Dr Jelena Perovi

Docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Finansijski lizing*

Zakonska regulativa finansijskog lizinga1

Posao finansijskog lizinga u Republici Srbiji regulisan je Zakonom o finansijskom

lizingu koji je usvojen 27. maja 2003. godine 2. Donoenjem ovog Zakona, finansijski lizing
kao znaajan institut savremenog poslovnog prometa, u naem pravnom sistemu dobija svoje
pravno utemeljenje3. Reguliui jednu, relativno novu sferu privredno-pravnih odnosa, ovaj
Zakon nastoji da u te odnose ugradi visok stepen pravne sigurnosti, a da time ne ogranii
mogunost njihovog daljeg razvoja, ve naprotiv, da taj razvoj ohrabri i stimulie. Iz tih
razloga, Zakon svojim normama odreuje opte okvire ovog posla, doputajui ugovornim
stranama da, unutar njih, svoje odnose reguliu saglasnou svojih volja.

Zakon o finansijskom lizingu izazvao je znaajnu panju i interesovanje kako od

strane domae i inostrane poslovne javnosti tako i od strane doktrine. O njegovom optem
znaaju i praktinoj primeni, govori podatak da je u roku od 5 meseci od kad je ovaj Zakon
stupio na snagu, u Republici Srbiji investirano preko 30 miliona evra u poslove finansijskog
lizinga zakljuenih u skladu sa ovim Zakonom 4, a da se u toku 2004. godine planira ulaganje
od preko 100 miliona evra od strane postojeih lizing kompanija s jedne strane i osnivanje
veeg broja novih lizing kompanija s druge strane 5. Donoenju ovog Zakona prethodila je

1
* Tekst predtavlja iskljuivo autorsko pravo Autora
Vie o f. lizingu, J.Perovi, Komentar Zakona o finansijskom lizingu, Beograd, 2003; J.Perovi,
Finansijski lizing kao faktor podsticanja investicija, Zbornik radova sa savetovanja ekonomista,
odranog na Kopaoniku u martu 2004, pod nazivom Kopaonik biznis forum Oivljavanje privrede i
ubrzanje tranzicije, mart 2004, str.140-152, Savez ekonomista Srbije.
2
"Slubeni glasnik Republike Srbije", Beograd, 27. maj 2003, br.55.
3
Osnovni izvor prava korien u ovom Zakonu pri odreenju definicije posla finansijskog lizinga,
njegovih osnovnih karakteristika, kao i prava i obaveza subjekata ovog posla, bila je UNIDROIT
Konvencija o meunarodnom finansijskom lizingu (Unidroit Convention on International Financial
Leasing). Komparativnom analizom ovog Zakona s jedne i Konvencije s druge strane, moe se
zakljuiti da je Zakon, posebno u pogledu osnovnih pitanja, preuzeo veliki broj reenja Konvencije,
integriui tako meunarodno prihvaene standarde u nacionalno zakonodavstvo, a u skladu sa
celokupnim nacionalnim pravnim sistemom, pravnom tradicijom i fundamentalnim pravnim
principima. Pored UNIDROIT Konvencije, znaajan izvor prava pri izradi ovog Zakona predstavljala
su reenja srpskog Zakona o obligacionim odnosima koja se odnose na pravne poslove srodne
finansijskom lizingu, a uzimana su u obzir i pravila nacionalnih zakona drugih zemalja koji ureuju
materiju lizinga, kao i stavovi doktrine i sudske prakse u uporednom pravu.
4
juni novembar 2003. godine
5
Politika, 26.11.2003.
iroka javna diskusija, u okviru koje su domai privrednici snano podrali njegovo
usvajanje, istiui da je jedan takav zakon "preko potreban" za razvoj privrednih subjekata i
oivljavanje domae privrede. Po njegovom usvajanju, ovaj Zakon ocenjen je, od strane
relevantnih meunarodnih institucija i uglednih lizing kompanija kao jedan od najboljih
zakona u regionu.

Regulisanjem finansijskog lizinga zakonskim putem, u odnose koji proistiu iz ovog

posla ugrauje se neophodan stepen pravne sigurnosti, izraen kroz ostvarenje dva osnovna
zahteva: a) stvaranje uslova za efikasno i neometano odvijanje poslova finansijskog lizinga u
naoj zemlji; b) pravna zatita ekonomski slabije ugovorne strane. U tom kontekstu, u ovom
radu bie izloena najznaajnija pitanja koja je potrebno imati u vidu radi boljeg razumevanja
materije koju regulie Zakon o finansijskom lizingu, kao i svrhe koja se ovim Zakonom
nastoji ostvariti.

