Baze podataka

poetni nivo

Zoran Dubovac

,

SADRAJ

1. BAZE PODATAKA OSNOVNI POJMOVI................................................... 2

1.1 ARHITEKTURA SISTEMA ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA .......................................................................2
1.1.1 Interni fiziki nivo .......................................................................................................................2
1.1.2 Konceptualni nivo.......................................................................................................................3
1.1.3 Eksterni (korisniki) nivo .............................................................................................................3
1.2 BEZBEDNOST PODATAKA..........................................................................................................................4
1.3 RELACIONE BAZE PODATAKA .....................................................................................................................5
1.3.1 Teoretske osnove relacione baze podataka.................................................................................5

2. MS ACCESS............................................................................................... 8
2.1 KREIRANJE BAZE U ACCESS-U ....................................................................................................................9
2.2 IZGLED I SADRAJ KORISNIKOG INTERFEJSA ACCESS-A ...................................................................................10
2.3 OSNOVNI OBJEKTI I NJIHOVA ORGANIZACIJA ...............................................................................................12
2.4 SISTEM MENIJA ..................................................................................................................................13

3. RAD SA TABELAMA................................................................................. 15
3.1 PROJEKTOVANJE TABELA ........................................................................................................................15
3.2 RAD SA TABLEMA .................................................................................................................................17
3.3 PRIMARNI KLJU ..................................................................................................................................19

4. VEZE MEU TABELAMA.......................................................................... 19

PRIMER JEDNOSTAVNOG MOV EVIDENCIJA ZARADA RADNIKA ............................................................................20
4.1 FORMIRANJE VEZA U ACCESSU ................................................................................................................20
4.2 KREIRANJE VEZA POMOU LOOKUP AROBNJAKA ........................................................................................22

5. RAD SA UPITIMA .................................................................................... 25

5.1 QBE (QUERY BY EXAMPLE) PROZOR ........................................................................................................25

6. RAD SA OBRASCIMA............................................................................... 28
6.1 KREIRANJE I KORIENJE OBRAZACA ..........................................................................................................28
6.2 KREIRANJE OBRASCA POMOU AROBNJAKA (WIZARD).................................................................................29
6.3 IZMENE OBRASCA KROZ DESIGN VIEW .......................................................................................................32

7. IZVETAJI ................................................................................................ 37
7.1 KREIRANJE IZVETAJA ............................................................................................................................37
7.1.1 Upotreba arobnjaka ...............................................................................................................38

8. KREIRANJE APLIKACIJE ........................................................................... 43

1

,

1. BAZE PODATAKA OSNOVNI POJMOVI

Baza podataka je kolekcija podataka organizovanih za brzi pristup i pretraivanje i zajedno sa

sistemom za skladitenje, organizovanje i administraciju ini sistem za upravljanje bazom
podataka SUBP (u literaturi se esto koristi skraenica DBMS DataBase Management System).

Obino se radi o kolekciji podataka koji se odnose na jednu temu, oblast ili namenu. Na primer, u
bazi se mogu skladititi podaci o linostima, o knjigama, finansijskom poslovanju, inventaru,
objektima, pacijentima, meteorolokim pokazateljima, astronomskim pojavama i t.d., praktino se
moe nai primena u svim oblastima ljudskog delovanja. Osim ovih vidljivih i optepoznatih
primera, veliki broj softvera koji danas postoje (operativni sistemi, igrice, antivirusni programi,
simulatori, midija plejeri i t.d.), u svojoj pozadini koriste neku skrivenu bazu podataka.

DBMS (Database Management System) je specijalizirani softver koji slui za kreiranje i manipulaciju
bazama podataka. Bitne osobine:

- Obezbjeue skladitenje velike koliine podataka sa malom redudansom.

- Obezbjeuje metodologiju za pristup, pretraivanje i modifikaciju podataka.
- Omoguava logiku i fiziku nezavisnost programa od podataka.
- Omoguava istovremeni pristup podacima od strane vie korisnika.

Informacioni sistem (IS) Ureeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, uvanje,
obradu, pretraivanje, prenoenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, ukljuujui pri
tome i opremu (hardver) i ljudske resurse. Primer: Bankarski IS, informacioni sistem preduzea, IS
zdravstva, IS proizvodnje i t.d.

1.1 Arhitektura sistema za upravljanje bazom podataka

Arhitektura sistema za upravljanje bazom podataka se sastoji iz tri sloja:

1.1.1 Interni fiziki nivo

Definie nain fizike organizacije podataka na spoljnim medijima za skladitenje

podataka (diskovima, magnetnim trakama i t.d.). Kod baza podataka manjeg obima,
najee su podaci centralizovani na jednom disku na raunaru koji obino zovemo
server (server u irem smislu, ne mora da predstavlja jedan raunar, moe biti i skup
programa, vie povezanih raunara, koji pruaju neku vrstu usluga drugim programima i
korisnicima). Nasuprot tome, baze podataka veeg obima su esto distribuirane, podaci
se mogu nalaziti ne samo na vie diskova, nego i na fiziki udaljenim raunarima
povezanih, na primer, internetom ili intranetom.

2

,

1.1.2 Konceptualni nivo

Definie optu logiku strukturu baze podataka kroz model podataka. Model podataka je
jedna od kljunih stvari za funkcionisanje baze podataka, podloga za sve kasnije
operacije nad podacima skladitenje, brzo pronalaenje, organizovanje, obradu i t.d.
Ako model podataka nije dobro ureen, to e se kasnije, u fazi korienja podataka
pokazati problemi sa sistemom izvetavanja (nemogunost dobijanja izvetaja na nain
kako bismo mi to eleli), nemogunost dobijanja informacije u realnom vremenu, mogu se
javiti problemi u viekorisnikom okruenju, problemi u odravanju, sigurnosti podataka i
t.d. Mogli bi slobodno da kaemo da je model podataka za bazu podataka on to je plan i
temelj pri gradnji kue: Svaka greka u ovom delu uticae kasnije na stabilnost i
funkcionalnost objekta.
Model podataka predstavlja elemente podataka koriene u realnom sistemu i
njihove veze.
Postoje razni alati koji slue za modeliranje, kao to su ERWIN, BPWIN, ORACLE
DESIGNER i t.d., kao i razni pristupi modeliranju. Kod nas je najvie prihvaen pristup
SSA sistemska strukturna analiza kroz koji se polazi od programskog zadatka,
identifikuju se tokovi informacija i procesi koji se dalje postepeno dekomponuju do
najprostijih operacija. Zatim se pristupa izradi MOV (Model Objekti-Veze) za sve nivoe
dekompozicije i pravi se renik podataka. Kao rezultat SSA dobijamo model podataka
pojednostavljeno reeno, dobijamo spisak tabela, polja koja one sadre, kljuna obeleja,
veze izmeu tabela, dakle sve to nam je potrebno da bismo osmislili strukturu budue
baze podataka (dobijamo plan za izgradnju kue).

Za jednostavne projekte manjeg obima ka kojima je usmeren ovaj kurs, nije neophodno
poznavanje metodologije SSA, pa emo se koncentristi samo na neke osnovne postulate
modeliranja. Tu pre svega mislim na osnovna pravila za normalizaciju i formiranje veza
izmeu tabela. Poznavanje primene ovih pravila je dovoljno da biste, uz malo vebe i
analiziranja primera koji slede u treem poglavlju o vezama izmeu tabela, mogli sami da
formirate jednostavne modele podataka.

1.1.3 Eksterni (korisniki) nivo

Na ovom nivou se definie logika struktura pogodna za specifine zahteve odnosno

programe korisnika.

Jedini nosioci podataka u bazi su tabele. Svi podaci koje korisnik unese u bazu, bilo da je
tekst, slika, datum, smetaju se u tabele. Meutim, po pravilu, korisnik nema direktan
pristup tabeli, ve podatke unosi preko korisnikog interfejsa u obliku formulara
(obrazaca), u Access-u ove obrasce zovemo formama (Forms). Takoe, kasnije
korienje unetih podataka, pretraivanje i izvetavanje ide posredstvom korisnikog
interfejsa u vidu formi i/ili izvetaja (Reports). Pod korisnikim interfejsom, uproeno,
podrazumevamo ono to korisnik vidi na ekranu kada radi sa aplikacijom: sistem menija,
forme, izvetaji i t.d.
Pod aplikacijom podrazumevamo skup programa (forme, izvetaji, upiti u bazu, razne
vrste obrade podataka i t.d.), povezanih obino preko sistema menija u jedinstvenu celinu.
Aplikacija enkapsulira (sakriva kao u kapsuli) u sebi kompletan programski kod krajnjem
korisniku nije potrebno da razume programsku logiku, ne mora da poznaje ni
programiranje ni projektovanje, bitno je da moe iz menija da izabere eljenu opciju, da su
nazivi polja na obrascima jasni, da postoji dodatna pomo (help) i uputstvo za korienje,
eventualno obuka za rad na sloenijim aplikacijama i t.d.

3

,

Generalno, postoje tri grupe korisnika i osoblja koje uestvuje u izradi projekta:
- Izvrioci: projektanti baze podataka, administrator baze podataka, sistem analitiari,
aplikativni programeri, nekoliko lica angaovanih od strane naruioca ili krajnjeg
korisnika.
- Podrka: projektanti i programeri DBMS-a, osoblje zadueno za kontakt sa krajnjim
korisnicima. Moe biti softverska i hardverska podrka, esto je teko kada se pojavi
problem dijagnosticirati da li je problem softverske ili hardverske prirode.
- Krajnji korisnici: Stalni ili povremeni korisnici sa razliitim nivoima dozvola za pristup
podacima.

