Svetla faza (fotohemijska faza)

Transportni lanci elektrona u ciklinoj i neciklinoj fotofosforilaciji

U hloroplastima se na tilakoidima nalaze pigmenti i enzimi koji zajedno nagrade dva

fotosistema:

FS1 i FS2.

Kada molekul hlorofila apsorbuje svetlost, njegov elektron na spoljnoj orbitali postaje
pobuen, usled vika energije, pa naputa molekul hlorofila. Osloboeni elektron prihvataju
prenosioci (transportni lanac elektrona), koji su poreani tako da elektron uvek sa vieg
prelazi na nii energetski nivo. Prelaskom sa vieg na nii energetski nivo elektron otputa deo
energije koju prima ADP-a i pretvara se u ATP. ATP predstavlja glavni izvor energije u eliji za
sve njene funkcije. Svetlosna energija, pretvorena u elektrinu (energija elektrona) je krajnje
transformisana u korisnu hemijsku energiju.

Sinteza ATP u svetloj fazi fotosintezi naziva se fotofosforilacija i moe biti:

ciklina, u kojoj elektron izbaen iz fotosistema1 preko niza prenosilaca (transportni lanac
elektrona) ponovo vraa u FS1; u ovom procesu ne uestvuje NADP;

neciklina-U neciklinoj fosforilaciji krajnji primalac elektrona je koenzim NADP koji primanjem
elektrona postaje redukovani NADPH. Fotosistem 1 svoj izgubljeni elektron nadoknauje iz FS
2, a FS 2 nadoknauje elektron iz vode. Voda se razlae na kiseonik (odlazi u atmosferu) i
vodonikove jone koje prihvata NADP i postaje NADPH2. Prema tome, voda je primarni davalac,
a NADP krajnji primalac elektrona u svetloj fazi.

Krajnji proizvodi svetle faze su:

Kiseonik, ATP i redukovani NADPH2.

ATP i NADPH2 odlaze u tamnu fazu, a kiseonik se isputa u atmosferu.

Tamna faza (termohemijska faza)

Proizvodi svetle faze, ATP (sadri energiju) i NADPH2 (donosi vodonik poreklom iz vode), se
koriste u tamnoj fazi da bi se neorganski ugljenik iz CO2 ugradio u organska jedinjenja. To se
naziva fiksacija ugljenika i izvodi se u Kalvinovom ciklusu u stromi hloroplasta. Poetno
jedinjenje ovog ciklusa je istovremeno i zavrno i naziva se ribulozodifosfat (RuDP). Ugljen-
dioksid iz atmosfere ulazi u eliju (hloroplaste) i vezuje se za RuDP (ima 5C atoma) pri emu
nastaje jedno nestabilno jedinjenje sa 6 C atoma koje se razlae na dva molekula
fosfoglicerinske kiseline (sa po tri S atoma). Da je to prvi stabilan proizvod tamne faze
fotosinteze otkrio je Kalvin i za to otkrie 1961. g. dobio Nobelovu nagradu za hemiju. Preko
niza proizvoda u toku ciklusa opet se stvara RuDP.

Pri okretanju jednog Kalvinovog ciklusa u organska jedinjenja se ugradi jedan C atoma iz CO2.
Znai, da bi nastao jedan molekul fruktoze ciklus mora da se okrene 6 puta.

U najkraim crtama

Suneva energija se transformie u hemijsku (molekuli ATP-a) u svetloj fazi pomou hlorofila.

Razgradnjom ATP-a na ADP, u tamnoj fazi, fosfatna grupa iz ATP se vezuje za jedinjenja,
obogauje ih energijom i omoguava odvijanje reakcija u Kalvinovom ciklusu.
NADPH2 donosi vodonik (nastao u svetloj fazi razlaganjem vode) koji se ugrauje u organska
jedinjenja.

Oksidativna razgradnja eera-Razgradnja ugljenih hidrata (eera) odvija se u dve

faze:
Glikolizu
Krebsov ciklus.
Glikoliza

Glikoliza-Deava se u citoplazmi elije u odsustvu kiseonika pa se naziva i anaerobnom fazom

disanja. Sastoji se u razlaganju fruktoze (ima 6 C atoma) do 2 molekula pirogroane kiseline
(3C atoma). Pri tome se oslobaa energija u obliku ATP i redukovanog koenzima NADH++H+.

Pirogroana kiselina se dalje moe razlagati u:

anaerobnim uslovima (kod mikroorganizama bakterija, kvasaca koji ive u uslovima bez
kiseonika)
aerobnim uslovima (elije organizama koji koriste kiseonik)

Kod anaerobnih organizama, kakvi su npr. bakterije iz roda Lactobacillus ili kvasci
Saccharomyces, pirogroana kiselina se dalje moe se razlagati na dva naina:

mleno-kiselinskim vrenjem u kome se pod uticajem posebnih bakterija kao krajnji proizvod
dobija mlena kiselina;
alkoholnim vrenjem koje se vri u prisustvu kvasaca i kao krajnji proizvod daje etil alkohol.

Dalje razlaganje pirogroane kiseline kod aerobnih organizama ide kroz ciklian proces
nazvan Krebsov ciklus.

Krebsov ciklus

Nazvan je po Hans Adolfu Krebsu koji ga je otkrio 1937. da bi tek 1953. god. za to otkrie
dobio Nobelovu nagradu.

Pirogroana kiselina iz citosola ulazi u mitohondrije gde reaguje sa koenzimom A (CoA) pri
emu nastaje acetil- koenzim A (acetil-CoA). Acetil-CoA reaguje sa oksalo-siretnom kiselinom
i nastaje limunska kiselina kao prvi proizvod Krebsovog ciklusa. Zbog toga se ovaj ciklus
naziva jo i ciklus limunske kiseline, a s obzirom da ta kiselina sadri tri karboksilne grupe
(COOH) i ciklus trikarboksilne kiseline.

Ostale reakcije dovode, preko niza meuproizvoda, do:

obrnavljanja (regeneracije) oksalo-siretne kiseline,ona je, zahvaljujui tome, stalno prisutna u

eliji;
oslobaanja 2 molekula ugljen-dioksida
sinteze jedinjenja bogatih energijom,redukovanih koenzima:

NADH++H+

FADH++H+

Redukovani koenzimi se ukljuuju u narednu fazu disanja,odnosno, u transport elektrona.