Ekonomski znaaj finansijskog lizinga

Finansijski lizing, kao posao novijeg datuma koji u Evropu dolazi iz SAD krajem
pedesetih godina dvadesetog veka, postao je iroko prihvaen i esto primenjivan posao,
prilagoen potrebama savremenog poslovnog prometa. Razlozi takve "popularnosti" i
ekspanzije finansijskog lizinga u poslovnom svetu ogledaju se, bez sumnje, u ekonomskim
prednostima koje ovaj posao podrazumeva za subjekte koji u njemu uestvuju.

Za primoaca lizinga, on predstavlja mogunost pribavljanja opreme bez ulaganja

sopstvenog kapitala ili uzimanja kredita. Znaajna pogodnost za primaoca lizinga ogleda se i
u injenici da, po prestanku ugovora o finansijskom lizingu, on ima pravo da se opredeli za
jednu od tri opcije: a) da predmet lizinga vrati davaocu lizinga (esto primalac lizinga nema
interes da trajno zadri predmet lizinga); b) da predmet lizinga otkupi (obino je re o
simbolinoj ceni s obzirom da se uraunava ukupno plaeni iznos na ime lizing naknade); c)
da produi ugovor o finansijskom lizingu (nekad primaocu lizinga vie odgovara da predmet
lizinga zadri u svojstvu primaoca lizinga nego u svojstvu vlasnika).

Za davaoca lizinga, finansijski lizing je povoljan s obzirom da zadrava pravo svojine

na predmetu lizinga, te ne snosi rizike karakteristine za poverioca koji odobrava kredit. U
tom kontekstu, treba imati u vidu i injenicu da je u naem pravnom sistemu realizacija
hipoteke, kao najznaajnijeg oblika zalonog prava, u velikoj meri oteana zbog nesreenog
stanja zemljinih knjiga s jedne i sporog i kompleksnog postupka izvrenja s druge strane. Iz

2
tih razloga, sve do sve do sprovoenja sveobuhvatne reforme sistema obezbeenja u naoj
zemlji, finansijski lizing e predstavljati znaajan instrument finansiranja, kako zbog
ekonomskih prednosti koje on per se podrazumeva, tako i zbog injenice da ne pretpostavlja
odobravanje kredita, koje po definiciji mora biti adekvatno obezbeeno.

Finansijski lizing pogodan je i za isporuioca, za koga ovaj posao predstavlja izvor

kontinuirane prodaje pouzdanom kupcu pod, po pravilu, povoljnim uslovima.

U tim okvirima, uspostavljanjem odgovarajueg pravnog okvira za posao finansijskog

lizinga, obezbeuje se stvaranje zdrave konkurencije na tritu finansijskih usluga, proirenje
kapitalnih investicija, razvoj privrednih subjekata, a posebno malih i srednjih preduzea, vea
efikasnost u poslovnom prometu, poboljanje kvaliteta proizvoda i proizvodnje uopte, to sve
zajedno doprinosi oivljavanju privrede i njenom ubrzanom razvoju.

Definicija posla finansijskog lizinga

Zakonom o finansijskom lizingu data je definicija posla finansijskog lizinga (l.2.),

ime je ovaj posao u srpskom pravnom sistemu dobio svoje precizno pravno odreenje.

Prema Zakonu, Posao finansijskog lizinga je posao u kome davalac lizinga:

1) sa isporuiocem predmeta lizinga odreenim od strane primaoca lizinga
zakljuuje ugovor na osnovu koga stie pravo svojine na predmetu lizinga,
prema specifikaciji primaoca lizinga i pod uslovima koje, ukoliko se
odnose na interese primaoca lizinga, odobrava primalac lizinga (ugovor o
isporuci);
2) sa primaocem lizinga zakljuuje ugovor o finansijskom lizingu kojim se
obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlaenje dranja i korienja
predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac lizinga se obavezuje da
mu za to plaa ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama.

