NOVI FRANCUSKImetoda dan po dan LES Novi francuski bez muke Anthony Bulger uredivacka pomoé Jean-Loup Chérel Preveo i prilagodio Goran Zivanovié Drugo izdanje Hustracije Jean-Louis Goussé Izdavatka kuéa RIZNICA LEPIH RECT ® Novi Sad © Assimil 1998 ISBN: 978-86-7354-219-5SADRZAJ Predgovor Ix Uvod XI A Paris 1 1 Au magasin 2. 3 METODE Au café 3 9 | Au café (II) 4 13 Une conversation téléphonique... 5 19 des idées toutes faites... et des dictons Les achats 6 23 RaskoSno ilustrovane knjige, sa lekcijama i vezbama Révision et notes 7 27 snimljenim na kasetama i kompakt diskovima t Une visite 8 29 Tres simple! 9 53 Bonsoir, Monsieur Duclos 10 37 Un peu de révision Il 41 Arapski bez muke pe fale dans Paris a i - a belle musique Holandski bez muke Révision et notes 14 53 Engleski* Petites annonces 15 55 Francuski bez muke* ea achats...! : 2 = 7 . u téléphone (1 Francuski u upotrebi ‘Au téléphone (11) 18 67 Poslovni francuski Deux conversations au restaurant 19 7 Novi nema¢ki bez muke* Encore un peu de révision 20 75 Madarski bez muke te ima ie Z ss, 2s . 2k eS passe-temps natlonaux. Novi italijanski bez muke’ Le lot 3 85 Novi Spanski bez muke* Le passe-temps numéro 1 24 89 Spanski u upotrebi Deux histoires drdles 25 93 Que fait Monsieur Duclos le matin? 26 97 Les commer¢ants 27 101 * naslovi koji su objavijeni Révision et notes 28 105 Questions ridicules 29 107VI Chez Monsieur Duclos Chez Monsieur Duclos (suite) Le métro Quelques questions / Au guichet Au musée Révision et notes Les secrétaires Une soirée au théatre Le Septiéme Art Un argument convaincant / A la fortune du pot La rue Mouffetard Réservons une table Révision et notes Que faites-vous dans la vie? / Définition d'une administration Monsieur Duclos accueille un client Monsieur Duclos trouve son client A Vhétel Pas si vite Quelques expressions idiomatiques Révision et notes Une lettre R.S.V.P. Un entretien d’embauche Encore le passé! Une mauvaise rencontre ... Mais il a surtout bu Révision et notes Deux bonnes réponses Un peu de tourisme Un peu de tourisme (suite) Prendre le train Location de voitures Ne soyons pas trop sérieux Révision et notes Bonne route! lil 115 119 123 129 133 135 139 143 149 153 157 161 163 165 167 173 177 181 185 189 191 195 199 203 207 211 215 217 221 225 229 233 239 243 245 La Tour Eiffel La promenade du dimanche L’optimiste et le pessimiste Le corps humain Le corps humain (suite et fin) Révision et notes Une déception Le lendemain, dans un grand restaurant Oh, les beaux jours! Le grand écran Une consultation efficace Détendons-nous Révision et notes La femme est la patronne La politique Les sondages L’argot Un voyage 4 Beaune Voyage a Beaune (II) Révision et notes Une visite 4 Beaune (fin) A Vécole primaire Faites attention a “faire” Le petit écran Le Tour de France Avez-vous bien lu? Révision et notes Aux Armes, Citoyens! Le savoir-faire Stéréotypes Joindre l’utile a l’agréable Les taxis Un pot-pourri d’expressions idiomatiques Révision et notes Le travail 251 255 259 263 267 Tl 275 279 283 287 291 297 301 303 307 311 317 321 325 329 333 337 341 345 351 355 359 361 367 371 375 379 385 389 393 VilVIII Admettons La candidature Une réponse L’entretien d’embauche Félicitations Révision et notes On déménage Montons a Paris Le quartier Le premier jour chez Toutvu La rentrée La routine Révision et notes Au revoir et 4 bient6t Gramatiéki dodatak Reénik Predgovor novom izdanju ZaSto novo izdanje ,,Francuskog bez muke“? Francuski jezik je itekako ,,Ziv“ jezik buduci da ga danas govori viSe od 125 miliona ljudi u preko 30 zemalja. Pored toga, njegova upotreba je veoma rasirena u diplomatiji, nau- ci, umetnosti, modi i mnogim drugim oblastima. Zbog svo- je gramatitke preciznosti francuski jezik je sluZbeni jezik nekoliko svetskih organizacija. Francuska drzava aktivno brani i promovise svoju kulturu i jezik preko La Franco- phonie, samita frankofonih zemalja. Ali Francuska nema monopol nad francuskim jezikom! Bel- gijanci i Svajcarci daju takode bitan doprinos u o¢uvanju ovog jezika dok su Kanadani najvatreniji branitelji de la langue francaise. 1 imigranti takode imaju svoju ulogu u Sirenju i bogaéenju francuskog jezika. I na kraju tu je i Internet koji kao neka elektronska Vavilonska kula pomaze da francuski jezik dopre do sve éetiri strane sveta i pored nezaustavljive dominacije engleskog jezika. Od kada je ova knjiga napisana pre petnaest godina, svi gore navedeni Cinioci su toliko promenili francuski jezik da je bilo neophodno uraditi neSto po pitanju novog izdanja. Buduéi da Asimilovi korisnici zasluzuju samo najbolje, od- lucili smo da uradimo neSto po tom pitanju. Tekstovi su izmenjeni u razumnoj meri da bi se prikazale promene u upotrebi, reéniku i obi¢ajima. Ali ponegde blage izmene nisu bile dovoljne. Zbog toga smo dodali dvanaest potpuno novih lekcija koje prate Zivot jednog mladog bra- ¢nog para u danagnjoj Francuskoj. Kao i uvek kada biramo jezi¢ke elemente za novi materijal, pokuSali smo da izabe- remo izmedu re¢i i izraza koji brzo nastaju i nestaju i onih drugih koji duze opstaju. Naravno, na’ izbor je subjektivan, ali je za osnovu uzeta svakodnevna i medijska upotreba je- zika u proteklih desetak godina.x Jo& jedna promena koju ¢ete takode primetiti je upotreba jedinstvene evropske valute, evra, kada se govori 0 cenama i drugim novéanim iznosima. Iako u vreme pisanja ovog dela evro joS uvek nije u upotrebi, sigurni smo da ¢e uskoro uci iu jezik i odluéili smo da malo predvidimo stvari. Ali jedna stvar se sigurno nije promenila: Asimilova metoda koja se oslanja na vaSu prirodnu sposobnost ucenja i koju karakterigu opusten i éesto humoristi¢an pristup i ucenje bazirano na kratkom svakodnevnom druzenju sa jezikom koji se uéi. Nadamo se da Gete uzZivati u Novom francuskom bez muke. UvOD Ova metoda nije potpuna. Ona zahteva jedan bitan eleme- nat: va’ prirodan dar za uéenje i usvajanje. Mi éemo vam pomoéi da naucite francuski jezik na gotovo isti nadin na koji ste nauCili i srpski jezik: sluSanjem, pona- vijanjem i izvlatenjem zakljuéaka. I na kraju ste progovorili. Nema nikakvog ¢uda ni tajne. Podelili smo kurs na dva dela odnosno ,,faze“. Prva faza zahteva malo napora: pasivna je. Slate, ponavljate i pokuSavate da razumete. Druga faza se zasniva na dotad stecenom znanju i osposobljava vas da gra- dite sopstvene regenice i izrazZavate litne ideje. Istina je da smo malo varali tako Sto smo birali gramati¢ku progresiju koja malo po malo uvodi posebnosti francuskog jezika umesto da vam ponudimo celokupnu gramatiku bez ikakvog reda u predstavljanju kao Sto se to deSava kada utite jezik u samoj govornoj sredini (ne zaboravite, upravo tako ste naucili i srpski jezik). Ali u svakom slu¢aju nismo poku- Sali da negativno utiéemo na vas prirodan dar razumevanja tako Sto bismo sve odmah objasnjavali. Umesto toga, prvo éemo vam jednom ili dvaput ponuditi neku reé ili izraz, a zatim u nekoj od narednih lekcija detaljnije objasniti njihovu upotrebu. Na taj na¢in ¢ete bazirati svoje znanje na isku- stvu, a ne na osnovu nekog skupa pravila. Ni8ta se ne bri- nite! Samo se opustite i ucite. Ako pridete ovom kursu na opusten na¢in umesto da sve analizirate i traZite ,,logi¢no objasnjenje“ (problem ve¢ine odraslih ljudi koji u¢e neki jezik), ako naucite da cenite zadovoljstvo razumevanja, tada Cete usvojiti ovaj jezik na sasvim prirodan nacin i za relativno kratko vreme.XI Kakav ,,francuski jezik“? Unapred se izvinjavamo jezi¢kim ¢istuncima. Namerno smo zanemarili knjizevni aspekat francuskog jezika. Ve¢ od sa- mog poéetka, razgovori koje sluSate su svakodnevni i realni koliko je to moguée u jednoj metodi za uéenje jezika. Osla- njaju se dakle na svakodnevne razgovore, ustaljene izraze i reci sa Kojima Ge se stranac u Francuskoj stalno susretati. Nakon otprilike Cetiri meseca redovnog uéenja, moti Cete da razumete obiéne razgovore i da se izrazZavate u svako- dnevnim formalnim i neformalnim situacijama. Nismo pokuSali da vam ponudimo pregled kompletne gra- matike. Koncentrisali smo se na one pojmove koji ¢e vam pomo¢i da ostvarite svoj cilj Sto je efikasnije moguée. Za to imamo dva dobra razloga. Prvo, ono Sto najée8ée odvraéa ljude od uéenja nekog romanskog jezika, a naroéito francu- skog je utisak da se insistira na gramati¢koj ispravnosti na uStrb izraZavanja; medutim, taj utisak ne dele Francuzi koje éete susretati u ovoj knjizi. Mi se slazemo sa velikim fran- cuskim piscem Rivarolom da je ,,gramatika veStina preva- zilagenja teSko¢a u jeziku i da poluga ne sme biti teZa od tereta*. Drugi razlog je, kako smo veé objasnili, celishodnost, Ova knjiga ce vas opremiti sredstvima da spremno nastavite svoje istrazivanje francuskog jezika brzinom koja vam odgovara. Kako? Nase kljuéno pravilo je da ucite svakog dana pomalo. Samo kroz stalan kontakt sa jezikom moéete najbolje iskoristiti svoje prirodne sposobnosti za uéenje. PokuSajte da ovoj knjizi svaki dan posvetite neko vreme, makar i desetak mi- nuta, ali da to bude sa zadovoljstvom, a ne shvaceno kao obaveza. Tokom prve faze (od 1. do 50. Iekcije), samo slusajte lekci- je, gledajte prevod, ucite i ponavljajte tekst naglas. Od 50. lekcije pa nadalje — druga faza - prelazite u aktivnu fazu. XH Pri svakoj novoj lekciji vratite se na odgovarajucu lekciju iz prve faze (poéevsi od 1. lekcije) i prevodite tekst na srp- skom na francuski. Tokom obe faze, vezZbe ée vam pomoci da utvrdite steceno znanje. Slozena gramatiéka pravila su prikazana u poglavljima naz- vanim Révision et Notes (tj. obnavljanje i napomene), a njih ete sretati jednom nedeljno (tj. nakon svakih Sest lekcija). Teme koje se u njima obraduju su naznacene u Iekcijama slovom [N-] u zagradi i brojem. Kada sretnete ovu oznaku, pogledajte objaSnjenje u Révision et Notes i proucite ga. Ali nemojte da podlegnete iskugenju da Citate ostala obja- Snjenja! Na taj na¢in ete, kada budete stigli do Révision et Notes na kraju svake nedelje, zaista obnavijati ono Sto ste dotada uéili. Poslednje pravilo: ne pokuSavajte da radite previse odje- dnom. Potrudili smo se da stvari napravimo Sto jednosta- vnijim. Ali verujemo Ajnétajnovim retima da ,,stvari treba da budu 8to je moguée jednostavnije, ali ne i jednostavnije od toga“. Izgovor Jedini na¢in da steknete dobar izgovor uée¢i po ovoj metodi je da sluSate snimke. Medutim, da bismo vam olakSali stva- ri, veé smo na samoj stranici dali izgovor reti iz teksta. Predstavili smo izgovor koriste¢i slova ili kombinacije slova kojima se na najlak’i na¢in moze Sto vernije izkazati svaki francuski glas umesto da koristimo slogenu medunarodnu fonetsku transkripciju. Ovaj sistem je veoma prakti¢an, ali na Zalost nije savrsen tako da vas molimo da obratite paznju na sledeéa objasnjenja:XIV 1. Samoglasnici u francuskom jeziku su dosta postojani. Medutim, glasovi [a],[e] i [0] mogu da budu otvoreni ili zatvoreni. Budu¢i da su naSi odgovarajuci glasovi negde izmedu francuskih otvorenih i zatvorenih ne moZete na- praviti veliku gresku pri izgovoru. 2. Nazalni samoglasnici stvoreni kombinacijom samogla- snika a, e, i, 0, ui suglasnika n ili m predstavljaju Jjednu veoma bitnu karakteristiku francuskog jezika, Pokusajte da izgovorite ret banka ili Danka; primeti¢ete da glas [n] nije izgovoren kako treba, odnosno da ste izgovorili glas [a] kroz nos i time dobili izvesnu nijansu nosnog glasa [a]. Dakle, samim propustanjem samoglasnika kroz nos dobijate glas [n] tako da nema potrebe da ga ponovo izgo- varate. Nadamo se da éete brzo ovladati ovom tehnikom ili vam ne preostaje nista drugo nego da stalno driite za- ¢epljen nos! Mi smo ove samoglasnike predstavili doda- vanjem umanjenog slova n na samoglasnik ( a", 0"). 3. Samoglasnici koji ne postoje u srpskom jeziku su [u], [ce] i nemo [e]. Prvi se izgovara tako Sto se usne nameste za izgovor glasa u, a izgovori se i. U izgovoru smo ga oznacili grafijom [y]. Slede¢i samoglasnik se izgovara tako Sto se usne nameste za glas 0, a izgovori se e i mi smo ga u izgovoru predstavili sa [ce]. Nemo e je glas koji mozemo da proizvedemo kada izgovorimo bilo koji na& suglasnik, Na primer, izgovorite d ili §. Prime¢ujete da to d ili § nije samo, veé ih prati neki slab glas, tih i mukao. Upravo to je takozvano nemo e koje smo u transkripciji oznacili malim e pored izvesnog suglasnika, npr. ,,Ie“. 