PRIRUNIK ZA PRIPREMU STRUNOG

ISPITA IZ MAINSTVA

SEPTEMBAR 2009
UDK 621(76)-861 PRIRUNIK ZA PRIPREMU STRUNOG ISPITA IZ MAINSTVA

osmo, dopunjeno izdanje

Za tampu priredili
Miodrag Isailovi, dipl. in. ma., dr Martin Bogner, dipl. in. ma., Duan urii, dipl. in.
ma.

Izdava
Savez mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije (SMEITS), Kneza Miloa 7a/II,
11000 Beograd

Urednik
Dr Aleksandar Petrovi, dipl. in. ma.

Za izdavaa
Milo Galebovi

Slog
SMEITS

SEPTEMBAR 2009.
SADRAJ
1 Uvod
2 Poslovi izgradnje za koje je potrebno imati licencu
3 Poslovi izgradnje za koje je potrebno imati samo poloen struni ispit
4 Ko ima pravo da polae struni ispit
5 Prijavljivanje za polaganje strunog ispita
6 Izbor teme za pismeni struni rad
7 Ispitni rokovi
8 Naknada za polaganje ispita
9 Struni ispit
10 Opti deo strunog ispita
11 Posebni deo strunog ispita

11.1 Pismeni deo ispita

11.1.1 Izrada pismenog strunog rada (projekta)
11.1.2 Tehnika obrada strunog rada
11.1.3 Dostavljanje strunog rada
11.1.4 Ocenjivanje strunog rada
11.2 Usmeni deo ispita
11.2.1 Odbrana strunog rada
11.2.2 Poznavanje zakona, tehnikih normativa, standarda i drugih propisa iz oblasti iz koje se
polae struni ispit
11.2.3 Pravni izvori za usmeni deo ispita
11.2.3.1 Izgradanja objekata
11.2.3.2 Grejanje i ventilacija
11.2.3.3 Zatita ivotne sredine
11.2.3.4 Zatita na radu- opti propisi
11.2.3.5 Bezbednost i zdravlje na radu- propisi za industrijske grane
11.2.3.6 Sudovi pod pritiskom
11.2.3.7 Zapaljivi gasovi
11.2.3.8 Zapaljive tenosti
11.2.3.9 Zatita od poara
11.2.3.10 Transportni ureaji
11.2.3.11 Energetika
11.2.3.12 eline konstrukcije
11.2.3.13 Opti propisi
11.2.3.14 Standardi

12. Ocenjivanje
13. Popravni ispit
14. Odustajanje od ispita
15. Uverenje o strunom ispitu
16. Pripremni seminar

Literatura

Prilog 1. Projektni zadataka za izradu glavnog mainskog projekta instalacija centralnog

grejanja
Prilog 2. Projektni zadataka za izradu glavnog mainskog projekta instalacija klimatizacije
Prilog 3. Projektni zadataka za izradu glavnog mainskog projekta vrelovodne kotlarnice
kapaciteta 2x 9,3 MW
Prilog 4. Projektni zadatak za izradu glavnog mainsko tehnolokog projekta Pogona za
proizvodnju traktorskih diferencijala
Prilog 5. Izgled naslovne strane pismenog strunog rada
Prilog 6. Detalj situacije objekta
Prilog 7. Izgled sastavnice na crteima
1. UVOD

Zakonom o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS broj 72/2009) definisan je

nain sticanja prava na bavljenje poslovima vezanim za izradu tehnike dokumentacije i
graenje objekata. Uvedena je lina licenca za odgovornog planera, urbanistu,
projektanta i izvoaa radova a poloen struni ispit je jedan od uslova za dobijanje te
licence.
Licencu za odgovornog projektanta mainskih instalacija moe da stekne lice sa
steenim visokim obrazovanjem mainske struke odgovarajueg smera na akademskim
studijama drugog stepena (diplomske akademske studije master, specijalistike
akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju najmanje pet godina sa
poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim
obrazovanjem drugog stepena, sa strunim rezultatima na izradi tehnike dokumentacije
i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inenjerske komore. Strunim
rezultatima za projektanta smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju i izradi ili
saradnji najmanje na dva projekta.
Licencu za odgovornog izvoaa mainskih instalacija moe da stekne lice sa steenim
visokim obrazovanjem mainske struke, odgovarajueg smera na akademskim studijama
drugog stepena (diplomske akademske studije master, specijalistike akademske
studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju najmanje pet godina, odgovarajueg
smera, sa poloenim strunim ispitom, najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim
obrazovanjem na studijama drugog stepena i sa strunim rezultatima na graenju
objekata. Strunim rezultatima na graenju objekata smatraju se rezultati ostvareni na
rukovoenju graenjem ili saradnji na graenju najmanje dva objekta.
Licencu za odgovornog izvoaa mainskih instalacija moe da stekne i lice sa
steenim obrazovanjem mainske struke na studijama prvog stepena (osnovne
akademske studije, osnovne strukovne studije), odgovarajueg smera, sa poloenim
strunim ispitom, sa najmanje 5 godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na
studijama prvog stepena i sa strunim rezultatima na graenju objekata. Strunim
rezultatima na graenju objekata smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju
graenjem ili saradnji na graenju najmanje dva objekta.
Statutom Inenjerske komore (Slubeni glasnik RS, br.16/2009) predviene su sledee
licence za mainsku struku:

Visoko obrazovanje mainske struke na akademskim studijama drugog stepena

(diplomske akademske studije master, specijalistike akademske studije)
330 Odgovorni projektant termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike,
332 Odgovorni projektant mainskih instalacija objekata vodosnabdevanja i
industrijskih voda, hidrotehnike i hidroenergetike
333 Odgovorni projektant transportnih sredstava, skladita i mainskih konstrukcija i
tehnologije
334 Odgovorni projektant mainskih delova skretnica, eleznike opreme i pribora

Odgovorni izvoa radova termotehnike, termoenegetike, procesne i

430
gasne tehnike
432 Odgovorni izvoa radova mainskih instalacija objekata vodosnabdevanja i
industrijskih voda, hidrotehnike i hidroenergetike
433 Odgovorni izvoa radova transportnih sredstava, skladita i mainskih
konstrukcija i tehnologije
 Odgovorni izvoa radova mainskih delova skretnica, eleznike opreme i
434
pribora

Visoko obrazovanje mainske struke na studijama prvog stepena (osnovne akademske

studije, osnovne strukovne studije)

Odgovorni izvoa mainskih instalacija:

- instalacije grejanja i provetravanja,
- rashladne instalacije pod uslovom da temperatura vazduha u hlaenoj
prostoriji nije nia od -100C,
- kune kotlarnice i kune toplotno-predajne stanice,
- instalacije za skladitenje i distribuciju vrstih i tenih goriva ,
- instalacije gasne tehnike za skladitenje i transport prirodnog i drugih
gorivih gasova,
830
- instalacije za korienje obnovljivih vidova energije-suneve energije,
energije vetra, geotermalnih voda, biomase, gorivog i industrijskog
otpada,
- instalacije za razvod fluida u proizvodnim procesima i za pneumatski i
hidraulini transport,
- instalacije za transport i skladitenje rasutog tereta,
- instalacije u okviru linija metalopreraivake industrije,
- instalacije sistema za automatsko upravljanje.

Lica sa steenim visokim obrazovanjem mainske struke na studijama prvog stepena

(osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije) odgovarajueg smera ili sa
srednjom kolskom spremom odgovarajue struke, mogu da rukovode graenjem
stambenih i pomonih objekata za svoje potrebe i potrebe lanova porodinog
domainstva kao i izvoenjem pojedinih graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova,
radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena pod uslovom da imaju
poloen struni ispit. Za ovu grupu poslova nije predvieno izdavanje line licence.

Struni ispit koji je kao uslov za obavljanje navedenih poslova propisan zakonom polae
se pred komisijom koju obrazuje Ministar nadlean za poslove urbanizma i
graevinarstva.

2. POSLOVI IZGRADNJE OBJEKATA ZA KOJE JE POTREBNO IMATI

LICENCU

Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da licencu za odgovornog projektanta moraju

imati lica koja:
- -uestvuju u izradi prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti,
- -izrauju tehniku dokumentaciju (generalne, idejne, glavne i izvoake projekte
i projekte izvedenog objekta),
- -vre tehniku kontrolu glavnih projekata,
- -vre reviziju (strunu kontrolu) projekata za objekte od znaaja za Republiku.
Licencu za odgovornog izvoaa radova moraju imati lica koja:
- -rukovode graenjem objekata odnosno izvoenjem radova,
- -vre struni nadzor tokom graenja objekata
- -vre tehniki pregled objekata.
Licencu za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta I
odgovornog izvoaa radova izdaje: Inenjerska komora Srbije, 11000 Beograd, Kneza
Miloa br. 9, potanski fah 73-35, telefoni: predsednik 32 48 585, matina sekcija
projektanata 32 35 515, matina sekcija izvoaa radova 32 33 956, faks 32 48 586,
E-mail: info@ingkomora.rs , sajt: www.ingkomora.rs.

Poslovi konstruisanja maina, ureaja i alata i instalacija na njima (hidraulika,

pneumatika i dr.), razrade tehnologije proizvodnje i zavarivanja, kontrole proizvodnih
procesa, odravanja postrojenja i maina, rukovoenja proizvodnim i drugim procesima i
sl. nisu u vezi sa izgradnjom ili rekonstrukcijom objekata i za obavljanje tih poslova
ne zahteva se posedovanje licence, a samim tim ni polaganje strunog ispita.

3. POSLOVI IZGRADNJE OBJEKATA ZA KOJE JE POTREBNO IMATI

SAMO POLOEN STRUNI ISPIT

Rukovoenje graenjem stambenih i pomonih objekata za svoje potrebe i potrebe

lanova porodinog domainstva kao i izvoenjem pojedinih graevinsko-zanatskih i
instalaterskih radova, radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena mogu
vriti lica sa steenim visokim obrazovanjem mainske struke na studijama prvog
stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije) odgovarajue struke ili
sa srednjom kolskom spremom odgvovarajue struke i sa poloenim strunim ispitom.

