1 Organic News

Content
Days of organic food, 3 day exhibition, took
place at the New Belgrades green market in the
Block 44 from 8 10 June. Besides the regular
participants of the Organic green market, a lot of
certified producers, producers in conversion, pro-
ducers and suppliers of organic inputs were pres-
ent. On this occasion Nada Miskovic, president of
IMPRESSUM the National Association for organic production
Serbia Organica and Predrag Veinovic from the
Za izdavaa company JKP Public markets have signed the protocol on cooperation with the
Nada Mikovi, purpose of promoting organic production on markets, improving organic offer and
Nacionalna asocijacija za increasing range of products. According to the protocol during the season organic
razvoj organske proizvodnje food could be purchased every weekend in front of the green market in the Block
Serbia organica 44, and during the winter time when the offer is rather limited, this market will be
http://www.serbiaorganica.org organized every other weekend.
Molerova 29/a, Beograd
tel: 065 855 68 68 In 2012 the National Association Serbia Or-
info@serbiaorganica.org ganica is organising trainings for control bodies
with the support of the GIZ/ACCESS program.
Menader projekta: The aim of the trainings is to improve knowledge
Ivana Simi and skills and to prepare for applying for the EU
list of approved control bodies against the cor-
Glavni i odgovorni urednik: responding standards. The trainings consists of
Jelena Saji 4 components and each one of them will focus
on specific topics. Three components have already
Saradnici: been realized, and the last one will take place in September. At the same time the
Olga Keelj training for the evaluators of the Accreditation Body of Serbia has been conducted.
Vladan Ugrenovi The evaluators will write the assesment report which is necessary document for the
Dr Vladimir Filipovi EU application mentioned above.

Dizajn & prepress: Institut Tamis in cooperation with the National

Ivan Tarle Association for organic production Serbia Or-
ganica, the Association for organic production
Izvrna produkcija: of Vojvodina and the German organization for
Moja farma d.o.o. technical assistance (GIZ) organized scientific
www.mojafarma.rs congress Open days of biodiversity for the sec-
ond year in a row. The central meeting of this
years congress took place on 29th June on three
locations in the south Banat. The printed edition
of the report Organic production and biodiversity was presented at the congress.
Multidisciplinary approach to the organic production and to the biodiversity is the
base of this booklet. Authors tried to present current status in these fields in our
country and in the European Union.

Sadraj
Vesti i dogaaji Aktuelno
Tri dana organske hrane u Beogradu Organska biljna ubriva
U toku obuka kontrolnih organizacija
Otvoreni dani biodiverziteta na tri lokacije u Banatu Svet
Izgon stada bua na planinske panjake Logo za organsku hranu iz EU obavezan od 1. jula

