09.03.

2012

TURISTIKO TRITE I
KONCEPCIJSKE OSNOVE
MARKETINGA U TURIZMU
 OSNOVNI POSTULATI
MARKETINGA USLUGA

Pojmovno odreenje i shvatanje usluge

Ekspanzija uslune privrede i trita
Posebnost usluge u odnosu na materijalni proizvod
Bitne razlike materijalnog proizvoda i usluge sa trinog
stanovita
Temeljne posebnosti marketinga usluga
Satisvakcija kao integralno zadovoljenje potroaeve
potrebe
 Ekspanzija uslune privrede i
trita

Globalno posmatrano usluni sektor je u svetu prevaziao

60% u strukturi GDP-a svetske ekonomije. Njegovo
uee kod najrazvijenih zemalja i preko 75%. Sektor
usluga u Evropi apsorbuje oko 60% ukupno zaposlenih,
u Americi je to ak 70-80%. Usluge ili tzv. tercijalni sektor
predstavljeju novi izvor razvoja i rasta svetske privrede.
Zato se era razvoja usluga oznaava kao postindustrisko
drutvo sa dominacijam tercijalnog sektora u stvaranju
GDP-a i novih potencijalnih biznisa.Zato neudi
proirivanje potreba za marketingom na sektor usluga.
 Pojmovno odreenje i
shvatanje usluge

U najirem smislu usluga se

moe shvatiti kao sve to
zadovoljava neku
individualnu ili kolektivnu
potrebu, doprinosi Materijalna Sektor
proizvodnji materijalnih proizvodnja usluga

dobara , a nije materijalni

proizvod. Usluna
ekonomija je mera
razvijenosti neke zemlje.
 Posebnost usluge u odnosu na
materijalni proizvod

Meu specifinostima usluge moe se izdvojiti

vie njih od kojih su naj vanije sledee dve.
Uslugom se uspostavlja direktna interakcija
izmeu potroaa i proizvoaa
Usluga je proizvod sa vremenskom dimenzijom
pa je uvek treba posmatrati kao proces.
 Posebnost usluge u odnosu na
materijalni proizvod

PREMA AMA (AMERICAN MARKETING ASSOCIATION,GLOSERY OF MARKETING TERMS)

SPECIFINE KARAKTERISTIKE USLUGE SU :
 Bitne razlike materijalnog
proizvoda i usluge sa trinog
stanovita
Temeljne posebnosti marketinga
usluga
 Satisvakcija kao integralno
zadovoljenje potroaeve potrebe

SATISVAKCIJA = PERCEPCIJA OEKIVANJE

 NEOPHODNOST PRIMENE I
POSEBNOSTI MARKETINGA U
TURIZMU
Turizam u sistemu uslune privrede
Pojmovno odreenje i sadrina turizma
Bazine komponente turizma kao industrije
putovanja
Ekonomske dimenzije turizma
Rastue dimenzije turistikog trita kao izazov
za marketing
Specifinost primena marketinga u turizmu
Turizam u sistemu uslune
privrede
 Pojmovno odreenje i
sadrina turizma

Hunziker- Krapf: Skup odnosa i pojava koje

proizilaze iz putovanja i boravka posetilaca
nekog mesta, ako se tim boravkom ne zasniva
stalno prebivalite i ako sa takvim boravkom nije
povezana nikakva njihova privredna delatnost.
Baki, Marketing menadment turistike
destinacije: Skup raznolikih individualnih
iskustava o odnosima koji nastaju povodom
zadovoljenja ovekovih potreba.
Bazine komponente turizma kao
industrije putovanja
Ekonomske dimenzije turizma
 Rastue dimenzije turistikog
trita kao izazov za marketing

Fenomen turizma je izrastao u vodeu svetsku industriju

To je grana sa najveim rastom od II svetskog rata(u
poslednjih 50 god broj dolazaka se poveao 25 puta,
prihodi poveani za 211 puta, u svetskom turizmu
zaposleno je 240 mil. Ljudi)
Sofisticiran i edukovan potroa
Razvoj slobodnog individualizma informatizacija,
individualizacija, internacionalizacija
 Specifinost primena
marketinga u turizmu