4. Slova na kraju reci se u najvecem broju slu¢ajeva ne Citaju. Stoga postoji razlika u pisanom i govornom jeziku. Na primer, ,,s“ na kraju reci se nikad ne Gita osim u neko- liko rei i to vecinom stranog porekla; slovo ,,e“ koje nije akcentovano, a nalazi se na kraju reti se takode nikada ne izgovara; isto se deSava i kod glagolskih nastavaka -es i -ent (regardes / regardent) koji se nikad ne Citaju. Nista se ne brinite. Ove sitnice e vam kroz dve nedelje postati sasvim normalne. XV 5. Naglasak predstavlja problem za vecinu stranaca koji ute francuski jezik. On uvek pada na poslednji slog neke revi. Slugajte i podrazavajte! kK To bi bilo dovoljno za sada, Ne zaboravite da niko ne gevori éak ni maternji jezik bez pravijenja greSaka, a na njima se ui, zar ne? Vous étes prét? Allons-y! (Spremni? Hajdemo!)1 un (a") PREMIERE (1*°) LECON (Rec liaison (vezivanje) oznacava pojavu koja se desava kada kod dve susedne reci od kojih se prva zavréava sugla- snikom, a druga pocinje samoglasnikom, dode do spajanja, odnosno do izgovora tog suglasnika koji se inaée ne izgo- vara. Tako se, na primer nous allons izgovara kao ,,nuzalo"“. Ovo vezivanje se u standardnom pisanom francuskom jeziku ne oznacava, ali smo ga mi obelezili u tekstovima znakom sas) 5 A Paris 1 — Pardon, madame (1). Ou est le métro (2) Saint-Michel? 2 — Le métro Saint-Michel? Attendez une minute... 3 Nous sommes au boulevard Saint-Michel. La fontaine est la-bas. 4— Oui, d’accord. Mais ou est le métro, s’il vous plait (3)? 5 — Mais bien sir! Voila la Seine, et voici le pont (4). 6 — C’est joli; mais s’il vous plait... IZGOVOR A pari 1 pardo" madam. U e | metro sa" miSel? 2... atta"de yn minyt. 3 Nu som o bulvar sa" miel... la fonten e la-ba. 4 Ui, dakor. Me u € | metro sil vu ple? 5 Me bje" syr. Voala la sen e voasi | po" 6 Se Zoli... NAPOMENE (i) Francuski jezik je prili¢no formalan u veéini slucajeva, tako da je upotreba monsieur i madame obavezna pri obra¢anju nepoznatim osobama gotovo svih uzrasta. deux (d°) 2 PRVA LEKCIJA U Parizu 1 - Izvinite, gospodo. Gde se nalazi metro [stanica] Sen MiSel? 2 = Metro [stanica] Sen MiSel? Satekajte za trenutak... 3 Mismo na Bulevaru Sen MiSel. Fontana je tamo. 4- Da, u redu. Ali gde je metro [stanica], molim Vas? 5 - Pa naravno! Eno Sene i evo mosta. 6 - Baé lepo; ali molim Vas... NAPOMENE (nastavak) (2) le métro (skraéenica za métropolitain) predstavlja podze- muni Zeleznicki sistem. Ova re¢ se takode koristi da oznaCi stanicu metroa, na primer: - Le métro République - sta- nica (metroa) na Trgu Republike u Parizu. (3) s'il vous plait (doslovno ,,ako vam se svida“) je uobitajen nacin da se kaze ,,molim Vas“. Ne pitajte za3to, veé samo dobro upamtite! (Na formalnom pozivnicama se koristi skraéenica ,,RSVP* kojoj odgovara recenica Répondez s'il vous plait - Molimo Vas da odgovorite). (4) voici znaéi evo, a voild eno. U 8. redu se srecemo sa idio- matskom upotrebom Voila - Evo... Nagao sam ga / je! Legon 13 trois (troa) 7—- Ce n’est pas_a gauche, alors c’est_a droite (5). 8 Voila. Le métro est_a droite! 9 — Mais vous_étes stire? 10— Non. Je suis touriste aussi! 7S ne paza go§ alor seta droat. 8... | metro eta droat. 9 Me vuzet syr? 10 No®. Z sui turist osi EXERCICES 1. Je suis a Paris; nous sommes 4 Paris. 2. Vous étes stir? 3. Attendez une minute, s’il vous plait. 4. Voila la fontaine et voici le métro. 5. Mais bien sir! Molimo vas da zapamiite da sve Sto se od vas trazi za sa- da je da razumete tekst na francuskom i da ponavijate svaki odeljak odmah nakon Sto ste ga culi. Ne uzrujavajte se zbog malih razlika u gradenju ili zbog reci koja nije odmah objasnjena. Zelimo da sami koristite svoj prirodan dar za usvajanje jezika pre nego sto pocnemo sa ucenjem pravila. quatre (katr) 4 7— Nije levo, onda je desno. 8 Tako je. Metro [stanica] je desno! 9— Ali jeste li sigurni? 10— Ne. Ja sam takode turista! NAPOMENE (nastavak) (5) Predlozi u francuskom jeziku su manje brojni nego u stpskom i obiéno igraju ulogu yise nasih predloga. ,,4“ se u naslovu prevodi sa uu“. Cesto se prevodi i nasim predlogom ,,na“. Samo zapamtite svaku pojedina¢nu upo- trebu. Uskoro Cete predloge upotrebljavati refleksno. BeleSka: c’est - to je, ce n’est pas - to nije. VEZBE 1. Ja sam u Parizu; mi smo u Parizu. 2. Sigurni ste? 3. Satekajte minut, molim Vas. 4. Eno fontane i evo metroa. 5. Pa naravno! Popunite praznine odgovarajucim recima. Svaka ta¢kica predstavlja jedno slovo. 1 Vous... . a Paris. Vi ste u Parizu 2 Nous... . . . au Boulevard Saint-Michel. Mi smo u Bulevaru Sen Misel. 3 Oui, .’. .. . . . mais ot est le métro, s’il vous. . . . .? Da, u redu, ali gde je stanica metroa, molim Vas? 4 La fontaine est . gauche. Fontana je levo. 5 Ce. :eStix. eran gauche, To nije levo Odgovori 1 — étes — 2 — sommes — 3 — d’accord — plait 4-a- 5-—n-—pas a— Legon 15 cing (sa"k) DEUXIEME (2°) LECON Au magasin 1 — S’il vous plait, madame, est-ce qu’il (1) est cher, ce chapeau? 2 — Non, il n’est pas cher. Le prix est trés raisonnable. 3 — Bon. Et... Ou sont les gants? 4 — Les gants sont la-bas. Vous voyez (2)? 5— Ah, merci... Mais, est-ce qu’ils (3) sont_en laine? 6— Non, ils ne sont pas_en laine, ils sont_en acrylique. 7— Bon. Euh... est-ce qu’il est cinq heures? 8 — Comment? Ah, je comprends, vous_attendez votre mari! PRONONCIATION 1 ...eskil e Ser, s Sapo? 2 ...pri e tre rezonabl 3 bo"...u so" le go" 4... yu voaje 5... mersi.,, me eskil soto" len? 6... o" akrilik... 7 Bo®......sank cer 8 Komo®,,, Z¢ ko"pro® vuzato"de vot mari! desk bese six (sis) 6 DRUGA LEKCIJA U radnji 1— Molim Vas, gospodo, da li je skup ovaj SeSir? 2 — Ne, nije skup. Cena je sasvim pristojna (cena je vrlo razumna). 3 — Dobro. A... gde su rukavice? 4— Rukavice su tamo. Vidite? 5 — Oh, hvala... Ali, da li su od vune? 6 — Ne, nisu od vune, od sintetike su. 7 - Dobro. Hm... da li je pet sati? 8 - Molim? (Kako?) Ah, shvatam, Vi Cekate svog muza! NAPOMENE (1) Ovo je jedan od naéina kako da postavite pitanje, a pri- tom mozdda i najjednostavniji i najées¢i nacin. Est-ce que (esk¢) (,,Da li je ...?“) stavimo ispred recenice od koje zelimo da napravimo pitanje... i voila, postavili smo Pitanje. Krajnje ,e* iz que“ trpi ,eliziju“ odnosno nestaje ispred reci koja pocinje samoglasnikom i tako na primer imamo Est-ce qu'il est cing heures? ili Est-ce qu'elle est jeune? (Da li je ona mlada?). Pitanja se na- ravno mogu postaviti i na druge nadine, ali o tome Ce biti reéi kasnije. (2) Drugi jednostavan nacin postavijanja pitanja se takode vrlo éesto Cuje u govornom jeziku. Izjavnu recenicu Vous voyez (vi vidite) izgovorimo blago podizuci intona- ciju prema kraju. Uostalom, posluSajte snimak i odmah éete shvatiti o Gemu se radi. Oba ova natina za posta- vijanje pitanja pripadaju govornom, neformalnom jeziku. (3) Primetite da se nastavak ,,s* za mnoZinu ne ¢uje. Litna zamenica ,,i/s“ potpuno isto zvudi kao i u jednini. Legon 27 sept (set) 9 — Oui, c’est ga (4)... et... il pleut dehors, alors... 10— Non, madame... Il n’est (5) pas cing heures ! 9 ...il pl® dor, alor... NAPOMENE (nastavak) (4) Ovo je jedan vrlo koristan izraz, doslovno znati ,,to je to“. Izrazava slaganje sa necim ili nekim i prevodi se sa »Tako je* ili ,Da, u pravu si / ste“. ke EXERCICES 1. Est-ce que vous ¢tes stir? 2, Est-ce qu’il est cher, ce chapeau? 3. Est-ce que vous voyez la fontaine? 4, II n’est pas cing heures. 5. Est-ce que le prix est raisonnable? huit (uit) 8 9— Da, tako je... i... napolju pada kiga, tako da... 10— Ne, gospodo... Nema (nije) pet sati! NAPOMENE (nastavak) (5) is ne sont pas — Oni nisu; I! n'est pas — On nije. Ponovo vrsimo eliziju slova ,,e" iz ze“ ispred reci koja poCinje samoglasnikom da bi olakSali izgovor. ake VEZBE 1. Da li ste sigurni? 2. Da li je ovaj SeSir skup? 3. Da li vidite fontanu? 4. Nije pet sati. 5. Da li je cena povoljna? Popunite praznine: 1 Est-ce qu’... .. cing heures? Da li je pet sati? 2 Vous attendez.... - mari! Vi éekate svog muza! 3 Est-ce qu’). 6 es 2s en laine? Da li su od vune? 4 Vous attendez monsieur Legrand? — Oui, c’... . «+ Vi éekate gospodina Legrana? - Da, tako je. 5 Le métro Saint-Michel est la-. . . - Stanica metroa Sen MisSel je tamo. Odgovori 1 il est — 2 — votre — 3 — ils sont — 4 —‘est ca 5 — bas. Legon 29 neuf (nf) TROISIEME (3°) LECON Au café 1 — Messieurs (1), vous désirez (2)? 2 — Deux cafés, s’il vous plait, et deux croissants chauds (3). 3 — Ah... vous_étes Anglais? — Oui, je suis de London, pardon, Londres (4). 4 — Mais vous parlez bien le frangais. — Merci, vous_étes gentil. 5 — Nous, les Frangais (5), nous sommes tous gentils! PRONONCIATION 1 Mésj¢. Vu dezire 2D° kafe... kroaso" So 3... vuzet oNgle...z sui... pardo" londr 4 Me wu parle... vuzet Zo"ti. Sse nu som tus... NAPOMENE (1) messieurs je mnozina od monsieur; mesdames je mno- (2) G) Zina od madame. U oba sluéaja, nastavak za mnozinu »S” se ne cuje. glagol désirer — ,zeleti* koriste prodavci, konobari pri obraéanju musterijama. Prvo, obratite paznju na ,s“ koje se ne cuje. Mesto prideva je obicno iza imenice i sa njom se slaZe u rodu i broju npr. Un livre rouge (crvena knjiga) + deux livres rouges (dve crvene knjige). dix (dis) 10 TRECA LEKCIJA U kafiéu 1— Gospodo, Sta Zelite? J = 3- Dve kafe, molim Vas, i dva topla kroasana. Oh, vi ste Englezi? - Da, ja sam iz Londona, izvinite (pardon), 4- iz Londres. Ali Vi dobro priéate francuski. — Hvala, ba’ ste ljubazni (Vi ste ljubazni). 5- Mi Francuzi, mi smo svi ljubazni! NAPOMENE (nastavak) (4) 6) croissant: Ovo izvrsno pecivo koje se u Francuskoj tra- dicionalno jede za doruéak, predstavija u stvari simbol pobede! Croissant doslovno znati ,,mlad mesec“. Oto- manski Turci 1689. godine pljatkaju po Evropi. Zaus- tavijaju se kod Beta i opsedaju ga. Grad dugo odoleva i konaéno uspeva da otera napadaée. U slavu sre¢nog do- gadaja, jedan pekar je napravio pecivo u obliku mladog meseca, koji je inate simbol Turaka. Danas, u mirnijem okruzenju, mozete da izaberete croissant ,,ordinaire“ (obitan) ili ,,au beurre“ (sa (viSe!)) maslacom). Veliki broj britanskih gradova su ,galicizirani“ odno- sno imaju svoje posebno ime na francuskom. Pored Londona, svoje ime na francuskom imaju i grad-luka Dover (Douvres) i Edimburg (Edimbourg). U SAD, postoji La Nouvelle-Orléans (Novi Orleans). Razlog ove pojave leZi u Cinjenici da su ovi gradovi imali izvesne uloge u francuskoj istoriji. U francuskom jeziku kao i u srpskom, pridevi se piSu malim slovom: ,,Vous parlez bien le francais“; ili »C’est un café anglais“. S druge strane, imenice koje oznaéavaju pripadnost odredenoj naciji, se piSu velikim slovom: ,,Nous, les Francais, nous sommes gentils“. Legon 311 onze (o"z) (Le garcon, a une autre table.) 6 — Pardon messieurs, voici les cafés et les tartines beurrées (6). 7 — Et alors? Ow sont les croissants? 8 — Excusez-moi, messieurs... — Et dépéchez-vous (7)! (A notre table.) 9 — Alors, vous_étes sir qu’ils sont toujours gentils, les Francais? / garso"... yn otr tabl... 6 le tartin bere. 8 ... depeSe-vu... not tabl.. 9... tuzur... EXERCICES. 1. Vous parlez bien le francais. 2. Deux cafés, s’il vous plait. 3. Voici les cafés et les croissants. 4. Ah, vous étes Anglais? — Oui, c’est ¢a. 5. Est-ce que vous étes toujours gentil? douze (duz) 12 (Konobar, za drugim stolom) 6 — Izvinite gospodo, evo kafe i kriSki hleba sa maslacom. 7 - Pa Sta? (I onda?) Gde su kroasani? 