Organic News 2
Tri dana organske hrane u Beogradu tokolu koji smo potpisali sa Nacionalnom
asocijacijom za razvoj organske proizvodnje
Na trodnevnoj manifestaciji Dani organ-
ske hrane, koja e se ubudue odravati
dva puta godinje, pored stalnih uesnika
Pijace organske hrane, od 8. do 10. juna
na novobeogradskoj pijaci u Bloku 44
predstavio se i veliki broj sertifikovanih
proizvoaa, kao i proizvoai koji su u
procesu konverzije, proizvoai povra,
jaja, peciva, sokova, demova, suvog voa,
brana, itarica, sireva, peuraka, ajeva,
meda, udruenja organskih proizvoaa iz
cele Srbije, kao i proizvoai i distributeri
repromaterijala.
Tokom manifestacije organizovane su
promocije sa degustacijom proizvoda, kao
i prodaja organskih proizvoda po promo-
tivnim cenama.
Prvog dana organizovane su i razliite ak-
tivnosti za najmlae ljubitelje organskog
voa i povra. U gostima na organskoj
pijaci bila su deca iz Centra za edukac-
iju, sport i umetnost an ak, u ijem se
vrtiu jede organska hrana. Drugi dan bio
U toku obuka kontrolnih organizacija
Nacionalna asocijacija Serbia Organica,
uz podrku GIZ/ACCESS Programa, u
2012. godini realizuje obuku namenjenu
kontrolnim organizacijama u cilju sticanja
znanja i osposobljenosti za apliciranje na
EU listu priznatih kontrolnih organizacija
koje obezbeuju sistem kontrole i sertifi-
kacije u skladu sa EU standardima, odnos-
no sa lanom 33. Regulative EU 834/2007.
Proizvodi sertifikovani od strane ovih kon-
trolnih organizacija mogu da se izvoze u
Evropsku uniju bez dozvola za uvoz, to
e u velikoj meri olakati izvoz organskih
proizvoda iz Srbije.
Obuka se sastoji iz etiri modula i u sva-
kom od njih se obrauju posebne teme.
Tri modula su ve realizovana, poslednji
e se odrati u septembru. U toku treninga
je posveen porodicama i tada su podeljeni
organski paketii za najmlae posetioce. ispred pijace Blok 44, dok u zimskom peri-
Nada Mikovi, predsednica Nacionalne
asocijacije za organsku proizvodnju Serbia
organica i Predrag Veinovi, v.d. direktora
JKP Gradske pijace potpisali su ovom pri-
likom Protokol kojim se ureuje zajednika
saradnja koja obuhvata promovisanje or-
ganske proizvodnje na pijacama kao i
poboljanje ponude organskih proizvoda na
tritu i poveanje asortimana. Prema pro-
Serbia organica, organska hrana se moe
kupiti u sezoni, svakog vikenda, na platou
odu, kada proizvoai imaju manju ponudu,
ova pijaca bie organizovana svakog drugog
vikenda, kae Veinovi. Prema njegovim
reima, zbog velikog interesovanja graana
za organsku hranu, oni e uskoro imati
priliku da ove proizvode kupuju i na svim
veim pijacama koje se nalaze u sistemu
Gradskih pijaca.
Zdrava ishrana je jedan od presudnih
faktora dobrog zdravlja i mnoga oboljenja
mogu lako da se spree uz pomo zdravije
ishrane i zdravijeg naina ivota. Organske
namirnice su zdravije i imaju veu bioloku
vrednost, koja je direktno odgovorna za
imunitet i vitalnost ljudskog organizma.
Imaju bolji tehnoloki kvalitet, vei sadraj
vitamina i minerala, kao i suve materije,
to omoguava bolje odravanje, kazala je
ovom prilikom Nada Mikovi, predsed-
nica Nacionalne asocijacije za organsku
proizvodnju Serbia organica. n
predviena je i poseta poljoprivrednim
gazdinstvima koja se bave proizvodn-
jom i preradom organskih proizvoda. U
sklopu I i II treninga organozovana je po-
seta organskim gazdinstvima i organskim
preraivaima gde su na licu mesta mogle
da se prou sve take inspekcije odnosno
kontrole operatera ukljuenih u organsku
proizvodnju.
Paralelno sa ovim obukama odravaju se i
treninzi za ocenjivae Akreditacionog tela
Srbije koji e pisati izvetaj o oceni koji je
neophodan dokument za aplikaciju na EU
listu priznatih kontrolnih organizacija. Na
osnovu ovog izvetaja EC organizuje su-
perviziju kontrolnih organizacija koje su
podnele prijavu za ukljuenje na listu. Kon-
trolne kue Evrocert i OSC se pripremaju
za podnoenje prijave ove godine. n
3 Organic News
 Mogunosti izvoza organskih
proizvoda u Nemaku
Konferenciju o mogunostima izvoza or-
ganskih kultura u Nemaku organizovali
su Nemaka organizacija za internaciona-
lnu saradnju GIZ/ACCESS program, VIP
fond i Nacionalna asocijacija za organsku
proizvodnju Serbia organica u maju u ok-
viru 79. poljoprivrednog sajma u Novom
Sadu. Tom prilikom, direktor nemake
kompanije Ecoland Rudolf Buehler, koja
je u Telekoj kod Sombora otvorila erku
firmu EcoLand Srbija i od domaih
proizvoaa otkupljuje papriku, rekao je da
Vojvodina ima velike potencijale za organ-
sku proizvodnju. Farmeri mogu da zarade
od 7.000 do 10.000 evra po hektaru, ali je
vano da se fokusiraju na proizvode za ko-
jima je u Nemakoj potranja vea od proiz-
vodnje, poput soje, rekao je tom prilikom
Buehler. On je objasnio da je u Nemakoj
trite organske hrane nadmailo domau
proizvodnju i da tu ansu treba iskoristiti.
I OTVORENI DANI BIODIVERZITETA
I drugi govornik iz Nemake Holger Reis-
ing, direktor kompanije Ecoco BioHandel
& Marketing, potvrdio je da u Nemakoj
trite organskih proizvoda godinje raste
izmeu 10 i 20 procenata i da je do rasta
dolazilo ak i u periodu ekonomske krize,
od 2008. do 2011. godine. Holger je ne-
davno obiao proizvoae koji su iskazali
interesovanje za proizvodnju organskih
proizvoda za potrebe nemakog trita.
Njegov ponovni dolazak u Srbiju oekuje
se u avgustu dok je u planu i poseta naih
proizvoaa nekoj od zemalja Evropske
unije gde bi imali priliku da se na licu mesta
upoznaju sa organskom proizvodnjom soje i
ostalih proteinskih kultura.
Nemaka organizacija za internaciona-
lnu saradnju GIZ planira izradu i etiri
prirunika o organskoj proizvodnji soje,
penice, kukuruza i suncokreta.
 
 Odtampan zbornik referata


  Organska proizvodnja i biodiverzitet
Pod naslovom Organska proizvodnja i
biodiverzitet tampani su referati koji su
prezentovani na tematskom skupu Ot-
voreni dani biodiverziteta, odranom 29.
juna na oglednom polju Instituta Tami
Organska u Panevu. U etiri odabrana priloga, koji
su u formi preglednih lanaka, autori su
proizvodnja obradili zadate teme koristei najnovija
saznanja i iskustva i ukazali na znaaj
i biodiverzitet meusobne interakcije organske proiz-
vodnje i biodiverziteta.
Multidisciplinaran pristup organskoj
proizvodnji i biodiverzitetu predstavlja
cije organske proizvodnje i biodiverziteta.
Autori su nastojali da predstave sadanje
stanje u ovim oblastima u naoj zemlji i
Evropskoj uniji.
Ostajemo u nadi da e ova knjiga dopri-
neti boljem razumevanju vanosti organ-
ske proizvodnje i njene uloge u ouvanju
biodiverziteta u vremenima koja dolaze, a
da e proizvoai, struna, nauna javnost
i graanstvo umeti da ouvaju i unaprede
ono to je vekovima stvarano.
Urednici
Vladan Ugrenovi dipl. in.
 