4. KO IMA PRAVO DA POLAE STRUNI ISPIT

Struni ispit mogu da polau lica sa steenim visokim obrazovanjem mainske struke na
akademskim studijama drugog stepena, visokim obrazovanje mainske struke na
studijama prvog stepena kao i lica sa srednjom kolskom spremom mainske struke.
Pravo na polaganje strunog ispita stie se sa najmanje dve godine radnog iskustva na
odgovarajuim poslovima (poslovi u vezi izgradnje objekata).
Lice koje je poloilo struni ispit za nii stepen obrazovanja a naknadno zavri vii
stepen polae samo poseban deo ispita predvien za taj stepen.
Licima koja su poloila struni ispit prema drugim propisima komisija moe priznati
opti deo ispita a polau samo poseban deo strunog ispita koji odgovara stepenu strune
spreme.
Lica koja su poloila struni ispit kojim je izvrena provera strune osposobljenosti za
rad na poslovima u vezi izgradnje objekata, po propisima koji su bili na snazi u vreme
njihovog polaganja, kao i lica kojima je tim propisima priznato pravo vrenja odreenih
poslova, ispunjavaju i dalje uslove za vrenje tih poslova i ne preba ponovo da polau
struni ispit.

5. PRIJAVLJIVANJE ZA POLAGANJE STRUNOG ISPITA

Pismenu prijavu za polaganje strunog ispita podnosi kandidat ili preduzee i druga
organizacija, ukoliko ona upuuje kandidata na polaganje strunog ispita. Prijava se
popunjava itko (pisaom mainom ili tampanim slovima) u jednom primerku i bez
takse. Prijava se podnosi Savezu mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara
Srbije, Beograd, Kneza Miloa 7a/II, 11000 Beograd, sa naznakom struke za koju se
kandidat prijavljuje. Prijava se moe poslati i potom. Pored prijave, kandidat podnosi:
1. izvod iz matine knjige roenih (u sudu ili optini overena fotokopija ili prepis
izvoda),
2. diplomu ili svedoanstvo o zavrenoj koli (u sudu ili optini overena fotokopija ili
prepis),
3. potvrdu izdatu od strane preduzea ili druge organizacije o vrsti poslova na kojima je
kandidat trenutno radi ili je radio a koji spadaju u poslove u vezi izgradnje objekata
i to najmanje dve godine pre podnoenja prijave za polaganje strunog ispita
(projektovanje, graenje, nadzor, tehniki pregledi objekata, kontrola tehnike
dokumentacije i dr.) sa steenim stepenom obrazovanja u vreme podnoenja prijave
za polaganje strunog ispita,
4. predlog teme (glavnog projekta) za pismeni struni rad, sa opirnijim projektnim
zadatkom, kao obrazloenjem odnosno opisom predmeta teme.

Na osnovu prijave i priloenih dokaza komisija utvruje da li kandidat ispunjava

propisane uslove i donosi reenje kojim se predloena tema prihvata ili odreuje
odgovarajua tema za pismeni rad, zatim odreuje ispitivaa pod ijim e se nadzorom
izraivati pismeni rad kao i rok za dostavljanje pismenog rada. Reenje se dostavlja
kandidatu na adresu navedenu u prijavi.

6. IZBOR TEME ZA PISMENI STRUNI RAD

Kandidati sa visokim obrazovanjem mainske struke na akademskim studijama

drugog stepena mogu predlagati teme koje se odnose na projekte za graenje sloenijih
i tehniki i tehnoloki specifinih objekata ili sloenih rekonstrukcija, projekte sloenih
postrojenja, ureaja i instalacija kao i mainsko-tehnolokih projekata i reenja za
sloene i tehniki i tehnoloki specifine industrijske i druge privredne objekte.
Kandidati sa steenim visokim obrazovanjem mainske struke na akademskim
studijama prvog stepena mogu predlagati teme koje se odnose na projekte za graenje
manje sloenih objekata ili razradu glavnih projekata za takve objekte, manje sloenih
postrojenja, ureaja i instalacija, izradu mainsko-tehnolokih projekata za manje sloene
objekte ili tehnoloka reenja za te objekte i sl.
Kandidati sa srednjom strunom spremom mogu predlagati teme koje se odnose na
projekte jednostavnijih objekata, projekte rekonstrukcija takvih objekata, projekte
unutranjih instalacijai ureaja i sl.

Projektnim zadatkom koji se prilae uz predlog teme treba da budu definisane tehniko-
-tehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta, opreme i instalacija, program
proizvodnje po asortimanu i planiranim godinjim koliinama za krajnju fazu kao i
posebni uslovi koji su od znaaja za funkciju objekta (bezbednosti i zdravlje na radu,
zatita od poara, zatita ivotne sredine i sl.). Radi lakeg sagledavanja obima teme
projektni zadatak treba da bude dopunjen podacima napr. o gabaritima objekta ili
opreme, vrsti materija koje uestvuju u tehnolokim procesima, karakteristikama
opreme, kapacitetima i sl.

Prilozi 1, 2, 3 i 4 sadre primere projektnih zadataka.

7. ISPITNI ROKOVI

Ispiti se odravaju tri puta godinje. Ispitni rokovi su sledei:

Februarski rok: ispiti se prijavljuju do 15 novembra, ispit se polae poetkom marta
Junski rok: ispiti se prijavljuju do 1 marta, ispit se polae krajem juna
Novembarski rok; ispiti se prijavljuju do 1 septembra, ispit se polae polovinom
decembra.
8. NAKNADA ZA POLAGANJE STRUNOG ISPITA

Trokove polaganja strunog ispita, kao i trokove polaganja popravnog ispita, snosi lice
koje polae struni ispit ili preduzee odnosno drugo pravno lice u kome je kandidat
zaposlen. Naknadu za polaganje odreuje Ministarstvo, uoi svakog ispitnog roka.
Obavetenje o visini trokova polaganja strunog ispita kandidat dobija zajedno sa
pozivom na ispit, po pravilu 15 dana pre polaganja. Prilikom predaje pismenog strunog
rada kandidati su duni da priloe dokaz o izvrenoj uplati trokova polaganja ispita.

9. STRUNI ISPIT
Struni ispit se polae na nain propisan Pravilnikom o uslovima, programu i nainu
polaganja strunog ispita u oblasti izrade tehnike dokumentacije i graenja (Slubeni
glasnik RS, broj 18/2004 i 47/2006) i sastoji se od:
opteg dela
posebnog dela.
Opti deo strunog ispita polae se prema jedinstvenom programu.
Poseban deo strunog ispita obuhvata:
1. Pismeni deo ispita:
- izradu pismenog strunog rada, odnosno glavnog projekta;
2. Usmeni deo ispita:
- odbranu strunog rada;
- proveru poznavanja zakona, tehnikih propisa, normativa, standarda i drugih
propisa iz oblasti iz koje kandidat polae struni ispit.

Opti deo i usmeni deo ispita polau se istog dana.

10. OPTI DEO STRUNOG ISPITA

Opti deo ispita polae se usmeno. Opti deo strunog ispita ne polau kandidati koji su
struni ispit poloili po odredbama drugih propisa pod uslovom da program ispita u
sadrinskom smislu odgovara programu strunih ispita u tehnikoj struci. O oslobaanju
od polaganja opteg dela strunog ispita odluuje komisija na zahtev kandidata.

Opti deo strunog ispita obuhvata sledee gradivo:

1. Drutveno i ekonomsko ureenje: Republika Srbija osnovi ustavnog ureenja

Republike Srbije; slobode prava i dunosti oveka i graanina po Ustavu RS; ekonomsko
i socijalno ureenje; republiki organi (Narodna skuptina, Predsednik Republike, Vlada
Republike Srbije, sudovi i javna tuilatva); ustavnost i zakonitost; teritorijalna
organizacija Republike Srbije (Autonomna pokrajina Vojvodina, Autonomna pokrajina
Kosovo i Metohija, optina, grad Beograd); donoenje i promena Ustava RS.

2. Radni odnosi: Osnovna prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada i zabrana

diskriminacije; zasnivanje radnog odnosa (uslovi za zasnivanje radnog odnosa, ugovor o
radu, stupanje na rad, probni rad, radni odnos na odreeno vreme, radni odnos za
obavljanje poslova sa poveanim rizikom, radni odnos sa nepunim radnim vremenom,
radni odnos za obavljenje poslova van prostorija poslodavca, radni odnos sa kunim
pomonim osobljem, pripravnici); radno vreme (puno radno vreme, nepuno radno vreme,
skraeno radno vreme, prekovremeni rad, raspored radnog vremena, preraspodela radnog
vremena, noni rad); odmori i odsustva (odmori zaposlenih, odmor u toku dnevnog rada,
dnevni i nedeljni odmor, godinji odmor, odsustvo uz naknadu- plaeno odsustvo,
neplaeno odsustvo, mirovanje radnog odnosa); zatita zaposlenih (opta zatita, posebna
zatita ena i omladine, zatita materinstva, porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege
deteta, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe, zabrana otkaza, zatita
invalida, obavetenje o privremenoj spreenosti za rad); zarada, naknada zarade i ostala
primanja (zarada, uveana zarada, minimalna zarada, naknada zarade, naknada trokova i
druga primanja, zatita zarade i naknade zarade); zabrana diskriminacije, naknada tete;
prestanak radnog odnosa (sluajevi prestanka radnog odnosa, prestanak radnog odnosa
nezavisno od volje poslodavca i zaposlenog, otkaz od strane zaposlenog, otkaz od strane
poslodavca, postupak u sluaju otkaza, nezakoniti otkaz, udaljenje zaposlenog sa rada,
viak zaposlenih, pravo na otpremninu i druga prava po prestanku radnog odnosa);
ostvarivanje i zatita prava zaposlenih (ovlaenje za odluivanje o pravima i
obavezama, arbitraa, sudska zatita, rokovi zastarelosti potraivanja iz radnog odnosa);
posebni oblici rada i radna knjiica (privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu,
samozapoljavanje); savet i sindikat zaposlenih; kolektivni ugovori (predmet i oblik
kolektivnog ugovora, vrste kolektivnih ugovora, uesnici u zakljuivanju kolektivnog
ugovora prema vrsti kolektivnog ugovora, odbor za pregovore, postupak i ovlaenja za
pregovaranje i zakljuivanje kolektivnog ugovora, primena kolektivnih ugovora, vanje i
otkaz kolektivnog ugovora, reavanje sporova, registracija i objavljivanje kolektivnog
ugovora); inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim
odnosima, optih akata i ugovora o radu kojima se ureuju prava, obaveze i odgovornosti
zaposlenih.
3. Upravni postupak
Dunost postupanja po zakonu kada dravni organi u upravnim stvarima reavaju o
pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica, pravnog lica ili druge stranke i
privrednog drutva i druge organizacije kada u vrenju javnih ovlaenja, koja su ima
poverena zakonom, reavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica,
pravnog lica ili druge stranke; osnovna naela upravnog postupka - naelo zakonitosti,
naelo zatite interesa graana i zatite javnog interesa, naelo efikasnosti, naelo istine,
naelo sasluanja stranke, naelo ocene dokaza, naelo samostalnosti u reavanju, naelo
dvostepenosti u reavanju (pravo na albu), naelo pravosnanosti reenja, naelo
ekonominosti postupka, naelo pruanja pomoi stranci, upotreba jezika i pisma u
postupku; nadlenost u upravnom postupku- stvarna nadlenost, mesna nadlenost;
stranka u upravnom postupku- stranaka sposobnost, procesna sposobnost i stranaka
legitimacija, zastupanje stranke (zakonski zastupnik, privremeni zastupnik , zajedniki
predstavnik, punomonik); pokretanje upravnog postupka (po zahtevu stranke, po
slubenoj dunosti, spajanje stvari u jedan postupak, izmene zahteva, odustajanje od
zahteva, poravnanje); dokazivanje u upravnom postupku (isprave, uverenje kao poseban
vid isprave, svedoci, izjava stranke, vetaci i tumai, uviaj, obezbeenje dokaza);
dostavljanje (posredno i obavezno lino dostavljanje, posebni sluajevi dostavljanja);
rokovi (rokovi odreeni zakonom i rokovi koje odreuje slubeno lice); reenje u
upravnom postupku- oblik (pismena forma) i sastavni delovi reenja (uvod, dispozitiv,
obrazloenje, pouka o pravnom leku, broj reenja, datum donoenja, potpis slubenog
lica i peat organa), rok za izdavanje reenja; alba, dejstvo albe, postupak po albi (rad
prvostepenog organa po albi, reavanje albe od strane drugostepenog organa); izvrno,
konano i pravosnano reenje; izvrenje reenja (postupak izvrenja, obustava izvrenja,
odlaganje izvrenja, administrativno izvrenje, izvrenje putem prinude, izvrenje radi
obezbeenja i privremeni zakljuak o obezbeenju); trokovi upravnog postupka,
oslobaanje od obaveze plaanja trokova.
Pravni izvori za opti deo strunog ispita:

