Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehnikih nauka

Grafiko inenjerstvo i dizajn

Novi Sad
1. Uvod u zavrnu grafiku obradu

Zavrna grafika obrada je deo grafike proizvodnje koju izuava grafika

tehnologija i u kojoj tampani proizvodi dobijaju finalni oblik i upotrebnu
vrednost. Kao zavrna faza grafike proizvodnje ima za zadatak da konano
oblikuje grafiki proizvod. Ona je delatnost koja obuhvata grafike procese u
kojima se prerauju prirodni i vetaki materijali. Prethode joj faze grafike
proizvodnje koje ine tehnoloki tok sa nizom uticajnih parametara. Faze se
mogu ralanjivati na delove tehnolokog procesa zavrne grafike obrade kao
to su: knjigovezaka obrada, ambalana obrada, kartonana obrada, obrada
papira i sl. Ona, kao i prethodni procesi grafike proizvodnje (slika 1), ima
znatan i vaan uticaj na grafiki proizvod. Realizuje se runo, mainski ili
kombinovano.
Runa zavrna grafika obrada pripada domenu zanatstva u kojoj se vri
obrada manjih tiraa knjiga, broura, naunih radova, projekata i sl. Osim
poveza u runoj obradi se izrauju albumi, ukraavaju papiri, izrauje
ambalaa, futrole i sl. U domenu rune obrade od posebnog znaaja je
restauracija starih knjiga i izrada specijalnih poveza u koi i drugim skupim
materijalima.
Mainska zavrna grafika obrada je industrijski proces u kojem se operacije
obrade obavljaju na razliitim mainama, ureajima i sloenim sistemima koji
imaju zaokruen cilus proizvodnje sa pakovanjem grafikih proizvoda.
U postupcima zavrne grafike obrade se obrauju i pripremaju papiri kartoni,
lepenka, valovita lepenka, plastine ili Al-folije i dr. u prostorne oblike tzv.
solid-e kao to su razliite vrste ambalae, industrijskih ili runo povezanih
knjiga, prerada folija, kartona i lepenki i sl. u grafike proizvode.

Slika 1 Proizvodni tok sa fazama grafike proizvodnje

2
Zavrna grafika obrada se najee grupie u:
knjigovezaku obradu
obradu papira i
izradu ambalae
Podela grafike obrade najee se vri prema vrsti materijala i proizvoda nad
kojim se obavlja. Zavrna grafika obrada obuhvata niz operacija nad
materijalom kao to su: rezanje, savijanje, sortiranje, ivenje, lepljenje,
perforacija, urezivanje, tancovanje i sl. Broj operacija nad materijalom zavisi
od sloenosti grafikog proizvoda. Najee obrade kod tampanih proizvoda
kao to su knjige, asopisi, prospekti i sl. su njihovo povezivanje u konanu
formu - proizvod. Najee se za skup ovakvih obrada upotrebljava se naziv
knjigovezaka obrada obzirom da je proizvodnja knjiga najzastupljenija. I ovde
se u osnovnoj podeli razlikuje runa i mainska knjigovezaka obrada.
Prema tehnolokom postupku izrade proizvoda grafiku obradu moemo
svrstati u tri grupe:
Jednostavni grafiki proizvodi nad kojim nisu potrebne zavrne obradne
operacije kao to su savijanja, proivanja, lepljenja, ve samo operacije
rezanja, poravnavanja, brojanja.
Grafiki proizvodi dobijeni savijanjem, poravnanjem i rezanjem.
Grafiki proizvodi dobijeni sloenijim tehnolokim postupkom.

2. Klasifikacija zavrne grafike obrade

Zavrna grafika obrada na bazi osnovne klasifikacije na knjigovezaku

obradu, obradu papira i izradu ambalae moe se dalje podeliti. Na slici 2 je
data mogua podela.

Knjigovezaka obrada

Knjigovezaka obrada je faza grafike proizvodnje koja se realizuje nad

nizom proizvoda oblika knjige kao najzastupljenijeg proizvoda grafike obrade.
. . . . Knjiga
Knjiga se moe definisati na razliite naine u zavisnosti od aspekta
posmatranja. Knjiga se ovde razmatra kao proizvod grafike proizvodnje i kao
takva se definie.
1. Knjiga je celina koju ini vei broj tampanih listova meusobno
povezanih u knjini blok i zatienih koricama (povezom).
2. Knjiga je materijalizovano, odgovarajuim tamparskim postupkom
umnoeno intelektualno delo autora.
3. Knjiga je specifian proizvod grafike industrije koji se od drugih
tamparskih proizvoda razlikuje svojim opsegom i povezom.
Razlikuju se sledee vrste knjige: kolska, deija, depna, rukopisna, sa
slobodnim listovima (mehaniki povez), monografije i sl.
. . . . Blok
Blok je celina sastavljena od istog ili papira u linijama koji je spojen i
obino ima podlogu od kartona ili lepenke.
Razlikuju se sledee vrste bloka: blok za beleke, blok za crtanje.

3
 . . . . Novine
Novine su dnevne ili periodine publikacije koje donose vesti (novosti) sa
politikog, privredno, komunalnog, kulturnog, sportskog i drugih podruja
drutvenih delatnosti sa oglasnim delom i drugim prilozima.
Razlikuju se sledee vrste novina: dnevne, ilustrovane, jutarnje,
nedeljne, podnevne, i veernje.
. . . . asopis
asopis je periodina publikacija strunog, zabavnog ili naunog sadraja
sa reklamama naroito na poslednjim i naslovnim stranama.
Razlikuju se sledee vrste asopisa: ilustrovani, privredni i struni.

. . . . Bilten
Bilten je periodina publikacija neke ustanove ili organizacije, donosi
tekue izvetaje i vesti iz podruja delatnosti ustanove ili organizacije.

. . . . Magazin
Magazin je ilustrovani asopis, sa dosta informacija, veinom opteg i
zabavnog sadraja ali moe tretirati i neko ue podruje: film, sport, modu,
knjievnost i sl.
. . . . Revija
Revija je slina magazinu s tim to se sadraji zanimljivo prezentuju i
bogato ilustruju.
. . . . Prospekt
Prospekt je marketinko sredstvo za reklamu u razliitim granama
industrije sa kratkim viebojnim tekstualnim prikazom i ilustracijama.
. . . . Notes
Notes je blok sa i bez linija za beleke.
. . . . Kalendar
Kalendar je pregled dana u godini po nedeljama i mesecima razliitih
oblika, reenja i izvoenja. Razlikuje se niz vrsta i to:
po rasporedu dana (dnevni, nedeljni, meseni),
po nameni (zidni, stoni, knjini, depni, veiti, perforirani,
preklopni).
. . . . Katalog
Katalog predstavlja sistematizovani popis predmeta ili proizvoda.
Razlikujemo sledee kataloge: katalog boja, katalog knjiga, katalog pisama i sl.
. . . . Mapa
Mapa je ilustrovani prikaz geografskih podruja razliitih po veliini i
obliku.
. . . . Karta
Karta je opti naziv za list papira ili kartona a esto su to dopisnice,
raglednice, ulaznice, podsetnice, legitimacije, jelovnici i sl.

4
 ZAVRNA
GRAFIKA OBRADA

KNJIGOVEZAKA OBRADA
AMBALAA
OBRADA PAPIRA

PO NAMENI PROIZVODI ZA BIROE

KNJIGE

KOMERCIJALNA FASCIKLE
NOVINE

ZBIRNA REGISTRATORI
ASOPISI
TRANSPORTNA BLOKOVI
BILTENI
PO NAINU UPOTREBE SVESKE

MAGAZINI OSTALI
POVRATNA
REVIJE PROIZVODI
NEPOVRATNA

PROSPEKTI MARAMICE
PO MATERIJALU

UBRUSI
NOTESI
PAPIRNA
SALVETE
KALENDARI KARTONSKA
PODMETAI
KATALOZI OD LEPENKE
OSTALI PROIZVODI

BLOKOVI PLASTINA
PROIZVODI ZA
UKRAAVANJE I
MAPE METALNA DEKORACIJU

STAKLENA TAPETE
BROURE

DRVENA
UKRASNI PAPIR
KARTE
TEKSTILNA
OSTALI PROIZVODI
OSTALO
KOMBINOVANA

Slika 2 Klasifikacija zavrne grafike obrade

5
 PO OBLIKU PO OSNOVNOJ PO INDUSTRIJI
FUNKCIJI

ZAOBLJENA PRODAJNA PREHRAMBENA

ROGLJASTA UPOTREBNA FARMACEUTSKA

KOMBINOVANA ZATITNA TEKSTILNA

PO TRAJNOSTI SKLADINA KONA

KRATKOTRAJNA METALNA

TRAJNA OSTALA

Slika 2 Klasifikacija zavrne grafike obrade -nastavak

. . . . Broura
Broura je jednostavno uvezana knjiga sa kartonskim koricama obino
manjeg broja do 100 strana. Razlikuju se sledee vrste broura: kartonirana
(korice od kartona), broura ivena odozgo, broura ivena po pregibu, tvrda
(korice od lepenke presvuene).
Obrada papira
Obrada papira obuhvata doradu tampanih i netampanih
materijala od papira i kartona.
Obrada papira je deo grafike dorade koju obuhvata:
proizvode za biroe,
proizvode higijene,
proizvode za ukraavanje i dekoraciju i
ostale proizvode dorade papira.
. . . . Prizvodi za biroe
Proizvodi za biroe obuhvataju niz grafikih proizvoda namenjenih
za kancelarijsko poslovanje. To su sledei grafiki proizvodi:
fascikle,
registratori,
sveske,
blokovi i
ostali slini proizvodi.
. . . . Fascikle
Fascikla je grafiki proizvod izraen sa koricama od kartona ili tanke
lepenke na kojima su utisnuti elementi previjanja i nalepljeni elementi
preklopa. Moe biti i sa mehanikim elementima od plastinih i metalnih
materijala. Slue kao omoti za spise i razliite vrste dokumenata.

6
 . . . . Registratori
Registrator je kutija od lepenke u koju se ubacuju korice sa mehanizmom
i slui za odlaganje spisa i razliitih vrsta dokumenata.
. . . . Sveske
Sveske su pojedinano uvezani isti ili linijski papiri namenjeni za
pisanje.
. . . . Blokovi
Blokovi su pojedinano uvezani vei listovi istog papira za crtanje.
. . . . Ostali proizvodi
Ostali proizvodi su proizvodi od papira lepenke i kartona koji su dobijeni
postupcima grafike dorade a koriste se u kancelarijama i biroima.
. . . . Higijenski proizvodi
Higijenski proizvodi su grafiki proizvodi dobijeni postupcima grafike
dorade papira, kartona i lepenke. Oni obuhvataju sledee proizvode:
maramice,
ubruse,
salvete,
podmetae i
ostale sline proizvode.
. . . . Maramice
Maramice su oblikovan tanki konfekcijski papir, sa ili bez ukrasnog
otiska, savijen i upakovan.
. . . . Ubrusi
Ubrusi su oblikovan tanki konfekcijski papir, sa obino utisnutim reljefnim
znakom upakovani u rolne.
. . . . Salvete
Salvete su oblikovan tanki konfekcijski papir sa obino utisnutim reljefom
i otiskom izraenim flekso tampom.
. . . . Podmetai
Podmetai su oblikovani proizvodi od lepenke ili kartona za potrebe
podmetanja u cilju uvanja ili ukraavanja.
. . . . Ostali proizvodi
Ostale proizvode ove grupe grafikih proizvoda ine proizvodi slinih
karakteristika i namene koji su oblikovani prema potrabama i zahtevima.
.... Proizvodi za ukraavanje i dekoraciju
Proizvodi za ukraavanje i dekoraciju su grupa grafikih proizvoda
namenjena za ukraavanje unutranjosti objekata ili sitnih detalja u objektima
ili prostorima. esto pored funkcije ukraavanja imaju i funkciju zatite. Da bi
zadovoljili ovu funkciju moraju se izraditi od papira koji zadovoljava zahteve
zatite (impregnacija i sl.)
Najee su to:
tapete i
ukrasni papir
. . . . Tapete
Tapete su ukrasni papir za oblepljivanje zidova u prostorijama.

7
 . . . . Ukrasni papir
Ukrasni papir je lepo ilustrovani papir namenjeni za ukraavanje prostora
grafikih ili drugih proizvoda.
. . . . Ostali proizvodi
Ostali proizvodi grafike dorade su proizvodi dobijeni doradom grafikih
materijala (papira, kartona i lepenke i drugih grafikih materijala).
U grafikim procesima za dobijanje grafikog proizvoda se koriste
odreeni materijali. Materijalima se rukuje kroz grafiki proces izrade grafikih
proizvoda uz pomo razliitih ureaja, maina i sloenih sistema.
Dominantno mesto u rukovanju materijalom pripada papiru i operacijama
nad njim.
U nastavku rada se sistematizuju najznaajniji grafiki materijali.
Ambalaa
Ambalaa sa stanovita grafikih procesa je grafiki proizvod koji u
zavisnosti od grafike obrade (otisak, dizajn...) predstavlja znaajan elemenat
svih proizvoda. Proizvodnja ambalae je znaajan deo grafike industrije koja
moe biti izdvojena kao samostalna delatnost. U njoj se papir, karton, talasasti
karton, lepenka, aluminijske i polimerne folije i slini materijali oblikuju
procesom grafike dorade u njene proizvode.
Velika uloga u delu ambalae su razliite vrste vrea i vreica koje su
iroko primenjene u industriji za pakovanje razliitih materijala kao to su:
prakasti i rasuti materijali. Podela ambalae se moe izvriti na razliite
naine i to:
. . . . Ambalaa po nameni
Po nameni amabalaa se moe podeliti na:
komercijalnu,
zbirnu i
transpornu.
. . . . Komercijalna ambalaa
Komercijalna ambalaa je pojedinana ambalaa na proizvodu
namenjena krajnjem kupcu (kese, vree, kutije i sl.).
. . . . Zbirna ambalaa
Zbirna ambalaa je namenjena pakovanju veeg broja proizvoda manjih
dimenzija u cilju uvanja i lakeg rukovanja proizvodima.
. . . . Transportna ambalaa
Transportna ambalaa je namenjena osiguravanju manipulacije,
transporta, skladitenja proizvoda i uvanju od oteenja u rukovanju.
. . . . Ambalaa po nainu upotrebe
Ambalaa po nainu upotrebe se moe podeliti na:
povranu i
nepovratnu.
. . . . Povratna ambalaa
Povratna ambalaa je ambalaa koja se vraa proizvoau robe i moe
se koristiti vie puta za pakovanje (tekstilni sanduci, vree, baloni, staklena
ambalaa).