U sutini, re je o dva ugovora ugovoru o isporuci i ugovoru o finansijskom lizingu

koji svojom uzajamnom povezanou ine celinu posla finansijskog lizinga. Ovako odreen
pojam posla finansijskog lizinga predstavlja iroku pravnu formulu koja obuhvata razliite
oblike ovog posla koji esto podrazumevaju i razliite pravne reime ali kojima ipak
dominiraju odreene zajednike karakteristike koje otvaraju mogunost formulisanja jedne
ovakve definicije.

3
 Te karakteristike ogledaju se, pre svega, u trodimenzionalnom odnosu koji finansijski
lizing uvek podrazumeva, a koji se ogleda u postojanju tri subjekta posla: davaoca lizinga,
primoca lizinga i isporuioca, kao i u pravilu da se naknada koju primalac lizinga plaa
davaocu lizinga za korienje predmeta lizinga (lizing naknada) utvruje prvenstvenim
uzimanjem u obzir amortizacije celine ili najbitnijeg dela vrednosti predmeta lizinga. Ove dve
osobenosti u svojoj simbiozi predstavljaju osnovna obeleja koja finansijski lizing
podrazumeva, istovremeno inei kljune take razgranienja posla finansijskog lizinga od
drugih srodnih pravnih poslova.

U okviru trodimenzionalnog odnosa subjekata finansijskog lizinga, davalac lizinga

zakljuuje dva ugovora ugovor o isporuci i ugovor o finansijskom lizingu.

Ugovor o isporuci. Ugovor o isporuci je ugovor koji davalac lizinga zakljuuje sa

isporuiocem (proizvoaem) koga je izabrao primalac lizinga, prema specifikaciji izraenoj
od strane primaoca lizinga i pod uslovima koje, ukoliko se odnose na interese primaoca
lizinga, odobrava primalac lizinga, a na osnovu koga davalac lizinga stie pravo svojine na
predmetu lizinga. Iako je, po pravilu, re o prodaji, ovaj ugovor u Zakonu je oznaen kao
ugovor o isporuci polazei pre svega od toga da se izmeu davaoca lizinga i isporuioca,
umesto prodaje, moe uspostaviti i neki drugi ugovorni odnos koji podrazumeva potpuno
pravno raspolaganje predmetom lizinga, a u kome davalac lizinga, pod uslovima predvienim
ovim Zakonom, stie pravo svojine na predmetu lizinga (na primer ugovor o razmeni).

Ipak, nezavisno od naziva, ono to predstavlja specifinost ovog ugovora u odnosu na

klasian dvostrani ugovorni odnos jeste injenica da on podrazumeva odreeno uee
treeg lica primaoca lizinga, koji nije ugovorna strana ugovora o isporuci. Ono se ogleda u
tome to primalac lizinga, po pravilu, odreuje isporuioca sa kojim e davalac lizinga
zakljuiti ugovor, sainjava specifikaciju prema kojoj davalac lizinga pribavlja predmet
lizinga od isporuioca i najzad, odobrava one uslove ugovora o isporuci koji se odnose na
njegove interese u svojstvu primaoca lizinga.

Ovo uee primoca lizinga u ugovornom odnosu koji nastaje izmeu davaoca lizinga
i isporuioca, logina je posledica specifine prirode posla finansijskog lizinga, u kome se
davalac lizinga, po pravilu, javlja samo kao finansijer posla. Kao takav, on de facto ne ulazi u
pitanja izbora proizvoaa, vrste, koliine i kvaliteta opreme koja je predmet finansijskog
lizinga, kao ni njene isporuke osim ako ugovorom nije predvieno da on vri isporuku
predmeta lizinga. Iz tih razloga, primalac lizinga, po pravilu, odobrava one klauzule ugovora

4
o isporuci koje se odnose na vrstu, koliinu i kvalitet opreme koja je predmet lizinga, nain,
vreme i mesto isporuke predmeta lizinga (ako ugovorom nije predvieno da iporuku vri
davalac lizinga), kao i druge klauzule ija je sadrina vezana za ugovor o finansijskom lizingu
koji on zakljuuje sa davaocem lizinga. S druge strane meutim, primalac lizinga ne moe
ulaziti u one klauzule ugovora o isporuci koje imaju isto inter partes dejstvo i odnose se
iskljuivo na uzajamna prava i obaveze ugovornih strana ovog ugovora (na primer, uslovi pod
kojima davalac lizinga stie pravo svojine na predmetu lizinga).