 obeleje ove knjige. Na praktian nain u Dr Vladimir Filipovi
n
njoj se prikazuju razliiti aspekti interak-

Hrana sa duom
Zbog svojih agroekolokih razliitosti i
prirodnih resursa, Srbija privlai sve vie
turista, zaljubljenika u prirodu. U tom smis-
lu postoji poveana turistika potranja za
organskom hranom. U okviru turistike po-
nude koja je podrana od strane Nemake
organizacije za internacionalnu saradnju
GIZ, Turistika organizacija Srbije je kao
temu za 2012. godinu odabrala gastronomi-
ju. Kampanja pod nazivom Soulfood Srbija jiv resurs koji podstie diverzifikaciju srp- poljoprivrednika na organskim farmama,
Hrana sa duom, promovie autohtone skih turistikih proizvoda i, to je najvanije, kao i preraivaa hrane).
gastronomske proizvode sa posebnim doprinosi lokalnoj ekonomiji (lokalni GIZ/ACCESS program svojim aktivnosti-
akcentom na one koji imaju ili treba da dob- proizvodi se direktno prodaju na lokalnom ma uvodi, korak po korak, i srpske organske
iju oznaku zatienog geografskog porekla. domaem tritu, otvaraju se nova radna proizvode u Soul Food koncept Turistike
Lokalna hrana je prepoznata kao neprocen- mesta i stvaraju se uslovi za vee prihode organizacije Srbije.

Organic News 4
 Otvoreni dani biodiverziteta
na tri lokacije u Banatu
Drugu godinu zaredom Institut Tami Panevo u saradnji sa Nacio- fakulteta iz Bake Topole.
nalnom Asocijacijom za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica, Biodiverzitet naselja Dobrica i organsku
farmu Bela, predstavili su otac i sin Vlad-
Vojvoanskim drutvom za organsku poljoprivredu i Nemaka orga- imir i Dejan Bela. Prof. dr Sneana Oljaa
nizacija za tehniku saradnju (GIZ) GmbH organizovao je 29. juna cen- govorila je o mogunostima poveanja bio-
tralni skup nauno-strune manifestacije Otvoreni dani biodiverziteta diverziteta u poljoprivredi sa posebnim os-
Centralni skup ovogodinje manifestacije lokaciji predstavljen je ogled sa krompirom vrtom na pojedine agroekoloke mere.
odvijao se na tri lokacije u Junom Banatu. gde su, po metodama organske proizvodnje, Na dobrikom panjaku moe se nai po-
Na prvoj lokaciji na oglednom polju Insti- predmet istraivanja produktivne i kvali- jedino lekovito bilje, kao i odreene vrste
tuta Tami na organskom demo-polju, tativne osobine razliitih sorti krompira, peuraka, ukazala je prof. dr Zora Daji sa
zvanice su imale prilike da se upoznaju sa koje su ubrene komercijalnim organskim Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna i pri-
kazala biodiverzitet prirodnih travnjaka, nji-
hovo upravljanje i razumno iskoriavanje.
Vredni domaini sa farme Bela potrudili
su se da gosti budu zadovoljni, te su tako
za ovu priliku pripremili poklone koji su
karakteristini za dobriki kraj. Jedna od
moda najveih vrednosti dobrikog bio-
diverziteta jeste autohotna dobrika urka,
koja je ovom prilikom bila izloena.
Zatvarajui Drugi centralni skup mani-
festacije Otvoreni dani biodiverziteta, or-
ovogodinjim aktivnostima koje su u cilju ubrivima i tretirane preparatom za zatitu ganizatori su prisutne pozvali na trei skup,
ouvanja i unapreenja agrobiodiverziteta bilja dozvoljenim u organskoj proizvod- koji e, kako je najavljeno, u velikoj meri biti
sproveli saradnici za organsku proizvodnju nji Evropse unije. Na parceli uvodnu re drugaiji u odnosu na dosadanja dva.
zaposleni u institutu. Obraanjem rukovo- o ogledu i parceli predstavili su organiza- Za kraj, dokaz da je organsko demo-
dioca Poljoprivredne Savetodavne Slube
Nikole krbia predstavljen je rad i pojedini
od programa koje u svojoj delatnosti Institut
Tami realizuje, dok je Vladan Ugrenovi
govorio o eko-koridorima i njegovoj ulozi
u poboljanju biodiverziteta, kao i o starim
sortama i vrstama pravih ita. Struni osvrt
u vezi gajenja alternativnih biljaka, njihovoj
ulozi u sistemu organske proizvodnje dao je
dr Vladimir Sikora iz Odeljenja za organ-
sku poljoprivredu i biodiverzitet novosad-
skog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Na tor skupa dr Vladimir Filipovi i domain polje Instituta Tami u Panevu oaza
kraju obraanja na organskom demo-polju Dejan Bela. Profesor emeritus dr Branka ravniarskog biodiverziteta pokazuje
vie rei o ideji iniciranja manifestacije, ne- Lazi sa Poljoprivrednog fakulteta iz No- prisustvo veeg broja korisnih insekata i
kim manje gajenim mahunarkama i heljdi vog Sada i prof. dr Sneana Oljaa sa Pol- jedna mala lisica, koja se kao naruena po-
izloio je dr Vladimir Filipovi. joprivrednog fakulteta iz Zemuna govorile javila u toku trajanja prvog dela programa.
Drugi deo skupa odvijao se u naseljenom su o znaaju krompira i njegovom gajenju Organizatori
mestu Dobrica, na teritoriji optine Alibu- u organskoj proizvodnji, dok je o zatitnom Dr. sci. Vladimir Filipovi
nar, gde je na dve lokacije prisutnima pred- sredstvu primenjenom na ogledu govorio Vladan Ugrenovi dipl. ing.
stavljena organska farma Bela. Na prvoj prof. dr Slobodan Milekovi sa Biofarming PSS APV OJ Institut Tami Panevo
n

