev nekolicine ljudi poput
Sema Filipsa (vlasnik legendarnog studija Sun u Memfisu, koji je
otkrio Elvisa, Karla Perkinsa, Derija Li Luisa i mnoge druge -
prim. aut.), koji su tragali za njim, traeci neto cime bi razbili
dosadu koju su osecali kad ukljuce radio."
F ATA L N I R I N G I P I L 29
 U Beogradu, ljudi koji su uocili "veliki istorijski obrt" takode
su se mogli nabrojati na prste. Lako je sloiti se da je Nikola
Karaklajic figura koja saima uloge Alana Frida, Sema Filipsa i njima
slicnih, ali bi nepravedno bilo zanemariti doprinos ostalih iz prve
generacije "kopaca" rokenrola, poput Vladana Krasica, Zorana
Gonde, Baneta Cvetkovica, Borjana Kostica, Borislava Mitrovica
Buce, Nikole Nekovica, ili Brace Raletica - rec je o imenima koja
se najcece pojavljuju pri pretresanju licnih uspomena iz onog
vremena. Za momke koji su se okupljali u parku kod Skuptine, ili
na kucnim "druenjima sa sviranjem" , oni su predstavljali
dragocenu logisticku podrku i osnovne izvore ne samo ploca i
pesama (mnogi od pomenutih i danas spadaju medu vodece
diskofile u gradu), vec i vanih teoretskih postavki i objanjenja.
Gotovo svi su najpre bili okupljeni oko Radio Beograda, a zatim,
neto kasnije, televizije i magazinaDuboks, gradeci vitalan zametak
do tada nepostojece profesije: rokenrol novinara, odnosno,
medijske licnosti orijentisane prema najnovijem globalnom zvuku.
Ono to je najvie nedostajalo bila je diskografska kuca,
spremna i sposobna da prepozna i promovie plejadu novih talenata,
direktno izraslih iz duha vremena. Do dananjih dana, taj problem
nece biti reen na adekvatan nacin, niti ce biti do kraja razjanjeno
zato su beogradske grupe tako upadljivo cesto objavljivale ploce
van Beograda. U svakom slucaju, jedine rokenrol ploce koje su
ranih ezdesetih postojale u Beogradu jo uvek su nosile etikete
stranih izdavaca. Jedan od prvih - ako ne i prvi - medu rokenrol
pevacima koji je dobio priliku da objavi singl bio je Perica Stojancic.
Njegovo ime uvek se, uz Cuturu, Novaka Depinu, Vuka
Stambolovica, ili Sau Popaza (kojije, navodno, prvi izveo "Lucille"
liti Ricarda) pominje u kontekstu probijanja nove rnuzike na
domacoj sceni, a za njegov nastup sa grupom Alasi na Tamajdanu,
vezuje se i jedna od najranijih ovdanjih rokenrol anegdota.
"Prviveliki nastup Atasi,gde sam bio vokalnisolista, imali su
1964. na Tamajdanu.To se zvalo "Zvezdepod zvezdarna".Peva
orde Marjanovic i ta ekipa, peva Perica Stojancic, Zoran Micevic
sa Safirima, gosti iz Zagreba Crveni koralji i mi. Safiri su bili
predvidenii kaopratnja za Pericu,alisu zbognecegaodustali. I ta
je drugomoglo,nego'ajdebrzoAtasida nauce.Oni su maloprobali,
30 F ATA L N I R I N G I P I L
dve pesme, dovoljno. Izali su, odsvirali, sve u redu, niko nita nije
primetio." (B. M. Cutura)
"Trebaloje da Safiri prate Pericu Stojancica, ali smo rekli da to
ne moe bez vebanja i tome slicno, pa su umesto nas uleteli Atasi.
Oni su imali gitaristu Zlaju, koji je u odnosu na sve nas bio
profesionalac. Naravno, uradili su to bez problema - Zlaja je samo
pitao: "Odakle ide?". To je, inace, jedini slucaj kada se secam da
je orde Marjanovic doiveo zviduke. Nisu mu zvidali zato to
je bio lo, nego zato to se osecalo da tu ne pripada - publika je
jednostavno htela da cuje neto drugo." (Dragan Raicevic)
"Poto je sve bilo postavljeno za Crvene koralje, mi smo pitali
moemo li da koristimo njihovu opremu. Bez reci su dozvolili, ali
poto ih je bilo pet, a nas est, pocelo je muvanje i nametanje u
kome je ika (Jelic - prim. aut.) sklonio neku stolicu. Zlaja je
mislio da je stolica tu, krenuo unazad da sedne i, normalno, seo u
prazno. Uz svu tenziju samo je to jo falilo i u sledecem trenutku
secam se da sam samo cuo kako bend pocinje neku nepoznatu
numeru) Dvanaest taktova, 24, 36, ne znam ta se deava)? Nekako
prekinemo, ja se okrenem prema njima i shvatimo da su poceli
jednu od one dve stvari Perice Stojancica) ok, uas, prvi nastup,
sramota) Srecom, krenuli smo odmah sledecu stvar i dobili aplauz."
(B. M. Cutura)
Naizgled bezazIen, ovaj eksces odraava jo jednu bitnu
karakteristiku vremena, koja se protegla na nekoliko prvih godina:
pevaci su uglavnom nastupali bez stalne pratece grupe i najcece
su bili gosti programa, slicno nacinu na koji su dueti Kosovac, ili
Depina / Plesnicar nastupali na prelazu pedesetih u ezdesete.
Mali broj se prikljucivao grupama, jo manji je uspevao da izbori
mogucnost da stane ispred grupe. Verovatno je najupecatljiviji takav
primer vezan za Tomija Sovilja i njegove Siluete, jedan od
najpopularnijih sastava svog vremena, o cemu ce, uostalom, biti
reci kasnije. Ludi koje Vlada Det navodi u sledecoj izjavi uglavnom
su morali da se snalaze sami.
"Moje prvo secanje tog tipa vezano je za momka koji se zvao
Ivan i kasnije je otiao u London gde je postao krojac za kone
jakne. On je pevao repertoar, recimo, Dela enona i takve stvari,
to je bilo prilicno radikalno. Kasnije je bio pevac u grupi Rokeri.
Osim njega bili su tu Perica Stojancic, Saa Popaz i jo neki momci,
FATALNI RINGIPIL 31
 alivanoje reci da je u to vreme pevacbio drugorazrednafigurau
orkestru. Bilisu vaniinstrumentalisti,jer je orkestarsviraocitave
igranke, a pevac se pojavljivao da "neto otpeva", obicno bez
honorara.Deavalose da ih se promenipo nekolikozavecei svako
bi otpevaoono toje mislioda mu najvielei.Uglavnomsu to bili
italijanskihitovi, ili poneki domaci prepev."
U prelaznom periodu, osim Mileta Lojpura i orda
Marjanovica - za koga Nikola Karaklajic kae da je "doneo novi
pristup i muzici i publici, on je prvi skinuo mikrofon, siao medu
gledaoce, klekao, to je bila revolucija, neto nezamislivo pre njega"
- trebalo bi pomenuti Amigose, iskusnu grupu predvodenu
trubacem Micom Stevancevicem, koja je svirala redovne, odlicno
posecene koncerte u Lazarevicevoj ulici ("Lazarac") i, posebno,
na Zvezdinom igralitu na Malom Kalemegdanu. Bez obzira - ili
moda ba zbog toga - to se njihov repertoar uglavnom kretao u
granicama evergrina, sentimentalnog "easy listening" popa,
meksicke muzike, kantrija i drugih predrokenrol formi, Amigosi
su pokazali znacajan nivo fleksibilnosti u odnosu na mlade bendove
i neko vreme funkcionisali kao dragoceni filter za buduce zvezde.
"U to vreme nije bilo vecernjih koncerata, nego su se svirali
iskljucivo matinei. Znalo se da su zakon, recimo, Amigosi, koji
prvo nisu imali nijednu rokemol stvar, ali su polako pocinjali da ih
ukljucuju. Njih uglavnom zaobilaze kad je rec o rokemolu u
Beogradu, za ta ima osnova, jer to zaista nije bio rokemol bend,
ali je, s druge strane, njihova uloga veoma znacajna, jer su imali
stalnu publiku, par hiljada ljudi koji su uvek bili na njihovim
nastupima. Prilagodavajucise mladem delu te publike, oni su poceli
da dozvoljavaju mladim i nepoznatim bendovima da se pojave i
odsviraju neto od Stonesa, Beatlesa, ili Searchersa. Ogroman broj
novih bendova proao je kroz igranke Amigosa, a ko je ostavio
dobar utisak mogao je da nastupi ponovo. Prakticno ne postoji
grupa koja nije prola to mesto, ne racunajuci onih nekoliko koje
su vec bile etablirane." (Robert Nemecek)
Orkestri poput Septeta M, ili Amigosa, koji su bili u naponu
snage tokom druge polovine pedesetih, sticajem okolnosti su
prakticno "upali" u rokenrol, pa su, poto su vodili racuna da idu u
korak s vremenom, na repertoaru imali i malo "nove muzike", jer
ju je publika traila. Prvi korak ka rokenrolu bilo je definisanje
32 FATA L N I R I N G I P I L
diksi-benda - ne vie univerzalnog animir-orkestra za igranke, koji
je imao najiri moguci repertoar, nego anrovski jasno opredeljenog
malog sastava, kakvi su, bez obzira na jo uvek prisutne "opte"
elemente, bili Veseli bendo, ili Sedmorica mladih, kasnije
najvaniji domaci ou-orkestar izuzetno irokog izvodackog
dijapazona.
Nemoguce je, naravno, sa sigurnocu utvrditi kada se
rokenrol, suprotno svojoj bucnoj prirodi, tiho, skoro na prstima-
to ima i svoje simbolicno znacenje, s obzirom na to da se Branko
Maruic Cutura, rok pevac sa najduim staom u zemlji, na pocetku
karijere paralelno bavio i baletom - uvukao u Beograd. Na istu
temu, uostalom, u svetskim okvirima se i danas vode polemike u
kojima ima toliko "prvih", da se ukida svaka mogucnost postojanja
"drugog". Ipak, rasuta secanja aktera, ubacena u kompjuter i
permutovana na sve dostupne nacine, u finalnom bilansu daju
relativno fokusiranu sliku: do 58. se naslucivalo, od 58. do 60. se
prepoznavalo, 60. je pocelo da probija u javnost, 61. je izazvalo
panju, koja se vec 62. pretvorila upometnju, a:zatim i eufdriju.
Dalje se, uglavnom, zna ta je bilo.
"Nulta godina ne postoji u preciznom, datumskom smislu.
Moda je neko i registrovao,ali ja nisam. Sve je pocelo od ljudi
koji su doneli ploce. Oni su nas zarazilii posleje bilo kasno, vie
nije bilo povratka.Ja nisam znao.da postoji ta muzika - nisam ni
mogaoznati, jer je bila nova. Kad sam je prvi put cuo, imao sam
osecajkoji se ne moe opisati - osecajda je neko, negde u svetu,
stvorio moju muziku. Naao sam sebe. Bez kriterijuma, ne zna
ta ti sve nije elja,samo to vie, sve!Mi smo imalidobru osnovu
u dezu,posebno dezstandardima koje smo slualii vec smo bili
prezasicenitime kad se pojavio rokemo!. Nisam obracao toliko
panje na samu muziku, koliko je bio vaan stil, maniri, stalne
promene.Rokemolse neprestanomenjao,transformisaoseu neto
novo, drugacije, nikada nije mirovao. Festivali,lageri,evergrin,
sve je to mirovalo, dok je rokemol kljucao: frizure, odeca,
tehnologijaposla, muzika..Sve to se deavalona svetu, deavalo
se u rokemolu." (B. M. Cutura)
Tihi ulazak postao je mnogo glasniji onog trenutka kad je u
Beograd stigla prva elektricna gitara i napravljeno prvo pojacalo.
Nestrpljivi da docekaju vreme kada ce biti moguce nabaviti prave
F ATA L N I R I N G I P I L 33
instrumente, ali i jo uvek ne sasvim sigurni ta ti "pravi" instru-
menti uopte jesu, neki od momaka koji ce kasnije ciniti frontaine
gitarske linije najvanijih bendova ezdesetih, odlucili su da svoje
prve gitare - naprave. Ilija - Ika Stanic i Boidar - Lari Plesnicar'
bili su prvi medu njima. Zato upravo oni zapocinju sledecu seriju
izjava, posle koje ce mnogo ta biti jasnije, barem u tehnickom
smislu:
"Ja sam u to vreme pravio modele aviona i setio sam se da bih
mogao da pokuam da napravim i gitaru. U jednom broju magazina
Down Beat je na srednjim stranama objavljena fotografija Fender
gitare, koja je posluila kao model. Zoran Micevic, sa kojim sam
bio u grupi Siluete, bio se opredelio za bas gitaru': pa sam sebi
napravio, od per-ploce, kopiju Fender Stratocastera, a njemu Jazz
Bassa, s tim to smo vratove narucili kod jednog starog majstora.
Uklopili smo vratove i tela i montirali neke cehoslovacke magnete,
koje smo tada jedino mogli da nabavimo i, bogami, te gitare su
prosvirale. Cak mislim da je prvi singl Silueta moda snimljen na
njima." (Ilija Stanic)
"Na pocetku, a tu govorim vec o 1962, bukvalno;,nismo imali
nita. Jedina stvar je bio radio "kosmaj", na kome uvece ceka da
cuje top listu i skida stvari. Cuje jednom, pa onda ceka dvadeset
cetiri sata da sutradan cuje ponovo. To je znacilo jo neto, to
smo tek kasnije shvatili: ako nisi imao sluha, nisi mogao da radi.
Nije bilo mogucnosti za provlacenje. Ja sam, srecom, imao taj dar
i od pocetka sam isterivao cisto muzicku stranu - ako vec skida,
da bude to blie originalu. Toje sutinska razlika izmedu najranijeg
perioda i onoga to je dolo kasnije. Tada jo nismo bili svesni, ali
imali smo onu retku vrstu privilegije... kad prisustvuje radanju,
stvaranju necega to nikada ranije nije postojalo." (Lari Plesnicar)
"Imam u kuci jednu gitaru, koja je rucno pravljena - ona je
jedina ostala, od tri koje su bile napravljene. Jednu je Ika pravio za
sebe, on ju je posle trampio sa nekim ko je iao u vojsku i na kraju
je nestala. Drugu, bas gitaru, Zoran Micevic je prodao Detu, on
nekom i ona se isto izgubila.Trecaje kod mene." (Zoran Simjanovic)
"U pocetku nismo znali koliko je citava stvar kompleksna, nismo
znali ni kakav je sastav grupe, mislili smo da je neophodno imati,
recimo, kontrabas. Pa je trebalo naci nekoga ko zna da svira
kontrabas - a takvih nije bilo mnogo - pa jo da hoce da svira tu
novu muziku. To je bilo skoro nemoguce. Zato je rokenrol poceo
34 FATA L N I R I N G I P I L
sa ljudima koji nisu znali da sviraju, koji su prvi put uzeli instru-
ment u ruke da bi svirali rokenrol, ali su neki medu njima
napredovali fantasticnom brzinom. Satima su sedeli nad
instrumentima, pokuavajuci da provale o cemu se radi, da skinu
neke deonice, da uhvate ritam i sutinu te muzike. elja je bila
toliko intenzivna da je budi la neverovatnu volju - prvo pojacalo je
bilo otkrovenje, mi smo ga otvarali da vidimo ta se krije unutra,
kako to radi, da nademo tajnu." (E. M. Cutura)
"Secam se kad je Glia, basista Iskri, objanjavao nekim naim
kontrabasistima ta je to bas gitara. Cak se ni to nije znalo. Efekti
su takode otkrivani postepeno, od tremolo rucice nadalje, a o
studij skim efektima da i ne govorimo. Polako su stizali prospekti,
a drugi deo informacija je dolazio preko onog dela muzicara koji je
imao bogatije roditelje, sa vie razumevanja za interesovanja svoje
dece i sa boljim vezama sa inostranstvom. Najpre tu mislim na
Iskre, a zatim Zlatne decake i posle jo neke koji su za njima doli.
Jedan problem je bio zvuk, a drugi se ticao nacina sviranja. Kako
da se svira bas gitara? Da li trzalicom, ili prstima i, dalje, kojim
prstima? to se tice uticaja koji suu rokenrol doli iz kantrija, ili
hilbili zvuka, trebalo je otkriti da neki karakteristicni zvuk proizvodi
havajska gitara, da su neki od brzih gitarskih pasaa preuzeti iz
nacina na koji se svira bendo i tako dalje." (Petar Bjelic)
Vrlo brzo, uprkos svemu, rokenrol je grunuo punom snagom,
uvlaceci se u sve pore ivota i postavi neizbean cak i za strogo
kontrolisane medije. Najpre radio, zatim tampa, te, konacno,
televizija, jednostavno su morali popustiti i - uz rizik od osude
zbog propagiranja "ludila trulog Zapada" - pozabaviti se novom
muzikom. Istini za volju, Beograd je, pre rokenrola, vec upoznao i
kroz svoj filter propustio sve forme deza, od diksilenda do svinga
i bi-bapa, a nije ostao imun ni na ejk, tvist i bugi vugi. Rokenrol je
doao kao kruna svega toga, kao konglomerat stilova koji je u sebi
sadrao sve energetske i tonske kodove i ifre svojih prethodnika.
On se, pri tom, nepogreivo izdvajao jednostavnocu i otvorenom
eksploatacijom seksualnih motiva (koju neki americki teoreticari
oznacavaju pojmom "libidinalnost"). Sam izraz "rok end roI" (rock
and roll) bio je preuzet iz americkog crnackog slenga, gde je
koricen kao uzbudujuci "argonizam" za seks. Elvis Presli - koji
je pocetkom ezdesetih vec bio velika zvezda - na svakom je
nastupu odravao kratak kurs o erotskoj upotrebi kukova, to je, u
F ATA L N I R I N G I P I L 35
sprezi sa njegovim karakteristicnim baritonom i senzualnim naci- da je dvadeseti singl .Walking To New Orleans", granicni kamen
nom pevanja, davalo kombinaciju visokog stepena eksplozivnosti. kreativnog dela Dominove karijere, posle koga su se nizale mnoge,
Ples je, uz svu svoju brzinu i atraktivnost, sadrao naglaene ele- po pravilu uspene reciklae, bio objavljen 1960 - u vreme kad je
mente seksualne simulacije (i stimulacije), to je javnost, kao i beogradski rokenrol jo uvek pipao po mraku ~Vecinu hitova snimio
obicno, navodilo da reaguje predvidljivo. Drugim recima - potpuno je i objavio pre 1955, to mu nije smetalo da se, bez ikakvog
oprecno. prilagodavanja, dinamikom svoje jedinstvene prirode ukljuci u
"Prviozbiljnijiznakneminovnogdolaskarokenrolabilaje pojava rokenrol i postane jedna od njegovih najupecatljivijih ranih ikona.
tvista, prvo preko Cabija Cekera i "TwistAgain", a onda preko Njegov eksplozivni klavirski stil najavio je izvodace poput Litl
nekih naih pevaca koji su pokuavali to da imitiraju. orde Ricarda i Derija Li Luisa, a nacin na koji je pevao "Blueberry
Marjanovicje poceo da unosi u svoje nastupe pokrete koji su Hill", "Ain't That AShame", "Be My Guest", "I'm Walkin''',
asociralina ono to su radili Elvis,ili Dimi Rid. Dotle se samo "Margie", "Hello Josephine" - ili bilo koji od preostalih hit ova -
stajalopred mikrofonomi pevalo.On je imaote redovnekoncerte predstavljao je uporinu tacku specificne vokalne obuke citave
u Domu sindikata i drugi deo jednog od koncerata posvetio generacije mladih izvodaca, od Londona do Beograda.
rokenrolu.Izaaoje savu koi,kaopotpunaimitacijaDinaVinsenta
i imao je odgovarajuciorkestar, koji ga je pratio. U tom orkestru
su bili Ika Stanic na gitari, Zoran Micevicje sviraobas gitaru -
koja je u stvaribila ona obicnagitara sanducarasa est ica, samo
to je on sviraona cetiri - i Ljubaordevic, koji ce posle isto biti
u Siluetama,bio je za klavirom.Tuje moda prvi put na pravom
koncertu izvedenonekolikorokenrolstandarda.Tadajouvek kod
nas nije bilo cak ni Shadowsa."(RobertNemecek)
"Shadows generacija", koja ce u kasnijim godinama biti
opteprihvacena kao "inicijalna", zapravo je bila druga po redu.
Na odredeni nacin, citav prvi nalet americkog rokenrola nekako je
protutnjao iznad Beograda, gotovo sudbinski zahvativi samo
nekolicinu istraivaca, koji su se instinktivno odazvali na
besprekorni dvoglas Everly Brothers - na koji, uostalom, nisu bili
imuni ni Beatlesi - ili do danas neprevazideni, totalni arm Fetsa
Domina. Nemoguce je evocirati duh Beograda pedesetih bez
pominjanja Domina, po svemu jedinstvene figure u istoriji
popularne muzike i izvodaca kojije svetsku muzicku scenu uzdrmao
na nacin nezabeleen pre, niti posle njega.
Antoan "Fets" Domino, roden 26. februara 1928. u Nju
Orleansu, predstavljao je klasican izdanak podneblja kojim
dominiraju magija, muzika i svidrugi oblici istinske ivotne radosti.
Poceo je da nastupa jo kao desetogodinjak, ali njegova prava
karijera pocinje 1949. programskim singlom "The Fat Man" - prvim
u nizu od dvad~set "zlatnih" hitova. Posebno je zanimljiva cinjenica

36 FATA L N I R I N G I P I L F ATA L N I R I N G I P I L 37
 2.
Kako nije propao rokenrol:
Doba nevinosti

Potraga za prvim beogradskim rokenrol sastavima uglavnom

dovodi do imena kao to su Iskre, Siluete, Nautilusi, Albatrosi i
Bele zvezde. Prve dve grupe imale su prave, kompletne karijere, o
kojima ce biti reci neto kasnije. Nautilusi, poreklom s Kanarevog
brda, bili su predvodeni jednim od najistaknutijih ranih gitarista
Micom Tomicem, koji ce se vec 1963. naci u Siluetama Tomija
Sovilja. Albatrose su 1962. na Novom Beogradu osnovala braca
Jelic - ika, Rade i Dragi - zapocinjuci liniju koja ce preko Alasa i
Dentlmena dovesti do YU grupe.
Povest Belih zvezda karakteristicna je iz vie razloga.
Bele zvezde su se raspale 1963, u vreme kad je vecina
beogradskih VIS-ova tek stasavala. Grupa je bila osnovana krajem
pedesetih, a organizovanije javno delovanje pocelo je 1961, nakon
to je gitarista Petar Bjelic na "artistickoj radnoj akciji" (prepunoj
umetnika svih vrsta i profila) na Adi Ciganliji upoznao bubnjara
Mladena Kocmuta Keca i pozvao ga da se prikljuci vec uveliko
postojecem bendu. U tom trenutku postavu su cinili Bjelic, ritam
gitarista Slobodan Sanicanin, basista Branislav Rakocevic, bubnjar
snadimkom Gugu i klavijaturista cije je karakteristicno prezime
Petrac zauvek potisnulo njegovo ime u drugi plan. Dolaskom pevaca
i kompozitora Vuka Stambolovica postava je kompletirana, uz
napomenu da ce Kocmuta posle izvesnog vremena zameniti

