PRIMENA DIJAGNOSTIKIH METODA RADI UTVRIVANJA

TEHNIKOG STANJA MOTORNOG VOZILA

APPLICATION OF DIAGNOSTIC METHODS IN ORDER TO DEFINE

TECHNICAL CONDITION OF MOTOR VEHICLE IS IMPORTANT

Ivan B. Krsti1), Vojislav B. Krsti2), Boidar V. Krsti3), Vuki N. Lazi4)

Abctrakt:
U odravanju motornih vozila poseban problem predstavlja objektivno utvrdjivanje stanja
vitalnih komponenata i definisanje perioda njihove zamene, odnosno revitalizacije. Primena
dijagnostikih metoda radi utvrivanja tehnikog stanja motornog vozila je znaajna, naroito u
dinamikim reimima. Na primer: metoda dijagnostike koenja - prema krivoj promene koione
sile na tokovima, dijagnostika motora sus - prema indikatorskom dijagramu, dijagnostika
razliitih mehanizama prema parametrima vibroakustikih procesa i td. Teite sadanjih tema u
oblasti vozila su na pouzdanosti sloenih sistema i njihovoj dijagnostici. U radu su date
mogunosti primene objektivnih metoda dijagnostike pri utvrdjivanju stanja motornih vozila.
Kljune rei: motorna vozila, dijagnostika

Abstract:
The special problem in the maintenance of motor vehicles is the objective identification of the
state of vital components and definition of their replacement period or revitalization. Reliability
of composite systems and its diagnostic are the main topic of current themes concerning vehicles.
Application of diagnostic methods in order to define technical condition of motor vehicle is
important, esp. in dynamic regime. For example, method of diagnostics of braking according to
curve, change in brake force on wheels, diagnostics of motor sus according to indicator
diagram, diagnostics of different mechanisms according to parameters of vibroacoustic process
etc. This paper gives possibilities applications objective diagnostic methods, and it is
implemented for the analysis of the state of a motors vehicle.
Key words: motor vehicles, diagnostic
Samodijagnostiki sistemi mogu da budu
1.UVOD nezavisni ili da predstavljaju odgovarajuu
Postoje sistemi koji su u stanju da utvrde stanje perifernu jedinicu savremenih dijagnostikih
odgovarajue elektronske ili elektrine opreme elektronskih stanica.
vozila. To su tzv. samodijagnostiki sistemi. Veza izmeu ovih sistema i sistem za
U raunarsko-procesorske jedinice dekodiranje ostvaruje se uglavnom
odgovarajuih elektronskih sistema ugrauju se adaptacionim interfejsom. Njihovom primenom
posebne memorijske jedinice iji je zadatak nije mogue izvriti dijagnosticiranje anomalija
memorisanje pojave specifinih dogaaja u toku
rada tog elektronskog sistema. Memorisanje je koje mogu nastati u komandnom ureaju
mogue primenom odgovarajuih kodova za elektronskog sistema, kao i registrovanje
svaku vrstu neispravnosti. Na principu dogaaja sluajne prirode (prekidi kontakta i
proputanja radi ovaj deo memorije. On td.). Koriste se i takvi sistemi koji preko
zadrava podatke o pojavi izvesnih kodova. odgovarajueg monitora pokazuju tekstove
Meutim, on nije u stanju da oceni, na osnovu (opis radova koje treba izvriti) umesto brojeva.
njih, pojavu otkaza. Primena ovih sistema je posebno aktuelna za
U dijagnostikoj radionici registrovani kodovi oblast dijagnostike motora i njegove opreme
se prevode i utvruje se na osnovu njih vrsta (tranzistorsko ili integralno elektronsko
neispravnosti. paljenje, elektronsko ubrizgavanje), kao i kod
sistema protiv blokiranja i proklizavanja