5 Organic News
 Logo za organsku hranu iz EU obavezan od 1. jula
Svi proizvoai organske hrane u Evropskoj uniji u obavezi su
da od 1. jula na svoje proizvode stavljaju jedinstveni logo koji
potvruje da je proizvod poreklom iz EU. Korienje logoa
bie opciono za uvozne proizvode i one koji nisu pakovani u
EU. Logo Euro-list koji simboliki predstavlja vezu Evrope i
prirode, sastoji se od 13 zvezdica rasporeenih u obliku lista na
zelenoj podlozi. Kuriozitet je da je autor logoa nemaki student
srpskog porekla Duan Milenkovi.
Korienje drugih privatnih, regionalnih i nacionalnih logoa u
EU bie dozvoljeno, ali paralelno uz jedinstveni logo.
Stari logo EU za organske proizvode postoji od 1990. i koris-
tio se na dobrovoljnoj bazi. Logo Euro list predstavljen je 1.
jula 2010. ali da bi se pomoglo proizvoaima da se prilagode
novim pravilima i da ne bi bacali postojea pakovanja, dozvoljen
je dvogodinji prelazni period.
Logo garantuje da je najmanje 95% sastojaka proizvoda nastalo organske proizvodnje u EU, izjavio je komesar za poljoprivredu
u skladu sa pravilima organske proizvodnje. Logo takoe garan- i ruralni razvoj Daijan olo.
tuje da proizvod dolazi direktno od proizvoaa ili da je zatvoren I proizvoai u Srbiji imaju jedinstveni logo za organske proiz-
u zapeaenom pakovanju. vode. Kako za EurAktiv Srbija ocenjuje Zorana Gaji sa organ-
Povrina logoa trebalo bi da sadri i kod kontrolnog tela kao i ske farme Laf u Barajevu, domai srpski logo prepoznaje malo
podatke o farmi na kojoj je uzgajana sirovina. ljudi, a najvie u Beogradu i Novom Sadu. Prema njenim reima,
Nadamo se da e se graani prepoznavati logo irom EU i da e farma moe da koristi logo tek kad joj sertifikaciona kua izda
uveriti potroae da su proizvodi u skladu sa strogim pravilima sertifikat o organskoj proizvodnji. n

Izgon stada bua na planinske panjake

Park prirode Stara planinanajvee je
zatieno prirodno dobro Srbije i ujedno
je u procesu pripreme nominacije za sta-
tus rezervata biosfere. Meutim, bioloka
raznovrsnost panjaka ovog Parka prirode
ugroena je zbog odsustva ispae. Odu-
miranje staroplaninskih sela dovelo je
do znaajnog smanjenja broja domaih
ivotinja, a time je umanjenja i potreba
za korienjem dragocenih visoko pla-
ninskih panjaka Stare planine. Odsus-
tvo ispae dovelo je do bujanja mno-
gobrojnih bunastih vrsta koje menjaju
izgled predela, menjaju stanita mnogih
biljnih i ivotinjskih vrsta i time uman-
juju nivo bioloke raznovrsnosti. Nii
delovi panjaka Muibaba vani su zbog
opstanka biljke apalj (Asphodelus albus), Flory zapoeo proizvodnju
a na viim delovima je nekada , dok je bilo
ispae, bila pristuna tekunica (Citellus
organske deje hrane
citellus). Kompanija za proizvodnju deje hrane Kruevca poela je proizvodnju organske
Odravanje panjaka Muibaba zapoelo i konditorskih proizvoda Flory iz deje hrane za trite Srbije, Evropske
je 2010. godine u okviru STAR projekta unije i Rusije, rekao je vlasnik kompanije
Ministarstva poljoprivrede, a ove godine Radoljub Miloevi.
deo stoara Stare planine nastavlja sa Organska deja hrana proizvodie se u
povratkom stada na planinske panjake. pet razliitih ukusa. Za trite Srbije,
Jedno od njih je stado stare ugroene rase kompanija Flory je do sada meseno
Bua koje se odgaja po pravilima organ- proizvodila oko devet tona deje hrane i
ske proizvodnje i sa 200 grla jedno je od oko tri tone konditorskih proizvoda. Vei
najveih u Srbiji. Na Ivanjdan, 7. jula, dan deo, odnosno 75% od ukupne proizvodnje
kada po narodnom verovanju bilje ima plasira se na trite EU, Turske, zemalja
pojaana lekovita svojstva, ovo stado bua Bliskog i Dalekog istoka i bivih repub-
izgnano je ka panjaku Muibaba. lika Sovjetskog saveza i Jugoslavije.
n