Ugovor o finansijskom lizingu. Ugovor o finansijskom lizingu je ugovor koji

davalac lizinga zakljuuje sa primaocem lizinga i kojim se obavezuje da na primaoca lizinga
prenese ovlaenje dranja i korienja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac
lizinga se obavezuje da mu za to plaa ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama.

Specifina priroda posla finansijskog lizinga ini da ugovor o finansijskom lizingu,

na isti nain kao i ugovor o isporuci, raa izvesne pravne posledice koje predstavljaju
odstupanja od pravila o inter partes dejstvu ugovora, proteui svoje dejstvo i na tree lice
isporuioca, koje nije strana u ovom ugovornom odnosu.

Najznaajnija od njih ogleda se u tome to za materijalne nedostatke predmeta

lizinga, ako drukije nije ugovoreno, primaocu lizinga ne odgovara davalac lizinga koji je
druga ugovorna strana ugovora o finansijskom lizingu, ve isporuilac koji se sa primaocem
lizinga ne nalazi u ugovornom odnosu (l.16.).

Ipak, ovo opte pravilo poznaje tri znaajna izuzetka.

Prvi se odnosi na injenicu da je pomenuta odredba dispozitivnog karaktera, to znai

da e se ona primeniti samo ukoliko drukije nije ugovoreno. Tim putem, ugovornim
stranama se ostavlja sloboda da ovo pitanje urede saglasnou svojih volja, to e u praksi
najee i biti sluaj.

Drugi izuzetak odnosi se na pravna sredstva koja primalac lizinga u sluaju

materijalnih nedostataka moe upotrebiti prema isporuiocu. Prema Zakonu o obligacionim
odnosima, kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o materijalnom
nedostatku moe: 1) zahtevati uklanjanje nedostatka ili predaju druge stvari bez nedostatka
(ispunjenje ugovora); 2) zahtevati snienje cene; 3) izjaviti da raskida ugovor. U svakom od
ovih sluajeva kupac ima pravo i na naknadu tete (lan 488.). Primalac lizinga meutim, ne
moe prema isporuiocu upotrebiti sva pravna sredstva predviena Zakonom o obligacionim

5
odnosima. Odredba lana 16. predvia odgovornost isporuioca za materijalne nedostatke u
vidu opteg pravila, ali lanom 38. koji predstavlja njegovu konkretizaciju, iskljueno je
pravo primaoca lizinga da u takvom sluaju raskine ili poniti ugovor o isporuci, kao i pravo
da od isporuioca zahteva snienje cene. Ovakvo reenje je razumljivo, budui da su raskid i
ponitaj ugovora, kao i cena po kojoj je davalac lizinga kupio predmet lizinga, pitanja koja su
vezana iskljuivo za ugovorni odnos davaoca lizinga i isporuioca, te u pogledu njih nema
mesta odstupanju od inter partes dejstva ugovora. To znai da primalac lizinga, u sluaju da
predmet lizinga ima neki materijalni naedostatak, od isporuioca moe da zahteva ispunjenje
ugovora u vidu uklanjanja nedostatka ili predaje druge stvari bez nedostatka (zamena stvari),
kao i naknadu tete. Razume se, time se ne dira u njegovo pravo da raskine ugovor o
finansijskom lizingu, predvieno lanom 24. ovog Zakona.

Trei izuzetak odnosi se na sluaj u kome je izbor isporuioca izvrio davalac lizinga.
U takvom sluaju, za materijalne nedostatke predmeta lizinga, primaocu lizinga solidarno
odgovaraju davalac lizinga i isporuilac (l.39.).

U pogledu obaveza ugovornih strana ugovora o finansijskom lizingu koja imaju isto
inter partes dejstvo, sam pojam ugovora o finansijskom lizingu ukazuje na osnovnu obavezu
davaoca lizinga da prenese ovlaenje dranja i korienja odreene pokretne nepotrone
stvari na primoca lizinga, kako bi ovaj mogao da je upotrebljava za ugovoreno vreme i uz
ugovorenu naknadu koja se isplauje u ugovorenim ratama. Pored obaveze prenosa
ovlaenja, davalac lizinga obavezan je da prui zatitu primoacu lizinga od pravnih
nedostataka predmeta lizinga, tj. da mu omogui neometanu dravinu predmeta lizinga 6.