1. Ustav Republike Srbije ( Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 79/2006);

2. Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama (Slubeni
list Srbije i Crne Gore, broj 6/2003);
3. Zakon o radu ( Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 24/2005, 61/2005);
4. Zakon o optem upravnom postupku ( Slubeni list SRJ, broj 33/97 i 31/2001);

11. POSEBAN DEO STRUNOG ISPITA

11.1. PISMENI DEO ISPITA

11.1.1 IZRADA PISMENOG STRUNOG RADA (PROJEKTA)

Pismeni struni rad - projekat mora da bude uraen samostalno. Struni rad se radi pod
nadzorom ispitivaa iz ije je oblasti tema strunog rada koga odreuje predsednik
ispitne komisije .

Struni rad treba da bude uraen u obliku projekta odnosno kao:

A glavni mainski projekat,
B glavni mainsko-tehnoloki projekat ili
C glavni mainsko-montani projekat.

A) Struni rad uraen u obliku GLAVNOG MAINSKOG PROJEKTA

termoenergetskih postrojenja (toplane, termoelektrane, industrijske energane i sl.),
postrojenja u hemijskoj, farmaceutskoj, prehrambenoj industriji, poljoprivredi,
metalurgiji i dr. ili termotehnikih instalacija (grejanje, ventilacija, klimatizacija,
otpraivanje i sl.), gasnih instalacija, transportnih ureaja, dizalica, postrojenja za
preradu nemetala i sl. treba da ima sledea delove:

1. naslovnu stranu sa sadrajem, (vidi Prilog 5)

2. izjavu o samostalnoj izradi rada
3. detaljan projektni zadatak, (vidi Prilog 1,2,3,4 )
4. tehniki opis i obrazloenje,
5. opte uslovi za ugovaranje i izvoenje radova,
6. tehnike uslove za izvoenje radova,
7. sve potrebne proraune,
8. predmer i predraun,
9. prilog o primenjenim merama zatite na radu
10. spisak koriene literature i propisa,
11. grafiku dokumentaciju,
12. projektne zadatke (podloge) za izradu ostalih projekata.

Napomene:

1. Prorauni treba da obuhvate glavne elemente postrojenja i instalacija na osnovu

kojih se definie njihov kapacitet, nosivost, vrstoa i sl. Ako se, naprimer, radi
projekat toplane proraunava se potrebni kapacitet toplane, a zatim se vri
 dimenzionisanje kapaciteta za snabdevanje i skladitenje goriva, hemijsku
pripremu vode, preiavanje dimnih gasova, opreme za transport fluida i sl.
Proraunima se odreuje visina dimnjaka kao i vrstoa nestandardne opreme. Za
instalacije grejanja, ventilacije i klimatizacije proraunavaju se toplotni gubici i
dobici i dimenzioniu elementi instalacije (pumpe, ventilatori, razmenjivai,
kanali, cevovodi, grejna tela, oprema za regulaciju i dr.). Kod transportnih ureaja
proraunavaju se kapaciteti kao i vrstoa noseih elemenata itd.
2. Prilog o primenjenim merama bezbednosti i zdravlja na radu treba da sadri opis
svih opasnosti i tetnosti kao i mere za njihovo otklanjanje odnosno dovoenje u
propisane i dozvoljene granice.
3. Grafika dokumentacija treba da sadri situacioni plan, dispoziciju opreme u
objektu, eme, karakteristine horizontalne i vertikalne preseke i izglede, sklopne
crtee (kod dizalica i transportnih ureaja) i druge crtee koji definiu funkciju,
obim, izgled i konstrukciju objekta. Crtei u sastavu grafike dokumentacije
moraju biti numerisani i navedeni u sadraju strunog rada. Prvi crte mora da
bude situacioni plan (situacija objekta i sl.) na kome je prikazan objekat na koji se
odnosi struni rad (rafirano), susedni objekti, saobraajnice, spoljne instalacije
(toplovodi, gasovodi i sl.). Karakteristike objekta (ose objekta, unutranje povrine
zidova, ose stubova i sl.) moraju biti oznaene u koordinatnom sistemu (x,y) u
odnosu na postavljeni koordinatni sistem fabrikog kompleksa ili sistema u kome
se odvijaju i neki drugi procesi ili se jednostavno nalaze drugi objekti.(vidi Prilog
6) Drugi crte mora biti ema postrojenja ili instalacija, ema veza ili tehnoloka
ema a obavezno mora biti izraena u skladu sa srpskim standardima:
- SRPS M.E4.021/98 eme procesnih postrojenja. Vrste ema
- SRPS M.E4.022/98 eme procesnih postrojenja. Uputstva za crtanje
- SRPS M.E4.023/98 eme procesnih postrojenja. Grafiki simboli
- SRPS M.E4.024/98 eme procesnih postrojenja. Oznake
- SRPS M.E7.012/93 Rashladna postrojenja. eme rashladnih postrojenja.
Grafiki simboli
- SRPS M.E7.011/93 eme rashladnih postrojenja. Vrste ema
- SRPS A.A0.063/96 Grafiki simboli za tehniko crtanje. Cevovodi.
Funkcionalno prikazivanje
- SRPS ISO 6412-1 Tehniki crtei Uproeno prikazivanje cevovoda - Deo 1:
Opta pravila i ortogonalno prikazivanje
- SRPS ISO 6412-2 Tehniki crtei Uproeno prikazivanje cevovoda - Deo 2:
Izometrijsko prikazivanje
- SRPS ISO 6412-3 Tehniki crtei Uproeno prikazivanje cevovoda - Deo 3:
Granine konture ventilacionih i drenanih cevovoda.
Crtei moraju biti izraeni u skladu sa standardima. Na crteima koji predstavljaju
dispoziciju opreme i instalacija (osnove i preseci) moraju se koristiti iste oznake kao u
tehnolokoj emi odnosno emi veza ili emi postrojenja i instalacija. Na crteima treba
dati potrebne napomene, objanjenja i legende za potpunije razumevanje crtea. Svaki
crte mora obavezno imati sastavnicu (zaglavlje) sa potrebnim podacima i samo sa
imenom kandidata kao realizatorom i mora biti potpisan od strane kandidata (vidi Prilog
7).
Poslednji crtei treba da budu izraeni na osnovu odgovarajuih projektnih zadataka
odnosno da predstavljaju podloge za projektovanje graevinskog objekta,
elektroinstalacija ili za izradu drugih glavnih projekata. Tako, naprimer, graevinska
podloga treba da sadri podatke o masi, broju obrtaja, podacima o fizikim veliinama
vibracija, snazi motora, rasponima i rasporedu ankera itd. dok u podlogama za
projektovanje elektro instalacija treba da budu dati podaci o mestu, instalisanu i
efektivnu vrstu i snagu tehniko tehnolokih potroaa, trasi kablova ili regala, poloaju
elektro ormana, optem i lokalnom osvetljenju i sl.

B) Struni rad uraen u vidu GLAVNOG MAINSKO-TEHNOLOKOG

PROJEKTA iz oblasti metalopreraivake industrije (fabrike ili pogoni za proizvodnju
delova, sklopova ili maina, pogoni za remont vozila, maina i sl.) treba da ima sledea
delove:
1. naslovnu strana sa sadrajem,
2. izjavu o samostalnoj izradi rada
3. detaljan projektni zadatak (vidi Prilog 4),
4. tehniki opis i obrazloenje usvojene koncepcije,
5. opte uslove za ugovaranje i izvoenje radova,
6. tehnike uslove za izvoenje radova,
7. opis glavnih i pomonih tehnolokih procesa,
8. opis i prikaz tehnolokih operacija,
9. bilans svih potrebnih osnovnih i pomonih materijala sirovina a posebno
opasnih materija,
10. proraun svih potrebnih tehnolokih kapaciteta za sva osnovna i pomona
tehnoloka odeljenja i skladita,
11. proraun potrebnih sredstava za obavljanje unutranjeg transporta,
12. proraune potrebne eneregije, fluida i sl.,
13. proraun ljudskih resursa i specifikaciju ljudskih resursa po zanimanjima i
kvalifikacijama, specijalizacijama, licencama, atestima i sl.
14. specifikaciju potrebne tehnoloke opreme, pribora, alata i sl.
15. predmer i predraun,
16. projektne zadatke za izradu svih potrebnih glavnih projekata (arhitektonsko-
graevinskog projekta, projekta elektrinih instalacija jake i slabe struje,
mainsko montanog projekta, projekta vodovoda i kanalizacije i drugih
instalacija) sa svim potrebnim podacima za njihovu izradu,
17. prilog o primenjenim merama bezbednosti I zdravlja na radu,
18. spisak koriene literature i propisa,
19. grafiku dokumenatacija.