8
 . . . . Nepovratna ambalaa
Nepovratna ambalaa je ambalaa koja se koristi samo jednom i kupac
je ne vraa proizvoau ve se ona baca.
. . . . Ambalaa po materijalu
Ambalaa po materijalu se moe podeliti na:
papirnu ambalau (omoti, nalepnice, etikete, kese, vreice i
vree),
kartonsku ambalau (kutije, ae, tube, uloci, burad i sl.),
ambalau od lepenke (kabaste i sloene kutije),
plastinu ambalau (termo, plastine, termo stabilne,
polietilenske),
metalnu ambalau (limenke, kutije, dozne, tube, posude),
drvenu ambalau (sanduci, korpe, palete, kutije),
tekstilnu ambalaa (vreice, vree, omoti),
kombinovanu ambalau (dupleks, tripleks i sl.).
Osnovna karakteristika navedenih grupa ambalaa je materijal od kojeg
je izraena.
. . . . Ambalaa po obliku
Ambalaa po obliku se moe podeliti na:
rogljastu - sa pravougaonim presecima (rogljastim elementima),
zaobljenu (sa elementima zaobljenja) i
kombinovanu.
. . . . Ambalaa po trajnosti
Ambalaa po trajnosti se moe podeliti na:
kratkotrajnu i
trajnu.
Kratkotrajna ambalaa je namenjena za jednu upotrebu i posle toga se
ne koristi. Trajna ambalaa se moe vie puta koristiti.
. . . . Ambalaa po osnovnoj funkciji
Ambalaa po osnovnoj funkciji se moe podeliti na:
prodajnu,
upotrebnu,
zatitnu i
skladinu.
Osnovna karakteristika navedene podele je vezana za ono to ambalaa
u funkcionalnom smislu daje proizvodima koji se pakuju u ambalau.
. . . . Ambalaa po industriji
Ambalaa po industriji u kojoj se primenjuje moe se podeliti na:
prehrambenu,
farmaceutsku,
tekstilnu,
konu,
metalna i
ostalu.
Jedna slina sistematizacija proizvoda zavrne grafike obrade je data na slici
3. tampani proizvodi, naroito knjigovezaki, su montani proizvodi to znai
da se sastoje iz vie meusobno nezavisno izraenih proizvoda:
blok je nosilac umnoenih informacija (knjini blok, tabaci sa sadrajem i sl.)
9
omot - zatitna jedinica povezana sa osnovnim telom (korice, omot, mapa,
registrator) ili sredstvo za pakovanje
gotovi delovi - konstrukcioni delovi od metala, plastike, lepenke itd. koji se
moraju montirati na proizvod ( na pr. mehanizam u registratorima)
prilozi - reklamni ili informacioni materijal koji se ulae (ulepljuje, ubacuje) u
osnovni ili gotov proizvod.
zatitni omot - omot koji se stavlja oko knjiga i broura i slui preteno za
reklamne svrhe.

Slika 3 Proizvodi zavrne grafike obrade

POVEZ KNJIGA
Istorija razvoja proizvodnje knjige
Ako posmatramo oblike i razvoj proizvodnje knjige moe se se napraviti gruba
podela razvojnih oblika knjige i to na:
praoblik knjige,
prelazni oblik knjige i
dananji oblik knjige
Praoblik knjige predstavlja oblik knjge nastao u davnoj prolosti na razliitim
podlogama (glinene ploice, valjii, palmini listovi i slini materijali), koje su
povezivane u jednu celinu sa odreenim redosledom i veliinom.
Prelazni oblik knjige, je najstariji oblik knjige u koji se ubrajaju knjini svitak,
diptih i kodex. Knjini svitak je zapis na podlozi (papirusu i pergamentu...)
umotan u rolnu (slika 4). Papirus (cuperus papirus-botaniki naziv) je nastao
od biljke koja raste na obali Nila. Biljka se sekla u vie slojeva, ukrtala se
vlakna koja su se slagala i presovala a zatim impregnirala kedrovim uljem.
Svitak da bi se itao morao se premotavati oko razliitih zaobljenih draa, a
poetak i kraj svitka se ojaavao u cilju dueg uvanja od oteenja. Ispisivao
se samo sa jedne strane i bio je podeljen u stupce. U Pergamonu (Mala Azija)
izraenena je podloga za pisanje tzv. pergament. Izraivao se od posebno
tavljene koe i omoguavo je pisanje sa obe strane. Posebno se koristi za
ispis vrednijih dokumenata ( diplome, povelje i sl.). U Aleksandrijskoj biblioteci

10
nalazila se zbirka svitaka na kojima je bilo ispisano celokupno tadanje znanje,
ali u poaru 47 g.p.n.e. uniteno je preko 700.000 svitaka.

Slika 4 Izgled knjinog svitka

U Indiji se razvilo pisanje na palminim listovima. Listovi su se buili i povezivali
u povez oblika knjige (slika 5). Izraivale su se i korice od rezbarenih drvenih i
ploica slonove kosti. Te knjige su se proirile i po otocima Tihog okeana, gdje
ih ima i danas.

Slika 5 Izgled knjige od palminih listova

Leporelo-knjiga (slika 6) je izradjena od savijenih listova papira. Nastala je u
Kini, gdje se zadrala do danas. Neke moderne deje slikovnice i danas
objavljuju u tom obliku. Leporelo-knjiga ima korice od vrstog, debljeg papira
ili drveta. Drvo moe biti ukraeno obojenim slikama ili rezbareno.

Slika 6 Leporelo-knjiga
Diptih je starorimski oblik knjige. inile su ga dve navotene drvene, slonove,
ili glinene ploice spojene prstenastim elementima. Sa unutranje strane se
pisalo uz pomo iljaka a spoljanje su bile ukraene rezbarenjem ili slikama.
Kasnije je diptih imao i tri ploice-triptih ili vie ploica-poliptih.
Kodex je tipian oblik knjige srednjeg veka. Naziv je dobio po tome to su u
njemu ispisivani zakoni - kodeksi. Izraen je od savijenih listova papirusa ili
pergamenta (kasnije papira) koji su slagani jedan u drugi i proivani. Za zatitu
su koritene korice od lepljenog papira ili drveta koje su presvlaene koom.
Bile su obogaene pozlaenim ili posrebrenim ploicama, reljefno rezbarenim.

11
Od antikog doba sve do renesanse korice za kodeks knjige izraivale su se od
drveta. Sluile su kao zatita velikim knjinim blokovima (slika 7). U doba
renesanse za korice se poela koristiti i lepenka.

Slika 7 Izgled kodeksa

Knjige sline dananjim izraivane su pre Gutenbergovog pronalaska.
Pisane su kaligrafski (rukopisne knjige). U XV veku (period od 1430 do 1480)
knjige su tampane sa drvenih ploa i povezivane.
Dananji oblik knjige nastao je posle Gutenbergovog usavravanja
tehnike tampanja pokretnim slovima.
Zavrna obrada knjiga je jedno od najznaajnijih podruja zavrne
grafike obrade. Za kvalitetnu zavrnu obradu knjiga je potrebno dobro
poznavati tehnike i tehnologije sa kojim se mogu realizovati od runih (slika 8)

Slika 8 Runa zavrna obrada knjige

do mainskih i potpuno automatizovanih sistema (slika 9). U dananje vreme
knjige se runo povezuju najee u zanatskim radionicama. Na
konkurentnom tritu knjiga mogue je opstati uz njihovu industrijsku
proizvodnju. U zavrnoj grafikoj obradi danas su u primeni
visokoautomatizovane linije za izradu knjiga koje objedinjuju niz tehnolokih
operacija obrade - od sakupljanja odtampanog materijala knjige, ukljuujui i
obradu knjinog bloka i spajanje sa koricarna. Poznatije firme koje proizvode
opremu za proizvodnju knjiga su KOLBUS, STAHL, SMYTH, WOHLENBERG...
Proizvode se velike, srednje ili male linije za povez knjiga. Postoji i niz
pojedinanih reenja maina i linija posebnih namena i za meke poveze.

12
Konstrukcije im se razlikuju po nainu rada i reenjima, ali su im principi
jednaki ili slini.

Slika 9 Segment Wohlenberg-ove linije zavrne obrade knjiga

U znaajnije jednostavnije knjigovezake radnje moemo ubrojati runu izradu
pojedinih knjiga ili druge jedinstvene knjigoveznike proizvode. Pored
modernih knjigoveznikih maina, velikog stepena mehanizacije potrebno je
poznavati i savladati i tradicionalne knjigovezake operacije. One mogu
postojati i kao potreba za ponovno uvezivanje knjiga u bibliotekama,
uvezivanje godinjih izdanja raznih asopisa, dnevnih novina, ukrasnih poveza
albuma, tomova od koe, pravljenja mapa, ukrasnih kutija i raznih posebnih
sluajeva u knjigovezakoj obradi.
Knjigovezaka obrada je grafiki proces u kojem se odtampani tabaci
povezuju u knjige razliitih poveza, galanterijskih proizvoda i pojedinanih
poveza.
Knjiga na naim prostorima. Povez knjiga kod nas zapoinje sa razvojem
pismenosti, a pojava oblika poveza se vezuje za uticaj grke i vizantijske
kulture. Prvi centri pismenosti su bili manastiri gde su se knjige prepisivale,
umnoavale i povezivale. Prve knjige doneli su u X veku uenici prosvetitelji
Metodija. Te knjige su bile pisane glagoljicom i prevedene na slovenski jezik. U
XIII veku knjige su dolazile trgovakim putevima iz Vizantije i sa bliskog
istoka. Jedan od prvih povezivaa ije se ime nalazi na povezima je Dionisije,
monah manastira Hilandar, zatim Lavrentije 1522. g., Gerasi 1545. g. i drugi.
Pri manastirima u kojima su se prepisivale, prevodile i pisale knjige bile su
radionice za povez knjiga. Povezivai i prepisivai knjiga odlazili su iz manastira
u manastir, iz zemlje u svetu goru, nosei sa sobom najneophodniji alat. Tokom
XVI i XVII veka u frukogorskim manastirima niu radionice u kojima se
prepisuju i povezuju rukopisi. Kao poznati poveziva knjiga se pominje Spiridon
iz Kruedola (1631.godina). Od kraja XVIII veka povezivanje irilinih knjiga
vezano je za rad gradskih zanatlija knjigovezaca. Meu prvim imenima je
Damjan Kaulicijen (1772. godina) za koga se zna da je radio za karlovaku
Sabronu crkvu. Srbija je posle dobijanja autonomije 1830. godine dobila pravo
na osnivanje tamparije ali nije imala i knjigoveznicu. Prvi knjigovezac u
Beogradu je bio Gligorije Vozarevi. On je bio veliki potovalac Dositeja

13
Obradovia, tako da je izdao sva njegova dela, almanah Golubicu i druga dela.
Krajem XIX veka pojavljuju se industrijski povezi. U Vojvodini u poslednjoj
etvrtini XIX veka poznati su knjigovesci Milan Manojlovi i ore Ivkovi.
Njegov sin Arsa Ivkovi dobio srebrnu medalju na svetskoj izlobi u Londonu,
1936.godine za povez Gorskog Vijenca.
Vrste poveza
Poveze najee delimo po tehnologiji procesa i potronji materijala.
Broure podrazumevaju da se savijeni tabak ukorii, uvee i na kraju se
obree.
Broure mogu biti od jednog loga, od vie logoa ili tabaka i specijalne broure.
Broure od jednog loga obuhvataju:
Broure ivene icom kroz prevoj
Broure ivene koncem kroz prevoj
Broure tepovane koncem kroz prevoj
Broure od vie logoa ili tabaka obuhvataju:
Broure ivene icom preko prevoja
Broure ivene koncem preko prevoja
Beavne broure
Broure sa trakom platna preko povenjaka (lea)
Kartonirane broure
Broure sa tvrdim povezom
Specijalne broure obuhvataju:
Broure sa plastinim metalnim inama
Broure sa spiralama
Broure sa plastinim eljem i
Broure sa mehanizmom .
Knjiga ima svoje sastavne elemente koji su prikazani na slici 10. Zavrna
obrada knjiga u tvrdom povezu obuhvata obradu korica i biti razliite.
Korice sa jednodelnom presvlakom - knjige su izraene u platnu, koi, sintetici
ili papiru. Korice sa viedelnom presvlakom koja obuhvata poluplatno,
polusintetiku i polukou. Specijalni povez koji obuhvata povez sa vijcima,
kopama, francuski povez u celoj ili polukoi, povez poslovnih knjiga i sl.
Povez kartonskim koricama se realizuje tako da se tabaci poveu icom ili na
maini za ivenje koncem, povenjak se presuje i lepi, zatim se ubaci u
kartonske korice i posle suenja se obree. Pravi se i sa porubom ali se knjini
blok obree pre korienja.
Korice sa zaobljenjem obuhvataju zaobljen povenjak koji se lepi trakom na
povenjaku, zatim se spaja sa blokom knjige, i onda se ubacuje u korice. Ovaj
nain poveza je lepi i trajniji.
Platneni povez se razlikuje od poluplatnenog poveza u tome to je cela knjiga
ukoriena u platnu.
Koni povez se ceo korii koom.
Lepljeni povez obuhvata blok knjige od lepljenih listova ili tabaka. Na ovaj
nain knjiga se moe izraivati automatizovanim postupkom na maini.
Povez od vetakog materijala obuhvata blok knjige koji se pravi od PVC folije
na mainama za zavarivanje PVC materijala.

14
 Slika 10 Osnovni delovi knjige
Posebni povezi obuhvataju tzv. ukrasne poveze, npr. svileni, somotni, povezi
od pergamenta, povezi poslovnih knjiga, za industrijski dizajn, povezi za
antikvitete i sl.
Runa zavrna obrada knjiga
Jedan od znaajnijih postupaka obrade knjiga je reparacija i ponovni povez
knjiga. Ponovno povezivanje knjiga se vri na sledei nain:
Rastavljanje knjiga je postupak u kojem se knjige sa konanim i ianim
povezom rastave na delove. Tokom ovog postupka se mora voditi rauna da se
listovi knjige ne otete.
ienje listova obuhvata postupak ienja ostataka lepka otricom noa.

15
Reparacija oteenih listova vri se na nain da se pocepani krajevi pokrivaju
samo toliko koliko je potrebno za dugotrajnost ponovnog lepljenja. Za
popravku se koristi fluor-potanski ili svileni papiri.
Lepljenje priloga se vri na nain da se lepe i dovedu na prvobitno mesto.
Presovanje pre povezivanja se vri da bi se istisnuo vazduh koji se zadrao
meu listovima, i da se izravnaju neravnine nastale od lepka.
Pravljenje predlista se vri na nain da se vodi rauna da je predlist bitan
sastavni deo knjige. On povezuje blok i koricu knjige i rastereuje samu knjigu
pri otvaranju i zatvaranju. Za runo povezivanje ima vie naina izrade:
Zalepljen predlist je najbri i najjednostavniji nain, ali je i najneotporniji.
Predlist se irinom od 3 mm zalepi za prvi i zadnji tabak, na nain da se
premazani deo stavlja kod prevoja povenjaka a gornji deo se namesti na
tabak.
Presavijen predlist je najee korien nain kod runog poveza knjiga. Mnogo
je trajniji od lepljenog naina jer osim to se lepi on se zaije i zatim se za
drugi odnosno za predzadnji tabak zalepi, tako se prosto ugradi u knjigu.
U procesu rune obrade knjiga koriste se razliiti alati. Alati su izraeni u svrhu
pojednostavljenja runih operacija zavrne obrade knjiga sa oblikom i
konstrukcijom koja je funkcionalno prilagoena operacijama koje se mogu
izvesti sa alatom. Na slici 11 i 12 su prikazani razliiti pribori za runu obradu
knjiga.

a) b) c) d)
Slika 11 Pribori za runu obradu knjiga a),d)-glaalice, b),c)-utiskivai

16
 a) b) c)
Slika 12 Pribori za runu obradu knjiga a)utiskiva linija, b)utiskiva
zaobljenja, d) runa presa

U runoj obradi knjiga se koristi niz razlitih pomonih pribora koji imaju svoju
funkciju. Funkcije nekih od njih se ukratko komentariu.
Lopatica za boju je elina trougaona ploa sa kratkom drkom i zaobljenim,
tupim okovima, koja slui za meanje, skidanje ili dodavanje boje.
No za boju je elastini, duguljasti, elini tupi no, koji slui za merenje male
koliine boje, kao i za meanje boje.
Sito za prskanje boje je iano sito zategnuto na ramu sa drkom, koje se
koristi za prskanje reza.
Posuda za boju je hromirani ili emajlirani sud izraena od metala, lako se isti i
slui za meanje boje, odnosno boja.
Ram za ivenje je najee veliine 250x700 mm i satoji se od dva stuba koji
su privreni za podlogu pod normalnim uglom. Na gornjem delu se nalazi
daska sa urezanim polukrunim oblikom na krajevima i privruje se pomou
vijka. Na dasci je smeten kanap koji se zatee na nain da se donji kraj vee
za podlogu. Na ramu se moe iti vie knjinih blokova odjednom.
Cev za zaobljavanje je cev prenika 20 mm i dugine je 350 mm. Izrauje se
od elika ili od drveta na ijoj duini od 300 mm i irini od 15 mm se nalazi
zalepljeno platno. Zaobljavanjem knjinog bloka na ovom alatu, postie se
potpuno uklapanje zaobljenog knjinog bloka u korice.
Element za savijanje (falc) se veoma esto koristi u mnogobrojnim procesima
izrade, kao kod savijanja, utiskivanja, tako i kod ravnanja i formiranja u
knjigovezakoj obradi. Ranije se element za savijanje izraivao od kosti.
Shodno dananjim materijalima i tehnologiji ovi alati se vie ne proizvode iz
kostiju, ve iz raznih plastinih i vetakih materijala.