8 - Oprostite gospodo... — I pozurite! (Za nasim stolom) 9 — Dakle, jeste li sigurni da su Francuzi uvek ljubazni? NAPOMENE (nastavak) (6) Imenice u francuskom jeziku poznaju samo dva roda, muski i Zenski, za razliku od naSeg Jezika. Uz imenice muskog roda ide neodredeni Clan un ili odredeni Clan le, dok su ovi oblici za Zenski rod une, neodredeni Clan i Ia, odredeni Glan. Mnozina odredenog Clana za oba roda je Jes. Kada imenica pocinje samoglasnikom, la i Je postaju I’: un arbre > U'arbre; une école + l’école. Pridevi se slazu sa imenicom u rodu i broju. Takode se mogu graditi i pridevi od imenica, na primer le beurre (maslac) ima pridevski oblik beurré (namazan masla- com). U 6. reéenici ret tartines je zenskog roda u mno- Zini te je pridev napisan beurrées (izgovor se ne menja). Kao Sto ste verovatno do sada shvatili, veoma je vazno utiti imenicu sa Glanom, odnosno njen rod. (7) Ovo je oblik imperativa prve grupe glagola (postoje tri grupe glagola, a razlikuju se po infinitivnim nastavci- ma). Infinitiv prve grupe se zavrSava na -er (excuser, dépécher, parler). Nastavak prezenta 2. lica munozine wi" je -ez: vous parlez. Kao iu nasem jeziku, imperativ se koristi za izrazavanje naredbe ili molbe: ,,Pozurite!“, »Satekajte!“, ali u francuskom jeziku ponekad moramo da dodamo zamenice: Dépéchez-vous!, Excusez-moi! VEZBE 1. Vi govorite dobro francuski. 2. Dye kafe, molim Vas. 3. Evo kafe i kroasana. 4. Oh, vi ste Englezi? — Da, tako je. 5. Da li ste uvek ljubazni? Legon 313 treize (trez) Moéda ste primetili da je prevod u veZbama ponekad malo druga- ciji od onog wu tekstu. Pokusavamo da kod vas izgradimo sposo- bnost da spajate znacenja jednog izraza sa nekoliko mogucih ekvivalenata w srpskom jeziku. Ne brinite se. Uskoro se vise necete osvrtati na 10. Popunite praznine 1 Nous, les Frangais, nous... ... fOUS ES 2 Ga,5 ! Mi Francuzi, mi smo svi ljubazni! 2 Ou... . les croissants? Gde su kroasani? HERE EKEKE KERR KEKE KEK KERR RRR ERR ERE RK QUATRIEME (4°) LECON Au café (I) 1 -— Commandons: (1) 2 deux tartines beurrées, s’il vous plait, et deux cafés noirs! 3 Trois biéres (2) allemandes et un verre de vin blanc. PRONONCIATION 1... komo"do".,, 3 troa bjer almo"d e a" ver d va" blo" NAPOMENE (1) Videli smo jute da je oblik Exeusez, oblik imperativa (lekcija 3 (7). Imperativ u francuskom jeziku takode ima oblik i za 1. lice mnozine nous commandons - mi narucujemo; commandons! — naruéimo! quatorze (katorz) 14 3 Voici les tartines ... 2... . , Messieurs. Evo sendviéa, gospodo. 4 Wous‘s = i ee bien le frangais. - Merci, vous .. . . gentil. , . - Vi pricate veoma dobro francuski. - Hvala, bas ste ljubazni. 5 TSeee RE Londres. Ja sam iz Londona. Odgovori 1 — sommes — gentils 2 — sont 3 — beurrées — 4 — parlez — étes —5-—suis de - Hee He HI KKK KEK KKK KEK IRR RR ER EER ERERERERE CETVRTA LEKCIJA U kafiéu (ID 1 - Narucimo: 2 Dve krigke [hleba] namazane maslacom, molim Vas, i dve crne kafe! 3 Tri nemacka piva i CaSu belog vina. (2) Ja biere (pivo) je imenica Zzenskog roda tako da pridev mora dobiti nastavak ,e“ da bi se slagao sa imenicom. Tako un livre allemand — nematka knjiga; une biére allemande — nemacko pivo. Legon 415 quinze (ka"z) Au tabac (3) 4 — Trois paquets de cigarettes brunes, s’il vous plait (4), et un cigare hollandais! 5 — C’est tout? 6 — Non; est-ce que vous_avez un briquet rouge? 7— Non monsieur. Je suis désolé (5). Dans la rue 8 — Pardon monsieur. Est-ce que vous_avez du feu (6), s’il vous plait? 9 — Non, je ne fume pas. 10— Alors, moi non plus (7)! O taba 4 Troa pake... bryn... sigar olo"de 5 Se tu? 6... a" brike ruz 8... esk® vuzave dy f... 10 ... moa no" ply NAPOMENE (nastavak) (3) un tabac je kafié u kome se mogu kupiti i cigarete. Prodaja duvanskih proizvoda je u Francuskoj pod dréa- vnim monopolom i cigarete se mogu prodavati i kupiti na posebno predvidenim mestima. U tabac se takode mogu kupiti postanske markice, karte za prevoz i tiketi igara na srecu. Svaki kafié nije sabac. Modete prepo- znati tabac sa velike udaljenosti budu¢i da ve¢ina ima veliku svetlecu reklamu koja se popularno zove une carotte. Ovo ime nema veze sa dotitnim povréem, veé sa fran- cuskom nazivom za duvan koji se pakuje u caroftes pri zetvi. (4) une cigarette je Zenskog roda; brun (smed) se odnosi na Jak duvan u Francuskoj (nasuprot Virdzinija duvanu, sla- bijem, kojeg Francuzi zovu blond). seize (sez) 16 U prodavnici duvana 4 - Tri paklice ja¢ih (smedih) cigareta, molim Vas i jednu holandsku cigaru! 5 - To je sve? 6 - Ne; da li imate crveni upaljac? 7 - Ne gospodine. Zao mi je. Na ulici 8 - Izvinite (pardon) gospodine. Imate li upalja¢ (vatre), molim Vas? 9 - Ne, ja ne pusim. 10 -— Onda [ne mogu] ni ja! NAPOMENE (nastavak) Kako bi se pridev brunt slozio sa les cigarettes, mora se dodati ,e“ za rod i ,,s“ za mnozinu. Tako da je un cigare brun ali une cigarette brune ili deux cigarettes brunes. Zapamtite da se nastavak ,,s“ ne izgovara. (5) désolé, Je suis désolé je najée8 une chanteuse. (2) Bof! je reé koja pripada jednom posebnom reéniku uzvika na francuskom; predstavlja osnovno odsustvo entuzija- zma: Vous aimez ce vin? — Bof! - Svida Vam se ovo vino? - Pa, predpostavljam da je dobro, ali... Ova reé je toliko izrazajna da stariji ponekad nazivaju made la génération bof" (generacija ,briga me za sve“). @ @) © ” un idiot [idio]; une chanson idiote [idiot]. facon znati natin (na koji se neSto radi). Ne le faites pas de cette fagon — Ne radite to na taj natin. De toute fagon - U svakom sluéaju. Zapamtite da konstrukcija du tout mora da ide direktno iza pas. Vous l’aimez? - Pas du tout! - Da li ga volite? - Ne nikako! Veé smo rekli da je est-ce que prili¢no uobitajen, ali manje elegantan natin za postavljanje pitanja. Evo jos jednog, a veoma jednostavnog upitnog oblika. Samo za- menimo mesto zamenice i glagola; vous aimez... aimez- yous? Ovo funkcioniSe u syim oblicima i yremenima. uveni roman pisca Fransoaz Sagan iz 1959. se zove Aimez-vous Brahms? Evo vam pomoéi da lakSe zapamtite ovu konstrukciju! Obratite paznju na izgovor [klun]. Legon 1351 cinquante et un (sa"ko"tea") 9 Une affiche sur la vitrine (8) d’un magasin: 10 “Nous recherchons un vendeur: jeune ou vieux; plein temps ou temps partiel; experimenté ou débutant”. 11 Et en dessous, ajouté au crayon: “Mort ou vif’. 9... afi8... vitrin... 10 ...vo"deer... vj®... pla” to"... to" parsjel, eks- perimo"te u debyto"... 11... 0" desu, o krejo" ,,.mor u vif" ERE EXERCICES 1. Dites-moi, Jean, vous aimez ce chanteur? — Bof! 2. Et vous, Pierre? — Moi? Pas du tout! 3. J’aime bien la musique classique, mais j’aime aussi la musique moderne. 4. De toute fagon, ses chansons sont bétes. 5. Elle n’aime pas du tout le vin. VEZBE 1. Kaiite mi Zan, volite ovog pevata? - Ne bai! 2. A Vi, Pjer? - Ja? Ne nikako! 3. Volim puno klasi¢nu muziku, ali takode volim i modernu muziku. 4. U syakom slu- éaju, njegove / njene pesme su glupe. 5. Ona uopiste ne voli vino. cinquante-deux (sa"ko"t d°) 52 9 Ogilas na izlogu jedne radnje: 10, Trazimo prodavea: mladog ili starog; puno [radno] vreme ili pola (delimiéan); sa iskustvom (iskusan) ili pocetnika*. 11 A ispod, dodato olovkom: ,,Mrtvog ili Zivog. NAPOMENE (nastavak) (8) une fenétre; une vitrine — prozor; izlog; faire du léche- vitrine (dosl. lizati izloge) — obilaziti izloge. spo Popunite praznine 1 saree et Be 4 CO MARASINE Hoi! ee. be he ! Da li volite ovu radnju? - Ne, nikako! a a ee oll ame 2 ve we ca le bon vin. U svakem sluéaju, on voli samo dobro vino. 3 ... Chansons sont ....... et la musique est ...... Njene pesme su tuzne, a muzika je lepa. 4 Ble. Une i Mol ey Acta ote voix. Ona ima prilitno lep glas. 5 Iln’aime ... .. .... .. musique moderne. On uopste ne voli modernu muziku. Odgovori 1 Aimez-vous - ? Pas du tout 2 De toute fagon, - seulement 3 Ses - tristes - belle 4 - a - assez jolie — 5 — pas du tout la -. Legon 1353 cinquante-trois (sa"ko"t troa) QUATORZIEME (14°) LEGON REVISION ET NOTES 1 Prisvojni pridevi Pogledajte ove primere: moj otac: mon pére moja majka: ma mére moj brat: mon frere moja sestra: ma seur. Prisvojni pridev (u srpskom jeziku prisvojna zamenica) po- znaje rod u jednini. U mnozini oblik mes se koristi za oba roda: mes parents, mes sceurs. Prisvojni oblici zamenica ,mi, vi, oni, one“ ne poznaju rod: votre carte (vasa karta); votre pére; vos parents; notre radio, notre appartement; nos_amis; leur adresse; leur maison; leurs photos. (Ovaj oblik u mnozini se izgovara kao i oblik za jedninu osim kad imenica poéinje samoglasni- kom; leurs_amis). Oblici ,njegov / a“ i ,njen/ a“ se blago razlikuju od srpskog jezika. Mi kaZemo .,njegov / a“ ako je ,,vlasnik“ muskog toda, a ,njen / a“ ako je zenskog roda. U francuskom medutim, reci njegov / njen.., su pridevi i stoga se slazu sa imenicom koju opisuju. Tako da son bureau moze da znati njegova ili njena kan- celarija; koristimo oblik son jer je bureau muskog roda. Na isti nacin sa photo moze biti njegova ili njena slika. Oblik za mnodinu oba roda je ses: ses romans — njegovi ili njeni romani. (Postoji jedan izuzetak kod ovih pravila o slaganju: ako ime- nica uz koju stoji prisvojni pridev potinje samoglasnikom, obavezno se koristi oblik prisvojnog prideva muskog roda da bi se olakSao izgovor), npr. sa amie bi se teSko izgovaralo tako da se kaze son_amie i mon_amie, ana kontekstu ostaje da pokaze da li se radi o prijatelju ili prijateljici! 2 Tokom prethodne nedelje upoznali smo puno razlicitih Blagola Ciji infinitivi se zavrSavaju na -er. vo} rupi pri- pada najveci broj glagola bukvalno .,na hiljade™. Portela mo nekoliko primera: cinquante-quatre (sa"ko"t katr) 54 aimer (voleti): j'aime, il / elle aime, nous aimons, vous aimez, ils / elles aiment (nastavak -ent se ne izgovara). Ovo je Sema za sve glagole ove grupe. Seéate li se sledecih glagola? rentrer; acheter; monter; décrocher; déranger; manger; allumer; regarder; laver; se coucher; penser; écouter. Vratite se na 10. lekciju i ponovite ih. Particip perfekta - koji odgovara naSem glagolskom pridevu »voleo, voljen* - je jednostavno aimé, dérangé, i izgovara se identitno kao infinitiv I n’aime pas étre dérangé - On ne voli da bude uznemiravan. Izaberite Cetiri od gore ponu- denih glagola i ispiSite ih u prezentu sa: je, il / elle, nous, vous i ils / elles. (Zapamtite: nastavak -ent se ne izgovara). 3 Hajde malo da popri¢amo o oblicima c'est i il est. Koristimo c’est kada Zelimo da saznamo Sta je neka stvar ili ko je neka osoba. Qu'est-ce que c'est? C'est une photo de famille - Sta je to? To je jedna poroditna fotografija. Regarde, c'est mon frére — Pogledaj, to je moj brat. ili da kazemo: Ja sam! - C'est moi! Vi ste! — C’est vous! ili ako je imenica opisana pridevom: C'est un bon ami — On je dobar prijatelj. Mnoiina je ce sont. Ce sont mes bons amis - To su moji dobri prijatelji. It est se koristi kao zamenica upravo spomenutoj imenici: Oui est mon portefeuille? Il est sur la table. (ako je imenica zenskog roda, kazemo elle est). Ou est l’église? Elle est en face du Panthéon. Gde je crkva? Ona je naspram Panteona. ili ako pri¢amo o vremenu: il pleut — pada kiga il fait beau — lepo je (vreme) ili kada iskazujemo vreme: il est huit heures et demie - pola devet je Toliko o pravilima. Za neko vreme , oseticete“ pravilnu upo- trebu tako da nemojte pokusavati da puno radite odjednom. Zapamtite: udite svaku imenicu sa rodom! Lecon 1455 cinquante-cing (sa"ko"t sak) QUINZIEME (15°) LEGON Petites_ annonces 1 Recherche jeune fille pour garder mes_enfants le soir. 2 Téléphoner (1) le matin au 04 56 52 39 O1 Q) 3 Je vends (N-1) un canapé et deux fauteuils en cuir. Prix a débattre. 4 A louer. Petit studio. Calme et clair. Salle d’eau (3). 5 Ecrire a Mme Delaye, 3 boulevard Malesherbes, Paris huitiéme. PRONONCIATION 1... Zon fij... mezo"fo" 2 telefone o zero katr sa"ko" sis sa"ko"t d¢ tro" n®f zero a™ 3... vo", ..fotoej...0" kuir...pri... 4a lue p*ti... sal do 5... malerb... NAPOMENE (1) Oblik infinitiva glagola se Cesto koristi na javnim natpi- sima, znacima, itd. kao imperativ: Ne rien jeter @ terre — Ne bacajte niSta na zemlju. (Narayno, moze se re¢i i: Ne jetez rien...) (2) _U Francuskoj, brojevi telefona se grupisu u dvocifrene pa- rove i izgovaraju kao npr. ,,dvadeset pet“, a ne ,dva pet“. Budu¢i da francuski brojevi mogu da prave male probleme strancima, poénimo ve¢ da se na njih navikavamo! cinquante-six (sa"ko"t sis) 56 PETNAESTA LEKCHUA Mali oglasi Trazim devojku za Cuvanje (moje) dece uvece, Zovite pre podne na 04 56 52 39 Ol. Prodajem krevet i dve koZne fotelje. Cena po dogovoru. Za izdavanje. Mali stan. Tih i svetao. Kupatilo. Pigite gospodi Dele, Bulevar Malerb 3, Pariz, osmi [okrug]. NAPOMENE (nastavak) (3) une salle de bains — kupatilo; une salle d’eau podra- zumeva malo kupatilo sa tuS-kabinom i umivaonikom. Legon 1557 cinquante-sept (sa"ko"t set) 6 — Bonjour, madame. Je vous_appelle au sujet de votre annonce pour garder les_ enfants. 