Napomene:
1. Projektni zadaci za izradu svih potrebnih projekata neophodnih za realizaciju
investicije treba da sadre spisak svih ostalih potrebnih glavnih projekata
(arhitektonsko-graevinski, mainski, elektroenergetski i elektroinstalaterski,
zatite od poara, montani i dr.)
2. Za svaki glavni projekat drugih struka koji je potrebno uraditi, treba dati sve
podatke i uslove na osnovu kojih e odgovarajui projektanti moi uraditi svoje
projekte,
3. Prilog o primenjenim merama bezbednosti i zdravlja na radu, zatite ivotne
sredine i zatite od poara koji treba da sadri opis svih opasnosti i tetnosti kao i
mere za njihovo otklanjanje odnosno dovoenje u propisane i dozvoljene granice,
4. Specifikacija opreme i pribora treba da sadri i podatke o njihovim tehniko-
-tehnolokim karakteritstikama,
5. Za grafiku dokumentaciju vae iste napomene kao kod glavnog mainskog
projekta.

C) Struni rad uraen u vidu GLAVNOG MAINSKO-MONTANOG PROJEKTA

mainskih postrojenja, ureaja i instalacija u industrijskim, poljoprivrednim, metalurkim
objektima (toplane, termoelektrane, kotlarnice, rezervoari, velike dizalice i dr.) , noseih
elinih konstrukcija industrijskih, poljoprivrednih i drugih privrednih objekata i sl. treba
da ima sledea delove:

1. naslovnu strana sa sadrajem,

2. izjavu o samostalnoj izradi rada,
3. detaljan projektni zadatak,
4. tehniki opis postupka i plan izvoenja montanih radova,
5. plan organizacije gradilita,
6. izbor osnovne i pomone opreme za izvoenje radova sa navedenim
karakteristikama,
7. termin plan izvoenja radova,
8. proraun ljudskih resursa i specifikaciju ljudskih resursa po zanimanjima i
kvalifikacijama, specijalizacijama, licencama, atestima i sl.,
9. proraune elemenata i konstrukcija koji se koriste pri montai,
10. opte uslovi za ugovaranje i izvoenje radova,
11. tehnike uslove za izvoenje radova,
12. predmer i predraun,
13. elaborat o zatitnim merama pri izvoenju radova,
14. postupak sa otpadnim i opasnim materijama,
15. spisak koriene literature i propisa,
16. grafiku dokumenataciju.

Napomene:
1. Tehniki opis postupka montae treba da obuhvati sve radnje pri istovaru,
transportu i montiranju delova postrojenja, opreme ili konstrukcije kao i njihov
redosled.
2. Prorauni elemenata i konstrukcija koji se koriste pri montai treba da obuhvate
skele koje se koriste za montau, podupirae, grede, koturae, vitla i sl. i to u
pogledu nosivosti a kod specifinih sredstava i u pogledu vrstoe.
3. Za grafiku dokumentaciju vae iste napomene kao kod glavnog mainskog
projekta .

11.1.2 TEHNIKA OBRADA STRUNOG RADA

Tekst i grafika dokumentacija strunog rada moraju se uraditi na istom papiru bez
oznaka preduzea i druge organizacije tako da budu jasni i itljivi. Za obradu teksta i
crtea mogu se koristiti odgovarajui raunarski programi uz primenu srpskih standarda
kako za obradu teksta tako i za crtee. Ne mogu se koristiti fotokopije crtea i drugih
listova iz originalnih projekata. Rad mora biti ukorien za nazivom teme i imenom i
prezimenom kandidata na naslovnoj stranici. Izjavu o samostalnoj izradi rada mora
potpisati kandidat svojeruno.

11.1.3 DOSTAVLJANJE STRUNOG RADA

Struni rad se dostavlja u jednom primerku na adresu: Savez mainskih i

elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije, Beograd, Kneza Miloa 7a, 11000 Beograd.
Rad se moe poslati i potom. Rok za dostavljanje strunog rada odreen je u reenju o
odreivanju teme. Uz pismeni struni rad kandidati su duni da priloe dokaz o izvrenoj
uplati trokova polaganja ispita.

11.1.4 OCENJIVANJE STRUNOG RADA

Struni rad po pravilu ocenjuje ispitiva pod ijim je nadzorom kandidat izradio rad. O
pozitivnoj oceni rada obavetava se kandidat i tom prilikom obavetava se i o terminu
polaganja ispita. Ukoliko struni rad ne dobije pozitivnu ocenu od strane ispitivaa
kandidat ne moe pristupiti polaganju usmenog dela ispita (opti deo, odbrana strunog
rada i poznavanje propisa). U tom sluaju komisija obavetava kandidata da mu rad nije
prihvaen, kao i o razlozima zbog kojih se rad ne moe prihvatiti. U dogovoru sa
ispitivaem, kandidat moe ponovo izraditi ili dopuniti odbijeni rad i ispit prijaviti u
sledeem ispitnom roku. Ukoliko ispitiva oceni da je rad potrebno dopuniti, kandidat
moe do odreenog datuma dostaviti dopunu, kako bi u prijavljenom roku mogao
polagati ispit.

11.2. USMENI DEO ISPITA

Usmeni deo ispita obuhvata:

odbranu strunog rada,
proveru poznavanja zakona tehnikih propisa, normativa, standarda i drugih propisa
iz oblasti iz koje kandidat polae struni ispit.

11.2.1 ODBRANA STRUNOG RADA

Odbrana strunog rada obuhvata usmeno obrazloenje koncepcije projekta i opravdanosti

projektovanih reenja, funkcije, konstrukcija i dr. sa obrazloenjem predloenih reenja
sa aspekta savremenih tehnikih, tehnolokih i drugih naunih dostignua u oblasti iz
koje je izraen struni rad i ekonomske prednosti tih reenja. Osim toga, daje se struno
miljenje o nainu realizacije projekta sa aspekta lokacije, uslova za zatitu ivotne
sredine, zatite na radu i zatite od poara i drugih uslova propisanih za vrstu i namenu
objekta koji je predmet strunog rada

Odbrana obuhvata proveru poznavanja zakona i drugih propisa, standarda, tehnikih

normativa i normi kvaliteta koji su neposredno primenjeni pri izradi dokumentacije koja
je predmet strunog rada.

Pri odbrani rada proverava se stepen samostalnosti i samoinicijativnosti pri izradi

projekta.

11.2.2. POZNAVANJE ZAKONA, TEHNIKIH PROPISA I NORMATIVA, STANDARDA I

DRUGIH PROPISA IZ OBLASTI IZ KOJE SE POLAE STRUNI ISPIT

Ovaj deo ispita polae se usmeno pri emu se ne moraju doslovno citirati lanovi propisa
ve samo sutina odredbi.Program za ovaj ispitni predmet obuhvata sledea pitanja:
prethodni radovi, izrada prethodne studije opravdanosti i studije
opravdanosti,
izrada tehnike dokumentacije (namena i sadraj generalnog, idejnog,
glavnog i izvoakog projekata i projekta izvedenog objekta, uslovi za
privredna drutva, druga pravna lica i preduzetnike koji izrauju tehniku
dokumentaciju, uslovi za lica koja izrauju tehniku dokumentaciju),
kontrola tehnike dokumentacije (sadraj strune kontrole revizione
komisije, sadraj tehnike kontrole, uslovi za lica koja vre kontrolu,
kontrola dokumentacije izraene u drugim zemljama),
graevinska dozvola ( nadlenost za izdavanje, dokumentacija koja se
prilae uz zahtev za izdavanje dozvole, izgradnja objekata i izvoenje
radova za koje se ne izdaje graevinska dozvola, privremena graevinska
 dozvola),
graenje objekta (pripremni radovi, prijava poetka izvoenja radova,
uslovi za pravna lica koja se bave graenjem objekata, uslovi za lica koja
rukovode graenjem objekta odnosno izvoenjem radova, obaveze
izvoaa radova i odgovornog izvoaa radova, graevinski dnevnik,
knjiga inspekcije, struni nadzor i njegov sadraj, uslovi za lica koja vre
struni nadzor,
upotrebna dozvola ( tehniki pregled objekta, probni rad, podobnost
objekta za upotrebu),
inspekcijski nadzor.

Osim navedenih pitanja iz oblasti izgradnje objekata ovaj deo ispita obuhvata i :

poznavanje propisa kojima se utvruju osnovni uslovi za projektovanje i

graenje objekata, instalacija, ureaja, postrojenja i opreme,
poznavanje propisa kojima su utvreni uslovi i mere zatite objekata,
ureaja, postrojenja i opreme i to: zatita od poara i eksplozija i drugih
tetnih dejstava, bezbednost i zdravlje na radu, zatita od elementarnih
nepogoda, zatita ivotne sredine itd.
poznavanje tehnikih normativa i normi kvaliteta za izvoenje radova
zavisno od njihove vrste i to za toplotnu i zvunu zatitu, zatitu od
korozije, provetravanje sklonita, liftove, stabilne ureaje za gaenje
poara i dr.
poznavanje i primenu srpskih standarda.

11.2.3. PRAVNI IZVORI ZA USMENI DEO ISPITA

U cilju olakanja pripremanja dela ispita koji se odnosi na poznavanje zakona, tehnikih
propisa, normativa, standarda i drugih propisa iz oblasti iz koje kandidat polae struni
ispit, sledi spisak najee primenjivanih propisa o izgradnji objekata odnosno tehnikih
normativa i standarda grupisanih po oblastima. Propisi koji se odnose na izgradnju
objekata su obavezni za sve kandidate. Propise i tehnike normative koji budu objavljeni,
izmenjeni ili dopunjeni posle izrade ove broure kandidati takoe treba da poznaju.