Organic News 6
Permakultura

Stvaranje uravnoteene ivotne sredine

Permakultura je metoda dizajniranja odrivih ljudskih zajednica prema uzorima iz prirode. Ona kopira mod-
ele iz prirode i upuuje na potrebu reorganizovanja sadanjeg naina troenja dobara nae planete. To je
harmonino spajanje ivotne sredine i ljudi putem koga se obezbeuje hrana, energija, smetaj i druge ma-
terijalne i nematerijalne potrebe na odriv nain.
Permakultura se moe opisati kao sinteza
ekologije, geografije, antropologije, soci-
ologije i dizajna. Izraz permakultura nastao
spajanjem rei PERMAnentna agriKUL-
TURA je nain stvaranja uravnoteene
ljudske okoline. Osim agrikulture, u sebe
ukljuuje i kulturu stanovanja, infrastruk-
turu, ivotinje i sve druge elemente koji
okruuju oveka.
Permakultura predstavlja okvir za kreiranje
odrivih naina ivota. Kao praktian metod,
permakultura razvija ekoloki skladne, efi-
kasne i produktivne sisteme koje moe ko-
ristiti bilo ko, bilo gde. Ona nas ui kako da
gradimo kue od prirodnih materijala, kako
da gajimo hranu za line potrebe, kako da
oporavimo unitene predele i ekosisteme,
sakupljamo kinicu, gradimo zajednice i jo
mnogo toga.
Ponekad se permakultura shvata kao jed-
nostavno vraanje na tradicionalne obrazace
iz prolosti, meutim, tano je da oni samo
daju neke elemente i inspiraciju za per-
makulturu koja je daleko vie od toga. U
permakulturi se primenjuju ekoloki prin-
cipi i strategije koje mogu vratiti ravnoteu
naruenim ekosistemima.
Permakultura je u sutini praktina i moe
se primeniti i u urbanim i u ruralnim
podrujima. Nastala je sredinom sedam-
desetih godina dvadesetog veka, idejom
dvojice australijskih ekologa Davida Hol-
mgrena i Billa Mollisona, kao sinteza tradi-
cionalne poljoprivredne prakse i inovativne
tehnologije. Ona koristi nova znanja iz
mnogih naunih oblasti i predstavlja nain
ivota sa prepoznatljivim naelima i prin-
cipima.
Permakultura u Srbiji
U Srbiji je permakultura na samom zaetku.
U organizaciji WWOOF SRBIJA i Per-
makultura Srbija (u osnivanju) krajem
marta u Beogradu i Novom Sadu odrana
je praktina radionica Permakultura u prak-
si. Tom prilikom u naoj zemlji je boravio
permakulturni strunjak iz Velike Britanije
Rakesh Rootsman.
Prema njegovim reima, poveavanje svesti
zajednice o pitanjima ivotne sredine u
kombinaciji sa visokim trokovima energije,
vode i hrane verovatno e dovesti do raz-
voja permakulture u Srbiji. Ja sam strastveni
zagovornik osnove permakulture, jer to je
zdrav razum, pokriva sve aspekte ivota, od
negovanja zajednice, utvrivanje fer eko-
nomije, gradnju kue do proizvodnje hrane,
kae Rakesh.
Permakultura je upuena ljudima koji veruju
da postoji problem, koji priznaju da smo
krenuli krivim putem. Ako ste ikada iskusili
taj oseaj hitnog i bolnog stanja koje ide uz
pitanje ali, ta ja mogu da uradim?, onda
je permakultura za vas. Nema jednog od-
govora, ali, ima pozitivnih stvari koje mi svi
moemo preuzeti. n
Etika, briga o zemlji i o ljudima
Osnovni etiki principi na kojima se
temelji permakultura su briga o plan-
eti, briga o ljudima, pravina raspodela
resursa.
Briga o planeti
pta briga o planeti i ivotu, sman-
jenje sopstvenog negativnog uticaja na
ivotnu sredinu.
Briga o ljudima
Razvijanje ljubavi i potovanja prema
sebi kao preduslov za razumevanje i
ljubav prema drugima, drutvena sarad-
nja, fokusiranje na pozitivne stvari i
razvijanje mogunosti koje one nude,
prihvatanje line odgovornosti.
Pravina raspodela resursa
Umerenost u troenju prirodnih i
drutvenih dobara, ostvarivanje line
i drutvene koristi od uspostavljene
ravnotee, ovladavanje sobom.