17
Drvo za savijanje je izraeno od tvrdog drveta duine 250 mm, 30-40 mm
irine i 3 mm debljine, liastog je oblika sa tupim krajevima. Koristi se za
runo savijanje, razvlaenje tabaka i listova.
ekii se koriste kod rune izrade knjinog bloka za zaobljavanje. Deo ekia
sa kojim se vri zaobljavanje je zaobljen, pa se ujedno na taj nain spreava
hvatanje lepka na eki u sluaju da se jo nije osuio. eki sa malom
povrinom udara se jo koristi i za pojedine procese runog formiranja,
gravure i buenja.
iroke etke slue za nanos lepka na velike povrine. Izraene su od mekih,
dugih dlaka. Za natrljavanje materijala se koristi tvra etka. etke sa dugom
dlakom se koriste i za farbanje. Za lepljenje platna na polutvrdi povez i za
kairanje platna koriste se jake etke (etke za ribanje).
No za isecanje se koristi kod ivaih maina za obavljanje dve procedure od
kojih jedna obuhvata rezanje konca, a druga rezanje gaze.
Runi linijski utiskiva je alat se drkom koji pored linija moe da ima odreene
are i ukrase i koristi se pri ukraavanju korica gotove knjige.
Runa presa se koristi kod razliitih runih izrada u knjigovezakoj obradi.
Postoje dve vrste runih presa. Presa sa poprenom gredom se koristi pri
opercijama kairanja lea knjinog bloka, ubacivanja knjinog bloka u korice i
za druge pojedinane operacije. Prednost prese sa gredom je da se
istovremeno moe presovati vie knjiga ili knjinih blokova raznih veliina, a
mana joj je da se zbog dimenzija teko moe koristiti. Za finije poslove i za
manje formate mnogo je zgodnije koristiti runu presu za zlatotisak. Ova presa
se koristi za runi zlatotisak, koni povez, za izradu rebara kao i za mnoge
druge poslove.
Posuda za uvrivae se koristi za pripremu uvrivaa koji se u odreenoj
koncentraciji kuva i po potrebi za neku operaciju, vodom razblauje. Za ovo
razblaivanje potrebna je cinkana ili emajlirana posuda ija je zapremina od 2-
3 litre. Za odravanje istoe ove posude treba obratiti veu panju, jer se
uvrivanje brzo odigrava.
Knjigovezaki no se koristi veini poslova knjigovezake obrade, od izrade
knjinog bloka do razvrstavanja.
estar slui za obeleavanje i razna merenja i nanoenja ponavljajuih mera.
estar se moe podeavati i zatezati (fiksirati), a na oba kraja estara kao
zavretak su eline igle.
Alati za krune iseke i filete su bronzani alati koji su sastavljeni od krunih
linija. U jednoj garnituri se nalazi esnaest komada linija koje se postavljaju u
jednu zajedniku drku. Ovi komadi se meusobno razlikuju po dimenzijama,
pa se zahvaljujui tome mogu praviti vee, odnosno due i krae linije. Kruni
iseci se takoe sastoje od garniture od esnaest delova. Kruni iseci se
razlikuju po tome to su meusobno razliiti po duini, pa se zahvaljujui tome
kod izrade zlatotiska moe otisnuti kruni otisak eljenog poluprenika.
No za linoleum ili stolarski reza se koristi u vie oblika. elina otrica se
otri, a na kraju rezaa nalazi se drvena drka. Izrauje se u raznim irinama
koristi se pri izradi stonih i zidnih kalendara, kao i za buenja kod raznih tabela
i mapa.
Grebai su alati sa razliitim elinim otricama izraene sa ravnim, okastim
i zaobljenim oblicima. Pre upotrebe potrebno ih je otriti. Koristi se kod izrade
18
zlatnog reza, kada se nakon izvravanja obreza eli dodatno ravnati knjini
blok.
ilo je elina igla uvrena u drveni dra. Ima veoma iroku primenu u
knjigovezakoj obradi, a najee se koristi za uvlaenje okova kod korica,
oznake pre buenja, poljski vez, itd.
Zumbe se koriste u raznim veliinama (prenicima) za buenje albuma,
kalendara, odnosno za kairane zidne table.
No za obrezivanje je duine 250 mm, visine 20 mm i irine 3 mm, dvostrano
je otren i izrauje se od elika. Radi bezbednosti prilikom rukovanja, no je
pomou vijka uvren u drvenu drku. Ima iroku primenu u knjigoveznici i
koristi se pri izradi registara, za obrezivanje konih korica i za mnoge druge
poslove.
Makaze su najee korieni alat u knjigovezakoj obradi. Koriste se u raznim
veliinama u zavisnosti od posla. Manje makaze se koriste za rezanje kapitalne
vrpce, dok se vee makaze koriste za izrezivanje raznih materijala.
Ram za kapitalnu vrpcu se koristi prilikom postavljanja kapitala na vie knjinih
blokova odjednom ili za kairanje.
ablon za sakupljanje tabaka olakava runo sakupljanje tabaka, i izraen je
od drveta u raznim veliinama i raznim uglovima pada.
No za rezanje papira se koristi prilikom isecanja tabaka. Jedan tip ovog noa
je izraen od elika i slian je nou za zlatorez, jedina razlika je to se no za
rezanje papira vie otri. Drugi tip se izrauje iz drveta, viestruko se
obrauje, ravna i polira.
Prskalica se koristi za ukraavanje reza, omotnog papira i predlista. Veliina
kapljica prskalice zavisi od pritiska i razdaljine izmeu prskalice i papira,
odnosno reza (obreza).
Daske za presovanje se izrauju iz ravnog, tvrdog drveta bez vorova, koje se
sa kraih strana se odrubljuje. Odrubljivanje je vano da pri upotrebi dasaka
pod velikim pritiskom ne doe do pucanja ili lomljenja dasaka. Vano je da
povrina dasaka bude ravna bez ikakvih nedostataka ili deformacija. Izrauju
se shodno veliinama knjinog bloka. Uglavnom se koristi pri upotrebi prese
radi obezbeivanja ravnomrenog pritiska preko cele povrine.
Naslon (dra) za presu slui za omoguavanje postavljanja prese pod eljenim
ugaom u zavisnosti od procesa izrade.
ilo za takanje je alat sa drkom slian obinom ilu, a koristi se pri izradi
zlatnog reza za ukraavanje, ili se njime vri skiciranje crtea i ukrasa pre
obrade.
Turpije slue za obradu okova korice, knjinih tabli a koriste se dve vrste
turpija. Za grubu turpijanje se koristi turpija za drvo. Dorada se vri finim
turpijama za gvoe.
Turpije slue za razliita usecanja. Npr. pre ivenja lea knjinog bloka ono se
kod pojedinih tehnika ivenja mora upilati. Pila je uvrena u ram na ijem
kraju se nalazi drvena drka, a sastoji se iz gusto rasporeenih elinih zubaca
koji imaju funkciju da ne otete tabak u velikoj meri.
okalice se koriste pri runom zaobljavanju i formiranja ivica korica knjinog
bloka, koriste se za zaobljavanje okova.
Ukrasi za okove vinjete su bronzani alati uvreni u drvene drae, esto se
sastoje iz vee garniture oblika koje se menjaju po elji. Oblici mogu biti
19
pojedinani, ili da obrazuju jedan deo nekog veeg ukrasa. Izrauju se
posebno za levu i desnu stranu.
Grejai se koriste za zagrejavanje razliitih ukrasa zlatotiska, vinjeta, fileta,
karika za nanoenje pozlate, odnosno za redove slova koriste se grejai alata
koji vri zagrevanje pomou gasa. Drugi oblici zagrevanja za runu pozlatu
nisu preporuljivi.
Metalni uglomer se koristi za sva poslove u kojima je neophodno merenje
pravog ugla, npr. pri izradi korica, seenju papira, nametanju presvlaka i sl.
Metalni lenjir se koristi u dva oblika. Iviasti lenjir se koristi za merenje ivica
knjinog bloka, dok se lenjir bez ivice koristi za merenje raznih okvira. Na
njima su najee nanete mere formata papira.
Igle za ivenje se koriste pri ivenju i izradi pojedinanih skupocenih runih
poveza knjinog bloka. Za ivenje se koriste eline igle izraene u raznim
debljinama i veliinama.
ivenje
Knjini tabaci se u knjigoveznici najcee spajaju ivenjem. Igle na maini za
ivenje probue knjizni tabak zatim se u taj otvor uvede konac koji na
razmacima cca 12 do 13 mm izlazi izvan povrine tabaka i oblikuje petlju kroz
kroz koju se provlai konac konac i zatee petlju. Sve se nastavlja cikcak
hodom na sljedeim tabacima. ivenjem je obuhvaen i niz grafikih proizvoda
kao to su vree i vreice gde ova operacija ima izuzetan znaaj za upotrebu
proizvoda.
Postoji odreen broj razliitih postupaka ivenja i oni su najee vezani za
oblik petle i nain formiranja veza pri procesu spajanju odnosno ivenja.
Razlikuju se postupci tzv. ivenja na pantljike, ivenje na jednu i dve osmice,
poljsko ivenje i dr. Prema vrsta materijala sa kojim se ije razlikuje se ivenje
koncem, kanapom, pantljikom, icom, plastinim materijalima im sl. Kada se
govori o vezivanju plastinim materijalima esto su u tim postupcima prisutni
postupci zavarivanja plastinim materijalom.
ivenje na pantljike (slika 13) je postupak mekog vezivanja, nakon to se
proveri redosled tabaka knjiga se poloi licem prema dole. Povezivanje se
poinje sa zadnjim tabakom, u zavisnosti od veliine knjige tabak se nie na
dva tri ili vie pantljika. irina pantljike je 10 12 mm, a duina odgovara
debljini knjige.

Slika 13 ivenje na pantljike

ivenje na pantljiku naizmeninim vezom (slika 14) se koristi za deblje knjige,
sa mnogo tabaka koji se naizmenino vezuju. Obuhvataju se dva tabaka
istovremeno, konac se periodino zavrava as u jednom as u drugom tabaku.

20
Prva i zadnja dva tabaka se uveu da bi bili izdrljiviji prilikom korienja
knjige.

Slika 14 ivenje na pantljiku naizmeninim vezom

ivenje kanapom - meko vezano se vri tako da se na veznom stubu uree
udubljenje za kanap, s tim to se prvi i zadnji tabak knjige ne urezuju.
Udubljenje koje se pravi je toliko da kanap ne napravi ispupenje ali i da
nebude labav.
ivenje na jednu osmicu (slika 15 a) ) se koristi samo za izuzetno vredne
knjige i za antikvitete. Ovo je vrsto i izdrivo povezivanje. Konopac je
nameta van povenjaka tabaka i on postaje ukrasni elemenat knjige.
ivenje na dve osmice (slika 15 b) je najstariji nain ivenja na prorezanom
orebrenom remenu. Rebrasti remen se na sredini proree na debljinu knjige.
Pri uvezivanju se zaobiu rebra i tako nastaju dvojne rebraste linije.

Slika 15 ivenje a) na jednu i b) na dve osmice;

Poljsko ivenje (slika 16) se koristi kod platnenog i konog korienja. Prvih i
zadnjih 6 8 listova se koristi za pravljenje tabaka, ostali listovi knjige se
stave u drvenu presu i sa otrim noem se rezbare i zatim sa toplim lepkom
tanko namau. Posle suenja se ureu, zatim se po 6 8 listova rastave i
predlistovi tabaka stave na svoja mesta. Zadnji tabak knjige se uvee
platnenom trakom.

Slika 16 Poljsko ivenje

Postupak vezivanja uadima se koristi za povez novina i asopisa. Na ovaj
nain se mogu sastaviti u oblik knjige. Od prvih i zadnjih 6 8 listova se sa
pomonim trakama napravi tabak, ostali listovi se stave u drvenu presu i ureu

21
na 5 6 mesta. Povenjak tabaka se premae toplim lepkom i u udubljenje se
namesti konopac koji je za 5 6 cm deblji od debljine povenjaka. Konopac se
sa ugrejanim alatom utisne u udubljenje i pri dejstvu toplote se stvrdne. Kada
je osnova lepka vetaka materija proces postavljanja uadi nije potreban.
Obrezivanje knjinog bloka na maini
Proces povezivanja je isto kao kod pantljike sa razlikom da se kod ovog naina
ivenja tabak lake moe nanizati zbog ve napravljenih udubljenja.
ivenje resanim konopcem. Kada se povenjak tabaka ne moe urezati na
primer muzike note, spomenari, dnevnici itd. koristimo ovaj nain
povezivanja. Direktno se ije na traku ali posle povezivanja na mesto traka se
uvue resani konopac.
Jednostavno lepljeni povez. Knjiga sastavljena od listova se moe povezati i
lepkom. Knjige na kojima je povenjak mnogo oteen takoe se mogu
popraviti lepkom, ali se prvo poprave listovi i posle suenja se stari povenjak
odsee. Knjiga se stavi u presu tako to dve treine knjige je izvan prese.
Povenjak se zatim okrene za 900 1200, u tom poloaju se namae lepkom
koji je sa vetakom osnovom, knjiga se vrati u prvobitan poloaj i blago se
pritiska povenjak. Ostavi da se sui 10 20 sati. Kod ovog uvezivanja se lepi i
predlist.
Obrada knjinog bloka nakon povezivanja
Ravnanje povenjaka. Ovaj postupak je neophodan da bi se povenjak, koji se
tokom uvezivanja zadebljao, pri zaobljavanju mogao da se svede na
odgovarajui oblik i to se vri udaranjem povrine.
Lepljenje presavijenog predlista i lepljenje pantljike (slika 17) se vri nakon
ravnanja povenjaka na prednjem i zadnjem listu napravi se resa na konopcu.
Tutkalisanje povenjaka vri se tako sa etkom, koja se umae u mlak tutkal,
namae povenjak a pri mazanju se knjiga dobro pritisne rukom i, tutkal se
malo ubaci i meu tabake da bi ih to bolje spojio. Posle nanoenja tutkala, on
se jo malo dobro utrlja izmeu tabaka.

Slika 17 Lepljenje pantljike

Obrezivanje knjinog bloka se najee vri na maini. Posle lepljenja i
uvezivanja povenjak knjige je deblji od ostalog dela knjige. Kod seenja presa
bi pritisnula povenjak, pri emu bi tabaci iskliznuli i povenjak bi se
deformisao. Da bi ovo izbegli, kod obrezivanja na maini na glavu i noge, stavi
se umetak koji to spreava (slika 18).
Zaobljavanje povenjaka. Nekad su se knjige pravile sa ravnim povenjakom.
Korienjem se povenjak deformie. Tokom zaobljavanja povenjak se formira
tako da bude blago zaobljen.

22
Postupak sa lepenkom obuhvata spajanje povenjaka knjige sa knjinom
koricom. Jedna strana lepenke se zalepi na povenjak i ona povezuje tabake, a
druga strana se zalepi za koricu. Tako lepenka vrsto spaja blok i koricu knjige.