7 — Trés bien. Comment vous_appelez-vous (4)? 8 — Je m’appelle Martine Lenoir, madame. 9 — Et quel age avez-vous, Martine? 10 — J’ai quatorze ans, madame. 11 — Oh, mais vous_étes beaucoup trop jeune! 12 Je suis désolée (5). Au revoir. 6... o syZe d votrano"s 10... katorzo"... 11... vuzet boku tro... 12... dezole... NAPOMENE (nastavak) (4) je m‘appelle; tu t'appelles; il / elle s’ appelle; nous nous appelons; vous vous appelez, ils / elles s'appellent. Ovo je promena jednog povratnog glagola. Za razliku od nage povratne zamenice ,sebe, se“ francuski jezik ima poseban oblik povratne zamenice za svako lice. Prime- tite promenu u pisanju i izgovoru ,ll* se menja u ,]* — appelle / appelons. Objasnjenje 6emo ponuditi kasnije. esis EXERCICES 1. Je n’ai pas d'argent pour acheter des meubles. 2. Il y aun petit studio a louer dans le huitiéme. 3. Bonjour! Je m’appelle Pierre Lefévre. 4, Mais vous étes beaucoup trop jeune! 5, Comment vous appelez-vous? VEZBE 1. Nemam novea da kupim (kupiti) nameStaj. 2. Ima jedan mali stan za iznajmljivanje u osmom [okrugul]. 3. Zdravo! Ja se zovem Pjer Lefevr. 4. Ali Vi ste suvise mladi! 5. Kako se Vi zovete? cinquante-huit (sa"ko"tuit) 58 6 = Dobro jutro, gospodo. Zovem Vas povodom Vaseg oglasa za Cuvanje dece. 7 - Odli¢éno. Kako se Vi zovete? 8 - Ja se zovem Martina Lenoar, gospodo. 9 - I koliko imate godina, Martina? 10 - Ja imam 14 godina, gospodo. 11 - O, ali Vi ste (puno) suviSe mladi! 12 Zao mi je. Dovidenja. NAPOMENE (nastavak) (5) Excusez-moi - Izvinite; Pardon - Pardon. Seéate li se? Sreli smo désolé u 4. lekciji, napomena 5. doh Popunite praznine eo dee pes ca, appelez-....? Kako se zovete? 2 Sia Migerens aiere atig mademoiselle? Koliko imate godina, gospodice? 3 Jesus. ca 22 ; mon pére n’. PAS ee cece cw Zao mi je; moj otac nije kod kuée (u kuci). 4 JOSVOUS ce sci coe cups, sk ose kamen Toa votre annonce. 5 Je cherche une ..... PNG cise eas it 4 nite: mes enfants. . \ Trazim devojku za Cuvanje (moje) dece. Odgovori 1 Comment vous — vous 2 Quel — avez vous — 3 — désolé — est — 4 la maison 4 — appelle au sujet de — 5 — jeune — pour garder — Legon 1559 cinquante-neuf (sa"ko"t nf) SEIZIEME (16°) LECON Des_achats...! 1 — Bonjour, madame. Je cherche un piége 4 rats (1). Vous_en (2) avez? 2 — Bien sir, monsieur. Attendez une minute, je vais vous_en chercher un. 3 — Dépéchez-vous, madame. J’ai un avion a prendre. 4— Un avion? Oh, monsieur, je suis désolée, 5 je n’ai pas_un modéle assez grand (3)! RR aR 6 Un douanier arréte un voyageur a la sortie de la douane (4): 7 — Bonjour monsieur. Ouvrez votre sac, s’il vous plait. PRONONCIATION 1... pjeZa ra. vuzo"ave 2... Z ve vuzo" aporte a" 3... avio"... 6... duanije... voajazeer... duan NAPOMENE (1) une bouteille de vin — flaSa vina; une bouteille a& vin ~ vinska flaSa. Druga konstrukcija objaSnjava namenu. objekta; une brosse a dents - éetkica za zube; un verre @ champagne ~ éa8a za Sampanjac. _ Obratite paznju na izgovor reéi pacov, un rat [ra]. Zenka pacova — une rate [rat] zbog krajnjeg samoglasnika (videti 13. lekciju), (a rate takode zna¢i ,,slezina“). (2) en: Ova mala ret znadi ,,od toga“ ili ,od njih*. Vous avez des enfanis? - J’en ai deux. — Imate li dece? ~ Imam ih dvoje. Upotreba ove reéi je idiomatska i vide- ¢emo jo§ nekoliko primera kasnije. soixante (soaso"t) 60 SESNAESTA LEKCUJA Kupovine...! 1 - Dobro jutro, gospodo. Trazim zamku za pacove. Imate li ih? . : 2 - Naravno, gospodine. Sa¢ekajte minut, potrazi¢u Vam jednu. 3 - Pozurite, gospodo, Moram (imam) da uhvatim (uzmem) avion. 4- Avion? O gospodine, Zao mi je, 5 nemam dovoljno veliki model! seer 6 Carinik zaustavlja jednog putnika na izlasku iz carine: 7 - Dobro jutro, gospodine. Otvorite Vasu torbu, molim Vas. NAPOMENE (nastavak) (3) Obratite paznju na red reti: Je n'ai pas un sac assez grand — Nemam dovoljno veliku torbu. (4) la douane — carina; un douanier - carinik; un policier = policajac. Legon 1661 soixante et un (soaso"tea") 8 Le voyageur ouvre son sac... qui est plein de diamants. 9 — Ces diamants sont pour mes lapins, dit le voyageur. 10 — Pour vos lapins, vous dites? S*exclame le douanier. 11 — Parfaitement. Et s’ils ne veulent (5) pas de diamants, ils n’auront (6) rien a manger! 8... pla" d diamo™ 9 se... lapa®... 10 .., seksklam... 11 parfetmo" sil n veel... noro" aki deta EXERCICES 1. Nous cherchons notre sac. 2. Il va en apporter un, je pense. 3. Si vous ne voulez pas de café, nous avons du thé [te]. 4. Je n’ai pas un modéle assez grand. 5. Ces diamants sont pour mes lapins, VEZBE 1, Trazimo nasu torbu, 2, On ¢e doneti jednu, mislim. 3. Ako ne Zelite kafe, imamo Caja. 4. Nemam dovoljno ve- liki model. 5. Ovi dijamanti su za moje zeteve. soixante-deux (soaso"t d°) 62 8 Putnik otvara svoju torbu... koja je puna dijamanata. 9 - Ovi dijamanti su za moje zeceve, kaze putnik. 10 — Za Vase zeteve, kazete? Uzvikuje carinik. 11 - Taéno (savrseno). A ako ne¢e dijamante, neée dobiti (imati) nista da jedu! NAPOMENE (nastavak) (5) je veux; tu veux; il / elle veut; nous voulons; vous voulez; ils / elles veulent. Infinitiv ovog glagola je vouloir — hteti, Zeleti. Jl veut partir - On Zeli da ode. (6) Ovo je na¥ prvi susret sa buducim vremenom. Kasnije éemo mu posvetiti vise vremena. sestokakk Popunite praznine 1 Vous .... une cigarette, .”.. vous plait? J’... . deux. Imate li cigaretu, molim Vas? Imam (ih) dve. 2 MELT ps Ror une minute; je .... .. apporter un. Sacekajte minut; donecu jednog od njih. 3 ss est... brogse.. sos. ? Gde je moja Cetkica za zube? 4 louvre ... sac .... chercher un briquet. On otvara svoju torbu da potrazi upaljac. 5 +» livres somt..... < <5 enfants. Ove knjige su za moju decu. Odgovori 1 — avez — s'il — en ai 2 Attendez — vais en — 3 Ol — ma — 4 dents 4 — son — pour — 5 Ces — pour mes — Legon 1663 soixante-trois (soaso"t troa) DIX-SEPTIEME (17°) LECON Au téléphone (1) (Ovo je prvi deo jednog telefonskog razgovora. Drugi deo je u sledecoj lekciji.) 1— All6? (1)... Oui, c’est moi. Qui esta Vappareil? 2... Ah, bonjour Sophie... Bien, et vous? ... Oh, quel (2) dommage! J’espére que ce n’est pas grave? ... Heureusement. 4 Jacques? ... oh, il va assez (3) bien, mais il a beaucoup de travail en ce moment. 5... Des vacances? Ne me (4) faites pas rire! Nous n’avons pas_assez d’ argent, Et vous? PRONONCIATION ko"versasjo" 1... ki etalaparej 2 ... kel domaz 3... grav.,.cerezmo" 4 --- 0" s momo" NAPOMENE (1) AUG? je odgovarajuci izraz za na’e halo“. Qui est a lappareil? je ekvivalent naSem Ko je na vezi?“, (2) Quel livre voulez-vous? - Koju knjigu Zelite? Quelle heure est-il? — Koliko ima sati? Quels livres aimez-vous? - Koje knjige volite? Quelles cigarettes fumez-vous? — Koje cigarete puSite? un bw Ne soixante-quatre (soaso"t katr) 64 SEDAMNAESTA LEKCIJA Na telefonu (I) Halo? Da, ja sam. Ko je na vezi (aparatu)? ... Ah, dobar dan Sofija... dobro, a vi? Oh, kakva Steta! Nadam se da nije ozbiljno? ... Sreéom. Zak? ... hm, prili¢no je dobro, ali ima puno posla u ovom trenutku. ... Odmor? Ne zasmejavajte me! Nemamo dovoljno novea. A vi? NAPOMENE (nastavak) (3) (4) Svi ovi oblici se izgovaraju na ist natin. ; uel; quelle; quels, quelles — koji, koja, oje Pr uzvicima zna¢i Kakav / kakva...! Quelle ville! - Kakay grad! Quel nom! - Kakvo ime! Quel dommage! - Kakva Steta! assez ima dva osnoyna znacenja. Ispred prideva ili pri- loga, znati ,,prili¢no“: i! est_assez grand - on je priliéno veliki; elle chante assez bien — ona peva prili¢no dobro. Ispred imenice, znaci ,,dovoljno“: Je n'ai pas_assez de temps — Nemam dovoljno yremena. Sa potvrdnim imperativom ,,meni, mi“ se kaze mot. Do- lazi iza glagola i veze se crticom: Parlez-moi ~ Pri¢ajte mi! Répondez-moi — Odgovorite mi. On“ postaje ui: Dites-lui — Kazite mu. . : . a Sa negativnim imperativom, ,,mi“ postaje me i odlazi is- pred glagola: Ne me regardez pas comme ca - Ne gledajte me tako. Legon 1765 soixante-cing (soaso"t sa"k) 6... Comme tout le monde... Avec plaisir. Quand? Samedi (N-2) prochain? 7 Attendez, je vais voir. Ne quittez pas. 8 Non, samedi, ma mére vient diner a la maison. 9 Dimanche? Je pense que nous sommes libres (3). Oui, dimanche, c’est parfait. 10 A huit heures. D’accord. Soignez-vous! ... Merci, au revoir. 6... tul*mond... plezir... ko"... samdi pro’a" 7... kite 8... vja" 9... libr...parfe 10... uitcer... soanjevu... kA EXERCICES 1. Il a beaucoup de travail en ce moment. 2. Samedi, ma mére vient a la maison. 3, Je pense que je suis libre dimanche. 4. Ne quittez pas, je vais voir. 5. Comme tout le monde, nous n’avons pas assez d'argent. VEZBE 1. On ima puno posla u ovom trenutku. 2. U subotu, moja majka dolazi kod nas. 3. Mislim da sam slobodan u nedelju. 4. Ne prekidajte, pogleda¢u. 5. Kao [i] svi, nemamo dovoljno novca. soixante-six (soasot sis) 66 ... Kao svi... Sa zadovoljstvom. Kada? Sledeée subote? Cekajte, pogledacu. Ne prekidajte. Ne, u subotu dolazi moja majka na veceru (u kuéu). U nedelju? Mislim da smo slobodni. Da, u nedelju, odli¢no (savrseno). 10 =U 8 sati. U redu. Letite se! ... Hvala, dovidenja. eC en Nt NAPOMENE (nastavak) (5) Ces livres sont gratuits - Ove knjige su besplatne. il n'est pas libre ce soir - Nije slobodan veteras. Du temps libre = Slobodno vreme. Ako na nekoj radnji pise libre service, radi se 0 samo- usluzi. ea Popunite praznine 1 NMousdites sa. PAS 1% sw 2 ey pone VR es ! Niste slobodni? Kakva Steta! 2 Ne .. faites pas... .! Ne zasmejavajte me! 3 Mon mari.. ..... bien mais ila.......... travail. Moj muz je prilicno dobro, ali ima puno posia. 4 Tae ecensivs QUE Me & DAS) ee ae ee Nadam se da nije ozbiljno. 5 5 OS Hee DTS S ease Slew Saas ? Da li ste slobodni sledece subote? Odgovori 1 — étes — libre — Quel dommage 2 — me = rire 3 — va assez — beaucoup de — 4 — espére — ce — est — grave 5 Etes-vous — samedi prochain Legon 1767 soixante-sept (soaso"t set) DIX-HUITIEME (18°) LECON Au téléphone (II) 1—- Allé, Anne-Marie? ... C’est Sophie. Comment_allez-vous? 2 Moi, j’ai la grippe... Non, ce n’est pas trop grave. 3 Et comment va Jacques? ... Vous prenez des vacances bientét (1)? 4 Non, malheureusement, ¢a cofite trop cher. 5 Dites-moi, est-ce que vous voulez venir diner un soir? 6 Disons samedi prochain... Tant pis (2). Eh bien, dimanche? ... Ca vous va (3)? 7 Parfait. Venez vers huit_heures. Pas trop tot. PRONONCIATION 1... komo"talevu 2 v6 BUIPs se 3... bja"to 4... malerezmo"... kut... 5 ditmoa... 6 ... to"pi... 7... Ver... (10 tO NAPOMENE (1) fof - rano; venez t6t - dodite ranije; tard - kasno; il se couche tard - on leze kasno; poraniti — étre en avance; zakasniti — étre en retard; bientot - uskoro; A bientdt! - Vidimo se uskoro! (2) Idiomatski izraz rant pis“, znaéi ,,8ta se tu moze“. Ils ne viennent pas. Tant pis - Oni ne dolaze. Steta. (Primetite da se ,8" iz pis ne izgovara...) 1 2 3 4 5 6 7 soixante-huit (soaso"t uit) 68 OSAMNAESTA LEKCIJA Na telefonu (II) Halo, Ana-Marija? ... Sofija je. Kako ste? Ja, ja imam grip... Ne, nije suvise ozbiljno. A kako je Zak? Idete (uzimate) uskoro [na] odmor? Ne, nazalost. Kosta previse (skupo). Kazite mi, da li zelite da dodete na veceru (vecerati) jedno vete? Da kazemo u slede¢u subotu... Steta. Pa dobro, u nedelju? To vam odgovara (ide)? Savrgeno. Dodite oko (prema) 8 sati. Ne suvise rano. NAPOMENE (nastavak) (3) Veé smo videli nekoliko razli¢itih idiomatskih upotreba glagola aller. Comment va Jacques? — Kako je Zak? Vous_allez bien? - Vi ste dobro? Ca vous va? To vam odgovara? Ce chapeau vous va bien — Ovaj SeSir Vam stoji dobro. Ca me va - Odgovara mi to. Legon 1869 soixante-neuf (soaso"t n°f) 8 ...Oui, oui. Je prends beaucoup de médicaments, beaucoup trop (4)! 9 Allez, dites bonjour 4 Jacques pour moi. 10 Je vous_embrasse (5). Au revoir. A dimanche. 10 Z¢vuzo"bras... NAPOMENE (nastavak) (4) beaucoup d'argent - puno novea; beaucoup de voitures - puno auta. Ispred beaucoup se obiéno koristi izraz koji smo veé upoznali i! y a - ima, nalazi se; beaucoup de = puno, mnogo; Vous fiumez beaucoup - Vi puno pusite! beaucoup trop — suvise, previse. siesiekeak. EXERCICES 1. Il fume beaucoup trop! 2. Est-ce que vous voulez diner? 