1. Posebnost turistike usluge

2. Tri fundamentalna segmenta primene
3. Teorijska zasnovanost primene
4. Nastanak i razvoj turistikog marketinga
5. Dva razliita shvatanja turistikog marketinga
6. Vieslojnost nivoa primene marketinga
Posebnost turistike usluge
 Tri fundamentalna segmenta
primene

Vitalna spona izmeu ponude i tranje na

turistikom tritu je marketing kao poslovna
koncepcija i filozofija
Ostvarivanje razmene
Formulisanje ciljeva poslovanja saobrazno
marketing koncepciji
Kontinuiranost promene tranje
Tri fundamentalna segmenta
primene
 Teorijska zasnovanost primene

Danas se od nosilaca ponude u turizmu zahteva harmonizacija tri esto

sukobljene komponente:ekonomija, ekologija i drutvo.

Teorija i metodologija marketinga je jedinstvena u njenim temeljnim

odreenjima primene u turizmu, a pre svega u sledeem.
1. Potrebe potroaa su vrhunski princip privrivanja
2. Tranja je neprikosnovena za poslovni uspeh na tritu
3. Trina logika privreivanja je relevantna za preduzee iz oblasti
turizma i turistiku destinaciju
4. Profit je motiv privreivanja
5. Sve vie dolazi do izraaja meunarodni aspekt privreivanja i
uvaavanja principa globalizacije.
 Teorijska zasnovanost primene

Specificnosti marketinga u turizmu ogledaju se jo

i kroz izbor metoda koje su posebno bitne za
istraivanje turistike tranje, motivacije za
putovanje, raznim tehnikama predvianja
kretanja na turistikom tritu, kreiranju tranje
turistike destinacije...
 Nastanak i razvoj turistikog
marketinga

Prva faza: Poetak primene marketinga u turizmu vezuje se

za sredinu 60-ih godina XX veka
Druga faza: Nastaje 80-ih godina, posebna panja je bila
posveena razvoju turistikog proizvoda, ova faza se
karakterie makromarketing pristupom.
Trea faza: karakterie je drutveni aspekt marketinga.
etvrta faza: poetak milenijuma, uzima se u obzir i
afirmie individualizacija turiste kao potroaa.
 Dva razliita shvatanja
turistikog marketinga

Postoje dva struna miljenja

Turistiki marketing je deo opteg marketinga u pogledu
koncepcije i fundamentalnih osnova (ovo miljene iz teze
da su fundamenti marketinga isti za sve naune oblasti)
Samostalan turistiki marketing se postupno formulie i
trai nova reenja (samostalnost marketinga u turizmu se
temelji na specifinosti turistikog proizvoda i tranje
koja iz njega proizilazi)
 Vieslojnost nivoa primene
marketinga u turizmu

Mrketing na mikronivou- na nivou preduzea,

nema razlike u odnosu na na marketing
proizvodnog preduzea- pojedinani subjekt
turistike privrede ima u vidu sopstveni trini
cilj i kreira marketing program prema
projektovanom ili izabranom trinom segmentu.
Marketing na makro nivou-
destinacijski(strategija) i nacionalni(politika)
nivoi.
 MARKETING INFORMACIONI
SISTEM - MIS

Informacije su osnova za donoenje svih odluka u

preduzeu. Druga mogunost za donoenje
poslovnih odluka u preduzeu je na bazi
intuicije. Same odluke realizuju se kroz sistem
upravljanja i rukovoenja preduzeem.
Savremeno odluivanje se sve vie zasniva na
informacijama a manje na intuiciji i iskustvu.
Informacija doprinosi da se smanji rizik
poslovnog odluivanja i povea uspenost
doneteih odluka.
 MIS prevodi podatke u
informaciju

Razlozi za poveanje poteba za informacijama u

funkciji marketing odluivanja:
1. Poveana odgovornost marketing menadera
2. Ubrzane promene u okruenju i njegova sve vee
kompleksnost
3. Povean je broj novih inoviranih i eliminisanih
proizvoda u jedinici vremena
4. Tehnologija proizvodnje i potronje informacija
belei znaajan napredak
 MIS DEFINICIJA- KOTLER

MIS je kontinuirana i interakcijska struktura.