1.2 Bezbednost podataka

Izuzetno vano je kako zatiti podatke skladitene u bazi od neautrizovanog pristupa kao i od
gubitka usled raznih, kako zlonamernih, tako i sluajnih greaka ili posledica nastalih usled
nepredvienih okolnosti na koje ne moemo da utiemo.
1. Opremu i medije na kojima su skladiteni podaci treba obezbediti fiziki fizikim
obezbeenjem od strane lica zaposlenih u slubi obezbeenja, zakljuavanjem prostorija i
t.d, u zavisnosti od stepena vanosti podataka.
2. Aplikacija treba da sadri opciju za BACKUP pravljenje rezervne kopije podataka i
programa. Neophodno je omoguiti pravljenje kopija na isti medij na kome se nalazi i
original (hard disk), ali i na spoljanje medije, i to na vie razliitih nosaa podataka (cd,
dvd, usb flash memorija i t.d). Ovo je jako vano, za sluaj fizikog oteenja nosioca
podataka npr. kvar hard diska. Takoe, vano je uvati vie razliitih kopija podataka.
Deava se da je rezervna kopija neupotrebljiva (npr. podaci narezani na cd-u koji je u
meuvremenu postao neitak), tada se pristupa vraanju podataka sa pretposlednje
kopije i t.d., sve je bolje od potpunog gubitka podataka. Najee, vrednost podataka
viestruko prevazilazi vrednost opreme na kojoj se nalazi, a ponekad se njihova vrednost
ne moe ni proceniti.
3. Treba definisati uloge prava koja odreene grupe korisnika imaju. Na primer,
administrator ima sva prava unos, itanje, izmena, brisanje podatataka, objekata baze,
izvravanje procedura i t.d, standardni korisnik moe da pregleda podatke odreenog
domena, moe da menja, brie podatke koje je on uneo, ali ne i podatke koje su uneli
drugi korisnici, ne sme da brie i menja objekte baze (strukture tabela, upite i t.d), gost
sluajni korisnik moe samo da pregleda podatke odreenog domena, sve ostale
operacije nad podacima su mu zabranjene. Funkcionisanje ovog koncepta zatite
podrazumeva da se svaki korisnik mora autorizovati pre pristupa bazi. Autorizacija
podrazumeva unos korisnikog imena i lozinke, nadalje DBMS sam prepoznaje kojoj grupi
korisnik pripada i dodeljuje mu odgovarajua prava.
Uloge definie administrator sitema. Administrator sprovodi sve promene u
bezbednosnom sistemu baze - dodavanje novog korisnika, ukidanje prava nekom od
postojeih korisnika, uvoenje novih grupa korisnika i t.d.

4

,

1.3 Relacione baze podataka

Postoje razliite vrste baza podataka, zavisno od toga na koji su nain podaci interno
organizovani. Tako razlikujemo hijerarhijske, mrene, relacione, objektno-orjentisane,
objektno-relacione, multimedijalne baze podataka i t.d. Na ovom kursu govoriemo samo
o relacionim bazama. Relacione baze podataka su najvie u upotrebi a jedna od
najrasprostranjenijih je MS Access. Podaci u relacionim bazama podataka su
predstavljeni tabelama. Jednoj bazi podataka moe pristupati vie razliitih programa
pisanih u razliitim programskim jezicima.

1.3.1 Teoretske osnove relacione baze podataka

Operacije nad tabelama su matematiki definisane relacionom algebrom (presek, unija,

razlika...). Da bi razumeli koncept relacionih baza podataka neophodno je barem osnovno
poznavanje teorijske osnove na kojima se bazira relacioni sistem baza podataka.

1.3.1.1 Entitet

Svaki entitet poseduje skup atributa koji je opisuju. U bazi koju emo uraditi kao primer,
entitet nazvan Radnik opisuje radnike preduzeca.
Jedan red u tabli odgovara skupu atributa jednog konkretnog entiteta. Konkretan entitet
Radnik u primeru bi mogao biti radnik preduzea kojeg odredjuju sledei atributi:
0203961700070, Miodrag, Milojkovic, Jurija Gagarina 123, 11070, Novi Beograd.
Pojedini atributi jednoznano oznaavaju svaki konkretni entitet. Te atribute ili skupove
atributa nazivamo primarnim kljuem. Za entitet koji opisuje radnike preduzea RadnikID
je primarni klju jer nam omoguuje da identifikujemo svakog radnika (ne postoje dva
radnika koji imaju identian RadnikID).
Atribut koji sainjava primarni klju mora imati vrednost (ne moze biti NULL).
Poredak atributa unutar entiteta je nebitan.
Poredak linija (redova) entiteta je nebitan.
Entiteti su medjusobno povezani.
Strani klju entiteta je atribut ija vrednost mora postojati kao vrednost u primarnom
kljuu drugog entiteta.

1.3.1.2 Tabela: skup redova i kolona

Entitet je otelotvoren kao tabela u bazi podataka. Atributi entiteta su otelotvoreni kao
kolone jedne tabele. Jedinstveni skup atributa odredjenog entiteta, odnosno skup
vrednosti kolona jedne tabele naziva se red (zapis, slog).

Definicija: Kolona u tabeli baze podataka predstavlja atribut entiteta.

Red (zapis, slog) je jedinstveni skup atributa entiteta, odnosno skup vrednosti kolona u
tabeli baze podataka.

5

,

1.3.1.3 Nebitnost poretka redova

Kljuni princip teorije relacione baze podataka jeste da tabela ne poseduje implicitni
poredak. Da bismo dobili redove iz baze podataka u eljenom poretku neophodno je
da taj poredak naznaimo prilikom konstruisanja zahteva (upita).

1.3.1.4 Nebitnost poretka kolona

Kao u sluaju redova tako ni kolone jedne tabele nemaju neki predodredjeni redosled.
Kaemo da relaciona baza podataka prua logiku nezavisnost podataka.

1.3.1.5 Integritet podataka

Prema teoriji relacionog sistema, svaki entitet sadri skup atributa koji jednoznano
identifikuju svaki od njegovih redova. Ona takodje precizira kako nijedan red ne treba da
bude dupliciran unutar tabele odakle proizilazi da svaka tabela treba da poseduje
primarni klju. Ovaj princip je nazvan integritet podataka. Primera radi, matini broj
gradjanina je jedinstven za svakog zaposlenog.

1.3.1.6 Primarni klju

Svaki entitet sadri skup atributa koji omoguava da ga jednoznano identifikujemo.
Taj skup atributa nazivamo primarni klju. Primarni klju moe da sainjava jedan atribut
RadnikID u sluaju entiteta Radnik, ili vie atributa - u sluaju entiteta Plate svaka
stavka je identifikovana atributima RadnikID, Mesec, Deo. Izbor pojedinih primarnih
kljueva nije uvek oigledan i zahteva poznavanje osnovnih pravila za povezivanje
tabela.

Definicija: Primarni klju je skup atributa koji jednoznano identifikuje red.

1.3.1.7 Obavezno postojanje vrednosti atributa unutar primarnog

kljua

Kljuni princip teorije relacionih baza zahteva da nijedan atribut koji ulazi u sastav
primarnog kljua ne moe imati nultu vrednost (NULL). Primarni klju mora da
jednoznano identifikuje svaki red entiteta. Ako primarni klju ili njegov deo ne sadri
nikakvu vrednost on nita ne moze da identifikuje. Jedan radnik, iji primarni klju ne
poseduje vrednost, ne moe ni na koji nain biti identifikovan.

1.3.1.8 Referencijalni integritet

Tabele su meusobno povezane posredstvom spoljnih kljueva. Jedan spoljni klju se

sastoji od jedne ili vie kolona ije su vrednosti u potpunosti sadrane u primarnom
kljuu neke druge table.

6

,

RADNICI MestoId Mesta

RadnikId Ime Prezime MestoId ... MestoId Naziv
13435 Petar Petrovi 11000 ... 11000 Beograd
12112 Mile Miti 21000 ... 21000 Novi Sad
14557 Vesna Pavlovi 11000 ...
Spoljni
15678 Zoran Dubovac 11070 ... Primarni
klju
klju
Gornji primer prikazuje tabele Radnici i Mesta, povezane stranim kljuem MestoId. Ova
veza podrazumeva da sve vrednosti u koloni MestoId tabele Radnici moraju postojati u
koloni MestoId tabele Mesta. Pokuaj unosa reda koji bi imao MestoId = 10070 u tabelu
Radnici ne bi bio prihvaen s obzirom da nijedan red tabele Mesta ne sadri tu vrednost.

Referencijalni integritet je postignut onda kada svaka vrednost spoljnog kljua

postoji meu vrednostima primarnog kljua na koji nas upuuje spoljni klju ili je
jednaka nultoj vrednosti (NULL).

Od momenta kada smo definisali primarne i spoljne kljueve nad bazom podataka
garantovanje integriteta podataka i referencijalnog integriteta je u nadlenosti
upravljakog sistema relacione baze podataka (RDBMS).

Definicija: Spoljni klju sainjavaju jedna ili vie kolona ije vrednosti moraju
postojati unutar vrednosti primarnog kljua neke druge (ciljne) tabele.

1.3.1.9 Pojam nulte vrednosti (NULL)

Jedna od osnovnih razlika izmeu relacione baze podataka i starijih baza podataka
jeste pojam nulte vrednosti koji je prisutan u relacionim bazama podataka. Ova
specijalna vrednost u relacionim bazama podataka ukazuje na odsustvo bilo kakve
vrednosti u polju znakovnog ili numerikog tipa.
U relacionoj bazi podataka nulta vrednost u koloni moze izrazavati razliite koncepte:
Koloni nije mogue dodeliti vrednost za dati red.
Koloni jo uvek nije dodeljena vrednost.

7

,

2. MS ACCESS

Microsoft Access je relacioni sistem za upravljanje bazom podataka

(RSUBP). S obzirom da je deo programskog paketa koji nazivamo Microsoft
Office, MS Access je jedna od najrasprostranjenijih baza podataka, uzimajui
u obzir broj raunara u svetu na kojima je ovaj programski paket instaliran.
Namenjen je za projektovanje, razvoj i korienje baza podataka. Svi
standardi koji vae za MS Windows i ostale programe MS Office-a, vae i u
Access-u (potpuno standardizovani korisniki interfejs, intuitivnost u
korienju, unifikovane procedure i funkcije, npr. pretraiva funkcionie na
isti nain u Word-u, Excel-u i Accesu, standardizovani help i t.d.)

Koje jo baze podataka postoje? Veliki sistemi koji imaju potrebu da vode
evidencije koje sadre od nekoliko stotina hiljada zapisa do vie miliona ili
stotine miliona zapisa najverovatnije e se odluiti za neku robusniju bazu,
kao to je ORACLE na primer, ili Miscrosft SQL Server. MS Access je pre
svega predvien za neto manje koliine podataka, npr. privatne evidencije
kao to su adresari, voenje kunog budeta, evidencije o knjigama,
filmovima, poslovne knjige, informacioni sistemi malih i srednjih preduzea i
t.d.