F ATA L N I R I N G I P I L 39

najzaposleniji i najcenjeniji beogradski bubnjar prve generacije
Miroslav Minic Mine.
"Kao sastav, Bele zvezde su bile medu prvima, ali pre nas su
postojali neki ljudi, kao Cutura, Novak Depina, bubnjar Mladen
Kocmut, Mile Joksa, ili Aleksandar Zlatic Zlaja, cuveni gitarista
tog vremena, kasnije clan Alasa. Zlaja je, recimo, imao sva obeleja
univerzalnosti, nije se mogao smatrati iskljucivo rok gitaristom,
jer je mogao da svira sve - ljudi poput njega su bili dragoceni za
prelaz iz kafanskog miljea u nove, potpuno gradske forme, kao to
je rokenrol." (Petar Bjelic)
Ime je, naravno, predstavljalo mali problem, mada vie za
porodice clanova, nego za eventualne cenzore. Roditelji su, u
zavisnosti od pola, bili ogorceni, ili jednostavno zabrinuti.
"Odlucili smo se za ime Bele zvezde i cak smo takav amblem
napravili, na kome je zvezda bila nepravilnog oblika. To je za mog
oca bila jeres, jer ga je asociralo na Belu gardu. U to vreme to je
bilo toliko strano da smo skoro prekinuli komunikaciju." (Boban
Sanicanin)
"Moja majka je takode bila uplaena, jer je belo bilo automatski
posmatrano kao kontra crvenom. Mi uopte nismo imali nikakvu
posebnu nameru: to je spontano izalo iz jednog bitno drugacijeg
nacina razmiljanja." (Vuk Stambolovic)
Ono to Bele zvezde u startu izdvaja od ostalih bendova
njihovog vremena bila je cinjenica da je grupa insistirala na pravu
da izvodi, pa cak i snima, sopstvene kompozicije. Kreativnost te
vrste nije bila ni najmanje ohrabrivana. Naprotiv, cinjeno je sve da
se eventualni autorski potencijali usmere ka prepevavanju svetskih
hitova, pod izgovorom - istini za volju prilicno dobro utemeljenom
u realnosti - da publika "to trai". Engleski jezik bio je krajnje
nepoeljan - tu barijeru probice tek Igra staklenih perli, petnaest
godina kasnije.
"Nije bilo pesama na srpskom jeziku koje bi nam se dopadale
toliko da bismo poeleli da ih izvodimo, pa smo pokuavali da
pevamo na engleskom. Mirko ouc, ef orkestra Radio Beograda
to nikako nije dozvoljavao i svi koji su pevali na engleskom bili su
u startu eliminisani. " (Vuk Stambolovic)
40 FATA L N I R I N G I P I L
Ipak, tri pesme Vuka Stambolovica - danas uglednog doktora
medicine - snimljene su u studijima radiobeogradske tvrdave, zah-
valjujuci uticaju Miodraga Ilica Belog, jednog od najvanijih do-
macih kompozitora uopte. Beli, koji je dananjoj publici uglavnom
poznat kao autor muzike za TV seriju "Na slovo, na slovo" (ciji je
kvalitet u nivou remek-dela) jednom prilikom je doao na probu
Belih zvezda i bio toliko oduevljen onim to je cuo (grupa je,
njemu u cast, izvela i obradu njegove decje pesme "Kad ne bude
krava, ili mleka") da im je odmah organizovao snimanje u Radio
Beogradu. Snimljene su tri Vukove pesme: "Bez oprotaja" (koja
je izvedena na Omladinskom festivalu u Subotici 1962. i postala
prilicno veliki hit), "Idite svi od mene sad" i "Nina moje mladosti,
kad si otila". Poslednja dva snimka su sacuvana - na njima se
moe cuti grupa talentovanih, kompetentnih muzicara, spremnih
za prilicno kompleksne zadatke koji su pred njih postavljeni.
"Mi smo, kad nam se prikljucioVuk Stambolovic, poceli da
izvodimoi njegovumuziku,to nasje automatskiizdvojilood svih
ostalihkoji su sviraliiskljucivoverzijestranih hitova.Tadato niko
nije radio, niti je stvaranje svoje muzike bilo ohrabrivano.Bele
zvezde su bile moda prvi bend koji je pokuao da plasira svoje
pesme i cak uspeo da ih snimi." (BobanSanicanin)
,;vukje imao veoma fine pesme, sa dobrim tekstovima. Prob-
lem da se one plasirajuna pravinacinje bio u tome to je postojao
jedan lobi, koji je sasvimsigurnoimao zadatak da koci stvari. Ra-
dio Beogradje bio hram u kojije bilo izuzetno teko uci, to je, s
jedne strane, svakako bilo dobro, ali sa druge nije. Vuka - i nas -
jednostavno nisu hteli da puste unutra, bez obzira to je deo te
muzike bio upadljivo bolji od onoga to se tada plasiralo." (Pera
Bjelic)
,;vukStambolovic je bio moda prvi autor koji je svojim pesmama
probio barijeru koja je odvajala rokenrol od 9statkascene. To se,
naalost, nije primilo onako kako smo mi ocekivali i grupa se
relativno brzo raspala. Cak ni podrka jednog tako uglednog
kompozitora kao to je bio M. Ilic Beli nije mogla da promeni
situaciju." (Boban Sanicanin)
"Te pesme su, izmedu ostalog, bile pocetak licnog obracanja u
tekstu. Pre toga, tekstovi su se uglavnom svodili na manje-vie
FATALNI RINGIPIL 41
 sterilno prepricavanje, ili posredno izraavanje osecanja - ovde su
emocije bile direktno izraene kroz tekst." (Vuk Stambolovic)
Stamboloviceve pesme nisu bile klasicni rani rokenrol
standardi, svedeni u formi i jednostavni u izrazu: njihova osnovna
karakteristika je iznenadujuca sofisticiranost i tekstova i muzike.
Aranmani su bili neuobicajeno komplikovani u odnosu na vreme
nastanka, a autorska samosvojnost naglaena iznad svih ocekivanja.
Uci u studio sa takvom vizijom mogli su samo ljudi duboko svesni
sutine onoga u ta se uputaju. Time se zaokruuje i definitivno
izotrava slika o Belim zvezdama kao prethodnici jedne od
najvanijih linija u beogradskom rokenrolu - one koja, pored
talenta, podrazumeva svest, individualnost i instinktivno potovanje
cuvene Popajeve maksime: "Ono sam to jesam".
"Nije nam bilo potrebno naturati ta cemo da sluamo i ta ce
da nam se dopadne. Sami smo pravili izbor od onoga to je
ponudeno na tritu. Niko nam nije govorio da treba da volimo
liti Ricarda, niti zato treba da ga volimo - mi smo to jednostavno
znali. Sami smo ga otkrili, kao i Fetsa Domina, Rikija Nelzona, ili
Otisa Redinga." (Branislav Rakocevic)
"Mi smo svirali samo rokenrol i grozili smo se svega to nije bilo
rokenro!. To je, po mom miljenju, vrlo vaan momenat, koji se
moe nazvati prelomnim." (Boban Sanicanin)
Naalost, karijera Belih zvezda neminovno je rtvovana
cinjenici da su ili ispred vremena, pokuavajuci da deluju na nacin
koji ce scena biti u stanju da prihvati tek nekoliko godina kasnije.
Otuda relativno brzi raspad 1963, u znaku specificnog, u rokenrolu
prilicno cestog prokletstva, koje ce New York DoUs krajem
sedamdesetih definisati kroz naslov svog drugog albuma: "Too
Much, Too Soon" .
Previe, prerano.
"To jeste bilo spontano, jeste bilo vezano ne samo za ljubav
prema muzici nego i za mogucnost izraavanja osecanja - i kroz
muziku i kroz tekstove koje smo pisali - ali to je takode bio i
pocetak izlaska nae generacije izjednog zatvorenog prostora. iveli
smo u drutvu u kome mladih ljudi nije bilo uopte, u kome su
potpuno dominirali odrasli i ta muzika je predstavljala prostor koji
je bio otvoren za nas i ni za koga drugog. Niko drugi to nije svirao,
42 F ATA L N I R I N G I P I L
cime je bila otvorena mogucnost ne samo da se mi nademo sa
svojim vrnjacima i uspostavimo neke vlastite psihosocijalne
prostore, samo nae, u koje niko drugi nije mogao da se mea,
nego da preko toga citava jedna generacija neosetno izade na
drutvenu scenu. Ne znam koliko to vai za druge sredine, ali za
nau je apsolutno vailo, da je rokenrol bio onaj prostor gde su
mladi ljudi mogli da izadu u javnost na autentican nacin, za razliku
od drugog nacina, koji nam je takode bio otvoren: politikantski,
kad nastupate kao trabanti nekih politickih organizacija, kroz razne
komitete i slicno, to nikako nismo eleli. To nije bio na nacin, za
razliku od ovog, autenticnog, kojijeste. Takosmo mogli da osvojimo
odredeni prostor, uprkos preporucenim sistemima i tome to to
nije bila zvanicno prihvacena muzika - cak ni od strane muzicara:
oni su joj se uglavnom smejali. Secam se kako je Mirko ouc putao,
recimo, bas usporeno da bi dokazao da nije natimovan. Lovili su.
Protivno celom establimentu, to je bio pocetak borbe jedne
generacije da izade na drutvenu scenu i otvori put ne samo za
sebe, nego i za sve haredne generacije. To je po mom miljenju
omogucilo, ne samo nama, da izademo iz stanja potpune naivnosti
i nevinosti. Otvorilo je prostor da kasnije generacije imaju za sobom
mnogo vie predenih stepenica - nisu morale da krecu sa dna kao
mi - da imaju vec osvojen prostor. Mogli su tome da pridu na
ozbiljniji nacin, a ne samo iz entuzijazma, ljubavi i elje za
sopstvenim iskazivanjem i kontaktom sa drugim slicnim ljudima.
Mi se nismo ponaali profesionalno, to je dolo kasnije. Za nas je
mnogo karakteristicnija bila spontanost i otvaranje prostora." (Vuk
Stambolovic)
,;velikateta je to nismo uspeli da napravimo plocu sa Vukovim
kompozicijama. Secam se da smo se strahovito trudili, ali iz nekih
nama nepoznatih razloga to nije moglo da prode. Bili smo time
toliko razocarani da se moe reci da je to bio jedan od glavnih
razloga za raspad grupe." (Branislav Rakocevic)
Grupa se raspala 1963, posle nastupa u Rovinju. Pera Bjelic
je otiao u vojsku, a ostali su preli u Siluete Tomija Sovilja, s tim
to je Mineta na bubnjevima zamenio ino, brat saksofoniste
Jovana Maljokovica. Umesto Pere uskocio je Mica Tomic (ex-
Nautilusi), po optem miljenju jedan od najboljih gitarista tog
vremena.
Na prelazu pedesetih u ezdesete svet jo nije bio siguran
gde bi trebalo smestiti novu, drsku i zapanjujuce mocnu energiju
F ATA L N I R I N G I P I L 43
 nazvanu rokenrol. Dez muzicari uglavnom su s prezirom okretali
glavu i zatvarali ui, tvrdeci da je to muzika amatera (iako su mnogi
medu njima tajno gostovali na snimcima ranih rok zvezda). Klasicni
muzicari prezrivo su odmahivali svee manikiranim klavirskim
prstima. Verski fundamentalisti i deurni puritanci grmeli su protiv
rokenrola kao "davolje", "divljacke", ili, najblae receno, "bezvred-
ne" muzike i, nemajuci pametnija posla, zgraavali se nad provo-
kativnim kruenjem kukova Elvisa Preslija.
Posebno su na udaru bili suvie "asocijativni" tekstovi i eks-
plicitne aluzije na seks u ponaanju. To je ponekad dovodilo do
ozbiljnih emocionalnih lomova kod muzicara: Deri Li Luis, recimo,
nije bez posledica izaao iz sukoba sa svojim daljim rodakom, cu-
venim evangelistom tog vremena Dimijem Svagartom (kasnije
uhvacenim in f1agrantisa prostitutkom, to ga je kotalo karijere),
u cijem su korenu stajale pesme poput "Great Balls Of Fire"
("balls" je kolokvijaini izraz za test ise). Svet je, dakle, tinjao, spre-
man da plane, a da toga jo nije bio u potpunosti svestan.
Beograd je, iako neminovno pod jarmom "omladinskih
akcija", "obnove i izgradnje", "odlucnog NE potroackom drutvu",
"kolektivizma" i mnogih drugih "izama", svojim vecito vitalnim
instinktom i uvek spremnim culima primao vibracije iz sveta, upijao
ih i cekao pogodan trenutak da se dostojno ukljuci. Pripreme nisu
trajale dugo. Veckrajem pedesetih, u glavnom gradu se, zahvaljujuci
tvistu, bugi-vugiju, ejku i ostalim ranim i prelaznim formama nove
globalne muzike, zacinjala svest o radanju necega to ce iz osnova
promeniti poglede na popularnu kulturu i doneti neslucena
uzbudenja. "Zvezdane noci" na Kalemegdanu i prve cajanke,
nagovestile su ulazak u najraniju fazu razvoja beogradskog
rokenrola: doba nevinosti.
Izraz "nevinost" ne treba shvatiti doslovno - pre svega se
misli na pobude i motive. Rokenrol tada jo nije bio pretvoren u
industriju (istini za volju, ovde nije to ni sada, posebno u
organizacionom smislu), mada se od sviranja na igrankama moglo
sasvim pristojno iveti. Osnovni, jo uvek podsvesni, motiv krio se
u elji za oslobadanjem ogromne energije koju dobar deo urbane
omladine nije bio spreman da potroi kopajuci, polauci ine,
pevajuci brigadirske pesme, trceci u tafetnom lancu, ili znojeci
se po sletovima. To, opet, ne znaci da neki od njih nisu radili upravo
44 F ATA L N I R I N G I P I L
to. Neki drugi, zahvaljujuci licnoj mudrosti, iskustvu i saznanju da
je - kao to bi rekao Hugo Prat - ivot kompromis, bili su svesni
da se do bistre vode moe stici jedino meandriranjem kroz
drutveno-politicki mulj. To se izmedu ostalih odnosi na Nikolu
Karaklajica, coveka koji je omogucio prodor rokenrola na radio
talase, a zatim i medije uopte. U seriji diplomatskih poteza,
potrebnih da bi se stvar bre i efikasnije kretala napred - mada
postoje suprotna, prilicno opravdana miljenja da se i establimentu
urilo da novi pokret, koji se odlikovao omiljenam totalitaristickom
kategorijom: masovnocu, stavi pod kontrolu - Karaklajicje jednom
kasnijom prilikom, zahvaljujuci odjecima jedne od svojih radio
emisija "Traimo najboljeg druga" (startovala 1967), cak doao~a
ideju da se formira omladinska radna brigada. Toje, po svoj prilici,
ipak bio jedan od retkih primera reverzibilnosti u odnos,:!prema
sistemu - smer eksploatacije okrenut je za 180 stepeni., Umesto
da budu manipulisani, ljudi vodeni idejom rokenrola uspeli su da
preuzmu ulogu manipulatora, a da, pri tom, svi budu zadovoljni.
"Odlucilismo da se brigadazove "Najboljidrugovi"i u njojje
najmanje polovina sviralagitare, ili neke druge instrumente. Ja
samse malouplaiokakoce oni to da izgurajui pomisliosamda bi
bilo dobro da ubacimo deset vojnika.Otiao sam u Generaltab,
ispricaosam ta sam imaoi tom generalukoji me je sluaoideja se
svidela.On je rekao da odem u Obrenovaci da izaberemvojnike
koji mi trebaju. U Obrenovackomgarnizonu,naravno,nisu imali
nita protivi vojnicisu doli.Brigadaje bila najpopularnijana celoj
trasi, cetiri godine smo ili i na kraju, kad je trebalo da se
pobratimimo sa nekom drugombrigadom,pritisakje bio toliki da
se posebno odlucivaloko moe da se bratirni sa nama, a ko ne."
(Nikola Karaklajic)
Tokom najranijeg perioda materijalizacije rokenrola u
Beogradu, nova muzika nije bila sasvim etablirana ni u svetskim
okvirima. Beli izvodaci tek su bili zapoceli proces inauguracije
pesama crnih muzicara, dajuci im ne samo legitimitet, vec i
zaslueni hit status. Povratna sprega kasnije je - cak vie preko
engleske nego americke scene - dovela do retroaktivnog opteg
priznavanja epohainih talenata Caka Berija, Liti Ricarda, ili Bo
Didlija. Tada- a rec je o prelazu pedesetih u ezdesete - u Beogradu
se samo naslucivalo ta bi rokenrol, koji jo uvek nije bio skriven
F ATA L N I R I N G I P I L 45
cak ni iza docnijeg termina bit-muzika, mogao biti. Prvi izvodaci
tek su otkrivali da im Ever1yBrothers odgovaraju vie od njihovih
sopstvenih hilbili korena i da Cabi Ceker i "Twist Again" ne
predstavljaju definitivni kraj nove, potpuno autenticne i samosvojne
civilizacije,nego samo uvod u nju. Zanimljivoje da su, istovremeno,
to otkrivali i - Britanci.
U predbitlsovsko doba engleskom scenom su uglavnom
dominirali izvodaci ciji je osnovni zadatak bio da, za racun
vizionarski nastrojenih poslovnih ljudi, sondiraju trite i ustanove
koliko je nova muzika isplativa. Iza vecine najranijih engleskih
rokenrol pevaca stajao je bivi pozorini impresario Lari Parns. Od
biveg mornara i barskog skifl pevaca Tomija Hiksa, Parns je
napravio prvu britansku rokenrol zvezdu Tomija Stila. Stil je, istini
za volju, posle svega dve ploce sa rokenrol predznakom ("Rock
With The Cavemen" i "Doomsday Rock") i mnotva briljivo
programiranih izjava (medu kojima se ipak izdvojila jedna iskrena:
"Neko je traio eksponenta za rokenrol i ja sam se naao na pravom
mestu")krenuo "elvisovskim"putem, brzometnosetransformiuci .
u glumca, kabaretskog izvodaca i TV licnost, ali se zato na scenu
srucila lavina novih klonova. Raspon je bio veoma irok - od
autenticnih muzickih licnosti poput BilijaFjurija, ili Martija Vajlda,
do instant-zvezda kao to su bili Teri Din, Diki Prajd, Vins Iger,
Doni Dentl, ili Do Braun. Kad je Parnsova "ergela" protutnjala
- za ta su bile potrebne jedva dve godine - sazrelo je vreme za
izvodace sa duim rokom trajanja, na celu sa Adamom Fejtom i
Klifom Ricardom. Ricardova prateca grupa The Shadows
predstavljala je, pri tom, najvaniju liniju uticaja u embrionalnom
razvoju beogradskog rokenrola.
Zacetak Shadowsa nalazio se u Ricardovoj ideji da formira
prateci sastav,koji bi dostojno podrao njegovu rastucu reputaciju.
Inicijalno ime, u vreme dok je bend, u kome su vec bili gitaristi
Brus Velc i Henk Marvin, pratio Ricarda na njegovoj prvoj turneji
bilo je The Drifters. To se nije previe dopalo istoimenom,
slavnijem americkom sastavu, pa je, na predlog novopridolog
basiste Deta Harisa, ime promenjeno u The Shadows, a originalna
postava zaokruena bubnjarom Tonijem Mihenom. to sa
Ricardom, to bez njega, bend je do polovine ezdesetih imao
dvadesetak hitova: serija je zapoceta 1960. instrumentalom
46 FATA L N I R I N G I P I L
"Apache" autora Derija Lordana. Istovremeno, formiran je jedan
od najpostojanijih predhendriksovskih gitaristickih kultova: kult
Henka Marvina. Karakteristicni raspevani, vibrirajuci ton, doveden
do savrenstva virtuoznom upotrebom tremolo rucice, predstavljao
je ideal kome su teili doslovno svi beogradski gitaristi.
"Pojavom Shadowsa u svetu - jer mora prvo da se des i neto u
svetu da bismo mi mogli ovde da odradimo - pocinje, po mom
nekom videnju stvari, sve to i ovde. Pravih pevaca je uvek bilo
malo, pa je i zato dobro dola instrumentaina muzika. Bilo je na
hiljade Shadowsa. Tako je ula elektricna gitara u na rokenrol -
dola je sa Shadowsima, 61-62. Dotle nismo bili sigurni kako da
napravimo sastav.Prvo su svi rokenrol sastavi bili sa klavirima. Drugi
su imali saksofon. Gde da nade te ljude u Beogradu? Ako dobro
sviraju, vec su svirali dez i prezirali su novu muziku, bila im je
suvie jednostavna, kao ta je to, dva tona. Kad je dola gitara, "P.
B. 1.", "Apache", odmah su poceli da se prave bendovi." (B. M.
Cutura)
"Svi smo tada u Beogradu bili "edouzi" (po Detu Harisu,
basisti i"kumu" Shadowsa Vlada Jankovic je i dobio nadimak -
prim. aut.). Tek kasnije su dole varijante IIBitlsa", "Stounsa" i
drugih. U to vreme gitaristi su kupovali i nosili naocare sa obicnim
staklima da bi licili na gitaristu Shadowsa Henka Marvina. Ika
Stanic, gitarista Silueta je bio prvi srpski Henk Marvin i to se znalo.
Svi su svirali sedam-osam obaveznih pesama koje nisu smele da se
preskoce, pocevi od "Apache", pa zakljucno sa "Theme For Young.
Lovers". Toje. bio obavezan repertoar. Na osnovu njega se gledalo
i ocenjivalo ko kako svira i ko je od koga bolji." rv. J. Det}
"Meni su The Shadows neto to i dan danas volim da sluam.
To je toliko posebno... slua i misli, majku mu, ti Voxovi, taj
Stratocaster, kako se to uklopilo sa njim, sa tim Henkom Marvinom,
kakav je to ton... ta u Beogradu!? Ja mislim da su svi gitaristi na
svetu tada eleli da budu Henk Marvin! Osim Dragog, koji je u to
vreme svirao bas (smeh). Nikada necu zaboraviti osecaj koji sam
imao kad sam cuo "The Young Ones", to je bilo neto...stvarno
posebno, neponovljivo. Mislim da smo imali veliku srecu to smo
odrasli na Shadowsima." (ika Jelic)
Medu bendovima "odraslim na Shadowsima" ("edovanima",
kako je glasilo njihovo ime u slengu ranog BG-roka) prvi koji je
imao kompletnu opremu i umeo da je koristi bile su Iskre, mada
FATALNI RINGIPIL 47
su se, ba u njihovom slucaju, kao direktni uzori cece pominjali
Johnny And The Hurricanes i The Tornados. Originalna postava
formirana je 1961. u Drugoj beogradskoj gimnaziji (cija ce zgrada,
jedna od najlepih u tadanjem Beogradu, iste godine biti sruena
i zamenjena jednim od turobnih soc-realistickih monstruma -
Politikinim soliterom), a cinili su je Drako Reljin (bubnjevi),
Slavoljub Bogdanovic Buca (ritam gitara), Milo Sekulic (solo
gitara) i basista Gligorije, zvani Glia. Posle koncerta o kome je
Mladen Kocmut Kec govorio secajuci se svoje prve grupe - rec je
o "Majskom festivalu mladih", odranom 1962. u Domu sindikata
- prikljucio im se k1avijaturista 3 + 1 Branislav Nikolic Beka.
"Iskre su vebale u KUD Ivo Lola Ribar, a ja sam neto radio tu
u pozoritu, satiricni kabare. Video sam grupu koja je radila na
16mm bioskopskom "Iskra" ozvucenju, koje je imalo pojacivac i
dve zvucne kutije - tako su i uzeli ime Iskre. Meni se to dopalo,
imao sam jednu akusticnu gitaru i vec sam bio poceo da se
interesujem za nove trendove, dobio sam nekoliko ploca izAmerike,
Pet Bun, rani Elvisovi singlovi. Sa tih ploca sam naucio par stvari,
po sluhu i verovatno sam u tome bio medu prvima." (Ika Stanic)
Do, danas legendarnog, koncerta Iskri u velikoj sali Pete
beogradske gimnazije grupe su uglavnom pravile instrumente i
dovijale se na sve moguce nacine. Svetlost lampica prvih "Binson"
pojacala na potpuno zamracenoj bini za mnoge iz generacije
ezdesetih i danas je vana uspomena na uzbudenje kakvo je u
godinama koje su dolazile bilo sve tee doiveti. Zoran Simjanovic
je medu njima.
"Majka Glie, basiste Iskri, radila je u nekoj ambasadi i preko
nje su kupili prava tri Binson pojacala, prave gitare, Framus i dva
Fendera, pravi Hohner elektricni klavir i prave bubnjeve. Njihov
nastup u Petoj beogradskoj bio je pravo cudo, u tehnolokom smislu
moda najznacajniji koncert tog vremena. Sve grupe su se skupile
da vide prve prave instrumente. Oni su zatvorili zavesu, a mi smo
svi sedeli i cekali. Onda se ugasilo svetlo, potpuni mrak, otvara se
zavesa i... samo svetle lampice od pojacala~ Ne postoji nacin da
opiem osecanje koje sam tada imao. Polako se pali svetlo i pocinje
koncert koji prvi put ima pravi zvuk. Kasnije su Iskre sa Ivankom
Pavlovic nastupile na televiziji, sa numerom "Mala ejla" i to je
verovatno prvi put da se neka rokenrol grupa pojavila na tom
48 FATALNI RINGIPIL
mediju. Secam se cak da je sve vrlo pristojno izgledalo. Poto sam
iao u razred sa Gliinom kominicom, ja sam preko nje izmuvao
da odem i da pipnem tu opremu. Otiao sam i bio prvo primljen
hladno...,.u mracnoj sobi sedi grupa u veba i dolazi im uljez. Ali
Glia je bio sjajan tip i poto su malo vebali, on mi je u pauzi
rekao da sednem za klavir i probam, ako hocu. Klavijature je kod
njih svirao cuveni Beka, koji je posle otiao u vedsku. On je bio
neka vrsta zvezde, mada mislim da sam ja u to vreme ipak svirao
modernije i atraktivnije. Seo sam i poceo malo da sviram i oni su
svi odjednom ucutali. Beka je bio najljuci, normalno, kao, ta se ja
tu muvam, ali to je moda bio prvi rok dem sen u Beogradu. Iz
tog susreta je moda mogla proizaci i prva beogradska supergrupa.
Kad su se Iskre raspale, a Siluete bile u slicnoj situaciji, napravljena
je grupa u kojoj je bas svirao G~ia,bubnjeve Miroslav Minic Mine
- oni su stvarno bili najbolji u gradu u tom trenutku - solo gitaru
Sima Vukovic, saksofon Joea Maljokovic, a ja sam svirao orgulje i
elektricni klavir. Svirali smo prilicno cudnu muziku, baziranu na
The Hurricanes, ali smo imali i druge instrumentaine obrade, koje
su odgovarale tom tipu sastava. Onda je u jednom trenutku Glia
otiao u Ameriku i sve je krenulo drugim putem - Sima i ja smo
preli u Elipse." (Zoran Simjanovic)
Prelomni trenutak u karijeri Iskri vezan je za prvi rokenrol
hit singl u istoriji beogradske scene. Ujedno, to je bio i prvi ozbiljan
kompromis, koji - iako je bilo jasno da je neminovan - nije proao
bezbolno. Iskre su, naime, prema zahtevima vremena, bile pre
svega instrumentaini bend, ciji je zvuk bio uglavnom baziran na
orguljama Branislava Nikolica Beke, jedne od potencijalnih
instrumentalistickih zvezda nove muzike. Povremeno, kad je u igru
trebalo ubaciti malo vokalnog adrenalina, sa njima je nastupala
Brankica Sucevic, o kojoj se - po istim kriterijumirna na osnovu
kojih se vrednuju premijerna mesta B. M. Cuture, ili Novaka
Depine - moe govoriti kao o prvoj beogradskoj rokenrol pevacici.
Njen repertoar kretao se u relativno irokom rasponu od Brende
Li - sa kojom je, zbog slicnosti u izgledu i, posebno, temperamentu,
cesto uporedivana - Vande Dekson i Arete Frenklin, do Rite
Pavone.
"Pocela sam vrlo rano da se pojavljujem, na dobrotvornim
priredbama i slicnim mestima, ali sam prvi put ozbiljno zapevala u
gimnaziji - bila sam zavrila drugi razred kad je sruena Druga
F ATA L N I R I N G I P I L 49
 beogradska, to ovom gradu nikada ne treba oprostiti. Tu sam imala
divno drutvo - Mia i Grigorije su ili sa mnom u razred, a Buca i
Vaske iz Sedmorice mladih su bili dve godine stariji. Moete
zamisliti kako je izgledao veliki odmor~ Tu su stvorene Iskre, sa
kojima sam ja, kao njihova drugarica, pocela da pevam i, posle,
nastupam. Vebali smo kod Beke u Ulici Majke Jevrosime."
(Brankica Sucevic)
U trenutku kada je Iskrama ponudeno da objave EP,logican
sled stvari naruen je odlukom muzickih urednika izdanja da se u
ulozi vokalnog soliste pojavi druga pevacica, koja u rekapitulaciji
epohe takode moe pretendovati na status prve: Ivanka Pavlovic.
Posle mnogih igranki (u karijeri je imala preko 800 nastupa), na
kojima je numere iz repertoara Helen apiro, litI Eve i drugih,
kombinovala sa hitovima italijanskih zvezda, poput iljole
Cinkveti, ona je 25. marta 1963. u Studiju VI Radio Beograda, sa
grupom Iskre i vokalnim ansamblom Eho snimila EP sa numerama
"Mala ejla", "Pepermint twist", "Locomotion" i "Sluaj pesmu",
objavljen za aleksandrovacki Diskos. Bilaje to prva (i najuspenija)
od njene cetiri ploce - tokom naredne dve godine prodata je u
srebrnom tirau i pribliila se cifri od 100.000 primeraka. Nijedan
rokenrol pevac, ili grupa tog vremena, nisu mogli da se pohvale
slicnim uspesima, a jedino je Nikola Karovic (sa "Malom
Grkinjom", koja je, kako u jednom eseju ispravno primecuje
Vladimir picanovic, "bila neuporedivo primerenija ukusu
prosecnog domaceg kupca gramofonskih ploca") zabeleio veci
tira.
"Mi smo vebali za tu plocu, misleci da cemo zajedno da je
snimimo.Odjednom se, kao po direktivi,pojaviladruga pevacica.
Iskre su - umesto da to bude njihov, na, gromoglasandebi -
stavljeneu podredenu ulogu,bili su samo prateca grupa. Takoda
smo svibili razocarani."(BrankicaSucevic)
Isturanjem Ivankinog imena u prvi plan, Iskre su bile
potisnute do uloge prateceg ben da, to im bez sumnje nije
odgovaralo. Shvatajuci situaciju - koja je bila dovedena do tacke
"uzmi, ili ostavi" - Brankica Sucevic je jo neko vreme provela
pevajuci sa Iskrama, da bi se onda definitivno posvetila radu u
grupi Safiri - sa kojom je i u vreme Iskri paralelno nastupala - i
50 F ATA L N I R I N G I P I L
studijama arhitekture. Njeno ime cesto se pojavljivalo na
"meovitim" muzickim priredbama, ali repertoar nije prilagodavan
- on je sve vreme ostajao udomenu punokrvnog, visokonaponskog
rokenrola. Safiri su bili prva beogradska grupa sa duplim
saksofonom u postavi (Vladislav tajner - alt i Rudolf Cepelnik -
tenor) a u svojim redovima su, pored solo gitariste Miroslava
Jankova i bubnjara Miroslava Stankovica imali i buduceg ritam
gitaristu Silueta Miomira Petrovica Kraku, te buduceg klavijaturistu
Crnih bisera Dragana Raicevica, jednog od retkih muzicara iz
ezdesetih koji su ostali u profesiji. Neposredno pre povratka u
Siluete, neko vreme sa njima je nastupao i Zoran Micevic.
Kad su 1967. dobili - i, naravno, prihvatili - ponudu za an-
gamanu Danskoj, saradnja sa Brankicom - cijaje koncertna mantra
iz ranih ezdesetih "Bre svirajte, moram kuci1", diktirana rodi-
teljskom brigom, ula u legendu - neminovno je prekinuta, cime
je ujedno stavljena i tacka na njenu karijeru. Brankica Sucevic-
-Trandafilovic,cije pevanje naalost nikada nije zabeleeno na vinilu,
danas je ugledni beogradski arhitekta. Vec prve recenice pri susretu
s njom otkrivaju, medutim, da se odjeci "dobrih vremena i dalje
kotrljaju" i da je neke stvari, jednostavno, nemoguce zaboraviti,
ma koliko, silom prilika, bile potiskivane. Slicno kao kad razgovarate
sa Cuturom, koji neprestano ubacuje pevane citate - od "Nocne
buke" do "Keep On Runnin'" - nekoliko fraza preko kojih gda
Trandafilovic neformalno preleti evocirajuci vane trenutke svoje
karijere, deluju kao nepobitna potvrda o tome koga, zapravo, imate
pred sobom.
U zimu 1964. Brankica Sucevic je prela u Safire. Jo nije
postojao Dom omladine kao koncertni prostor, pa se zimi nastupalo
u Tau, a le.ti u cuvenoj Euridici, u Molerovoj 33 - ova poslednja
lokacija odgovarala je Brankici iz jo jednog razloga: bila je clan
glumacke ekipe Dadova. Sa Safirima je ostala do 1967. kad je
apsolvirala - oni su u to vreme dobili ponudu za Dansku. To je
ujedno bio i kraj saradnje. Kako sama kae, "apsolutno nije dolazilo
u obzir reci roditeljima da naputam arhitekturu i odlazim da se
bavim pevanjem". I prethodnih godina, leti je mogla da ide na
svirke, ili gostovanja sa Dadovom, samo pod uslovom da u julu
preda ocu indeks pun dokaza o poloenim ispitima - ta operacija
ponovljena je cetiri puta. Njena karijera u rokenrolu potrajala je
FATALNI RINGIPIL 51
srazmerno dugo u odnosu na cinjenicu da definitivna profesiona-
lizacija na tom polju zapravo nije ni planirana. Sticajem okolnosti,
nije ostavila nijedan diskografski trag, ali neki znatno dublji tragovi
ostali su u kolektivnom secanju generacije, cijije neodvojivi i vitalni
deo predstavljala tokom gotovo citavih ezdesetih.
"Beogradkojije imaoduu i kojije krajempedesetihi pocetkom
ezdesetih predvodio jugoslovenskuscenu kasnijeje odjednom
gurnut u stranu. Mi smo tada bili vrlo mladi, nismo znali nita o
politici niti nas je to interesovalo, nismo znali da bi i snimanje
ploca moglobiti politickastvar. Bilonam je, kolikogod to naivno
zvucalo, vano samo da sviramo i pevamo i vec 61. u drugom razredu
gimnazijeuvelikosmovebalikod Beke.Moramtakodeda priznam
da samuvekbilamiljenicasvojihdrugara,onisu pravilijedanzatitni
zid oko mene i za mnoge probleme nisam ni znala. Samoje bilo
bitno da budem obavetena kad i gde je svirka i da "skuvam"
roditelje da me puste - oni su brinulio svemuostalom."(Brankica
Sucevic)
Da se vratimo na Iskre, Glia nije ucestvovao na snimanju
"Male ejle" - neposredno pre toga napustio je grupu, odnevi
gotovo svu opremu. Srecom, gubitak je, prema navodu iz jednog
od clanaka o grupi, nadoknaden zahvaljujuci gitaristi Milou
Sekulicu, odnosno, preciznije, blagonaklonosti, razumevanju i
udobnom imovnom stanju njegovih roditelja. Na mesto basiste
doao je Dragan Mirkovic, nekada clan jednog od prvih muzickih
dvojaca u Beogradu, Dueta M, adanas predsednik Udruenja
muzicara deza i zabavne muzike. On je ucestvovao na snimanju
prvog "pravog" EP-ja Iskri, objavljenog 1964, sa instrumentalima
"Stalaktit" (verzija pesme ne mnogo poznate francuske grupe Les
Aiglons, koja je neocekivano postala hit i "povukla" citavu plocu),
"eba", "Rok za dobro jutro" i "Zvoncici". Njihov diskografski
bilans kompletiraju jo dva EP-ja, snimljena sa novim basistom
Brankom Glucevicem - medu snimljenim numerama nalaze se i
"Kuca izlazeceg sunca", "Tequila" i "Nebeski jahaci". Uspeli su
takode da budu prvi domaci bend koji se pojavio na filmu - rec je
o ostvarenju Glasam za ljubav iz 1965, a i da se pojave na Gitarijadi
1966, gde su osvojili peto mesto, pre nego to su se zauvek razili,
upravo u trenutku kad je beogradski rokenrol silovito kretao
napred.
52 FATA L N I R I N G I P I L
"Iskre su bile primer benda koji je kao ekipa zvucao sjajno, tako
da prestaje da bude bitno kakvi su muzicari pojedinacno. Mislim
da im je uglavnom cinjena nepravda, jer nisu vrednovani koliko bi
trebalo kao pioniri jedne vane stvari. Dva puta sam ih cuo. Jednom
kod Glie, njihovog prvog basiste, na Terazijama gde je stanovao, a
drugi put kod mog brata od tetke, njihovog solo gitariste i zgranuo
sam se kakav je to zvuk, jer tada sam prvi put cuo kako zvuci kad
se svira na normalnim instrumentima." (Petar Bjelic)
"Siloviti razvoj" sredinom ezdesetih kotao je rokenrol i
vremena i ivaca, u borbi sa uslovnim refleksima javnosti. Reakcija
na pojavu prvih autenticnijih izvodaca, svesnijih u ta se zapravo
uputaju, bila je, s jedne strane, freneticna. S druge strane, izazivala
je reakcije u rasponu od zatecenosti i zbunjenosti, do revolta i
otvorene agresije.
"Stigle su ezdesete i taman smo malo bili izali iz siromatva.
Poceli smo da se interesujemo za svet i samim tim je pocela da se
menja i struktura drutva. Onda je pocela da stie nova muzika.
Momci koji su svirali one pravljene, ili neke jeftine elektricne gitare
odjednom su postajali mali heroji. Vis ovaj Vis onaj, ba sam gledao
pre neki dan, bilo je preko 60 grupa u Beogradu1 Ekstravagancija-
u koju je svrstavano sve, od putanja kose do drugacije odece i
slobodnijeg ponaanja - posmatrana je kao neka vrsta nastranosti.
Bilo je nenorrnaino toliko se zaludivati nekakvom muzikom, a
buduci direktor PG P Stanko Terzicje tvrdio da moe bez problema
da napravi iste takve pesme kao Beatlesi, da to nije nita. Ja sam
mislio drugacije." (Nikola Karaklajic)
Duga kosa i uske pantalone predstavljali su najupecatljivije
simbole, koji su cesto izazivali otvoreno neprijateljstvo. Svaki
momak sa ikama ineobaveznijom frizurom i garde robom mogao
je postati - a cesto je i postajao - rtva ekipe u tzv. "mamlaz-
-adelima", klasno svesnih pripadnika komunisticke omladine, ili,
jednostavno, gradskih siledija. Neki od najhrabrijih, medu koje
svakako treba ubrojiti pevaca Silueta Zorana Micevica (cija kosa
nije bila samo duga, nego i iritirajuce plava) shvatili su da bi se ta
situacija mogla i marketinki iskoristiti: Miceviceva izjava kako
namerava da, iz razumljivih razloga, osigura kosu podigla je
sredinom ezdesetih znacajnu medijsku prainu.
F ATA L N I R I N G I P I L 53
 Suprotno pogledu iz dananje perspektive, izvodaci koji su
pripadali novoj muzici prilicno rano su poceli da nastupaju na
beogradskim pozornicama. Moda prvi autenticni strani rokenrol
dogadaj u Beogradu, bilo je gostovanje i tada ne previe poznatog,
a danas sasvim zaboravljenog Kolina Hiksa, rodenog brata prve
engleske rokenrol zvezda Tomija Stila. On je, na samom pocetku
ezdesetih, doao u "paketu" sa nekoliko aktuelnih italijanskih
pevaca. Kasnije ce doci The Lords, The Searchers, The Hollies...
Kad su gostovanja stranih zvezda u pitanju, ezdesete su, dakle,
bile daleko burniji period nego to se inace misli. Posebno u odnosu
na devedesete, najmracniju i najsumorniju deceniju u novijoj
srpskoj istoriji - koja i inace obiluje uasom i mrakom - kad je
jedino ponekog disk dokeja, ili iznoenu dens zakrpu bilo moguce
ubediti da dode ovamo.
"Iako je bio daleko poznatiji kao brat Tomija Stila, Kolin Hiks
je imao nekoliko sopstvenih hit ova i za nas je bio velika zvezda.
Tolika da nismo mogli da verujemo da ce stvarno nastupiti u
Beogradu. Isto je izgledao kao Tomi, ista plava kosa, odelo, pokreti.
Pojavio se u filmu Evropa nocu, zajedno sa Plattersima i jo nekim
grupama - iz tog filma, uzgred, potice lik Doli Bel, kasnije
upotrebljen u filmu Sjeca li se Doli Bel? Meni je otac sredio kartu
i kad je Kolin Hiks izaao sa gitarom, to je bio delirijum! Zvuk je
odjednom postao mnogo glasniji, a publika je kao po komandi
pocela da skace i vriti." (V J. Det)
"Moj brat i ja smo otili u Dom sindikata manje zbog Kolina
Hiksa, a vie da vidimo kako taj njegov gitarista svira. To nije imalo
gde da se vidi. Kad je u Beograd stigao film Veseli klub mladih sa
Tomijem Stilom, guve su bile nenormalne - to je za nas bila prva
prilika da se sretne mo sa "pravom stvari". Hiksov koncert je pruio
prvu mogucnost da se to isto vidi uivo. To je bio prilicno
jednostavan rokenrol i secam se da je zvucalo pomalo bledo u
odnosu na ono to smo ocekivali. Jer ne treba zaboraviti da smo mi
ovde u Beogradu u to vreme sluali Fetsa Domina, Rikija Nelzona,
Everly Brothers i njima slicne, pa nam je Hiksov orkestar zvucao
blie dezu nego pravom rokenrolu. Inace, publika je bila malo
akademska i samo je jedna grupa sa balkona pljeskala u ritmu."
(Petar Bjelic)
54 FATA L N I R I N G I P I L
"Prva strana grupa koja je svirala na Tamajdanu su bili The
Lords. Cak su se i neke njihove ploce pre tog nastupa vrtele po
Beogradu. Lordsi su inace bili poznati po tome to su dovezli
kombijem kompletnu opremu - prva Vox pojacala, gitare, sve ivo
- i ostavili ga negde parkiranog. Malo ljudi zna da su doli tipovi,
otvorili taj kombi i odneli sve to je bilo unutra. Nastala je frka i
potraga, ali do pocetka koncerta je, to je takode neverovatno,
bilo vraceno sve, do poslednje stvari." (Robert Nemecek)
Iako, kao to je vec receno, niko ne moe sa sigurnocu da
tvrdi kada je u Beogradu definitivno uspostavljena situacija javnog
prisustva rokenrola, malo je onih koji bi se usprotivili tvrdnji da se
to dogodilo 20. oktobra 1961. Tog dana Zoran Micevic i Branko
Glucevic odlucili su da realizuju vec neko vreme prisutnu zamisao
o osnivanju grupe. Micevic je u najranijoj fazi jo uvek svirao bas,
Glucevic ritam-gitaru, a u postavi su jo bili bubnjar Miroslav
Minic Mine, solo-gitarista Ilija Stanic i Zoran Simjanovic na
klavijaturama.
"U Domu sindikata je 1961. bila neka priredba za ucenike na
kojoj sam bio i video Zorana Micevica na sceni. On je pobra o
daleko najveci aplauz, pevao je "TwistAgain" Cabija Cekera. Meni
se to jako dopalo, a posebno mi se dopao njegov nastup, pa sam
otiao iza scene, upoznao se s njim i rekao da sviram gitaru. Poceli
smo da se druimo i to je trajalo neko vreme, dok nismo shvatili
da moramo neto ozbiljnije da uradimo." (Ika Stanic)
Na koncertu orda Marjanovica u Domu,sindikata, Siluete
su imale prvi ozbiljniji nastup.
"orde Marjanovic je uvek drao po tri koncerta, jer je
interesovanje publike bilo toliko da se nije moglo zadovoljiti jednim.
Imali smo jedno malo pojacalo, koje je svojevremeno bio nabavio
ritam gitarista Branko G lucevic: to je bila jedna kutija, sa
zvucnikom od pet vati i pravljenim lampakim pojacalom, u koje
smo se, preko razvodnika, svi ukljucivali. Probali smo, ali je bilo
ocigledno da je prostor preveliki i da to ne valja. Onda je neko
doneo jedan veci zvucnik bez kutije, sa nekom velikom lampom
pored. U to se ukljucio gitarista i vec je zvucalo ozbiljnije. U to
vreme Zoran Micevic je svirao bas gitaru - to je bila obicna gitara,
koja je imala ulogu basa - Branko Glucevic ritam gitaru, Ika Stanic
solo, za bubnjevima je bio Mine, a ja sam svirao klavir. Secam se
FATALNI RINGIPIL 55
 da se pred te nastupe sa ordem pojavio Gvozden Eror, koji je
danas, mislim, profesor na Filolokom fakultetu. On je, kao i Vladan
Krasic, recimo, bio ljubitelj i izuzetan poznavalac muzike - oni su
skupljali ploce i pomagali su nam da dodemo do novih pesarna.
Eror je imao gomilu ploca i nije se aktivno bavio muzikom, ali je u
jednom trenutku poeleo da svira sa nama i postao clan grupe. Na
trecem koncertu on je svirao bongose, sa lancima, imitirajuci zvuk
Sendija Nelzona, koji je na bubnjevima imao lance. Toje delovalo
fantasticno - kao da Enimal svira sa nama." (Zoran Simjanovic)
"orde je za beogradsku publiku pripremio i jedno iznenadenje
- grupu tvistera "Siluete", grupu u konim bluzama, crvenim
-
kouljama, farmerkama i kratkim cizmama kojoj to nimalo nije
smetalo da nas zaprepasti svojim odlicnim sviranjem, kakvo odavno
nismo culi u Domu sindikata!" - stajalo je u jednom tekstu
objavljenom neposredno posle nastupa - "Decaci ne samo da su
izvanredno muzikalni, oni imaju osecanje za meru, moda zato to
jo uvek nisu proglaeni za prvorazredne zvezde. Uz njih, orde
najzad postie pravu atmosferu svojih ranijih koncerata, postie
onaj trenutak, kad publika spontano krene u ritmicko tapanje,
kad je svima u dvorani vruce, kad se hiljadu osme ha mea sa
hiljadom uzvika - odavde pocinje uspeh!"
Tako je, prakticno preko sindikata, lepujuci se uz
zabavnomuzicku zvezdu u silovitom usponu - i, cak jo vie,
obrnuto - rokenrol poceo da osvaja ono to se do tog trenutka
obicno nazivalo "narodnim masama". Vrlo brzo, masa ce postati
"kriticna" i pretvoriti se u zadihano i uskomeano klupko svesti o
neminovnom dolasku novog vremena i nove muzike. Poceci su
bili potpuno bezazleni, mnogo vie instinktivni nego svesni, pri
cemu ne treba zaboraviti da je najveci broj glavnih aktera tek bio
izaao iz puberteta.
,;vecina nas, ukljucujuci i mene, pocela je sasvim slucajno. Bila
je velika pauza izmedu osnovne i srednje kole i skupljali smo se
kod Ljube ordevica, kasnije klavijaturiste Silueta. On i njegov
kum su svirali harmonike, neki drugi gitare i tako je to ilo dok
neko nije doveo Aleksandra Dragojlovica iz Radio Beograda. On je
zakljucio da to uopte nije loe i cak nam je dao ime Sedam
najmladih. Da bi mogao da nas cuje kompletno, otili smo kod
mene, gde je bio klavir i napravio se citav konglomerat zvuka, sa
harmonik<:!ma,gitarama i klavirom. Ne znam ta je tacno tu bilo
56 FATA L N I R I N G I P I L
od muzike, ali svakako je bilo blisko aktuelnom popu. Ljuba
ordevic, Jovan Mievic, kasnije bubnjar Silueta i ja ili smo u isti
razred. Neko je u jednom trenutku doveo Iku Stanica, prvog
srpskog elektricnog rokenrol gitaristu, cega u tom trenutku jo
niko nije bio do kraja svestan, koji se pojavio sa nekim foto snimcima
nota. Ja sam pogledao te note, on je neto svirao i ustanovio sam
da svira dobro, mada note nije znao, nego je skidao pesme sa
magnetofona. Skinuo je fantasticno. Ja sam ga pratio na klaviru i
polako smo otkrivali kakva je to vrsta muzike. Tako se u hodu i
bend menjao. Kod grupa je dosta interesantno kad se cisti. Ljudi
se prvo skupe kao drugovi. U jednom trenutku, neko preraste ostale
i onda drugove treba odbaciti da bi se ilo napred. To je inace,
dosta mucna situacija. Nae drutvo se precutno raspalo. S jedne
strane smo se povezali Zoran Micevic, Ika i ja. Nismo bili zadovoljni
bubnjarem, on je promenjen, ali glavni problem je bilo pojacalo.
Onda su Zoran i Ika doveli Branka Glucevica, koji je doneo prvo
pojacalo koje sam video. To je bila jedna kutija, tako 50X40, sa
zvucnikom od pet vati i unutra neko pravljeno lampako pojacalo.
Za ono vreme, to se dosta jako culo i u njega smo se, preko
razvodnika, svi ukljucivali. Pred sam prvi nastup, Zoran Micevic
mi javi da je pronaao pravog bubnjara. To je bio Miroslav Minic
Mine, koji je, uzgred, ubrzo otiao u inostranstvo, gde mu i danas
odlicno ide. Mi smo se bukvalno upoznali na samom koncertu, u
fiskulturnoj sali Ekonomske kole u Cetinjskoj ulici. Svi su se
ukljucili u ono pojacalo: Zoran je svirao obicnu gitaru kao bas,
Branko ritam gitaru, a Ika solo. Ja sam bio za klavirom, negde
sasvim pozadi, a Mine od mene udaljen nekih 6-7 metara, gde nije
mogao ni da cuje ta se deava. to se mene tice, to je zvucalo
katastrofalno, ali publika je bila oduevljena." (Zoran Simjanovic)
Medu onima koji su svirali najvaniji rokenrol instrument,
postojalo je nekoliko kategorija. Aleksandar Zlatic Zlaja vec je
uveliko vladao instrumentom u vreme kad je poceo da svira u
grupi Alasi - primarna rokenrol svest u njegovom slucaju bila je
podredena univerzalnom gitaristickom umecu. Prema pricama,
Zlaja je mogao bez problema da svira sve, pa i rokenrol. Boidar
Plesnicar Lari posedovao je pak znanje o instrumentu vezano za
klasicni pristup i bio na korak do toga da ga cuje i, eventualno,
usmeri, na najslavniji gitarista u toj oblasti Jovan Jovicic. U
poslednjem trenutku Jovicic se, iz samo njemu znanih razloga,
predomislio, nehotice ucinivi beogradskom rokenrolu veliku
FATALNI RINGIPIL 57
uslugu. Posebnoj grupaciji pripadali su mladici koji su instrument
upoznavali pre svega preko rokenrola, odnosno formi koje su mu
neposredno prethodile - medu njima su bili Mile Joksimovic (3 + 1,
duet sa Cuturom, Alasi), Milo Sekulic (Iskre), Sima Vukovic
(Elipse), Borko Kad (Zlatni decaci), ili Ika Stanic, koga su mnogi
spremni da proglase prvim elektricnim rokenrol gitaristom glavnog
grada.
"Neznam da li sambio ba prvielektricnirok gitarista- jer bilo
je i drugih - ali sam verovatno bio prvi koji se pojaviou konoj
jakni, u Levi's501 farmerkama. U to vreme je to bilo neto...na
ulicisume zaustavljalida mi dodirnujaknu.Modaje otud krenulo
to: prvi srpskirok gitarista." (Ika Stanic)
Nakon poslovicno naglih i neocekivanih prekida saradnje s
prvim Siluetama, zatim Siluetama Tomija Sovilja i, konacno, opet
Siluetama Zorana Micevica, Ika Stanic se potpuno okrenuo
reproduktivnoj varijanti, radeci sledecih nekoliko godina sa grupom
Slomljena srca.
"Po povratku iz vojske 1966. osnovao sam potpuno novu grupu
Slomljena srca. Ta grupa je egzistirala do 73, s tim to svesno nije
ila na stvaranje sopstvene muzike nego se iskljucivo bavila
reprodukcijom tudeg materijala, onako kako je bill;>uobicajeno na
samom pocetku. Svirali smo igranke. U toj grupi bili su Vlada
Tauanovic, jedan vrstan orgulja, Bratislav Krstic je svirao bas
gitaru, a Branislav K1ipa,koga ce kasnije zameniti Oliver Mijovic,
bubnjeve. Posle 73. ja sam sa firmom u kojoj sam radio otiao u
Libiju i tada prestaje moje delovanje u grupama. Kasnije sam imao
nekih samostalnih nastupa, ali nikada vie nisam imao bend.
Slomljena srca su promenila ime u Spektar i pratili su mnoge
pevace, dugo su bili dosta cenjeni na tom planu." (Ika Stanic)
Lari Plesnicar je, posle ranih nastupa s Novakom Depinom,
proveo neko vreme u sastavu Lutalice, u kome je, napustivi prve
Siluete, pevao Zoran Micevic. est meseci posle Zoranovog
povratka pod okrilje maticnog benda, doao je i on, kao zamena za
Iku Stanica. Ostao je u Siluetama dve godine, do decembra 1965.
kad ga je zamenio Dragi Jelic.
"Posle Silueta smo napravili Beat kvintet, koji je vrlo kratko
trajao, pa.onda grupu Studenti, u kojoj je pevao Sloba Konjovic.
58 F ATA L N I R I N G I P I L
Toje bio pocetak 66. - sjajna grupa. Posle toga sam jo malo svirao,
a onda sam rekao dosta, i samo sam jo tezgario neko vreme, pre
nego to sam se sasvim posvetio studijama. Icupao sam to iz sebe
i vie se nikad nisam vratio, ali nisam zaalio. U to vreme sam
dobio odlicnu ponudu da sviram u pratecoj grupi Arsena Dedica,
ali meni njegov stil apsolutno nije odgovarao. To mi se nikako nije
svidalo, bilo je suvie daleko od onoga to me je zanimalo." (Lari
Plesnicar)
"Od 66. do 69. smo nastupali pod imenom Studenti: Boa
Plesnicar i Branko Glucevic na gitarama, jedan momak iz Belih
vinji na basu i Damir, bubnjar koji je doao u Beograd iz splitskih
Delfina i doneo svoj beli "Premier" komplet. Ja sam pevao i svirao
kazu. Nastupili smo na drugoj gitarijadi i zvanicno osvojili peto
mesto. Repertoar je bio krajnje raznovrstan, s tim to je moj favorit
bio Skot Voker, pa sino izvodili dosta stvari od Walker Brothersa,
ali i Stonese - uglavnom mirnije numere - Small Faces, Them,
Kinks, mnogo toga. Lari je bio fenomen, covek koji cuje pesmu i
skine harmoniju u trenutku, bez ikakvognapora. On je podjednako
dobro svirao i klasicnu gitaru i bio je stvarno dua ben da u tom
muzickom smislu - moda najvaniji gitarista tog ranog perioda.
Secam se da smo dve nedelje svirali igranke u Domu omladine i da
niko nije igrao~Skupi se po hiljadu i po ljudi i svi stoje i sluaju,
kao na koncertu. Svirali smo i na Elektrotehnickom fakultetu, na
Filolokom, to je odredivalo i publiku, cije nas je jezgro bukvalno
svuda pratilo." (Slaba Kanjavic)
Svesni motivi ulaska na neispitani teren bili su pre svega
vezani najpre za lokalnu popularnost i "bolji prolaz" kod devojaka,
a tek onda, eventualno, za matanja o slavi i novcu. Cesto rucno
pravljene elektricne gitare jo uvek su bile ukljucivane u pojacala
improvizovana od starih radio-aparata, ali je etapa totainog
amaterizma i entuzijazma trajala znatno krace nego to se moglo
ocekivati. Dokazi se nalaze u televizijskim snimcima - pre svega
onim koje je mladi reditelj Jovan Ristic radio za potrebe emisije
"Koncert za mladi ludi svet" - a vec u filmu ike Pavlovica Kad
budem mrtav i beo Crni biseri izgledom, ponaanjem i optim
kvalitetom nastupa nimalo ne zaostaju za svetskim standardima
tog vremena. Isti slucaj bio je i sa ostalim sastavima iz prve
beogradske garniture, poput Iskri, Belih zvezda, Alasa, Elipsa i
Zlatnih decaka, ili, neto kasnije, Dentlmena, Crnih bisera, ina,
FATALNI RINGIPIL 59