S druge strane, primalac lizinga, za korist koju ugovorom o finansijskom lizingu

dobija, duan je da davaocu lizinga prui odgovarajuu naknadu, koja se u ovom poslu per
definitionem isplauje u ratama i to je njegova osnovna ugovorna obaveza. Pored toga, on je
duan da predmet lizinga preuzme na nain, u vreme i na mestu predvienom ugovorom,
nezavisno od toga da li isporuku vri isporuilac ili pak, davalac lizinga. Kako ugovor o
finansijskom lizingu primaoca lizinga ovlauje da predmet lizinga koristi za odreeno
vreme, pretpostavlja se i njegova obaveza da taj predmet koristi onako kako je to ugovorom
bilo predvieno ili kako proizilazi iz namene same stvari, da se prema njemu ophodi sa
panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina, kao i da ga odrava u ispravnom
stanju i vri potrebne popravke na njemu. Poto prestane ugovor o finansijskom lizingu,
primalac lizinga je duan da davaocu lizinga vrati predmet lizinga, s obzirom da se ovim
ugovorom ne prenosi pravo svojine, ve samo ovlaenje dranja i korienja i to za odreeno
6
V. l.18-21.

6
vreme. Ipak, re je o dispozitivoj normi s obzirom da je Zakon ugovornim stranama ostavio
slobodu da predvide pravo primaoca lizinga da, po prestanku ugovora, otkupi predmet lizinga
ili produi ugovor o finansijskom lizingu tzv. pravo opcije. Najzad, u najveem broju
sluajeva, obaveza osiguranja predmeta lizinga je na strani primaoca lizinga, iako se
ugovorom moe drukije predvideti.

Razgranienje od srodnih pravnih poslova

U uporednom pravu ne postoji jedinstven stav u pogledu klasifikacije razliitih vrsta

lizing poslova, kako u sutinskom, tako i u terminolokom smislu, to esto dovodi do
nerazumevanja, pa i ak i konfuzije pri njihovom teorijskom objanjenju. Najee dileme
javljaju se u pogledu razgranienja finansijskog lizinga od: prodaje sa zadravanjem prava
svojine, prodaje sa obronim otplatama cene i zakupa odnosno posla koji se u praksi esto
oznaava kao operativni ili direktni lizing. Odreenja se razlikuju ne samo od zemlje do
zemlje, ve i u okviru iste zemlje, ono to se u jednom zakonu graanskopravne prirode
smatra finansijskim lizingom, u drugom zakonu poreskog ili raunovodstvenog karaktera,
moe se smatrati operativnim lizingom, zakupom, i sl. Ovakva situacija je u potpunosti
razumljiva, imajui u vidu da je re o poslu koji ne spada u red klasinih ugovora koje
graanski zakonici evropskih zemalja poznaju i ureuju.

Ipak, od brojnih razliitosti i manje tipinih oblika, u praksi meunarodnog

poslovnog prometa izdvojile su se odreene opte karakteristike ovog posla, na osnovu kojih
se sa sigurnou moe zakljuiti da predstavljaju determinante koje odreuju posebnost i
prirodu posla finansijskog lizinga. Te karakteristike ogledaju se, kao to je reeno, u
trodimenzionalnom odnosu koji finansijski lizing nuno podrazumeva, kao i u pravilu da se
lizing naknada utvruje prvenstvenim uzimanjem u obzir amortizacije celine ili najbitnijeg
dela vrednosti predmeta lizinga. Takav stav iroko je prihvaen u teoriji i praksi uporednog
prava i usvojen u UNIDROIT Konvenciji o meunarodnom finansijskom lizingu.

Finansijski lizing razlikuje se od prodaje sa zadravanjem prava svojine pre svega po

tome to se klauzula o zadravanju prava svojine na strani prodavca ugovara radi obezbeenja
prodavevih potraivanja prema kupcu. Kad kupac isplati cenu u celosti, on automatski
postaje vlasnik stvari koja je predmet prodaje. Nasuprot tome, finansijski lizing ne
podrazumeva automatski prenos prava svojine na primaoca lizinga. U okviru ovog posla
moe se ugovoriti da e po prestanku ugovora o finansijskom lizingu primalac lizinga otkupiti
predmet lizinga, meutim to je samo jedna od moguih opcija koje stoje na raspolaganju

7
primaocu lizinga. Pored toga, za razliku od prodaje sa zadravanjem prava svojine, otkup
predmeta finansijskog lizinga ne ugovara se radi obezbeenja davaoca lizinga.