Kao zaokruena aplikacija, MS Access obezbeuje potpuno upravljanje

relacionom bazom podataka i integritet na nivou same maine na kojoj se
nalazi baza (to spreava nepotpuno auriranje i brisanje). Na nivou tabela je
mogue definisati pravila koja proveravaju ispravnost podataka i spreavaju
unos neispravnih, svako polje tabele moe imati svoj format i podrazumevanu
vrednost to znatno poveava produktivnost.

Omoguen je uvoz i izvoz podataka iz drugih formata: dBase, FoxPro, Excel,

SQL Server, Oracle, tekstualni formati, HTML formatu i t.d.

8

,

2.1 Kreiranje baze u Access-u

Pokretanjem MS Access-a (najea putanja: Start -> Program Files ->

Microsoft Office -> Microsoft Office Access) na ekranu se pojavljuje prozor
MS Access-a slino kao na slici:

I
z
b
o
r
o
m

o
p
c
i
j
e

F
i
l
e

-
>

New... iz menija otvara se u desnom delu ekrana panel za zadavanje

zadataka (Task Pane). Iz ovog panela se, dalje, bira jedna od ponuenih
opcija, najee Blank Database (prazna baza). Odmah po izboru ove opcije
na ekranu se otvara dijalog prozor koji trai od vas da snimite bazu pod nekim
imenom. Access nudi generiki naziv koji moete promeniti. Izaberite lokaciju
gde e baza biti snimljena i pritisnite komandno dugme Create.

Posle toga, baza je generisana i na ekranu se pojavljuje prozor baze

podataka.

9

,

2.2 Izgled i sadraj korisnikog interfejsa Access-a

Po pokretanju MS Access-a, na ekranu se pojavljuje prozor baze podataka u

kome se izvodi veina operacija vezanih za rad sa objektima baze.

Na levoj strani prozora nalazi se meni Objekti (Objects). Vertikalna linija

menija sadri sedam dugmadi pomou kojih moe da se izabere neki od
objekata: Tabele, Stranice, Upiti, Obrasci, Izvetaji, Makroi, Moduli. Na desnoj
strani prikazan je spisak imena objekata koji pripadaju tipu objekta izabranog
na levoj strani. U gornjem delu prozora se nalazi paleta sa alatkama. Poto
se napravi novi objekat, njegovo ime se nalazi na listi u prozoru baze
podataka. Unutar prozora se nalaze i dve do tri ikone sa natpisima koje slue
kao preice za kreiranje novog objekta.

U naslovnoj traci Access-a (Title) ispisuje se ime aplikacije, dok se u

naslovnoj traci prozora baze ispisuje naziv baze koja je trenutno otvorena.
Linija menija sadri standardne Access opcije, ali se moe prilagoditi
potrebama korisnika, ak se moe potpuno iskljuiti i zameniti korisniki
definisanim menijem. Isto je i sa trakama (paletama) sa alatima (toolbars),
mogu se ukljuivati i iskljuivati, po potrebi, moe se menjati sadraj
postojeih paleta ili generisati potpuno nove palete sa novim sadrajima.

Naslovna linija (title bar)

Linija menija (menu bar)
Palete sa alatima (toolbars)

Kontrolni meni dokumenta Dugmad za promenu veliine

i zatvaranje Access prozora

Naziv baze
Meni baze
Meni Objects
Dugmad za promenu veliine
i zatvaranje prozora baze

Prozor baze

Indikator statusa Statusna linija sa indikatorima

10

,

Access raspolae monim sistemom arobnjaka (wizards), koji korisniku

mogu utedeti vreme neophodno za obavljanje nekog posla a naroito su
pogodni za poetnike i korisnike koji se ne bave projektovanjem i
programiranjem. Za njih e arobnjak sistemom pitanja i odgovora u nekoliko
koraka automatski napraviti ak i relativno sloene objekte. U Access-u
postoji stotinak arobnjaka za projektovanje baze podataka, aplikacija, tabela,
obrazaca, izvetaja, dijagrama, potanskih nalepnica, kontrolnih objekata i
njihovih svojstava.
Obrasci (Forms) i izvetaji (Reports) se kreiraju po sistemu WYSIWYG
(What You See Is What You Get - to vidi to dobije). Kada se izvri izmena
na nekom od objekata odmah se moe videti njen efekat (npr. pri promeni
fonta u izvetaju se odmah moe videti kako e to izgledati sa pravim
podacima na tampi). U obrascima i izvetajima moe se koristiti veliki broj
razliitih vrsta objekata koji omoguavaju postavljanje natpisa (label), unos
podataka (text box), opcionu dugmad (option button), polja za ekiranje
(check box), kombinovane liste za izbor / unos podataka (combo box),
komandna dugmad (push button), crtanje, umetanje objekata, grafikona,
podobrazaca i podizvetaja. Obrasci mogu imati vie strana, a izvetaji vie
nivoa grupisanja i meuzbirova.

Sve alatke za izradu grafikona koje su ugraene u MS Word, Excel ili Power
Point mogu da se pronau i u Access-u. Moe da se koristi veliki broj
razliitih tipova grafikona pri emu se njihov izgled prilagoava svim
potrebama, mogu biti povezani sa obrascima tako da se dobije grafiki prikaz
podataka koji se menja u zavisnosti od trenutnog zapisa.

Uz Access 2003 isporuuje se Microsoft Database Engine poznat i kao

SQL Server 7.0 varijanta za jednokorisniki rad. To omoguava da se prave
klijent/server aplikacije koje se mogu prebaciti na SQL Server 7.0
Enterprise Edition. Access koristi Jet mainu baze podataka i pomou nje je
mogue praviti SQL Server aplikacije za nekoliko radnih stanica uz
ogranienje veliine baze najvie do 10mb podataka.

U Acess su ugraene funkcije za rad sa objektima baze podataka,

matematike, poslovne, finansijske funkcije, funkcije za konvertovanje tipova
podataka, funkcije za rad sa datumima i vremenima, kao i funkcije za rad sa
stringovima (nizovi karaktera). Funkcije se koriste u obrascima, izvetajima i
upitima.

Access sadri bogat sistem za pomo koji moe da bude koristan i

poetnicima i iskusnim programerima. Pomo (Help) se dobija pritiskom na
taster F1, a sadraj zavisi od konteksta-elementa sa kojima se trenutno radi.
Na primer, ako je na ekranu u fokusu elija za unos formata polja tabele,
pritiskom na F1 dobijamo pomo vezanu za ovaj kontekst. Pored klasine
pomoi na raspologanju je i Screen Tips koji kada pokaziva mia zadrimo
2-3 sekunde iznad nekog objekta, prikazuju na ekranu kratak opis namene
tog objekta.

11

,

2.3 Osnovni objekti i njihova organizacija

U Accessu, baza podataka je skladite kako za podatke koji se smetaju u

tabele i kao takvi uvaju u bazi, tako i za veze (relationships) i programsku
logiku (moduli, obrasci, makroi, data access pages, upiti). Access moe da
radi samo sa jednom bazom podataka u datom trenutku. Meutim, jedna
baza podataka moe sadrati veliki broj tabela, obrazaca, upita, izvetaja,
stranica, makroa, i modula i svi oni mogu da budu smeteni u istu datoteku sa
nastavkom .MDB (multiple database) ili .ADP ukoliko se kosisti SQL Server.

Tabela je skladite za sirove podatke. Podaci se smetaju u odgovarajue

tabele, a struktura tabele ini da se podaci organizuju u redove i kolone.
Tabele se sastoje od redova - zapisi ili slogovi (records) i kolona - polja
(fields). Podaci prikazani u tabelama grupisani su u kolone prema srodnosti
podataka. Te kolone zovu se polja. Svako polje ima ime koje ga jednoznano
odreuje i odreen tip podataka (numerik, tekst, datum i t.d.). Na preseku
izmeu zapisa (u redovima) i polja (u kolonama) nalazi se vrednost (value)-
stvarni podatak. Dok polja prepoznajemo po njihovim imenima, pojedinane
zapise prepoznajemo, obino, po neemu to je jedinstveno za svaki zapis.

Baza podataka sadri jednu ili vie tabela (tj. logikih grupisanja srodnih
podataka). Veina aplikacija u Access-u radi sa vie meusobno povezanih
tabela da bi efikasno prikazivala podatke. Takve aplikacije obino rade
efikasnije nego to bi to bio sluaj kada bi svi podaci bili u jednoj tabeli. Rad
sa vie tabela pojednostavljuje unoenje podataka i pravljenje izvetaja tako
to umanjuje redudansu (suvino ponavljanje) podataka. Na primer, ako se u
aplikaciji za obraun zarada radi sa samo jednom tabelom morali bismo da
ime, prezime, radni sta radnika i t.d. prepisujemo onoliko puta koliko ima
obrauna.

JMBG Ime Prezime Adresa Mesto Neto Plata Mesec

0203961... Petar Petrovi Lika 4a Beograd 15000 01
0203961... Petar Petrovi Lika 4a Beograd 15500 02
...
...
0203961... Petar Petrovi Lika 4a Beograd 17000 11

Upit (Query) se koristi za izdvajaje iz baze podataka grupe podataka koji

zadovoljavaju zadati kriterijum. Mogu se koristiti pre slanja izvetaja na
tampanje tako da se filtriraju samo eljeni podaci. Obrasci mogu takoe da
koriste upite da bi se samo odreeni zapisi pojavljivali na ekranu. Upiti se
koriste i unutar procedura koje menjaju, dodaju ili briu zapise podataka.

Obrasci za unoenje podataka (forms) omoguavaju dodavanje, auriranje,

brisanje podataka, kao i pregledanje i pretraivanje. Princip da se podaci
unose posredstvom obrazaca je uobiajen i koristi se za ograniavanje
pristupa poljima u tabeli, kao i za proveravanje ispravnosti podataka pre nego
to se prihvate u bazu podataka. Obrasci omoguavaju da unoenje
podataka bude samo po sebi razumljivo tako to vode korisnika kroz polja
tabele iji sadraj on aurira (user friendly).