Samoniklih, Smelih, Plamenih pet, enskog sastava Sanjalice i
drugih. Na sasvim izdvojenoj poziciji stajale su Siluete, najveca
koncertna atrakcija ezdesetih i jedna od najvrelijih pojava domaceg
roka uopte, neprestano prolazeci kroz najrazlicitije potrese, od
mukotrpne nabavke instrumenata, preko personainih promena,
do borbe sa reputacijom ulicnog benda, suvie estokog za ukus
onih koji su, to javno, to iz duboke senke, vladali establimentom.
Inicijalna postava nije dugo trajala.
"Trebalo je da sviramo u Makarskoj, ali smo izgubili tezgu, jer
se hotel nije ni izgradio, a mi smo vec otili. Ika se vratio u Beograd
i mi smo se u hodu rokirali. Branko je preao na solo gitaru, Zoran
je poceo da peva - zbog toga je to vrlo znacajan momenat - a ja
sam preao na bas gitaru, jer nismo imali klavijature. To je bio kraj
prvih Silueta. Taman smo bili nali neku tezgu, Mine se uasno
razboleo, pa smo ostali i bez bubnjara. Tako smo upoznali Vladimira
Furduja. Neko se setio da je tu na plai Furda, koji je, kao, pomalo
svirao bubnjeve. Mi nademo Furdu, koji sa mamom itatom sedi
na plai i njemu se to dopadne, on dode i, bogami, uklopi se. Tako
sam se povezao sa Furdom, koji je, kad smo se vratili s mora, uao
u Elipse. Oni su od pocetka imali elju da postanu velika grupa, a
Furda im je rekao da, kao, ima odlicnog klavijaturistu sa kojim je
vec svirao, pa su me pozvali. Vec su imali dva pojacala i obecali su
da ce kupiti i trece. Istovremeno su kupili i mene, jer je to bio moj
uslov." (Zoran Simjanovic)
"Kad su se vratili u Beograd, Zoran Micevic je preao u Lutalice,
Zoran Simjanovic u Elipse, a ja sam slucajno bio pronaao jednu
mladu grupu, u kojoj su bili Dejan Dunjic na basu, Jovan Mievic
na bubnjevima, Saa Petrovic Kraka, na ritam gitari, Ljuba ordevic
na klavijaturama i trebao im je solo gitarista. Ponudio sam im se i
tako su nastale nove Siluete. Poceli smo da sviramo po Beogradu
pod tim imenom, u instrumentainoj postavi. Na jednom nastupu
nam je priao Tomi Sovilj, predstavio se kao pevac i ponudio se da
peva sa nama - pre toga je neko vreme pevao sa Zlatnim decacima
- s tim to je on vec bio obezbedio nastupe u dansing saliMaestika,
na cajankarna. Toni je u to vreme vec imao menadera i napravili
smo ugovor da cemo nastupati pod imenom Tomi Sovilj i njegove
Siluete. U Maestiku je bilo po dve hiljade ljudi, bili su strahoviti
nastupi i stvarno velika popularnost za to vreme. Tomi Soviljje bio
pandan Klifu Ricardu. To je bio citav ou, sa kompletnom
animacijom publike, od takmicenja plesnih parova do provlacenja
60 F ATA L N I R I N G I P I L
ispod precke (limbo rock), pa ko spusti najnie dobije flau vina."
(Ika Stanic)
"Kad sam ja otiao u vojsku u devetnaestoj godini - otac me
spakovao "preko veze" - onda su Raka i Boban iz Belih zvezda,
Mica Tomic, izvrstan gitarista koji je ranije svirao u Nautilusima i
ino Serati/Maljokovic za bubnjevima umesto Mineta, postali
Siluete Tomija Sovilja i drali su izuzetno popularne cajanke u
Maestiku. Oni su svakako bili jedan od najpopularnijih bendova
tog vremena." (Petar Bjelic)
"TomiSoviljje imao poseban fazon. Jednog dana osvane Beograd
sav izlepljen njegovim plakatima. Tomi Sovilj,ko je sad to? Glumac,
pevac, komicar... svi pricaju o tome! Na koncertima u Maestiku
je po nekoliko puta presvlacio sakoe, svemu je davao jedan ton
glamura. Radio je svesno na tome, to nije bila ba cesta pojava
kod vecine drugih." (Dragan Raicevic)
"Jedini problem je bio to nismo imali dobro ozvucenje i stalno
smo kuburili s tim. Onda je Zoran Micevic nekako uspeo da kupi
u to doba najmodernije "Dynacord" ozvucenje, sa eho uredajem i
cak nekom rasvetom, koja je reagovalana zvuk. On je posle Lutalica
bio neko vreme u grupi Safiri i u jednom trenutku doao je kod
mene i ponudio se da se vrati u sastav. Ja sam stavio predlog na
glasanje i poto su svi pali na to ozvucenje, nije bilo mnogo
preglasavanja. Sloili smo se da Zoran bude novi pevac. Tako je
nastala ta najpoznatija postava Silueta. Toje trajalo sve dok ja nisam
dobio poziv za vojsku i po uvreenom obicaju saoptio to grupi
dan pre polaska. Na moje mesto je doao Lari Plesnicar, jedan od
najboljih gitarista tog vremena, a njegaje posle zamenio Dragi Jelic.
U toj sam ih postavi gledao u Gradskom podrumu kad sam doao
na odsustvo." (Ika Stanic)
Miceviceva odluka da se sasvim posveti pevanju predstavljala
je jedan od kljucnih dogadaja tog vremena. To jeste s jedne strane bio
tehnicki potez diktiran okolnostima, ali je, s druge, oznacilo radanje
moda najvece rokenrol zvezde koju je Beograd zapamtio. Ovakva
konstatacija moe zazvucati preterano onima to poznaju samo vreme
Miceviceve medijske anonimnosti (koja je, istini za volju, obuhvatala
veci deo njegove karijere), ili onima koji o njemu, to je jednako
sramotno koliko i, u dananjim uslovima, neminovno - ne znaju nita.
Ali malo je onoga to ce kasnije doci, a to se po provokativnosti,
atraktivnosti i izvornoj, neobuzdanoj autenticnosti moglo meriti sa
F ATA L N I R I N G I P I L 61
Siluetama, za cijim je mikrofonom bio Zoran Micevic. Ne postoji
niko ko je Micevica poznavao, ili makar prisustvovao nekom od
njegovih nastupa, a da ga je mimoiao utisak posebnosti.
"Iskre i kasnije Elipse, bile su grupe koje su odlicno svirale,
pravile su veoma dobre snimke, ali su Siluete imale neku posebnu
prisnost s publikom. Za njih su se ljudi borili, navijalisu svim srcem.
Kad sam, nekoliko godina kasnije, postao urednik Duboksa, oni
su eleli da njihova slika bude na naslovnoj strani. Opirao sam se,
najvie zbog drugih, koji bi se onda pojavili sa istim eljama i govorio
sam da redakcija smatra da je suvie rano da nae grupe budu na
naslovnoj strani. To je bilo me sto za svetske grupe. Ali zato mi ne
moemo? Ja kaem, zato to niste poznati u svetu. Ali mi smo
poznati u Jugoslaviji. Da, kaem, ali to je ograniceno trite,
medutim, vidim da nece biti lako s njima. Onda su pocela da stiu
pisma od njihovih fan-klubova. Na kraju sam dobio i pismo od
nadstojatelja manastira ice, koji mi je pisao da je oduvek eleo da
slua Siluete (smeh), pa su oni rekli eto, kad cak i nadstojatelj
manastira slua nas, ta onda ostaje za obican svet. Bili su vrlo
preduzimljivi i prodorni, a Zoran je bio idol u pravom smislu reci.
Oni su dizali publiku gde god da se pojave. Moda je prvi moj
pravi utisak vezan za rokemol upravo Zoran Micevic, koji je pustio
kosu, nabavio gitaru i pojavio se u ,;Vuku Karadicu", na nekoj
proslavi Jea. To je delovalo veoma neobicno, ali su ljudi vrlo brzo
poceli da se navikavaju. Svaki kraj je uskoro imao svoje grupe i
svoje heroje." (Nikola Karaklajic)
"Periferija je uvek imala svoje zvezde. U Zemunu su postojali
Plavi decaci, koje je ceo Zemun iao da gleda, gde god da su svirali
i zbogcijepublikenikonije mogaomirnoda svirau Zemunu. Tako
je, recimo, Sarajevo dralo Indexe. Elipse su moda bile znacajnije
od Indexa, ali nikada nisu postali u Beogradu isto to su Indexi bili
u Sarajevu." (Zoran Simjanovic)
Siluete su tada - u trenutku koji Robert Nemecek oznacava
kao kljucni u ranom razdoblju beogradskog rokenrola - krenule
silovito napred, predstavljajuci sredinom ezdesetih najvreliju
rokenrol atrakciju u zemlji. Instinktivno prateci liniju Rolling
Stonesa izazivali su euforiju i nevolje gde god bi se pojavili, pri
cemu im je popularnost neprestano rasla. Na Gitarijadi 1966.
nastupili su prvi put sa novim gitaristom - Dragi Jelic, tada vec
iskusni biv~ clan Albatrosa, Alasa i Beduina preao je u Siluete,
62 F ATA L N I R I N G I P IL
to ga je umalo stajalo glave. Revoltiran njegovom teritorijalnom
nelojalnocu - Beduini su bili grupa vezana za "Topcidersku noc",
dakle "uptown", dok su Siluete bile izraziti "downtown" bend -
novinar Peca Popovic ga je, jednom zgodnom prilikom, gadao
nogom od stolice.
"Beduini, grupa u kojoj sam bio nepunih godinu dana, svirali su
cajanke u Topciderskoj noci, a u Gradskom podrumu su nastupale
Siluete. Ne secam se vie kako sam se naao u Gradskom podrumu
i doao u kontakt sa Zoranom Micevicem i Siluetama, ali poto je
to bio veci bend - Beduini su ipak bili grupa lokalnog karaktera,
svirali su samo u Topcidercu - meni je godilo da dodem u Siluete.
Negde krajem 65. pocetkom 66. sam preao i proveo sa njima te
dve godine najvece popularnosti. Svirao sam sa Siluetama na obe
najvanije gitarijade. Prva je odrana januara 65. Bilaje nedelja pre
podne, ilo se s transparentima, bila je borba na ivot i smrt (smeh).
Svi bendovi su imali svoje odane fanove, bilo je krcato, a razglas je
imao moda stotinak vati. Ali se sve culo! Kako se culo, ne bih
umeo da objasnim. Bila su tri - cetiri zvucnika, naravno bez
monitora. Mi ni dan-danas ne koristimo mo nitore, tako smo navikli,
a i nisu nam neophodni. Imamo totainu kontrolu i bez njih. Tad
sam od Pece Popovica stvarno "popio" nogu od stolice: gadao me
zato to sam napustio Beduine, koji su bili iz njegovog kraja, s
Topciderskog brda i preao u Siluete. Toje bila izdaja. Ja mislim da
su po masovnosti, onome to se sviralo i reakcijama publike te
gitarijade bile na svetskom nivou. Bio sam u Siluetama sve do
velikog koncerta sa Elipsama i Searchersima, u Domu sindikata.
Pokuali smo pre toga, tokom jednog kratkog, ali prilicno mucnog
perioda da se probijemo u Becu i tada sam shvatio da vie ne vidim
sebe u tom bendu i da moram da krenem drugim putem, sa nekom
novom grupom. Sa ikom, Cuturom, Bokom Bogdanovicem i
Micom Simikicem, saksofonistom, osnovao sam DentImene. U
stvari, osnovao ih je pre toga ika, sa Bobanom, gitaristom koji je
mene posle zamenio u Siluetama." (Dragi Jelic)
Debi EP Silueta (karakteristicno, ne za PGP RTB, nego za
aleksandrovacki Diskos), objavljen je 1966, sa numerama "Tvoj
rodendan", "Uhvati vetar" (prepevi "Sha la la lie" Small Faces i
,(..Catch the Wind" Donovana), "Najdrai san" i "Keti" (sa
Cuturinim tekstom). Posle niza incidenata na koncertima, sa
reputacijom najecih "troublemakera" na jugoslovenskoj sceni,
F ATA L N I R I N G I P I L 63
Siluete su prvi put pokuale da se probiju na evropskom tritu.
To je, po svoj prilici, bilo prilicno neprijatno iskustvo, koje se
zavrilo neuspehom i odlaskom Dragog Jelica iz grupe. Dve godine
kasnije otiao je i basista Dejan Dunjic, vana identifikaciona figura
najcuvenije postave Silueta, koji od tada ivi van zemlje - njegov
odlazak poklopio se sa pocetkom silazne linije i jo jednim propalim
pokuajem proboja u inostranstvu.
"Dejan je stanovao u Zahumskoj ulici, poticao je iz stare
beogradske porodice. Kad je napustio Siluete, otiao je u London
i tamo je, koliko znam, svirao neko vreme. On je bio jedan od
retkih koji su svirali prstima. Izgledao je odlicno, imao je onaj
poseban stav, koji se na sceni nepogreivo uocava: umeo je da nosi
deo scene na kome je stajao. Siluete su bile mnogo jake i zbog
drugih ljudi iz benda, nije Zoran bio jedini zbog koga je to tako
dobro delovalo. Za razliku od Zorana, Dejan je uvek bio potpuno
ozbiljan, bili su dva pola iste stvari i tako se na sceni uspostavljala
vana ravnotea. Jednom, kad smo svirali u "Braci Stamenkovic",
usred svirke se slomila noga od klavira i on je pao na stranu. Zoran
je istog trenutka poceo da trci po klavijaturi, kao po stepenitu - a
sve se uklapalo u muziku~ To je bio delirijum koji se teko moe
opisati. ta smo mi radili... ~" (Lari Plesnicar)
Tokom sedamdesetih, Micevic i Ljuba ordevic su pokuavali
da grupu postave na zdrave noge, ali im je to sve tee polazilo za
rukom. Pojava grupe Alice Cooper predstavljala je novi podsticaj za
Micevica, koji je atraktivnost scenskog nastupa podredivao svemu
ostalom: u toj fazi imao sam prilike da gledam Siluete nekoliko puta,
na najbizarnijim mogucim mestima. Koncert u bati nekog
pancevackog restorana bio je moda najupecatljiviji primer bolnog
kontrasta izmedu, s jedne strane, ambijenta i publike u kojoj je -
tada vec uveliko zauzdani, kanalisani i poseljaceni - rokenrol postojao
kao maglovita predstava o organizovanoj galami cirkuskog stepena
atraktivnosti, a sa druge Zorana Micevica, koji je, zajedno sa
kompletnom trenutnom postavom Silueta, ne obaziruci se ni na
uurbane konobare, niti na prostacka dovikivanja i prazne poglede,
kao da, u najmanju ruku, nastupa usred Londona, usijan od adrenalina,
otkrivao potpuno drugaciju sliku jedne iste realnosti.
Nastavljajuci karijeru i kad vec odavno formalno nije bio
zvezda - za ,njega se, bukvalno do samog kraja ivota, nita osim
64 F ATA L N I R I N G I P I L
publike i pesama nije menjalo - Zoran Micevic je, na sve dostupne
nacine, dokazao da je u Jugoslaviji ipak bilo moguce - mada ne
uvek prijatno, a jo manje profitabilno - baviti se rokenrolom u
njegovom izvornom znacenju. Nedopustivo veliki broj ljudi, od
TV urednika do omladinskih funkcionera, bio je sklon da se svrstava
i govori u ime "rok generacije", posebno u periodima kad je to bilo
kul", alije malo njih zaista znalo, ili makar naslucivalo, o cemu se
~ustvarno radi. Ista stvar vai i za mnoge muzicare, koji su formalno
delovali u okviru rokenrol scene, ali sa njom sutinski nisu imali
nikakve veze. Zoran Micevic je spadao u sam vrh sasvim suprotne
grupacije, koja nikom nije morala nita da dokazuje - bilo je
dovoljno samo da postoji i deluje. Nije cak bilo potrebno ni da zna
engleski. Ako na ovdanjoj sceni postoji primer "rokenrol ivota",
onda je to svakako Zoranov.
"Zoran nikada nije znao nijedan tekst. (Toje samo donekle tacno,
jer u Micevicevoj zaostavtini postoji veliki broj engleskih tekstova,
napisanih, dodue, "onako kako se cita" - prim. aut.) Uvek je
odmahivao rukom kad sam nudio da mu "skinem" tekstove svetskih
hitova koje je pevao. Jednostavno je smatrao da tako neto nije
potrebno. Njemu stvarno nije ni bilo potrebno. Pripadao je onoj
neverovatnoj vrsti beogradskih momaka stvorenih da "pale raju".
ta god da je radio, bilo je usmereno u tom pravcu i, to je najbolje,
uvek je uspevalo. S tim to je "paljenje raje" opasna stvar, posebno
ako ne zna da se zaustavi, pa pretera, to se Siluetama cesto
deavalo. Kad prede granicu publika gubi kontrolu i postaje opasna,
pa se zato cesto deavalo da se grupe potuku s posetiocima igranke,
ili koncerta. Zoran je uspevao da podigne publiku u svakoj prilici,
taj njegov dar se skoro granicio sa neverovatnim. Mnogo kasnije,
kad su originalne Siluete vec ostale daleko u prolosti, on je dizao
publiku tim posebnim talentom za "paljenje". Kad su, recimo,
negde u prvoj polovini osamdesetih, nastupili na velikom koncertu
na Hipodromu, kao jedna od milion predgrupa tada strahovito
popularnog engleskog benda Iron Maiden, Siluete su opet izvele
svoj standardni materijal i svi su ponovo bili na nogama~ On je
imao taj redak talenat, na kome je u stvari i bio baziran dobar deo
popularnosti Silueta i legende koja se vremenom stvorila o njima."
(y. 1. Det)
"Kad su Siluete bile na vrhuncu, negde 65, u vreme cajanki u
Gradskom podrumu, ja se secam da sam gledao film o tome, koji
FATALNI RINGIPIL 65
 nikada posle vie nije prikazan, kao da je u zemlju propao. Ja sviram,
negde iza vrata, a ispred mene tri devojke... gole do struka, igraju.
Ne znam u kom je bunkeru to zavrilo, da li je uniteno, ili ne, ali
za ono vreme to je bilo... Video sam to na televiziji, pre moda
dvadeset godina, u okviru neke emisije o rokenrolu. Jednom i nikad
vie. Moda to ima veze sa tim to su stalno dolazili neki ljudi, koji
su se ponaali kao da od njih svaki put ponovo pocinje istorija."
(Lari Plesnicar)
"Paljenje" nije bilo ograniceno samo na Beograd - Siluete su,
kao i vecina beogradskih grupa (to se nije mnogo promenilo u
kasnijim godinama) predstavljale nereivu enigmu za kolege iz
drugih republika. Posebno je zbunjen bio Zagreb, ciji su bendovi,
po pravilu, bili korak blie svetskim deavanjima, ali nikada nisu
uspeli da pronadu magicnu formulu kojom su beogradski momci
dovodili publiku u delirijum.
"Taj odnos je oduvek postojao. Od samog pocetka, pa sve do
raspada scene, a verovatno bi postojao i danas. Zagrebacki bendovi
su uvek dolazili sa najkvalitetnijom opremom, sjajno obuceni, uve-
bani, mnogo su vodili racuna o tome. Svet im je bio blii, to bro-
dom, to avionom, ili, ko je imao, kolima. Neki od njih imali su i
dragoceno iskustvo steceno po nemackim klubovima. Beogradske
grupe su, s druge strane, vecito kuburile sa opremom, snalazile se
za nabavljanje ploca, odece i svega ostalog, ali su imale jedan ar i
energiju zahvaljujuci kojoj su, gde god se pojave, ostavljale pusto
za sobom. U Zagrebu nikako nisu uspevali da odgonetnu o cemu
se radi i stalno su nas pitali kako to, kako vam to uspeva? Ne samo
Siluetama - mada su ih oni rasturali kad god se pojave i najvie
izludivali - nego i vecini drugih grupa. Beogradski bendovi su uvek
imali nekakvu posebnu autenticnost, moc i harizmu, nekakvu
neobuzdanu ivotnost koja ih je cinila atraktivnim. Bez obzira na
cemu su svirali, koliko su bili uvebani i da li su pevaci znali
tekstove." (V J. Det)
"Siluete su pravile haos po Hrvatskoj, potpuno su ih razbijale,
zato to tamo nije postojala grupa koja im je mogla biti pandan.
Siluete su ile na apsolutno beskompromisan nastup, na svakom
koncertu su ginuli i apsolutno je moglo da se vidi da su spremni na
sve. Imali su stvarno pravo kult sledbenitvo - jedan od vrhunaca
je bio na koncertu u Skoplju, gde je nastala totaina frka, milicija je
izala na konjima, sve je bilo na nivou dogadaja na najvecim mestima
66 F ATA L N I R I N G I P I L
u svetu. Time je povucena crta u odnosu na sve to je bilo pre.
Gomila grupa je upala u nekakavbezvazduniprostor. Vrhunski
instrumentaIni bend kao to su bili Alasibrace Jelic,u tom talasu
nije mogao da se snade, kao uostalom ni Zlatni decaci, koji su
ponovostali na noge tek negde 66, s pojavomhipi pokreta i onih
arenihkoulja."(RobertNemecek)
U plavoj pa-frizuri Zorana Micevica bilo je vie drskosti i
izazova nego u kompletnoj jugoslovenskoj rok produkciji sedam-
desetih, sa retkim casnim izuzecima, a o devedesetim da i ne go-
vorimo. U prepevima svetskih hitova koje su Siluete pretvarale
ne samo u svoje, nego i nae verzije, americke drave jednim po-
tezom su pretvarane u gradove ("divni grad Masacusets", pevao je
Micevic u obradi velikog hita grupe Bee Gees), aDonovan, Smal1
Faces, ili The Searchers su postajali deo beogradske urbane mito-
logije. Zahvaljujuci tome, Beograd je ezdesetih pulsirao na nacin
svih svetskih metropola. Donekle paradoksalno, njihova diskografija
bila je neredovna, nekonzistentna i u finalnom bilansu, sastoji se
od tri EP-ja i isto toliko singlova, objavljenih u periodu izmedu
1966. i 1977.
"ao mi je to sa Zoranom Micevicem nije uraden nijedan
ljudski snimak. Pre nekoliko godina je napravljen neki pokuaj,
dosta ljudi se ukljucilo, ali ja sam prVibio malo lenj da poguram i
od toga, naalost, na kraju nije bilo nita. Mislim da je to velika
teta, tim veca to je sada nenadoknadiva." (Zoran Simjanovic)
Siluete su neprestano nastupale, pri cemu su najubojitija
energetska punjenja bila ostavljana za najznacajnije koncertne
poligone trenutka: gitarijade. Gitarijade na beogradskom Sajmitu
bile su u drugoj polovini ezdesetih poprita takvih vulkanskih izliva
kolektivnog zanosa i zajednicke energije (koja se, kad bi na scenu
izale Siluete, pretvarala u histeriju), kakve nijedan "omladinski
skup" drugacijeg tipa nije mogao da ponovi.
"Druga velika Gitarijada 1967. bila je najjaca od svih. Ja sam
jo uvek svirao sa Siluetama, Dentlmeni su takode vec postojali i
sviralo se u Hali I. Tahala je celog dana bila prepuna, ljudi su non-
-stop ulazili i izlazili. Pocinjalo je ujutru i trajalo do uvece i sve
vreme se sviralo." (Dragi Jelic)
F ATA LN I RIN G I PI L 67
 "Clanovi grupa su neprestano bili u pokretu. Ocigledno je da
ljudi vole da ucestvuju u spektaklima, da budu deo cirkusa, a to
jeste bio jedan ogroman cirkus na temu rokenrola. Publika je bila
njegov neodvojivi deo, zajedno sa grupama. Pri tom se ne secam
nikakvih tuca, ali je zato moglo da se vidi sve to je tog trenutka
bilo najmodernije u svetu, od frizura do garderobe, iako nismo,
prakticno, mogli nigde da vidimo kako su ti ljudi stvarno izgledali.
Posebno je zanimljivo da Zoran Micevic, recimo, nije znao kako
su se ponaali ti strani izvodaci na sceni, a onda, kad smo ih videli,
shvatili smo da je to ono isto to je on radio]" (ika Jelic)
"Uvek se setim Zorana Micevica. On nije nigde imao da vidi
kako se ponaa Mik Deger, a radio je atraktivnije stvari od njega.
Vitlao je mikrofonom, radio neverovatne stvari na sceni. Za mene,
koji sam se bavio rokenrolom, on je bio cudo. Mogu da mislim
kako je izgledao u ocima publike." (B. M. Cutura)
"Moda je i istina da on nije bio neki pevac, moda nije,
medutim, taj covek je imao u sebi neto to nikada posle na ovoj
sceni nisam cuo. On je umeo da zapali raju na potpuno neshvatljiv
nacin. Mi smo svirali, recimo, 65. godine celo leto u hotelu Excel-
sior u Dubrovniku, gde su tada dolazili, ne znam, od Rankovica do
Artura Milera, raznih eika i bogataa. ta je on smiljao, cime je
on palio i takve ljude... potpuno neverovatno." (Lari Plesnicar)
"Kao da se neto instinktivno irilo svetom. U stvari - i jeste.
Svi su jednostavno znali ta treba da rade. To je bio generacijski
bunt, koji je kod nas imao posebne razloge - bilo je stvarno puno
toga protiv cega se moglo buniti. Mladi komunisti su nam stalno
pretili da ce da nas iaju. (imitira) Ima dugu kosu. Ce te oiamo.
U vreme kad su svi imali obicne, klasicne kratke frizure, najednom
se pojavila duga kosa. Ja se secam da je naeg oca njegov kolega
pitao, kad je video Dragog, koji je imao dugu kosu: Je I' ti to kcerka?
Valjda zato to je on imao dve kceri, pa taj kompleks sina... Secam
se da se majka brinula... Ja da brijem bradu, kao cetnici i te stvari,
a Dragi da se oia. Ali na kraju nismo to uradili i sve se sredilo.
Izborili smo pravo na izbor, koje ova dananja generacija, naalost,
nema. U meduvremenu, Beograd je postao jedan od najprljavijih
gradova na svetu. U svakom pogledu. Kretenska muzika, ne mogu
nita da vide, da nauce, daju im samo pogrene informacije, ta im
ostaje?" (ika Jelic)
68 FATALNI RINGIPIL
Ako su Elipse pre.dstavljale jednu sofisticiranu, do krajnjih
granica razradenu, uvebanu i precizno uoblicenu sliku beogradskog
rokenrola, Siluete su reprezentovale onaj drugi, moda cak vaniji
pol, u kome se sve svodilo na komunikaciju cistom razmenom
energije. Troglas Elipsa nije imao nijedan fal ton - Zoran Micevic
(zajedno sa karakteristicnom tercom Dejana Dunjica) moda i
jeste, ali malo je bilo onih koji bi bili u stanju da ga registruju u
vrelini njihovog nastupa. Jo manje onih kojima bi to bilo vano.
Siluete su bile motor Beograda, sirova, instinktivna snaga kakvoj
nije potrebno ni opravdanje ni objanjenje. Bili su beogradski bend
u punom smislu reci, bend koji je, koliko god to delovalo kao nasilno
romantizovanje, mogao nastati iskljucivo u Beogradu - nijedan drugi
jugoslovenski grad nikada, ni pre ni kasnije, nije stvorio takvu grupu.
To je bio njihov razlog za ulazak medu najvece beogradske rokenrol
zvezde ezdesetih, potpuno razlicit od razloga koje su za istu stvar
nudile grupe poput Zlatnih decaka, ili Elipsa.
"Sa Siluetama je bilo vecito takmicenje, koje se zavravalo tako
to su oni, kao, popularniji, a mi, kao, bolje sviramo. Oni su, kao,
bili Stonesi, sve je ilo takvim tokom, skandali, frke, a mi smo,
kao, bili ozbiljni muzicari, svirali smo sloeniji repertoar, znali smo
note i sve to. Ali svi smo dobro svirali i svi smo dobro izgledali.
Nismo uopte zaostajali za engleskim grupama, posebno kad smo
doli do dobrih instrumenata." (Bojan Hreljac)
"Elipse su, cim su se pojavile, izgledale kao kompletna,
izgradena, privilegovana grupa. Prvi put kad su stali na binu - ili je
bar tako delovalo - imali su Vox pojacala, gitare, ozvucenje i delovali
su kao ozbiljan bend. Oni su bili muzicarikoji su seriozno pristupali
muzici, briljivo su razradivali aranmane, pre svega zahvaljujuci
Zoranu Simjanovicu, koji je, recimo, prvi kod nas poceo da vodi
racuna o ozbiljnom slaganju glasova. Elipse su prve iznele na sto
pevanje na nacin na koji su to radili, na primer, The Hollies, gde si
ti imao jasna tri glasa, sloena na odredeni nacin. Elipse su u samom
bendu imale trojicu ljudi, gitariste Momu i Simicu i Simketa, koji
su izvanredno pevali. U to doba sam redovno sluao Radio
Luksemburg i ono to me je potpuno frapiralo bilo je... cuje se,
recimo, neka nova stvar od Holliesa, a oni odmah sledece nedelje
sviraju to, sa apsolutno skinutim vokalnim aranmanima i, to je
za mene bilo takode fascinantno, sa ocigledno tacno skinutim
recima. Pre toga je bilo sasvim normalno - u tome su, naravno,
FATALNI RINGIPIL 69
 Siluete prednjacile - da se pevaju neke reci koje ne samo da ne
meni je dolo da... nisam mogao da verujem koliko ljudi nemaju
postoje u pesmi, nego ni u engleskom jeziku. Sva ta ozbiljnost, s mere... nicega. Odjednom, usred svega toga, iz onih 1000 vati iz
druge strane, bila je problem kod Elipsi, jer su previe podsecali
sve snage pocee Stonesi~Meni je na Novom groblju prababa, baba,
na akademske gradane, nisu imali onu vrstu energije, pa samim
otac, majka, tu sam sve sahranio i to je jedna vrsta emocije, a
tim ni popularnosti, kao Siluete, mada su jedini tog trenutka mogli mislio sam da je i jedina. Sad najednom - igranka~I onda stanem i
da im budu pandan." (Robert Nemecek)
shvatim: tako se sahranjuje roker. I pomislim, vidi ga, uradio je to
U to vreme, Beograd je bio grad u punom smislu reci. pre mene~ Okrenem se, da vidim gde su ti mladi da vide - nema.
Zahvaljujuci rokenrolu znalo se ta je "kul" i zato je "kul". Gradski Mislim na ove, Bora, Bajaga,ta generacija, ako je to rokenrol. Nema
ih. Onda onako gnevan, sve to mi se desilo ponovo mi se desilo u
Beograd nosio je plavu pa-frizuru, "frulice" i psihodelicne koulje.
tom jednom satu tamo, napiem sutradan: ,,'Ej rokeri mladi / Ne
Prigradski Beograd imao je samo jednu elju: da ia, da cepa avove
videh vas puno na zadnjoj paradi / Kad se cepa deo roka / Izauvek
uskih nogavica i boje uniformie po uzoru na maslinastosivu.
hladi. / Cak su Stonesi doli do njegovog groba. / Moda vas je
Onaj prvi Beograd ezdesetih je odneo ubedljivu pobedu. sprecila ta jo jedna proba? / A morali ste doci u taj zadnji cas. /
Vremenom, razlike su nestajale, dolazile su godine sistematskog On je bio ime za sve nas... i vas". Nisam mogao da izdrim. Zoran
razaranja grada i svega gradskog i Beograd Silueta, Alasa, Iskri, Micevic moda i nije bio covek da se voli. Antipatija jedna mala...
Elipsa, Crnih bisera, Zlatnih decaka i Dentlmena postao je neki nismo se uopte posebno druili, maltene je bio jedno asocijalno
sasvim drugi grad. Siluete vie ni fizicki nisu medu nama, niti ce, bice. Nije bio neto drutven i te stvari - totalno kontra od mene.
naalost, to ikada ponovo moci da budu. Klavijaturista Ljuba Ali nemoj da neko brie to to je on uradio~ Nemoj da dira... ako si
ordevic umro je 1986. godine. Zoran Micevic, pevac moda poten - prema sebi i prema rokenrolu, prema njemu i ne mora -
najvece od svih beogradskih grupa, koja, spletom cudnih i za onaj onda ne moe da ne kae da je bio prvi u nekim stvarima i da je
drugi Beograd potpuno normalnih okolnosti, nikada nije objavila bio najveci u nekim stvarima. On je odradio posao za sve. Mogu da
piu, mogu da pricaju, ali ne mogu to da ponite, niti da promene."
album, otiao je uz zvuke "Tell Me" Rolling Stonesa, 4. aprila 1995, (B. M. Cutura).
zauvek se sjedinivi sa duhom onog danas nepostojeceg grada koji
su nekada stvarale i cinile njegove Siluete. Njegov poslednji ispracaj
pretvorio se u jednom trenutku u svojevrsni hepening, dostojan
posebnosti coveka na cijem je nadgrobnom kamenu uklesan seg-
ment ,,(I Can't Get No) Satisfaction" Rolling Stonesa.
"Sahrana Zorana Micevica. Svi se motaju oko kovcega, ne bi li
poneli, pa da neko zabelei... Ja sam stajao sa strane, gledao sam
sve to. Zoran mi je bio veoma blizak, generacijski, ali jo vie po
tome to je pevao moje tekstove, a ja sam pevao na njihovim
plocama i svirao gitaru. Sa strane postavljeno ozvucenje, 500W;
moda 1000W Prvo govori Kaanin, dobro, ta god da kae uklapa
se, predstavnik Skuptine grada, u redu. Cita se posle toga tekst
koji je poslao Dejan Dunjic iz Londona...ja mislim da Bob Dilan,
koga smatram piscem, ili Denis Doplin u svojim pesmama, ne bi
mogli da tako pogode sadraj. To je bilo tako napisano... strano
napisano. Mislio sam da posle toga nema ta ko vie da kae. Kraj
govora. Ali kad pocee... razbie, razvodnie, pa jedan, pa drugi...