3. Venez a huit heures et demie. Ca vous va? 4. Dites bonjour a votre mari pour moi. 5. Ca coiite trop cher! VEZBE 1. On previse pusi! 2. Da li Zelite da veterate? 3. Dodite u 8:30. Odgovara vam? 4. Pozdravite muza od mene. 5. Kosta previse (skupo)! soixante-dix (soaso"t dis) 70 ...Da, da. Uzimam puno lekova, previse! 9 Dobro (hajde), pozdravite Zaka za mene. 10 ~Ljubim vas. Dovidenja. Do nedelje. NAPOMENE (nastavak) (5) _U Francuskoj vlada obitaj da se prijatelji medusobno lju- be u oba obraza kao pozdrav (muSkarci se obi¢no rukuju), tako da nije neobi¢no zavrSiti pismo ili telefonski razgovor sa prijateljem recima Je vous embrasse - Ljubim vas. Un baiser — poljubac (naziv Cuvene Rodenove skulpture) je preinaten u une bise ili un bisou [bizu] u familijarnom obra¢anju tako da ako su dve osobe u ovom razgovoru bile bliske, mogle su da zavrSe razgovor sa ,, Bisous “. Ne trudite se da odmah naucite sve nove izraze. Sretacemo ih iu narednim lekcijama. Popunite praznine 1 Meiprends: ... Jaie,5.250: 9% médicaments; beaucoup ! Uzimam puno lekova; suvise! 2 Wow ee 5 > toujours . . “ad 8 On uvek stize sa zakasnjenjem. 3 Neos. 6% 5 pas: oo. 0 Caw. sae. ? Ne dolazite previse rano. Odgovaram vam? 4 .. . . beaucoup .’enfants dans cette école. ima mnogo dece u ovoj Skoli. 5 Comment. .... -.... etcomment .. votre ....? Kako ste, a kako je Va¥ mu? Odgovori 1 — beaucoup de — trop 2 — arrive — en retard 3 — yenez — trop — vous va 4 Il ya—d’—5~—allez vous — va — mari Legon 1871 soixante et onze (soaso"teo"z) DIX-NEUVIEME (19°) LECON Deux conversations au restaurant 1 — Qu’est-ce que vous mangez? Ca sent bon! 2 — C’est_une daube (1) de boeuf. Vous_en (2) voulez? 3 — Non merci. Je n’ai pas faim (N-3). J’ai déja mangé. 4-— Alors, prenez un verre de vin. 5— Non merci; je n’ai pas soif non plus. Mais je vais prendre un café. 6 — Bien. Gargon! Deux cafés et l’addition, s'il vous plait! RK 7 — Je ne vais pas prendre de vacances cette année. 8 Ca coiite beaucoup trop cher. Et vous? PRONONCIATION AuwNe +. $a SO" boP «dob d beef... .. fa"...deza mo%Ze ., Soaf no" ply... .. ladisjo®. .. NAPOMENE (1) une daube je bogat paprika’, sa crnim vinom, mesom i povréem. Francuski jezik nema posebne reéi za meso Zi- votinja; problem se reSava upotrebom razli¢itih Clanova: un boeuf - govete; du beuf — govedina; un agneau - jag- nje; de I 'agneau — jagnjetina; un veau [vo] - tele; du veau — teletina. Ali ako ste veé pomislili da je Jako, prevarili ste se, ipak postoji izuzetak: un cochon — svinja; du parc | ~ svinjetina! soixante-douze (soaso"t duz) 72 DEVETNAESTA LEKCIJA Dva razgovora u restoranu 1 - Sta jedete? MiriSe dobro! 2 - To je june¢i paprika’. Hocete li (od toga)? 3 - Ne hvala. Nisam gladan (nemam glad). Ja sam ve¢ jeo. 4 - Onda uzmite éaSu vina. 5 - Ne hvala. Nisam ni zedan (nemam Zed). Ali éu uzeti kafu. 6 - Dobro. Konobar! Dve kafe i ra¢un, molim Vas! sede 7 - Ne¢u i¢i na odmor ove godine. 8 Koéta previse (skupo). A Vi? NAPOMENE (nastavak) (2) Je veux du beurre — Hoéu maslaca; J'ai du beurre; Vous en voulez? - Imam maslaca; Hoéete li (od toga)?, en sluzi kao zamenica, da bi se izbeglo ponavljanje i menja du beurre. Partitivni Glan du, de la, i des se koristi uz nebrojive imenice. Legon 1973 soixante-treize (soaso"t trez) 9 — Moi (3) je vais en (4) Gréce en septembre (5) pour deux semaines. 10 — En Gréce? Vous_avez de la chance! Je suis jaloux. 9... gres...septo"br... 10 ... So"s...Zalu NAPOMENE (nastavak) (3) Ova naglasena upotreba zamenice je karakteristi¢na za go- vorni jezik i sluzi da naglasi iskaz. Ako je neko izneo svoje miljenje, a vi Zelite da date svoje (najée8ée suprotno), mozete poéeti reéenicu sa moi (Sto se mene tiée). U srp- skom jeziku normalna je pojava da u ovom sluéaju lignu zamenicu izgovorimo sa vise afektivnosti, Moi, je pense qu'il a raison - Ja mislim da je u pravu. Istu konstrukciju moZemo da koristimo i sa ostalim zame- nicama Sto Gemo videti kasnije. sess EXERCICES 1. Je n’ai pas faim. J’ai déja mangé. 2. Prenez un verre de vin! — Non merci. 3. Vous avez soif? — Oh oui, trés. 4. Qu’est-ce que vous mangez? Ca sent trés bon. 5. Gargon! Un café et l’addition, s°il vous plait! VEZBE 1. Nisam gladan. Veé sam jeo, 2, Uzmite ¢aSu vina! - Ne hvala. 3. Zedni ste? - O da, veoma. 4. Sta jedete? Mirige veoma dobro. 5. Konobar! Jednu kafu i racun, molim Vas! soixante-quatorze (soaso"t katorz) 74 9 - Ja, idem u Gréku u septembru na dve nedelje. 10 - U Gréku? Imate sreée! Ja sam ljubomoran. NAPOMENE (nastavak) (4) Vous le trouvez en Gréce - Naci¢ete to u Grtkoj. Elle va en Gréce — Ona ide u Grtku. Medutim, ako je ime drzave ummodini (Pays-Bas - Holandija, Etats-Unis - SAD, itd.) koristimo oblik aux iza aller. Ils vont aux Etats-Unis — Oni idu u SAD. (5) Evo imena meseci u francuskom jeziku: janvier [Z0"vije}; (février [fevrije]; mars [mars]; avril [avril]; mai [me]; juin [ua]; juillet [Zuije]; aout [ut]; septembre [septo"br]; octobre [oktobr]; novembre [novo"br]; décembre [deso"br]. FRR Popunite praznine 1 Jai .. vin. Vous .. ...... i imam vina. Hoéete li [od toga]? 2 .. «je vais .. Italie et ... Etats-Unis cette (Sto se mene tice), ja idem u Italiju i u SAD ove godine. 3s VOUE os scorn ce gree 7 Alors, «7. .". un verre ."eau. 4 oie VOUS § Se 54% 2... boeuf? Sta jedete? Govedinu? 5 MSD: eee POS wre een + vacances .. ... +6 Oni neée ici na odmor u avgustu. Odgovori | 1—du-—en voulez 2 Moi, — en — aux — année 3 — avez soif— prenez —d—4 Qu’est-ce que — mangez — Du — 5 — vont — prendre de — en aotit Legon 1975 soixante-quinze (soaso"t-ka"z) VINGTIEME (20°) LEGON Encore (1) un peu de révision 1 Aujourd’hui, nous_allons revoir (2) quelques_expressions utiles: 2 — Venez vers huit_heures, d’accord? — Parfait. RK 3 Elle est malade et elle prend beaucoup de médicaments. ka 4- Je cherche un grand sac en cuir. Vous_en_avez un? kK 5 Il n’a pas faim et il n’a pas soif: il a déja mangé. aK 6 — Qui est a l’appareil? Ah, Sophie. Comment_allez-vous? KE 7 — Ma femme (3) a beaucoup de travail en ce moment. PRONONCIATION oMkor...revizjo" 1 ... revoar... kelk zekspresjo" 4... kuir... 6... laparej... NAPOMENE (1) Encere du vin? - Jo& vina? Vous_en voulez encore? ~ Hoéete li joS od toga? Encore un peu, s'il vous plait ~ JoS malo, molim Vas. Encore vous? - Opet Vi? 1 soixante-seize (soaso"t sez) 76 DVADESETA LEKCIJA Jo§ malo obnavijanja Danas éemo obnoviti nekoliko korisnih izraza: 2 — Dodite oko 8 sati, u redu? - SavrSeno. ek 3 Ona je bolesna i uzima puno lekova. Hoke 4 Trazim jednu veliku koznu torbu. Vi (od toga) imate (jednu)? aK 5 On nije gladan i nije Zedan; on je vec jeo. aR 6 — Ko je na vezi? A, Sofija. Kako ste? RK 7 - Moja Zena ima puno posia u ovom trenutku. NAPOMENE (nastavak) (2) Francuski glagoli su podlozni prefiksaciji, odnosno do- davanju razlicitih prefiksa na glagole, a najée8¢i su re- i dé- : voir - videti; revoir — obnoviti, ponovo videti; couper — se¢i; découper — iseci. (3) une femme - Zena; ma femme — moja supruga. Zbrka moge da nastane kod reéi une fille — devojka; sa fille ~ njegova / njena Gerka. Medutim kontekst ovde igra vainu ulogu: un homme, un mari - muskarac, muz; un garcon, un fils - detak, sin). Legon 2077 soixante-dix-sept (soaso"t diset) 8 — Des vacances? Ne me faites pas rire! kee 9 — Vous voulez un verre de vin? — Avec plaisir. wae 10 — Comment vous_appelez-vous? — Je m’appelle Sophie Delaye. we 11 — Je suis désolé, je suis pris (4) samedi soir. — Eh bien tant pis! RK 12 — Cette nouvelle robe vous va trés bien. NAPOMENE (nastavak) (4) Ovo je particip perfekta od glagola prendre — uzeti. sok ak EXERCICES 1. J'ai du café. Est-ce que vous en voulez? 2, Encore un petit peu, s'il vous plait. 3. Ce nouveau chapeau et cette nouvelle robe sont trés jolis. 4. Mon mari est pris ce soir. — Quel dommage! 5. Comment s’appelle sa femme? 6. Je veux revoir cet exercice, s’il vous plait. 2° EXERCICES: Stavite odgovarajuéi oblik neodredenog ¢lana (un, une). 1 - fauteuil 8 - grippe 2 - salle de bains 9 - verre 3 - douanier 10 - addition 4 - sac 11 - brosse a dents 5 - femme 12 - livre 6 - voyageur 13 - agneau 7 - monde soixante-dix-huit (soaso"t dizuit) 73 8 - Odmor? Ne zasmejavajte me! oka 9 - Hoéete li Ca8u vina? — Sa zadovoljstvom. aK 10 - Kako se zovete? - Zovem se Sofija Dele. ee 11 - Zao mi je, zauzet sam u subotu uvete. — Pa, Steta! kK 12 - Ova nova haljina Vam odliéno stoji. VEZBE 1. Imam kafe. Da li Zelite? 2. Jo’ samo malo, molim Vas. 3. Ovaj novi Se8ir i ova nova haljina su veoma lepi. 4. Moj muz je zauzet veceras. Kakva Steta! 5. Kako se zove nje- gova Zena? 6. Ho¢u da obnovim ovu vezbu, molim Vas. DRUGA VEZBA (un ili une) 1. un fauteuil — 2. une salle de bains - 3. un douanier - 4, un sac - 5. une femme - 6. un voyageur - 7. un monde - §. une grippe - 9. un verre - 10. une addition - 11 — une brosse a dents - 12 un livre - 13, un agneau. Legon 2079 soixante-dix-neuf (soaso"t dizn®f) VINGT ET UNIEME (21°) LECON REVISIONS ET NOTES 1 Vendre (prodati); prendre (uzeti); attendre (¢ekati). Ovi glagoli — koje smo veé sreli — pripadaju drugoj ,,grupi* ili kategoriji, a zavr$avaju se na -re. Evo kako izgleda njihova promena u prezentu: Je vends, tu vends, il / elle vend, nous vendons, vous vendez, il / elles vendent. Setite se da se nastavak s i -ent ne izgovaraju; primetite da postoji razlika u izgovoru glagola izmedu 3. lica jednine i 3. lica mnoZine: i vend [il vo]; ils vendent [il vo"d]. Seéate li se naSeg pravila o krajnjem samoglasniku? Ako glagol pocinje samoglasnikom, vréimo naravno ,,vezi- vanje“ u govoru sa suglasnikom iz prethodne reci. elle attend [el ato"); elles_attendent [elzatod]. Particip perfekta se kod ovih glagola zavrSava na -u: vendu, attendu. Hajde da se podsetimo ova tri nepravilna glagola: savoir (znati); je sais, tu sais, il / elle sait, nous savons, vous savez, ils / elles savent. prendre (uzeti); je prends, tu prends, il / elle prend, nous prenons, vous prenez, ils / elles prennent. (particip per- fekta: pris). aller (i¢i): je vais, tu vas, il / elle va, nous allons, vous allez, ils / elles voni. 2 Imena dana u nedelji su: dundi, mardi, mercredi, jeudi, vendredi, samedi, dimanche i muskog su roda. Nije nam potreban predlog da izrazimo ,,u...“: fl vient jeudi — Dolazi u cetvrtak; Téléphonez-moi mardi - Zovite me u utorak. Ako Zelite da kazete: ,, On radi subotom“ (u znatenju svake subote), stavite odredeni ¢lan ispred imena dana: Hi travaille le samedi. quatre-vingt (katrva") 80 A samedi! - Do subote! (Vidimo se u subotu); Bon week-end! - Lepo se provedite za vikend! (Zvaniéno, »week-end* se kafe Ja fin de la semaine, ali je uticaj engle- skog preovladao i u francuskom kao i u srpskom jeziku!) 3 avoir faim: pojedini francuski izrazi u srpskom jeziku idu sa glagolom biti, tako da imamo: Avez-vous faim? — Da li ste gladni? Elle n'a pas soif — Ona nije zedna, Vous avez de la chance ~ Vi ste srecni. A evo i nekoliko novih izraza: Elle a peur la nuit - On se boji no¢u. Vous avez raison — Vi ste u pravu. la tort [tor] — On nije u pravu. . Excusez-moi, j'ai sommeil [somej] — Izvinite, spava mi se. 4 Brojevi oo. un (1), deux (2), trois (3), quatre (4), cing (5), six [sis] (6), sept [set] (7), huit (8), neuf (9), dix [dis] (10), onze (1), douze (12), treize (13), quatorze (14), quinze (15), seize [sez] (16), dix-sept [diset] (17), dix-huit [dizuit] (18), dix-neuf [diznf] (19), vingt [va"] (20). Nastavijamo sledece nedelje. Osvrnite se na prethodnih 20 lekcija i vezbajte brojeve izgovarajudi ih naglas. Legon 2181 quatre-vingt-un (katrva" a") VINGT-DEUXIEME (22°) LEGON Les passe-temps nationaux 1 Les Frangais sont passionnés par les jeux (1) d'argent. 2 Chaque semaine, des millions d>hommes et de femmes jouent (2) 3 al’un (3) des principaux jeux: (4), le Loto, les jeux instantanés et le PMU. (N-1) 4 Les deux premiers sont des jeux de hasard: 5 il faut soit (5) choisir des numéros dans un certain ordre, 6 soit gratter des cases sur un ticket qu’on_achéte dans_un bureau de tabac. PRONONCIATION le pasto" nasiono 1 ... pasione. ..2¢ 3... PEEM Y 4... 