Finansijski lizing se razlikuje od prodaje sa obronim otplatama cene pre svega po

tome to kod ove vrste prodaje kupac postaje vlasnik u momentu kada mu je stvar predata, to
kod finansijkog lizinga nije sluaj.

Finansijski lizing razlikuje se od posla koji se u praksi oznaava kao operativni ili
direktni lizing pre svega po tome to operativni lizing podrazumeva samo dve strane
davaoca lizinga koji je istovremeno i isporuilac, i primaoca lizinga. Ugovorne strane
zakljuuju ugovor kojim se davalac lizinga obavezuje da preda odreenu stvar primaocu
lizinga na upotrebu, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaa odreenu naknadu. U
ovom sluaju, s obzirom da su isporuilac i davalac lizinga isto lice, nema treeg subjekta
posla, ve je re o ugovornom odnosu koji proizvodi klasino inter partes dejstvo. Pored toga,
u ovoj vrsti posla, amortizacija vrednosti predmeta lizinga po pravilu ne predstavlja primarni
kriterijum pri utvrenju lizing nakande. Najzad, mogunost ugovaranja prenosa prava svojine
na predmetu lizinga sa davaoca lizinga na primaoca lizinga po isteku ugovora, nije od uticaja
na razgranienje finansijskog lizinga od operativnog, budui da obe vrste posla
podrazumevaju mogunost unoenja takve klauzule u ugovor.

Iz ovakvog odreenja operativnog lizinga proistie zakljuak da ovaj posao, po svojoj

prirodi i bitnim karakteristikama, ispunjava sva obeleja zakupa, te da de facto ne predstavlja
nita drugo do ugovor o zakupu odnosno jedan od njegovih modifikovanih oblika, to se
odreuje u zavisnosti od sadrine svakog konkretnog posla. U pravnom sistemu Srbije,
ugovor o zakupu regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima.

Upravo u svetlu tih injenica treba traiti odgovor na pitanje zbog ega Zakon
o finansijskom lizingu ne regulie i "operativni lizing". Tokom izrade ovog Zakona,
takva pitanja esto su postavljana iz krugova poslovne prakse, to je razumljivo,
imajui u vidu nerazumevanje i konfuziju koji se javljaju prilikom odreenja pojma
finansisjskog lizinga u sutinskom i terminolokom smislu, a iz razloga o kojima je
bio rei. Ipak, ova i slina pitanja u znaajnoj meri su doprinela unoenju odredbe
lana 13. u tekst Zakona, budui da su, ukazavi na probleme koji se mogu javiti
prilikom njegove primene, uvrstila uverenje zakonodavca o potrebi eksplicitnog
razgranienja finansijskog lizinga od "operativnog", kao i od drugih srodnih pravnih
poslova. Prema ovoj odredbi, ugovor u kome su davalac lizinga i isporuilac isto lice,

8
ne smatra se ugovorom o finansijskom lizingu u smislu ovog Zakona. Na takav
ugovor primenjuju se pravila Zakona o obligacionim odnosima, zavisno od prirode
konkretnog ugovora (zakup, prodaja sa obronim otplatama cene, i sl.).

Subjekti u poslu finansijskog lizinga

Polazei od specifine prirode i kompleksnosti posla finansijskog lizinga,

zakonodavac, u cilju otklanjanja moguih nejasnoa, u odredbi lana 9. eksplicitno utvruje
koja se lica, u smislu ovog Zakona, smatraju subjektima posla finansijskog lizinga. Re je o
davaocu lizinga, primaocu lizinga i isporuiocu.

Davalac lizinga. Da bi se jedno lice u smislu ovog Zakona smatralo davaocem

lizinga, potrebno je kumulativno ispunjenje dva uslova: a) da je re o privrednom drutvu
koje obavlja poslove finansijskog lizinga u skladu sa propisima drave u kojoj je osnovano; b)
da je minimalni uplaeni novani deo osnovnog kapitala tog drutva 100.000 evra. Izmenama
Zakona o finansijskom lizingu od 15.07.2005. Narodnoj banci Srbije data su znaajna
ovlaena vezana za osnivanje i poslovanje lizing kompanija. Jedna od najznaajnijih izmena
ogleda se u odreenju prema kome dobijanje odobrenja NBS predstavlja uslov za obavljanje
finansijskog lizinga u Republici Srbiji.