70 FATA L N I R I N G I P I L
FATALNI RINGIPIL 71
 3.
Kraj detinjstva: Kraj
ezdesetih, kraj veka

Postoji teorija da je kod nas ozbiljno shvatanje rokenrola kao

drutvenog, medijskog i poslovnog materijala predstavljalo prvi
korak ka njegovom unitenju. Ona moda nije sasvim tacna, ali je
sigurno da je rokenrol u Beogradu donekle izgubio otricu kad je
previe ljudi pocelo da ga svojata i da se "razume u njega". Smiraj
ezdesetih je, u tom smislu, predstavljao prelomni trenutak, koji
bi se simbolicno mogao oznaciti kao kraj detinjstva.
"Prelomni trenutak je, svakako, bila pojava Beatlesa. Svi bendovi
koji su do tada postojali devedeset posto materijala bazirali su na
instrumentaInim kompozicijama i cak se nije smatralo da su vokalne
numere neophodne da bi bend egzistirao. Beatlesi su to promenili
utoliko to je vokal odjednom izbio u prvi plan. Vrlo je vano
spomenuti da je prva stvar Beatlesa koja je kod nas prola bila
"Twistand Shout", bez obzira to je to u Engleskoj bilo drugacije.
Postoje razne legende kako je prvi primerak singla "Twist& Shout"
stigao u Beograd i doao u ruke Zlatnih decaka, ali cinjenica je da
su oni tu pesmu vec svirali u momentu kad je pocela da se emituje
na radiju. Odmah posle toga muzika je izala na ulicu. Cajanke su
pocele da dobijaju neki drugi imid. Na televiziji, u vestima, ili u
Filmskim novostima mi smo tada mogli da vidimo kako je izgledala
histerija oko Beatlesa i kod mladih ljudi je pocelo da se javlja
saznanje da, ako hoce da bude u trendu, treba na koncertima da
izi, da to mora da bude histerija. Da bi to bilo tako, morali su