Slika 18. Obrezivanje knjinog bloka na maini

Krojenje materijala za korice knjige. Debljina se odreuje srazmerno prema
potrebnoj veliini. Najee krojenje kartona obuhvata odreivanje duine
korice koja se dobija dodavanjem po 2 mm kod tzv. glave i noge knjige. Na
prednjem delu dodaje za jedan 1 mm vei rub. Za irinu se uzimaju u obzir
veliina ruba i irina hizne. irina hilzne zavisi od debljine kartona i platna, kod
debljih je iri, kod tanjih ui. Kad se ne odredi dobro irina hilzne, predlist se
pri otvaranju i zatvaranju zategne i vrlo brzo se iupa.
Krojenje platna se vri na nain da se platno kroji paralelno sa povenjakom,
jer je tako vrstoa pri savijanju vea. Platno je za 10 15 mm due od
kartona korice. Poluplatneni povez se pravi sa okiima, kojima se oblae
karton, jer se okovi korice veoma brzo ishabaju. Prave se pravougaoni i
otrougaoni, takozvani francuski okovi.
Krojenje omota se realizuje tako da iskrojen je paralelan sa povenjakom.
Platno se premazuje sa srednje gustim i 60 0C toplim tutkalom.
Spajanje knjine korice. Karton povenjak se postavi tano na sredinu platna,
a kartonske ploe se poloe na 5 mm udaljeno od povenjaka na platno. Kod
glave i noge se platno presavije i dobro priljubi za karton. Lepkom namazan
omot se dlanom priljubi na koricu. Zatim se korica okrene licem na dole i
presaviju ivice od omota.
Ubacivanje knjinog bloka u korice vri se tako to se sa povenjak sa
unutranje strane namae srednje gustim lepkom i ubaci se u koricu, tako da
se kod glave i noge ravnomerno raspodeli. Povenjak knjinog bloka treba da
ravnomerno prianja na povenjak korice. Nakon to se slepi i predlist, knjiga se
presuje i ostavi da se sui. Zatim se vri sortiranje. Gotove knjige se
pregledaju da bi se ispravile grake na primer predlist se zalepi za koricu
knjige.
Bojenje preseka. Bojenjem ivica listova izbegava se brzo prljanje listova knjige.
Bojenje preseka ima i estetski znaaj, i time se poveava vrednost knjige.
Tokom vekova radilo se nekoliko postupaka bojenja.
Jednobojni presek. Presek knjige se boji najee samo kod glave, ree sa sve
tri strane.
Tzv. presek oblaka dobija se tako da jedan ili dva preseka se u obliku oblaka
boje u dve boje.
Prskani presek se dobija prskanjem boje pod pritiskom na povrinu preseka.

23
pricani presek se dobija pricanjem tako to se na situ povlai etka sa
bojom.
Presek sa voskom se dobija na nain da se teni vosak naprica na presek.
Prska se izabranom bojom. Kad se osue kapljice voska se skinu sa etkom, i
na tim mestima ostane originalna boja papira.
Presek sa peskom i piljevinom. Pesak, mekinje ili piljevina se navlae i namau
na presek. eljena boja se naprska i ona se cedi kroz pesak ili mekinje i na
presek tako da se dobijaju razliite nijanse boje. Pesak se isti sa knjige kad se
ona osui.
Strugani presek se dobije tako to se povrina preseka se sa poluoblom,
grubom drvenom turpijom, jednakim intenzitetom udara. Dobije se ivica papira
koja izgleda kao da je ipkana.
Zlatni presek se dobije tako to se presek presvue sa zlatnom prainom.
Presek knjige se izglaa do savrenstva i premae sa tirkom, zlatna praina se
nanosi sa rastvorom od belanceta. Na kraju se sa glaa sa kamenom.
Industrijski proces izrade knjiga
Industrijski proces izrade knjiga poinje sa dizajniranjem same knjige. Ono to
dizajner zamisli industrija za izradu knjiga ima za zadatak da realizuje. Pre
poetka proizvodnje napravi se model zamiljene knjige. Tek posle prihvatanja
modela poinje proizvodnja. Industrijski proces izrade knjiga se moe podeliti
na (slika 19):
obradu tabaka/traka materijala
izradu knjinog bloka,
izradu korica,
zavrnu obradu - dovretak proizvoda.
Obrada tabaka ili traka se realizuje nizom razliitih operacija obrade koju
realizuju razliiti ureaji i sistemi.

Slika 19 Klasifikacija procesa knjigovezake zavrne obrade

Razliite operacija se mogu predstaviti preko simbola koji ilustruje odreeni
postupak.

Rezanje traka i tabaka

Papirne trake ili tabaci rezanjem se dovode na format pogodan za dalju
obradu. Industrijski proces izrade knjiga poinje sa rezanjem tabaka. Rezanje

24
mora da bude precizno (ista veliina papira i margina). Samo na taj nain
mogu maine za savijanje tano da saviju tabake.

Falcovanje
Falcovanje je savijanje (previjanje) papirnih traka ili tabaka (knjigovezakih),
du prave linije prema utvrenim merama i emama. Ivice savijenog tabaka
moraju da budu otre. Tabaci se savijaju na mainama za savijanje. Savijeni
tabaci se stavljaju u prese izmeu dve ploe, presuju i uvrste. Presovani
uvreni se slau. Obrada ovako sloenih tabaka je brza i tana.

Priprema tabaka
Pod pripremom se podrazumevaju sve radnje na savijenim - falcovanim
tabacima kod kojih se izvodi postupak sastavljanja i sakupljanja.
U industriji za izradu knjiga sakupljanje se vri mainski, a u manjim
radionicama se to radi runo.
Runo sakupljanje. Tano poreani tabaci se sakupe na sto za sakupljanje
tabaka. Kontrolie se redosled sakupljenih tabaka, tj. da li su svi tabaci
potrebni za knjigu na broju.
Mainsko sakupljanje. Tabaci moraju biti prekontrolisani (redosled, da nema
sluajno oteenih, prljavih tabaka), poravnavaju se presuju u naslagu.
Sakupljanje tabaka sa naslage se radi pomou vakum hvataljki. Odvojeni
tabaci preuzimaju se naslage, stavljaju se na pokretnu traku, tako kompletiraju
knjini blok koji se posle kontrolisanja transportuje do ureaja za izlaganje.

Priprema mesta za obradu ili korienje

Postupcima razdvajanja ili preoblikovanja se na proizvodima pripremaju mesta
za obradu ili korienje: linijske perforacije kao ivice za otkidanje, lepljenje ili
savijanje, tancovanje u obliku rupa za sastavljanje, zatim brazdanje,
lebljenje i narezivanje za fiksiranje ivice savijanja.
Npr. presovanje pre ivenja se moe vriti runo samo u sluaju kada nemamo
mainu za presovanje tabaka. Knjige se moraju presovati pre ivenja da bi se
istisnuo vazduh koji se stvorio u tabacima prilikom savijanja i da bi se
poravnali savijeni tabaci.
Dobro presovani tabaci lepe, bre i jae se iju. Dobro presovanje pre ivenja
i daljih operacija je preduslov da bi se dobile knjige iste debljine.

Sakupljanje u blok
Ova faza podrazumeva izradu pravilnog redosleda falcovanih tabaka u
nepovezani blok. Sakupljanje se vri na razliitim najee po konstrukciji
linijskim mainama.

Povezivanje bloka
Kod povezivanja blokova se radi o postupku kojim se spajaju pojedini knjini
tabaci, logovi ili listovi materijalom za ivenje u knjini blok.
Kod industrijskog procesa izrade knjiga koriste se maine za ivenje koncem.
Prednost maina za ivenje koncem u odnosu na maina za ivenje icom je u

25
tome da je proizvodnja kod ivenja vea i do tri puta, konac je elastian i sa
njim iveni povenjaci kod okrugljivanja mogu lepe i kvalitetnije da se
formiraju. Ne treba da zaboravimo da ica vremenom poinje da ra. Na
jednostavnim mainama za ivenje tabaci se otvore na pola i tako se stavljaju
na sto za ulaganje.
Na poluautomatskim mainama sakupljeni tabaci poluotvoreni se stavljaju na
pokretnu traku jedan po jedan na za to predviena mesta. Ako izostane jedan
tabak maina napravi prazan av a to remeti jednakost ivenja. Namerno treba
izostaviti jedan tabak posle poslednjeg tabaka knjige da bi maina napravila
zavrni av.
Na automatskim mainama za ivenje koncem sakupljene knjige se
magacioniraju sa automatskim ulaganjem.
Automatsko ulaganje sa vri na nain da ureaj za skidanje tabaka jednim
rotirajuim pokretom otvori do pola tabak. Ovako otvoren tabak stavlja se na
donji deo automatskog ulagaa i tu ga puta ureaj za skidanje tabaka.
Pomou sopstvene teine tabak padne na pokretnu traku, pa se proces
nastavlja ivenjem kao kod runog i poluautomatskog ulaganja. Knjige dalje
idu u proces rezanja.

Rezanje na bloku (obrezivanje)

Blokovi se obrezuju sa tri strane na krajnji format. Knjige se najee obrezuju
na trorezau. Najea su tri naina rezanja:
kada se knjige stavljaju neposredno u ureaj za obrezivanje;
kada se knjige na stolu za ulaganje stavljaju u predprese i tek onda se
stavljaju u ureaj za obrezivanje;
kada se knjige na stolu za ulaganje stavljaju u presu, i automatski idu u ureaj
za obrezivanje.
Knjini blok se obrezuje sa tri strane: u glavi, u nogama i sa strane (suprotno
od poveza).

Okrugljivanje bloka
Preoblikovanje knjinog bloka tako da lea bloka dobijaju konveksni oblik, a
prednji rez dobija konkavni oblik u smeru debljine bloka. Za ove operacije
obrade se koriste razliiti specijalni alati za glodanje i seenje materijala.

Nanoenje sloja boje

Na jednu ili vie obrezanih povrina knjinog bloka se nanosi sloj boje ili nekog
od materijala za zatitu.
Spajanje dodatnih delova
Oznane trake, kapital (ukrasna traka) ili drugi materijali se spajaju sa blokom.

Rezanje materijala za korice

Rezanje lepenke za korice, materijala za presvlaku, omota.

Spajanje korica

26
Izrada knjine korice spajanjem izrezanih delova.

Oplemenjivanje korica
Natampavanje ili utiskivanje na korice ili omote.
Okrugljivanje korica
Lea korica dobijaju zaobljenje koje se prilagoava zaobljenju bloka.

Montaa proizvoda
Spajanje knjinog bloka i knjine korice i svih elemenata koji daju konaan
izgled proizvodu.

Oblikovanje proizvoda
Obuhvata stabilizaciju lepljene povrine, oblikovanje arnira za otvaranje
(falca) i naknadno oblikovanje zaobljenih lea bloka.
Kompletiranje proizvoda
Obuhvata oblaganje sa zatitnim omotom, ubacivanje priloga i nalepljivanje
etiketa na korice, omot ili na zatitni omot.

Pakovanje proizvoda
Proizvodi se pakuju pojedinano ili u naslagama; pakovanje transportne
jedinice (pakovanje palete).
Izrada korica tvrdog poveza knjige obuhvata odreene faze od priprme do
konano oblikovanog i zavrenog proizvoda.
Prva od operacija bi obuhvatila krojenje lepenke. Krojenje lepenke se vri po
uzoru modela knjige. Lepenka se see na maini za seenje lepenke.
Posle krojenja lepenke, treba da iskrojimo materijal za presvlaenje. Platno i
papir za presvlaenje se postavljaja u rolnama ili tabacima na mainu. Platno
se see na komade, odgovarajue veliine koje odgovaraju modelu knjige. Na
slian nain se see i papir za presvlaenje.
Kada smo pripremili materijale i u mainu za pravljenje korica stavili lepak
moemo da ponemo sa pravljenjem korica. Korice pravljene na mainama su
vieg kvaliteta od korica koje se prave runo iz razloga ujednaenosti kvaliteta.
Korice se posle suenja ukraavaju. Korice se ukraavaju tehnikama
tampanja, utiskivanjem ili pregovanjem, utiskivanjem bez folija, utiskivanjem
sa folijama, reljefnim utiskivanjem. Izbor folije, odgovarajue boje, ilustracije
je zadatak dizajnera.
Dovretak knjige obuhvata i okrugljivanje korica. Obrezane knjige se na
posebnim mainama za okrugljivanje korica okrugljuju. Povenjak u ovoj
operaciji dobija krajnji izgled.
U industriskoj proizvodnji knjiga stavljanje knjinog bloka u korice se vri
mainski. Knjini blok se stavlja na ploe korice, ploe se okreu za 120
stepeni i prosleuju se do ormana za premazivanje. Predlist se premae i
povenjak se namesti u povenjak korice. Polako se vri zatvaranje i oba
predlista se namau i zalepe za unutranju stranu korica. Knjga se na kraju
izlae na transportnu traku za sledeu fazu rada, presovanje.
27
Tehnoloki postupak izrade knjige
Tehnoloki postupak izrade knjige (tvrdi povez) prikazan je na slici
20. Knjiga se izrauje iz materijala koji se nalazi u tabacima papira. Polazi se
od dve vrste papira, papir za knjini blok i papir za naslovnu (omotnu) stranu
knjige. U tehnolokom postupku izrade knjige ubacuje se i drugi potrebni
materijal, platno lepenka, materijal za ivenje, materijal za obeleavanje i
vezivni materijal.

Palete papira (80 g/m2) Palete papira (170 g/m2)

kondicionirane u skladitu kondicionirane u skladitu

Transport paleta papira do ureaja za

ulaganje papira

Otvaranje pakovanja Otvaranje pakovanja

formata papira formata papira

Ulaganje tabaka papira u Ulaganje tabaka papira u

ureaj za ulaganje ureaj za ulaganje

Pozicioniranje papira u Pozicioniranje papira u

ureaju za ulaganje ureaju za ulaganje

Transport papira u jedinicu Transport papira u jedinicu

za tampanje za tampanje

A B

Slika 20 Tehnoloki postupak izrade knjige (tvrdi povez)

28
 A B

Dodatno pozicioniranje Dodatno pozicioniranje

Transport u prvu jedinicu Transport u prvu jedinicu

za tampanje za tampanje

tampanje u prvoj tampanje u prvoj

jedinici za tampanje jedinici za tampanje

Transport u drugu jedinicu Transport u drugu jedinicu

za tampanje za tampanje

tampanje u drugoj tampanje u drugoj

jedinici za tampanje jedinici za tampanje

Transport u treu jedinicu Transport u treu jedinicu

za tampanje za tampanje

tampanje u treoj jedinici tampanje u treoj jedinici

za tampanje za tampanje

C D

Slika 20 Tehnoloki postupak izrade knjige (tvrdi povez)- nastavak

29
 C D

Transport u etvrtu Transport u etvrtu

jedinicu za tampanje jedinicu za tampanje

tampanje u etvrtoj tampanje u etvrtoj

jedinici za tampanje jedinici za tampanje

Izlaganje odtampanog Izlaganje odtampanog

materijala u ureaj za materijala u ureaj za
izlaganje izlaganje

Transport odtampanog Transport odtampanog

materijala u magacin materijala u magacin

Paletizacija odtampanog Paletizacija odtampanog

materijala materijala

Kontrola paletizovanog Kontrola paletizovanog

materijala materijala

Transport odtampanog Transport odtampanog

materijala u jedinice materijala u jedinice
ulaganja ulaganja

E F

Slika 20 Tehnoloki postupak izrade knjige (tvrdi povez)- nastavak

30
 E F

Ulaganje tabaka u ureaje za ulaganje Ulaga

nje
U1, U 2, U3, U4

Pozicioniranje tabaka odtampanog materijala Pozici

onira
U1, U 2, U3, U4 ....................... nje

Savijanje tabaka odtampanog materijala Izrada

prev
U1, U 2, U3, U4 oja

Kontrola tabaka odtampanog materijala Kontr

ola
U1, U 2, U3, U4

Slaganje odtampanog materijala Opse

canje
U1, U 2, U3, U4

ivenje

Rolna Palete Presova Predlist Transport

platna lepenke nje

Slika 20 Tehnoloki postupak izrade knjige (tvrdi povez)- nastavak

31
 E

Knjini Pozicioni-
Transport Transport Transport
blok ranje

Ulaganje Ulaganje Ulaganje Ulaganje Ulaganje

Pozicioni- Pozicioni- Pozicioni- Pozicioni-

ranje ranje ranje ranje

Opseca Opseca Trostrano Opseca Oznana

nje nje opsecanje nje traka

Premaziv Premaziv Premaziv Premaziv

anje anje anje anje Opseca-
lepilom lepilom lepilom lepilom nje

IC
IC stabili IC stabili stabilizaci IC stabili
j Ulaganje
zacija zacija zacija trake

Spajanje
elemenat
a knjige

Slika 20 Tehnoloki postupak izrade knjige (tvrdi povez)- nastavak

32
 F

Presovanje posle svih

operacija spajanja

Transport do ureaja za
brojanje i grupisanje
koliina

Brojanje u ure|aju za
brojanje
i grupisanje koliina

Pakovanje knjiga u kutije

ili omote

Oznaavanje pakovanja
knjiga

Paletizacija pakovanja
knjiga

Transport do mesta za
utovar

Distribucija knjiga

Slika 20 Tehnoloki postupak izrade knjige (tvrdi povez)- nastavak

33
Posle odgovarajueg presovanja vano je suenje. Knjige koje se sue 24 do
48 sati ako su tehnoloki uslovi ispunjeni, treba da budu kvalitetno osuene.
esto se gotove knjige stavljaju u zatitni omot. Zatitni omot titi knjigu od
mehanikih i drugih oteenja, a njegov estetski izgled privlai panju italaca.
Na kraju se vri pakovanje knjiga i zavava proces gotovih knjiga. Proces
izrade tvrdog poveza kroz prikaz jednog tehnolokog postupka izrade je
prikazan na slici 21.