2° d° azar 5 il fo soa... Soazir 6... kaz NAPOMENE (1) Mnodina veéine imenica i prideva se gradi dodavanjem na- stavka ,,s“ koje se ne izgovara, na kraju reti. Medutim, reti koje se zavrSavaju ma -eu i -eau dobijaju nastavak ,,x“ za mnozinu: un jeu - des jeux; un bateau (brod) — des bateaux; un chéteau - des chateaux. Na sli¢an natin mnoZinu grade i re¢i na -al koje prelazi u -aux [o]: un cheval - des chevaux; un journal — des journaux; national — nationaux. Postoji nekoliko izuzetaka od ovog pravila, ali za sada ne treba da se time opterecujemo. aA ub WY NH quatre-vingt-deux (katrva" d*) 82 DVADESET DRUGA LEKCIJA Nacionalne razonode Francuzi su oduSevijeni kockom (igrama novea). Svake sedmice, milioni muSkaraca i zena igraju jednu od glavnih igara: Loto, greb-kartice (instant igre) i konji¢ke trke (PMU). Prve dve su igre na sreéu (sluéaj): treba ili izabrati brojeve nekim odredenim redom ili izgrebati polja na kartici koja se kupuje u kafeu (tabac). NAPOMENE (nastavak) @) GB) 4 6) Jouer — igrati. Za igre i sportove koristi se predlog au (ili a la za zenski rod). II joue au football - On igra fudbal. Buduéi da Francuzi koriste ovaj glagol i kada se radi o instrumentu, svirati neki instrument se kaze jouer du (ili de la). Elle joue de la guitare - Ona svira gitaru. Dodaje se /’ ispred un kao pomoé pri izgovoru (pokuSajte da izgovorite @ un!). U svakom sluéaju ovo ne utice na znatenje. U osnovi, kockanje nije dozvoljeno po francuskom gradan- skom i krivitnom zakoniku. Ali zakon ini izvesne izuzetke, a dréava uzima procenat od dobitaka! Loto i greb-kartice organizuju tela pod kontrolom drzave. PMU (Pari-Mutuel Urbain), koji se igra od kraja 19. veka, je sistem za kla- denje na konji¢kim trkama, soit... soit [soa] je najéeSéi natin da se kaze ili... ili*. J faut soit gratter la case, soit choisir des numéros — Treba ili izgrebati polja ili izabrati brojeve. / y a soit de ia biére soit du vin - Ima ili piva ili vina. Legon 2283 quatre-vingt-trois (katrva" troa) 7 Enrevanche, les courses demandent un peu plus de connaissances: 8 on [N-2] doit sélectionner les chevaux en fonction de leur performance dans d’autres courses. 9 Il ya aussi des jeux de casino, mais_ils sont trés strictement réglementés. 10 Dans tous les cas, les joueurs ont tous (6) la méme idée en téte: faire fortune. 11 Mais du fait qu’ils sont trés nombreux, il y a peu de gros (7) gagnants... 12. C’est ga, les jeux de hasard: un jour vous perdez, et le lendemain... 13 vous perdez encore! 7 of revots,.. Koneso"s 9... kazino 10... Zucer... 11 ...gro... NAPOMENE (nastavak) (6) Pazite! Ako fous dolazi ispred imenice u mnozini, onda je pridev i znadi ,,svaki, svi“ i izgovara se [tu]. Tous les journaux - Sve novine; ALI ako dolazi posle glagola, onda je zamenica, znati ,svako od vas / njih, svi" i izgo- vara se [tus]. Menez tous a huit heures — Dodite svi u 8 sati. Samo obratite paZnju na mesto reti fous. sea a EXERCICES 1. Elle joue a l’un des jeux les plus difficiles: les échecs. 2. En revanche, les dames* demandent moins d’habileté. 3. Venez soit tot le matin, soit tard le soir. 4. Dans tous les cas, vous risquez de perdre. 5. C’est ¢a la vie! * une dame = dama, gospoda, les dames = dame. Ali les dames je takode i naziv za igru ,,dama“. quatre-vingt-quatre (katrva" katr) 84 Zauzvrat, trke zahtevaju malo viSe znanja: moraju se izabrati konji u skladu sa njihovim dostignucima u drugim trkama. Takode postoje i kazino igre, ali one su veoma strogo regulisane. 10 —_‘U svim slucajevima, igraci imaju svi istu misao u glavi: obogatiti se (napraviti bogatsvo). 11 Ali zbog Ginjenice da su veoma brojni, ima malo velikih dobitnika... 12 Takve su igre na srecu (To je to, igre sluéaja): jedan dan gubite, a sutradan... 13 opet gubite! Ce en NAPOMENE (nastavak) (7) gros [gro] i oblik Zenskog roda gresse [gros] u osnovi znati debeo. Ali ovaj pridev ima Siroku upotrebu pri ozna- éavanju svega Sto je veliko, vazno, tesko, zna¢ajno, itd. Na primer un gros mensonge — ogromna laz; une grosse somme d'argent - velika suma novca; un gros buveur ~ teZak alkoholi¢ar. Shvatili ste? Ovde, un gros gagnant Je neko ko puno dobija! I na kraju pogledajte izraz: II a gagné le gros lot! [gro lo] - Osvojio je dzek pot (glavnu premiju)! RREEE VEZBE 1. Igra jednu od najtezih igara: Sah. 2. Zauzvrat, igra dama zahteva manje veStine. 3. Dodite ili rano ujutro ili kasno uveée. 4. U svakom sluéaju, rizikujete da izgubite. 5. Takav je Zivot! Legon 2285 quatre-vingt-cing (katrva"-sa%k) (VENEZ Sole ST LE MATIN, Soi TARD LE Soi. A SR ACR A OR AR aOR A a eR eo a a oe ae oe VINGT-TROISIEME (23°) LEGON Le Loto 1 — Qu’est-ce que vous faites, Jean? 2 — Je fais mon loto. C’est_un jeu trés_intéressant. 3 Regardez: vous prenez cette carte et vous choisissez (N-3) une série de numéros. 4 Par exemple, ici, j’ai le cing, le sept, le onze, le vingt-deux, le quarante-trois et le quarante-huit (N-4). 5 Ensuite, vous mettez une croix sur ces numéros 6 et vous donnez la carte au patron du tabac. quatre-vingt-six (katrva" sis) 86 Popunite praznine 1 Quels sontles.......... Oto ng 2 Koje su glavne nacionalne igre? 2 Tis espéremt.... ...... IE: sore araia ae gas Oni se svi nadaju da (Ce) osvojiti glavau premiju. 3 TE rene? oes football .... les jours. On igra fudbal svaki dan. 4 TS Git essisass ue exe eee nee lao... Oni oboje imaju istu ideju u lave 5 Vous trouvez les . . Nadi tate (nalazite) rezultate trka u svim novinama. Odgovori 1 — principaux jeux nationaux 2 — tous gagner — gros lot 3 —joue —au—tous— 4 —tous les deux — méme idée en téte 5 — résultats des courses — tous les journaux ESOS nS Essie iol I ina SS SSI nico ici i RS SISE III DVADESET TRECA LEKCIJA Loto 1 - Sta radite, Zan? 2 — Popunjavam (radim) moj loto [tiket]. To je jedna veoma interesantna igra. 3 Gledajte: uzmete ovu karticu i birate neki niz brojeva. Na primer, ovde imam 5, 7, 11, 22, 43 i 48. Zatim stavite krst na ove brojeve i date karticu gazdi kafea (tabac). aus Legon 2387 quatre-vingt-sept (katrva® set) 7 — Et alors? — Ben (1) vous_attendez les résultats. 8 Si vous_avez choisi les bons (2) numéros, vous gagnez. 9 — Et vous_avez gagné? — Non, pas_encore. 10 — Bon, moi je vais jouer: je choisis le deux; 11 __ ensuite, le treize, le quatorze, le vingt, le trente et le trente-deux. PRONONCIATION 7... bat... 8... Soazi... ganje... 9 ...ganje 11 ...trez, katorz...va" NAPOMENE (1) ben [ba"] predstavlja jedan od mnogih uzvika. Njegovo znaéenje je nesto kao ,,Pa...“, ,Zmate...“. Nije neSto posebno elegantan, ali je vrlo Gest i koristan. (Predstavlja sazeti oblik od ,,Eh bien“). EXERCICES 1. Qu’est-ce que vous faites 14? 2. Vous choisissez la bonne réponse. 3. C’est un jeu qui est trés intéressant. 4. Il va jouer du piano ce soir. 5. Qu’est-ce que je fais? Ben j’attends. ik. rl (EN VEZBE 1. Sta radite tamo / ovde? 2. Vi birate pravi / dobar odgovor. 3. To je jedna veoma zanimljiva igra. 4. On ¢e svirati klavir veceras. 5, Sta radim? Pa, éekam. quatre-vingt-huit (katrva" uit) 88 7 - I onda? — Pa, éekate rezultate. 8 Ako ste izabrali prave brojeve, Vi dobijate. 9 — I jeste li dobili? — Ne, ne jos. 10 - Dobro, ja éu da igram; biram 2, 11 zatim 13, 14, 20, 30 i 32. NAPOMENE (nastavak) (2) un bon vin - dobro vino. Cette soupe est trés bonne - Ova supa je veoma dobra. Est-ce que vous_avez le bon numéro? - Da li imate pravi / dobar broj? Voila la bonne réponse — Evo pravog odgovora. PogreSan je faux (Zenski rod: fausse) un faux numéro - pogre’an broj. LoS je mauvais (mauvaise). Un mauvais_ éléve — lo8 dak. Popunite praznine Lo wae ee ale eee etile .. oc ma § Igrajte 13, 14 i 20. 2 Si vous avez ...... NES sececccs csnyenetions 422 » Vous gagnez. Ako ste izabrali prave brojeve, Vi dobijate. 3 HUVOUS: oe ie nes P= Pas coe oe oe I Vi ste dobili? - Ne jos. 4 NGOS sicwceces AMG oe sane et vous ...... la carte . patron. Stavite krst i date karticu gazdi. § sthecux Fis renee VOUS: oe sescsaserereace PTB ve scnew le seize. Sta Vi birate? - Ja biram 16. Odgovori 1 Jouez — treize — quatorze — vingt 2 — choisi — bons chiffres — 3 —avez gagné — encore 4 — mettez — croix — donnez — au — 5 qu’est-ce que — choisissez — choisis — Lecon 2389 quatre-vingt-neuf (katrva" n°f) VINGT-QUATRIEME (24°) LECON Le passe-temps numéro un 1 Il y aun_autre jeu que (N-5) nous_avons oublié: 2 c’est le jeu de boules, ou la “pétanque”, 3 un jeu qui vient du sud (1) de la France. 4 Partout ot il y a un peu d’espace (2), 5 vous voyez des joueurs de boules 6 qui jouent dans les pares ou sur la place du marché. 7 C’est_un jeu qui demande beaucoup a’ habileté, 8 beaucoup de concentration... et un peu de passion. 9 Mais_il y a un autre passe-temps en France. PRONONCIATION pasto" 2... bul... peto"k 3... vja"... syd 4 Partu... espas 6 ... park... marge 7 ... demond... abilte 8 ... ko"so"trasio"... pasjo" NAPOMENE (1) le nord [nor] - sever, |’ouest [luest] - zapad, /’est [lest] ~ istok, /e sud — jug. Jug Francuske se éesto naziva le Midi (doslovno; podne), Takode u Italiji jug zemlje zovu il mezzogiorno. Pazite ako putujete vozom za Brisel: Bruxelles-Midi na francuskom je u stvari Brussel-Zuid (juzni deo)! Jug Francuske ima reputaciju da je mnogo opusteniji i skuplji od severa. Takode ima i yeoma pose- ban akcenat. quatre-vingt-dix (katrva® dis) 90 DVADESET CETVRTA LEKCIJA Razonoda broj jedan Postoji jedna druga igra koju smo zaboravili. To je igra kuglama, ili ,,bocanje*, igra koja dolazi sa juga Francuske. Svuda gde ima malo prostora vidite igraée kuglama koji igraju u parkovima ili na pijaénom trgu. To je igra koja zahteva puno veStine, puno koncentracije... i malo strasti. Ali postoji jedna druga razonoda u Francuskoj. (YA PEE Gens cul) fj iy PEE BE GENS Gul { NAPOMENE (nastavak) weo~] AuhwWhe (2) un peu de - malo... un peu de lait - malo mleka. Vous voulez du sucre? - Un peu, s’il vous plait. Hoéete li Seéera? - Malo, molim Vas. peu de (bez un): malo, peu de temps — malo vremena (ili ,,uskoro“). Nous avons peu de temps - Imamo malo vremena. Le train part dans peu de temps - Voz uskoro kreée. Il y a peu de gens qui l’aiment - Malo ljudi to / ga / je voli; puno - beaucoup de. Lecon 2491 quatre-vingt-onze (katrva" 0"z) 10 Les gens le pratiquent, ils_en parlent, ils le vivent 4 chaque (3) moment. 11 C’est la passion nationale numéro un: bien manger (4). 10... parl... viv... Sak... NAPOMENE (nastavak) (3) chaque - svaki, -a. Chaque jour, elle fait la méme chose - Svaki dan, ona radi istu stvar. kok EXERCICES 1. C’est un jeu qui vient du sud de la France, 2. Vous voyez des joueurs partout. 3. J’aime beaucoup de sucre et un peu de lait dans mon café. 4. C’est un jeu que j’aime beaucoup. 5. Il y a peu de gens qui le font. VEZBE 1. Ta igra dolazi sa juga Francuske. 2. Vidite igraée svuda. 3. Volim puno Seéera i malo mleka u (mojoj) kafi. 4. Tu igru puno volim. 5. Malo ljudi to radi. quatre-vingt-douze (katrva" duz) 92 10 = Ljudi je upraznjavaju, pricaju o njoj, zive u svakom trenutku. 11 To je nacionalna strast broj jedan: dobro jesti. NAPOMENE (nastavak) (4) Infinitiv, npr. manger, se takode koristi tamo gde bismo mi upotrebili imenice izvedene od glagola Défense de fumer — Zabranjeno pusenje. Il aime faire la cuisine - On voli kuvanje (da kuva). AEE Popunite praznine 1 C’estun jeu... demandeun ... .. concentration. Ta igra zahteva malo koncentracije. 2 Voila un livre ... j'aime ......... Evo knjige koju puno volim. 3 sie; VOI OS! sen aseises de:boulles: sess a ise Vide se igraci kuglama svuda. 4 ss aie See oe ilva .. cinéma. Svakog utorka on ide u bioskop. 5 Il aime beaucoup .....- Os te aux boules. Puno voli da jede i da se boca. Odgovori 1 — qui — peu de — 2 — que — beaucoup — 3 On — joueurs — partout 4 Chaque mardi — au — 5 — manger — jouer — Legon 2493 quatre-vingt-treize (katrva" trez) VINGT-CINQUIEME (25°) LECON Deux histoires dréles 1 Aprés une audition, un producteur dit_a une chanteuse: 2 — Mademoiselle, votre chanson est comme l’épée de Charlemagne (1). 3 Toute fiére, la fille dit “Ah bon? Comment ¢a?” 4 — Eh bien, elle est longue, plate et mortelle! Q) ae 5 Deux_alpinistes sont bloqués dans_une tempéte de neige. 