Izvetaji (reports) prikazuju podatke u obliku pripremljenom za tampu.

Sistem za upravljanje bazama podataka omoguava sastavljanje vie
razliitih vrsta izvetaja. Na primer izvetaj moe da sadri sve zapise neke

12

,

tabele ili da prikae slogove radnika koji ispunjavaju zadati uslov. Izvetaj
moe da kombinuje podatke iz vie tabela i/ili upita.

Stranice za pristup podacima (Data Acess Pages) mogu da se prave

sloeni interaktivni obrazci na Internetu koji su povezani sa podacima u bazi.
Poev od verzije Access 2000, mogue je korienje Access aplikacija za rad
na Internetu. Omogueno je prebacivanje tabela, upita, izvetaja i prikaza u
tabelarnom obliku u HTML format koji se moe prikazati kroz neki od veb
brauzera (web browser) kao to su Internet Explorer, Netscape Navigator,
Mozila Firefox, Opera i t.d.

Makroi stoje na raspolaganju pre svega korisnicima koji nisu vini

programiranju. Oni omoguavaju automatsko obavljanje niza komandi. Postoji
vie destina makro komandi koje omoguavaju automatizaciju izvravanja
grupe komandi. Na primer, moe se napraviti makro koji e kada se aktivira
izvriti nekoliko komandi za pravljenje back up kopije podataka, bez
intervencije korisnika. Npr. scenario bi mogao biti sledei: Kada korisnik
izabere opciju back up iz menija, prikai korisniku poruku na ekranu da treba
da prikljui USB flash memoriju, kada to uini i pritisne komandno dugme OK,
napraviti kopiju na hard disku, zatim izvriti kompresiju kopiranih podataka i
snimiti kopiju na USB Flash memoriju; po zavretku cele operacije, prikazati
poruku o zavretku i automatski otvoriti prozor u kome e se prikazati novi
sadraj USB flash memorije i t.d.

Moduli slue za skladitenje procedura i funkcija pisanih od strane korisnika.

Ove procedure se po potrebi mogu pozivati (aktivirati) iz menija, obrazaca,
makroa i t.d. Programski kod u modulu pie se u programskom jeziku VBA
Visual Basic for Applications. Za ozbiljnije programiranje u Accessu potrebno
je poznavati barem osnove programiranja VBA. VBA je posebna tema i na
ovom kursu se neemo njime baviti. Treba napomenuti da se i bez VBA mogu
praviti veoma kvalitetne aplikacije. Ako se naete u situaciji da ne moete da
svome programu dodate neku specifinu funkcionalnost, to verovatno znai
da je dolo vreme da se pozabavite uenjem VBA. Dotle, uivajte u
jednostavnosti programiranja koja omoguava korisnicima najrazliitijih struka
i orjentacija (lekari, serviseri, knjigovoe, bibliotekari ...) da za kratko vreme
naprave potpuno funkcionalne aplikacije u domenu svoje struke bez velikog
poznavanja teorije informatike i raunara.

Grupe se koriste za smetanje preica do razliitih objekata baze podataka

na jedno mesto. Da bi se napravila nova grupa desnim tasterom mia pritisne
se grupa Favourites, a zatim izabere opcija New Group. Pojavie se okvir za
dijalog u koji se upisuje ime nove grupe. Prevlaenjem objekta na
odgovarajuu grupu vri se dodavanje preice ka tom objektu u posmatranu
grupu.

2.4 Sistem menija

File meni sadri standardne komande za manipulaciju fajlovima, kao

to su, ve pomenuta New... za kreiranje nove baze, Open otvara
neku od postojeih baza, Close zatvara aktivnu bazu, Exit izlaz iz
Access-a. Opcija Save snima izmene u trenutno aktivnom objektu
baze (tabeli, obrascu, izvetaju i t.d.). Save As... snima trenutno

13

,

selektovani objekat ne samo pod drugim imenom nego u nekim

sluajevima dozvoljava transformaciju u drugi tip objekta ili neke
dodatne opcije. Npr. ako markirate neku postojeu tabelu u prozoru
baze podataka i aktiviramo opciju Save As... moemo tabelu snimiti
kao tabelu, formu, izvetaj ili stranu za prikaz podataka.

Opcija Get External Data omoguava uvoz (Import) podataka ili povezivanje
(Link Tables) tabela iz druge Access baze ili nekog drugog izvora podataka.
Linkom povezana tabela se ne moe menjati iz Access-a ve samo
otvaranjem originalne baze.
Page Setup, kao i u drugim MS Office programima, slui za definisanje
karakteristika stranice. Print Preview, standardna opcija za prikazivanje na
ekranu izvetaja pripremljenog za tampu. Send To omoguava slanje
dokumenta direktno na e-mail. Database properties je spisak svojstava baze,
kao to su naziv autora, naziv, predmet, kljune rei aplikacije, statistike,
spisak objekata u bazi i t.d.

Edit meni sadri standardne komande za auriranje (Cut, Copy, Paste, Undo,
Redo, Delete, Rename), pravljenje preice (Create Shortcut) i t.d.

View meni sadri stavke izbora tipa objekta, odreivanje tipa ikona i njihovog
rasporeda, odreivanje svojstava objekata (Properties) i uvid u programski
kod objekata kod kojih je to mogue (Code).

Insert meni sadri opcije za kreiranje novog objekta u bazi, kao i automatsko
generisanje forme ili izvetaja na osnovu selektovane tabele ili upita.

Tools u svom prvom delu sadri poznate Microsoft Office alate Spelling i
AutoCorrect. Spelling izvrava proveru pravopisa (za srpski se mora instalirati
poseban dodatak), dok AutoCorrect automatski ispravlja neke esto
ponavljane greke. Database Utilities je grupa opcija koja omoguava
konvertovanje (Convert) baze iz ranijih verzija u bazu novog formata,
Compact and Repair omoguava komprimovanje i opravke baze.
Komprimovanje eliminie "upljine" (fragmente) unutar baze nastale
brisanjem i auriranjem objekata pa baza posle ove opcije postaje fiziki
manja i dobija se na brzini rada. Linked Table Manager slui za upravljanje
linkovaniim tabelama iz druge baze, Database Splitter za razdvajanje
podataka i programa iz baze, Switchboard Manager za jednostavno kreiranje
"komandne table" iz koje se upravlja celom aplikacijom, Upsizing wizard za
automatsko generisanje SQL Server baze na osnovu postojee Accessove.
Online Colaboration je standardna Microsoft Office opcija za saradnju vie
korisnika istovremeno na istom projektu. Relationships je vizualni alat za
povezivanje tabela i definisanje referencijalnog integriteta, dok podmeni
Analyze nudi alate za analizu strukture i poboljanje performansi baze. U
ovoj grupi se nalazi i Dokumenter, alat za izradu projektne dokumentacije. Tu

14

,

su jo i alati za izradu makroa (Macro) i rad u programskom jeziku VBA, alti

za dodavanje ActiveX kontrola, administraciju (Security), razne dodatne
programe (Add Ins), replikaciju (Replications), podeavanja (Customize... i
Options...).

Window meni sadri opcije za araniranje prozora na ekranu.

Help meni sadri opcije za pomo u radu.

3. Rad sa tabelama
Tabela je objekat koji ini sr baze podataka. Tabele u bazi slue za
skladitenje podataka. Svi drugi objekta baze podataka mogu samo da
manipuliu (hendluju) podacima, ne i da ih skladite. Access-ova baza
podataka moe da sadri stotine tabela, a broj zapisa koje moe svaka tabela
da sadri ogranien je samo prostorom na disku.

3.1 Projektovanje tabela

Proces projektovanja tabele obuhvata nekoliko faza. Najpre je potrebno

saznati koji podaci e se smetati u bazu. Ti podaci zavise od namene same
baze, odnosno njene svrhe. Tako na primer, u bazi koja uva podatke o
prodatoj robi nalazie se: broj rauna, naziv proizvoda, koliina, jedinina
cena, datum. Baza veterinarske stanice bi uvala podatke o klijentima (ime,
prezime, adresa...) i njihovim ivotinjama (ime, rasa, starost, do sada
preleane bolesti...).

Kada se sakupe ulazni podaci, potrebno je organizovati te podatke unutar

sistema da bi bili na raspolaganju za izvetaje i dalju obradu. Neophodno je
napraviti spisak polja sa podacima koji e biti potreban da bi se obezbedili
zahtevani izlazni podaci, obino ti podaci se nalaze unutar polja koja se
pojavljuju u pojedinanim izvetajima. Nakon toga potrebno je povezati
podatke u logike celine, iz kojih e nastati tabele. Tabele se meusobno
povezuju da bi podaci iz jedne bili dostupni drugoj tabeli. To povezivanje se
vri vezama (relacijama), koje se uspostavljaju izmeu tabela koje dele istu
vrednost. Nije neophodno da nazivi tih polja budu isti, ve je bitno da sadre
istu vrednost.

Svako polje u tabeli mora da ima ime. Ono bi trebalo da se lako pamti i da se
na osnovu njega prepoznaje njegova namena. Duina naziva ne treba biti
previe dugaka zbog preglednosti programa i vremena koje se izgubi na

15

,

kucanje takvih naziva (naziv polja se moe pojavljivati i veliki broj puta u
raznim programima), ali ni preterano kratka, zbog intuitivnog prepoznavanja
namene polja. Na primer, polje koje treba da sadri ime i prezime radnika ne
bi bilo dobro nazvati I_P, jer se iz ove skraenice ne prepoznaje namena
ovog polja, Ime_i_Prezime bi moda bilo predugako za kucanje ako bi se
pojavljivalo na mnogo mesta u programskom kodu, ImePrez bi bila, moda,
neka zlatna sredina: Dovoljno kratko a dovoljno intuitivnio. Pored imena
svako polje treba da bude odreenog tipa. Tip zavisi od vrste podataka koji e
se uvati u koloni. To znai da se podaci o datumu ne mogu uvati, recimo u
AutoNumber tipu podataka. U sledeoj tabeli dati su tipovi podataka
podranih u Access-u:

Tipovi podataka u Access-u:

Text Alfanumeriki znaci (najvie 255)
Memo Alfanumeriki znaci (do 64000 znakova)
Number Brojne vrednosti mnogih formata i tipova
Date/Time Datum i vreme
Currency Valuta
AutoNumber Broja koji se automatski inkrementira
Yes/No Logika vrednost
OLE object Objekti uvezeni iz drugih aplikacija, slika, zvuk, video
zapis, Word dokument, Excel dokument, grafikon ...
Hyperlink Hiperlink ka nekom drugom programu, web strani ili
e-mail adresi

Posle definisanja strukture baze podataka unose se probni podaci. Oni se

paljivo biraju da bi se testirao to vei broj moguih specifinih sluajeva.
Posle toga se proverava ispravnost unetih podataka kako bi se obezbedilo da
se u bazi nalaze samo ispravni podaci da bi sistem prihvatio samo one
podatke koji prou test ispravnosti. Zatim se pristupa izradi obrazaca koji e
sluiti za manipulaciju podacima od strane korisnika.