Primalac lizinga. Jedna od najveih dilema koja se postavila prilikom izrade ovog
Zakona, odnosila se na pitanje treba li primenu Zakona ograniiti na poslove u kojima se
predmet finansijskog lizinga koristi u profesionalne svrhe, tako da primalac lizinga moe biti
samo privredni subjekt odnosno lice koje obavlja registrovanu delatnost radi sticanja dobiti ili
pak, tu primenu treba proiriti i na fizika lica koja ne obavljaju privrednu delatnost radi
sticanja dobiti. Na osnovu iscrpne analize reenja domaeg i uporedno-pravnog
zakonodavstva i stavova doktrine s jedne strane, kao i na osnovu iroke diskusije sa
predstavnicima domae i meunarodne poslovne prakse s druge strane, autori Zakona
priklonili su se drugoj tezi, koja dozvoljava da primalac lizinga bude fiziko lice koje ne
obavlja privrednu delatnost u vidu zanimanja. Ovakvo reenje argumentovano je, pre svega,
potrebama domaeg pravnog prometa.

Naime, iako se neposredni cilj ovog Zakona ogleda u podsticaju privrednih aktivnosti
i razvoju privrede uopte, njegova opta svrha ne iscrpljuje se u domenu poslova iskljuivo
privrednopravne prirode. On pred sobom ima misiju izgraivanja pravne sigurnosti, fer
poslovne prakse i dobrih obiaja u odnosima koji nastaju u oblasti finansijskog lizinga, bez
obzira na razliite statuse subjekata tih odnosa. Konano praktino ishodite ovog Zakona

9
ogleda se u porastu ivotnog standarda stanovnitva uopte, to podrazumeva potrebu da
njegova primena obuhvati to iri krug pravnih subjekata. Iz tih razloga, zakonodavac je
nastojao da pronae gipko reenje koje treba da obezbedi pravnu sigurnost u ovoj vrsti
ugovornih odnosa ali da istovremeno ne zatvori put celini pozitivnih efekata koje ovaj Zakon
sobom nosi, ve, naprotiv, da te efekte podstie.

Iskljuenjem fizikih lica koja se ne bave privrednom delatnou iz oblasti primene

ovog Zakona, bio bi postignut suprotan efekat: ova kategorija lica za koju je finansijski
lizing, zbog svih prednosti koje sobom nosi, ekonomski povoljan posao, bila bi, u sluaju
ulaska u ovu vrstu ugovornog odnosa, liena pravne sigurnosti koju obezbeuje upravo
zakonsko regulisanje ovog instituta. To znai da bi ugovori o finansijskom lizingu u kojima se
u svojstvu primaoca lizinga javlja fiziko lice koje ne obavlja privrednu delatnost bili
preputeni proizvoljnosti prakse, ime se upravo stvara osnov za mogue zloupotrebe od
strane davaoca lizinga kao ekonomski jae strane.

U tom kontekstu treba poi od konkretnih reenja ovog Zakona koja predstavljaju
osnov za pravnu sigurnost primaoca lizinga u poslu finansijskog lizinga zakljuenog u skladu
sa ovim Zakonom. U takva reenja spadaju:
odobrenje primaoca lizinga onih uslova ugovora o isporuci koja se odnose na
njegove interese, pri emu naknadne izmene tog ugovora ne proizvode
dejstvo prema primaocu lizinga ukoliko on na njih ne pristane;
imperativna odredba o bitnim elementima i formi ugovora o finansijskom
lizingu;
imperativna odredba o statusu i minimalnom osnovnom kapitalu davaoca
lizinga;
odgovornost za materijalne nedostatke na predmetu lizinga;
imperativna odredba o odgovornosti davaoca lizinga za pravne nedostatke
koja se ugovorom ne moe ograniiti ili iskljuiti;
pravilo prema kome prenos prava svojine na predmetu lizinga ne utie na
pravni poloaj primaoca lizinga;
pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu zbog neblagovremene ili
nesaobrazne isporuke odnosno pravo primaoca lizinga da, u sluaju
neblagovremene ili nesaobrazne isporuke, obustavi isplatu lizing naknade sve
dok davalac lizinga ne ispuni obavezu isporuke koja je u svemu u skladu sa
ugovorom, kao i odgovornost isporuioca u takvom sluaju;

