BOROV MODEL ATOMA

Danski fiziar Nils Henrik David Bor je uvideo nedostatke Raderfordovog modela: prema klasinoj fizici, elektroni, kao
naelektrisanja koja se kreu ubrzano, bi stalno emitovali (gubili) energiju, i izgubivi je potpuno pali bi u jezgro. Bor je svoju
teoriju bazirao na vodonikovom atomu i ona se moe saeti u tri Borova postulata:
1. U atomima postoje samo neke DOZVOLJENE ORBITE po kojima kada se kreu elektroni ne zrae energiju iako se kreu
ubrzano.
2. Do zraenja dolazi kada elektron preskae sa nekog vieg energetskog nivoa na nii. Prilikom tog prelaska se izrai jedan foton,
koji ima energiju jednaku razlici energija vie i nie orbite. Atom apsorbuje energiju u vidu fotona prilikom prelaska sa nieg na
vii energetski nivo, a energija apsorbovanog fotona je opet jednaka razlici energija nivoa izmeu kojih se vri prelaz. Energija
emitovanog ili apsorbovanog fotona je, prema zakonu o odranju energije:
h = h = E m E n , (Em>En)
3. Dozvoljene, stacionarne, elektronske orbite su one za koje je ispunjen uslov:
L = me r = nh n = 1,2,3.....
Poslednja formulacija predstavlja Borov kvantni uslov pomou koga Bor objanjava stabilnost elektrona i zasniva se na de-
h
Broljevoj talasnoj teoriji du jedne krune putanje sadri se ceo broj de Broljevih talasnih duina elektrona 2r = n .
m
n je glavni kvantni broj koji odreuje energetski nivo na kome se nalazi elektron.

Poluprenici dozvoljenih orbita elektrona u atomu vodonika

Na elektron, ije je naelektrosanje e, deluje Kulonova sila koja potie od jezgra ije je naelektrisanje Ze (Z je broj protona u jezgru
od kojih svaki ima naelektrisanje e). Pod dejstvom te sile elektron se kree oko jezgra konstantnom brzinom, pa je:
qe q p Ze 2 m 2 1
FK = k =k = ma n = e n k =
rn
2
rn2
rn 4 0
Mnoenjem sa rn2, dobijamo kZe = me n rn = nh n , odakle dobijamo da je brzina elektrona na n-toj stacionarnoj orbiti:
2 2

kZe 2 h2
n = . Uvrtavanjem brzine u Borov kvantni uslov, dobijamo da je poluprenik n-te orbite: rn = n 2 , n = 1,2,3...
nh me kZe 2
2
S obzirom na to da je drugi lan proizvoda konstantan, ovaj izraz moe da se napie i u obliku: rn = n rB , gde je rB, takozvani
Borov radijus, tj. poluprenik prve Borove orbite u atomu vodonika. Iz gornje jednaine se vidi da je i POLUPRENIK ORBITE
KVANTOVANA VELIINA (ne moe da ima proizvoljnu vrednost).
ENERGETSKI NIVOI ATOMA VODONIKA
Ukupnu energiju elektrona na bilo kojoj stacionarnoj orbiti (nivou), Bor je dobio koristei klasinu pretpostavku da je
ukupna energija jednaka zbiru potencijalne energije (koja ima isti oblik kao i gravitaciona potencijalna energija) i kinetike:
1 Ze 2
E n = E kn + E pn = me n2 k
2 rn
2 2 2
Iz Kulonovog i II Njutnovog zakona sledi da je me n = kZe
2 2
rn , pa dobijamo da je E n = k Ze k Ze = k Ze .
2rn rn 2rn
Uzimajui u obzir izraz za poluprenik orbite, za ukupnu energiju na n-tom nivou se dobija:
1 me k 2 Z 2 e 4
En =
n2 2h 2
Vidi se da je ukupna energija elektrona u atomu NEGATIVNA, to ukazuje da elektron nije slobodan, ve VEZAN, pa je potrebno
dodati izvesnu energiju elektronu da bi se on oslobodio. Ta energija se naziva ENERGIJA JONIZACIJE, Ej. Pored toga, elektron kao
vezana estica moe da ima samo diskretne vrednosti energije (za n=1,2,3...).
E1 me k 2 Z 2e4
En = n = 1,2,3.... E1 =
n2 2h 2
Veliki uspeh Borove atomske teorije je bio u objanjenju atomskih (linijskih) spaktara
atoma vodonika (i slinih atoma). Prema Borovom postulatu:
E1 E1 1 1
h = Em En = 2
2 = E1 2 2
m n n m
 hc
Uzimajui u obzir da je h = , i deljenjem leve i desne strane sa hc, dobija se: poznata Balmer-Ridbergova

1 1 1 E
formula: = RH 2 2 , gde je R H = 1 .
n m hc
RH Ridbergova konstanta 1,1107m-1. Ova formula nam daje vrednost talasne duine fotona koga elektron emituje prilikom
prelaska sa m-tog na n-ti energetski nivo. Sve talasne duine linije - koje moe da emituje jedan atom ine spektar tog atoma.
ATOMSKI SPEKTRI
Negde sredinom XIX veka, nemaki fiziar Gustav Robert Kirhof je pronaao povezanost linija (talasnih duina) u
spektru sa hemijskim elementima. On je utvrdio da su rasporedi linija bili razliiti za svaki hemijski element, pa su vrlo brzo posle
toga naunici bili u mogunosti da na osnovu spektara utvrde hemijski sastav datog materijala. Pored emisionih linija pronaene
su i apsorpcione (crne) koje su posledica apsorpije zraenja odreene talasne duine.
Sredinom XIX veka (oko 1885.god.) vajcarski uitelj Johan Jakob Balmer je pronaao empirijsku jednainu koja
potpuno tano predvia vrednosti talasnih duina etiri emisione linije u vidljivom delu spektra vodonika: H (crvena - n=2, m=3),
H (zelena- n=2, m=4), H (plava- n=2, m=5) i H (ljubiasta- n=2, m=6). Izmerene talasne duine ovih linija odgovaraju talasnim
duinama dobijenim pomou formule koju je malo modifikovao Johan Ridberg pa se zato esto naziva i Balmer-Ridbergova
formula:
Prema energetskom nivou na koji silaze elektroni n, spektri se dele na serije, pa tako kod vodonika imamo sledee serije:
n=1 - Lajmanovu seriju (UV oblast) n=2 - Balmerovu (vidljiva oblast)
n=3 - Paenovu (IC oblast), n=4 - Breketovu (IC oblast) i n=5 - Fundovu seriju (IC oblast).
KVANTNA TEORIJA ATOMA (KTA)
Objanjenje porekla linijskih spektara je predstavljalo veliki uspeh Borove teorije i modela atoma, ali su postojala izvesna zapaanja
koja nisu mogla da se objasne ovom teorijom. Kao prvo, Borova teorija nije mogla da se primeni na sve atome, ve samo na vodonik i njemu
sline (u prvom redu lake) elemente koji su u poslednjoj ljusci imali samo jedan elektron. Zatim, tu je bilo postojanje dve linije u spektru tamo
gde je Bor predvideo samo jednu (Majklson i Zomerfild) i na kraju, kada se element (atom) unese u spoljanje magnetno polje dolazi do cepanja
linija u spektru na vie linija (Zemanov efekat).
Kvantna teorija atoma (KTA), koja prevazilazi sve nedostatke Borovog modela, bazira se na redingerovoj jednaini primenjenoj na
opisivanje poloaja i kretanja elektrona u atomima, pri emu se jednodimenzioni (Borov) model proiruje na trodimenzioni sluaj.