FATALNI RINGIPIL 73
 imati na ta da se uhvate. Na Zlatne decake nisu mogli, jer svojom
muzikom, sa izuzetkom "Twist& Shout", nisu davali povoda da se
na njih vriti i izi. Novi talas cajanki postao je mnogo tvrdi, mnogo
ljuci, pocelo je da se vriti i tu se prvi put javlja neka drugacija rok
energija. U celoj se toj stvari onda pojavljuju Siluete, sa Zoranom
Micevicem kao pevacem i nastupom preuzetim od RollingStonesa,
to je bio jo jedan korak dalje. S daljim razvojem stvari pocelo je
da se svira po gimnazijama i srednjim kolama i u dnevnim novinama
su se pojavljivale informacije o koncertima po gradu. Postao je
aktu elan i NU "Braca Stamenkovic", gde je uglavnom svirala grupa
Juniori, u kojoj se prvi put pojavio mladi pevac Duan Prelevic. U
jednom trenutku citava scena se vezivala za kole, cak i preko
raspusta i sva ta mesta su bila ultra-posecena." (Robert Nemecek)
Insistiranje na sopstvenim kompozicijama tokom ezdesetih
nije predstavljalo najbolju od svih ideja, ukoliko ste eleli da se za
vas cuje. Publika je na igrankama, gitarijadama, cajankarna,
matineima i drugim zabavama elela da cuje svetske hitove, ne
hajuci previe za autorske ambicije pojedinih grupa. Slicno su se
ponaali i mediji, pa je arhiva Radio Beograda puna snima ka prepeva
tada aktuelnih i popularnih pesarna, u kojima je, kao to je vec
receno, Masacusets postajao grad, aDonovanova "Donna Donna"
prestajala da bude pesma o kravi. Autorstvo je bilo neto na ta su
se samo retki usudivali, uz rizik da budu ismejani, ili optueni za
pretencioznost.
"Osnovna karakteristika tog vremena bila je da grupe nisu
proizvodile svoje kompozicije i negovale iskljucivoautorsku muziku,
nego su to bile interpretacije vec postojecih hitova. Istovremeno
su se polako i anrovski rasporedivali. Zlatni decaci su bili ansambl
koji je bio upadljivo umiven, cist, sa jednom kultivisanom muzikom.
Siluete su bile potpuna kontra tome - divlji, razbarueni i muzicki
i po ponaanju. Elipse su bile muzicki intelektualci. Crni biseri su
bili ansambl srastao sa ulicom, odakle je i izvirala njihova
popularnost. U nacinu muziciranja, iako je ablonski bilo svedeno
na tri gitare i bubnjeve, sa dodatkom klavijatura, oni su se vec
dosta razlikovali. Dobro je to je odmah krenulo tako raznovrsno.
Uskoro su se pojavili i vokalni solisti, koji nisu bili clanovi grupa."
(Jovan Ristic)
74 FATALNI RINGIPIL
Za takvu situaciju postojalo je i objanjenje i opravdanje. Ploce
sa stranim hitovima nisu bile samo skupe vec i normalnim kanalima
nedostupne, radio i televizija imali su preca posla nego da se bave
stranim top listama, pa se strast prema rokenrolu, prakticno,
zadovoljavala iskljucivo na nastupima domacih grupa, ili, u
ekstremnijim slucajevima, sluanjem stranih radio stanica, medu
kojima je Radio Luksemburg zauzimao posebno mesto. Zato je
bilo mnogo vanije dobro skinuti neku stranu stvar - makar i sa
tekstom koji je zavisio od pevaceve matovitosti - nego se zamarati
komponovanjem vlastitog materijala. Autorskog potencijala je, s
druge strane, bilo na pretek, a kao dokaz u prilog tome dovoljna je
cinjenica da je klavijaturista Elipsa Zoran Simjanovic danas na
najuspeniji stvaralac filmske muzike, ciji opus obuhvata preko
pedeset filmova.
"Ne treba zaboraviti da smo sve ono o cemu danas govorimo
radili u uzrastu izmedu 16. i 20. Ja imam jednu tezu, po kojoj, kad
kae za neto: "Ovo je moja muzika", to je muzika koju slua od
16. do 20. godine. Sve posle toga je u redu, prihvata ga i sve, ali
ono to te stvarno gada je samo to. Zato smo se i mi formirali u
smeru rokenrola, jer smo odrastali u to vreme. Za Ameriku su to
bile pedesete, a za nas ezdesete. Shadows, Searchers, Beatles,
Tomi Stil... ali preteca svega toga su ipak bili Everly Brothers. Bez
obzira na price o Elvisu i ostalima, mislim da su Everly Brothers
imali kljucni uticaj na celokupnu englesku scenu, posebno na
Beatlese. Oni su formirali osnovni zvuk, koji se posle dalje razvijao."
(Zoran Simjanovic)
Ako je, neosporno postojece, ozbiljnije ambicije bilo
nemoguce realizovati kroz autorski materijal, trebalo je, dakle,
pronaci alternativne puteve izraavanja i otvoriti neke drugacije
ventile. U grupama su uglavnom svirali srednjokolci i moglo se
ocekivati da ce im u postavljanju putokaza biti potreban savet nekog
iskusnijeg. Za Zlatne decake, jedan od bendova iz prve beogradske
garniture, taj neko je bio Nikola Karaklajic, siva eminencija ranog
razdoblja domaceg roka i vana figura u karijerama vecine sastava
koje je establiment prihvatao. Ako ne uvek domaci establiment,
onda, recimo, engleski, ili holandski. Razvoj karijere Zlatnih decaka
bio je - to se, mada ne na sasvim isti nacin, moe reci i za nekoliko
drugih generacijskih bendova - vezan za moda najvanije kulturno
FATALNI RINGIPIL 75
arite inicijalnog razdoblja, klub Euridika pri Domu omladine
Vracara u Molerovoj 33. Duboko ukljucen - mada toga nije morao
biti svestan - u najvrelija deavanja na umetnickoj sceni glavnog
grada, rokenrol je preko Euridike upijao i odmah, prelomijena,
isijavao natrag neka od najintrigantnijih i najuzbudljivijih zracenja
duha vremena. Jovan Ristic, ciji se doprinos rokenrolu uglavnom
vezuje za prvu TV emisiju tog tipa "Koncert za ludi mladi svet" (o
cemu ce biti reci u posebnom poglavlju), bio je u ekipi ljudi od
koje je sve oko Euridike pocelo. Pre toga je, naravno, postojao
Dadov.
"U periodu od 61, kad sam doao iz vojske, bio sam ukljucen u
rad svoje prve, maticne, amaterske kuce: Doma omladine Vracar.
Tad smo vec postojecu dramsku grupu nazvali Dadov (Dramski
ateIje Doma omladine Vracar) i poceli da formiramo jedno jako
amatersko repertoarsko pozorite. Medutim vrlo brzo oko Dadova
je poceo da se okuplja i neki drugaciji svet. U to vreme, to je
manje poznato, postojao je i Ladov - Likovni atelje Doma omladine
Vracar, gde je bio Drago Kalajic,gde je bio erban, pa onda dananji
graficar i tehnicki urednik TV novosti orde Ristic, pa Milan Tasic
i tako dalje. Bioje i Madov - Muzicki atelje Doma omladine Vracar,
koji je vodio Boris Iljenko, koji danas vodi Institut za medunarodnu
razmenu i kulturu. Ali, poceli su da se skupljaju i dezisti, to je
kasnije, negde 1963. postalo ozbiljnije, sa ansamblima Sae
Radojcica, Vlatka Stankovica, pojavio se i Mia Krstic i drugi.
Najmladi muzicari, koji su preko ploca, a posebno preko Radio
Luksemburga, poceli da bivaju privuceni novom muzikom, takode
su dolazili. Moj prvi kontakt sa ljudima koji ce kasnije ciniti
beogradsku rokenrol scenu je taj - oko kluba Euridika, oko Dadova,
gde su se skupljali Zlatni decaci, Iskre, kasnije Elipse, gde su se
stvarali prvi kontakti i preplitanja. Euridika je bila ogranak Dadova.
Mi smo u Dadovu imali sjajnu batu, tu u Molerovoj 33, uz
napomenu da sam ja roden u Molerovoj 17. U jednom trenutku
nam je nedostajalo para da opremimo pozornicu i dogovorili smo
se da otvorimo bife u kome su glumci, reditelji i ostali bili prvi
"slubenici". Takoje stvorena Euridika, da bi se preko pica i igranki
neto zaradilo. Poto je to bila prva, na neki nacin, diskoteka sa
ivom muzikom, svi prijatelji Dadova - kojih je bilo mnogo - u
pocetku su dolazili da besplatno sviraju. Ansambl Sae Radojcica,
Zlatni decaci, ko sve ne. Napravljen je bum u roku od mesec dana
i to je pretvoren o u ekskluzivno mesto za mlade ljude~ Ne
76 FATALNI RINGIPIL
ekskluzivno u dananjem smislu, skupo, zatvoreno, nego ba
naprotiv, mada nije bilo lako uci, jer je interesovanje bilo uvek
mnogo vece od kapaciteta. Euridika je kasnije toliko izrasla da su
neki ljudi poceli da doivljavaju Dadov kao njen deo~ Posle dve-tri
godine je dobila i zimski klub, jer smo preuredili podrum i
kotlarnicu." (Jovan Ristic)
Izmedu ostalog, Euridika je posluila i kao teren na kome se
zacelo mnogo toga to ce kasnije predstavljati specifican beogradski
pogled na medij radija, koji ce 1969. biti definitivno materijalizovan
osnivanjem Studija B.
"U Euridici smo jednom nedeljno imali sastanak Kluba ljubitelja
zabavne muzike, u glavnoj sali, gde su bile i pozorine predstave.
To su bile dvocasovne seanse na kojima je glavni organizator i di-
-dej bio Vladan Krasic. On se pojavljivao sa svojim magnetofonom
na kome je vec bio napakovan dvocasovni program, a mi ostali
smo bili kao pastva, dva sata smo nepomicno sedeli i sluali to to
nam je putao. Ni dan-danas ne znam odakle mu snimci. Tada smo
jedva hvatali Radio Luksemburg, a on je imao Top 20, dodue ne
kompletne stvari, otprilike polovinu svake i to je bila jedna od
rubrika sastanka. Pa onda "Mali koncert", ili tako nekako, posvecen
jednom izvodacu, pa "Predstavljamo vam"... kao radio emisija od
dva sata, pri cemu smo mi sedeli, potpuno ukipljeni, muva se nije
cula. Atmosfera kao u crkvi. Onda su sledili zahtevi na bis. U svemu
tome Vladan Krasic je igrao veoma vanu arhetipsku ulogu - bio je
katalogizator, kompilator, covek koji je sve to bi mu dolo do
ruku snimao. Na kraju se to pretvorilo u kolekciju od desetina i
desetina hiljada snimaka, uredno katalogizovanih. Posle toga je
krenula emisija Nikole Karaklajica i sve se stvarno preselilo na ra-
dio. Kasnije se dosta toga vrtelo i oko Buce Mitrovica, koji je takode
bio jedan od, da tako kaem, serioznih poklonika rokenrola. Dolazili
su i drugi ozbiljni tipovi: tu sam upoznao, recimo, Borjana Kostica, .
koji je vec tada bio osoba s kojom nisi mogao tek tako da
komunicira, nego je tu privilegiju trebalo zasluiti, najpre time da
se utvrdi cime se on zapravo bavi. Sprijateljili smo se, pa sam cak
nekoliko puta iao sa njim na audiofilske seanse, jer je u Beogradu
vec bilo formirano jezgro ljudi koji su vaili za iskusne ampione
kvalitetne reprodukcije zvuka. Intelektualci svih mogucih profesija,
koji su imali dovoljno novca da bi mogli da se bave audio opremom.
Vec tada Borjan je poceo da se bavi dizajniranjem zvucnika, koje
FATALNI RINGIPIL 77
 ce kasnije, u saradnji sa Saom Nikolicem, probiti na svetskom
tritu kao robnu marku Red." (Slaba Konjovic)
Uloga amaterizma - pod taj termin rokemol se mogao
podvesti maltene sve do polovine ezdesetih - u Beogradu je bila
nekada neuporedivo vanija nego to je sada. Preko njega su se
filtrirale i probijale nove tendencije i bezbolno se lepovali svetski
trendovi, pri cemu su dotacije bile dovoljne da se sa njima moglo
koliko-toliko raditi. Euridika je dokaz da korisne inicijative nisu
sputavane ni na "poslovnom" planu, izmedu ostalog i zato to je
nivo entuzijazma bio toliki da se nije sumnjalo u strogo namensku
upotrebu zaradenih sredstava.
"Amateri su u to vreme smeli stvari koje profesionalci nisu. Na
primer, izgalje prvo doao u amaterizam, pa je tek onda igran na
profesionalnim scenama. Americki novi talas je prvo doao u Dadov.
Dadov je bio inicijator Bramsa, pa je godinu dana kasnije nastao
Bitef. La Mama je prvo bila gost Dadova, pa tek iduce godine
Bitefa. Satiricni kabare se pojavio 61. u Loli, kad ta forma jo nije
smela da ude u profesionalni teatar. U isto vreme kad je 1961.
formiran Dadov u toj novoj formi repertoarskog amaterskog
pozorita - mala scena, stalni rad, non-stop, a ne da se pripremi
jedna predstava pa se putuje po festivalima - u Beogradu se do 64.
pojavilo preko petnaest novih pozorinih scena: Maska na Starom
gradu, Susret na Duanovcu, Krsmanac je preao na malu scenu,
kasnije Teatar Levo u cijem sam osnivanju ucestvovao, sa Rasom
smo pravili Pozorino igralite. Dakle jedan bum u tom smislu,
koji se poklapa sa pojavom rokenrola, svih tih naizgled malih, ali
daleko slobodnijih formi stvaralatva. Nije rokenrol sam od sebe
ba tada doao u Beograd i Jugoslaviju - to je bio deo jedne opte
atmosfere. Literarne druine po kolama pretvarale su se u literarne
klubove, pa onda klubove odredenih pravaca. Egzistencijalizam -
mi smo ih zvali "egzii", sa onim crtica-bradama i crnim rolkama-
koji je krajem 1950. bio veoma moderan pravac pretvorio se u niz
novih formi. Ras, Matija Beckovic, Brana Petrovic, Dragan
Kolundija; Raa Trkulja i Todor Stevanovic od slikara, ja i jo neki
ljudi smo, recimo, pravili "Klub Ovako", klub za sintezu umetnosti.
Tobi danas zvali multimedijainim performansima - Raa slika sliku
na portalu, Matija govori svoje stihove, pa izade glumac i neto
uradi i tome slicno - a mi smo se time bavili62. godine. Beograd
tog vremena je bio u znaku proboja mladih ljudi sa novim formama.
U to je bio snano ukljucen i rokenro!." (Jovan Ristic)
78 FATA L N I R I N G I P I L
U neku ruku, amaterizam je takode sluio i za ispitivanje
terena i otkrivanje eventualnog praga tolerancije establimenta.
Koristio je, u istom smislu, obema stranama. Umetnici su mogli
da istrauju, a establiment da vidi ta se sprema i na vreme pokua
da uspostavi kontrolu.
"Svakiestabliment pokuava da stavi pod kontrolu sve to moe
i bilo bi glupo govoriti da to ovde nije bilo tako. Ali ipak mislim da
je bilo do one mere koja nije sprecavala kreativnost. Establiment
nije u to vreme bio drastican, u smislu da, ako nisi bio direktno i
otvoreno politicki angaovan, mogao si da ima veliku slobodu
stvaralatva. Nisi mogao da izade na Terazije i vice "Dole vlada1",
ali si skoro sve drugo mogao, pa si cak imao i materijalne stimulanse.
U to vreme se dosta odvajalo, pa se pre moe pricati o
potkupljivanju, nego o prinudi. Kad danas pogleda taj period -
ezdesete, pocetak sedamdesetih - u svim oblastima duhovne
nadgradnje, to je veliki bum: razvoj novih formi, novi ljudi, nove
ideje, to je takode jedan od dokaza da prinuda nije bila strana.
Secam se, bio sam na Akademiji, negde 63. valjda, kad je Tito
imao onaj cuveni govor u Splitu protiv apstraktne umetnosti - nije
apstraktna um etno st doivela zabranu. Prve zabranjene izlobe su
bile cak vrlo realisticne: figuracije Mice Popovica, sa konkretnim
asocijacijama. Sloboda stvaralatva nije bila ugnjetavana do tih
granica da stvaralatvo ozbiljno trpi." (Jovan Ristic)
Zlatni decaci pojavili su se u Euridici 1962. u okviru programa
"Mladi za mlade", kojim su ispunjavani matinei nedeljom, gotovo
iskljucivo namenjeni tinejderima. Nikola Karaklajic ih je - u vreme
dok su se jo zvali Tigrovi - video jednog nedeljnog popodneva i
nije mu promakla reakcija vrlo mlade, ali i vrlo uzbudene publike.
Od tog trenutka Karaklajic je uzeo grupu "pod svoje", usmeravajuci
joj karijeru na nacin na koji su cinili menaderi u svetu, od Larija
Parosa do Brajana Eptajna. Karaklajiceva prica na tu temu - cija
je osnova promena imena grupe - objavljena svojevremeno u
njegovom feljtonu o Zlatnim decacima, zvuci toplo i simpaticno
pOput vremena o kome govori:
"Zvanican sastanak je odran kod Lovca. Otmeni ambijent
poznatog restorana uneo je pomalo svecanu atmosferu. Moja ideja
se sastojala u ovome: paljivo odabrati repertoar, sistematski
uvebavati sopstveni stil, izvriti invaziju na publiku planskom
FATALNI RINGIPIL 79
 propagandompreko radija, tampe i u neposrednim kontaktima,
oivetiscenu pokretima uz sviranje,nabaviti"uniforme",lansirati
ambleme sa inicijalimaorkestra i najzad - promeniti ime1Naci
neko prikladnije.Prikladnije utoliko to su u to vreme i radio i
tampa i javnost bili nekako "alergicni"na ekstravagantnenazive.
Zato, dakle, da unapred imamo protiv sebe jedan deo uticajnih
ljudi. Misliosam da treba postupiti takticki. Na primer, zato se
ne bi zvali "Zlatni decad"? Inace je direktorka XIV beogradske
gimnazijeuvek govorila"zlatna su to deca'"kad god bi se povela
rec o njenim ucenicima. Kroz naziv'Zlatni decaci istakla bi se u
prvi plan njihovamladost, a poznatoje da publika- narocito ona
starija- cesto sa velikomblagonaklonocuprima mlade izvodace
pratajuciim ponekad i ono to ne bi oprostiladrugima...Cak ako
neto i ne bude odsviranokako treba, naziv "decaci" i nehotice
deluje da ktiterijum ne bude taklo strog."
Tako su rodeni Zlatni decaci - gitarista Borko Kad, bubnjar
Duan Banovic, klavijaturista Predrag Lukic i pevac Boba
Stefanovic, koji ce svoju dodatnu ulogu basiste uskoro prepustiti
Vidoju Brajovicu Viliju - cije je mesto na sceni, zahvaljujuci
neospornim "zvezdanim" potencijalima, ali i naporima Nikole
Karaklajica, prakticno od samog pocetka bilo posebno. Prvi nastup
van Beograda imali su 21. maja 1963. na izletu u Cortanovcima, u
organizaciji Ferijalnog saveza - dogadaj su zabeleili svi mediji.
Krajem iste godine pobedili su na "Paradi ritma", koju je
organizovala Omladinska redakcija Radio Beograda, to je vec
sutradan objavljeno u tampi pod senzacionalistickim naslovom
"Elektricari zapalili dvoranu". Odmah zatim dobili su poziv za prvo
gostovanje na televiziji, u prestinoj emisiji jest svecanih
pozivnica" Perice Slovenskog. Skoro istovremeno desila se i treca
najvanija stvar u karijeri benda - Borko Kad je predloio da se
napravi verzija teme iz Labudovog jezera Cajkovskog. U trenutku
kad su, posle malo mrtenja zbog ideje koketiranjasa ozbiljnom
muzikom, odlucili da prihvate predlog, nisu mogli ni pretpostaviti
koliko daleko ce ih ta odluka odvesti.
Od samog pocetka izdvojena pozicija Zlatnih decaka bila je
potvrdena i znatno pojacana sredinom ezdesetih: njihov debi EP
nije, naime, bio objavljen na jugoslovenskom, vec na evropskom
tritu1 Zasluge za taj proboj pripale su opet Nikoli Karaklajicu,
kljucnoj li~nosti u razvoju i medijskom tretmanu beogradskog
80 FATA L N I R I N G I P I L
rokenrola ezdesetih, uz napomenu da niko, pa ni on, ne bi bio u
stanju nita da uradi da u osnovi operacije nije stajala Kadova sjajna
i jednako dobro realizovana ideja. Mnogo pre nego to ce to postati
kurentna roba na svetskom tritu (grupa Love Sculpture je,
recimo, tek 1967. postigla svetski hit sa svojom verzijom klasicne
kompozicije "Sabre Dance" Arama Hacaturijana) Zlatni decaci
su, posle "Labudovog jezera" - koje se pokazalo kao vie nego
uspean potez - obradili jo nekoliko tema iz ozbiljne muzike.
Karaklajic je te snimke poneo sa sobom na ahovski turnir u
Holandiju, gde su se za njih zainteresovali urednici ugledne
diskografske kuce "Fontana". EP sa cetiri instrumentaine numere:
Labudovo jezero", "Dunavski valovi", "Humoreska" i "Nabuko"
~ojavio se 1965. na etiketi "Fontana", najpre u Engleskoj, a zatim
i Holandiji, ali se svetska diskografska karijera grupe tu, naalost,
zavrila Qugoslovensku verziju EP-ja objavio je zagrebacki Jugoton
1966) .
Nikola Karaklajic je uspeo da organizuje i nekoliko nastupa
Zlatnih decaka u Engleskoj, to je, silom prilika, ostalo na nivou
pozitivnog ekscesa. Zanimljivo je da su Zlatni decaci patentirali
jo jednu ideju, koja ce u kasnijim godinama biti besomucno -
najcece, za razliku od njih, bez mere, ukusa i stila - eksploatisana:
obrade tradicionalnih, narodnih motiva. Na gostovanju u Engleskoj
1966. je, navodno, najbolje bila prihvacena upravo njihova verzija
narodne pesme "Jovano, Jovanke". (Istini za volju, cesto se pominje
da je beogradski sastav Smeli bio prvi koji je pokuao da obradi
"june" folk motive.) U to vreme i Goran Bregovic i Vlatko
Stefanovski iR. M. Tocak bili su - kako je to u kasnijoj fazi karijere,
formulisao Zoran Micevic, da bi obezbedio rimu sa imenom
Siluete - "malo dete".
"Boraviosam u Engleskojna ahovskomturniru i bio je obicaj
da se prekinuta partija nastavljauvece. Ja sam zamoliosudiju da
nastavimoujutru, onje pitao zato,aja samodgovorioda bih eleo
da te veceri gledam emisiju "SaturdayNight In and Out of Lon-
don". Tosu saznalinovinarikojisu pratiliturnir i poto su smatrali
da je vest interesantna, objavili su je. Redakcija emisije je to
procitala,javilisu mi se,reklida su pocastvovanitogledamnjihovu
emisijui, ako elim, da sledece subote dodem u goste. Naravno,
pristao sam - docekali su me izvanredno.Malo smo razgovaralii
FATALNI RINGIPIL 81
 pitali su me da li smo u JugoslaVijiculi ZaBeatlese,Shadowsei ja
sam rekao da jesmo. Pa kako, kae on, kad ste vi iza gvozdene
zavese.Ja sam onda pokuao da mu objasnimda kod nas postoji
ne samo interesovanje,nego i scena i on je rekao da bi bila sjajna
ideja da sledeci put kad dodem, dovedem neku od naih grupa.
Shvatio sam to ozbiljno i stvarno i uradio. Desilo se da je bilo
problema sa vizom,pa sam Zlatne decake- jer oni su bili ta grupa
- prijaviokaomlade ahiste.Tadse ilovozom,Beograd-Ostende,
pa Ostende-Doveri na granici su se malo cudili ta ce mladim
ahistima toliki instrumenti, ali smo objasnilida oni to onako, u
slbbodnovreme, vole da sviraju."(Nikola Karaklajic)
Zlatni decaci bili su i ostali sinonim visoko ispoliranog, stilski
savreno doteranog benda, koji se manje bavio "ljutim rokenrolom",
a vie harmonijama, baziranim jednako na instrumentalnoj
kompetentnost i, kao i na bogatom, besprekomom vokalu pevaca
Bobe Stefanovica. Upravo Stefanovicev odlazak 1967 - odlucio je
da se posveti zabavnoj muzici, gde je takode izgradio uspenu
karijeru - predstavljao je prvi korak ka raspadu jo jedne od
autenticnih beogradskih legendi ezdesetih. Godinu dana pre njega
grupu je napustio basista Brajevic, koji danas ivi u Americi,
ocigledno ne zaboravljajuci dane provedene u beogradskim
klubovima: pre dve godine u sopstvenom izdanju objavio je CD sa
snimcima Zlatnih decaka (njihov diskografski opus, ukljucujuci i
"evropski" EP,ne prelazi cetiri ploce). To je kolekcionarski raritet
posebne vrednosti i, sticajem okolnosti, za sada najtrajniji
dokument o postojanju grupe koja je pre vie od trideset godina, u
vreme prve mladosti rokenrola, pokazala da se Beograd ni po cemu
ne bi morao razlikovati od sveta. Naalost, ovde se, u vezi sa takvim
stvarima, nikada nisu pitali zlatni, pa tako ni Zlatni, decaci.
Uz Zlatne decake - od kojih su se stilski prilicno razlikovale
- vodecu pozicijti u sofisticiranom odeljku zauzimale su Elipse,
ciji definitivni uspon pocinje krajem 1963, prelaskom klavijaturiste
Zorana Simjanovica iz prve postave Silueta. U tom trenutku, Elipse
su bile klasicni gitarski kvintet s pevacem. Dolaskom Simjanovica
i bubnjara Vladimira Furduja zvuk je bitno obogacen, a situacija je
znacajna iz jo jednog razloga:tada je formirana jedna od najvanijih
domacih ritam sekcija, cije ce se delovanje protegnuti i kroz sledecu
deceniju. Basista Bojan Hreljac i bubnjar Vladimir Furduj posle
82 F ATA L N I R I N G I P I L
Elipsa predstavljace temelj zvuka Komi grupe, sastava koji je - po
nekima dragoceno, po nekima katastrofalno - preusmerio tokove
domaceg rokenrola. Bez obzira koliko hipoteticko, ozbiljno je
pitanje da li bi, da Elipse nisu izborile pravo na istraivanje i kretanje
u korak s vremenom, Komi grupa naila na tako povoljnu reakciju
javnosti.
"Ja sam imao cetrnaest godina, bio sam najmladi u grupi. Svirali
su se Shadowsi, a ako se pevalo sve se pevalo na engleskom, s tim
to smo se mi trudili da skidam o originalne tekstove. Odmah smo
poceli da nastupamo. U to vreme je postojao casopis Ritam, koji
je imao glasanje za najpopularnije bendove i mi smo ga sacekivali -
ne samo mi, nego svi - na ulazu u Beograd i otkupljivali to smo
vie mogli, da bismo glasali za sebe. Stalno smo ucestvovali na
nekim priredbama i maltene jednom nedeljno svirali u Domu
sindikata, pratili smo razne pevace, nekad i po dva termina dnevno.
Vec je postalo ozbiljno, sviralo se po Domovima kulture, a pocele
su i prve gitarijade. Tada smo vec odavno sa pravljenih preli na
prave instrumente. Do osamnaeste godine imao sam za sobom
hiljade koncerata." (Bojan Hreljac)
Bojan Hreljac u pres klipingu i na audio i video trakama ima
sve to su ikada uradile Elipse i Komi grupa. U ogromnom albumu
sacuvani su isecci iz tadanje tampe, ali i leci, plakati, ulaznice,
primerci ugovora, ili prvi spiskovi pesarna, ispisani jo uvek decjim
rukopisom. Autenticni rokenrol muzej, koji, naalost, stoji
zatvoren. Bojan misli da to danas nikoga ne bi interesovalo. Srecom,
ne mora biti da je Bojan, kao ni bilo ko od nas, uvek u pravu.
Zahvaljujuci reputaciji izuzetno kvalitetnih i pouzdanih
instrumentalista, Elipse su cesto nastupale kao prateci bend
tadanjih zabavnomuzickih zvezda, a iz istih razloga bili su odabrani
da nastupe kao predgrupa na prvim gostovanjima stranih bendova
poput Searchersa. Bez obzira na veliko prethodno iskustvo, to je
bio ozbiljan izazov.
"Ceo dan smo sedeli tamo, pokupili smo sva pojacala koja su
bila u Beogradu, redali, sastavljali, uklapali, probali, bukvalno do
samog pocetka koncerta. Imali smo neko nae ozvucenje od 120
W, kome smo dodali sve to smo imali, ali je opet bilo slabo za tu
ogromnu halu. Ali su nas Searchersi naucili kako se to radi. Njihov
roud menader je izneo tri Voxa od 30 W i jedan od 60 W Ispred
FATALNI RINGIPIL 83
 svakogje stavio mikrofon. Oni su se natimovali u garderobi, izali
su, i tad smo videli ta znaci profesionalizam, mnotvo koncerata i
dobra organizacija.Samo su namestili medusobne odnose i - mislim
da tad nije bilo ni monitoring sistema, nego dva zvucnika sa strane,
pa ta se cuje - i to je zvucalo besprekorno. Toje bio na prvi cas iz
ozvucavanja: da ne mora da ubije sve hiljadama vati, nego da
moe da se radi i na drugi nacin, a sve da se cuje dovoljno dobro."
(Zoran Simjanovic)
Na jednom od duela sa Siluetama u Domu omladine -po
sistemu popularne engleske serije Battle of the Bands, mada bez
direktnog uticaja - Elipse su izvele jedan od najvrelijih hitova
trenutka "Friday on my Mind" australijskog sastava The Easybeats.
Desilo se da su The Easybeats iste godine gostovali na Splitskom
festivalu - sva poredenja u domacoj tampi, cim~ su i sami ljudi iz
medija bili iznenadeni, ila su u korist Elipsa~
"Dobro, deavalo se i da nas precenjuju. Ali ipak mislim da su
Elipse bile najrevolucionarniji bend svog vremena. Prvi smo
promenili stil, preli na ritam i bluz isoul, promenili postavu, uveli
duvace i Edija Dekenga... Jo jedna stvar, povoljna za nas, ali u
stvari ipak smena, desila se kad smo bili predgrupa Holliesa. Ako
pogledate kritike i tekstove iz tog vremena, svi tvrde da smo proli
bolje od njih! Ali ne samo to, nego i da smo zvucali modernije. To
je, dodue, donekle bilo i istina, jer svirali smo verziju "Hey Joe" i
soul stvari, za razliku od Holliesa koji su bili fenomenaini - pevali
su kao andeli - ali su stvarno bili u malo prevazidenom fazonu.
Secam se da su oni stajali sa strane i da su nam posle rekli da nisu
mogli da veruju kako to dobro zvuci i, posebno, kako izgleda."
(Zoran Simjanovic)
Elipse su zaista bile medu prvim bendovima koji su briljivo
vodili racuna o kvalitetu muziciranja, uvebanosti i ispoliranosti
materijala. Oni, u neku ruku, predstavljaju arhetip kasnijih
sofisticiranih, artisticki orijentisanih grupa, sklonih sloenijim
formama, koje su u rokenrolu traile "neto vie".
"Najvecenae svirke bile su na Tehnolokomfakultetu. Toje
tokom dve-trigodinebilonaemesto,kojeje bilouvekpuno. Secam
se da sam imao slabu ocenu iz filozofijei da mi je BrankoBaletic,
kojije iaosamnom u razred, rekao:"Normalnoda imakeca,kad
ima dvaput vecu platu od profesora1",toje bilo istina,jer samja
84 F ATA L N I R I N G I P I L
svirajuci na Tehnolokom stvarno zaradivao mnogo vie od njega.
Toje - mada smo mi sve te pare ulagali u instrumente - bio pocetak
nekih ekonomskih anomalija, koje smo bili premladi da
prepoznamo." (Zoran Simjanovic)
U to vreme si u Beogradu mogao da obide deset-petnaest
me~ta na kojima se sviralo i da svuda bude dobro. Jer sve te grupe
bile su, fakticki, prva garnitura. Nikada nisam zaboravio oci tih
studenata, koji su dolazili na koncerte. Ponekad uporedujem tu
sliku sa onim to vidim danas, kad me je sramota da prodem Knez
Mihailovom ulicom." (Bojan Hreljac)
Krajem ezdesetih Elipse su vaile za bend iz samog vrha ne
samo beogradske, nego i jugoslovenske scene. Prva faza njihove
karijere obuhvatala je period do 1967. i bila uglavnom u znaku
ritma i bluza, na tragu britanskih sastava The Spencer Davis Group,
ili The Alan Price Set. Drugu, finainu fazu obeleio je, s jedne
strane, dolazak crnog pevaca Edija Dekenga, a sa druge ukljucivanje
duvacke sekcije, to u to vreme nije bilo cesta pojava ni na svetskoj
sceni, bar kad je rec o belackim postavama. Po odlasku originalnog
pevaca Slobodana Skakica, vokale su delili instrumentalisti,
posvecujuci posebnu panju vieglasnom pevanju.
"Maja 66. je bila proslava doceka tafete u Domu omladine i
trebalo je mi da sviramo, spremili smo obrade nekih revolucionarnih
pesarna. (Hreljac: To se deavalo tacno par meseci pre nego to ce
skinuti Rankovica, a mi smo spremili ni manje ni vie nego "Mar
na Drinu". Tito je, naravno, bio tu i mi smo krenuli ono "tam-
-tadadadam-tam-tam..." - kad se pojavie neke ubice s
mitraljezima, niotkuda, tu pored nas i onako sikcu, ispod glasa:
"Stani] Stani1". Nita nam nije bilo jasno, ali smo, za svaki slucaj,
ipak prestali.) Onda je Simica rekao da on ne moe da svira, jer
ima ispite na Arhitekturi. Nama je bilo dosta znacajno da tu
nastupimo, on se neckao, pa je pristao, pa je na kraju opet rekao
da ne moe i tako su se te prve Elipse raspale. Seli smo da
razgovaramo ta dalje da se radi, u muzici su se bile donekle
promenile stvari, grupe su uvodile duvace, pa smo i mi reili da
uradimo isto. Tosu druge Elipse, sa duvacima i Edijem Dekengom.
Grupa Crni panteri u kojoj je on pevao raspala se i on je postao
solo pevac. Mi smo ga pozvali i to je znacilo da treba raditi potpuno
novi repertoar, vie baziran na soulu i ritmu i bluzu." (Zoran
Simjanovic)
FATALNI RINGIPIL 85
 Dolaskom Dekenga - pevaca oslonjenog na soul-autere
poput Otisa Redinga, iliVilsona Piketa - i duvackog trija neminovno
je modifikovana i osnovna muzicka orijentacija grupe, krecuci se u
pravcu vrlo aktuelnog soula. Sve to bilo je svetlosnim godinama
udaljeno od vecine socijalistickih zemalja, sa izuzetkom Madarske,
cija je scena u vie navrata (Omega, Locomotive GT) potvrdila
svetske potencijale.
"Mislim da je najveci uspeh jugoslovenskog roka bio u Bugarskoj.
Bili smo mi i Mladi levi iz Slovenije, koji su imali slicnu
instrumentalnu postavu. Napravili smo zajednicki koncert u parku
u Sofiji, sa pet duvaca, dva bubnja i sve ostalo duplo, dva pevaca i
to je zvucalo stvarno... strahovito. Ujedno se pretvorilo i u jedan
od najstranijih mojih doivljajavezanih za koncerte: deset-petnaest
hiljada ljudi je tu sedelo, kao na Vudstoku, s tim to su se verovatno
osecali kao da su pali s Marsa, jer su doivljavali neto to stvarno
nikad pre nisu doiveli. Sve mirno, bez ijednog incidenta.
Odjednom, bez ikakvog razloga, ulazi milicija na konjima, sa psima
i bukvalno ubija boga u njima. To je bilo jezivo. Iz cista mira."
(Zoran Simjanovic)
Nova postava Elipsa potrajala je do 1968. U vreme kad su
grupe poput Blood, Sweat & Tears postigle svetsku popularnost,
pomerajuci rokenrol (dodue, vie u stranu, nego napred) istim
sredstvima koja je koristio jedan od najpopularnijih beogradskih
sastava, Elipse vie nisu postojale. Srecom, trag koji su za sobom
ostavile dovoljno je dubok da uspomenu na njih odri do dananjih
dana.
"Dolo je do toga da je trebalo da upiemo fakultete i odlucimo
cime cemo se baviti u ivotu. Bojan je prvi povukao potez i rekao
da ce on da studira, to je nama dobro dolo da kaemo, e pa onda
cemo i mi. Bojan se posle petnaest dana predomislio i sa Batom
Kovacem i Furdom napravio Korni grupu, ali mislim da nam je ta
promena ipak svima koristila. Ja sam upisao Pravni fakultet i poceo
da studiram, mada me je mnogo ljudi ubedivalo da treba da odem
na Muzicku akademiju. U vreme Elipsa sam upoznao Zorana
Hristica, trebalo je da radimo njegovu muziku za film i poto on
nikad pre nije radio sa rok grupom, ja sam preuzeo taj deo posla.
Ocigledno sam to dobro odradio poto mi je on rekao: "Tebi to
dobro ide, zato ne nastavi?" Ja sam rekao da nemam kompletnu
86 FATA L N I R I N G I P I L
srednju kolu - mislio sam stvarno da je to problem - ali mi je on
objasnio da to nema nikakve veze i malo je i radio sa mnom."
(Zoran Simjanovic)
Muzicki ivot clanova grupe se, bez obzira na raspad i
fakultete, nastavljao. Simjanovic se, posle perioda traenja, naao
na pravom mestu. Upisao je Muzicku akademiju i postepeno se
preorijentisao prema primenjenoj, pre svega filmskoj muzici.
"Prva igrana struktura koju sam radio bila je serija "Grlom u
jagode". Kad sam upisao Akademiju, odbio sam sve pozive raznih
grupa i odlucio da se posvetim iskljucivo studijama, posebno to
sam osecao da kasnim, jer sam, sticajem okolnosti, stigao na taj
fakultet sa 23 godine. Cilj je bio da zavrim do 27. i da idem u
vojsku, jer sam znao da ako prekinem nikad necu zavriti. Posle
vojske sam sa Brankom Baleticem poceo da radim za televiziju,
kao muzicki saradnik. Niko nije hteo da plati da se pravi originalna
muzika, smatralo se da nema potrebe kad vec moe da se pusti
ploca. Zato sam ja napravio mali kucni studio i u njemu radio
muziku, koja je koricena u nekim naucnim emisijama, to se dopalo
ljudima koji su odlucivali. To je bila velika kola, to i danas ne
proputam da pomenem studentima." (Zoran Simjanovic)
Hreljac i Furduj nastavili su, prakticno, istom linijom, s tim
to su formule progresivnosti i uspeha bile donekle promenjene:
ukljucili su se u originalnu postavu Korni grupe, u kojoj ce se naci
i Borko Kad, bivi gitarista upravo rasformiranih Zlatnih decaka,
jo jedne od najvecih beogradskih grupa ezdesetih.
"Borko Kad je bio neverovatan tip coveka. On se od samog
pocetka ponaao kao zvezda. Nije bio arogantan, bio je divan decko,
ali je jednostavno imao to u sebi. Bio je iz bogate kuce, sve nove
stvari su mu dolazile bez napora, ali je uz to bio i odlican gitarista,
verovatno jedan od najboljih. Zlatni decaci su i kao grupa imali taj
oreol zvezda, mada su mnogo manje nastupali nego mi ostali. Borkov
otac je bio nafta u Kuvajtu, on je imao prvi Fender Stratocaster u
Beogradu, prvog Voxa, sve je dobijao pre ostalih. Vili je imao prvi
Fender Precission bas u gradu. Svi mi ostali smo mnogo vie radili,
vebali i znojili se, ali su oni ipak imali izdvojeno mesto i poseban
status." (v. J. Det)
Crni biseri - koji su ime uzeli po tada popularnom domacem
filmu - osnovani su 1963. Originalnu postavu cinili su bubnjar
FATALNI RINGIPIL 87
Predrag Jovanovic Krcko, gitarista Goran Vukicevic i braca Boovic
(sinovi knjievnice dr Sae Boovic) - Slavko (saksofon) i Ivan
(gitara). Grupa je kompletirana pocetkom sledece godine,
dolaskom Vlade Jankovica, koji je na pitanje: "Ume li ti uopte
da svira bas?" dao istorijski odgovor: "Ja? Pa ja sviram kao Det
Haris, covece]" Po basisti Shadowsa, na koga se tom prilikom
pozvao, dobio je nadimak, koji je ostao njegov zatitni znak do
dananjih dana.
Braca Boovic nisu se dugo zadrala u bendu i vec sredinom
ezdesetih na mestu gitariste naao se Zoran Petkovic - koji se
nece pojaviti u novoj inkarnaciji, posle vojne pauze, ranih sedam-
desetih - a pevac Radan Valcic pristupio je grupi jo ranije. Medu
prvima Crni biseri su, forsirajuci vokale i pokuavajuci da, u vreme
kada je to jo uvek smatrano bogohuljenjem, proture vlastiti
autorski materijal, poceli da razbijaju famu o instrumentaInoj
muzici kao jedinoj koja stvarno vredi. Govorilo se da su "uzeli
pevaca da im peva, zato to ne znaju da sviraju", ali istina je bila na
drugoj strani: vreme Shadowsa je neumitno prolazilo, otvarajuci
prostor za manje ispoliran mersey sound i Beatlese, a zatim za jo
manje ispolirane Rolling Stonese, Kinkse, The Who i druge, sve
do sofisticiranijih varijacija prelomljenih kroz, recimo, Spencer
Davis Group, Procol Harum, ili Move.
Debi EP (na kome su se, prema tadanjem obicaju, nale tri
obrade, ukljucujuci i "Lepi flamingo" grupe Manfred Mann, ali i,
mimo obicaja, Detova kompozicija "Ne odlazi") objavljen je uoci
pobede grupe na Gitarijadi 1967. Posle toga pocele su promene u
sastavu. Valcica - koji je izgledom, pevanjem i ponaanjem u
potpunosti personifikovao arhetip rok zvezde ezdesetih - naj pre
je zamenio Nenad Dukic (danas filmski kriticar), a zatim Dragan
Baletic, koji ce se zadrati do polovine sedamdesetih, kad je u
grupu doao Branislav ivancevic Cile. Tokom sedamdesetih Crni
biseri su snimili nekoliko hit-singlova, koji i danas - to je lako
proverljivo zahvaljujuci kompilaciji iz serije "Legende jugosloven-
skog rokenrola", objavljenoj na etiketi PG P RTS 1998. - uglavnom
zvuce iznenadujuce svee i relevantno. Rec je o numerama "Kina
noc" (verovatno najboljoj u citavom opusu benda), "Ona zna",
"Dudi Dudi", "Mlinarev sin" (simpaticna parafraza teme "Johnny
B. Goode" -Caka Berija), te "Katarina" i "Aspirin", snimljenih u
88 FATA L N I R I N G I P I L
zavrnoj fazi karijere benda, u samo praskozorje panka. Njihov
jedini album "Motorok" - u grupi je vec neko vreme bio i bivi
k1avijaturista Safira Dragan Raicevic - izdat je 1976, ali su singlovi
(ukupno sedamnaest) bili i ostali osnovno uporite vrednosti Crnih
bisera. Naravno, zajedno sa ivim nastupima, ciji su intenzitet i
gustina vie asocirali na neke zapadne scene nego na jugoslovensku.
"Medu mestima gde se sviralo postojala je vrlo precizna
hijerarhija. Tacno se znalo gde se moe zaraditi samo za pivo, a gde
vredi razmiljati i o farmerkama, gitari, ili pojacalu. Glavna mesta
bili su fakulteti, Tehnoloki, Pravni, pa onda Dom omladine,
Gradski podrum (na mestu dananjeg trnog centra [maga - prim.
aut.)... Euridika u Molerovoj 33 je bila beogradski pandan
londonskom klubu Marquee, sjajno mesto, kuca sa batom koja je
stvorila Dadov i celu vracarsku kolu rokenrola: Crne bisere, Zlatne
decake, Dobre drugove, Elipse. Tu smo vebali, svirali, zaradivali -
kasnije su se prikljucile i Siluete - i vladala je posebna atmosfera.
Bilismo kao pleme, caksmo i nastupe sinhronizovali,da bismo se
u praviinim intervalima pojavljivali na istim mestima, da ne
dosadimo. Sviralose po tri sata, cetrdeset pet minuta svirke, pa
petnaest minuta pauze." (V J. Det)
Kompilacija "Legende jugoslovenskog rokenrola" dovela je
do ponovnog okupljanja Crnih bisera u postavi: Goran Vukicevic
(gitara ), Vlada Jankovic Det (bas gitara ), Dragan Raicevic
(klavijature), Jovan Ljubisavljevic Kica (bubnjevi) i Dragan Baletic
(vokal). Pesma "Nisam vie taj" reciklirana je uz pomoc spota,
koji je Jovan Ristic davno napravio za potrebe emisije "Koncert za
mladi ludi svet", otkrivajuci jedan znacajan paradoks savremene
domace rokenrol realnosti: neke od stvari nastalih u ono vreme,
kad "niko nita nije znao" i kad se na rokenrol gledalo kao na eksces
i trenutnu modu, koja ce uskoro proci i biti zauvek zaboravljena,
neuporedivo su atraktivnije, plemenitije, neposrednije i sveije od
vecine onoga to se nudi danas, kad "svi sve znaju" i kad je jasno
da je rokenrol tu da bi ostao.
"Atmosferakojaje vladalau Beogradustrahovitoje pogodovala
razvoju rokenrola. To je druga polovina ezdesetih i pocetak
sedamdesetih, kad je sloboda stvaralatvaimala izuzetno visok
stepen tolerancijeu drutvenomsmislui kadje nastaobum u svim
vrstama umetnosti. Takoda ni pojava roka u Beogradunije bila
F ATA L N I R I N G I P I L 89
 potpuno slucajna. Osecaj slobode u stvaranju, potreba da se
slobodno stvara, pa cak i da se inati, bila je izraenija nego ikada.
Ipak je to bilo i vreme junskih studentskih previranja u Evropi,
koje nije bilo slucajno, nego je bilo priprernano prethodnih godina,
izmedu ostalog i kroz rok. Potreba da mladi ljudi budu slobodni u
svom stvaralatvu sigurno da je ila i malo preko granica, ali je i
moralo da se ode malo dalje da bi se dolo do necega to je
normalno. U to vreme je bio i veliki procvat likovnih umetnosti,
potpunog oslobadanja od forme, od figurative - sve to je vec
postojalo, ali je tada dobijalo veliki zamah, mnogo ozbiljnije
razmere, pa cak i drutvena priznanja. Tad je izgraden i Dom
omladine u Beogradu, na cijem se ulazu nalazila monumentalna
fresko slika Mice Popovica. Cak je i prva TV emisija "Koncert za
ludi mladi svet" najvecim delom snimana u dansingu Doma
omladine - stvorena je zvanicna institucija, oko koje se ta vrsta
muzike koncentrisala." (Jovan Ristic)
,;vlada Det je bio jedan od prvih pravih rokenrol boema i oko
njega i njegove kolekcije ploca se dosta toga vrtelo. To je ilo do
ekstrema. Recimo, Vlada Det napravi pomen Badiju Holiju, jednog
prepodneva. Sredio je svoju sobu, to je bila prava senzacija, stvar
koja se u njegovom egzistencijalistickom haosu deavala samo u
takvim prilikama. Na posebnom stocicu je stajala slika Badija Holija,
sa crnim florom i pored nje gomila njegovih singlova. Vlada je
drao uvodnu rec, kratka biografija, znacaj i te stvari. Svi smo bili
obuceni maksimalno u skladu sa prilikom. Na kraju se slua Holijeva
muzika, a onda se ide na ito, u poslasticarnicu preko puta Kalenica.
To smo radili. Pocetkom ezdesetih pocela je stalna cirkulacija
muzike. Ploce su neprestano kruile od jednog do drugog, a singlovi
su se presnimavali nenorrnaInom brzinom, da bismo svi doli na
red. Ja sam, u elji da podelim te informacije sa drugima - to je
nastavak moje fascinacije radiom - iznosio zvucnike na balkon. Svi
smo, to je veoma vano, to shvatali izuzetno ozbiljno." (Slobodan
Konjovic)
U jednom od retkih istinskih kult filmova domace kinema-
tografije Kad budem mrtav i beo ike Pavlovica, Crni biseri su se
pojavili u antologijskoj sceni takmicenja pevaca, u kojoj, izmedu
ostalih ucestvuju i Slobodan Konjovic (ezdesetih pevac grupe
Studenti, a kasnije muzicki urednik i dugogodinja siva eminencija
Studija B, osnivac eksperimentalnog trija Kozmetika i pravovremeni
propagator.svega to vredi usavremenom rokenrolu) i, naravno,
90 F ATA L N I R I N G I P I L
Dragan Nikolic, !ada prvi put promovisan kao potencijalna ikona
domaceg filma. Cak i u sindikalnoj atmosferi amaterskog takmi-
cenja Crni biseri su ponaanjem, odevanjem i muzikom u potpu-
nosti odgovarali tadanjim svetskim standardima. Slicna situacija
bila je i sa vecinom ostalih beogradskih grupa iz prve postave.
"Tajfilm je stvarno bio nekakav "highlight" nae karijere. Tada
smo vec imali instrumente i garderobu i sve je delovalo ba onako,
opasno. Mi, u stvari, nismo ni bili svesni cime se bavimo dok to
nismo videli na filmu. Bilo je jo nekih pokuaja da se to to se
tada deavalo snimi i prenese na film. Posebno se secam
dokumentarnog filma, koji je radio Orahovac i koji je govorio o
narkomaniji u Beogradu. Tu se pojavljujemo mi, Siluete i jo neki
bendovi: vidimo se iz daljine, kao sa druge strane ulice, jer je poenta
bila na publici. Na onima koji tresu glavama, dok mi sviramo i
onda im filmska ekipa pride i pita da li koriste droge i slicno.
Naravno, film je bio bunkerisan, jer je u loem svetIu prikazivao
socijalisticku omladinu." (v. J. Det)
"Crni biseri su imali tri internacionaIne anse - Tunis, Malta,
Maroko. To su bile vrlo primamljive ponude za sviranje u ozbiljnim
lancima hotela, "Sheraton", "Hilton", taj nivo. Sve se deavalo
polovinom sedamdesetih, u vreme kad je pevac bio Dragan Baletic.
U to vreme Biseri su bili jedina grupa koja je u Domu omladine
sviralaredovne igranke. Takoje jedne veceri 1978. postavljen rekord
Doma u poseti, svih vremena: bilo je prodato hiljadu petsto i neto
- ne znam ba tacan broj, ali podatak o toj cifri postoji - ulaznica.
Bilo je toliko ljudi da nije moglo da se ude. Pred kraj koncerta
pojavio se tadanji upravnik Doma, koji nam je mahao flaom
viskija, mada nam nije odmah bilo jasno zbog cega." (Dragan
Raicevic)
U filmu Kad budem mrtav i beo primetna je jo jedna linija
koju ne treba zanemariti - neprestano se razvijajuci, stalno vukuci
napred i trudeci se da prati sve ono to se deavalo na svetskoj
sceni, beogradski bendovi u jednom trenutku su se zaista nali
rame uz rame sa svetom. Priredba prikazana u filmu po svemu -
osim po izgledu i ukupnom utisku koji proizvode Crni biseri, Sloba
Konjovic, "mladi hipik iz Kruevca" Predrag Jovanovic (jo jedan
eksponent scene ezdesetih, u postpank periodu koju deceniju
kasnije poznatiji kao Peda D'Bon -lici na sindikalne, socijalisticke
manifestacije onog (ili, zato ne, ovog) vremena.
FATALNI RINGIPIL 91
 "Postojali su bendovi koji su umeli veoma dobro da se postave
u odnosu na imid. Jedan od najuspenijih primera su bili, recimo,
Best Nothing (grupa u kojoj je karijeru poceo Predrag Vraneevic,
kasnije sa bratom Mladenom osnivac Laboratorije zvuka i jedan
od najvanijih novosadskih muzicara - prim. aut.), koji su uglavnom
bili orijentisani prema bendovima kakvi su bili The Byrds i slicni.
Svirka je bila u redu, ali njihov izgled, nastup i stav su bili mnogo
vaniji. Ili recimo Bitnici, medu kojima je bilo cak kolovanih,
ozbiljnih muzicara. Sa njima je svirao Boba Orlic i stvarno su dobro
izgledali i dobro radili to to rade. S druge strane bilo je bendova
koji su odlicno svirali, ali su izgledali kao ucitelji na malom odmoru
i oni nikako nisu mogli da produ. Mi smo imali srece to smo bili
negde na sredini izmedu te dve stvari: imali smo, cini mi se, dovoljno
i jednog i drugog, ali nita nije suvie upadljivo dominiralo. Zato
smo i imali takvu poziciju." (v. J. Det)