16

,

Panel za zadavanje
zadataka(Task Pane)

3.2 Rad sa tablema

Kada je nova baza kreirana moe se pristupiti formiranju tabela. Potrebno je da u

okviru menu Objects bude izabrana stavka Tables. Tabela se moe kreirati na tri
naina:
Korienjem opcije Design View,
Korienjem arobnjaka (wizard),
Unosom podataka.

Za kreiranje nove tabele uobiajeno je izabrati Design View. Ova opcija slui za
pravljenje strukture tabele. Sastoji se od dva okvira: (kao to se vidi na slici) okvir
za polja i okvir za svojstva polja. U gornjem okviru se unose imena polja, tipovi
podataka i (opciono) tekst koji dodatno opisuje polje, a u donjem se za svako od
polja podeavaju svojstva (properties).

17

,

} Definisanje
strukture tabele

} Svojstva polja koje je

Trenutno u fokusu
(Radnik_ID u ovom primeru)

Novo polje se dodaje upisivanjem imena i izborom tipa polja u prazan red okvira
za oblikovanje strukture tabele. Neeljeno polje moe se izbrisati pritiskom na
bira reda, a zatim Delete, ili iz menija Edit / Delete Row. Ukoliko elite da
promenite redosled polja jedan od naina je prevlaenjem polja na novo mesto
(Drag & Drop) unutar strukture tabele.
Kao to je ve reeno, svako polje mora imati svoje ime koje e naziv kolone u
tabeli initi jednoznanim. Svako polje mora biti odreenog tipa. Tip polja se
odreuje na osnovu skupa operacija koje se mogu izvravati nad tim poljem, i
skup vrednosti koje polje moe da uzme. Veina tipova podataka ograniava po
definiciji vrstu podataka koja moe da se unosi. Neki tipovi podataka mogu da se
prevode u druge. Na primer, numeriko polje moe da se prevede u tekstualno a
da se pri tom ne gubi matematiko znaenje vrednosti jer ne mogu da se koriste u
matematikim proraunima. Tekst (slova) ne moe da se unese u numeriko ili
datumsko polje.
Sve promene koje se naprave u tabeli, automatski se prave i na ostalim mestima
koja koriste to polje (obrasci, upiti ili izvetaji). Npr. Ako promenimo naziv polja
Sektor_ID u SektorID, SUBP Access-a e za vas izvriti izmene u svim obrascima
i drugim objektima koji se referenciraju na to polje.
Namena opisa polja (description) je da podseti na svrhu polja i da je pojasni
drugom korisniku. Nije obavezna i esto se ostavlja nepopunjenom. Najee se
popunjava za ona polja ija se namena ne moe utvrditi samo na osnovu imena
polja. Opis polja se pojavljuje na ekranu svaki put kada se naete na tom polju.

Ako je potrebno preciznije definisati svojstva svakog od polja, to se moe uiniti u

okviru za definisanje svojstava. Razliiti tipovi polja sadre razliita svojstva
(properties). U ovom okviru se nalaze dve kartice: General i Lookup.

18

,

3.3 Primarni klju

Poslednji korak u formiranju strukture tabele definisanje primarnog kljua. Svaka
tabela, po pravilu, treba da ima primarni klju, odnosno, jedno ili vie polja koja
ine zapis jedinstvenim, ako se kojim sluajem zaboravi Access e ponuditi da ga
sam napravi. Primarni klju moe da se napravi na sledei nain: Obelei se polje
koje e sluiti kao primarni klju, a zatim pritisne desni taster mia i izabere opcija
Primary Key ( ).

4. Veze meu tabelama

Sledei korak posle kreiranja tabela je definisanje veza. Neophodan uslov za povezivanje
dve tabele je da polja izmeu kojih se uspostavlja veza budu istog tipa (i veliine), dok im
se imena mogu razlikovati. Veza se najee uspostavlja tako to se meusobno
povezuje primarni klju jedne tabele sa spoljnim kljuem druge tabele.

Primarni klju relacije je atribut (prost klju) ili skup atributa relacije (sloeni klju) koji
jedinstveno indentifikuje n-torku u relaciji (jednu vrstu u tabeli). Primarni klju u prikazu
relacije se podvlai.

Spoljni klju je atribut (ili skup atributa) u relaciji R1 koji se povezuje sa primarnim
kljuem relacije R2, pri emu ovaj atribut nije primarni klju u R1. Spoljini kljuevi slue za
uspostavljanje veza izmeu relacija (tabela).

Prost klju je polje koje jednoznano identifikuje svaki zapis u tabeli.

Sloen klju ini grupa polja koja jedinstveno identifikuje zapis. Primer, tabela Plate ima
sloen klju sainjen od tri polja: RadnikId, Mesec, Deo (ifra radnika, mesec obrauana i
redni broj obrauna u mesecu).

RadnikId Mesec Deo Bruto ...

12132 10 1 25000 ...
12132 10 2 26000 ... Sloeni klju:
14321 10 1 35000 ... RadnikId + Mesec + Deo
14321 10 2 28000 ...
12132 11 1 25000 ...
12132 11 2 29000 ...
14321 11 1 37000 ...
... ... ... ... ...

19

,

Primer jednostavnog MOV Evidencija zarada radnika

(MOV Model Objekti Veze)

1, 1 0, M
Radnici roeni Mesta
1, 1

1, M
Plate pripadaju Sektori

..............................
Pravougaonicima su predstavljeni objekti (Entiteti) budue tabele u relacionom modelu.
Linije koje ih povezuju su veze. Brojevi na linijama (1,1; 0,M; 1, M ...) nazivaju se kardinalni
brojevi. Rombovi na sredini veza semantiki opisuju svaku vezu, obino se formuliu kao
glagol u pasivu. Kod nekih tipova veze postaju poseban objekat, kod drugih ne. U nastavku e
biti objanjeni tipovi veze.

4.1 Formiranje veza u Accessu

Veze izmeu tabela se definiu u posebnom alatu baze podataka, Relationship Builder-
u. Izborom ove opcije iz menija Tools->Relationships ili pritiskom dugmeta Relationships
na traci sa alatkima ( ). Pojavljuje se prozor Relationship. Koncept je sledei:

1. Dodaju se postojee tabele (tabele moraju biti prethodno ve formirane) u prozor

Relationship. Ovaj prozor je na poetku prazan i u njega dodajemo, po pravilu, samo one
tabele koje elimo da povezujemo na taj nain to kliknemo desnim tasterom mia na
unutranjost ovog prozora to prouzrokuje otvaranje shortcut menija iz koga biramo opciju
Show Table. U prozoru Show Table biramo tabele koje elimo da se pojave u prozoru
Relationship Builder-a.

Markiranjem i
klikom na Add tabela se pojavljuje
u prozoru Relationships.

20

,

2. Formiraju se veze - prevlaenjem pomou mia "iscrtavaju" se konture veza. Prevlai

se polje (primarni klju) jedne tabele i "sputa na odgovarajue polje za vezu druge tabele
(spoljni klju).

3. Vri se, po pravilu, provera ispravnosti generisanih veza i dodatna podeavanja,

ako je potrebno. Kada je veza formirana (nacrtana linija koja povezuje dve tabele), duplim
klikom na ovu liniju dobijaju se svojstva veze. Proverite da li je SUBP ispravno generisao
ova svojstva i ako je potrebno moete kroz dijalog prozor Edit Relationships izvriti
izmene.

21

,

4. Definie se referencijalni integritet. Referencijalni integritet podrazumeva pravila

za odravanje konzistentnosti podataka u bazi. Po pretpostavljenoj vrednosti,
referencijalni integritet nije ukljuen. Da bi naredili SUBP-u da kontrolie i titi
konzistentnost baze, treba tiklirati opciju Enforce Referential Integrity. Od trenutka kada
je referencijalni integritet forsiran, SUBP preuzima na sebe brigu oko konzistentnosti
baze. U gornjem primeru, nee dozvoliti da unesemo u ifarnik radnika podatak da je
radnik iz Beograda a da pri tome ne postoji povezani zapis u ifarniku Mesta (Beograd
mora da bude prethodno unet u ifarnik mesta). Referencijalni integritet nije obavezno
forsirati, ali je preporuka da to uinite da biste spreili kasnije mogue greke u podacima
i aplikaciji.

4.2 Kreiranje veza pomou LookUp arobnjaka

Vrednosti koje se pojavljuju na listi lookup polja najee se nalaze u drugoj
tabeli. Na primer, u tabeli Radnici, lista u lookup polju bi mogla da sadri vrednosti
iz tabele Naselja.

Kada koristite Lookup wizard da biste napravili polje bazirano na vrednostima iz

druge tabele, Access-ov sistem za upravljanje bazom podataka preuzima na sebe
kreiranje i odravanje veze izmeu dve tabele. Svaki put kada pokuate da
unesete vrednost u polje Mesto tabele Radnici, implicitno se izvrava upit u tabel
Naselja.

Postupak:
1. Otvorite tabelu kroz Design View
2. Izaberite polje iznad koga elite da napravite lookup polje, ili ako takvo polje
ne postoji, kliknite na prvi prazan red ispod poslednjeg polja.
3. Iz Insert menija izaberit Lookup Field.