Slika 21 Tehnoloki postupak izrade tvrdog poveza

Oigledno je da se montaa bloka i korica (omota) vri za vreme poveza bloka.

Faze koje su senene su neizostavne kod izrade broura. Faze ubacivanja
priloga i adresiranja su karakteristine za izradu asopisa. Seenje i falcovanje
su faze procesa koje su integrisane u rotacionim tamparskim mainama. Kod
prikaza procesa obrade novina bi otpale faze procesa izrade korica (omota),
povezivanja bloka i obrezivanja.
Broure su proizvodi knjigovezake zavrne obrade iji se knjini blok sastoji
od listova ili tabaka (6-20 tabaka) koji se posle ivenja ili slepljivanja ubacuju u

34
kartonske korice. Proizvodnja je znaajno jeftinija od tvrdo koriene knjige.
Nekada su izdavai knjiga svoja izdanja izdavali u korienom i ivenom stanju.
Neobrezane ivene primerke pojedine biblioteke su ukoriavale po svom ukusu.
Nain izrade broure je odreen nainom slaganja (jedan u drugi, redno
poreani). Poznati korieni naini izrade broure su ivenje icom, ivenje
koncem i lepljenje.
Prvu mainu za ivenje icom su napravili braa Brehmer 1878 u Filadelfiji.
Stari nain ivenja icom inila je maina koja je jedan po jedan tabak otvarala
i icom u obliku slova U probadala ivicu povenjaka iznutra prema napolje i sa
spoljanje strane savijala icu. Tabaci su posle ovoga stavljani u presu i na
povenjaku i premazivani lepkom, zatim su razdvajani i seeni. Kod drugog
naina postupka ivenja icom sakupljeni tabaci su bueni i vezivani icom u
obliku slova U na maini od napred i krajevi ice su savijani. Ovaj nain je i
danas korien kod uvezivanja nekih asopisa i kod blokova.
Prvu mainu za ivenje koncem projektovao je D.Smyth 1882 god. u Americi.
Kod konanog povezivanja tabaci se obinom petljom povezuju na tzv.
Holender nain. Konac se iglom za ivenje uvlai od spolja ka unutra. Maina
konac vodoravno provlai do igle za kukianje i ona je izvlai iz tabaka, zatim
se za 180 stepeni zaokrene i napravi petlju. Preko ove petlje se niu ostali
tabaci sve do poslednjeg. Na kraju su napravi vez bez tabaka, tzv. prazan vez.
Posle povezivanja tabaka povenjak knjige se u presi premae tutkalom.
Lepljenjem se spajaju tabaci a konac se van tabaka fiksira. Nakon suenja
knjiga se ubaci u korice.
Bezavnim povezom odnosno lepljenjem umesto ivenja prvi put se bavio
P.Baunfalk majstor za povez knjiga. Nakon irenja primene sintetikih lepila
P.Lunbech 1939 god. je postigao znaajnije rezultate u njegovoj primeni.
Naini bezavnog poveza su sledei: lepezast, frezovan, perforiran povenjak,
presovan i takozvano varenje konca.
Lepezast nain. Od listova napravljena ili unapred obrezana knjiga treba da se
presuje tako da 2/3 povenjaka viri. Posle presovanja prvo se napred zatim
nazad savije knjini blok tako da se ivica papira razmakne za 0,2 - 0,5 mm. Na
tako nastalu povrinu nanese se lepak i vrati se u prvobitno stanje. Povenjak
treba stisnuti ili kairati sa papirom ili platnom.
Perforacija povenjaka. Maina za savijanje e tokom predzadnjeg savijanja
povenjak tabaka usecati. Preko linije usecanja e vriti zadnje savijanje.
Nakon sakupljanja tabaka knjiga se presuje a povenjak se premazuje lepkom.
Povenjak treba kairati sa tul platnom ili gazom zbog vrstoe, nakon svega
ovog se knjiga ubacuje u korice.
Glodanje (frezovanje) i resovanje. Nareani tabaci se u maini potpuno ili na
odreenim razmacima glou - frezuju ili glaanjem ivice resuju. Nakon toga se
premazuju sa hladnim sintetikim ili mlakim lepkom i ubacuju u korice.
Zavarivanje konca. Na specijalnim mainama za savijanje pre poslednjeg
savijanja u prevoj tabaka iznutra ka spolja uije se sintetiki konac, nakon
ega sledi zadnje savijanje. Ovaj sintetiki konac se na povenjak tabaka
zavaruje zatim sledi presovanje. Preporuljivo je kairati povenjak kao kod
perforiranog povenjaka. Ovaj nain je zapravo neki prelaz izmeu bezavnog
poveza i poveza ivenjem koncem.

35
Najbolji za mehanizovan i automatizovan povez je bezavni povez. Bezavni
povez bez unoenja drugih materijala tipa ica, konac, samolepljenjem daje
savreno spojenu knjigu. Najidealniji papiri za bezavni povez su dobro
upijajui papiri. Niti papira treba da su paralelne sa povenjakom. Ako su niti
papira poprene onda se od lepila papir izvitoperi, loe se savija i vie se lomi.
Na slici 22 je prikazan tehnoloki postupak izrade broura sa dodatnim
elementima koji joj kao proizvodu poboljavaju odreene elemente.

Slika 22 Tehnoloki postupak izrade broura

Izrada broure od osnovnog sloenog materijala prolazi kroz operacije rezanja,
falcovanja, povezivanja, obrezivanja i pakovanja. Pored ovih mogu biti
pridodate i druge operacije.

36
Lepila koja se koriste u hladnom obliku rastvoriva su u vodi ali posle suenja
vie nisu. Ovim se onemoguava reciklaa otpadaka posle ovog procesa. Ovi
lepkovi se mogu koristiti kod svake maine.
Lepila koja pri vioj temperaturi dobijaju mekou mogu se koristiti samo za
njih razvijenim specijalnim mainama. Temperatura na kojoj dobijaju mekou
je 150 - 160 0C i ovu temperaturu treba odravati tokom celog procesa
lepljenja.
Najpoznatija hladna lepila su Planatol, Ligament, Budaplast, Latex i razne
akrilne smole, Dartex itd.
Najpoznatije lepilo koje omekava na vioj temperaturi je Hot - Melt lepilo.
Ovaj postupak je pronaen u Americi. Istovremeno je projektovanja maina
koja brzo prerauje materijal. Skoro za nekoliko sekundi se obradi povenjak i
ubaci u koricu sa tim da se sve vreme dri temperatura od 150 do 160 0C.
Faze procesa se mogu realizovati razliitim radnim postupcima. Tako npr. faza
procesa povezivanje bloka se moe izvesti povezom sa icom ili lepljenjem,
a faza procesa ukraavanje korica npr. sa tampanjem ili utiskivanjem folije.
U pojedinim fazama procesa se koriste razna tehnika sredstva (alati) sa
razliitim radnim postupcima.
Postupci i pojedine operacije obrade koje se koriste u zavrnoj grafikoj obradi
su prikazani na slici 23.

Slika 23 Klasifikacija postupaka u zavrnoj grafikoj obradi

Za bolje razumevanje rukovanja materijalom i tokova procesa obrade, u
procesima operacije rukovanja materijalom se prikazuju simbolima.
Na slici 24 su prikazani i opisani najee korieni simboli funkcija rukovanja
grafikim materijalom.

37
 Slika 24 Prikaz simbola pri oblikovanju grafikih procesa

U sledeim poglavljima e se obraditi pojedine faze procesa i postupci zavrne

grafike obrade.

REZANJE I TANCOVANJE

Postupak rezanja se realizuje u vie faza procesa zavrne grafike obrade.

Podele postupka rezanja se mogu praviti na razliite naine. Jedna od podela je
prema obliku materijala koji se ree i to na:
rezanje naslage tabaka i
rezanje materijala u obliku traka.
Naslaga tabaka se najee ree postupkom ravnog rezanja kod kojeg se
pored ostalog reu naslage odtampanih ili neotampanih tabaka.
Rezanje materijala u obliku traka obuhvata rezanje odtampanih ili
neodtampanih papirnih traka koje se seku na mainama sa rotacionim
noevima ili u posebnim ureajima koji seku rolne u vie pojedinih traka ili
poprenim seenjem u tabake.
Postupci rezanja se mogu deliti i na prerezivanje, obrezivanje i izrezivanje.
Prerezivanje je postupak razdvajanja materijala koji se razdeljuje na delove
koji imaju neki dimenzioni i funkcionalni znaaj.
Obrezivanje je postupak odstranjivanja materijala u cilju dobijanja forme
grafikog proizvoda odreenih dimenzionih karakteristika.
Izrezivanje je postupak obrade koji obuhvata odstranjivanje materijala iz
odreene forme (oblika) materijala u cilju stvaranja novog oblika.

38
Postupci rezanja se mogu razlikovati i prema vrstama rezova i vrstama noeva
za rezanje i to rezanje sa:
- ravnim noevima koji dejstvuju na materijal samo sa jedne strane dok je sa
suprotne podloni materijal koji obezbeuje razdvajanje materijala sa
funkcijom uvanja otrice noa (slika 25.a)
- krunim noevima koji dejstvuju na materijal samo sa jedne strane dok je sa
suprotne valjak koji obezbeuje razdvajanje materijala i uvanje otrice
noa(slika 25.b).

a) b)

Slika 25 Noevi za rezanje a) ravni no b) kruni no

- ravnim noevima koji dejstvuju po principu makaza na materijal sa obe

strane (slika 26.a)
- krunim noevima koji dejstvuju po principu makaza na materijal sa obe
strane (slika 26.b).

a) b)

Slika 26 Noevi za rezanje koji dejstvuju po principu makaza a) ravni no

b) kruni no

Rezanje se izvodi razliitim noevima. Noevi se primenjuju pri obradi veih

koliina papira koji se reu na manje formate. Rezanje se obavlja na mainama
za rezanje materijala. Bitna razlika u nainu rezanja je u tome to se rezanje

39
noevima, ravnim rezom izvodi jednim noem na ravnoj podlozi, a rezanje
noevima koji dejstvuju po principu makaza, izvodi se sa dva noa.
Prema obliku rezne ivice noeva postupci rezanja mogu biti:
- rezanje ravnim noem sa jednostrukim ili dvostrukim uglom nagiba rezne
ivice (slika 27).
- rezanje noem sa reznom ivicom u obliku profilisane krive (slika 28). i
- rezanje noem sa krunom reznom ivicom (slika 26 b).

a) b)
Slika 27 Oblici rezne ivice noa a) no sa jednostrukom kosinom b) no sa
dvostrukom kosinom

Kombinacijom reznih ivica noa i njihovim postavljanjima u odnosu na podlogu

koja se ree mogu se dobiti razliiti oblici rezanja (rezanje samo sa jedne
strane, rezanje sa obe strane i sl.)

Slika 28 no sa reznom ivicom u obliku profilisane krive

Obrezivanje
Pod obrezivanjem se podrazumeva odstranjivane dela knjinih blokova i
broura sa tri strane nakon povezivanja bloka.
Rezanje materijala za korice
Kartonski tabaci i trake, table (tabaci) lepenke kao i tabaci i trake za
presvlane materijale se seku za izradu knjinih korica ili za omote.
U zavrnoj obradi se pod pojmom rezanja podrazumeva razdvajanje materijala
mehanikim putem, pri emu se preteno javljaju naprezanja smicanjem.
40
Na slici 29 je prikazan pregled postupka rezanja u zavrnoj grafikoj obradi.

Slika 29 Pregled radnog postupka rezanja

Tabaci i trake materijala se razdvajaju preteno na principu reza makazama sa
cilindrinim i krunim noem. Kod rezanja naslaga i blokova je dominantan rez
sa ravnim noevima sa kojim se realizuju osnovni principi rezanja (slika 30).
tamparske trake i tabaci se pojedinano ili kao naslage reu na formate za
daljnu obradu ili na konane formate.
Seenjem se mogu dobiti ili meuproizvodi (knjigovezaki tabaci, materijali za
presvlaku korica, tancovane etikete, korice od lepenke itd.) ili gotovi proizvodi
netampani odresci papira za biroe, kolske potrebe i domainstvo, posteri,
plakati, koverte, vizit karte, dopisnice, razglednice itd.).

41
Slika 30 Principi rezanja

42
REZANJE SA RAVNIM NOEM
Principijelni prikaz sklopa za rezanje sa ravnim noem dat je na slici 31.

Slika 31 Prikaz sklopa sa ravnim noem

Na otpor rezanja uglavnom utiu:

- osobine materijala (vrsta papira, smer vlakanaca, vlanost),
- visina naslage, duina reza,
- karakteristike noa (ugao otrenja, stepen zatupljenosti),
- voenje noa kod postupka rezanja.
Nain voenja noa za razdvajanje materijala odreuje i vrstu reza. Razlikuje
se paralelni vertikalni rez (za ilave materijale), paralelni kosi rez, oscilirajui
vertikalni rez i oscilirajui kosi rez, koji se iskljuivo koristi u zavrnoj grafikoj
obradi.
Kod oscilirajueg kosog rezanja javljaju se na otrici noa sile prikazane na slici
32.
Otpori rezanja odnosno veliine sila Fv i Fh zavise od ugla seiva odnosno
otrice noa i podeavajueg ugla noa i za rezanje. Kod tzv. kunstdruk papira,
specifini otpor kod =20 i podeavajueg ugla noa 2-3 iznosi:
Fv=20-40 N/mm,
Fh=5-25 N/mm.