Duo Kosovac: B. M. Cutura i

.. Caslav Pjecic Cata (otvara
automobil)

I'U:SJlrCAREomm 'i"""\I.," .rn.';:"AII'"'''Y3U"A'~'

Rodj. 2~I-1940 Il Jlar1boru
1l11Z1~ka.truka 01ta...
U.'''-'A''' U",., .tI" M"U." "Muzicka struka
.~'-, -",~c".c,~~=--",==" Gitara": Clanska karta
Udruenja slobodnih
muzicara narodne i
4J1AHCKA KAPT A zabavne muzika SR
"poi~~?,~ Srbije jednog od prvih
rokenrol gitarista u
Beogradu Boidara
Plesnicara Larija

92 FATALNI RINGIPIL
 - --

Brankica Sucevic

Ilija -Ika Stanic

Uoci rokenrola: Bata Ilic (prvi sleva), B. M. Cutura (cetvrti zdesna), Duda
Ivanka Pavlovic Ilic (prvi zdesna)
 Novak Depina

,
\

Mladen Kocmut Kec: Prva

beogradska rokenrol palica?

Sve je pocelo na ringipilu: Branislav Kad je rokenrol stigao u grad: B.

Maruic M. Cutura i Mica Kursulic

Prelaz ka rokenrolu:Aleksandar Bele zvezde: Petar Bjelic (sasvim levo, sa belom Kent gitarom), Petrac, Miroslav
Zlatic Zlaja ("Odakle ide?'] Minic Mine (za bubnjevima), Branislav Rakocevic Raka, Vuk Stambolovic,
Slobodan Sanicanin
 Siluete, 1965.
Bele zvezde

Lutalice, 1964: Boidar Plesnicar Zoran Micevic

Lari (levo, s naocarima), Miroslav
Minic Mine, Slobodan Mihajlovic,
Zoran Micevic, Branko Glucevic

Zoran Micevic i B. M. Cutura:

Prvi pravi rokenrol pevaci u
Beogradu

Mile Lojpur
(foto: Boidar Petrovic)
 'l:i,
Nikola Karaklajic r
sa Zlatnim
decacima, 1965.
(sasvim levo Borko r
KacI)

"'!.
Nikola Karaklajic:
Engleska nije
odolela B.M. Cutura i braca Jelic (Dragi, ika i Rade) ispred Doma omladine,
uoci otvaranja

",

"
Jovan Ristic

Koncert za ludi mladi svet,

17.11.1967: Jedno od devet
"ubistava" Zorana M icevica u
dekoru kaubojskog grada

Siluete u "glam" inkarnaciji: Dejan

Dunjic, Ljuba ordevic, Miomir
Petrovic Kraka, Zoran Micevic, Jovan
Mievic, Ilija Stan~c
 Sve za ou: Zoran Micevic
Zoran Micevic

Seka Kojadinovic:
Jarko ljubicaste
Siluete u "bekstejdu": pantalone i jarko
Jovan Mievic, narandasta bluza
Slobodan Todorovic,
Dejan Dunjic, Ljuba
ordevic, Zoran
Micevic

Siluete i Dentlmeni,
uoci gitaristicke
rokade: Dragi Jelic
(levo, u prugastom
sakou) i Slobodan
Todorovic (desno, do
zida) .uskoro ce
promeniti mesta
 Zlatni decaci

"~~'.~ "'!:~
. "'I~"""'a,
Elipse, druga inkarnacija: Moma Radovanovic, Vladimir Furduj, Bojan
Hreljac, Zoran Simjanovic, Sima Vukovic

Tomi Sovilj i njegove Siluete

Crni biseri: Goran Vukicevic, Radan Valcic, Vlada Jankovic Det, Dragan
Jovanovic, Zoran Petkovic
 ;
f1JI1!!!

~6
~Jlir#~"=
',:... ~ ~
_.\\ ~I!~:~~~,'M
Prvi rodendan Duboksa (scenario,
organizacija i realizacija: Borislav Mitrovic
,~~~ i Nikola Nekovic, voditelj Helga Vlahovic
Naslovna strana prvog broja
Duboks magazina '{>,'i>\'"
.'~ y"" _p ~"';W<J""<J OH
6er""",-" ...j -, ou --
Elipse (sasvim napred, Bojan Hreljac i Edi Dekeng u akciji)

'.- ."",.,'
' =a.II"""
"" " ,..""
e uc::
, ""'
--------'u, n'"
~o,,"""~,"';tx>H'';'"
ou.uu r><:w'r

",-"",'v.",,,,; ,.,,,.T
~;) _'r
ilo'"
_'rJOle,>UIV<iPHI""""N'<w
ou ...i - b<WrNil>"'. ",,-, odpHi
v.;oj"" ;u .up ...,.,., ,.u."
NBPTo4Mn<1V"";''-
'*