6 Aprés douze_heures, ils voient (3) arriver un Saint-Bernard 7 avec un tonneau de cognac autour du cou (4). PRONONCIATION d°zistoar drol 1... odisjo" 2... epe... Sarl¢manj 3 tutfjer... di 4... long plat 5 ... bloke... to"pet... mez... 6 ... voa.., sa" bernar 7 .,. tono NAPOMENE (1) lami de Pierre - Petrov prijatelj; la voiture de ma femme — kola moje Zene; /a photo de la maison - slika kuce. (2) Oblici muSkog roda ovih prideva su Jong [lo"], plaz [pla] i mortel. quatre-vingt-quatorze (katrva"™ katorz) 94 DVADESET PETA LEKCIJA Dve smesne price 1 Posle jedne audicije, producent kaze jednoj pevacici: 2 - Gospodice, Vasa pesma je kao ma¢ Karla Velikog. 3. Sva ponosna, devojka kaze: ,,O zaista? Kako to?“ 4 — Pa, dugatka je, ravna i smrtonosna! eK 5 Dva planinara su blokirana u sneZnoj oluji. 6 Nakon 12 sati, ugledaju da dolazi jedan bernardinac 7 — sa burencetom konjaka oko vrata. o>, NOlA LE MEitLeur AMI DE L’HoMMeE . NAPOMENE (nastavak) (3) voir - videti. Je vois, tu vois, il / elle voit, nous voyons, vous voyez, ils / elles voient [voa]. Particip perfekta: vu. (4) autour de — oko (netega). J’ai une écharpe autour du cou ~ Imam Sal oko vrata. Legon 2595 quatre-vingt-quinze (katrva" ka®z) 8 — Regarde ¢a (5), dit_un des_hommes, 9 voila le meilleur_ami de l’homme! 10 — Oui, dit l'autre, et regarde le beau chien qui le porte! ak ok ak kok Il “Tout_est bien qui finit bien!” 9... mejor 10... Sja" 11... fini. NAPOMENE (nastavak) (5) Oblici ceci / cela se koriste kada se ne&to pokazuje i zovu se ,, pokazne zamenice“, Pogledajte ovo / to: Regardez ceci. Cujte to: Ecautez cela. Ceci i cela imaju samo po jedan oblik. Ne Koriste se u go- voru, niti ispred imenica. (Cela se u govoru obiéno skra- éuje u ca. Vet poznajete izraz: Comment ¢a va? - Kako si? U 3. revenici vidimo jo8 jednu idiomatsku upotrebu » Comment cela (ca)?“ — ,Kako to?“. abba EXERCICES 1. Ce livre est long et il n’est pas trés intéressant. 2. Ecoutez ga! C’est Georges qui arrive. 3. Elle a un chapeau sur la téte et une écharpe autour du cou. 4. Vous voyez ceci? C’est le stylo de Michel. 5. Voila le meilleur ami de l'homme. VEZBE 1. Ova knjiga je duga i nije ba’ zanimljiva. 2. Cujte (to)! Zorz stize. 3. Ona ima Segir na glavi i al oko vrata. 4. Vidite ovo? To je Miselovo naliv pero. 5. Evo ga Covekov najbolji prijatelj. | quatre-vingt-seize (katrva" sez) 96 8 - Pogledaj (to), kaze jedan od njih (Ijudi), 9 eno ga éovekov najbolji prijatelj! 10 - Da, kaze drugi, a pogledaj (onog) lepog psa koji ga nosi! 2 OK 11 __,,Sve je dobro Sto se dobro syrsi*. sea Popunite praznine 1 La plaine est ...... Ct cseamomis Ravnica je dugacka i ravna, 2 Ilaunparapluie . .. ....- On ima kiSobran u ruc. 3 Soa 2 SEDER ce 6 ececeie bien”. Sve je dobro sto se dobro svrsi. 4 Elle est la meilleuramie .. .. ...... Ona je najbolja prijateljica moje zene. 5 Stavite adgovarajuci oblik neodredenog Clana (un ili une): chanson ~ chien - jeu - billet - cheval. Odgovori pave 1 — longue — plate 2 — a la main 3 Tout — qui finit — 4 —- de ma femme 5 une —un—un—un—un— Legon 2597 quatre-vingt-dix-sept (katrva® diset) VINGT-SIXIEME (26°) LECON Que fait (1) Monsieur Duclos le matin? 1 Nous_avons parlé de ce que (N-5) fait Monsieur Duclos le soir. 2 Regardons-le maintenant le matin, quand le radio-réveil sonne. 3 D’abord, il se léve (2)... trés lentement. 4 Il vaalasalle de bains et se lave (3) le visage... 5 l'eau froide, pour se réveiller (4). 6 Ensuite, il se douche, se rase et se brosse les dents. PRONONCIATION 2... mano... mata”... reve] 3... lo™t*mo" 4 ... lav ... vizaz § ... lo froad... reveje NAPOMENE w @) Qu’est-ce que vous faites? - Sta radite? Ranije smo vam spomenuli da postoji vise na¢ina za posta- vijanje pitanja i da se (qu ‘Jest-ce que esto upotrebljava u. govornom jeziku. Takode do sada smo videli i drugi mo- guéi natin - malo ,elegantniji* — umesto quest-ce que vous faites ?, imamo naime inverziju: que faites-vous? Qu’est-ce que fait Monsieur Duclos? tako postaje Que fait Monsieur Duclos? 7 Qu’est-ce que yous mangez? Que mangez-vous? — Sta je- dete? Obe ove moguénosti imaju potpune isto gnatenje. Ra- zlika je samo u jeziékom registru. Veé smo videli nekoliko povratnih glagola, Objasnili smo da povratna zamenica u francuskom jeziku ima poseban oblik za svako lice. Hajde da se podsetimo: se lever — ustati; je me léve, tu te léves, il / elle se léve, nous nous levons, vous vous levez, ils / elles se lévent [lev]. An & WwW hb quatre-vingt-dix-huit (katrva" dizuit) 98 DVADESET SESTA LEKCUJA Sta radi g-din Diklo ujutro? Priéali smo o tome Sta radi g-din Diklo uvece. Pogledajmo ga sada ujutro, kada zazvoni tadio-budilnik. Najpre ustaje... veoma polako. Ide u kupatilo i umiva se (pere lice)... hladnom vodom, da se razbudi. Zatim se tusira, brije i pere (Getka) zube. NAPOMENE (nastavak) Q) (4) Primetite u ovom tekstu da povratan glagol u francuskom Jeziku ne mora obavezno biti povratan u srpskom: se lever, ustati; s’habiller, obuci se; se raser, brijati se; se brosser Jes dents, prati ube, itd. Zapamtite redosled radnji u lek- ciji: ustati, umiti se, istuSirati se, brijati se i obuci se. Obratite paénju na sledece recenice buduci da se u na- Sem jeziku koriste drugi glagoli za opisivanje iste radnje. Elle se lave le visage - Ona se umiva (pere lice). Je me brosse les dents — Perem zube (¢etkam zube). a eau chaude — toplom vodom ~ écrire d l’encre de chine — pisati mastilom (doslovno kineskim mastilom); poulet 4 la créme — piletina u krem sosu; danser a la russe - igrati na ruski natin, Poznatom konstrukcijom a la, u francuskom jeziku se iskazuje sredstvo sa kojim ili natin na koji se vrsi radnja, Cak se i kod nas ponekad moze u Sali ili u kulinarskom Zargonu éuti ova konstruk- cija. Legon 2699 quatre-vingt-dix-neuf (katrva" dizn‘f) 7 De retour dans sa chambre, il commence a s’habiller. 8 Les jours de travail, il met_une chemise blanche (5), une cravate bleue 9 et un costume gris foncé (6). 10 Ii met des chaussettes et des chaussures noires, 11 et un_imperméable s’il pleut. 12 Enfin, il prend sa serviette et descend dans la rue. 8... me ... kravat 9... gri fo"se 10... me... noar 11 ... a"permeabl sil pl¢ 12 ... pro" ... deso" EXERCICES 1. Que fais-tu? — Je me rase. 2. Regardons ce que fait Monsieur Duclos le soir. 3. Elle se lave et se brosse les dents... trés lentement. 4. Que manges-tu? — Un poulet a la créme, 5. De retour dans sa chambre, il s*habille. VEZBE 1. Sta radi8? - Brijem se. 2. Pogledajmo Sta radi g-din Diklo uveée, 3. Ona se kupa i pere zube... vrlo polako. 4. Sta jede8? - Pile u krem sosu. 5. Po povratku u svoju sobu, on se oblaci. 7 8 9 10 il 12 cent (so") 100 Po povratku u (svoju) sobu, pocinje da se oblaéi. Radnim danima oblaci (stavlja) belu kosulju, plavu kravatu i tamno sivo odelo. Oblaéi (stavlja) crne éarape i cipele, i ki$ni mantil ako pada kiSa. Na kraju, uzima svoju ta8nu i silazi na ulicu. NAPOMENE (nastavak) 8) © Oblik muskog roda je blanc [blo"). Svetla nijansa neke boje se kaze na pr. rouge clair ~ svetlo crvena; s druge strane tamno (za boju) je foncé na pr. bleu foncé - tamno plava. sees Popunite praznine 1 QUE pe eesyen coe e COL. 22 = Je vaisdiner’ 2.5 Georges. ” Sta radite veceras? — Idem na veceru kod Zoria. 2 Regardons-..:il .. 1... Cf se se os Pogledajmo ga: on se kupa i brije. 3 Il prend .. servietteet........... la rue. Uzima svoju tasnu i silazi na ulicu. 4 Th sy 9 WN eeu hans ORGS , une cravate ..... GEDES os Gea aversiane noires. On oblaci belu koSulju, plavu kravatu i crne cipele. 5 Elle: ges ayaa y toujours . .”... froide. Ona se uvek kupa hladnom vodom. Odgovori 1 — faites-vous — soir — chez — 2 — le — se lave — se rase 3 — sa — descend — dans — 4 — met — chemise blanche — bleue — chaussures 5 —se lave — a leau — Lecon 26101 cent un (so" a”) VINGT-SEPTIEME (27°) LEGON Les commercants 1 Il ya beaucoup de supermarchés en France — mais_aussi beaucoup de petits commerg¢ants. 2 Quand vous voulez (N-6) du pain, vous_allez chez le boulanger (1). 3 La, vous trouvez non seulement des baguettes (2) 4 mais_aussi des croissants, des tartes et des gateaux (3). 5 Si vous_avez besoin (4) de viande, vous_allez chez le boucher. 6 Vous pouvez (5) y (6) acheter toutes sortes de viandes et de volailles. PRONONCIATION Le komerso"® 1... sypermarge... komerso" 2 ... pa”... bulonze 3... baget 4 ... gato 5... bezoa®... vjo"d... buse 6 ... volaj NAPOMENE (dy 2) GB) Francuzi mogu na dva na¢ina da kazu gde npr. kupuju hleb. Chez le boulanger (kod pekara) ili a la boulangerie (u pekari). Mi vam preporucujemo da koristite oblik sa chez jer je mnogo Gesée u upotrebi i vise je familijaran. Baguette je dugatka, tanka i hrskava vekna hleba. Druge najéesée yrste hleba su un pain (deblji baget), un pain de campagne (hleb slitan naSem) i un pain complet (hleb od integralnog braSna). Reé vekna (une miche) se nikad ne koristi pri kupovini hleba. un gdteau — des géiteaux; un bateau (prod) — des bateaux. au kWh _ cent deux (so" d°) 102 DVADESET SEDMA LEKCIJA Trgovei Ima puno supermarketa u Francuskoj - ali i puno malih trgovaca. Kada hoéete hleba, idete kod pekara. Tamo ¢ete naci ne samo bagete veé i kroasane, kolate i torte. Ako vam treba mesa, idete kod mesara. Tamo mozete kupiti sve vrste mesa i Zivine. NAPOMENE (nastavak) (4) (5) (6) Evo ga jo§ jedan idiomatski izraz sa glagolom avoir (21. lekcija N-3): avoir besoin de — trebati; elle a besoin de vacances — njoj treba odmor. J'ai besoin d’une allumette - Treba mi Sibica; un besoin - potreba. Ovo je jedan od veoma ¢estih i potrebnih glagola. Jedina mana mu je Sto je veoma nepravilan: pouvoir - moci; je peux, tu peux, il / elle peut, nous pouvons, vous pouvez, ils / elles peuvent [p°v]. Veé smo videli upotrebu zamenice en umesto ponavljanja imenice: Vous avez des baguettes? - J’en ai deux. Na isti natin, ,y“ se koristi umesto ponavijanja imena mesta: Vous connaissez Paris? - J’y habite. - Ja tu zivim. Deta- Ijniju upotrebu ,y“ emo videti kasnije. Legon 27103 cent trois (so” troa) 7 Etsi vous_avez envie (N-6) de bon jambon, de paté ou de saucisson, 8 vous_allez chez le charcutier (7). 9 Le lait, le beurre, la créme et les_ceufs (8), 10 on les trouve a la crémerie. 11 Chez l’épicier, il y a des fruits_et légumes — et beaucoup d’autres choses. 12 Et quand vous_avez mangé tout ce que vous_avez acheté... 13 vous_allez a la pharmacie — pour acheter de l’Alka-Seltzer! 7... Ovi... ZoO"bo" ... sosiso" 8 ... Sarkytje 9... le... krem... le z€ 11 ... episje... fruie legym... 12 ... mo"Ze tusk®... aste... 13... farmasi... NAPOMENE (nastavak) (7) Ret charcutier dolazi od la chair cuite (kuvano meso), a charcutier je mesar specijalizovan za kobasice, sala- me i ostale preradevine od mesa. Prodavnica se zove la charcuterie. U slengu, un charcutier je nespretan hirurg ili zubar! seesok EXERCICES 1. Je veux du lait, du beurre et des ceufs, s’il vous plait. 2. Allez chez le boulanger et achetez deux baguettes. 3. — Que faites-vous quand vous avez mangé? — Je me couche! 4. Vous y trouvez toutes sortes de viandes et de volailles. 5. Il ne peut pas trouver de jambon. VEZBE 1. Hocu mleka, maslaca i jaja, molim Vas. 2. Idite u pekaru i kupite dva bageta. 3. - Sta radite posle jela (kada ste jeli)? - Idem u krevet (lezem)! 4. Tamo nalazite sve vrste mesa i Zivine. 5. Ne moze da nade Sunke. cent quatre (so" katr) 104 7 & & NAPOMENE (nastavak) (2) Do sada bi veé trebalo da znate kako se obrazuju prilozi: dodamo -ment na oblik prideva Zenskog roda /ent (spor), lente (spora) lentement: sporo; heureux (srecan), heureuse (sreéna) heureusement: sreéno, na srecu; Postoje i nepra- vilni oblici priloga, ali o tome Gemo kada za to dode vreme. (3) comme - kao, Faites comme moi - Radite kao ja. Il parle francais comme un Frangais - Priéa francuski kao Fran- cuz. Elle est belle comme une fleur - Lepa je kao cvet. Legon 32121 cent vingt et un 5 Le prix de votre ticket ne dépend (4) pas de la longueur du trajet: 6 il cotite le méme prix pour deux stations (5) que pour dix. 7 Les trains circulent (6) tous les jours, de cing heures et demie 8 jusqu’a une heure du matin. 