1) Ivan B. Krsti, Fakultet tehnikih nauka, K. Mitrovica

2) Vojislav B. Krsti, Saobraajni fakultet u Beogradu
3) Boidar V. Krsti, Mainski fakultet Kragujevac, mail: bkrstic@kg.ac.rs
4) Vuki N. Lazi, Mainski fakultet Kragujevac
tokova. Kao rezultat saradnje izmeu
proizvoaa vozila, odgovarajuih sistema za
vozila i proizvoaa dijagnostike opreme,
nastala je i tipizacija kodova pomou kojih se
otkazi identifikuju, to omoguuje univerzalnu
primenu samodijagnostikih sistema. Prilikom
dijagnosticiranja elektronskog paljenja kod
motora prati se rad elektronskih kola, sastav
izduvne emisije i reim njegovog rada (broj
obrtaja pri odreenom punjenju).
Deo upravljakog procesora kod benzinskih
motora predstavlja samodijagnostiki sistem za
njegovu elektronsku regulaciju i ubrizgavanje
goriva. Primenom samodijagnostikih sistema
nije mogue upravljati procesom otklanjanja
neispravnosti vozila, ali dijagnostiaru, preko
odgovarajueg koda, ukazuju na neispravnost
koju treba otkloniti.
Sve sloenija struktura savremenih vozila
onemoguava primenu univerzalne
dijagnostike opreme. Pri razvoju savremene
dijagnostike opreme vodi se rauna o
obezbeenju visokog nivoa prikladnosti za
njenu upotrebu.
U tehnologijama dijagnosticiranja sve vie su u
upotrebi automatski dijagnostiki sistemi i
samodijagnostiki sistemi, ali su jo uvek u
primeni tzv. konvencionalna dijagnostika
sredstva, ija je osnovna odlika univerzalnost
(sredstva za dijagnostiku upravljakog sistema,
sistema za oslanjanje, dinamometarski valjci i
td.). Sve vie je u primeni princip sumiranja
otkaza, to omoguava sve iru primenu
dijagnostikih sredstava kod motora, kao i pri
utvrivanju stanja sistema za klimatizaciju
vozila, protiv-blokirajueg sistema, automatke
transmisije, aktivnog oslanjanja i td.
Dalji razvoj OBD-II i EOBD sistema ide ka
stvaranju tree generacije dijagnostikih
sistema. Za sada se zna da e biti povezan GPS
(Global Positioning Satllites) sistemima. Time
e stanje vozila biti uvek pod budnim okom
razliitih slubi, sluba za praenje zagaenja,
proizvoaa, servisera, MUP... Svaka od slubi
e pratiti raziliite parametre koje su im bitne:
-Sluba za praenje zagaenja, ukoliko neki od
sistema ne radi kako treba ili emisija prelazi
odreenu granicu a voza i nakon nekog
odreenog vremena ne ode u servis da popravi
vozilo, sluba e moi da preko odgovarajuih
institucija iskljui vozilo iz saobraaja,
- Proizvoa, prati radne reime vozila, radi
razvojne aktivnosti i propisivanje servisnih
perioda,
A-251
- Serviser, u sluaju zadovoljavajuih
parametara moe produiti ili skratiti period
servisiranja,
-MUP, ako vozilo ima greku koja utie na
bezbednu vonju moe iskljuiti vozilo iz
saobraaja ili blokira vozilo da ne moe da se
koristi...
Problemi koji se javljaju kod ovog sistema su
nepostojanje odgovarajue putne mree koja bi
mogla da upravlja dinamikim saobraajem i
mogua zloupotreba sistema tj. korienje GPS
podataka u nedozvoljene svrhe.
3. DIJAGNOSTIKA MOTORNIH VOZILA
PRIMENOM SAVREMENOG
DIJAGNOSTIKOG SISTEMA
U sluaju analize dijagnostike u procesu
odravanja transportnih sredstava u literaturi se
moe nai pravilo pod nazivom est koraka.
Ovo pravilo se kratko moe opisati kao
organizovano reavanje problema.
Pravilo est koraka obuhvata: prikupljanje
podataka, analiza podataka, lociranje (otkaza)
neispravnosti, pronalaenje uzroka nastanka
neispravnosti i definisanje postupka za
otklanjanje, otklanjanje neispravnosti, testiranje
sistema u cilju provere uspenosti obavljanja
postupka otklanjanja neispravnosti.
Prikupljanje podataka obuhvata skup aktivnosti
koje su usmerene ka prikupljanju svih
relevantnih informacija koje je neophodno
poznavati da bi se nastala neispravnost mogla
uspeno otkloniti. Kao izvor datih informacija
moe posluiti razgovor sa vozaem, pregled
dotadanjih aktivnosti koje su ostvarene u
pogledu odravanja posmatranog transportnog
sredstva ili korienje raspoloivog
dijagnostikog sistema.
Analiza podataka ima za cilj sistematizaciju
prispelih informacija. Tu je potrebno odvojiti za
dalju analizu one podatke koji mogu biti
znaajni za otklanjanje nastale neispravnosti.
Sledei korak se sastoji u odreivanju lokacije
neispravnosti. Ovde treba biti oprezan, jer u
sluaju primene nekog savremenog
dijagnostikog sistema korisnik moe dobiti
informaciju da je odreeni sistem neispravan i
ako to nije sluaj. U tom sluaju uvek je
neophodno tano utvrditi da li je nastala
neispravnost analiziranog sistema ili je nastala
neispravnost senzora kojim se meri kvalitet
rada analiziranog sistema.
U praksi, veoma esto, posle lokalizovanja
neispravnosti sledi kao prvi sledei korak njeno
otklanjanje. Prema pravilu est koraka
otklanjanju neispravnosti neophodno je da
prethodi pronalaenje uzroka nastanka
neispravnosti i definisanje postupka za
otklanjanje. Na taj nain se osim na posledicu
deluje i na uzrok, ime se spreava nastanak
situacije u kojoj e u relativno kratkom
vremenskom intervalu ponovo da se pojavi ista
neispravnost na analiziranom transportnom
sredstvu. U cilju verifikacije prethodno