22

,

4. Kliknite na dugme Next da biste potvrdili da elite da vrednosti u listi budu iz

postojee tabele ili upita.
5. Izaberite tabelu sa kojom elite da poveete lookup polje i kliknite na Next.
6. Izaberite jedno ili vie polja za lookup tako to ga prebacite iz liste
raspoloivih u listu selektovanh polja. Kliknite na Next dugme.

7. Izaberite redosled za sortiranje podataka u listi. Opciono. Na primer, sort po

nazivu mesta u rastuem redosledu. Ako elite da promenite u opadajui

23

,

redosled kliknite na dugme Ascending, natpis e se promeniti u Descending, i

obrnuto. Kliknite na Next dugme za sledei korak.

8. Ako je potrebno, moete proiriti kolonu/kolone povlaenjem desne ivice

zaglavlja kolone u desnu stranu. Po pretpostavci, kljuna kolona je sakrivena. Ako
elite da je prikaete, deekirajte polje Hide key column. Kliknite na Next dugme.
9. U poslednjem koraku dodelite ime koloni i pritisnite Finish.

24

,

5. Rad sa upitima
Za selekciju podataka iz jedne ili vie tabela koristi se upit (Query). Postavljanjem
odgovarajuih uslova moe se iz celog skupa pobataka izdvojiti samo podskup podataka
koji zadovoljava zadati uslov. Kao rezultat dobijamo virtualnu tabelu u kojoj su prikazani
samo redovi i kolone koje smo zadali u upitu. Da bi se sastavili sloeni uslovi za
izdvajanje podataka neophodno je dobro poznavanje pravila za generisanje izraza. U
izrazima se mogu koristiti funkcije i relacioni, logiki, matematiki, znakovni i drugi
operatori.

Upit, kao to sama re kae, znai postavljanje pitanja DBMS-u, kao na primer, "Kolika su
prosena primanja radnika za ovu godinu", ili "Prikai mi imena, prezimena i neto iznos
plate radnika ija su u primanja u prethodnom mesecu bila manja od 12000 din", i t.d.
Postavljanje ovakvih i slibnih pitanja omoguava alatk za sastavljanje upita (Query
Tools). Upit moe da bude jednostavno pitanje o podacima koji su svi u jednoj tabeli, ili
sloeno pitanje koje se odnosi na podatke razmetene u vie tabela. Kao odgovor na
postavljeno pitanje Access prikazuje samo redove i kolone koji su traeni.

5.1 QBE (Query By Example) prozor

Jedan od naina za izradu obrazaca je da u prozoru baze podataka pritisnete dugme

Queries i izaberete jednu od opcija:
Create query in Design View za startovanje QBE (Access alat za
jednostavnije kreiranje upita).
Create query by using Wizard za formiranje upita u samo nekoliko
koraka sistemom odgovora na pitanja koja vam arobnjak postavlja.

Kreiranje upita pomou QBE (Design View)

Prvo to se pojavljuje po izboru opcije Create query un Design View je prozor za dijalog
Show Table koji sadri imena svih tabela i upita u bazi podataka. Izbor odreene tabele
(ili grupe tabela), vri se klikom na komandno dugme Add.

25

,

Klikom na komandno dugme Close aktivira se prozor QBE (Query By Example).

26

,

QBE prozor se sastoji od dva dela:

- U gornjem se nalaze tabele koje su u prethodnom koraku izabrane. Linije kojima su
tabele povezane predstavljaju veze. Na slici je prikazan jednostavan primer veze izmeu
tabele Plate i tabele Radnici. Spoljna linija povezuje polja RadnikID iz ove dve tabele.
Automatsko iscrtavanje veza je mogue zahvaljujui tome to su veze bile definisane u
prozoru Relationship.
Naknadno dodavanje tabela vri se klikom desnog tastera mia na gornji deo prozora a
zatim izborom opcije Show table iz kontekst menija. Uklanjanje tabele iz gornjeg dela
RQBE prozora se moe jednostavno obrisati selektovanjem tabele i pritiskom tastera
Delete.
Tabele nee automatski biti povezane ukoliko to nije uinjeno na nivou baze podataka, ili
ako je iskljuena opcija AutoJoin.

- Donji deo prozora je u formi tabele koja sadri "metapodatke" (podaci o samom upitu).
Kolone predstavljaju budue kolone koje e se pojaviti u rezultatu upita, a u redovima se
definiu karakteristike upita:

Field - Definie koja polja e se koristiti u upitu.

Poto je postavljeno okruenje (tabele i veze koje e se koristiti) u upitu, treba
izabrati polja iz datih tabela i dodati ih u red Filed donjeg prozora. Polja se
mogu dodavati jedno po jedno (dupli klik na polje u odgovarajuoj tabeli ili
prevlaenjem u red Field ili odabirom iz kombo boksa u redu Field), moe se
vriti odabir vie polja istovremeno, ili izabrati * (sva polja).
Table - Prikazuju se imena tabela iz kojih potiu polja.
Sort - Zadaje se kriterijum za sortiranje podataka upita.
Show - Odreuje da li e polje biti vidljivo ili ne u rezultatu upita.
Criteria Definisanje uslova za filtriranje zapisa.
Uslovi tekstualnog tipa unose se prostim upisivanjem primera vrednosti
podatka koji treba da bude pronaen u tom polju. Moe se koristiti i negacija
Not ispred nekog teksta, i na taj nain e biti prikazani svi logovi koji ne
sadre tu vrednost. Kod uslova za numerika ili datumska polja mogu se
koristiti operatori za uporeivanje, kao to su (>)vee, (<)manje, (=)jednako.
Or Definisanje dodatnih uslova za selekciju zapisa

Izvravanje upita moe se izvriti klikom na usklinik ( ! ) u traci sa alatima Query

Designer. Dobijeni prikaz u kome se vidi rezultat upita naziva se Datasheet view (slika
iznad ovog teksta). Pored Datasheet view i Design View postoji i SQL View (sledea
slika).

27

,

6. Rad sa obrascima
Obrasci slue, pre svega, za prikaz, pretraivanje i auriranje podataka. Iako se podaci
mogu unositi direktno u tabele ili kroz neke vrste upita, to se, kao to je ve reeno,
obino ini posredstvom obrazaca (formi). Obrasci omoguavaju efektniji i komforniji
unos, dodatnu proveru unetih podataka, olakavaju unos operaterima jer omoguavaju
dodatnu funkcionalnost koja se ne moe postii direktnim unosom podataka u tabele.
Postoji vie vrsta obrazaca:

1. Pojedinana forma (Single Form)

2. Tabelarni orazac (Continous Forms)
3. Tabelarni prikaz (Datasheet)
4. Obrazac za izvedene tabele (PivotTable)
5. Obrazac za prikaz Dijagrama (PivotChart)
6. Obrazac sa podobrascem (Form with Subform)

6.1 Kreiranje i korienje obrazaca

Za kreiranje obrazaca potrebno je da u prozoru baze podataka pritisnete dugme Forms a

zatim primenite jedan od naina:

Iz prozora Forms izaberete jednu od opcija:

Create form in Design view
Create form by using wizard

Pritiskom na dugme New a zatim izborom jedne od ponuenih opcija, kao na sledeoj
slici:

- Design View Polazi se od potpuno praznog obrasca, definie se okruenje i

runo se reaju polja koja e se prikazivati. Obino se obrazac kreira nekim od

28

,

"automatizovanih" postupaka (Autoform ili Wizard) a zatim se u Design View vre

dodatna podeavanja.
- Form Wizard Obrazac se automatski generie sistemom odgovora na pitanja
koje "arobnjak" postavlja. Ovako generisani obrasci se retko koriste u finalnoj
verziji, ali predstavljaju dobru polaznu osnovu za kreiranje sloenijih formi.
- Auto Form (Columnar, Tabular, Datasheet) - trenutno pravi obrazac koji
prikazuje podatke u formi pojedinanih zapisa (Columnar), vie zapisa
istovremeno (Tabular), ili u formi klasine tabele (Datasheet).
- Chart Wizard Kreiranje obrazaca sa dijagramom.
- PivotTable Wizard Kreiranje obrasca koji sadri unakrsnu tabelu (slino Excel-
u).

Navigacija u obrascima funkcionie slino kao i u tabelama, s tom razlikom to je kod

obrazaca tipa Single Form (Columnar), umesto pomeranja na odreeni zapis, potrebno
prikazivati jedan po jedan zapis. Iz obrazaca se izborom opcije File -> Print... iz menija mogu i
tampati zapisi onakvi kakvi su prikazani na ekranu, ali su u tu svrhu mnogo pogodniji
izvetaji (Reports).

esto se prva verzija obrasca formira pomou Wizard-a, a zatim se dalje podeava kroz
Design View.

6.2 Kreiranje obrasca pomou arobnjaka (Wizard)

Kada ste izabrali opciju Create form in Design view kao to je opisano u prethodnom
poglavlju, na ekranu se pojavljuje Form Wizard. Sastoji se od sledeih koraka (na kraju
svakog koraka kliknite na dugme Next, poslednji korak zavrsavarw klikom na Finish):

1. Treba da izaberete tabelu ili upit na osnovu koga elite da napravite obrazac.

29

,

2. Kada ste izabrali tabelu/upit, sa liste raspoloivih polja koja se nalazi na levoj strani
(Available Fields), birate ona koja elite da se pojave na obrascu. Izbor se vri duplim klikom na
odgovarajue polje ili tako to markirate polje i kliknete na dugme >, ime se polje prebacuje sa
liste raspoloivih na listu selektovanih polja (Selected Fielfds) koja se nalazi sa desne strane. Ako
elite da jednim potezom selektujete sva raspoloiva polja, kliknite na dugme >>.