43
 Slika 32 Sile na nou kod oscilirajueg kosog rezanja

Slika 33 pokazuje osnovne delove maine za ravno rezanje:

Slika 33 Osnovni delovi maine za ravno rezanje

44
Kod rezanja jedne naslage su potrebne sledee operacije:
- skidanje dela naslage visine 80 -150 mm sa palete i postavljanje u
vibracionu mainu
- rastresanje naslage u cilju smanjenja sila trenja izmeu tabaka, meusobo
poravnanje tabaka i odstranjivanje vazduha iz naslage
- transport naslage na mainu za ravno rezanje
- rezanje uz prethodno podeavanje mera za rezanje, poravnanje naslage,
odstranjivanje odrezaka sa stola, manipulacija materijalom u maini u
cilju pripreme sledeeg reza
- pomeranje odrezanih delova naslage na mesto za izlaganje, odlaganje na
paletu.
Na efektivnost maine za ravno rezanje utiu naroito gore spomenute
logistike faze procesa. Na uinak same maine utie:
- visina naslage (izmeu 500-1500 tabaka po naslagi)
- broj rezova po naslagi (kod rezanja etiketa do 1000 rezova) i
- stepen tehnike sistema za rezanje
Priprema za rezanje
Kod pojedinih proizvoda kao to su etikete, vrednosni papiri, posteri itd. ravno
rezanje je od centralnog znaaja; broj rezova po tabaku je velik, a priprema
odnosno raspored esto komplikovan.
Osnova programa za rezanje je rezni tabak i iz njega izveden plan odnosno
redosled rezanja (u osnovi isto vredi i za neprogramirano rezanje). Kod
tamparskog tabaka su ve kod izrade tamparske forme odreene oznake
rezanja, koje se proveravaju na tanost.
Plan rezanja sadri redosled i mere za rezanje.
Poznavanje pojedinih pojmova i oznaka za pripremu odnosno odreivanje
rezova je vano za sve uesnike u procesu. U osnovi se razlikuju sledee vrste
rezova:
odrez, ugaoni rez, obrez, prerez i razrez.
Kvalitet rezanih proizvoda
Rezanje za knjigovezake tabake je na samom poetku procesa izrade knjiga i
broura. Greke odstupanja od mera predstavljaju poetne greke u
sukcesivnom lancu greaka (rezanje falcovanje povezivanje). Neznatno
odstupanje od zadate mere pri rezanju moe dovesti do znatnih odstupanja
mera gotovog proizvoda. Tolerancije rezanja za formatiranje etiketa,
vrednosnih papira itd. moraju leati u podruju manjem od 0.1 mm, kako bi
maine mogle raditi bez smetnji. Tanost rezanja zavisi u znatnoj meri od
osobina materijala koji se ree.
Odstupanje od zadanih mera rezanja se moe kompenzovati na samoj maini,
na pr. promenom ugla rezanja (promenom noa), promenom pritiska prese itd.

Rezanje za masovnu proizvodnju se odvija na linijama za rezanje kao to je

npr. linija za pogone sa varijabilnim proizvodnim programom kod knjigoveznica
srednje veliine - slika 34.

45
 Slika 34 Linija za ravno rezanje tamparskih tabaka

Linija se sastoji iz lifta koji snabdeva liniju sa naslagama, rastresaa za

izravnavanje tabaka u naslagama, stolova za pneumatski transport naslaga,
maine za rezanje i ureaja za egzaktno izlaganje izrezanih naslaga na paletu.
Liniju posluuje jedan ovek.
Osim navedenih osnovnih elemenata linije sama maina za rezanje moe biti
opremljena sa dodatnim komponentama sa kojima se poveava tanost i
uinak.
Kod svakog naloga za rezanje potrebno je izraditi program za rezanje.
Meutim pogreno programiranje bi prouzrokovalo puno otpada, pa su
proizvoai maina za rezanje uz koritenje raunara razvili sistem obrade
kompletnog radnog naloga.

REZANJE TRAKA

Ureaji za rezanje papirnih traka (rolni papira) omoguavaju dobijanje tabaka,

traka i odrezaka. Najee se to radi online, tj. unutar maina za rotacionu
tampu. Pored toga, postoje i specijalne maine za uzduno i/ili popreno
rezanje traka.

Uzduno rezanje traka

Rez nastaje paralelno ivici trake, pri emu se traka deli na dve ili vie traka.
Princip uzdunog rezanja je jednostavan jer se smer kretanja papira poklapa
sa smerom rezanja. Koriste se rotirajui kruni noevi slika 35.

46
 Slika 35 Rezanje pomou krunih noeva a) na principu noa i b) na principu
makaza
Obimna brzina krunih noeva je ca. 10-15 % vea od brzine trake, sa ime se
omoguava vuenje trake.

Popreno rezanje traka

Rez nastaje popreno na ivicu trake, a kretanje noa je okomito na ravan

trake. Preteno se koristi princip reza makazama.
Na slici 36 a) prikazana je varijanta jednostavnog poprenog rezanja, kod
kojeg traka miruje za vreme rezanja. Ovaj princip se koristi preteno za
rezanje traka koje se kreu malom brzinom.
Na slici 15 b) rezanje se vri za vreme kretanja trake. Gornji no rotira, a donji
no je fiksan. Ovaj princip se koristi za rezanje traka koje se kreu velikom
brzinom.
Regulacijom brzine rotirajueg noa i brzine trake mogue je postizanje eljene
duine odrezanih komada.

47
 Slika 36 Popreno rezanje pomou translatornog (a) i rotacionog (b) kretanja
noa

TANCOVANJE
tancovanje je postupak zavrne grafile obrade u kojem se proizvodi izrezuju
u pravilne ili nepravilne geometrijske forme.
Cilj tancovanja moe biti razliit.
Slici 37 prikazuje se u oba sluaja tancovanje pomou krunog alata.
Meutim, u jednom sluaju - slika 37 a) izrezani deo je otpad, a spoljna forma
proizvoda se ne menja. Karakteristine vrste proizvoda sa izrezima kod takvog
tancovanja su kalendari sa perforisanim rupama, formulari sa otvorima za
voenje na rubovima, koverte i mape sa prozoriima, registratori sa rupama,
broure sa rupama za eljasti ili spiralni povez.
U drugom sluaju - slika 37 b) tancovanjem se izrezanom proizvodu daje
oblik, a spoljni deo je otpad. Karakteristine vrste proizvoda sa izrezima kod
takvog tancovanja su npr. etikete sa zaobljenim uglovima, podmetai, karte
za igranje, puzle, sloive kutije i druga ambalaa.

48
 Slika 37 Ciljevi obrade kod tancovanja
a) spoljni deo je proizvod b) unutranji deo je proizvod

Tehnika realizacija tancovanja je razliita. Za industrijsku ZGO znaajno je

tancovanje rotirajuim, oscilirajuim i nepokretnim alatom.
Za tancovanje papira, kartona i lepenke primenjuje se uglavnom princip
rezanja noem jer je izrada takvih alata jednostavna i jeftina. tancovanje na
principu makaza je sloenije zbog zahtevane tane geometrije i voenja alata.
Za tancovanje se koriste sledei ureaji:
- maine sa mostom i sa stubom, preteno za tancovanje naslaga
- automati za tancovanje sa vrsto ugraenim alatom za tancovanje naslaga
- vertikalni automati za tancovanje i zaklopne maine za tancovanje tabaka
- rotacione jedinice za tancovanje kao delovi u rotacionim tamparskim
mainama za tancovanje traka
Maine sa stubom su jednostavne maine kod kojih rukovaoc postavlja i skida
naslage sa maine. U najjednostavnijem sluaju se naslaga postavlja na ravan
protualat, a elezna tancna (alat) runo se postavlja prema slici ili oznaci za
pasovanje, a zatim izvodi postupak tancovanja.
Ovi postupci se mogu automatizovati -slika 38.
Sa vertikalnim automatima za tancovanje - slika 39, se tancuju odtampani
tabaci papira, kartona ili lepenke. Tabaci se odvajaju u konvencionalnom
ravnom ulagau naslaga i vode kroz mainu pomou lananog transportera sa
hvataima. tampajui tabaci se pojedinano tancuju na vertikalnoj zaklopnoj
maini, oslobaaju od otpada i izlaze kao pojedinani primerci.
Zaklopna tanc maina radi na principu rezanja noem. Forma za tancovanje
se fiksira u okviru za zatvaranje formi. Sto za tancovanje se kree prema tom
okviru. Pogon se ostvaruje preko bregastog vratila i kolenaste ruice. Za vreme
tancovanja tabak se ne kree.

49
Nakon tancovanja izresci su jo uvek povezani, to olakava transport tabaka
kroz mainu i uklanjanje odrezaka koje sledi u stanici za kidanje otpadaka.

Slika 38 Stubni tanc automat a) ematski prikaz tancne

b) tanc automat
Na kraju, na izlaganju treba razdvojiti tabake, kako meusobno tako i od ivica
koje su drale hvataljke. Kod jednostavnih vertikalnih maina za tancovanje
nedostaje ureaj za razdvajanje tabaka pa se razdvajanje vri runo izvan
maine.

Slika 39 Visokouinski automat za tancovanje

50
Za zaklopne tanc maine se koriste alati iz elinih traka ili magnetskih limova
koji omoguavaju racionalnu adaptaciju ureaja za drugu vrstu porudbine,
poto se u jednom alatu nalaze svi odgovarajui noevi za tancovanje.
Alati (forme) sa elinim trakama se sastoje od per ploe u koju se ugrauju
elini noevi - slika 40. U per plou se urezuju linije koje odgovaraju
konturama tancovanja i u koje se ugrauju noevi. Za rezanje kontura u
plou koriste se laserski rezai mumeriki upravljani.

Slika 40 Delovi alata iz elinih traka

a) ema
b) Izrada alata
Sa alatima iz eline trake je mogue istovremeno urezivanje i utiskivanje -
bigovanje.
Sa vertikalnim automatima za tancovanje je uz specijalnu opremu mogue
izvoditi pregovanje ili reljefno tampanje.
Pored opisanog alata sa elinom trakom koriste se i magnetni limovi za
tancovanje. U tom sluaju maina mora imati magnetno postolje.

Rotacione jedinice za tancovanje

tampanje beskonanih formulara, etiketa i slinih proizvoda u velikom broju

vri se preteno na rotacionim mainama malog formata. Za daljnu obradu
trake, te maine mogu biti, pored rotacionih ureaja za falcovanje te agregata
za perforaciju i rezanje, opremljene i sa rotacionim ureajima za tancovanje.
Na slici 41 je prikazana jedinica za daljnu obradu jedne tamparske maine
koja se pored ostalog moe koristiti i za izradu beskonanih obrazaca. Ureaj
za tancovanje (prva stanica) se moe nadomestiti sa izradom rupa za
odlaganje (u registratorima). Kao alat za tancovanje moe sluiti magnetni
lim, pri emu cilindar za tancovanje mora biti izraen kao magnetni cilindar.

51
 Slika 41 Jedinica za dalju obradu beskonanih obrazaca

FALCOVANJE

Falcovanje je savijanje (previjanje) papirnih traka ili tabaka, du prave linije

prema utvrenim merama i emama. Ivice savijenog tabaka moraju da budu
otre.
Na slici 42 je prikazana ema sa mainama i nazivima predmeta rada.

Slika 42 Tok obrade tabaka

Falcovanjem se mogu dobiti meuproizvodi (savijeni tabaci - za izradu knjinih

blokova, broura od vie tabaka ili logova i broura povezanih icom u prevoju
ili gotovi proizvodi (prospekti sa savijenim listovima, reklamna pisma koja se
alju potom itd.).

PRINCIP FALCOVANJA

Maine za falcovanje tabaka su konstruisane na osnovu principa falcovanja

depovima i falcovanja noem (slika 43).

52
 Slika 43 Falcovanje na principu a) depova b) noeva
Kod principa falcovanja depovima knjigovezaki tabak se preko gornjeg i
prednjeg donjeg valjka za savijanje transportuje u dep za savijanje. Falcovani
tabak udara na graninik, a u prostoru izmeu valjaka nastaje savijanje-nabor
tabaka.
Zazor izmeu valjaka se podeava pomou posebne naprave.
Za dobar kvalitet falcovanja vana je konstrukcija valjaka koji moraju raditi
bez klizanja, sa tanim smerom. Spoljna povrina valjaka moe biti glatka (od
poliuretana) ili rebrasta (od poliuretana ili elika).
Primer pojedinanog ureaja sa depovima prikazuje slika 44.

Slika 44 Pojedinani ureaj za falcovanje sa etiri depa

53
Karakteristike ovih ureaja su:
-visok uinak i male tolerancije falcovanja,
-senzibilnost kod lakih papira ( 40 g/m2) i tekih papira (120 g/m2),
-senzibilnost na elektrostatski naboj papira.
Kod principa falcovanja noem knjigovezaki tabak se nakon izravnavanja
transportuje izmeu noa i valjaka i u odreenoj poziciji, aktiviranjem senzora,
no pritie tabak izmeu para valjaka po liniji za falcovanje (slika 45)

Slika 45 ematski prikaz jedinice za falcovanje noem

Ovi ureaji omoguavaju obradu velikih formata razliitih vrsta papira, ali
imaju sloenije izvedbe i manje mogunosti za varijabilno falcovanje.
Ispred ili iza ureaja za falcovanje mogu se dodatno ugraditi osovine sa
alatima, koje omoguavaju dodatne funkcije (rezanje, perforacija, brazdanje i
sastavljanje-na pr. lepljenje, zavarivanje).

MAINE ZA FALCOVANJE
U sklopu ovih maina nalazi se:
- ulaga, u kojem se vri razdvajanje, ravnanje i dovod tabaka u prvi ureaj
za falcovanje
- ureaj za falcovanje (sa spomenutim principima falcovanja)
- transporter tabaka
- izlaga, sa separatnim pogonom vezanim za razne izlaze iz maine za
falcovanje
Danas se preteno koriste maine za falcovanje sa depovima koje mogu imati
do osam pojedinanih ureaja za falcovanje, iji se meusobni poloaj moe
menjati u zavisnosti od porudbine. Svaki od tih ureaja moe biti opremljen
sa dva do osam depova, pri emu prvi ureaj ima najvie, a zadnji ureaj
po pravilu samo dva depa.
54
Na slici 46 prikazana je maina za falcovanje sa depovima.

1.stanica za falcovanje ulaga

izlaganje za
izlaganje za na
na pr.
pr. jedan
jedan
prevoj ili
prevoj ili za
za paralelne
paralelne
prevoje
prevoje
3. 3.
stanica
stanicazaza
falcovanje
falcovanje 2. stanica za falcovanje
kosi transportni
izlaganje za tri prevoja valjci

izlaganje za
dva prevoja

Slika 46 Maina za falcovanje sa depovima

Kombinovane maine za falcovanje se sastoje iz kombinacije jedinica za

falcovanje sa depovima i noevima. Imaju kratko vreme potrebno za pripremu
i izmenu naloga, u odnosu na maine za falcovanje depovima, prednosti
kombinovanih maina su sledee :
zahtevaju manju povrinu i jeftinije su od uporednih maina za falcovanje
depovima
sigurnije se mogu falcovati papiri sa ekstremnim osobinama (na pr. tanki i
voluminozni
papiri)
Ulagai
Ulagai utiu na pouzdanost rada maine za falcovanje jer pri razdvajanju
tabaka iz naslage i transportu ka ureaju za falcovanje najee nastaje
zaglavljivanje. Kod falcovanja tabaka postoji vie naina ulaganja, od kojih se
najee primenjuju sledei:
Ureaj sa krunim ulaganjem - slika 47 se najee koristi kod visokih i
srednjih tiraa.
Skidanje naslaga sa paleta i postavljanje na sto vri se manuelno. Na stolu
se rastreseni tabaci transportuju trakom preko bubnja na sto za
razdvajanje. Usisni valjak uz pomo dizne za duvanje transportuje gornji
tabak iz ulagaa. Prednost mu je u tome to omoguava non-stop ulaganje

55
 i falcovanje bez zaustavljanje maine, ali zahteva vie prostora i vremena
za podeavanje.