11.2.3.1 IZGRADNJA OBJEKATA

a) Zakon o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 72/2009)

Do donoenja novih podzakonskih akata (pravilnika) primenjivae se podzakonski akti

doneti na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji ( Slubeni glasnik RS, br. 47/2003 i
34/2006) ako nisu u suprotnosti sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji (Slubeni
glasnik RS, br. 72/2009).

b) Pravilnik o sadrini i izradi planskih dokumenata (Slubeni glasnik RS,

br. 60/2003)
c) Pravilnik o sadrini, nainu izrade, nainu vrenja strune kontrole
urbanistikog plana, kao i uslovima i nainu stavljanja plana na javni uvid
(Slubeni glasnik RS, br. 12/2004)
d) Pravilnik o nainu uvida u doneti urbanistiki plan, overavanja,
potpisivanja, dostavljanja, arhiviranja, umnoavanja i ustupanja urbanistikog
plana uz naknadu (Slubeni glasnik RS, br. 75/2003)
e) Pravilnik o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadrini, uslovima i
 postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje odobrenje
izdaje optinska, odnosno gradska uprava (Slubeni glasnik RS, br. 75/2003)
f) Pravilnik o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti
i studije opravdanosti za izgradnju objekata (Slubeni glasnik RS, br. 80/2005)
g) Pravilnik o metodologiji i proceduri realizacije projekata za izgradnju
objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo nadleno za poslove
graevinarstva odnosno autonomna pokrajina(Slubeni glasnik RS, br.
59/2006)
h) Pravilnik o sadrini i nainu izdavanja odobrenja za izgradnju i sadrini
prijave poetka izvoenja radova (Slubeni glasnik RS, br. 60/2003)
i) Pravilnik o nainu, postupku i sadrini podataka za utvrivanje uslova za
izdavanje licence za izradu tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata
za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna
pokarjina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci (Slubeni glasnik RS, br.
114/2004)
j) Pravilnik o uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za
odgovornog urbanistu, projektanta, izvoaa radova i odgovornog planera
(Slubeni glasnik RS, br. 116/2004 i 69/2006)
k) Pravilnik o nainu i postupku vrenja strunog nadzora u toku graenja
objekta
(Slubeni glasnik RS, br. 105/2003)
l) Pravilnik o sadrini i nainu voenja knjige inspekcije i graevinskog
dnevnika
(Slubeni glasnik RS, br. 105/2003)
m) Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnikog pregleda objekta i
izdavanju upotrebne dozvole (Slubeni glasnik RS, br. 111/2003)
n) Pravilnik o uslovima, programu i nainu polaganja strunog ispita u
oblasti izrade tehnike dokumentacije i graenja (Slubeni glasnik RS, br.
18/2004 i 47/2006)
o) Pravilnik o uslovima, programu i nainu polaganja strunog ispita za
prostornog planera i urbanistu (Slubeni glasnik RS, br. 121/2003 i 47/2006)
p) Pravilnik o obrascu i sadrini legitimacije urbanistikog, graevinskog i
geodetskog inspektora ( Slubeni glasnik RS, br. 105/2003)
q) Pravilnik o projektu izvedenog objekta, odnosno tehnikoj dokumentaciji
i o izdavanju odobrenja za izgradnju i upotrebne dozvole za obejkte ija je
izgradnja zavrena bez graevinske dozvole (Slubeni glasnik RS, br. 79/2006)
r) Pravilnik o sadraju elaborata o ureenju gradilita (Slubeni glasnik
RS, br. 31/92)
s) Uredba o objektima i rejonima od posebnog znaaja za odbranu
Republike Srbije (Slubeni glasnik SRS, br. 18/92)
t) Posebne uzanse o graenju ( Slubeni list SFRJ, br. 18/77).

11.2.3.2 GREJANJE I VENTILACIJA

a) Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu tehniku u graevinarstvu

(SRPS U.J5.600), (Slubeni list SRJ, br. 7/98),
b) Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu tehniku u graevinarstvu
(SRPS U.J5.510), (Slubeni list SRJ, br. 69/87),
c) Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu tehniku u graevinarstvu
(SRPS U.J5.520 i JUS U.J5.530 ), (Slubeni list SRJ, br. 60/97),
d) Pravilnik o tehnikim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju
(Slubeni list SFRJ, br. 38/89),
 e) Pravilnik o tehnikim normativima za sklonita ( Slubeni list SFRJ, br. 55/83),
f) Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za termoizolacione materijale
(Slubeni list SCG, br. 54/2005),
g) Standardi SRPS M.E6.200, 201, 202, 203, 204, 205,206, 207 i SCS M. E7. 100,
101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 110, 011, 012 i dr.

11.2.3.3 ZATITA IVOTNE SREDINE

a) Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 135/2004 i 36/2009),
b) Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 135/2004 i
36/2009)
c) Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br.
35/2004)
d) Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine
(Slubeni glasnik RS, br. 135/2004)
e) Zakon o zatiti vazduha (Slubeni glasnik RS, br. 36/2009)
f) Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini (Slubeni glasnik RS, br. 36/2009),
g) Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik
RS, br. 69/2005)
h) Pravilnik o radu tehnike komisije za ocenu studije o proceni uticaja na ivotnu
sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 69/2005),
i) Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentacije i o javnoj raspravi o studiji o
proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 69/2005)
j) Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za
uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Slubeni glasnik RS, br.
54/92, 30/99, 19/2006),
k) Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i
evidentiranja podataka (Slubeni glasnik RS, br. 30/97, 35/97),
l) Pravilnik o bliim uslovima koje moraju da ispunjavaju strune organizacije koje
vre merenja emisije i imisije (Slubeni glasnik RS, br. 5/2002).

11.2.3.4 BEZBEDNOSI I ZDRAVLJE NA RADU - OPTI PROPISI

a) Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Slubeni glasnik RS, br. 101/2005),

b) Pravilnik o programu, nainu i visini trokova polaganja strunog
ispita za obavljanje poslovo bezbednosti i zdravlja na radu i poslova
odgovornog lica (Slubeni glasnik RS broj 29/06, 62/07)
c) Pravilnik o uslovima i visini trokova za izdavanje licenci za
obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (Slubeni
glasnik RS broj 29/06, 62/06, 72/06)
d) Pravilnik o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u
radnoj okolini (Slubeni glasnik RS broj 72/06 i 84/06-ispravka)
e) Pravilnik o postupku utvrivanja ispunjenosti propisanih uslova u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (Slubeni glasnik RS broj
60/06)
f) Pravilnik o visini trokova postupka utvrivanja ispunjenosti
propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (Slubeni
glasnik RS broj 60/06)
g) Pravilnik o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
 (Slubeni glasnik RS broj 62/07)
h) Pravilnik o sadraju i nainu izdavanja obrasca izvetaja o povredi na
radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom (Slubeni
glasnik RS br. 72/06 i 84/06 - ispravka)
i) Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja
uslova radne okoline (Slubeni glasnik RS br. 94/06 i 108/06
-ispravka)
j) Pravilnik o prethodnim i periodinim lekarskim pregledima zaposlenih
na radnim mestima sa poveanim rizikom (Slubeni glasnik RS broj
120/07)
k) Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri
korienju sredstava za linu zatitu na radu
l) Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim
gradilitima (Slubeni glasnik RS, broj 14/09)
m) Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri
korienju opreme za rad (Slubeni glasnik RS, broj 23/09)
n) Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom
mestu (Slubeni glasnik RS, broj 21/09)
o) Pravilnik o optim merama zatite na radu za graevinske objekte namenjene
za radne i pomone prostorije ( Slubeni glasnik SRS, br.29/87)
p) Pravilnik o optim merama i normativima zatite na radu od buke u radnim
prostorijama ( Slubeni list SFRJ, br. 21/92)
q) Pravilnik o merama i normativima zatite na radu na oruima za rad
( Slubeni list SFRJ, br.18/91)
r) Pravilnik o zatiti na radu i o tehnikim merama za razvijae acetilena i
acetilenske stanice ( Slubeni list SFRJ, br. 6/67, 27/69).

11.2.3.5 ZATITA NA RADU PROPISI ZA INDUSTRIJSKE GRANE

a) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu pri proizvodnji i preradi obojenih

metala (Slubeni glasnik SRS, br. 19/85)
b) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu u crnoj metalurgiji (Slubeni
glasnik SRS, br. 25/87)
c) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu pri mehanikoj preradi i obradi
drveta i slinih materijala (Slubeni glasnik SRS, br. 51/88)
d) Pravilnik o posebnim merama zatite na radu na preradi nemetalnih minerala
( Slubeni glasnik SRS, br. 2/83)
e) Pravilnik o tehnikim normativima za pripremanje mineralnih sirovina - ruda
obojenih metala (Slubeni list SFRJ, br. 36/79)
f) Pravilnik o tehnikim normativima za livniku industriju (Slubeni list SFRJ, br.
14/79 i 11/80)
g) Pravilnik o tehnikim normativima za plastinu preradu obojenih metala
(Slubeni list SFRJ, br. 25/86)
h) Pravilnik o tehnikim normativima za pekare (Slubeni list SRJ, br.13/92).
i) Pravilnik o tehnikim normativima za mlin za preradu ita u mlinske proizvode
(Slubeni list SFRJ, br. 13/92).

11.2.3.6 SUDOVI POD PRITISKOM

 a) Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne posude pod pritiskom (Slubeni
list SFRJ, br. 16/83),
b) Pravilnik o tehnikim normativima za pokretne zatvorene sudove za
komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove (Slubeni list SFRJ, br.
25/80, 9/86, 21/94, 56/95 i 1 /2003),
c) Pravilnik o tehnikim normativima za postavljanje stabilnih sudova pod
pritiskom za tene atmosferske gasove ( Slubeni list SFRJ, br. 39/88),
d) Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne sudove pod pritiskom za tene
atmosferske gasove (Slubeni list SFRJ, br. 9/86),
e) Pravilnik o tehnikim normativima za postavljanje stabilnih sudova pod
pritiskom za teni ugljen-dioksid (Slubeni list SFRJ, br. 39/90),
f) Pravilnik o tehnikim normativima za pregled i ispitivanje stabilnih sudova pod
pritiskom za teni ugljen-dioksid (Slubeni list SFRJ, br. 76/90),
g) Pravilnik o tehnikim normativima za cevne vodove za gasoviti kiseonik
(Slubeni list SFRJ, br. 52/90),
h) Pravilnik o tehnikim normativima za radove pri ienju i odmaivanju opreme
za kiseonik (Slubeni list SFRJ, broj 74/90),
i) Pravilnik o tehnikim normativima za cevne vodove za acetilen (Slubeni list
SFRJ, br. 6/92),
j) Pravilnik o tehnikim zahtevima za elektrine akumulacione zagrejae vode
(Slubeni list SRJ, br. 5/99),
k) Zakon o elektroenergetskoj i graevinskoj inspekciji i inspekciji parnih kotlova
(Slubeni glasnik SRS, br.5/83, 15/83, 45/85, 53/93, 67/93,48/94) (primenjuje se
samo deo koji se odnosi na inspekciju parnih kotlova).