7 Organic News
Organska poljoprivreda
u Estoniji
Broura Organska poljoprivreda u Es-
toniji objavljena je po etvrti put. Prema
ovoj brouri, 14 procenata poljoprivred-
nog zemljita u Estoniji u 2011. godini
bilo je pod organskom proizvodnjom.
Estonijski Akcioni plan organske pol-
joprivrede 2007-2013. i estonijski plan
ruralnog razvoja 2007-2013. doprinose
irenju ovog sektora. Jedan od ciljeva or-
ganskog akcionog plana je razvoj organ-
skog preraivakog sektora i marketinga,
a samim tim i vea dostupnost organske
hrane potroaima.
Od 2000. godine povrine pod organ-
skom proizvodnjom u Estoniji su se
udesetostruile. U 2011. godini bilo je
134.000 hektara povrina obraivanih
prema organskim principima i 1.431 akti-
van organski proizvoa. Prosena veliina
farmi je 94 hektara, a est najveih es-
tonijskih organskih farmi obrauje preko
1.000 hektara zemlje.
Organski proizvodi su prodavni uglavnom
kroz specijalizovane radnje i direktnom
prodajom, ali su sada dostupni i u konven-
cionalnim prodavnicama. Interesovanje
potroaa za organskim proizvodima
znaajno se poveao. n
Organic News 8
Asocijacija Zemlja:
Manje zavisiti od vetakog azota
U novom izvetaju engleske Asocijacije
Zemlja, koji je predstvaljen na skupu
Smrt britanskog zemljita?, apeluje se
na aktere u poljoprivrednoj proizvodnji da
manje zavise od vetakih azotnih ubriva
ve da koriste azot iz leguminoza azoto-
fiksatora.
Sa aspekta zadravanja i gubitka azota,
nove injenice pokazuju da se sistem
koji koristi ovaj tip azota drugaije
ponaa. Smanjena upotreba vetakog
azota bi doprinela ublaavanju nega-
tivnog uticaja poljoprivrede na klimatskih
promene i smanjila trokove za proiz-
vodnju vetakog azota. Izvetaj Samo
reci N2O: Od proizvedenog ubriva do
bioloki vezanog azota je dostupan na veb
sajtu asocijacije - www.soilassociation.org.
Previe azota teti okolini i ekonomiji
je bila kljuna poruka studije u kojoj
je 200 naunika predstavilo rezultate
prouavanja neuvene promene koje su
ljudi uinili globalnom ciklusu azota to-
kom prolog stolea. Preko industrijskih
procesa, spaljivanja fosilnih goriva i uzga-
janja kultura, snabdevanje reaktivnog azo-
ta u prirodi se udvostruio tokom protek-
lih 100 godina.
Najvei izvor ovog reaktivnog azota dolazi
iz industrije vetakih ubriva. Ovaj en-
ergetski proces proizvodi visok nivo azot
oksida i koristi prirodni gas, neobnovljivo
fosilno gorivo, koje e postati jo skuplje
kada se izvori smanje. To e napraviti
SAD: Industrija organske hrane
otvara vie radnih mesta
Prema novoj ekonomskoj studiji, proiz-
vodnja organske hrane prua veu
mogunost zaposlenja od konvencionalne.
Izvetaj Uticaj industrije organske hrane
u SAD-u na ekonomiju SAD-a, koji je
objavljen krajem aprila, ukazuje da je or-
ganska industrija hrane obezbedila vie
od 500.000 novih radnih mesta u Am-
erici prole godine. Izvetaj govori da se za
pritisak na ubriva i cene hrane i stvoriti
dugoronu pretnju snbdevanju hranom.
U izvetaju Asocijacije Zemlja ocenjuje se
u kom obimu organski sistem moe od-
govoriti na dvostruki izazov - smanjivanje
gubitka azota i pravljenje skladita organ-
skog azota kako bi se smanjila zavisnost
od vetakog. Upotreba vetakog azota
nije dozvoljena u organskoj proizvodnji,
tako da se azot dobija fiksacijom od bil-
jaka, esto detelina ulazi u plan plodore-
da i kao mera kontrole protiv tetoina i
bolesti.
Nauni dokazi pokazuju da je manji unos
azota u organskoj poljoprivredi moe
dovesti do smanjenja emisije N2O u
poreenju sa konvencionalnom poljo-
privredom. Asocijacija Zemlja pozvala je
nadlene dravne organe da razmotre re-
zultat smanjenja zavisnosti od industrijsk-
og azota i poveanja efikasnosti korienja
prirodnog azota kao prioritetno pitanje. n
svaku ostvarenu milijardu dolara u malo-
prodaji organskih proizvoda otvori 28.000
novih radnih mesta u svim ekonomskim
sektorima. Povrh svega, upotreba organ-
ski proizvedenih sastojaka doprinela je
stvaranju 21 odsto vie poslova nego to bi
to bio sluaj da se prehrambena industrija
oslonila samo na konvencionalnu proiz-
vodnju. n
 Organski proizvodi kompanije Repro trade
Preduzee Repro trade osnovano je 2002. godine u Novom Sadu. Pretena delatnost preduzea je proizvodnja snek proizvoda korn
fleksa i trgovina na veliko u najveoj meri artiklima iz domena zdrave hrane. Trite za te proizvode je u naoj zemlji, svi veliki marketi
i veleprodaje zdrave hrane sa kojima Repro trade sarauje ve deset godina, a u ponudi imaju i organske proizvode.

Organsko integralno kukuruzno i speltino brano

Integralno kukuruzno brano predstavlja koncentrovani izvor energije, esencijalnih masnih i
amino kiselina, proteina, vitamina A, E, B-kompleksa, beta karotena, mineralnih materija, pre
svega kalijuma i magnezijuma. Spelta je jedna od prvih itarica, gajena jo u praistoriji, koja
sadri vie proteina od obine penice. Bogata je nezasienim mastima,vitaminima A, C, B1, B2
i nijacinom, kalcijumom, selenom, kobaltom, gvoem, fosforom i magnezijumom.