Sanjalice ., , ,.
<ATiT!:a,:;H-'H(U
lST,..i"." 0\0'''' ;u
ST""
~ ""j OU".,.T ove'" Mi
ko.,. """"', .................. "".,. Hi".., ...; l>ON'r;ju ll'eoe
m.....
I.'oj
""""'""
21,
' ',...,..,.. r-.r ~ ~%"...; :::;;""""00'
_.la.... ",,/tit; DDN'rMDHi,>u~KipHi"",,,,'"
ON
, , , , >u...,_v'~-""
"'---'" ,,,,-
J ,...,..,.
". ... ,--,.,. , "" 1%4. ...r-.-vi,.,;, "-FJteHDS
.
,,/II si,t, N90>J,j na;;...wr
~"'. ~~~,,; -'r "" -'-T iT
",-.~"'U ,""v
(_M'''''.'''''_'~'''''\
"""'" iUTu.v
..~ ... """""", (,.. ON"';w., aa;""""", -J
",oi" ""'" -'r HI,"""'" ...,.,-'DN
0=coop"",
lo"." .._ko. . "'
ot'M'w t.ll- N~-" "'."'1H'r"oHi,,,,"""'..H'_ON
l'" .,.r_""'",oF,";"""\-;"";')
."'.. un' (P.L.,,,, U)
_ORE_" ("''''')
lo ~ ' ",. 001400
'..,.",-""""
~~~ w.-.Te~S'/IOI])e CF~te
g.. - u"",'''''''''
" lo. '.V. '_olt &N.- loloto_U~
"'''''''', giT~H VI foei b I&;.:rr~
71M IIo.",..'S bt?CS7>'RO"-
:.~:":''::''.:=~:'P~~:'~!:;':-~;::"
,.." ~J=!)~~"k~:;:~
&N at.bi. ".ard"",
" at... "0- "...".. .. ',... -"
Mor""'"oUh 'I>"",.u.9't""'I!J.I..,_.
"'vo' ('-) ono! "'''' -.. "" .; rK..'flu..ve"
"_ar. - kin44'r..o." you.. W1'P17" oi.. ..o
lot_Uan r.,on."', it m. " ".~ .t ooi" ~.::J'.!::"b~f"'DI1''''''''''
iJj s!1w OJI"""'" - Ile""
:.~; lo"T~~.t.r.- --'an, "".,jHI(i=.s~
HoT..6E>rT ov ,. _I
""0 tu lOtUll:r . "",-.)1,..,,,,,,...;,
P"'''JIoIl'S' '''' -IH.-~n"".~-
~f
~'''7'''"'''''1 ~d~~:~1-..,N~
,.. ..." NoT/9r ir !'i
.. ',,~ ... WaN"" t",sri", "nON -..d'14:
-- lIVlH""''' 7> KOST

PHILIPS
/~~ eNI>.! "'UM"""'" '""- """ dW
" k>j _ST ...,. w "" HOUS
o!;j So w, ~1>r' ~"'"
e~ '" k'('Ta,$ Cio.o"
""T<I~srouea.~r-i
71i?N~ .!>i?:iD
OV ""IL
Rokeri, pre odlaska u Faksimil pisma kompanije Philips Nikoli
London (braca Beka i Karaklajicu, povodom objavljivanja singla Rokenrol pOVuku: Iz
Vanca, drugi i treci Zlatnihdecaka(TheGoldenBoys), na koncertnog prirucnika
sleva) holandskom tritu Zorana Micevica
 4.
Istraivanje prostora:
Route 66

Beograd iz sredine ezdesetih bio je mnogo slicniji svet skim

metropolama nego to je to danas. Nije, dodue, ni tada blistao,
okupan neonskim sjajem; farmerke, najion carape i Vakejo uvek
su se kupovale u komisionima i kod verc era i pila se kokta umesto
koka-kole. Ali se zato muzika, u cijem je ritmu treperio, zvala -
rokenro1. To je privilegija o kojoj dananji Beograd moe samo da
sanja.
"Kraj 65. i pocetak 66. je predstavljao prelomni trenutak: vec
su tu neke druge stvari, ulazi se u novu fazu, javljaju se gomile
novih grupa, organizuju se gitarijade. Do 65. se, da tako kaem,
kuvalo, i sve se deavalo iskljucivo na bazi emocija, uz neprestano
traenje ta bi ta muzika uopte mogla da bude. Posle je vec pocelo
Trideset devet godina da se pretvara u posao i taj prvobitni, bezazleni zanos je polako
kasnije: Branko Glucevic, bledeo. Vie nije bila vana samo tvoja licna privrenost toj muzici,
Ilija Stanic, Dragi Jelic, B. nego se umeala i borba za popularnost, i mediji, i novac i jo mnogo
M. Cutura, Velibor toga. Moda to danas zvuci pateticno, ali na samom pocetku je
Bogdanovic (na manjoj stvarno postojala samo ljubav prema toj muzici koju smo osecali
slici: Mama Davidovic, kao svoju, stvarna naklonjenost koja nema veze ni sa politikom, ni
Goran Vukicevic, B. M. sa uspehorn u drutvu, ni sa slavom, niti novcem, ili bilo cim slicnim.
Cutura, Lari Plesnicar, Samo neto iznutra to te tera da to radi, da svira i da uiva u
Branko Glucevic)
cinu sviranja i traenju sutine necega to ti je ivotno vano. Moda
smo se mi u ono vreme iz svega izvukli i ostali zdrave, ciste pameti
ba zato to nam je pomogla ta muzika, odnosno nacin na koji smo

FATALNI RINGIPIL 93
 je doivljavali i materijalizovali i sprovodili. Jer mi jesmo ostali
zdrave pameti. Ostali smo svoji, nismo izgubili identitet. Svakome
je bila pruena ta mogucnost, ali neki su otili... ovamo, a neki
onamo." (Lari Plesnicar)
Svaki decak sa trunkom svesti, u svakoj beogradskoj gimnaziji,
matao je o tome da bude u grupi. Ako ga i nije zanimala muzika,
devojke sigurno jesu. A "momci iz VIS-ova" (skracenica od tipicno
socijalistickog termina "vokalno-instrumentalni sastav") bili su vece
zvezde nego to ce to ikada kasnije biti. Imali su popularnost,
respekt i oreoi, koji uvek blista iznad glava onih koji donose neto
novo, vano i dragoceno.
"U periodu 66-67. rokenrol se burno razvijaona ovom podrucju
i, to je najvanije, veoma veliki broj mladih ljudi je poceo da svira.
Ono to sigurno znam je da mi u to vreme tu muziku nismo zvali
rok, taj termin se pojavio kasnije. Nazivali smo je bit muzika, a
orkestri i grupe su se zvali VIS, nije bila formirana terminologija
rokenrola kakva postoji danas. Mladi ljudi su u toj muzici osetili
novu, vanu izraajnu mogucnost. Ona nije ula ni u Jugoslaviju ni
u Beograd kao teorija, nego je ula na najprakticniji nacin - prvo su
se pojavili ljudi koji su je svirali, zatim publika, pa tek na kraju
teoreticari i ljudi koji su se pratili. Ona nije imala ni muzickih, ni
ideolokih teoretskih postavki, jednostavno je izrasla iz obostrane
simpatije, koja se pretvorila u ljubav." (Jovan Ristic)
Jugoslavija je, u odnosu na druge istocnoevropske zemlje
imala donekle drugaciju poziciju: bilo joj je oduzeto dragoceno
pravo na tradiciju, a kolektivna sve st bila je neprestano ispirana
prljavom vodom komunisticke ideologije, ali joj je, eksperimenta
radi, bilo ostavljeno pravo na elasticniju komunikaciju sa svetom.
"To je zapravo bilo prvo globalno otvaranje prema svetu. Mi
smo - pored sportista, to se podrazumevalo - bili ventil. Rokenrol
je jednostavno bio puten. Elipse su bile u Bugarskoj 1966. i tamo
smo upoznali neke njihove jadne rokere. Toje bilo strano. Oni su
nam ispricali kako su vebali u nekom podrumu i dola je policija,
prebila ih i odnela im sve instrumente1 Normalna stvar. Vreme je,
to se nas tice, bilo pogodno i zbog toga to je Zapad na neki nacin
pucao na Istok kroz kulturu, rokenrol, film i slicne stvari. Vecina
toga bila je, sa obe strane, uslovljena politickim okolnostima, ili
pod direktnim politickim uticajem." (Zoran Simjanovic)
94 F ATA L N I R I N G I P I L
Ta situacija bila je, ipak, nezvanicna i nicim posebno
ohrabrivana, ali i samo je uciniti mogucom bilo je vie nego to je
ostavljeno vecini drugih nesrecnih istocnoevropskih naroda. Jedan
od najupecatljivijih dokaza tome u prilog bio je, u odnosu na druge,
skoro nesmetan razvoj rokenrola. U tom razvoju, neumitno je
dolazilo vreme ozbiljnosti i definitivnog profesionalizma, tokom
ezdesetih najavljeno grupama kao to su Zlatni decaci i Elipse.
Opte je miljenje da su cuvene Gitarijade na Sajmitu
predstavljale vrhunske inicijacijske syecanosti nove muzike i novog,
drugacijeg odnosa prema ivotu. Cist, koliko je god objektivno
bilo moguce, od politickih i medijskih zloupotreba, rokenrol je
tada bio upravo ono to njegova sutina nalae: pobuna protiv
drutvenih autoriteta, ciji identitet i smisao uopte nisu bili vani,
instinktivni otpor bez preciznog cilja i borba za licnu slobodu, koja
je sebi mogla dozvoliti privilegiju da ne bude definisana. Sve to
zajedno ipak nije moglo biti rokenrol ako nije bilo uzbudljivo,
energicno i zabavno. Muzika koja je pretendovala na taj naziv je
smela mnogo ta, ali jedino to nikako nije mogla sebi da dozvoli
bilo je da bude - dosadna. Gitarijade su okupljale sve to je u
Beogradu vredelo, a broj posetilaca se meri o desetinama hiljada.
Bez ikakve posebne propagande, bez posebnih medijskih instrukcija
i ideolokih usmeravanja, iskljucivo po liniji spontanog hvatanja
ritma kojim je pulsirao moderni, urbani svet, desetine hiljada
mladica i devojaka tacno su znale ta treba da rade.
"U vreme f1auer-pauer pokreta u svetu - za koji se uzima da
pocinje pesmom "San Francisco" Skota Mekenzija - organizovana
je prva Gitarijada. Ona je odrana sasvim u duhu Cajanki, pocetak
je bio u nedelju u podne i nije bilo teoretske anse da se bilo ta
otme kontroli, posebno to je izmedu publike i bine bio razmak
najmanje dvadeset metara, a u prednjem delu su bile stolice. U to
vreme Zagreb je preuzeo primat, najvie zahvaljujuci pojavi i
proboju Grupe 220, koja je bila podrana u tome to je gurala
Svojestvari. Oni na koncertima nisu svirali samo svoje pesme, ali
su im davali ravnopravan tretman. Beograd je tada jo uvek radio
prepeve i nije imao spreman odgovor na Grupu 220, a potpuno ga
je oborilo kad je Grupa 220 1968. izdala LP plocu. To je za nae
pojmove bila potpuno nezamisliva stvar. Najgore je to je trebalo
da produ cetiri godine dok Komi grupa u Beogradu nije izdala
album. Jugoton je mnogo elasticnije razmiljao, imali su mlade
F ATA L N I R I N G I P I L 95
 ljude koji su imali kontakt sa svetom i mogli su da dobiju informaciju
ta treba da se radi i kako se posao razvija. Dok se recimo u PGP-u,
gde su bili apsolutni metuzalemi, o tome uopte nije razmiljalo.
Do te mere da je i Komi grupa, koja je na neki nacin bila grupa
establimenta, morala da snima singlove, to ne znaci da nisu imali
materijal za album. Jednostavno im niko nije dao priliku za tako
neto. Za to vreme u Zagrebu se razvijala produkcija, Roboti su
otili u Italiju kao The Five Up, isto kao i koparski Kameleoni. Mi
smo bili suoceni sa tragicnom situacijom da kad konacno prodre
u studio Radio Beograda, oni ti kau da to ne moe tako. Snimatelji,
koji su dotle radili narodnjake, zabavnu, ili ozbiljnu muziku
jednostavno nisu dozvoljavalida se moderan zvuk zabelei na traku,
posebno kad se pojavio tvrdi zvuk, poput Hendriksa, ili Creama."
(Robert Nemecek)
"U vreme kad smo mi pocinjali, postojala je jedna beogradska
scena na kojoj je bilo potpuno razlicitih orkestara, od Elipsai Zlatnih
decaka do Silueta, Samoniklih, Smelih, ili grupe Best Nothing...
Mislim da je ta scena imala boju, da se razlikovala od scena svih
drugih gradova, od Indeksa, Mladih leva, Robota, Grupe 220. Kako
se desilo da niko iz Beograda ne ulae u nas koji smo bili iz Beograda,
to nikada nisam uspela da shvatim. Nisam videla nita loe u tome
to smo preuzimali muzicke obrasce iz sveta. Dolaskom Komelija
Kovaca mnogo toga se izmenilo i ja se ne secam da je jo neka
beogradska grupa dobila ansu za vreme Komi grupe. Neka se ne
ljuti ni Vojkan Borisavljevic, ali moja saradnja sa njim je trajala
verovatno onoliko koliko sam mu trebala. Prvu njegovu protestnu
pesmu "Poslednji dan", posle cega se ozbiljnije culo za njega, na
televiziji smo pevali moj brat i ja, u "Ludom mladom svetu". Ta
emisija je posle dobila nagradu na Venecijanskom festivalu.
Odjednom su, posle toga, njegove pesme poceli da pevaju Dalibor
Brun, Radojka verko, Dragan Mijalkovski - svi osim mene. Ne
kaem da sam mnogo izgubila time, ali to je vrsta profesionalizma
koja me nikada nije zanimala. Slicno kao kod Komi grupe i "Cigu
ligu". U svakom slucaju, iduci tom linijom, doli smo do toga da se
kod nas nita ne dogada. Vec dugo ne pratim scenu, ali je cinjenica
da se u svetu neprestano neto deava i menja, a kod nas nikako da
se pomeri s mrtve tacke. Svaka generacija pocinje od nule, kao da
nema na cemu da gradi." (Seka Kojadinovic)
Svaka od cetrdesetak grupa, koliko ih se na gitarijadama
pojavljival<:, morala je da nosi svoju binsku opremu, pa cak i
96 FATALNI RINGIPIL
ozvucenje. Takva situacija nije bila rezultat surovog profesionalizma,
ili nekolegijalnosti, vec neceg mnogo prakticnijeg: niko nije smeo
da pozajmi opremu drugome, iz straha da ce se dogoditi neto
nepredvideno. Svojih neverovatnih 200 W Crni biseri su, recimo,
morali da cuvaju kao oci u glavi, jer ako bi se bilo ta pokvarilo, taj
nepredvideni izdatak mogao je dovesti grupu u vrlo nezgodan
poloaj: nije se moglo svirati, dok se oprema ne popravi, a novac
za popravku mogao se zaraditi jedino na svirkama. Nita nije padalo
s neba. Ako bi, recimo, pukla ica, a u jedinoj radnji u Balkanskoj
ulici ih trenutno nije bilo, bend je morao da pauzira sa nastupima.
"Takvo je vreme bilo. Uasno vreme. Pricaju da je onda bilo
bolje, ali lau. Bilo je grozno. Medutim, postojalo je neto to nece
postojati kasnije, a ne postoji ni danas: imali smo potovanje i znacilo
je neto svirati u bendu. Niko od nas, koji smo ostali u ovom poslu,
nikada nije bio veca zvezda, ili zvezda u boljem smislu reci, nego
tokom ezdesetih. Sada vie nema takvih zvezda. S druge strane,
svi su svirali najvie da bi mogli da kupe nove i bolje instrumente.
Posebno kad smo videli da je to za bendove iz Hrvatske, ili Slovenije
normalna stvar." (V J. Det)
"Kad su koparski Kameleoni nastupili u Beogradu, mi smo prvi
put videli da neko ima na bini Yox ACI00", pojacalo od sto vati.
U Beogradu su tada jo uvek bile "Hoefner", "Framus" i "Eko"
gitare. Borko Kad iz Zlatnih decaka je dobio prvi "Stratocaster", a
Vili, njihov basista, "Presicission" bas - to su bile prve "Fender"
gitare u Beogradu. Onda su Elipse nabavile "Fendere" i Yox"
pojacala. Ostali su se uglavnom krpili, sa nekim "Geloso", ili
"Davoli" pojacalima. Recimo, Plamenih pet su bili poznati po tome
to su iznajmljivalipojacala. Imali su "Davoli" pojacala koja su mogla
da se iznajmljuju i onda se ode kod Plamenih pet u Lole Ribara i
cika Ljuba, otac Laze organiste ti da pojacalo, ili dva pojacala, koliko
kome treba. Ako hoce da se ceo bend ukljuci u jedno pojacalo on
ti da i razvodnik i nema problema." (Robert Nemecek)
"Jedan od prelomnih momenata bilo je i gostovanje zagrebackog
benda The Mladi's. Doli su, mislim 1964. i nastupili u Yuku
Karadicu". To je bio haos~ Sala je bila demolirana, a svirali su
skoro isti repertoar kao mi, Cmi biseri, mada, moram priznati,
neto bolje. Imali su neuporedivo bolje instrumente i veliko iskustvo
po nemackim klubovima. Doneli su Voxove, Gibsone, pravu
opremu, u vreme kad smo mi svirali na Hoehnerima, Framusima i
FATALNI RINGIPIL 97
 Dynacord, ili pravljenim pojacalima, ta je ko imao. Posle njihovog
koncerta odjednom je poraslo interesovanje za Crne bisere, jer se
pokazalo da smo imali vrlo slican repertoar. Svi su zaboravili
Shadowse, to takode nije bilo u redu, ali nama je odgovaralo.
Svake nedelje sviralibismo po pet-est novih stvari, jer smo smatrali
da treba da iskoristimo situaciju. Tako da su na kraju neki drugi
bendovi skidali stvari od nas, poto sam ja i tada medu prvima
nabavljao ploce. Mi bismo skinuli novu stvar, a drugi su to gledali
na igrankama i skidali od nas, praveci svoje verzije. Posle se deavalo
da se ljudi cude kako se to u Beogradu svira "YouReally Got Me"
(veliki hit grupe The Kinks - prim. aut.) u kontraritmu?~ Zato to
smo mi tako skinuli, a drugi culi od nas." rv. J. Det)
Dobar deo javnosti bio je, logicno, zgroen onim to se moglo
videti i cuti na igrankama, koncertima i, posebno, gitarijadama.
"Kad smo se pojavili, bili smo "retke zverke". Zvali su nas
padavicari, elektricari, cupavci, prangijai i tako dalje." rv. J. Det)
Zanimljivo je da vecina onih koji su rokenrol proglaavali
"zapadnim zlom" nije znala da su mu iste etikete priivane i na
samom Zapadu, gde je nivo animoziteta u pocetku bio jo mnogo
vii nego kod nas. Amerika je, pri tom, imala svoje razloge, a
Engleska, kao i obicno, svoje. Sve je, naravno, pocelo znatno ranije
nego u Beogradu.
U Americi je sve, kao i obicno, bilo baziran o na kombinaciji
"rasnih predrasuda i seksualne ljubomore". Sekretar Veca belih
gradana Severne Alabarne 1956. je javno osudio rokenrol kao
"nameru da se beli covek svede na nivo crnaca". Ugledni magazin
Variety iste godine je objavio clanak pod naslovom "Upozorenje
muzickom biznisu" - moe se pretpostaviti (kad se ne bi znalo) na
ta se upozorenje odnosilo.
Britanija je, o cemu smo vec govorili, bila uasnuta euforijom
koju je 1957. izazvala turneja Bila Hejlija i njegove grupe The Com-
ets, kad su hiljade razdraganih tinejdera unitile vecinu
bioskopskih i koncertnih sala u kojima su nastupi odravani. Tome
su dodavane informacije o bizarnim sudbinama zaslunih preteca
nove muzike (i nacina razmiljanja), poput Henka Vilijemsa,
Donija Ejsa, ili Donija Reja. Njihovi ivoti i, moda jo vie,
njihove smrti (Vilijams je umro na zadnjem seditu taksija, 1.
januara 1953, od infarkta izazvanog ekstremno neurednim ivotom,
98 F ATA L N I R I N G I P I L
Ejs je poginuo na Badnje vece 1954, igrajuci ruski rulet u pauzi
koncerta u Hjustonu...), u kojima su se, kako nadahnuto navodi
publicista Geri Herman, preplitali "slast i gorcina, tama i svetlost,
belo i crno, bes i radost, uspeh i propast i, iznad svegatoga, tragedije
i zadovoljstva mladosti".
Nije postojao komentator javnih zbivanja koji u pocetku nije
sa gadenjem govorio o Elvisu i njegovim "vulgarnim pokretima"
(najcece se radilo o kukovima, ali nije poteden ni jezik, cije je
koricenje za vreme TV ou-programa Eda Salivena septembra
1956, novinar New York Timesa nazvao "neukusnim preko svake
mere"). Ipak, niko nije uspenije inspirisao tampu i druge medije
od Rolling Stone sa, ciji su neukrotivi duh na beogradsku i
jugoslovensku scenu najbolje (ako ne i jedino) prenosili Zoran
Micevic i Siluete. Izdvojicemo samo dva primera, objavljena u
najuglednijim britanskim muzickim novinama New Musical Ex-
press i Melody Maker: leta 1963. novinar prvog lista uporedio je
grupu sa "dugokosim derviima" , dok je MM marta 1964. objavio
tekst pod cuvenim naslovom "Da li biste dopustili svojoj kceri da
izade sa clanom Rolling Stonesa?" .
Dva polufinala Gitarijade 1966, odrana 9. i 16. januara,
izazvalasu neocekivano estoke reakcije medija. Neke su bile do
te mere negativne da se u Politici od 18. 1. iste godine pojavio
clanaku kome su upotrebljeni izrazi "cirkusijada, bezumno urlanje,
prodorno rzanje konja, kolektivno histerisanje, revija majmunijade,
rika, piska, cika, kavez, zooloki vrt, dungla koja se probudila,
lajanje,groktanje", aponaanje ucesnika u dogadaju opisano recima
"besomucno kao da igraju oko kazana u kome kuvaju coveka", ili
"jedu ivo meso", pri cemu im je nedostajalo "snage, koja je ljudsku
vrstu iz ivotinjskog sveta uzdigla na dve noge". Zbog toga su
Vecernjenovosti u broju od 24. 1. odlucile da otvore vrata polemici,
objavljujuci tri teksta u kojima se na isti dogadaj (i novu muziku)
gleda iz drugacijeg ugla. Rec je o, naalost nepotpisanim, clancima
iz Ekonomske politike, Borbe i Ilustrovane politike. Borba i
Ilustrovana politika pokazale su iznenadujuci nivo vrlo dobro
argumentovane blagonaklonosti, ali je Ekonomska politika - list
koji, po svojoj prirodi, nije imao nikakvu obavezu da se osvrne na
~okenrol - otila najdalje. U tekstu naslovljenom "Rec i misao"
Izneseni su razboriti stavovi bez sumnje izuzetno kompetentnog
F ATA L N I RI N G I P I L 99
autara, cija vizija vremenam nimala nije izgubila na ubedljivasti i
aktuelnasti:
"U hali sajmita je svakako bilo istupa i postupaka koji mogu da
projektuju crnu sliku mladih. Ali se problem ne sastoji toliko u
tome to je takvih postupaka bilo, vec to je naa javna rec o
mladima veoma sklona da vidi samo te postupke i te pojedince i
da na osnovu njih u javnosti stvara sliku omladine. Tzv. gitarijada
je eklatantan primer takvog pristupa mladima i zbivanjima medu
mladima. Istovremeno, jo nijednom gotovo nije bilo reci ta u
stvari znaci to kada se "Kod tri eira", ili kod "Skadarlije" grizu
cae, .,cice" lusteri i prozori pod f1aama i cokanjima, kad se golo-
gruda pevacica "trese" u ritmu naeg narodnog melosa, nita mir-
nijeg od ritma "elektricara", kada se "ozbiljni" ljudi tuku na stadi-
onima i prireduju fudbalske manifestacije beogradskim ulicama,
nita tie od omladinske "vriske" u sajamskoj hali, kada se seljacki
svadbari posle kazana rakijtine teu sekirama... Mnogi za sve to
imaju samo slavopojnih i setnih reci. Valjda zato to ne dolazi iz
Velikog Sveta, vec iz Velikog Osmanlijskog Sveta. Ili moda zato
to misle da je taj duboki osmanlijsko-seljacki primitivizam manja
prepreka buducnosti ove nacije od, po svojoj sutini i trajnosti,
mnogo naivnijeg i mnogo povrnijeg "izenja" stotinak mladih ljudi."
"Slabadanka Micevic ima prava da svira" glasia je naslav
teksta abjavljenag u listu Mladost u ka me se, pasle jedne ad
Gitarijada u Hali Tri Beagradskag sajma, analizira nekalika naj-
vanijih statistickih kategarija vezanih za dvadeset devet rakenral
bendava, kalika ih je tada ucestvavala. Ritam gitaristkinja enske
grupe Sanjalice daspela je u naslav zata ta je, ad svih pedeset
dvaje clanava deset pasebna izavajenih grupa ("ad kajih su dva-
deset sedam ucenici, cija se srednja acena krece izmedu 3,5 i 4, a
sama dvaje je slabih") bila - najbalji dak. Kaa dakaz, prilaen je
faksimil Slabadankine dacke knjiice iz Sedme beagradske gim-
nazije, u kajaj nije bila nijedne cetvarke. Time je njeno delavanje
u .okvirurakenral grupe dabila svaje puna drutvena .opravdanje i
ja jedan argument za adbranu prava na sapstveni ivat.
Devajke su i inace u beagradskam rakenralu ad samag
pacetka .odbijale da sama pasmatraju stvari iz publike i zadre se
na ulazi "izika", kaje - kaa ta je pisala u jednam clanku iz anag
vremena - na prve zvuke muzike pacinju "da se ljuljaju, grizu
maramice, .grce se i zvide". U ta vreme enski bendavi nisu bili
100 F ATA L N I R I N G I P I L
uabicajena stvar ni na svetskaj sceni, ne racunajuci vakalne grupe
- pasebna ane iza k<2jih su stajali macni praducenti paput Fila
Spektara i Darda "Sedau" Martana - kaje su .ostavileznacajnag
traga u muzici ezdesetih. Tek gadinama kasnije pajavice se u
Americi prva prava enska rakenral grupa (uz paminjanje zaslunih
prethadnica paput sastava Fanny,ili Birtha), kaju je akupia muzicar
Kim Fauli: The Runaways. Agresivni imid "tinejd-ulicarki" sa
kajima nema ale izazivaa je najrazlicitije, mada najcece
padsmeljive reakcije, ali je cinjenica da se njihav daprinas
rakenralu nikaka ne mae nazvati zanemarljivim. Bar tri karijere
nastavljene su pasle raspada benda: pevacice eri Kjuri i
gitaristkinja Lite Fard i Daan Det, jednag ad najvanijih enskih
izvadaca u raku uapte. Pasle nekalika gadina mucnag dakazivanja
jednastavne cinjenice da ima sve uslave da bude shvacena .ozbiljna,
Daan je iznenadila svet trijumfainim uskrsnucem uz pamac
megahita "I Lave Rack'n'Rall", .ostajuci - uz pamac praducenta
Kenija Lagune i grupe The Blackhearts - da danas na prvaj liniji
anaga ta bi istinski rakenral trebala da predstavlja.
U rana daba rakenrala, ene nisu pastajale taka velike zvezde
kaa mukarci i slava kaju su dastigle Vanda Deksan, Brenda Li,
ili Helen apiro (cija su imena kasnije neaprastivo cesta "isputana"
u raznim rak enciklapedijama) nikada nije magla da se meri sa
histerijam kaju je izazivala pajava Badija Halija, Derija Li Luisa,
ili Elvisa Preslija. Tek ce Denis Daplin, sredinam ezdesetih,
svajim "ful tilt bugijem" uspeti da u svakam pagledu stane rame
uz rame sa mukim kalegama i pakae da u rakenralu, pared grupi-
-devajaka, magu pastajati i grupi-mamci. Definitivna ekspanzija
enskih autara i izvadaca marace - ne racunajuci izuzetke kaji se
padrazumevaju - da saceka neke paznije decenije avag veka.
Sanjalice su, navadna, bile asnavane kaa reakcija na
zagrebacki enski sastav Lutke, medutim blie je istini da su ih na
takav patez padstakla kretanja u svetskam rakenralu, kaja su jasna
pakazivala da - iaka iza njih najcece staje mukarci - medu rak
zvezdama svakaka ima mesta za ene. Delavale su u sastavu
Slabadanka Micevic (ritam git ara i glas), Ljiljana Mandic (sala
gitara, glas) u cijem stanu su .odravane prabe benda, Ljiljana Jeftic
(bas) - najmladi (15 gadina) ucesnik pamenute Gitarijade u Hali
-
III i Sneana Veselinavic (bubnjevi). Sudeci pa snimku "Mi
FATALNI RINGIPIL 101
mladi" (1967) sa jednog od kompakt-diskova iz serije "YU
Retrockspektiva" (Komuna, 1994), Sanjalice su posedovale vrlo
solidnu izvodacku kompetenciju i bile potpuno spremne da se
uhvate u kotac sa kompleksnijim aranmanskim reenjima. to
se ostalih enskih bendova tice, na spisku od 80 aktivnih
beogradskih grupa, napravljenom 1966, nalaze se jo i Zooxantele,
ciji je clan bila Slavenka Horvatic, kasnije supruga Vlade Deta iz
Crnih bisera i cenjeni primenjeni umetnik na polju keramike.
Najznacajniji enski rokemol izvodac ezdesetih - i jedan od
najznacajnijih uopte, mada nije ostavila relevantan diskografski
trag - bez sumnje je bila Seka Kojadinovic, koja je svojim
eksplozivnim nastupima privukla panju Kornelija Kovaca i tako,
septembra 1968. postala prvi vokalni solista Komi grupe.
Prethodne tri godine nastupala je na vecini znacajnijih mesta u
Beogradu, posebno se afirmiuci preko "Gong" kluba u Domu
omladine, oko koga je bila okupljena ekipa mladih pevaca.
Nastupala je sa raznim bendovima, od Dobrih drugova do Elipsa,
sa kojima je gostovala na festivalu u Bugarskoj, da bi neto kasnije,
tokom dela karijere blieg zabavnoj muzici, imala tri turneje po
tadanjem Sovjetskom Savezu. Svuda je izazivalapanju: njen nacin
pevanja, izbor materijala i kompletan nastup nisu nikoga ostavljali
ravnodunim.
"Sredinomezdesetih,bila sam prvi, ili drugirazred gimnazije,
slucajnome je cuo MileJoksa, kojije mogbrata ucio da svirabas.
To mu se jako dopalo i prijavilisu me, a da ja uopte nisamznala,
na takmicenje"Majskisusret mladih".Totakmicenjeje, sistemom
eliminacije,trajalonekolikomesecii u finalusmo se naliBrankica
Sucevic,ZoranRamboseki ja. Pevalasamnekihit iljoleCinkveti,
prvi put sam stala na tikle, a mislim da je bilo i neto od Klifa
Ricarda- "TheYoungOnes", yerovatno."(Seka Kojadinovic)
Zanimljivo je da je, osim atraktivne interpretacije pokazala i
zavidan nivo individualnosti kad je na koncertu radio emisije "Stu-
dio VI vam prua ansu" odbila da peva predvidene kompozicije,
jer se nije slagala sa njihovim izborom. Time je oznacen kraj njenog
delovanja u okviru prve jugoslovenske supergrupe (mada su istu
titulu slobodno mogli da ponesu i Dentlmeni, sa kojima je Kovac,
uostalom, u jednom trenutku tokom faze priprema za Komi grupu,
pregovarao. o eventualnoj saradnji). Ubrzo posle toga, Seka
102 FATA L N I R I N G I P I L
Kojadinovic je odlucila da zavri fakultet i oslobodi se mucnog
tereta probijanja plemenitih stvari na sceni koja ih sve manje
zasluuje. Poslednjih petnaest godina je cenjeni dorcolski advokat.
"Posle Komi grupe (izmedu 1968. i 1972. - prim. aut.)
snimljene su sve tri moje ploce (na prvoj se, medu cetiri numere
naao i prepev "Somebody ToLove" perjanice americke posihodelije
ezdesetih Jefferson Airplane! - prim. aut.). Nastupala sam na
festivalima, na televiziji, ali sam zavravala pravni fakultet i vec
razmiljala o tome da elim da nastavim karijeru u sudu. Medutim,
tri puta su me odbijali, u tri suda, iako sam ostavila veoma dobar
utisak. Nisu, naravno, odmah znali da sam ja Seka Kojadinovic -
na konkursima sam se pojavljivala pod svojim pravim imenom
Miroslava - ali cim bi saznali, to se pre ili kasnije dogadalo, bili su
uasnuti i nisu me primali. Meni je to bilo strano, jer je moja
orijentacija bila sud, ali oni su pravili alu s tim - kao, ta ce nama
jedna pevacica, pevaljka, kako vec sve nisu govorili, jedna mlada,
jedna zgodna i tako dalje. Primitivno, ali, kako se obicno kae, to
smo mi. Ni kasnije mi nije bilo lako i morala sam, cak i kao advokat
Miroslava Manduka, da krijem da sam nekad bila Seka
Kojadinovic." (Seka Kojadinovic)
lako se prilicno rano povukla, do danas nije zaboravljena.
Njena pojava na koncertu posvecenom karijeri Duana Prelevica
(pevala je "Shame, Shame, Shame") izazvala je 1992. sasvim
zasluene, freneticne reakcije publike. Posle toga bila je prinudena
da prizna da je ponekad ipak dobro "razbiti tiinu".
"Trudila sam se da, od trenutka kad sam prestala da se bavim
muzikom, nigde ne Y{astupam,da nigde ne pevam, apsolutno nigde.
Sve do tog ou-programa Duana Prelevica, gde sam nastupila
najviezahvaljujuci upomosti Bojana Hreljca i uveravanju porodice
da treba to da uradim. Moja kcerka Lidija je prvi put cula moj glas
u studiju i nikad necu zaboraviti njen pogled - to je bila definitivna
potvrda da nisam pogreila to sam odlucila da razbijem tiinu.
Medutim, ja sam s tim zavrila pre mnogo godina i prosto ne mogu
sebe vie ni da zamislim u toj ulozi. Bez obzira na sve, nikada nisam.
osetila toliku srecu, nikada - cak ni prilikom zavrne reci. u
advokaturi, za koju se zaista ozbiljno priprernam - nisam bila tako
potpuno zadovoljna kao u trenutku kad sam bila na sceni i pevala
muziku koju volim i osecam kao svoju, okruena ljudima koji su
mi bliski, u najplemenitijem smislu. Moda greim, ali nemam
FATALNI RINGIPIL 103
 utisak da se ljudi na sceni danas vole na isti nacin." (Seka
Kojadinovic)
Prizvuk poslednjih recenica ove izjave prilicno dobro odraava 5.
atmosferu dela ove price koji govori o nestanku jedne vane epohe
i dolasku druge, komplikovanije i profitabilnije, ali liene mnogih In Medias Rocks:
stvari kadrih da rokenrol pretvore u ultimativni identifikacioni
materijal citave generacije. Nikada vie - osim u jednom, kvalita-
tivno ipak sasvim drugacijem trenutku pocetkom osamdesetih -
Duboks za ludi mladi svet
Beograd nije doiveo onu vrstu zanosa koja je uzvitlala slobodne
duhove ezdesetih, u koliko rado snom, toliko i ocajnickom
pokuaju da ih ucini jo slobodnijim.

"Od samog pocetka" - napisao je Geri Herman u svojoj knjizi

Rock'n'Roll Baby/on - "rokenrol je predstavljao opojnu meavinu
komercijalnosti i kreativnosti. Rokenrol je fenomen dvadesetog
veka - moderna folk mu zika koja slui zajednici mladih ljudi,
povezanih jedino vlastitom mladocu i pristupom mas-medijima.
Bez medija rokenrol muzika ne bi mogla postojati - a biti ukljucen
u medije do sada je uvek znacilo biti ukljucen u trgovinu."
Poto je publika u Beogradu, pri direktnom susretu sa
rokenrolom, svaki put bila sve oduevljenija i poto je bilo ocigledno
da se dogada neto to se ne srne ignorisati, mediji su, zahvaljujuci
naporima ljudi poput Vladana Krasica, Borislava Mitrovica Buce,
Nikole Nekovica, ili Nikole Karak1ajica, poceli oprezno da otvaraju
vrata novoj muzici, uz napomenu da je i tada postojao kriterij um
"radio friendly" zvuka. To drugim recima znaci da su grupe
"umivenije" provenijencije lake dolazile do radio-snimaka nego
~redstavnici agresivnije, instinktivnije i ortodoksnije struje, poput
Cuture, ili Silueta. Metodom naslucivanja i poluinformisanosti-