Slika 47 Ureaj sa krunim ulaganjem

Ureaj sa ravnim ulaganjem - slika 48, prikladan je za maine za falcovanje

malih formata, sa manjim tiraima. Razdvajanje se vri sa gornjim usisnim
valjkom.

Slika 48 Ureaj sa ravnim ulaganjem

Izlagai
Najee se primenjuju izlagai prema slici 49 kod kojih su falcovani tabaci
rastreeni jedan iznad drugog i mogu se od strane posluioca sloiti u paket i
odloiti na paletu.

Slika 49 Horizontalno izlaganje tabaka

56
Kod druge vrste izlagaa - slika 50 stojei (vertikalni) tabaci se slau u
pakete i manuelno odlau.

Slika 50 Vertikalno (stojee) izlaganje tabaka

Falcovanje na tekuoj traci
Ovaj postupak je novijeg datuma, ali se u nekim primerima (izrada reklamnih
proizvoda) uveliko koristi. Pred malog broja stranica sve ee je obrada na
tekuoj traci. Osnovni agregati su razni ureaji za falcovanje, koji se povezuju
sa raznim modulima i koji pored ostalog omoguavaju komplikovano lepljenje,
ivenje icom, sakupljanje delova tabaka za dalju obradu, lepljenje karata i sl.
na osnovni tabak, rezanje, izrezivanje, perforaciju itd.
ema ureaja za falcovanje
Za opis tehnikih konfiguracija odnosno razliitih ureaja i modula koriste se
simboli. Slika 51 prikazuje emu ureaja za falcovanje sa depovima u
industrijskim knjigoveznicama a na slici 52 su predstavljeni simboli rukovanja i
tokova materijala koji se koriste za predstavljanje.

Slika 51 ema ureaja za falcovanje sa depovima

57
 Slika 52 Znaenje pojedinih simbola

FALCOVANJE KNJIGOVEZAKIH TABAKA

Knjigovezaki tabaci se tako preoblikuju da se dobije format pogodan za daljnu
obradu, da stranice lee u redosledu jedna iznad druge i da su zadovoljeni
estetski zahtevi (kvalitet) proizvoda.
Uslovi za daljnu obradu se utvruju ve kod izrade tamparske forme (poloaj
stranica na tamarskom tabaku, dodatak za rezanje i frezovanje za spajanje
lepljenjem itd).
Izmeu tampara i knjigovezaca mora postojati jasno sporazumevanje u cilju
spreavanja pogrenih interpretacija. Zato se na tabaku moraju dati svi
potrebni podaci - slika 53. Pri tom je vano da se vodi rauna o kolumnama na
povrini sloga, rubnim povrinama, o obrezivanju i dubini frezovanja kod
spajanja lepljenjem, broju tabaka sa kratkim naslovima (spoljna strana), broj
tabaka sa zvezdicom (unutranja strana).
Broj tabaka se oznaava kao signatura. On oznaava poloaj tabaka u bloku.
Kod navoenja broja stranica za jednu signaturu moraju se uzeti u obzir

58
prethodne signature (u tabaku sa 16 stranica signature 2 su stranice 17-32
ureene po pravilnom redu ako se signatura 1 isto sastoji iz 16 stranica).
Redosled prevoja varira s obzirom na broj i poloaj prevoja na tabaku.

-prednje ulaganje/hvata

ivica
hvataa,
uzeti u
obzir kod
iseenih
tamp-
arskih po-
vrina povrina
sloga

krstevi za falcovanje rez u glavi

kontrolni
znak
obrezivanje
sa strane

prostor za frezo-
vanje lea kod
povezivanja
lepljenjem

broj tabaka obrez u nogama

oznaka za
obrezivanje
oznaka za
obrezivanje
Slika 53 Knjigovezaki tabak sa potrebnim podacima

Na slici 54 je prikazana klasifikacija falcovanih tabaka.

59
 Slika 54 Klasifikacija falcovanih tabaka

Najvanije tipove falcovanih tabaka prikazuje slika 55.

60
 Slika 55 Tipovi falcovanja
U cilju podele strana na knjigovezakom tabaku pored eme za falcovanje i
broja jednakih primeraka, mora biti poznat nain povezivanja bloka. Kod
poveza bloka materijalom ( na pr. ica, konac, i dr.) kroz prevoj, falcovani
tabaci se ubacuju jedan u drugi tako da je raspored stranica kao na slici 56 a

Slika 56 ema rasporeda stranica za dva tamparska tabaka za brouru od 16

strana: a) povezivanja kroz prevoj b) kod povezivanja lepljenjem

61
(prvi tabak sadri spoljnih osam strana 1 do 4 i 13 do 16 i drugi tabak
unutranjih osam strana (5 do 12). Kod povezivanja lepljenjem - slika 56 b
falcovani tabaci se slau jedan na drugi, tako da prvi tabak sadri strane 1 do 8
i drugi tabak strane 9 do 16. Podela stranica se moe izvriti maunelnom
izradom uzoraka za falcovanje, na bazi datih kataloga za falcovanje i
kompjuterski. Kvalitet falcovanih tabaka karakterie:
-tanost falcovanja tj. odstupanje poloaja sloga,
-deformacija tabaka na ivicama
-otrina ivica prevoja
PRIPREMA
Priprema obuhvata sastavljanje falcovanih tabaka, listova ili priloga sa ili bez
lepljenja. Na slika 57 prikazane su mogunosti pripreme tabaka.

Slika 57 Mogunosti pripreme tabaka

62
 Slika 57 Mogunosti pripreme tabaka (nastavak)

U industrijskoj knjigovezakoj zavrnoj obradi ova faza se to je vie mogue

izbegava, jer se nakon falcovanja pojedine signature jedne porudbine
odvajaju i dodatno obrauju. To iziskuje posebnu koordinaciju kod planiranja
radnog naloga. Zato se grafiki proizvodi tako oblikuju da se pripremni radovi
ne pojavljuju. Tako se na pr. poslednji tabaci iz dve ili etiri strane izbegavaju
merama oblikovanja sloga i umesto nalepljivanja slika na ili u falcovani tabak
planira se blok u kojem su tabaci sa slikama.
Jedna mogunost minimizacije tehnikih zahteva kod pripreme je integracija
ove faze procesa sa prethodnom (falcovanje) ili fazom koja sledi (sakupljanje).
Ovo je est sluaj kod nalepljivanja karata kod asopisa i kod nalepljivanja
predlista za knjini blok.
Odvojena priprema se moe uraditi na maini za nalepljivanje tabaka. Ova
maina moe nalepljivati pojedinane listove ili tabake na osnovni tabak,
nalepiti ili ubaciti pojedinane listove ili tabake u sredinu osnovnog tabaka,
postavljati pojedinane listove ili tabake na osnovni tabak (sa jednom ili vie
linija spajanja lepilom), slike sa manjim formatom od osnovnog tabaka
postaviti u sredinu osnovnog tabaka.
Nalepljivanje predlista
Predlist je element tvrdog poveza koji slui sa spajanje knjinog bloka i korice
knjige. On se lepi na prvi i poslednji tabak knjinog bloka. Predlist je falcovani
tabak (u industrijskoj knjigovezakoj obradi najee etvrtina tabaka), od
naroito vrstog papira otpornog na naizmenino savijanje.

Na slika 58 je prikazan predlist u industrijskom vrstom povezu.

63
 Slika 58 Predlist u industrijskom vrstom povezu
Faza nalepljivanja predlista moe biti integrisana u fazu procesa izrade
knjinog bloka u linijama za povezivanje lepljenjem - slika 59. Stanica za
nalepljivanje predlista je smetena izmeu maine za sakupljanje i ureaja za
povezivanje lepljenjem.

Slika 59 Naleplivanje predlista u liniji za povezivanje lepljenjem

Nalepljivanje predlista zapoinje njegovim razdvajanjem, nakon ega dolazi na

voice koje ga vode 3-5 mm vie od poleine blokova. Tokom transporta na
predlist se nanosi sloj lepila iz ureaja za lepljenje i nalepljuje na izravnati
spoljni tabak bloka.
SAKUPLJANJE U BLOKOVE
Sakupljanje podrazumeva izradu blokova od falcovanih tabaka, listova ili traka
odreenim redosledom.
Tabaci se sakupljaju za izradu knjinog bloka za tvrdi povez i broure.
Listovi se sakupljaju za izradu broura, blokova, kalendara, poveza sa
plastinim i metalnim spiralama i poveza sa mehanizmima tj.svih proizvoda
gde se blokovi sastoje od slobodnih listova.
Razlikuju se dva osnovna principa sakupljanja tabaka i listova (slika 60).
64
 Slika 60 Osnovni principi sakupljanja tabaka i listova
*U zavrnoj grafikoj obradi pod pojmom tabak podrazumeva se jedinica za
obim (sadraj) knjinog bloka i broura. Polazna jedinica je osnovni tabak od
16 strana.
SAKUPLJANJE TABAK NA TABAK
Na slici 61 je dat ematski prikaz jedne konvencionalne maine za sakupljanje
tabaka na tabak.

Slika 61 ematski prikaz maine za sakupljanje tabaka na tabak

Palete sa falcovanim tabacima se transportuju od meuskladita falcovanih
tabaka do predskladita maine. Za svaki tabak je potreban jedan ulaga.
Falcovani tabaci se slau u odgovarajue magacine ulagaa. Ureaj za
razdvajanje svaki tabak stavlja u sabirni kanal tako da se tabaci mogu
transportovati pomou hvataa u smeru izlaganja. Brzine sakupljaa i hvataa
su tako podeene da razdvojeni tabak iz magacina pada na onaj iz prethodnog
magacina. Tako se kod svakog takta ulagaa formira jedan blok. Na izlagau se
dobijaju blokovi spremni za skidanje i paletizaciju. Kada kod pojedinih
porudbina obim tabaka po bloku premai broj stanica za ulaganje onda se na
poetku sakupljaa instalie dodatni ulaga za deo bloka. Sakupljanje se tada
odvija u dva koraka: prvo sakupljanje jednog dela bloka, a zatim se taj deo
bloka postavlja manuelno u ulaga dodatnih blokova. Preostali tabaci se
sastavljaju sa tim delom bloka.

65
Na slici 62 su prikazana dva karakteristina principa ulaganja u mainama za
sakupljanje tabak na tabak. Iz magacina falcovanih tabaka vri se kontinualno
ulaganje signatura manuelno ili pomou ureaja za ulaganje. Rub tabaka se
odvaja usisivanjem. Preostala naslaga tabaka u magacinu se pridrava pomou
potpore. Izvlaenje tabaka se vri pomou kleta ili bubnja uz istovremeno
postavljanje u sabirni kanal. Pomeranje pojedinih tabaka po sabirnom kanalu
vri se pomou lanca sa hvataima.

Slika 62 Varijante ulaganja u mainama za sakupljanje

a) ulaga sa zahvatnim kletima b) ulaga sa zahvatnim bubnjem
Kod ovih maina se moe pojaviti sluaj nedostajueg, duplog ili zamenjenog
tabaka u bloku, to dovodi do karta. U cilju spreavanja nedostajuih ili duplih
tabaka u hvataima su ugraeni ureaji za kontrolu debljine, a u cilju
spreavanja zamene tabaka mora se u svakom bloku kontrolisati ispravna
pozicija svakog falcovanog tabaka. Uobiajeni postupci kontrole su:
- manuelna kontrola znakova. Svaka signatura ima oznaku na prevoju tabaka,
koja se pomera za svaku sledeu signaturu za po jednu duinu oznake.
Meutim, postupak zakazuje u sluaju kada je linija toka u maini za
sakupljanje kruto povezana sa mainom za povezivanje.
- elektronska identifikacija znakova. U svakom magacinu se nalaze optike
glave za kontrolu, pomou kojih se moe ustanoviti da li se oznake nalaze u
polju ili ne.
- svaka signatura dobija na istom mestu bar-kod (povrina 5 mm x 5mm). U
svakom magacinu se vri elektronska bar-kod kontrola.
- elektronsko odreivanje gustine boje na tampanoj strani. U jednostavnom
sluaju se vrednost gustine odreuje na definisanoj povrini tabaka. Kod
odstupanja gustine izvan unapred date tolerancije vri se obrada greke.
Za poveanje pouzdanosti maina za sakupljanje integrisanih u linijama za
povezivanje, kod pojedinanih greaka se proizvod sa grekom izbacuje iz
ureaja bez zaustavljanja.
Maine za sakupljanje listova
Koriste se u kod izrade proizvoda za biroe u malim tiraima, formulara, zidnih
kalendara i sl. Maine mogu biti sa vertikalnim i horizontalnim sakupljanjem.

66
Primer maine sa dva tornja za sakupljanje, jednom jedinicom za povezivanje
icom u prevoju i obrezivanjem sa prednje strane je dat na slici 63.

Slika 63 Linija za obradu listova sa tornjevima za sakupljanje

SAKUPLJANJE TABAK U TABAK

Ovaj nain sakupljanja se preteno vri u mainama koje su kruto povezane sa
agregatima za povezivanje icom kroz prevoj i trorezaima. Sakupljai imaju
iste funkcionalne grupe kao i maine za sakupljanje tabaka na tabak, a to je
ulaga falcovanih tabaka zavisno od broja tabaka po bloku, sakuplja blokova i
izlaga.
Tabaci se otvaraju u sredini kako bi se mogli ubaciti jedan u drugi. Zatim se
postavljaju jedan iza drugog na podlogu u kojoj se nalazi lanac sa hvataem
koji pomera tabake od jednog do drugog ulagaa, dok ne nastane blok.
Navedeni princip je prikazan na slika 64.

Slika 64 ematski prikaz maine za sakupljanje tabak u tabak

67
Razdvajanje i otvaranje falcovanih tabaka moe se vriti sa ureajem
prikazanim na slici 65.
Falcovani tabaci se manuelno postavljaju u ulaga. Prvi tabak se izvlai
pomou ureaja sa efektom usisivanja tako da hvata na gornjem bubnju
sigurno izdvoji tabak. Na graniniku za lea tabaka otvara se hvata, a tabak
se preuzima pomou hvataa na donjem bubnju koji rotira u suprotnom smeru.
Taj hvata povlai deo tabaka koji je dui za 5-8 mm (grajffalc). Hvata bubnja
za otvaranje tabaka koji se obre u suprotnom smeru hvata drugu polovinu
tabaka koji se na taj nain otvara i postavlja na podlogu.

Slika 65 Ulaga za sakuplja

POVEZIVANJE BLOKA
Kod povezivanja blokova se radi o postupku kojim se spajaju pojedini knjini
tabaci, logovi ili listovi materijalom za ivenje u knjini blok.
POVEZIVANJE KNJIGE KONCEM
ivenje knjige koncem je postupak povezivanja bloka kod koga se veza
izmeu tabaka prvenstveno ostvaruje pomou tekstilnih konaca. Ova veza se
poboljava lepljenjem, stavljanjem gaze i/ili lepljenjem povenjaka kao i
lepljenjem bloka sa jednim slojem papira ili gaze.
ivenje koncem obavlja se runo ( za manje tirae) i mainski (za vee tirae)
Na maini za ivenje se obavljaju operacije ulaganja sakupljenih blokova u
mainu, razdvajanja i otvaranja falcovanih tabaka sastavljenog bloka,
povezivanja samog razdvojenog tabaka i povezivanje sa prethodnim tabakom,
prekidanje konaca izmeu bloka i izlaganje povezanog bloka.
Tabaci se pomou ureaja za ulaganje izdvajaju, otvaraju u sredini i postavljaju
na podlogu. Ureaji za ulaganje i kod ovih maina imaju istu funkciju i iste
tehnike komponente kao i kod maina za sakupljanje tabaka u tabak.
Postoje i usavrene maine za vee uinke koje mainskim listanjem otvaraju i
podiu tabak do same sredine. Povezivanje se vri alatima koji su postavljeni u
podlozi ili fiksno iznad podloge. Na slici 67 je prikazano ivenje koncem u 4
faze. Prvo se vri buenje rupa pomou igli buaa, koje se nalaze sa donje
strane otvora maine i imaju zadatak da probue svaki tabak sa unutranje

68
strane ka spoljnoj strani. Na taj nain pripremaju mesto gde e kasnije proi
igle za ivenje i igle sa kukicom. Igle za ivenje imaju zadatak da konac
transportuju kroz pripremljene otvore od spolja ka unutranjosti otvorenog
tabaka. Igle kukice imaju zadatak da konac koji je preneo prenosa konca
preuzmu i posle okretanja za 180 proiju tabak kreui se na gore. Prenosa
konca prenosi konac od igle za ivenje do igle kukice i kai ga za kukicu. Sa
povratkom igala u poetni poloaj zavrava se postupak. Po jednom radnom
taktu izrauje se jedan tabak. Kada su svi tabaci jednog bloka povezani, sledi
prazni ubod za izvedbu vora konca (bez praznog uboda potreban je
termokonac). Zatim se konci prekidaju. Principi su prikazani na slikama 66 i
67.