Smea za hleb od organskog integralnog speltinog brana

Smea je predviena za pripremu u pekaima, a moe da se upotrebljava i u runom zamesu. Svi
sastojci,potrebni za hleb, su optimalno dozirani i samo se dodaje navedena koliina vode.
Dobija se hleb izuzetno prijatnog mirisa i boje. Sveina ovoga hleba ostaje izraena i nakon 24
asa. Ove karakteristike se postiu zahvaljujui optimalnom odnosu proteina i minerala u spelti.
Pored ove, Repro trade proizvodi i smeu za hleb organskog integralnog speltinog i kukuruznog
brana

Testenina od organskog integralnog speltinog brana

Testenina je proizvedena od istog integralnog speltinog brana, bez ikakvih dodataka. Hranljive
materije u spelti ne optereuju probavni sistem, organizam ih lako usvaja i brzo ulaze u krvotok.
Na taj nain elije organizma su optimalno ishranjene i sposobne za visoke uinke. U ponudi je
i testenina proizvedena od istog integralnog kukuruznog brana, bez ikakvih dodataka.
Integralno kukuruzno brano sadri dugu listu hranjivih supstanci. Ono je izvor nijacina,
tijamina, riboflavina, pantotenske kiseline, folata i vitamina B6, E i K. Ono sadri 18 aminok-
iselina i vrednih minerala, kao to su magnezijum, fosfor, kalijum, cink, bakar, mangan i selen.

Organski integralni korn fleks

Jedan od osnovnih principa pravilne i zdrave ishrane jeste svakodnevna upotreba integralnih
itarica. Upotreba celog zrna u ishrani daje ljudskom organizmu energiju (zbog visokog sadraja
sloenih ugljenih hidrata), podmazuje zglobove, odstranjuje otrove i pomae detoksikaciji.
Nutritivne vrednosti integralnih itarica su neuporedivo vee od belih ita, iz kojih je praktino
odstranjeno sve to je vredno, s obzirom da se u opni zrna nalaze sve hranljive materije
neophodne za razvoj, rast i odravanje organizma.

9 Organic News
Ukrasi i uvari bate

Organska biljna ubriva

Tokom letnjeg perioda biljke u bati intenzivno rastu i neophodno ih je prihranjivati ali i tititi
od bolesti i tetoina. Mnoge biljke koje gajimo u bati ili koje rastu u neposrednoj blizini kao
ukrasne, divlje, korovske ili lekovite mogu se koristiti za pripremu velikog broja tenih organ-
skih ubriva.
Primenom organskih biljnih ubriva preparati. sude za pravljenje ubriva vodei rauna
podstie se rast povra, poboljava kvalitet Za pripremu organskih biljnih ubriva da se tokom fermentacije razvija nepri-
plodova i nadoknauje azot i drugi ele- koriste se kopriva, neven, hajduka trava, jatan miris.
menti. Neosporan je i efekat biljnih valerijana, gavez, komora, kamilica, luk, Jedan kilogram koprive treba pokositi u
tenih ubriva na zdravlje zemljita, kupusnjae, neven, maslaak... fazi cvetanja i staviti u bure i zatim naliti
odravanje mikrobioloke ravnotee i po- 10 litara kinice i dobro pritisnuti biljke
dizanje prirodne otpornosti biljaka. Ova Teno ubrivo od koprive tako da cela masa bude prekrivena vodom.
se ubriva koriste za prihranjivanje povra Bure drati na suncu i prekriti gazom ili
zalivanjem biljaka izmeu redova i izmeu Kopriva je lekovita i jestiva biljka, bogata sitnom mreom kako ivotinje ne bi upa-
biljaka putem sistema za navodnjavanje ili mineralima, najvie gvoem, a takoe i dale unutra. Na povrini e se vremenom
folijalnim prskanjem preko listova. azotom koji je potreban biljkama koje pojaviti pena, a po prestanku vrenja
Dobijeno teno ubrivo se razreuje, a razvijaju veliku lisnu masu. osetie se prodoran miris. Njegov intenz-
za zalivanje se koriste manja razreenja, Spravljanje ovakvog ubriva je jednostav- itet se moe ublaiti dodavanjem manje
jedan litar tenosti dodaje se u 5-20 li- no, a koprivu moemo besplatno nai na koliine kamenog brana. Ovaj postupak
tara kinice. Za prihranjivanje preko li-
stova koriste se vaa razreenja, jedan litar
tenosti u 50 litara kinice.
Prilikom proizvodnje tenog organskog
ubriva na dnu bureta ostaje talog koji se
moe staviti u kompost ili po povrini leje
u vidu mala.