10
 imperativna odredba prema kojoj naknada tete prouzrokovane neplaanjem
lizing naknade treba davaoca lizinga da dovede u poloaj u kome bi se
nalazio da je primalac lizinga ispunio svoju obavezu u skladu sa ugovorom,
te da njena visina ne moe premaiti tako utvren iznos;
pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga ili produi ugovor.

Tim putem, u potpunosti je obezbeena ravnopravnost ugovornih strana ugovora o

finansijskom lizingu, a primalac lizinga, u pogledu stepena zakonske zatite, stavljen je u
jednak pravni poloaj sa svim drugim pravnim subjektima koji zakljuuju ugovore u skladu sa
Zakonom o obligacionim odnosima (prodaja, zakup, kredit, zaloga, i dr.), a koji u tom
pogledu sadri iroko prihvaena pravila uporednog prava i meunarodnih konvencija i
subjektima ugovornih odnosa obezbeuje pravnu zatitu adekvatnu uslovima trine privrede.

Postupak za povraaj predmeta lizinga

Za neometano odvijanje posla finansijskog lizinga u naem pravnom sistemu, bilo je

neophodno obezbediti mehanizme putem kojih e davalac lizinga, kao vlasnik predmeta
lizinga, u sluaju neispunjenja obaveza od strane primaoca lizinga, moi efikasno da realizuje
svoja prava na predmetu lizinga. Iz tih razloga, Zakon o finansijskom lizingu, za sluaj
raskida ugovora zbog neplaanja lizing naknade, predvia poseban, skraeni postupak za
sticanje dravine na predmetu lizinga, koji davaocu lizinga omoguava da predmet lizinga
povrati na nain koji je efikasan i pravno siguran za obe ugovorne strane. Re je o pitanju od
velikog praktinog znaaja, budui da efikasan postupak za povraaj predmeta lizinga
predstavlja conditio sine qua non pri opredeljenju lizing kompanija za ulazak u poslove
finansijskog lizinga u jednoj zemlji.

Prema pravilima Zakona, ugovorne strane mogu, pred nadlenim sudom, u

vanparninom postupku, zapisniki utvrditi da su se sporazumele da, u sluaju neplaanja
lizing naknade od strane primaoca lizinga o dospelosti, davalac lizinga ima pravo de predmet
lizinga preuzme u dravinu. Potpisani zapisnik o sporazumu ugovornih strana ima snagu
sudskog poravnanja koje predstavlja izvrnu ispravu. Tim putem, davaocu lizinga pruena je
mogunost da se, bez pokretanja parninog postupka, direktno obrati izvrnom sudu sa
zahtevom za povraaj predmeta lizinga. Drugim reima, ukoliko primalac lizinga ne ispuni

11
obavezu plaanja lizing naknade u skladu sa ugovorom i ne preda dobrovoljno predmet
lizinga, davalac lizinga moe, na osnovu potpisanog zapisnika o sporazumu ugovornih strana,
podneti izvrnom sudu zahtev za donoenje reenja o oduzimanju predmeta lizinga od
primaoca lizinga ili lica u ijoj se dravini on nalazi i predaji tog predmeta davaocu lizinga u
dravinu.

Izvrni sud je duan da o zahtevu davaoca lizinga odlui u roku od tri dana od dana
podnoenja zahteva, a zatim, ako usvoji zahtev, da u narednom roku od tri dana od dana
donoenja reenja sprovede postupak oduzimanja predmeta. Primalac lizinga moe u roku od
tri dana od dana prijema reenja izjaviti prigovor da je izvrio obavezu isplate, ime se
obezbeuje njegova zatita od eventualnih zloupotreba od strane davaoca lizinga. Uz prigovor
se moraju podneti pismeni dokazi. Tako izjavljeni prigovor nema suspenzivno dejstvo tj. ne
odlae izvrenje reenja o oduzimanju predmeta lizinga. Dalji postupak po prigovoru se
odvija u skladu sa optim pravilima Zakona o izvrnom postupku.

12