3. Izaberete oblik obrasca. Columnar prikazuje jedan zapis u jednom trenutku tako to
polja porea jedno ispod drugog, a ako ima vei broj polja tako da ne mogu da stanu
u jednu kolonu, formira sledeu kolonu i t.d. Ovakav prikaz je uobiajen kada obrazac
sadri vei broj polja. Tabular , kao i Datasheet, prikazuje vie zapisa istovremeno,
to je preglednije od prethodnog oblika kada forma ne sadri vei broj polja, u
suprotnom, ne mogu se sva polja istovremeno posmatrati na obrascu ve je
neophodno "skrolovanje" sadraja u levu ili desnu stranu. Datasheet je prikaz u formi
klasine tabele, mogu se iriti, suavati, premetati kolone dok je obrazac aktivan na
ekranu, to mu daje prednost u tom pogledu u odnosu na Columnar i Tabular ali ima
neke druge nedostatke, pre svega po pitanju upravljivosti izgledom i ponaanjem
obrasca. Justified je pokuaj kombinacije da se sva polja vide na obrascu bez
skrolovanja u levu ili desnu stranu i da se prikazuje vie zapisa istovremeno. Loa
strana je nepreglednost, obino ostavlja utisak da se "od ume ne vidi drvee".
PivotTable i PivotChart kao to nazivi kau, prikazuju pivot tabelu i grafikon. Nijedan
od oblika nije idealan, birate oblik u zavisnosti od svrhe obrasca, broja polja, dizajna
koji elite da ugradite i t.d.

30

,

4. Izaberete stil. Klikom na naziv stila moete videti izgled templejta obrasca na slici sa
leve strane Wizard-ovog prozora.

31

,

5. U poslednjem koraku, unesite naziv pod kojim elite da sauvate obrazac i kliknite na
dugme Finish.

6.3 Izmene obrasca kroz Design View

Kada je obrazac kreiran, moete ga prikazati na vie naina:
-

32

,

- Design View: Omoguava izmene u dizajnu i strukturi obrasca. Ovo je jedini

nain da izvrite dodatna podeavanja na obrascu.
- Form View: Omoguava unos, auriranje, prikazivanje,pretraivanje podataka
kroz obrazac (sve ono zbog ega smo ga i kreirali).
- Datasheet View: Kao i prethodno, samo to obrazac prikazuje kao tabelu.
- PibotTable i PivotChart View: Prikazuje sadraj obrasca u formi pivot tabele,
odnosno grafikona.

Kada elite da "starujete" obrazac u Form View (mod za rad sa podacima), treba da
uradite sledee:
1. U prozoru baze, u Object meniju kliknite na Forms.
2. Selektujte eljeni obrazac, npr. klikom mia.
3. U baznom prozoru kliknite na dugme Open.

Kada elite da menjate dizajn obrasca u Design View (mod za izmenu dizajna), treba da
uradite sledee:
1. U prozoru baze, u Object meniju kliknite na Forms.
2. Selektujte eljeni obrazac, npr. klikom mia.
3. U baznom prozoru kliknite na dugme Design.

33

,

U Design modu se prikazuje dizajn i struktura obrasca, ne i podaci. U gornjem

primeru je prikazan obrazac za auriranje podataka o mestima. U dizajn modu moemo
videti da se na obrascu nalaze objekti koje nazivamo Kontrolama (Controls). U ovom
jednostavnom primeru na obrascu se vide dve vrste kontrolnih polja: labele ili oznake
(Labels) - siva polja u kojima pie MestoId odnosno Naziv, i tekst boksovi (Text Box) -
polja sa belom pozadinom sa desne strane na kojima takoe pie MestoId odnosno
Naziv. U tekst boksovima e se, kada se obrazac "startuje" u radnom - Form View -
modu, prikazivati podaci iz odgovarajuih polja ifarnika Mesta (npr. umesto MestoId e
pisati 11000, umesto Naziv pisae Beograd). Labele ili oznake predstavljaju kratak opis
namene polja. Uobiajeno je da je svakom tekst boksu koji prikazuje podatke iz tabele
pridruena labela koja opisuje ta ti podaci predstavljaju. Npr. labela MestoId nam govori
da je podatak 11000 Identifikator (ifra) mesta, labela Naziv nam govori da je Beograd
naziv mesta i t.d.

Svaki objekat na obrascu ima svoje osobine. Svojstva svakog objekta na obrascu moete
prikazati desnim klikom na taj objekat (kontrolu), a zatim izborom opcije Properties
(svojstva) iz kontekstnog menija koji se posle toga pojavljuje.

Kada se izabere kontrolni objekat, na njegovim uglovima i u sredini stranica pojavljuju se

etiri ili osam ruica (taaka) za pomeranje. Ruica u gornjem levom uglu je oblika
kvadratia i neto je vea od ostalh-slui za pomeranje objekta, dok ostale slue za
podeavanje veliine objekta. Istovremeni izbor vie kontrolnih objekata vri se
korienjem tastera Shift prilikom njihovog selektovanja ili miem prevlaenjem
pravougaonika preko objekata koji se biraju. Veliina kontrolnih objekata moe da se
menja povlaenjem jedne od manjih ruica (taaka na ivicama objekta) to omoguava
poveanje ili smanjenjenje irine i visine.

Opcija meni FormatAlign slui za poravnje vie selektovanih kontrolnih objekata: Left-
poravnava leve ivice grupe izabranih objekata sa levom ivicom prvog s leva, Right sa
desnom ivicom "najdesnijeg" objekta, Top sa gornjom ivicom najviljeg, Bottom sa
donjom ivicom najnieg objekata. To Grid poravnava gornje leve uglove selektovanih
objekata sa najbliom takom mree koja se moe prikazati/sakriti opcijom View->Grid.

34

,

Izborom opcije Format-Size moe se podeavati veliina objekta na osnovu vrednosti

podataka, mree (grid) i drugih objekata.

- To Fit podeava veliinu objekta prema fontu koji se koristi u njemu.

- To Grid podeava veliinu izabranih objekata tako to njihove uglovi
poravnava sa najbliim takama
mree.
- To Tallest podeava visinu
izabranih objekata prema najviem
od njih.
- To Shortes podeava visinu
izabranih objekata prema najniem
od njih.
- To Widest podeava irinu
izabranih objekata prema najirem
od njih.
- To Narrowest podeava irinu
izabranih objekata prema najuem
od njih.

esto je mnogo lake formatirati grupu

objekata istovremeno nego pojedinano
svaki od njih. To se moe uiniti
markiranjem tih objekata (za selekciju
vie objekata drati pritisnut taster shift
dok klikete na svaki od njih) a zatim u
prozoru za prikaz/izmenu svojstava
objekata (Properties) izvriti eljene
izmene (npr. jednim potezom moemo
da promenimo font u svim markiranim
poljima).

Svojstva (Properties) odreuju osobine i

ponaanje kontrolnih objekata. Svojstava imaju svoja imena i vrednosti i prikazuju se u
prozor svojstava. Broj i sadraj svojstava zavisi od vrste objekta. Prozor svojstava sdri
tabove (kartice) po kojima su funkcionalno razvrstana svojstva. Kartica All prikazuje sva
svojstva istovremeno. Leva kolona sadri imena svojstava, a u desnoj se prikazuju
vrednosti svojstava koje se, uglavnom, mogu menjati.

Kartica Format sadri svojstva za oblikovanje objekta (osobine fonta, veliina, boja,
specijalni efekti, okviri, vidljivost...).
Kartica Data sadri svojstva za vezu sa poljem tabele (samo za vezane kontrolne
objekte)
Kartica Event sadri svojstva koja su u vezi sa odreenim dogaajima, kao to su klik
miem, dvostruki klik, dolak/izlazak iz fokusa, pritisak na odreeni taster i t.d..
Other svojstva utiu na ostale karakteristike objekta (ime, tekst u status baru,
zaustavljanje fokusa (tab stop) i t.d..).

35

,

Sam obrazac poseduje odreena svojstva. Da bismo ih videli/menjali potrebno je

selektovati ceo obrazac klikom mia na kvadrati u gornjem levom uglu u kome se posle
klika pojavljuje manji crni kvadrati kao znak da je obrazac selektovan). Aktiviranje
Properties prozora izvrava se klikom desnim tasterom mia na eljeni objekat i izborom
opcije Properties ili pritiskom na dugme Properties na paleti sa alatkama.

Objekat oobrazac (Form) sadri preko sto svojstava. Jedno od veoma bitnih svojstava je
Default View koje odreuje vrstu obrasca (Single Form, Continuous Form, DataSheet,
PivotTable, PivotChart). Svojstvo Caption treba postaviti u svakom novokreiranom
obrascu ako elimo da tekst u naslovnoj liniji (title bar) bude u skladu sa namenom
obrasca; Ako elimo da onemoguimo izmene podataka u formi, moemo postaviti
osobinu Allow Edits na vrednost False, za onemoguavanje brisanja Allow Delitions, za
onemoguavanje dodavanja novih zapisa Allow Additions = False. Record Sourse je
izuzetno vana osobina koja definie izbor podataka (tabela ili upit).

Na obrazac se moe ugraditi vie vrsta zaglavlja i podnoja. Form Header se pojavljuje
na vrhu svake strane prikaza i tampanog obrasca, Page Header (zaglavlje strane) se
javlja samo na tampanom obrascu-posle zaglavlja, Page Footer (podnoje strane) se
javlja samo na tampanom obrascu-ispred podnoja, a Form Footer (podnoje obrasca)
se pojavljuje u dnu svake strane prikaza i tampanog obrasca.

Za prikaz zaglavlja i podnoja obrasca odnosno strane potrebno je ukljuiti opciju View-
Form Header/Footer odnosno View-Page Header/Footer.

36

,

7. Izvetaji
Izvetaji su slini obrasima, imaju slina svojstva i koriste se za prikaz podataka. Izvetaji
predstavljaju specijalizovani oblik prikazivanaj podataka iz upita i tabela prilagoen
tampi.

Izvetaji (Reports) prikazuju podatke u formatu pripremljenom za tampu. Sadraj

izvetaja definie korisnik kome je izvetaj namenjen. Izvetaj se moe prikazivati na
ekranu (Print Preview) ili tampati na tampau. Podaci u izvetajima se mogu grupisati
na vie nivoa. Na nivou grupa mogu se definisati agregatne funkcije zbir (SUM), prosek
(AVERAGE), brojanje (COUNT), minimum (MIN), maksimum (MAX) i t.d. Podaci se mogu
sortirati po vie kriterijuma. Izvetaj je neka vrsta ablona za prikaz podataka. Izvor
podataka za izvetaj mogu biti tabele i/ili upiti.