ostvarenih koraka sledi testiranje sistema u
cilju provere uspenosti obavljanja postupka
otklanjanja neispravnosti.
Primena pravila est koraka predstavlja
neophodan preduslov za ostvarivanje uspene
dijagnostike i uspenog otklanjanja uoenih
nedostataka na transportnom sredstvu. Na nivo
uspenosti prethodnih radnih operacija kao i na
brzinu njihovoj obavljanja utie i kvalitet
primenjenog dijagnostikog sistema.
4. TEHNIKI PREDUSLOVI ZA
OBAVLJANJE DIJAGNOSTIKE
TRANSPORTNOG SREDSTVA
PRIMENOM SAVREMENIH
DIJAGNOSTIKIH SISTEMA
Uspena primena savremenog dijagnostikog
sistema zahteva zadovoljenje odreenih
tehnikih uslova koji se baziraju na tehnikim
karakteristikama koriene opreme i tehnikoj
obrazovanosti radnika. Prethodni uslovi se
mogu grupisati u svoje tri osnovne grupe:
-Transportno sredstvo je neophodno da bude
opremljeno sa svim potrebnim elektronskim
elementima neophodnim za obavljanje
dijagnostike (davai, senzori) i centralnim
raunarom koji se nalazi na vozilu i koji je na
direktan ili indirektan nain spojen sa svim
elektronskim elementima,
- Neophodno je posedovati dijagnostiki aparat
koji se specijalnim kablovima spaja sa
transportnim sredstvom,
- Potrebno je da radnik koji radi na poslovima
dijagnostike bude kvalitetno obuen za
obavljanje dijagnostike transportnog sredstva
primenom raspoloivog savremenog
dijagnostikog sistema.
Poreenjem dijagnostikih sistema razliitih
proizvoaa transportnih sredstava moe se
uoiti strogo potovanje prethodno definisanih
uslova. Ono to pravi razliku izmeu
proizvoaa je tehniko reenje dijagnostikog
sistema, kao i softver koji se koristi za njegovo
upravljanje. Detalji prethodnih reenja su
poznati samo proizvoau i ovlaenim
servisima.
A-252
Proces dijagnostike podrazumeva posedovanje
transportnog sredstva koje je opremljeno sa
svim potrebnim elektronskim elementima
neophodnim za obavljanje dijagnostike.
Dijagnostiar prilazi vozilu sa dijagnostikim
aparatom kojeg povezuje sa centralnim
raunarom vozila. Povezivanje se vri se vri
specijalnim kablom.
Dijagnostiki aparat je najee izraen kao
laptop. Softver koji je instaliran u raunaru
dozvoljava auriranje, koje se moe vriti
putem mree ili instalacijom sa zatienog cd-a
koji stie od proizvoaa. Auriranje je
najee meseno ukoliko se radi putem cd-a, a
ukoliko se radi putem mree moe biti i ee.
Auriranje sadri sve nove informacije vezane
za eksploataciju vozila (karakteristike
odreenih sistema, preporuke, dosadanja
iskustva...), a sve u cilju pruanja veih
mogunosti korisniku. Prethodni podaci su
opti i kao takvi se odnose na grupu vozila istih
karakteristika jednog proizvoaa. Osim njih
tokom dijagnostike neophodno je koristiti i
podatke koji su nastali kao rezultat ranijih
operacija u procesu odravanja posmatranog
transportnog sredstva. U tom cilju potrebno je
ostvariti auriranje sistema tokom odravanja
vozila. To znai da je neophodno zabeleiti bilo
koju zamenu, opravku ili intervenciju na
vozilu.
Radnik koji radi na poslovima dijagnostike
(dijagnostiar) potrebno je da poseduje znatno
vea znanja od radnika koji rade u klasinim
radionicama. Kao i do sada neophodno je da
poseduje odgovarajua znanja o
karakteristikama sistema koji ine posmatrano
transportno sredstvo. Osim toga potrebno je i
da poseduje sposobnost korienja raunara.
Takoe ne treba zaboraviti i potrebu osnovnog
znanja najmanje engleskog jezika. Ta potreba
je uslovljena injenicom da su meniji
dijagnostikih softvera pisani na engleskom
jeziku. Zavisno od proizvoaa u ponudi su i
drugi jezici.
5. DIJAGNOSTICIRANJE VOZILA
U cilju prezentacije rada jednog savremenog
dijagnostikog sistema posmatraemo proces
dijagnostike stanja kod transportnog sredstva
IVECO STRALES AS440S50. Za dijagnostiku
ovog vozila koristi se dijagnostiki aparat, u
ovom sluaju laptop, na kome je instaliran
softver E.A.SY. Ovaj softver je razvio IVECO i
moe se koristi samo za proveru njihovih
vozila. Zatien je tj. mogue mu je pristupiti
samo uz odgovarajui klju koji dobija servis
prilikom kupovine softvera. Pored samog
softvera servis dobija i komunikacioni kabal
koji se koristi za povezivanje raunara vozila i
dijagnostikog ureaja. Kabal omoguuje ne
samo fiziku vezu vozila i dijagnostikog
ureaja ve i mogunost pristupa raunaru
vozila preko bluetooth-a.
Prvo to dijagnostiar radi obavlja razgovor sa
strankom, da bi saznao zbog ega je vozilo
dovezeno na pregled. Kada se upozna sa
problemom i okolnostima u kojima se javlja
prelazi na dijagnostiku. Nakon pronalazka Slika 2. Baza podataka
DLC prikljunice, dijagnostiar povezuje vozilo vozila
sa dijagnostikim ureajem i pokree program.
Posle pokretanja programa unosi se ifra koju
serviseri dobijaju prilikom kupovine softvera.
Na samom startu dijagnostiar bira neki od
ponuenih kamiona koji se nalaze u bazi
podataka programa (slika2).
Program omoguava i pristup zapamenim
prethonim pregledima preko opcije database.
Njenim izborom otvara se przor sa svim
zapamenim vozilima, datumom njihovog
pregleda i podacima o njima (registarski broj,
vin, stranka koja ih je dovezla) (slika 3).