11.2.3.7 ZAPALJIVI GASOVI

a) Zakon o energetici (Slubeni glasnik RS, br. 84/2004),

b) Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava energetski subjekt za transport i
distribuciju prirodnog gasa (Slubeni glasnik RS, br. 93/2005),
c) Pravilnik o uslovima, nainu polaganja strunog ispita za lica koja obavljaju
poslove tehnikog rukovoenja, odravanja i rukovaoca u objektima za transport
i distribuciju prirodnog gasa (Slubeni glasnik RS, br. 93/2005),
d) Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i tenih ugljovodonika (Slubeni list
SRJ, br. 29/97),
e) Odluka o uslovima koje mora ispunjavati preduzee ili drugo pravno lice za
obavljanje poslova projektovanja i izgradnje gasovoda, naftovoda i produktovoda
(Slubeni list SRJ, br. 22/98),
f) Odluka o uslovima koje moraju ispunjavati lica koja obavljaju poslove rukovanja
transportom gasovitih ili tenih ugljovodonika i poslove odravanja gasovoda,
naftovoda ili produktovoda (Slubeni list SRJ, br. 22/98),
g) Odluka o nainu voenja evidencije o transportovanim koliinama gasovitih ili
tenih ugljovodinika gasovodima, naftovodima ili produktovodima za
meunarodni ili magistralni transport i rokovima za dostavljanje podataka iz te
evidencije (Slubeni list SRJ, br. 22/98),
h) Pravilnik o tehnikim uslovima i normativima za bezbedan transport tenih i
gasovitih ugljovodonika magistralnim gasovodima i naftovodima i gasovodima
za meunarodni transport (Slubeni list SFRJ, br. 26/85),
i) Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje i polaganje distributivnog
gasovoda od polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 bar (Slubeni list SRJ, br.
20/92),
j) Pravilnik o tehnikim normativima za kuni gasni prikljuak za radni pritisak do
 4 bar (Slubeni list SRJ, br.20/92),
k) Pravilnik o tehnikim normativima za unutranje gasne instalacije (Slubeni list
SRJ, br. 20/92, 33/92),
l) Uslovi i tehniki normativi za projektovanje i izgradnju gradskog gasovoda
(Slubeni list grada Beograda, br. 14/77, 19/77, 18/82, 26/83, 6/88),
m) Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje, graenje, pogon i
odravanje gasnih kotlarnica (Slubeni list SFRJ, br. 10/90, 52/90),
n) Pravilnik o izgradnji postrojenja za teni naftni gas i o uskladitavanju i
pretakanju tenog naftnog gasa (Slubeni list SFRJ, br. 24/71, 26/71).

11.2.3.8 ZAPALJIVE TENOSTI

a) Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i tenih ugljovodonika ( Slubeni list

SRJ, br. 29/97),
b) Pravilnik o tehnikim uslovima i normativima za bezbedan transport tenih i
gasovitih ugljovodonika magistralnim gasovodima i naftovodima i gasovodima
za meunarodni transport (Slubeni list SFRJ, br. 26/85),
c) Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i
pretakanju zapaljivih tenosti (Slubeni list SFRJ, br. 20/71, 23/71),
d) Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o
uskladitavanju i pretakanju goriva (Slubeni list SFRJ, br. 27/71),
e) Pravilnik o smetaju i dranju ulja za loenje (Slubeni list SFRJ, br. 45/67)
f) Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za tena goriva naftnog porekla
(Slubeni list SRJ, br. 51/2004),
g) Pravilnik o tehnikim normativima za ureaje u kojima se nanose i sue
premazna sredstva (Slubeni list SFRJ, br. 57/85),
h) Naredba o zabrani upotrebe motornih benzina za odmaivanje ili ienje
metalnih delova i predmeta od drugog materijala (Slubeni list SFRJ, br. 23/67)

11.2.3.9 ZATITA OD POARA

a) Zakon o zatiti od poara (Slubeni glasnik SRS, br. 37/88, 53/93, 67/93, 48/94 i
101/05),
b) Zakon o eksplozivnim materijama zapaljivim tenostima i gasovima (Slubeni
glasnik SRS, br. 44/77, 45/85, 18/89, 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05),
c) Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu visokih objekata od poara
(Slubeni list SFRJ, br. 7/84),
d) Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i
eksplozija( Slubeni list SFRJ, br. 24/87),
e) Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu elektroenergetskih postrojenja i
ureaja od poara (Slubeni list SFRJ, br. 74/90),
f) Pravilnik o tehnikim normativima za sisteme za odvoenje dima i toplote
nastalih u poaru 45/83),
g) Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne ureaje za gaenje poara
ugljendioksidom (Slubeni list SFRJ, br. 44/83, 31/89),
h) Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu od poara i eksplozije pri ienju
posuda za zapaljive tenosti (Slubeni list SFRJ, br. 44/83, 60/86),
i) Pravilnik o tehnikim normativima za ureaje za automatsko zatvaranje vrata ili
klapni otpornih prema poaru (Slubeni list SFRJ, br. 35/80),
j) Uredba o merama zatite od poara pri izvoenju radova zavarivanja rezanja i
lemljenja (Slubeni glasnik SRS, br. 50/79).
k) Pravilnik o tehnikim zahtevima za sisteme za gaenje poara pirotehniki
generisanim aerosolom (Slubeni list SRJ, br. 58/99)
 l) Pravilnik o tehnikim zahtevima za zatitu garaa za putnike automobile od
poara i eksplozija (Slubeni list SCG, br.31/2005)
m) Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu od statikog elektriciteta (Slubeni
list SFRJ, br. 62/73).

11.2.3.10 TRANSPORTNI UREAJI

a) Pravilnik o tehnikim normativima za liftove na elektrini pogon za vertikalni prevoz

lica i tereta (Slubeni list SFRJ, br. 16/86, 28/89, 22/92, 14/96),
b) Pravilnik o tehnikim normativima za liftove na elektrini pogon za vertikalni prevoz
tereta, sa kabinom u koju nije mogu pristup ljudi (Slubeni list SFRJ, br. 55/87),
c) Pravilnik o tehnikim normativima za liftove na elektrini pogon za kosi prevoz lica i
tereta (Slubeni list SFRJ, br. 49/86)
d) Pravilnik o tehnikim normativima za fasadne liftove na elektrini pogon (Slubeni list
SFRJ, br. 19/86,
e) Pravilnik o tehnikim normativima za dizalice (Slubeni list SFRJ, br. 65/91),
f) Pravilnik o tehnikim normativima za pokretne stepenice (eskalatore) i pokretne trake i
staze za prevoz ljudi (Slubeni list SRJ, br. 83/94)

11.2.311 ENERGETIKA

a) Zakon o energetici (Slubeni glasnik RS, br. 84/2004),

b) Pravilnik o tehnikim normativima za pogon i odravanje elektroenergetskih
postrojenja i vodova (Slubeni list SRJ, br. 41/93),
c) Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu elektroenergetskih postrojenja i
ureaja od poara (Slubeni list SFRJ, br. 74/90),
d) Zakon o elektroenergetskoj i graevinskoj inspekciji i inspekciji parnih kotlova
(Slubeni glasnik SRS, br. 5/83, 15/83, 45/85, 53/93, 67/93,48/94) (primenjuje se
samo deo koji se odnosi na inspekciju parnih kotlova).

11.2.3.12 ELINE KONSTRUKCIJE

a) Pravilnik o tehnikim normativima za nosee eline konstrukcije (Slubeni list

SFRJ, br. 61/86),
b) Pravilnik o optim tehnikim propisima za izradu predmeta i konstrukcija
zavarivanjem (Slubeni list SFRJ, br.19/59),
c) Pravilnik o tehnikim propisima o kvalitetu zavarenih spojeva za nosee eline
konstrukcije (Slubeni list SFRJ, br. 41/64),
d) Pravilnik o tehnikim normativima i uslovima za montau elinih konstrukcija
(Slubeni list SFRJ, br. 29/70),
e) Pravilnik o tehnikim propisima za toleranciju mera i oblika kod noseih elinih
konstrukcija (Slubeni list SFRJ, br. 41/64),
f) Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od
korozije(Slubeni list SFRJ, br. 32/70),
g) Standardi iz grupe SRPS U.E7.

11.2.3.13 OPTI PROPISI

a) Zakon o standardizaciji (Slubeni glasnik RS, br. 36/2009),

b) Zakon o akreditaciji (Slubeni list SCG, br. 44/2005),
c) Zakon o metrologiji (Slubeni list SCG, br. 44/2005),
d) Zakon o tehnikim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglaenosti (Slubeni
 glasnik RS, br. 36/2009),
e) Reenje o oznaavanju standarda i srodnih dokumenata u Republici Srbiji
(Slubeni glasnik RS, broj 27/2007)

11.2.3.14 SRPSKI STANDARDI

a) Grana A Osnovni i opti standardi Glavne grupe A.A i A.K,

b) Grana C Metalurgija i tehnologija prerade metala - Glavna grupa C.B ,
c) Grana M Mainogradnja i metalska industrija - Glavne grupe, M.A ; M.B ; M.C;
M.E ; M.Z
d) Grana U Graevinarstvo Glavne grupe U.J, U.E
e) Grana Z Glavne grupe Z.C i Z.P.

12. OCENJIVANJE

Kandidat se na strunom ispitu ocenjuje za opti deo jednom ocenom a za posebni deo
ocenjuje se posebno svaki predmet (struni rad, odbrana rada i poznavanje propisa).
Uspeh kandidata na strunom ispitu ocenjuje se ocenom poloio ili nije poloio.
Ocenom nije poloio ocenjuje se kandidat koji nije pokazao dovoljan uspeh iz opteg
dela i jednog predmeta iz posebnog dela ispita ili ako nije pokazao dovoljan uspeh iz dva
predmeta posebnog dela.