Primarno obiljeje MIS-a je kontinuitet u
prikupljnju podataka i stvaranju informacija.
Kontinuiranost potrebe za podacima i
informacijama proizilazi iz permanentnosti
donoenja raznih marketing odluka.
MIS ine ljudi, oprema i postupci
 MIS DEFINICIJA- KOTLER

Distribucija prikladnih pravovremenih i tanih

informacija.
Informacije se koriste za marketing odluke
Donoenje odluka je u funkciji efikasnog
upravljanja poslovnim sistemom
 KOMPONENTE MIS-A

1. Sistem internih izvetaja (interni

raunovodstveni sistem)- u pitanju je osnovni
informacioni sistem zasnovan na zakonskoj
obavezi.
2. Marketing sistem obavetavanja kontinuirana
veza sa okolinom
3. Sistem marketing istraivanja periodina veza
sa okolinom
4. Analitiki marketing sistem ovaj sistem se
sastoji od savremenih tehnika za analizu
marketing podataka i problema. On u sebi
 MIS VREDNOST
MARKETING INFORMACIJA

Tanost
Aurnost pravovremenost
Dovoljnost
Raspoloivost dostupnost za onoga kome
treba
Bitnost
Ekonominost
 MIS

U koncipiranju MIS-a u jednom preduzeu

potrebno je potovati slede principe
Treba da bude u funkciji sistema odluivanja
On treba da se fleksibilno postavi da apsorbuje
izvore podataka i da ih pretvara u informacije na
najefikasniji nain
Nema uspenog MIS-a ako ga menaderi nisi
prihvatili kao svoj sistem
MIS ne smije biti skup
Treba stalno imati na umu da se rutinski odnos
 MARKETING MIX KONCEPT

Instrumenti marketing miksa predstavljaju

raspoloive varijable za izraavanje ponude
preduzea. Preduzee kreira vie variabli za
osvajanje tranje u svoju korist a sve se one
mogu svesti na etiri: PROIZVOD, KANALI
PRODAJE, PROMOCIJA, CENA. Preduzee se
identifikuje sa svojim marketing miksom jer on
faktiki izraava snagu preduzea na tritu.
 PROIZVOD

Po proizvodu se preduzee prepoznaje na triu.

Ako bi smo rangirali instrumente marketinga po
svojoj vanosti proizvod je sigurno na prvom
mestu. Svi ostali instrumenti se izvode iz
proizvoda i dovode u direktnu vezu sa njim.
 KANALI PRODAJE

Proizvod (usluga) se kanalie od mjesta

proizvodnje do mesta potronje. Da bi potroa
doneo odluku o kupovini nekog proizvoda on
mora biti raspoloiv na odreenom njemu
dostupnom mestu. Zato se ovaj instrument jo
naziva mesto. Savladavanje prostora izmeu
proizvodnje i potronje je stalno rastui problem
i poveava ulogu distribucije u marketingu.
 PROMOCIJA

Promocija kao instrument marketinga izraava sve

oblike komuniciranja sa potencijalnim i stvarnim
kupcima. Oblici komuniciranja mogu biti razliiti
pa se zato moe govoriti o promocionom miksu.
Svi oblici promocionog miksa se preduzimaju u
jednom osnovnom cilju- da se ostavri prodaja
proizvoda i kupac postane dugoroni poslovni
partner
 CENA

U trinoj privredi sve to se nudi ima neku cenu.

Prihvatajui cenu potroa istovremeno prihvata
sve ostale instrumente marketinga. Pozitivna
reakcija potroaa se uvek vezuje za oekivanu
cenu. Zato se kao ekonomski aksiom moe
saoptiti da cena nije svemoan instrument
marketinga ali je uvek moan.