Priprema organskih biljnih ubriva

Priprema ubriva traje od tri dana pa

i do tri nedelje. Za pripremu se koristi
kinica jer spada u meke vode i nasecka-
ni svei ili osueni biljni ostaci. Biljke
stavljati u drveno bure, vei metalni sud
ali sa neoteenim emajlom, keramiki
sud, a ukoliko ne mogu da se nae neki
od nabrojanih posuda, koristiti plastino
bure. Od biljnih delova mogu se praviti dobroj, humusnoj i rastresitoj zemlji. traje 2-3 nedelje. Prvih nedelju dana ne
oparci, uvarci i fermentisani ekstrakti. Po Za pravljenje tenog dubriva najpre treba treba nita raditi, a potom svakodnevno
potrebi se u tenost mogu dodavati zem- pripremiti staro drveno ili plastino bure. drvenim tapom promeati tenost. Kada
lja, kameno brano, zeolit ili neki biljni Prvo se odabere mesto za stavljanje po- tenost prestane da peni, ubrivo pro-

Organic News 10
cediti. Tenost je tamne boje i neprijatnog
mirisa. Ostatke koprive treba staviti po
lejama ili u kompost. Proceenu tenost
prekriti i drati na hladnom i mranom
mestu.
Teno ubrivo pre upotrebe treba razred-
iti u odnosu 1:10 i njime zalivati kupus,
celer, karfiol, kelerabu, krastavce, paradajz
i praziluk. Biljke zalivati po oblanom vre-
menu ili u veernjim satima.
Ovo ubrivo takode poveava otpor-
nost biljaka prema razliitim gljivinim
oboljenjima. ubrivo od koprive nije po-
desno za zalivanje graka, boranije i crnog
luka, jer bi se tetno odrazilo na njihov
rast.
Teno ubrivo od gaveza
Gavez je viogodinja biljka koja raste u
svetlim umama, na vlanim livadama i
uz obale potoka i reka. Mladi listovi su
upotrebljivi za jelo dok su neni i uku-
sni. Koren gaveza je krupan, busenast,
tamnosme i izuzetno je ukusan.
Za batovane, gavez je korisna biljka.
Sadri gvoe, kalijum, kalcijum, fosfor i
mangan pa i B-vitamin. Od njega se pravi
odlino teno ubrivo koje svojim min-
eralnim sastojcima obogauje zemljite.
Takoe se iseeni listovi gaveza mogu
stavljati izmeu slojeva komposta.
Postupak je slian pravljenju tenog
ubriva od koprive. Po prestanku vrenja,
razredi se u odnosu 1:10 i izmea. Koristi
se u toku leta za ubrenje povra, jed-
nom nedeljno. Moe se napraviti kombi-
nacija ubriva od koprive i gaveza koji se
pomeaju u odnosu 1:1 i razrede sa dese-
tostrukom koliinom vode.
Teno ubrivo od listova kupusa
U 10 litara vode stavi se tri kilograma
sveih listova kupusa. Sud se poklopi i
ostavi 2-3 nedelje na temperaturi od oko
dvadeset stepeni. Zatim se tenost procedi
i upotrebljava za zalivanje mladih biljaka
pomeano sa tenim ubrivom od ko-
prive. U sedam litara vode sipa se 1,5 litara
ubriva od kupusa i 1,5 litara ubriva od
koprive, sve se pomea i pristupa zalivanju.
Ovo ubrivo jaa otpornost biljaka prema u ovom periodu sve vie, ali biljkama preti i
bolestima.
Teno ubrivo od lekovitog bilja iz
bate
Lekovito bilje treba sakupljati i sei u je-
sen, a koristiti uz dodatak koprive i Ijuski
od crvenog luka. Svo bilje staviti u veliki
sud i naliti vodom. Ostaviti smesu do pred
kraj zime i tada nerazreenim ubrivom
zalivati one leje gde e se saditi povre
ije plodove koristimo u ishrani (paradajz,
tikvice, graak, boraniju, pasulj, krastavce,
jagode, voe...).
n sistema za navodnjavanje. Danas se koriste
U sledeem broju:
Domai preparati za zatitu povra i voa
Podsetnik:
Obezbediti dovoljno vode povru
Junske vruine nastavile su se i u julu utiui
na rast povra, njegov kvalitet i veliinu plo-
dova. Prisutne su i bolesti i tetoine kojih je
sua ukoliko ne brinemo o njihovim potre-
bama za vodom.
Bata, ukoliko je uukana i oiviena zeleni-
lom manje e patiti zbog visokih tempera-
tura.
Vano je da je zemljite prekriveno biljnim
ostacima i da je zemlja ispod mala umere-
no vlana. Time e se smanjiti koliina vode
potrebna za zalivanje. Voditi rauna da se
biljke dobro zaliju na svakih nekoliko dana i
to e biti sasvim dovoljno ukoliko se u bati
sprovode ostale agrotehnike mere.
Za zalivanje koristiti kinicu, vodu iz
nezagaenih renih tokova, a ukoliko se
zalivanje obavlja bunarskom vodom, vodu
sipati u sudove i ostaviti da se zagreje.
Ukoliko se pregrejane biljke zalivaju hlad-
nom vodom u poslepodnevnim satima, to
je esto sluaj, dolazi do oteenja listova
i stabljika. Naroito su na hladnu vodu os-
etljivi paprika, lubenica i plavi patlidan.
Idealno bi bilo u batu postaviti neki od
razne vrste mikrorasprskivaa ili mikrocev-
asto navodnjavanje ime se tedi voda, a
biljke se kontinuirano zalivaju.
11 Organic News
Organic News 12