13. POPRAVNI ISPIT

Kandidat koji nije pokazao dovoljan uspeh iz opteg dela ili iz jednog predmeta
posebnog dela moe polagati popravni ispit u roku koji ne moe biti krai od tri meseca
od dana kada je ispit polagao odnosno u narednom ispitnom roku.

14. ODUSTAJANJE OD ISPITA

Ako kandidat ne pristupi polaganju strunog ispita ili ako pre poetka polaganja strunog
ispita izjavi da odustaje od ispita, smatrae se da nije ni polagao ispit s tim da moe da
pristupi polaganju u narednom ispitnom roku. Ako kandidat neopravdano odustane od
zapoetog polaganja strunog ispita smatrae se da ispit nije poloio. Ukoliko je kandidat
zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga bio spreen da pristupi zapoetom
polaganju ispita (napr. struni rad je ocenjen pozitivno a ne moe da pristupi usmenom
delu ispita) podnosi pismeni zahtev komisiji za odlaganje ispita za sledei ispitni rok.
Komisija obavetava kandidata da li je njegov zahtev usvojen.

15. UVERENJE O POLOENOM STRUNOM ISPITU

Na osnovu zapisnika o poloenom strunom ispitu, kandidatu se izdaje uverenje o

poloenom ispitu. Kako uverenje potpisuje nadleni Ministar, to iz tehnikih razloga
kandidat na dan polaganja ispita dobija potvrdu o poloenom strunom ispitu a mesec
dana kasnije uverenje o poloenom strunom ispitu koje mora lino da preuzme jer se pri
prijemu reenja potpisuje u knjigu evidencije.

16. PRIPREMNI SEMINAR

U cilju pruanja pomoi kandidatima koji namerevaju da polau struni ispit, Savez
mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije (SMEITS) organizuje
jednodnevni pripremni seminar. Na seminaru, kandidati se upoznaju sa nainom izrade
strunog rada i postupkom na usmenom delu ispita. U saetom obimu kandidatima se
izlae materija koje se neposredno odnosi na izgradnju objekata (zakon i pravilnici) kao i
na opte propise koji se posredno odnose na izradu tehnike dokumentacije i graenje
objekata (standardizacija, metrologija, bezbednost I zdravlje na radu, zatita od poara,
zatita ivotne sredine i sl.). Obavetenje o vremenu odravanja i sadraju seminara
dostavlja se kandidatima zajedno sa reenjem komisije o odobravanju teme kako bi se
kandidati mogli blagovremeno odluiti o prisustvovanje seminaru. Seminar se odrava u
prostorijama Saveza mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije, Beograd,
Kneza Miloa br. 7a/II.

LITERATURA
1) Isailovi, M., M. Bogner: Tehniki propisi o posudama pod pritiskom, SMEITS, Beograd,
2003.
2) ivkovi, B., Z. Staji: Mali termotehniki prirunik, SMEITS, Beograd, 2003.
3) oki, M., N. Mitrovi-itko, S. Vukoti: Prirunik za pripremu opteg dela strunog ispita
za radnike tehnikih struka, SITS-SMEITS, Beograd, 2009.
4) Bogner, M., M. Isailovi: Prirodni gas, ETA, Beograd 2008,
5) Bogner, M.: Propan i butan, ETA, 2008,
6) Bogner, M., M. Isailovi: Tehniki i medicinski gasovi, ETA, Beograd 2005,
7) Bogner, M., M. Isailovi : Tehniki propisi u grejanju, hlaenju i klimatizaciji, II izdanje
SMEITS, 2002,
8) Topi R., M.Bogner: Tehnika suenja, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd,
2002.
9) Isailovi, M.: Tehniki propisi o zatiti od poara i eksplozija, SMEITS, Beograd, 2007,
10) **** Pravila prorauna toplote potrebne za grejanje zgrada, Prevod DIN 4701 sa
komentarima, SMEITS, Beograd, 1985,
11) Petrovi, V.: Principi projektovanja gasnih instalacija, SMEITS, Beograd, 1993,
12) Todorovi, B.: Razvod vazduha u sistemima klimatizacije, SMETS, Beograd,
13) Bogner, M.: Projektovanje termotehnikih i procesnih sistema, ETA, Beograd 2007,
14) Bogner, M. i dr.: Zavarivanje - teorija, konstruisanje i prorauni, ETA, Beograd, 2007,
15) Reknagel, prenger, ramek, eperkovi: Grejanje i klimatizacija 05/06, esto izmenjeno i
dopunjeno izdanje, Interklima, Vrnjaka Banja, 2004,
16) Todorovi, B.: Klimatizacija, SMEITS, Beograd, 2005,
17) Milenkovi, B.: Prirunik za merenje protoka fluida, SMEITS, Beograd, 2000,
18) Vueti, R.: Prirunik o uravnoteavanju cevnih mrea u grejanju, hlaenju i klimatizaciji,
SMEITS, Beograd, 2002,
19) Bogner, M., A. Petrovi: Posude pod pritiskom, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 2003.
20) Bogner, M., Z. Staji: Tehnika hlaenja, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd,
2003,
21) Rikalovi, M.: Doboasti razmenjivai toplote, SMEITS, Beograd, 2002,
22) Slipevi, B.: Razmenjivai toplote, SMEITS, Beograd, 2009,
23) Bogner, M. i dr. : Termotehniar, tom 1 i 2, tree, dopunjeno i proireno izdanje, Interklima-
grafika, Vrnjaka Banja-SMEITS, Beograd 2004.
24) M. Mranov: Zbirka zakona i pravilnika o planiranju i graenju objekata i izradi tehnike
dokumentacije, SMEITS, Beograd, 2008,
25) Isailovi, M., Bogner,M.: Propisi o planiranji i izgradnji, ETA, Beograd 2006,
26) Bogner, M., Stanojevi, M.: O vodama, ETA, Beograd 2006,
27) Bogner, M., Stanojevi, M., Livo, L.: Preiavanje i filtriranje gasova i tenosti, ETA,
Beograd, 2006,
28) Bogner, M., Isailovi, M.: Termotehnika i termoenergetska postrojenja, ETA, Beograd
2006,
29) ivkovi, M., Maneski,T.: Termomehaniki naponi cevovoda i posuda, SMEITS, Beograd,
2006,
30) amalovi D., amalovi, S.: Vodi kroz standarde i propise o grejanju, hlaenju i
klimatizaciji, SMEITS, Beograd, 2007,
31) Bogner, M., Zekonja, P., Ivanovi, D.: Prirunik za izradu projektne dokumentacije, ETA,
Beograd, 2007,
32) Bode, E., Bogner. M.: Ugljendioksid, ETA, 2007,
33) Bogner, M., Sekulovi, D., Ercegovi, B.: O tenim gorivima, ETA, Beograd, 2009,
34) Bogner, M.: Procena usluga u planiranju i izgradnji; ETA, Beograd, 2009,
35) Bogner, M., Popovi, O.: Kompresorska postrojenja, ETA, Beograd, 2008,
36) Bogner, M., Miladinovi, M.: Povrinsko grejanje i hlaenje, ETA, Beograd, 2009.

Knjige iji je izdava Savez mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije (SMEITS)
[1, 2, 3, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 16, 17, 18, 21, 22, 24, 29, 30] mogu se nabaviti u prostorijama
Saveza, u Beogradu, Kneza Miloa br. 7a (2 sprat) soba 29, tel.011/3230 041, faks 011/3231 372,

E-mail:smeits@eunet.rs. Knjige pod rednim brojem 4, 5, 6, 7, 13, 14, 25, 26, 27, 28, 31, 32, 33,
34, 35, 36 mogu se naruiti od izdavaa ETA, Beograd, Milana Rakia 4 (www.eta-
beograd.co.rs), preko telefona/faksa 011/2423-974, E-mail:info@eta-beograd.co.rs.
PRILOG 1

PROJEKTNI ZADATAK za izradu glavnog mainskog projekta instalacija centralnog grejanja

Stambeno-poslovni objekat se nalazi u gradskom jezgru. Objekat je povrine 2280 m i sastoji se

2

od suterena, prizemlja, etiri sprata i potkrovlja. U prizemlju se nalaze lokali i poslovni prostor, a
stanovi su u ostalom delu objekta. Magacini i tehnike prostorije nalaze se u
suterenu.Meuspratna visina je 3 m. Objekat je sa izraenom orijentacijom istok-zapad. Spoljna
projektna temperatura za zimski period u Zrenjaninu je -18 S (klimatska zona II, vetrovito
0

podruje). Podatke o koeficijentima prolaza toplote uzeti iz projekta graevinske fizike koji je u
sklopu arhitektonsko-graevinskog projekta. Predvideti instalaciju centralnog grejanja u celom
objektu. Kao grejna tela predvideti eline radijatore Termik. Visinu radijatora prilagoditi
visini parapeta. Boju radijatora u poslovnom delu objekta uskladiti sa bojom enterijera. Na
radijatorskim prikljucima predvideti termoregulacione ventile i radijatorske navijke. U
pomonim prostorijama kao grejna tela mogu se predvideti registri od glatkih elinih cevi.
Temperaturski reim radijatorskog grejanja je 90/70 S. Za cirkulaciju tople vode u sistemu
0

predvideti avne i beavne eline cevi oblika i mera po SRPS C.B5.221 i SRPS C.B5.225.
Horizontalnu cevnu mreu voditi vidno pod plafonom suterena odnosno prizemlja. Predvideti
odvojene cevne mree za stambeni i poslovni deo objekta, to treba da omogui zasebno merenje
i registrovanje utroka toplotne energije. Na mestima gde je potrebno predvideti toplotnu
izolaciju cevovoda. Odravanje pritiska u sistemu ostavriti primenom zatvorene ekspanzione
posude. Odvoenje vazduha iz instalacije predvideti na najvioj etai objekta. Dopunjavanje
instalacije vriti omekanom vodom. Svu potrebnu opremu za rad instalacije centralnog grejanja
predvideti u podstanici. Objekat se snabdeva toplotnom energijom iz gradske vrelovodne mree
temprature vode 130/70 S i pritiska 8 bar. Predvideti indirektno prikljuenje objekta na
0

vrelovodnu mreu pomou razmenjivaa toplote. Toplotnu podstanicu predvideti u suterenu

objekta.
Primarni deo podstanice nije predmet ovog projekta. Svi elementi instalacije centralnog grejanja
i podstanice predvieni ovim projektom moraju imati odgovarajue ateste i certifikate. Sve ostalo
jepotrebno uraditi u skladu sa vaeim propisima i tehnikim normativima za ovu vrstu
instalacija.