9 Pour aller en grande banlicue, vous pouvez emprunter le RER (7). 10 Pour aller de Vincennes au Quartier latin, prenez la ligne numéro un. 11 Vous changez 4 Chatelet et vous descendez a Saint-Michel. 5... pri... tike... depo®... 7... tu le Zur... 8 ... Zyska... 9... gro” bo"-lj®... o®prate... er--er 10 ... va%sen... kartje lata™ NAPOMENE (nastavak) (4) dépendre: zavisiti, menja se kao vendre - prodavati. Je dépends, tu dépends, il / elle dépend, nous dépendons, vous dépendez, ils / elles dépendent [depo"d]. Ovaj gla- gol ide sa predlogom de: II dépend de ses parents - On Zavisi od svojih roditelja. SOR OR EXERCICES dy Ils veulent y aller a pied. 2. Les Parisiens prennent le meétro tous les jours. 3. Ce train circule tous les jours sauf dimanches et fétes. 4. Nous changeons notre voiture la semaine prochaine. 5. Le métro est ouvert jusqu’a une heure du matin. cent vingt-deux 122 Cena vase karte ne zavisi od duZine putovanja: ko&ta istu cenu za dve stanice kao i za deset. Vozovi saobraéaju svaki dan, od 05:30 do 01:00 ujutru. Da biste ili dalje u (veliko) predgrade, moézete da se vozite (pozajmite) RER-om. 10 Da biste iSli od Vensena do Latinske ¢etvrti, uzmite liniju broj 1. : 11 __ Presednite (promenite) na Satleu i sidite na Sen MiSelu. Crmran nm NAPOMENE (nastavak) (5) une station de métro - stanica metroa ali une gare ~ Zele- znitka stanica. la Gare du Nord: Severna Zeleznitka sta- nica u Parizu. Kada trazimo stanicu metroa, obi¢no pitamo samo ime stanice (videti 1. lekciju). Gradsko saobra¢ajno preduzece Pariza se zove RATP (Régie autonome des transports parisiens). (6) Ovde iu recenici broj 9, vidimo dva primera ,,formalne* upotrebe revi circuler koja znati ,,saobraCati*; i emprunter (pozajmiti) u znatenju ,,voziti se“. Upotreba ovih ,,formal- nih* reéi je rezervisana za obaveStenja, javna obaveStenja itd, ali zaista retka u svakodnevnom govoru. (7) le Réseau express régional, jednostavno poznat kao le RER [izg. er-®-er] predstavlja veoma efikasnu i rasirenu mrezu regionalnih yozova koji povezuju prestonicu sa predgradima. RER je puSten u rad 1970. godine. seek VEZBE 1. Oni ho¢e da idu tamo peice. 2. Parizani se voze metro- om svaki dan. 3. Ovaj voz saobra¢a svakodnevno osim nedeljom i praznikom. 4. Menjamo (zameni¢emo) auto sledeée sedmice. 5. Metro je otvoren do 1 sat ujutru. Legon 32123 cent vingt-trois LA SEMAINE (ik CHANGEONS HOR PROCHAINE. 7 Bs SR Reef eek aoe eae fa ef ao ae oe eae ake ae ea ee eae af eof fea feo oe cabo sae TRENTE-TROISIEME (33°) LECON Quelques questions 1 Que font les Parisiens quand_ils veulent voyager rapidement? 2 Pourquoi le métro est-_il bon marché (1)? 3 Combien de billets y a-_t-_il (N-3) dans un carnet? (réponse phrase 10) PRONONCIATION 3... ijatil... 4... vato™... NAPOMENE (1) bon marché doslovno znaéi ,,dobra pijaca“, odnosno ona koja nije skupa, tako da kao pridev bon marché znati je- ftin (cher: skup). cent vingt-quatre 124 Popunite praznine 1 Ilparle.. francais ..... ...- On govori francuski kao ja. 2 Ceux-ci cotitentle .... prix ... ceux-la. Ovi (kostaju) imaju istu cenu kao oni. 3 Test. ..08 3 china ges. sd “2 OSticocetce Cher: 4 eS... Ona pri¢a polako, jasno i razgovetno. (*) 5 Tae: Je frainvicieilpic oe A Chatelet et il . 4 Vincennes. e On uzima voz ovde, preseda na Satleu i silazi na [stanici] Vensen. (*) jasan - clair; razgovetan — distinct. Odgovori 1 — le — comme moi 2 — méme — que — 3 — efficace — en plus —n-—pas — 4 — lentement, clairement — distinctement 5 — prend — change — descend [ROR RO AC RC AA ARCH I RS A AR OR CO AC AR A TRIDESET TRECA LEKCIJA Nekoliko pitanja Sta rade Parizani kada hoée da putuju brz0? Zasto je metro jeftin? Koliko karata ima u jednom ,,karneu“? (odgovor u 10. recenici) wre NAPOMENE (nastavak) bon je nepravilan pridev (uostalom kao dobar u srpskom je- ziku), odnosno ima nepravilne oblike komparativa meilleur i superlativa le meilleur, tako da se jeftinije kaze meilleur marché. Ce magasin est meilleur marché que l'autre — Ova radnja je jeftinija od druge; bon marché nema Zenski rod ni mnoZinu. Legon 33125 cent vingt-cing 4 Comment va-t-on de Vincennes au Quartier latin? 5 Quel est le nom de la station ot on change de ligne? weK Au guichet 6 Un touriste demande (2) un ticket. 7— Un aller-retour (3) pour le musée d’ Orsay, s’il vous plait. 8 — Mais monsieur, il n’y a pas de billets aller-retour, 9 et d’ailleurs (4) le ticket cotite toujours le méme prix; 10 alors prenez plutdt (5) un carnet (6) de dix tickets. 11 — D’accord. Ca fait combien (7)? Oh geeshay 7... ale retur... 9... dajeer... 10... karne ... di... NAPOMENE (nastavak) (2) demander znati ,,traziti, pitati* (zahtevati je exiger [egzize]). Ovaj glagol zahteva direktan objekat, ide bez predloga iza: Demandez le programme! — Trazite program! (3) _ reé un ticket se koristi samo za gradski prevoz, inate se koristi rec billet [bije]; un billet aller-retour - povratna (karta), doslovno ,,odlazak-povratak“. Karta u jednom pravcu je un (billet) aller simple [sa™pl]. (4) ailleurs [ajcer] znaci drugde, na drugom mestu. Je n’en ai pas; essayez ailleurs - Nemam, pokuSajte na drugom mestu. D'ailleurs znaci uostalom i éesto se koristi pri zapotinjanju recenice. cent vingt-six 126 4 Kako se ide od Vensena do Latinskog kvarta? 5 Koje je ime stanice gde se menja linija? Rob Na Salteru 6 Jedan turista trazi kartu. 7 - Povratnu do muzeja Orsej, molim Vas. 8 - Ali gospodine, nema (ne postoje) povratnih karata, 9 a uostalom karta ima (ko8ta) uvek istu cenu, 10 stoga radije uzmite ,,karne“ od 10 karata. 11 - U redu. Koliko ko8ta? NAPOMENE (nastayak) (5) pluidt - pre, vise. Il fait plut6t chaud - Vreme je pre toplo [nego hladno]. Ali posle glagola u imperativu zna¢i ,,bolje* ili ,radije* Allez plutét chez Fournier; c'est meilleur ~ Idite radije kod Furnijea; bolje je. Essayez plutét ceci — Bolje probajte ovo. (6) un carnet, mali blok, se Gesto koristi u sloZenicama: un carnet d’adresses — adresar; un carnet de chéques - tekovna knjizica (takode un chéquier); un carnet de commandes ~ knjiga porudzbina. Za metro i gradski autobus se kupuje un carnet od 10 karata, koji se vise isplati nego kada ih kupite pojedina¢no. Ako Zelite da kupite jedan, samo ka- Zite: Un carnet, s'il vous plait. (1) Ga fait combien? ili Ca me fait combien? su najéesci natini da pitate Combien ca coiite? - Koliko kota? Legon 33127 cent vingt-sept EXERCICES 1. Que fais-tu le samedi? — Je travaille. 2. Ces billets cottent trés cher! 3. Comment allez-vous de Paris 4 Lyon? En train? 4. Téléphonez chez Jean et demandez Michel. Il vous attend. 5. Combien de places y a-t-il dans ta voiture? (GonBieN TE Places Y-A -AT-iL DNS ves ise?) a wore ) sae Notes personnelles: cent vingt-huit 128 VEZBE 1. Sta radi§ subotom? - Radim. 2. Ove karte koStaju puno (skupo)! 3. Kako idete od Pariza do Liona? Vozom? 4. Telefonirajte kod Zana i trazite MiSela. On vas Ceka. 5. Koliko sedi8ta (mesta) ima u tvom automobilu? seek Popunite praznine frangais. Radije pitajte Ognjena. On je bolji u francuskom. 2 Pourquoi lesmétro; trj---ceeis aceite apes ici? Zasto je metro jeftiniji ovde? 3 Comment . .-.-.. .. Quartier latin? Kako se ide do Latinskog kvarta? 46s: -Sek gins de lettres . .-.- il dans ce mot? Koliko slova ima u ovoj reci? 5 JED. cer P OS CSSAVEZ B. 5. F\.44 S Leane Nemam ih: pokusajte negde drugde. Odgovori 1 Demandez plutét — meilleur —2 — est-il meilleur marché — 3 — va-t-on au — 4 Combien — y a-t — 5 — en ai ~ ailleurs Legon 33129 cent vingt-neuf TRENTE-QUATRIEME (34°) LECON Au musée 1 Un vieux colonel visite un musée avec un guide. 2 Il s’arréte (1) devant un tableau et déclare: 3 — Celui-ci (2), c’est_un Monet. Je le reconnais (3). 4 Timidement, le guide dit: — Vous vous trompez (4), mon colonel (5), 5 celui-ci est_un Seurat, celui-la est_un Monet. 6 — Oui, bien sir, dit le connaisseur, un peu géné (6). PRONONCIATION O myze 1... Kolonel... 3 s*lui-si... mone... kone 4 timidmo"... trope... 5... stra... sui-la... 6... Zene NAPOMENE (1) arréter - stati, prestati, zaustaviti nekoga ili neSto. Elle arréte sa voiture — Ona zaustavlja svoj auto. Kao povra- tni glagol postaje neprelazan: s’arréter - zaustaviti se, stati: Je bus s’arréte devant le centre commercial - Auto- bus staje ispred trgovatkog centra (un arrét [are] de bus - autobusko stajali8te). (2) celui-ci, celui-la (3. i 5. reéenica) — ovaj (ovde), onaj (ta- mo). Zamislite nekoga ko pokazuje na jedan pa na drugi predmet ili osobu; ovi oblici predstavljaju pokazne zame- nice u francuskom jeziku. Oblici za Zenski rod su celle-ci i celle-Ia. Sa mnoZinom emo se upoznati u narednim lekcijama. Konstrukcija 3. retenice je alternativa za 5. reéenicu, ali je prva vise u duhu francuskog jezika. cent trente 130 TRIDESET CETVRTA LEKCIJA U muzeju 1 Jedan stari pukovnik obilazi (posecuje) jedan muzej sa voditem. 2 On se zaustavlja ispred jedne slike i izjavljuje: 3 - Ova [slika], to je Mone. Prepoznajem je. 4 Bojazljivo, vodi¢ kaze: - Varate se, pukovnice, 5 Ova je Sera, ona je Mone. 6 - Da, naravno, kaze poznavalac, pomalo postiden. NAPOMENE (nastavak) (3) reconnaitre - prepoznati, priznati. Je reconnais, tu reconnais, il/ elle reconnait, nous reconnaissons, vous reconnaissez, ils / elles reconnaissent |r°kones]; particip perfekta: reconnu. (4) se tromper — varati se, pogresiti. I/ se wompe de sortie a chaque fois — Pogresi izlaz svaki put. Si je ne me trompe pas... - Ako se ne varam... (5) U francuskoj vojsci, pri obra¢anju stareSinama uvek se kaze ,,mon“ ispred ¢ina, osim uz nazive podoficira; mon capitaine, mon lieutenant, itd. un soldat — vojnik; l'armée (f.) - vojska. Obavezno sluZenje vojnog roka u Francu- skoj je ukinuto 1996. godine. (6) géner je glagol sa puno znatenja, a ovde se pojavljuje kao biti postiden“ i ,smetati“. Sreée se u izrazima poput: Est-ce que ¢a vous géne si je fume? - Da li vam smeta ako pusim? ili Est-ce que le bruit vous géne? — Da li vam smeta buka? Ostala zna¢enja Gemo objasniti kako se budu pojavijivala. Lecon 34131 cent trente et un 7 Ils’arréte devant une statue; tout de suite (7), il dit: 8 — Trés bien; cette statue est_un Degas! 9 — Pas du tout, mon colonel; c’est_un Rodin. 10 — D’accord, mais regardez-moi (8) ¢a: c’est certainement un Picasso. 11 — Eh bien non, mon colonel; c’est_un miroir! 7... staty... tut-suit... 8... d€ga... 9... roda® 10 ... sertenmo" . 1... miroar seeks EXERCICES 1. Je commence a huit heures et je m’arréte 4 quatre heures et quart. 2. Michel! Viens ici tout de suite! 3. Regardez- moi ga! C’est un Picasso — Pas du tout! 4. Celui-ci, c’est mon frére et celui-la, c’est mon meilleur ami. 5. Est-ce que ga vous géne si je fume? ESt-CE QUE GA Vous GENE Size FUME? =) | a2) VEZBE 1. Pocinjem u 8 sati i prestajem u 4:15. 2. Mi8el! Dodi ovamo odmah! 3. Pogledajte [vi] to! To (je) Pikaso - Ne- ma Sanse! 4. Ovo je moj brat, a ono je moj najbolji pri- jatelj. 5. Da li vam smeta ako puSim? cent trente-deux 132 7 Zaustavija se ispred jednog kipa; odmah kaze: 8 - Odlitno, ovaj kip je Dega! 9 — Ni slucajno, pukovnite; to je Roden. 10 - U redu, ali pogledajte [Vi] ovo: to je sigurno Pikaso. 11 - Pa, ne, pukovnice; to je ogledalo! NAPOMENE (nastavak) (7) Obratite paznju na izgovor: [tut-suit]. Ovo jednostavno znati ,odmah“ ili ,odjednom“. Takode se moze re¢i immédiatement. (8) Tipican natin, a la francaise, ako Zelite da privucete netiju paznju. Moze se reci i Regardez gal; ali ako dodate moi ovaj imperativ ima veCu vrednost. Obitno se srece sa ovim i sa glagolom écouter (slu8ati). Ecourez-moi cette chanson! - Cujte vi ovu pesmu! eR Popunite praznine 1 (VOUS! Rect in cee . étage; ilhabiteau ...... * Pogresili ste sprat; on Zivi na Sestom. 2 . See OSEMMT seen CUMSNT Ay -.. c’est une statue. Ovo je slika, a ono je kip. 3 He DUS sce esr: ee sa porte. Autobus staje ispred njegovih / njenih vrata. 4 Jespéte.... lafuméene .. .. og Nadam se da vam dim ne smeta. 5 Est-ce. que VOUS% ai si0.er0 0 VARA Se aes Da li prepoznajete ovoga? Odgovori 1 — vous trompez d — sixiéme 2 Celui-ci — tableau — celle-la —3-—s’arréte devant — 4 — que — vous géne pas 5 — reconnaissez celui-ci Legon 34