Slika 3. Pregled obavljenih servisa

Izborom nekog pregleda moe se videti report o
tome koje su sve operacije sprovedene na tom
vozilu.
Izabrano je vozilo vozilo STRALIS EURO 5
klase AS 2007 godite za dijagnosticiranje.
Prilikom samog izbora vozila dijagnostiar
mora

Slika 1. Dijagnostiki kabal i ureaj

A-253
 Slika 6. Podsistemi motora
Slika 4. Izbor vozila dijagnostike

Slika 7. Podsistemi konog sistema

Slika 5. Sistemi koji se mogu

dijagnostikovati
uneti poslednje tri cifre VIN koda, ukoliko
unese pogrene cifre program e prepoznati da
nije re o tom vozilu i onemoguie dalju
dijagnostiku.
Nakon biranja vozila na kome e se vriti
dijagnostika, program izbacuje sisteme koji
mogu da se proveravaju i za svaki od njih
odreene podsisteme: Motor, elektronska
centralna jedinica, kontrolni modul vozila,
kontrolu SCR katalizatora; Koni sistem, ABS i
EBS; Transmisija; Oslanjanje; Multiplexer,
kontrola upravljakih jedinica koja se nalaze u
leaju vozila, vratima vozaa i suvozaa,
upravljake jedinice koja upravlja prednjom i Slika 8. Operacije koje se mogu sproveseti u
zadnjom elektro instalacijom; Instrument tabla, podsistemu motora
proverava ispravnost svih komponenti koji se
nalaze na instrument tabli.
Izborom sistema i podsistema koji
emo proveravati (u ovom sluaju motor tj.
ECU), program otvara prozor sa mogunostima
odabira testiranja i dijagnostikovanja (slika 8).
Dijagnostikovanje se odnosi na itanje
postojeih kodova greaka, vrednosti
parametara u trenutku nastanka greke,
praenja parametara u realnom vremenu (slika
9). Sve

A-254
 Test motora sastoji se od etiri testa: Test
kompresije; Test injektora; Test
turbokompresora; Test koenja motorom.
Dijagnostiar na osnovu razgovora sa strankom
donosi svoje miljenje na osnovu koga moe
pokrenuti samo neki od ovih testova ili sva
etiri izborom opcije check-up.