Najee koriene vrste izvetaja su:

Tabelarni izvetaji - podaci se tampaju u redovima i kolonama, podaci se mogu

grupisati i raunati zbirovi na vie nivoa.
Stubini izvetaji - lie na obrasce i mogu da izraunavaju ukupne zbirove,
mogu sadrati dijagrame i t.d.
Izvetaji za tampanje cirkularnih pisama.
Izvetaji za tampanje nalepnica esto se primenjuje za tampanje nalepnica
sa adresama za cirkularna pisma, koje se potom lepe na koverte i alju potom.

Obino sa pre pristupanja izradi izvetaja napravi plan koji podrazumeva definisanje
sadraja i dizajna izvetaja u mislima i/ili na papiru se skicira oblik i sadraj izvetaja.
Odmah se moe uoiti da li e i u kojoj meri izvetaj sadrati grupne odeljke, donosi se
odluka kako e podaci biti sortirani, koje kolone e sadrati detaljni redovi, koje e se
prikazivati na nivou grupe i t.d.
Zatim se koristei neki od alata za izradu izvetaja najpre definie okruenje (tabele i/ili
upiti, selektuju se potrebna polja, definiu grupni redovi i t.d). Formirani izvetaj pregleda
u preview modu, uoavaju se nedostaci koje treba ispraviti, prelazi se u Design mod, gde
se vre ispravke. Ovaj postupak se ponavlja do finalne verzije izvetaja. Iako Print
Preview potpuno simulira izgled izvetaja kakav bi bio kada se odtampa, preporuka je da
se uvek odtampa barem jedan probni primerak, da bi se stekao pravi uvid u itljivost
izvetaja (neki put je font na ekranu itljiv a na papiru ne, format strane moe biti
neodgovarajui i t.d).

7.1 Kreiranje izvetaja

Za kreiranje izvetaja potrebno je da u prozoru baze podataka pritisnete dugme Reports

a zatim primenite jedan od naina:

Iz prozora Reports izaberete jednu od opcija:

Create report in Design view
Create report by using wizard

Pritiskom na dugme New... otvara se New Report prozor iz koga se zatim moe
izabrati jedna od ponuenih opcija:

37

,

- Design View polazi se od prazne podloge na koju se dodaje okruenje i

kontrolni objekti.
- Report Wizard - arobnjak za kreiranje izvetaja koji automatizaovano pravi
izvetaj na osnovu odgovora koje dobije na postavljena pitanja.
- AutoReport - Iz kombo polja u donjem delu prozora New Report izaberete
naziv tabele ili upita na osnovu koga elite da kreiramo izvetaja , kliknete na
OK komandno dugme i izvetaj je zavren! Problem je u tome to je ovo
dovoljno za kreiranje jednostavnijih izvetaja baziranih na jednoj tabeli ili
jednom upitu. Za sloenije izvetaje pogodnije je koristiti report wizard.
Autoreport moe biti u formi tabele (Tabular) ili kolone (Columnar).
- ChartWizard arobnjak za izradu grafikona.
- LabelWizard - arobnjak za potanske nalepnice.

7.1.1 Upotreba arobnjaka

Prvi korak je izbor tabela/upita i polja koja e se pojaviti u izvetaju. Mogue je

izabrati polja iz vie tabela izmeu kojih postoje kreirane veze. Klikom na Next >
prelazite na sledei prozor.

38

,

Access automatski nudi polja po kojima e se vriti grupisanje i dozvoljava

promenu redosleda grupa.

Ako je potrebno mogu se dodati nove grupe. Moe se definisati najvie 4 nivoa
grupisanja, to je u principu sasvim dovoljno za veinu izvetaja.

39

,

Sledei korak omoguava zadavanje redosleda sortiranja i opcija za

izraunavanje sumarnih podataka. Ako kliknete na dugme Summary Options,
dobiete dijalog prozor za izraunavanje zbira (SUM), proseka (AVG), minimuma
(MIN) i maksimuma (MAX) u grupi, kao na sledeoj slici:

Ako se izabere opcija Detail and Summary prikazivae se svi podaci, dok
Summary Only prouzrokuje da se na izvetaju pojave samo sumarni podaci. Ako
se potvrdi polje Calculate percent of total for sums na izvetaju se prikazuje i
procenat uea zbira grupe u ukupnom zbiru izvetaja.

40

,

U Sledeem dijalog prozoru se zadaje oblik (Layout) izvetaja izborom jednog od

est ponuenih ablona. Za svaki od ablona prikazuje se primer u levom delu
prozora. Takoe, u ovom koraku se definie orjentacija strane, da li e biti
uspravno (Portrait) ili horizontalno (Landscape).

U sledeem koraku se definie stil prikazivanja izvetaja. Stilovi se odnose na

nain formatiranja objekata na izvetaju. Sa leve strane se za svaki stil vidi
primer, to nam pomae u odabiru.

41

,

U poslednjem koraku se zadaje naziv novonastalog izvetaja. arobnjak sam

nudi naziv prema imenu tabele/upita, moete ga prihvatiti ili promeniti. Na kraju
treba kliknuti na jedno od opcionih dugmadi na dnu ekrana, u zavisnosti od toga
da li elimo da pregledamo izvetaj u Preview modu, ili izborom Modify the
report's design odmah prei na modifikovanje generisanog izvetaja u Design
View. Klik na dugme Finish zavrava rad u wizardu.

Kada je izvetaj kao ablon formiran, podaci se mogu pregledati na ekranu i

tampati na tampau izborom opcije File->Print iz menija ili klikom na dugme
Print u Preview prozoru ili prozoru baze podataka.

42

,

8. Kreiranje aplikacije
Na kraju je potrebno povezati sve kreirane objekte u jedinstvenu aplikaciju. Jedan od
najbrih naina je kreiranjem Kontrolne table pomou Switchboard Manager alata koji
nudi Access. Aktivira se izborom opcije Tools->Database Utilities->Switchboard Manager.
Ako ne postoji ve kreirana komandna tabla (switchboard) odgovorite potvrdno na pitanje
Acces-a da li elite da kreira novu. Posle toga se na ekranu otvara Switchboard
Manager sa automatski kreiranim poljem New Switchboard Page.

Komandno dugme New, slui za dodavanje novih polja switchboard-a. Klikom na ovo
dugme izazvaete pojavljivanje Create New dijaloga u koji treba uneti ime nove
switchboard strane (Unos podataka) i pritisnuti dugme OK. Ponovite postupak za
dodavanje strane Izvetaji. Posle toga, kontrolna tabla bi trebala da izgleda kao na
sledeoj slici:

Markirajte opciju Unos podataka i kliknite na dugme Edit... Iz dijaloga Edit Switchboard
Page kliknite na dugme New... za dodavanje forme na ovu stranu komandne table. U
dijalogu Edit Switchboard Item, unesite sledee parametre:
U polje Text: unosi se natpis koji e stajati ispred ovog polja menija. Iz kombo polja
Command: izaberite Open Form In Edit Mode, posle ega se neposredno ispod ovog
pojavljuje kombo polje Form:, umesto natpisa Switchboard. Iz ovog kombo polja treba
izabrati naziv forme koja treba da se pokrene izborom ove opcije switchboarda (u ovom
primeru forma Radnici).

43

,

Kada zavrite sa dodavanjem obrazaca, kliknite jo jedanput na dugme New... za

dodavanje dugmeta za izlaz sa ove strane i povratak u glavni meni. Unesite parametre:
Text: Izlaz.
Command: Go To Switchboard
Switchboard: New Switchboard Page (Default).

Po zavretku bi trebalo da switchboard strana Unos podataka ima elemente kao na

sledeoj slici:

Zatim zatvorite ovaj dijalog prozor klikom na dugme Close. Zatim markirajte opciju
Izvetaji, pritisnite dugme Edit, otvara se dijalog prozor Edit Switchboard Page, a zatim,
slino kao to su dodate forme na stranu Unos podataka, ponovite postupak i na strani
Izvetaji, s tom razlikom to Iz kombo polja Command: treba izabrati Open Report,
posle ega se neposredno ispod ovog pojavljuje kombo polje Report:, umesto natpisa
Switchboard.

44

,

Iz ovog kombo polja treba izabrati naziv izvetaja koji treba da se pokrene izborom ove
opcije switchboard-a (u primeru izvetaj Zaposleni Radnici). Postupak ponoviti za ostale
izvetaje i na kraju dodajte dugme Izlaz kao to ste to uradili na prethodnoj strani. Po
zavretku bi trebalo da switchboard strana Izvetaji ima elemente, slino kao na sledeoj
slici:

Pritisnite Close za povratak na glavni switchboard. Markirajte opciju New Switchboard

Page i pritisnite komandno dugme Edit... U Edit Switchboard Page dijalog prozoru
promenite Switchboard Name: Galvni meni (umesto New Switchboard Page). Zatim
dodajte (New...) sledee opcije:
Text: Unos podataka
Command: Go To Switchboard
Switchboard: Unos podataka
Ponovite postupak za dodavanje Izvetaja. Na kraju dodajte dugme za izlaz iz aplikacije
klikom na New..., a zatim upisom parametara:
Text: Izlaz
Command: Exit Application.
Strana Glavni meni bi trebala na kraju da izgleda kao na slici:

Ako zavirite u prozor baze, videete da je dodata nova tabela Switchboard Items kao i
obrazac Switchboard. Obrazac Switchboard koji je automatki generisan moe se menjati
kroz Design View kao i bilo koji drugi (verovatno ete poeleti da promenite sliku, fontove i
t.d.).

45

,

Na kraju, korienjem opcije Tools->Startup moete podesiti da se aplikacija automatski

startuje pri otvaranju baze. Izborom ove opcije, na ekranu se pojavljuje dijalog prozor kao
na sledeoj slici:

1. 1
.

1. Unesite naziv aplikacije u polje Application Title

2. Izaberite formu koju elite da automatski startuje (Switchboard)
3. Moete dodati ikonicu aplikacije klikom na dugme Browse... pored polja
Application Icon
4. Moete dodati traku menija
5. Obino se iskljuuje prikazivanje prozora baze uklanjanjem potvrde sa opcije
Display Database Window.
6. Potvrdite sa OK.

Kada sledei put otvorite bazu automatski e se startovati switchboard forma preko koje
moete, po potrebi, pozivati ostale opcije aplikacije.

46