INVESTITOR
PRILOG 2

PROJEKTNI ZADATAK za izradu glavnog mainskog projekta instalacije klimatizacije

Ugostiteljski objekat se nalazi na planini, na 680 m nadmorske visine, u podruju zatienih

prirodnih dobara. U objektu, ukupne povrine 2960 m , nalaze se hol, restoran, kuhinja, sala za
2

sastanke, vienamenska sala, disko klub i sobe za spavanje. Objekat ima tri etae i nalazi se na
otvorenom poloju u vetrovitom podruju.
Spoljanji projektni uslovi za klimatsku zonu u kojoj je objekat su: leto: t=30 S, f=32%,
0

zima: t = - 21 S, f=80%
0

Projektom predvideti instalaciju klimatizacije za sledee prostorije: -hol sa recepcijom i kafe-

barom, -restoran za 100 ljudi, -sala za sastanke za 50 ljudi, -disko-klub, -vienamenska sala za
160 ljudi. Unutranjni projektni uslovi su: leto: t =26 2 S, fmax = 60%, zima: t= 20 2 S, fmax =
0 0

30%. U kuhinji obezbediti unutranju temperatiru od 28 S. Podatke o koeficijentima prolaza

0

tioplote uzeti iz projekta graevinske fizike koji je u sastavu arhitektonsko-graevinskog

projekta. Predvieno zastakljivanje objekta je sa koeficijentomzatite 0,6. Sistem klimatizacije
odrditi tako da je mogu nezavisan rad svake od navedenih prostorija.Predvienim sistemom
klimatizacije obezbediti utedu energije. Dobitke toplote od osvetljenja i opreme uzeti iz projekta
elektrinih instalacija. Koliinu sveeg vazduha odrediti na bazi obroka sveeg vazduha po
oveku, a u zavisnosti od namene prostorije. U restoranu predvideti 100% sve vazduh.
Uzimanje sveeg vazduha odrediti tako da ne doe do naruavanja fasade objekta. Otpadni
vazduh iz kuhinje izbaciti na najvioj taki objekta. Nain izbacivanja ovog vazduha odrediti
tako da se sprei irenje mirisa prema sobama za spavanje. Kanale za razvod vazduha predvideti
od pocinkovanog lima. Elemente za ubacivanje vazduha izabrati tako da u prostorijama nema
oseaja promaje. Sve elemente za distribuciju
vazduha predvideti sa regulatorom protoka.Tip i mesto ugradnje elementa za distribuciju vazduha
usaglasiti sa projektom enterijera. Sve kanale sveeg vazduha i kanale potisnog vazduha koji
prolaze kroz neklimatizovane prostorije izolovati termikom izolacijom sa parnom branom. Na
mestima prolaza kanala kroz protivpoarne zidove i meuspratne konstrukcije predvideti
protivpoarne klapne. Upogledu dozvoljenog nivoa buke u prostorijama, pridravati se vaeih
propisa i preporuka. Za smetaj opreme za klimatizaciju predvideti tehniku prostoriju. Objekat
se nsabdeva toplotnom energijom iz samostalne kotlrnice. Za potrebe grejaa u sastavu klima-
komora na raspolaganju je topla voda temperature 70/90 S, kapaciteta 150 kW. Grejanje objekta
0

je predvieno posebnim projektom.Za potrebe hlaenja objekta predvideti rashladni agregat sa

kondenzatorom hlaenimvazduhom. Agregat postaviti na postolje van objekta. Projektom
predvideti zatitu instalacije hladne vode od smrzavanja. Pri odreivanju vrste rashladnog
medija, mesta uzimanja i izbacivanja vazduha i stepena filtriranja vazduha, voditi rauna o
zahtevima iz propisa o zatiti ivotne sredine. Za kontrolu rada, upravljanje i regulaciju svih
parametara instalacije klimatizacije predvideti elektronsku DDS automatiku.

INVESTITOR
PRILOG 3

PROJEKTNI ZADATAK za izradu glavnog mainskog projekta vrelovodne kotlarnice kapaciteta

2 x 9,3 MW

Projektom predvideti dva vrelovodna kotla kapaciteta po 9,3 MW sledeih parametara: -priprema
vrele vode (potis/povrat) 150/70 C, -hemijska priprema vode prema analizi sirove vode,-u okviru
0

kotlarnice obezbediti primarne cirkulacione pumpe kao i recirkulacione pumpe

kotlovskog kruga, -odravanje pritiska u sistemu obezbediti u kotlarnici, -predvideti
dvostruki limeni samostojei dimnjak (u blizini kotlarnice nema veih
zagaivaa),
-gorivo je mrki ugalj aleksinac, sortiran na 15 do 30 mm, sledeeg elementranog sastava:
S=44,04%, N= 3,62%, O=8,60%, N=0,40%, S=5,99%, A=23,85%, W=13,5%, donja toplotna
mo Nd=18268 kJ/kg.
-za kotlarnicu se predvia nov objekat, sa skladitenjem goriva i skladitenjem ljake i
pepela i prilazima za deponovanje, odnosno odvoenje. U toku izrade projekta pridravati se
tehniki propisa za ovu vrstu obajekata, posebno sa stanovita zatite na radu, zatite od poara i
zatite ivotne sredine.

INVESTITOR
PRILOG 4

PROJEKTNI ZADATAK za izradu glavnog mainsko-tehnolokog projekta Pogona za

proizvodnju traktorskih diferencijala

Za fabriku traktora NN potrebno je uraditi glavni mainsko-tehnoloki projekat Pogona za

proizvodnju diferencijala ukupnog godinjeg kapaciteta od 25.000 komada godinje u 2008.
godini i 35.000 komada godinje u 2012. godini i to po sledeem asortimanu:
za traktor tipa br. komada za 2008. god. br. kom za 2012. god.
Traktor tipa A - 1 12.000 15.000
Traktor tipa A - 2 10.000 15.000
Traktor tipa A - 3 3.000 5.000

Pogon za proizvodnju traktorskih diferencijala treba da bude u novoj hali u krugu

preduzea na mestu posebno oznaenom u priloenom situacionom planu. U
projektovanoj hali treba smestiti:
- Radionicu za obradu delova rezanjem

- Liniju protone montae diferencijala

- Skladite delova iz kooperacije

- Skladite alata sa Alatnicom

- Remontno odelenje sa prirunim skladitem rezervnih delova

- Garderobe i sanitarne vorove

- Administrativne i pomone prostorije.
Napomena: termika obrada delova diferencijala e se obavljati u kooperaciji. Ostali
uslovi:
Pogon za proizvodnju diferencijala treba da radi u dve radne smene,
izuzev montae, koja e se obavljati u jednoj radnoj smeni.
Broj radnih dana nedeljno je 5 (pet)
Fond radnih asova je 7,5 asova dnevno
Prisutnost zaposlenih na radu je 90% godinjeg fonda radnih asova
Pri odreivanju potrebne tehnoloke opreme koristiti prvenstveno
postojeu opremu, po priloenom spisku, ali ne i za visokoproduktivne i
sloene tehnoloke operacije
Planirati nabavku vijanih i zaptivnih elemenata i kotrljajue leajeve iz
kooperacije
Iz kooperacije e se nabavljati i odlivci kuita diferencijala
Skladitne prostore projektovati za 5 (pet) dana skladitenja za odlivke i
15 dana za ostalu robu.
Sva proizvodna i pomona odelenja projektovati tako da zadovolje
konaan program proizvodnje od 35.000 traktora godinje, a za prvu fazu
proizvodnje ostaviti slobodna mesta na kojima e se naknadno postaviti
oprema za drugu fazu proizvodnje. Pri tome voditi rauna o najkraim
 transportnim tokovima pri emu za nefleksibilne sisteme prednost dati
drugoj fazi.
Projektovati u podu hale posebne transportere za odvod opiljaka (''pona'')
od rezanja metala.
Za svu nestandardnu opremu treba uraditi detaljne projektne zadatke na
osnovu kojih se takva oprema moe naruiti od odgovarajuih
proizvoaa.
Toplotna i elektrina energija se obezbeuju iz sopstvene kotlarnice i trafo
stanice, za koje treba izvriti proveru kapaciteta.
U krugu preduzea postoje skladita opasnih materija, ali se mora
proveriti njihov kapacitet, tj. moraju se definisati potrebe za tim
materijama.
Traenim projektom treba da bude omoguena racionalna proizvodnja
diferencijala u traenom kvalitetu. Tehnoloki projekat mora biti
kompletan tako da se na osnovu njega mogu uraditi svi ostali potrebni
glavni projekti!

Prilog:

- Kompletna konstruktivna dokumentacija svih tipova diferencijala

- Aurirani situacioni plan preduzea sa ucrtanim svim graevinskim objektima,
unutranjim i pristupnim saobraajnicama, nadzemnim i podzemnim instalacijama,
susednim objektima, orijentacijom i ruom vetrova.
- Izvod iz urbanistikog plana (ili akt o urbanistikim uslovima)
- Lista raspoloive tehnoloke opreme sa tehniko tehnolokim karakteristikama i
inventarskim brojevima.

INVESTITOR
PRILOG 5 Izgled naslovne strane

Savez mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara SrbijeKomisija za mainsku

struku

Pismeni rad za struni ispit

GLAVNI MAINSKI PROJEKAT KOTLARNICE KAPACITETA 2x5 t/sat ZASIENE

VODENE PARE PRITISKA 12 bar, LOENE MAZUTOM
Kandidat
Jovan Jovanovi, dipl. ma. in.

Beograd, SEPTEMBAR 2009

PRILOG 6

OF je koordinatni poetak koordinatnog sistema fabrike koji je na AF geografske irine i VF a

0 0

zaokrenut je za 7 30 20 u odnosu na meridijan u smeru kretanja kazaljke na satu.

0

Koordinate unutranjih temena predstavljenog objekta su A(x A, yA), B(xB, yB), C(xC, yC), D(xD,
yD).

PRILOG 7 Izgled sastavnice na crteima