Slika 9. Parametri koji se mogu meriti uivo: (1)

temperatura rashladne tenosti(2) temperatura goriva;
(3) koliina ubrizganog goriva; (4) broj obrtaja motora;
(5) napon baterije; (6) pozicija pauice gasa; (9) brzina
vozila; (10) Pritisak na usisnoj grani
greke koje se pojavljuju mogu biti prezentne ili
interminentne. Prezentne greke su greke koje
se pojavljuju prilikom svake provere odreenih
sistema, njihovo pojavljivanje povlai za sobom
i aktivaciju MIL sijalice ili u sluaju odreenih
sistema simbol i natpis na displeju instrument
table vozaa koji se odnose na taj sistem (svetlo
na zadnjoj strani ne radi, nizak nivo goriva, i
otvorena vozaeva vrata).
Interminentne greke su greke koje su se
pojavile u nekom trenutku vonje ali su nestale, Slika 9. Prezentne greke na vozilu
u tom sluaju greke se pamte u memoriji
raunara a oznaka sa instrument table se brie.
Kada se radi o ovakvim grekama kompjuter
pamti koliko puta su se one desile i vrednosti
odreenih parametara prilikom prve i poslednje
pojave te greke. U sluaju ovog vozila to su
P0425(nema dovoljno Adblue tenosti),
P0513(imobilajzer), P0524(nizak pritisak ulja).
Nakon iitavanja greke program omoguuje
dijagnostiaru informaciju o moguim
uzrocima kvarova, i moguim reenjima.
Program omoguuje serviseru informacije o Slika 10. ema elektronske instalacije
komponentama na koje se sumnja: ematski
prikaz elektronskih instalacija, sliku
komponente, lokaciju na vozilu, kako doi do
nje, detalje o njoj (slika 11).
Ako se odreeni kod greke pojavi tokom
vonje, pored simbola na displeju instrument
tabli, pojavljuje se i kod greke (slika 13 i 14).
Voza u tom sluaju obavetava preduzee,
nakon ega mu oni deifruju neispravnost u
saradnji sa serviserom i odluuju da li se sme
nastaviti sa eksploatacijom vozila ili ne.
Testiranje se odnosi na proveru rada motora i
postoje dve mogunosti: sprovoenje odreenih Slika 11 Prikaz komponenti i lokacija
testova (ako se sumnja na otkaz u odreenom neispravnosti na vozilu
sistemu) ili proveru celog motora.

A-255
Slika 12. Komponenta na koju se sumnja otkaz
Slika 14. Prikaz greki na instrument tabli
vozaa koje su se javile u toku vonje

ZAKLJUAK

Nivo proizvodnosti rada transportnih

sredstava zavisi u velikoj meri od organizacije
transportnog procesa, stepena zaposlenosti
voznog parka. Meutim da bi se vozilo uopte
moglo staviti u upotrebu ono mora zadovoljiti
odreeni nivo tehnike ispravnosti vozila. Zbog
toga su razvijeni razni sistemi koji u realnom
vremenu prate razliite parametre i na osnovu
njih odreuju stanje vozila. Svi ti podaci se, uz
Slika 12. Testovi koji se mogu sprovesti na motoru
primenu ovih sistema, mogu beinim putem
prenositi do baze. Time se stvara mogunost
nadgledanja tehnikog stanja vozila za vreme
obavljanja transportnog zadatka i preduzimanja
odreenih mera u sluaju pojave nepredvienih
situacija.

LITERATURA

[1] Papi V., Osnovi odravanja motornih

vozila, Saobraajni fakultet, Beograd,
2009
[4] B. rsti: Tehnika eksploatacija
Slika 13. Prikaz dijagnostikih informacija na motornih vozila i motora, Mainski
instrument tabli vozila fakultet u Kragujevcu, Kragujevac,
2009, str.488.
[5] B. Krsti, I. Krsti: Matematical
models of automatization process of
giving diagnosis motor vehicles,
Tractors and power machines, Vol.12,
No.4, 2007, p.129-136.
[6] B. Krsti, V. Lazi, V. Krsti: Some
views of future strategies of
maintenance of motor vehicles,
Tractors and power machines, Vol.15,
No.1, 2010, p.42-47

A-256