tako omiljenom u beogradskim medijima - sv:eje, suvie cesto da
bi bilo slucajno, trpano u isti ko, a negativne reakcije, tekstovi i
~omentari vezani za "zapadno zlo" jo dugo su se pojavljivali u
stampi. Pojavljuju se, uostalom, s vremena na vreme i danas.

104 F ATA L N I R I N G I P I L FATALNI RINGIPIL 105

 Cinjenica je da je rokenrol od samog pocetka bio zloupo-
trebljavan na razlicite nacine, ali je isto tako cinjenica da je nivo
njegove upotrebe "za dobro" daleko prevazilazio upotrebu "za zlo".
Vecina onih koji su tako skloni da osuduju rokenrol kao tajno orude
zapadnih obavetajnih slubi, bez problema naseda - pri t0111
uvredljivo loe plasiranim - laima televizijskih dnevnika i
politickim komentarima bahatih, "umnoj patnji nestasalih"
strucnjaka za sve i svata. Danas mediji slue iskljucivo u svrhu
produbljivanja i odravanja indoktrinacije i totainog ispiranja i
premodulisanja svesti gledalaca, pri cemu kultura ne samo da nije
potedena, vec - u ozbiljno bolesnoj i duboko pervertiranoj varijanti
- igra znacajnu ulogu. Rezultat je, kako kae ika Jelic, "kretenska
muzika ", temeljena na sistematskom (i sistemskom) zasipanju
iskljucivopogrenim informacijama i udobno zaklonjena izadravne
lai o "zadovoljavanju potreba naroda".
U tom smislu, vreme pojave rokenrola bilo je povoljno, na
nacin na koji je to svako vreme u kome se pojavljuje neto do tada
nepoznato. Dok se javnost osvesti i shvati kako treba da se postavi,
vec je kasno, jer se nova stvar nazadrivo oblikuje i ucvrcuje,
zahtevajuci panju. Pre nego to je jugoslovenski rokenrol, tokom
sedamdesetih, definitivno sputan i prikovan za vesla reima, ljudi
poput Nikole Karaklajica,koji su imali konkretan uticaj u medijima,
koristili su zbunjenost javnosti i nedoumicu njenih pasa cuvara da
obezbede prolaz za novu muziku do koje im je bilo stalo. Zatim je,
logicno, dola nova svest, a onda novi nacini i, konacno, nove
vrednosti.
"Ne treba zaboraviti da u vreme prvog proboja Elvisa, to kod
nas nije imalo radijsku podrku. Ljudi kao Buca Mitrovic, ili Vladan
Krasic su plasirali koliko god su mogli, ali do pojave Nikole
Karaklajica - a to je bilo neto kasnije - nije postojala nijedna
specijalizovana emisija te vrste. Kad se Nikolina emisija pojavila,
prvi talas rokenrola vec je bio proao, a da kod nas nije ostavio
skoro nikakvog medijskog traga." (Robert Nemecek)
"Ja sam saradivao sa Radio Beogradom jo od sredine pedesetih,
imao sam odredenu reputaciju i 1961, kad sam osetio da je doao
pogodan trenutak, ponudio sam ideju za emisiju. Oni su rekli: u
redu, da probamo tri meseca, pa ako uspe nastavicemo. Tako je
nastala emisija "Sastanak u 9.05". Za ta tri meseca ja sam dobio
106 FATA L N I R I N G I P IL
10.000 pisama - to je i onda bilo neto nezamisliv01Tolika je bila
ta potreba publike. Morali su da budu angaovani posebni ljudi da
citaju potu i izdvajaju zanimljiva pitanja i primedbe. Posle tri
meseca, jo su vrteli glavom, ali su se svi sloili da treba da
nastavimo. Malo je tome pomoglo i to sam ja generacijski ipak
bio relativno blizak ljudima iz kolegijuma - da se pojavio neko
mnogo mladi, vrlo bi teko dobio priliku." (Nikola Karaklajic)
"U medijskom smislu, sve je krenulo od radio emisije Nikole
Karaklajica "Sastanak u 9.05", ali jo bitnije je bilo to se pojavila
mogucnost da se neto snimi za Radio Beograd. To je naravno sve
bila iskljucivo zasluga Nikole Karaklajica i nema teorije da je neko
drugi to mogao da shvati. Onda je postojala jedna linija grupa, koje
su se u startu vezivale za Radio Beograd, radijske rok grupe. To su
najpre bili Zlatni decaci i, u manjoj meri, Elipse. S druge strane
postojale su grupe kao Siluete, koje nisu imale takve kontakte i
potrebe, nego su bili vie ulicni bend, koji je direktno komunicirao
s publikom. Zlatni decaci su imali jednu pionirsku ulogu kad je
medijski proboj u pitanju i meni je bilo potpuno jasno zato oni
sviraju "Labudovo jezero", zato ih Nikola Karaklajic prosto gura
na tu stranu: zato to je to bio jedini nacin da neko odmah pocne
da pravi snimke za Radio Beograd. Moglo je, ili elektricna varijanta
neke narodne pesme, ili ozbiljna muzika, s tim to ja i dalje mislim
da je Nikolino reenje ipak bilo mnogo bolje." (Robert Nemecek)
Jo uvek u praskozorje ozbiljne medijske transpozicije
rokenrola, 27. novembra 1966. na Drugom programu Radio
Beograda emitovana je prva iz serije od ukupno 135 emisija
"Prijatelj zvezda", autora Nikole Nekovica. Nekovic, danas
urednik u RTS-u, spadao je medu najagilnije i najuniverzalnije
medijske poslenike u Beogradu i, posle ranog iskustva sa
rokenrolom - koga se nikada nije odrekao - nastavio je da se bavi
istraivanjem najrazlicitijih mogucnosti radija i, u poslednje vreme
mnogo vie, televizije i vizuelnih medija.
Nikola Karaklajic stajao je iza bar jo dve vane stvari u
medijskoj istoriji beogradskog rokenrola: emisije ,';Veceuz radio" i
magazina Duboks. Emisija ,';Veceuz radio", prvi put emitovana
la. novembra 1968, godinama je, na Prvom programu Radio
Beograda, stanici naj ireg opsega ciji je signal dopirao do
najudaljenijih zaselaka, promovisala mnoge vredne stvari, koje su
u domacem rokenrolu postojale. Za razliku od nikad opamecene
FATALNI RINGIPIL 107
PGP RTB (kasnije je "B" zamenjeno sa "S", to je bila i jedina
promena), radio je - i pored direktnog ometanja isumanutih
stavova pojedinaca iz urednickog i posebno tehnickog sastava -
imao pozitivnu ulogu u formiranju beogradske rokemol scene, ali
i svesti.
Postoje, naravno i drugacija, mada ne manje kompetentna,
miljenja:
"Radio je, ipak, favorizovao jedan tip grupa. Najvie Zlatne
decake, a posle i Elipse - uglavnom, kako se to kae, decu iz boljih
kuca. Ne kaem da tu nije bilo kvaliteta, ali je cinjenica da nije
postojala samo muzicka selekcija i da je za neke ljude i tada bilo
lake. Na kraju je ispalo da su oni koji su lake dolazili do
instrumenata i opreme, lake dolazili i do medija." (Lari Plesnicar)
"Uzmu ih pod svoje i prave im koncepciju. "Labudovo jezero"...
malo da vas mi poducimo, nek bude rokenrol, ali da se zna ta je
prava vrednost. Rokenrol bi uao u svakom slucaju, samo to bi
uao nekontrolisano, a ovako su ga kanalisali. Moda bi se sve desilo
malo kasnije, ali ne bi mogli da ga zaustave, on bi obezbedio svoj
prostor, a ostao bi neuhvacen. Jednom kad je pocelo, to vie nikada
nije prestalo. U vreme kad ja nisam mogao jedan sekund da udem
u studio Radio Beograda, neki drugi ljudi, sa mnogo manje sluha i
talenta, snimali su po est meseci." (B. M. Cutura)
"Jedna stvar je vrlo indikativna. U Beogradu je bilo vrlo malo
grupa koje su uspevale da produ filter reima, dok je u Zagrebu,
recimo, to bilo mnogo jednostavnije. Tamo su to ohrabrivali, ovde
su guili. Postojala su dva glavna filtera: Beogradsko prolece, za
zabavnu muziku i Suboticki omladinski festival, na kome je
pravljena predselekcija mladih ljudi, onih koji su inklinirali
rokenrolu. Sve to se nije uklapalo, odbacivano je i onemogucavano.
Tako je postepeno stvaran kvazirokenrol, gde se insistiralo na
primesama ovdanjih uticaja, i to je na kraju sve odvelo u propast."
(Lari Plesnicar)
"Mislim da je trebalo da nas puste da se bavimo tom muzikom
onako kao smo poceli. Onako kako smo mi smatrali da treba. Nije
vano to je to bilo podraavanje necega to se deavalo u svetu.
Trebalo je to vie ljudi da slua tu muziku, da je prihvati kao
svoju, da pokua da je doivi i razume i mislim da bi se iz toga
izrodilo neto zaista nae, ako je tako neto bilo potrebno. Medutim,
vrlo brz~ poto je sve krenulo, svi su traili da se peva na naem
108 FATALNI RINGIPIL
jeziku, da se tei naim pesmama, a mi jo nismo bili spremni da
formiramo samostalnu scenu. Sve stie odnekud iz sveta - od
rokenrola do kompjutera - i mislim da u tome nema niceg loeg.
Pesme su cesto na silu prevodene i prepevavane i pri tom se cesto
gubilo izvorno znacenje, koje nije bilo bez vanosti za razumevanje
sutine rokenrola. Da su nas pustili, ko zna kako bi se sve zavrilo.
Ovako, krenuli su pritisci, prilagodavanja i kompromisi i sve je
otilo na drugu stranu. Ovde covek teko moe da se bavi muzikom
koju voli. Danas mi izgleda da je teko uopte se baviti muzikom."
(Seka Kojadinovic)
Magazin Duboks - ciju ce slavu kasnije, drugacijim
sredstvima, ali sa prilicnim uspehom, nastaviti isto ime no izdanje
"Decjih novina" - ciji je prvi broj objavljen 3. maja 1966, danas
predstavlja jedan od kljucnih elemenata nostalgije ezdesetih. Sve,
od nacina na koji je nastao, do nacina na koji je uredivan i voden,
predstavljalo je odraz sveeg i jo uvek neiskvarenog duha decenije
u kojoj je beogradski rokemol stasavao. U tom smislu, sve greke,
naivnosti i povrnosti mogu mu biti oprotene i odloene u
udobnost fioke na kojoj pie: jarm."
"Na prvu naslovnu stranu stavili smo Rolling Stonese. Taj broj
je prodat u 100.000 primeraka i, normalno, napravila se velika
guva, na svim nivoima. I dode predstavnik Gradskog komiteta na
sastanak sa redakcijom i kae: "Znate, mi smo to analizirali i videli
smo da je tu uticaj Zapada suvie jak, da to tako ne bi moglo dalje"
i tako, u tom smislu. Mi smo hteli da u drugom broju budu Beatlesi
na naslovnoj strani, ali sam shvatio da neto mora brzo da se ucini,
pa sam uskocio s pricom da, eto, ima i drugacijih stvari, ima i
naih, ima i finih momaka, koji lepo pevaju, kao to je Adarno, koji
je tada bio prilicno poznat, pa smo, eto, mislili malo da promenimo
i da njega stavimo na naslovnu stranu. "Pa dobro", kae on, jer vidi
stvarno je decko pristojan, deluje kao da lepo peva, "neka se jo
malo nastavi". Tako smo Beatlese morali da ostavimo za treci broj.
Bez diplomatije nita ne bi prolo, tada je to bilo od izuzetne
vanosti." (Nikola Karaklajic)
"Nikola Karaklajic je imao kljucnu zaslugu za dolazak rokenrola
na ovo trite. On je, prakticno, razbio postojeci lobi u Radio
Beogradu i uveo tu vrstu muzike na mala vrata. Moda bi, da nije
bilo njega, doao neko drugi, ali, opet, moda i ne bi. U svakom
Slucaju, da nije bilo Karaklajica, definitivni proboj rokenrola bi
FATALNI RINGIPIL 109
 sigurno kasnio jo pet est godina, ili vec ne znam koliko. On je,
izmedu ostalog, doneo jednu od prvih bas gitara, koju smo mi posle
kupili i koja je do skoro bila kod Rake." (Petar Bjelic)
Dolaskom "profesionalizma" i ulaskom reci "pOS'O"u rokenrol
argon, citava jedna epoha nepovratno je zbrisana. Zahvaljujuci
trenutnom efektu radija, Duboks, pored nekoliko sati TV
programa, predstavlja jedino sacuvano svedocanstvo te epohe.
Krajem ezdesetih sazrelo je vreme za pojavu radio-stanice
koja bi pripadala samo Beogradu i ozbiljno i dosledno se bavila
svim aspektima ivota u glavnom gradu. Postojala je "akumulirana
strast" (termin Slobe Konjovica) koja je jednostavno morala da
nade oduka. To se 1969. i dogodilo, kroz pretecu Beograda 202 i
Studija B - Radio Avalu.
"Radio Avalu je napravio covek koji je u Igumanovoj palati na
prvom spratu vodio onu skupu, luksuznu publikaciju, koja je
predstavljala Jugoslaviju u inostranstvu i mislim da se i zvala
"Jugoslavija" - Bata Tomaevic. On je bio vrlo spretan i agilan
internacionaini biznismen i doao je na ideju da otvori lokalnu ra-
dio-stanicu u Beogradu. Koga da okupi nego tu grupu iz Euridike
Bucu Mitrovica, Borjana Kostica, mene - plus mlade glumce sa
dobrim glasovima. U Igumanovoj palati, na prvom spratu,
napravljena je radio-stanica i mi smo stvarno ludacki prionuli na
posao - secam se da smo jednom trideset est sati izgurali bez
spavanja, eventualno nekoliko minuta na kaucu, koji se tu naao.
Bili su "Ampex" magnetofoni i mikseta sa ogromnim rotacionim
dugmadima. Sve se snimalo - ideja je bila cetiri sata unapred
snimljenog programa dnevno, sa ivim vestima. Muzika je bila
pakovana, sa usnimljenim reklamama i dinglovima. Mi smo to
pripremali nekih mesec dana i program je, u leto 69. krenuo u
emitovanje. Iao je dve nedelje - to je bila bomba, ali nije dugo
trajala. Posle dve nedelje, kad sam ujutru doao na posao, zatekao
sam dva milicionera pred zapecacenim vratima. Iz Radio Avale 1.
aprila 70. nastao je Studio B,tako to je Borba uzela ideju i opozvala
svog dopisnika iz Vaingtona Dragana Markovica, sa zadatkom da
napravi lokalnu beogradsku stanicu. Preuzet je deo ekipe iz Radio
Avale - muziku je pakovao Buca Mirkovic - a od glumaca Ivan
Bekjarev, Ljerka Draenovic, Zlata Numanagic... U meduvremenu,
69. je, opet kao odgovor na Radio Avalu, krenuo Beograd 202."
(Slobodan Konjovic)
110 FATALNI RINGIPIL
Iako je Studio B, najvie zahvaljujuci svom muzickom
uredniku Slobodanu Konjovicu, imao daleko vecu ulogu kao
posrednik izmedu Beograda i svetske rokenrol scene, njegov znacaj
u promovisanju beogradske muzike je nemerljiv. Kao autenticni
predstavnik beogradskog duha i scene ezdesetih (pevao je u grupi
Studenti, a u filmu Kad budem mrtav i beo vrlo efektno je izveo
Memphis, Tennessee" Caka Berija, da bi sredinom osamdesetih
~onovo iskrsao kao clan avangardnog trija Kozmetika) Konjovic je .
nepogreivo osecao ekskluzivnije vibracije beogradskog rokenrola
i jednako ih nepogreivo plasirao na programima svoje stanice.
No, delovanje Studija B vezano je vie za sedamdesete i, posebno,
osamdesete godine. Pre toga, emisije Nikole Karaklajica i, kasnije,
Nekovica, bile su neprikosnovene. Ipak, mora se reci da Beograd
nikada nije dobio pravi rokenrol radio. Vreme naivnosti direktno
je smenilo vreme prihvatanja ove muzike kao "opte pojave". Time
je proputena prilika da se stvari stave na svoja mesta, pa je mnogo
ta ostalo nedorecen o i nedovreno, akarijerama nekih veoma
vanih ljudi, poput B. M. Cuture, ili Zorana Micevica presecen je
- put i usporen dragoceni zamah. Cinjenica da su se izborili -
Micevic je do smrti ostao "na nogama", izvodeci svoju muziku sa
istim arom kao prvog dana, a Cutura je danas jedini domaci
muzicar koji moe da se pohvali kontinuitetom od cetrdeset godina
rokenrola - mnogo vie govori o njihovoj licnoj snazi i vrednosti,
nego o eventualnim istim osobinama scene i njenih mnogo
isturenijih, ali i neuporedivo amorfnijih aktera.
Druga polovina ezdesetih don ela je jo jedan znacajan
medijski proboj: sazrelo je vreme za izlazak u svet kroz televizijski
prozor. Mladi pozorini reditelj Jovan Ristic bio je, sticajem
okolnosti - ali ipak najvie zahvaljujuci svom vec ozbiljnom iskustvu
u probijanju novog umetnickog senzibiliteta - u ekipi kojoj je palo
u deo da obavi tu istinski izazovnu medijsku transpoziciju:
"Nikola Karaklajic, sa muzickim urednikom televizije Sloboda-
nom Habicem doao je 66. na ideju da muzika koja je pocela da
okupira mlade ljude treba da dobije svoje mesto i na televiziji.
Projekat vezan za emisiju posvecenu roku pogledala su dva-tri stalna
TV reditelja. Zakljucili su da je to muzika koja nema nikakvu bu-
ducnost i odbili da rade. U to vreme ja nisam imao veze sa televi-
zijom, jo uvek sam bio pomocni reditelj kod Bojana Stupice u
FATALNI RINGIPIL 111
 Narodnom pozoritu, radio sam sa Rasom u "Pozorinom igralitu"
i neke predstave samostalno. Sve to su ambijenti koji su bili dosta
bliski jednom novom nacinu miljenja. U stvari, upravo sam se bio
vratio iz Mostara, gde sam postavio nekoliko predstava, kad su me
pozvali i pitali da li bih radio na televiziji. Naravno, rekao sam da
bih, kao to bi i svaki drugi mladi covek rekao na mom mestu. "Je
l' vi znate dobro televiziju?" "Znam sjajno." Moram priznati da
nisam znao nita, ali cim se pojavila ansa da se neto uradi, zgrabio
sam je. Onda su oni izloili projekat i dogovorili smo se da se serija
zove "Koncert za ludi mladi svet". Muke kako je to pravljeno necu
da pricam, ali ono cega se sigurno secam, to su kasni meseci 1966.
godine. Tada su pocele pripreme, snimanje je bilo u decembru, a
premijera je bila u januaru 67. U toj prvoj emisiji - unapred je bilo
predvideno kao ciklus, jednom mesecno - koja je radena filmski,
bilo je zamiljeno da se da prikaz beogradskog rokenrola u smislu
gde on sve nastaje: od atomskih sklonita, preko tavana, raznih
upa, do jednog stana gde smo nali ansambl koji se citav ukljucio
u radio "kosmaj". Ja nisam bio stvaralac u roku, ali sam bio logisticka
i medijska podrka i vrlo aktivan posmatrac i ucesnik u deavanjima.
Za potrebe emisije "Koncert za ludi mladi svet" napravljena je
ekipa u kojoj je bio na, kasnije, najbolji montaer Vuksan Lukovac,
filmski snimatelj i Nikola onovic i Dragoljub Mancic, ljudi koji
su vec ranije radili, koji su imali filmsko iskustvo. Lukovac je bio i
"kinokluba", sklon eksperimentu i novom nacinu izraavanja. Ja
nisam bio televizijski reditelj i moda je to bila moja najveca pred-
nost u tom momentu. Ali sam znao ta bih hteo da kaem. Ta
muzika je svirana na svakom mestu i to je bila prva ideja u realizaciji:
da ne postoji mesto na kome muzicar ne moe da bude. Na loko-
motivi, na ringipilu, na krovu, u podrumu, u parku, svuda. Ta
muzika nije zahtevala koncertnu dvoranu, apsolutnu koncentraciju,
nego je bila sastavni deo ivota mladih ljudi. Druga ideja je da vie
ne mora da se potuje jedan prostor. Muzika se, u vizuelnoj obradi,
premetala s mesta na mesto. Na kraju smo doli do necega to
mislim da je veoma vano: da ono to je apsolutno pravilo sa kojim
smo izlazili sa Akademije - jedinstvo vremena, radnje i prostora -
nova muzika apsolutno razbija. U startu, kad smo poceli da radimo,
hteli smo jedino da idemo protiv ta tri principa. Sve smo razbili.
To je bio osnovni pristup rokenrolu - ili, tada, bit muzici - koji
smo mi kao ekipa formirali. Sve ostalo je bilo intuitivno inastajalo
je iz druenja. Ljudi u rokenrolu su se tada veoma mnogo druili.
Oni su bili krvni neprijatelji na "Paradama ritma", ali su istovremeno
bili privatno jako vezani." (Jovan Ristic)
IIZ FATALNI RINGIPIL
Prica o ulasku rokenrola na televiziju znacajna je iz vie
razloga, posebno kad znamo u ta se medij transformisao tokom
proteklih decenija. Ma koliko to cudno izgledalo iz dananje
perspektive, najstranija od svih propagandnih maina tada jo nije
bila dovoljno razradena, jo nisu bile ispitane sve njene mogucnosti
kao sredstva informativne indoktrinacije. Vreme elektronske
lobotomije tek je dolazilo.
"Za razliku od uobicajenog miljenja, televizija je tada, sem
politickih nastupa, bila daleko otvore nija za eksperiment, za neto
to se zvalo "probati" . Televizijaje bila stroa u apsolutno politickom
i informativnom smislu, ali u ostalom delu mnogo sklonija da da
ansu mladim ljudima, da prihvati nove ideje, da ih razvija i
podrava. Treba voditi racuna jo o necemu. U to doba je postojao
samo jedan TV program, a i taj jedan je imao svega est do osam
sati programa dnevno. Pocetkom 1999. samo RTS je proizvodio
106 sati programa dnevno - cetiri i po dana na dan, na svojih sedam
kanala! Dakle, koncentracija programa je bila maksimalna, ali je
ista takva bila i koncentracija gledalita na tim programima.
Gledalite se nije, kao danas, delilo po programima lokalnih,
gradskih, privatnih, ovih, ili onih televizija. Minimalna gledanost
neke emisije koja nije spadala u vrh popularnosti - poto je ila na
teritorij i cele bive Jugoslavije - bila je oko milion i po do dva
miliona gledalaca. Popularne emisije, medu koje je "Koncert za
ludi mladi svet" vrlo brzo doao, ile su i do deset-jedanaest miliona
gledalaca. To su bile strane cifre. Ta gledanost je omogucavala da
onaj ko nastupi bude u prilici da strahovito brzo stekne popularnost.
Medijska podrka televizije u tom je momentu bila izuzetno
znacajna. Jedan nov, mlad i potpuno nepoznat ansambl imao je
priliku da se odmah predstavi pred deset miliona gledalaca! Ali je
imao i obavezu da se spremi za nastup pred deset miliona sudija.
Jer gledalac je u ono vreme odmah izricao svoj sud i postavljao se
za, ili protiv onoga to je gledao." (Jovan Ristic)
Naravno, televizija je i onda predstavljala sredstvo kojim je
establiment mogao da manipulie cak i tako potencijalno mocnim
aritima omladinskog bunta kao to je rokenro1. S druge strane,
ne treba zaboraviti da je "ezdesetosmatvo" bilo povezano sa
Zahtevima za vie, a ne manje komunizma i da je, u sutini, bila rec
o obracunu razlicitih stavova u vezi sa istom stvari. Bez obzira na
eventualna razmimoilaenja, svi su marirali levom - studenti,
FATALNI RINGIPIL 1I3
drugim recima, nikada nisu bili prava rokenrol publika. Trebalo je
pritisnuti i staviti pod kontrolu one druge, cija je egzistencija bila
vie vezana za beogradske plocnike nego za aule univerziteta.
Ondanji establiment bio je - kakav god da je bio - daleko
razboritiji od onog koji je tokom devedesetih razorio svaku
predstavu o urbanom ivotu i egzistenciju sveo na survivalisticko
satiranje, a kulturu i umetnost na mucnu prosjacku operetu. To
kaem i preputam rec Jovanu Risticu - "Koncert za ludi mladi
svet" krije jo mnoge tajne, koje zasluuju da budu ispricane:
"Mi nismo bili do kraja sigurni kako postaviti odnos prema novoj
vrsti muzike. Mislim da je serija "Koncert za ludi mladi svet" bila
jedna vrsta ispipavanja kako prilaziti toj muzici. Nama nije stajala
na raspolaganju superiorna tehnika, sa velikim brojem trikova,
nismo imali tehnologiziran pristup, nego smo ili na likovno
izraavanje, koje nam je omogucavala filmska tehnika. Sve prve
emisije o roku su radene filmski - elektronska televizijska tehnika
je u to vreme bila jako trorna, kamere su mogle da budu samo na
stativima, nisu mogle da se skinu, bile su mnogo teke i nepokretne.
Zum je bio samo na jednoj od cetiri kamere u studiju - ostale su
imale takozvani "revolver" sistem menjanja objektiva. Kretanje
kamere je moglo da bude samo horizontalno i to zato to je bila na
tockicima. Filmska kamera, cim bi se oslobodila tehnicke
preciznosti, mogla je da ide sa ramena, da bude iva, pokretljivija,
da lake prati. Bio je dozvoljen i "prljav" kadar, koji je mogao da
bude i malo neotar, da skrene, da razbije strogu konvenciju.
Televizijskom kamerom se u to vreme jo uvek snimalo "od
otamnjenja do zatamnjenja", nije bilo zamene kadra u sredini i sve
je moralo da se uradi uivo. Elektronska tehnika je prakticno bila
jo u povoju i nije dozvoljavala mnogo igrarija, ali film jeste. Tako
je nastao taj cudni novi sklop, skokovi s mosta na krov, sa krova na
tavan, sa tavana u umu, pa na tenk, na podmornicu, na voz, gde
god smo hteli. Ali treba voditi racuna o tome da to danas prosecnom
gledaocunita ne znaci - u smislu neceg novogi cudnog - jer je
vec to naucio i savladao. U vreme kad smo mi radili delovalo je
okantno, jer je publika bila navikla na red i na jedan realistican
nacin pracenja radnje na televiziji. Televizijaje jo uvek bila kucno
pozorite, a ne kucni bioskop, mnogo vie je naginjala pozorinom
nacinu izraavanja nego filmskom. Naravno, televizija ce se vrlo
brzo osloboditi i pozorita i filma i postati neto trece i sasvim
svoje, ali u to vreme je jo balansirala."
114 FATALNI RINGIPIL
U prvim "rokerskim" emisijama nema trikova, ali ima okantnih
rezova. Emisija "Ludi mladi svet" bila je jo po necemu nova na
televiziji: pocela je strogo da vodi racuna o muzickom rezu. Smena
kadrova vie nije padala u zavisnosti od vizuelnog dogadanja na
filmu, nego je morala da prati ritam muzike. Deavala se onda kad
je bio akcenat, ili novi takt, ili nova fraza. Dotle to u muzickim
filmovima nije bilo potovano. Pre svega se vodilo racuna da se, u
likovnom smislu, zavri pokret, ili da se zavri psiholoko trajanje,
ili primanje slike. Sada se prvi put krenulo na kratki kadar. Prvi
put su se pojavili kadrovi kraci od sekunde i to u vreme kad je bilo
nezamislivo imati kadar kraci i od pet sekundi, a kamoli od jedne.
Prvi put su se, dakle, javljali kadrovi koji su imali manje od dvadeset
pet kvadrata u sekundi. Na filmu postoji dvadeset cetiri kvadrata
u sekundi, ali na televiziji taj isti film mora da ima dvadeset pet
kvadrata da se ne bi javljala ona horizontalna linija. Nai kadrovi su
prvi put delovali blicom i zbog toga su to u pocetku nazivali
agresivnim nacinom prikazivanja muzike. Medutim, nije to bila
agresija, nego jednostavno skracenje. Uostalom, numera koja traje
dva i po, najvie tri minuta, zahteva i da se cela radnja zavri u tom
roku. Potpuno nesvesni toga ta radimo - niti smo mi to zamislili,
niti smo to hteli da ostvarimo - mi smo, prakticno, uveli formu
spota. Mislim da smo to uveli cak medu prvima u Evropi, jer u to
vreme spot kao forma nije postojao. Uz pomoc nove muzike uspeli
smo da razbijemo neke stare forme, neke postulate koji su dotle
vaili kao uzusi, kao zakoni u snimanju. U tom smislu, kombinacija
izuzetnih, visokih profesionalaca - kao to su bili snimatelj onovic,
ili Nikola Karaklajic, kao urednik i scenarista, ili Vuksan Lukovac
- sa mladim, novim ljudima, koji u tom momentu nisu bili
optereceni profesionalizmom, gde ubrajam i sebe, dao je izuzetno
dobar rezultat.
Emisija "Koncert za ludi mladi svet" je pocela da se emituje u
est popodne, jer se smatralo da je to vreme kad mladi ljudi treba
da gledaju TV;to je bio omladinski termin. Poto je postojao samo
jedan kanal, moralo je da se postavi po segmentima, ta je za koga.
Posle trece emisije dobili smo snane proteste iz kola, pa je
Ministarstvo prosvete trailo da se termin pomeri na sedam sati,
da daci ne bee izj;kole da bi gledali emisiju. Toje bila neverovatna
popularnost, za koju je postojalo nekoliko razloga. Najpre, dovela
je prvi put rokenrol na ekran. Drugo, dovela ga je na potpuno nov
nacin, koji se razlikovao od svih ou programa onog vremena i,
trece, mladi ljudi su hteli svoje, nove heroje. Oni su u to vreme
FATALNI RINGIPIL 115
 gledali i Beogradsko prolece, ali su duboko eleli nove estradne
heroje, koji ce im pruiti neto drugacije i biti samo njihovi.
Prvi voditelji "Koncerta za ludi mladi svet" bili su Bane Cvetkovic
(kasnije dugo urednik EPP-a,a sada u Zabavnom programu - prim,
aut.), glumac Duko Golumbovski i devojka po imenu Svetlana,
koja se ubrzo posle toga povukla. Jedno vreme su voditelji bili
Neda Arneric i Nikola Nekovic.
U elji da budemo raznovrsni ili smo i sa pitanjem gde sve rok
ulazi. Emisija je morala da pokae i dokae da je to opti pokret.
Zato se, izmedu ostalog, u jednoj od prvih emisija pojavio VIS
eteoci. On je bio sastavljen od katolickih svetenika, koji su svirali
usred katedrale, mi smo ih snimili na Kaptolu u Zagrebu. Pobone
pesme, ali kompletno u rok maniru. Katolicka crkva je uvek koristila
sve medije, kao i sve nove oblike izraavanja,za svojupopularizaciju.
U tom smislu su imali cak i rok sastav,usred one Jugoslavije, 196n
Na drugoj strani, u Beogradskoj peadijskoj akademiji smo snimili,
na tenku koji ide kroz umu, rok sastav koji su cinili vojni pitomci.
Kao i svaka nova stvar, rokenrol je na televiziji naiao na pode-
ljene reakcije. Iako je televizija bila otvorena, doivljavali smo i
teke kritike. Imali smo srecu da je sastav muzickih urednika bio
takav da je bio prijemciv za nove ideje. Veoma zasluan za afirmi-
sanje pozitivnog stava bio je sigurno Slobodan Habic, muzicki ured-
nik TV Beograd. Takode i Nikola Karaklajic, koji je vec bio napravio
uvodni deo za TV emisiju, jer je legalizovao nastup tih grupa na
radiju. Braneci se protiv nekih napada imali smo upravo argument
da, ako moe na radiju, moe i na televiziji. Medutim, dosta teko
je rokenrol prodirao u anrovski drugacije emisije. On jeste imao
svoju emisiju, ali je dugo ostao u tom svom getu, nije proao dalje.
Tek kasnije, pojavom emisija kao to je bio "Maksimetar" - koji
smo svi osmiljavali i radili u okviru zabavnog sektora - poceo je
da ulazi i u druge emisije. Da se pojavi, recimo, u ou programu-
mislim da se to desilo najmanje cetiri-pet godina posle pojave prvih
emisija. U prvo vreme bio je tretiran, kao, tu ste, postojite, otprilike
u onom smislu: rodilo se dete, ne moe ga sad baciti na ulicu.
Velika stvar je bila pojava emisije iz sarajevskog studija. Tamo je
radio Duko Trifunovic i vrlo brzo se pojavila jedna emisija koja je
bila pandan "Koncertu...". Iako su i Zagreb i Ljubljana u to vreme
imali vrlo razvijen muzicarski deo ivota, u televizijskom smislu su
bili mnogo zatvoreniji od Beograda, ili, vrlo brzo, Sarajeva. S tim
to je "Koncert..." raden na teritorij i cele Jugoslavije. Prvi put su
se pojavili, recimo, splitski Delfini, ili Josipa Lisac, sa grupom
O'Hare.
116 FATALNI RINGIPIL
Odjavna pica "Ludog mladog sveta" je bila instrumentaIna
obrada Zlatnih decaka brigadirske pesme "Na prugu, na prugu".
Jedno vreme na radiju su mnogo prostora dobile obrade brigadirskih
pesama i mnogi su ih, ba zbog toga, radili. Nije postojala presija,
nego se na vrlo elegantne nacine establiment ukljucivao u to, jer
je video da moe da bude korisno. Danas se to pogreno interpretira
i vrlo je popularno reci "ja sam bio zabranjen". Niko nije bio
zabranjen, da se razumemo. Uostalom, najbolje su prolazili u naem
drutvu disidenti. Nita im nije falilo, a jo su mogli da se prave
vani, to su i radili. Drutvo je u stvari igralo oko njih, kao, da se
pokae da nad njima nema represije."
Sledeci veliki televizijski korak bila je pojava emisije "Maksi-
metar", radene po emi zapadnih "elektronskih rneraca popular-
nosti". Tada su svi vidovi popularne rnuzike vec posedovali odredeni
stepen etabliranosti, a publika se jo uvek nije bila pretvorila u
blazirano klupko, koje ne razurne nita, ili - to je ponekad jo
gore - razurne sve. Jovan Ristic bio je, logicno, urnean i u tu igru:
"Kad se pojavio "Maksimetar" ja sam vec bio "mator" i radio
sam ga sa Maliom Marinkovicem kao urednik. Prvi, ba prvi
Maksimetar je reirao Mita Stanculovic, a ja sam tad bio urednik
zabavnog programa na Drugom programu. Toje vec prva polovina
sedamdesetih. Bio sam pozvan da sredim studio, u pozorinom
smislu, mizanscen, redosled, kad ko nastupa, jer je to bila iva
emisija, koja je jo uvek morala da ima zakone dogadanja, nije se
snimalo, pa montiralo kasnije. Prvi voditelji su bili Dragan Nikolic,
Ljiljana Mrkic - danas najbolji lektor u pozoritima - Dragan Babic
i Saa Radojcic, kao voda "kucnog" ben da, koji je, inace, takode
potekao iz Dadova. Time je krug, na neki nacin, bio zatvoren."
FATALNI RINGIPIL 117