Slika 66 Mogunosti povezivanja bloka

69
 Slika 67 Pojednostavljeni prikaz principa ivenja koncem
Nedostatak kod industrijskog povezivanja knjiga je taj to se sa jednim radnim
taktom povezuje samo jedan tabak, a u prethodnoj fazi (sakupljanje tabaka)
se sakupi itav blok u jednom radnom taktu. Zbog dobrog kvaliteta poveza
ivenih knjiga su, uprkos ovim potekoama, razvijene tekue trake - slika 68.

Slika 68 Osnovni princip povezivanja koncem na tekuoj traci

ivenje koncem je siguran nain povezivanja kojeg karakterie vrstoa
poveza i mogunost lakog otvaranja bloka do samog veza.

70
POVEZIVANJE LEPLJENJEM
To je danas dominirajui postupak kod industrijske izrade knjiga i broura. Sa
tim nainom povezivanja je mogua izrada na tekuim trakama. Frezovanje
lea pomou glodala i noeva, uz rezanje ivica tabaka u povenjaku bloka, se
danas primenjuje na skoro svim mainama za povezivanje lepljenjem. Na
ivicama listova nanosi se lepilo koje se prekrije sa papirom ili gazom. U
nastojanju da se povea vrstoa lepljenog poveza razvijene su razliite
varijante lepljenja i poveza slika 69.
Slika 70 prikazuje emu sa pojedinim stanicama maine za izradu poveza
lepljenjem. Karakteristini elementi ovih maina su:
- stanica za ulaganje predlista (kod izrade tvrdih poveza),
- stanica za rastresanje i poravnanje falcovanih tabaka u leima i glavi bloka,
- transportni sistem koji omoguava transport sigurno stegnutog bloka kroz
pojedine faze obrade,
- stanica za obradu povenjaka koji se odstranjuje, na kojoj se u cilju
poboljanja adhezije povrina za lepljenje narecka,
- ureaj za lepljenje - stanica za tvrdi povez knjiga odnosno pokrivanje
lepljene povrine pomou traka,
- stanica za bigovanje i ulaganje korica,
- stanica za ravnanje i presovanje korica na blok,
- ureaj za suenje koji omoguava stabilizaciju lepljenog spoja sa
disperzionim lepilom; ako se koriste termolepila suenje nije potrebno
- ureaj za izlaganje, na kojem ne sme doi do deformacija bloka.

Ureaj prikazan na slici 70 poseduje dva segmenta za lepljenje, to znai da se

na blokove nanose dva sloja lepila razdvojena stanicom sa infracrvenim
meusuenjem. Prvi vrlo tanki i niskoviskozni sloj treba da omogui optimalnu
adheziju odnosno tesnu vezu izmeu ivica lista i estica lepila, dok drugi
visokoviskozni sloj obezbeuje fleksibilni spoj da ne bi dolo do rastavljanja
bloka na mestu spoja.
Postupak etvrtine tabaka Povenjak knjinog bloka ostaje mehaniki
neobraen. etvrtine knjinih tabaka se savijaju napola, sakupjaju u blok ,
a povenjak se premazuje lepilom. Ivice tabaka se nalaze u sloju lepila ime
je poveana povrina, a time i vrstoa.
Perforisanje povenjaka Knjini tabaci se perforiu na maini za falcovanje
tabaka pre poslednjeg prevoja, na ravnomernim rastojanjima. Posle
sakupljanja tabaka u blok vri se premazivanje povenjaka lepilom koje
ispunjava perforisane otvore i tako meusbno povezuje pojedine etvrtine
tabaka.
Priprema povenjaka deliminim frezovanjem Sastoji se u tome to se frezuje
samo ca. 80 % povrine povenjaka koja se zatim ispunjava lepilom. Za
pojaanje vrstoe i izravnanje lea na tu povrinu se lepi traka iz filca, sa
ime se dobija maksimalna vrstoa lepljenog sloja.

71
 Slika 69 Mogunosti poveza lepljenjem

Slika 70 Maina sa pojedinim stanicama za izradu poveza lepljenjem

72
Svi poznati sistemi za lepljenje zasnivaju se na istim principima delovanja i
realizovani su sa razliitim sredstvima. Na razlike uglavnom utiu:
- transportni sistemi i nain stezanja blokova (lanasti transporteri sa ploama
ili kolica sa stegama i karusel),
- obrada lea bloka koja obuhvata odvajanje povenjaka tabaka pomou
krunog noa ili tanjirastog glodala; u cilju poveanja povrine lepljenja lea
koriste se glodala za reckanje i ploe za hrapavljenje
- lepila odnosno sistemi za nanoenje lepila
Osobine lepila odreuju podruje upotrebe. Za povezivanje lepljenjem koriste
se tri osnovna tipa lepila u mnogim modifikacijama:
- disperziona lepila od kojih se najvie koristi disperzija polivinilacetata
(PVAC). PVAC je polimer vinilacetata dobijen polimerizacijom u vodi.
Tipovi lepila se razlikuju u zavisnosti od koliine omekivaa i ostalih
sastojaka.
- termolepila (Hotmelt) su trokomponentni sistemi koji se sastoje iz
baznog polimera najee je to kopolimer etilenvinilacetata (50 %),
smola za poboljanje adhezije (30 %) i omekivaa (20 %).
- poliuretanska lepila (PUR) se po osobinama nalaze izmeu disperzionih i
termolepila. Mogu se upotrebljavati samo u specijalnim mainama.
Naroitu primenu nalaze kod lepljenja premaznih papira.

Nanoenje lepila u mainama za povezivanje lepljenjem

Nanos lepila se po pravilu vri ureajima sa valjcima - slika 71. Koriste se dva
valjka za nanoenje lepila sa rakelima-noevima za doziranje debljine nanosa
lepila. Kod upotrebe termolepila doziranje i poravnavanje sloja lepila na
povenjaku knjinog bloka vri se pomou suprotno rotirajueg valjka (pinera)
na izlazu ureaja za lepljenje. Za ova lepila je potrebno grejanje i tana
regulacija temperature jer temperatura nanoenja (150 C do 190 C), ima
veliki uticaj na kvalitet povezivanja. Termolepila se u ureaju za predgrevanje
(Premelter) priblino predgrevaju na temperaturu lepljenja.
Za poboljanje intenziteta nanosa lepila u ureajima za povezivanje lepljenjem
mogu se ugraditi vie ureaja za lepljenje sa lepilima razliitog viskoziteta i sa
utvrenim adhezionim osobinama. Tako se mogu naneti dva sloja disperzionog
lepila, dva sloja termolepila, tri sloja termolepila i kombinovano nanoenje
disperzionog lepila i termolepila.

Ureaji za premazivanje lepila sa strane se koriste za lepljenje prednje i zadnje

povrine knjinog bloka nanoenjem trake lepila irine 1 do 2 cm. Ovo je
potrebno za oblaganje traka ili gaza ili ako se omoti za broure lepe i sa
strane.
U cilju uvrivanja knjinog bloka i zadravanja stabilne forme koristi se gaza,
specijalno platno ili krep papir. Postavljanje ovih materijala moe biti popreno
ili uzduno na povenjak.

73
 Slika 71 Nanoenje lepila sa dva valjka
Primer ureaja sa uzdunim postavljanjem traka dat je na slici 72. Papirna
rolna dimenzionirana na irinu trake se premazuje lepilom, postavlja i presuje
na knjini blok.

Slika 72 Uzduno stavljanje traka na povenjak

Korice se mogu ulagati ravno, vertikalno i stepenasto pri emu se najvie

koristi stepenasto ulaganje. Korice se razdvajaju i transportuju u smeru
kretanja bloka.

74
Stabilizacija bloka
Za suenje disperzionih lepila prvo se mora ispariti disperziono sredstvo (voda)
dovoenjem energije. U modernim postrojenjima za lepljenje suenje se
obavlja u suarama sa visokofrekventnim zraenjem. Za obrezivanje bloka na
tekuoj traci potrebno je hlaenje sa otprilike 180 C na otprilike 60C do 80
C. Hlaenje se vri na spoljnim transportnim trakama. Za vreme hlaenja od
2 do 5 min, put za hlaenje iznosi od 50-100 m. Termolepila se hlade na isti
nain.
Kontrola kvaliteta povezivanja
Kvalitet povezivanja posebno karakterie vrstoa, lakoa otvaranja knjige ili
broure, ulazak lepila i stabilnost oblika knjige prilikom korienja.
Na kvalitet poveza lepljenjem osim postupka lepljenja utie i materijal koji se
obrauje (papir, lepilo) kao i spoljanje karakteristike proizvoda (format,
debljina bloka).
U praksi se najee ispituje vrstoa bloka tzv. Pull-testom. Ovo ispitivanje
zahteva malo vremena i omoguuje dobru procenu trajnosti knjiga i broura pri
njihovom korienju.
Pull-test je statika metoda ispitivanja (sllika 73) kod koje se jedan list
optereuje po itavoj duini silom koja je vertikalna na lea knjige. Sila se
toliko dugo ravnomerno poveava dok ne doe do njegovog kidanja. vrstoa
kidanja lista Fz je kolinik sile kidanja lista F i visine bloka h.
Fz = F / h [N/cm]

Slika 73 Pull-test
75
Ocena vrstoe povezivanja se vri na osnovi normativa:

Ocena vrstoe opta skala FOGRA norma

povezivanja u N/mm

loa ispod 4,5 ispod 5,5

dovoljna 4,5...6,2 5,6...6,5
dobra 6,3...7,2 6,6...7,7
vrlo dobra preko 7,2 preko 7,5

Prognoza vrstoe kidanja lista ima kod povezivanja lepljenjem poseban znaaj
jer postoji mogunost nedovoljne vrstoe bloka itavih porudbina, a
ispitivanje se moe vriti tek na kompletno stabilizovanim blokovima, tj. nakon
povezivanja porudbine. Pored toga, povezani proizvodi se pri ispitivanju
unitavaju.
vrstoa kidanja lista zavisi od:
- maine i svih ureaja u procesu izrade poveza,
- vrste lepila odnosno njegovog viskoziteta i vremena potrebnog za postizanje
konane vrstoe i
- osobina papira (debljina, smer vlakanaca, vrsta-treba razlikovati prirodne i
kunstdruk papire).
Zbog velikog broja uticajnih faktora nije mogua neka opte vaea prognoza
vrstoe papira. Za neku mainu koja se upotrebljava u pogonu za obradu i
koja je ispravno podeena, glavni uticajni faktor je vrsta papira. U proizvodnji
papira za tampu se ne poklanja uvek dovoljna panja njegovim osobinama
koje su vane za kvalitet lepljenog poveza. Stoga se sigurnost prognoze
vrstoe poveza dovodi u pitanje.
Detaljnija ocena prikladnosti za lepljenje papira za tampanje data je u
odreenim literaturnim preporukama tako na pr. kunstdruk papiri se teko
lepe, kod recikliranih papira je nepredvidiv kvalitet itd.
Reenje problema sa pouzdanom prognozom bi bilo izradom test-blokova sa
predvienim papirom za porudbine. Ovo esto nije mogue iz vremenskih
razloga. Izgleda da bi bilo svrsishodno razviti neki jednostavan i brz postupak
koji bi omoguio dovoljno sigurnu procenu vrstoe poveza neposredno pre
lepljenja.
POVEZIVANJE TERMOKONCEM
Povezivanje lepljenjem je ekonomian, ali kvalitativno nestabilan postupak.
Povezivanjem koncem dobija se izvrstan kvalitet poveza, ali je za mnoge
proizvode preskup. Povezivanje termokoncem predstavlja kompromis izmeu
navedenih naina.
Slika 74 prikazuje proizvod povezan termokoncem.
Za vreme falcovanja se u falc liniju prevoja utiskuje meani konac iz pamuka i
polipropilena, i pomou posebnog zagrejanog alata se zavari na poleinu
tabaka.
Povezivanje tabaka u blok, spojenih termokoncem, vri se u maini za
povezivanje lepljenjem.

76
 Slika 74 Povez termokoncem
a) falcovanog tabaka b) knjinog bloka
Falcovanje i spajanje knjigovezakih tabaka termokoncem vri se pomou
specijalnih agregata - slika 75.
U agregatu za spajanje termokoncem koji se nalazi ispred zadnjeg prevoja vri
se utiskivanje i spajanje spojnica (klamera) iz termokonca po zadnoj liniji
falcovanja.

Slika 75 ema agregata za falcovanje i spajanje tabaka termokoncem

77
Na slici 76 prikazan je princip rada poveza termokoncem. Konac se zahvata,
see i transportuje do mesta sa parom rotirajuih igala koje utiskuju krajeve
konca u tabak. Zavarivanje slobodnih krajeva tako izvedene spojnice konca vri
se pomou zagrejanog alata na temperaturi 250 C-350 C.

Slika 76 Princip povezivanja termokoncem

POVEZIVANJE ICOM
Princip ovog povezivanja prikazuje slika 77. Zbog nedostataka ovog
povezivanja koji se ogledaju u opasnosti od oksidacije ice, povrede i
estetskom izgledu, ovaj postupak se izbegava u konvencionalnim
knjigoveznicama.

Slika 77 Princip povezivanja icom

Zbog prednosti (jednostavnost i sigurnost principa povezivanja, ekonominost)
ovaj postupak se koristi u izradi asopisa, reklamnih broura (naroito onih od
jednog tabaka ili loga).
Kod masovne proizvodnje asopisa koriste se tekue trake koje se u osnovi
sastoje iz maine za sakupljanje, agregata za povezivanje icom i ureaja za
trostrano obrezivanje.

78
emu izrade spojnice i utiskivanja u blok prikazuje slika 78. Pomou para
transportnih valjaka kroz tuljak se uvlai ica u otvor bloka za savijanje
spojnice. Pomou noa se ica see na potrebnu duinu spojnice.
Za vreme dok se pomou bloka pridrava sredina ice, savija savija krakove
spojnice.
Utiskiva probija spojnice kroz blok (materijal za ivenje), nakon to je
prethodno odvojio blok za savijanje od spojnice.
U donjem poloaju utiskivaa pomou posebne naprave se savijaju krajevi
spojnice.

Slika 78 Princip povezivanja bloka sa icom

Pri utiskivanju spojnice u blok nastaje naprezanje na izvijanje u krakovima

spojnice koje je tim vee im tvri je papir i im deblji je blok koji se povezuje.
Izvijanje se moe izbei koritenjem ice veeg prenika i vrstoe.
OBREZIVANJE
Blokovi za tvrdi povez i broure se reu na konani format sa jedne, tri (ili
etiri) strane.
Maine za obrezivanje se dele u zavisnosti od primenjenog principa rezanja.

79
Maine na principu reza noem (trorezai) slue za obrezivanje blokova za tvrdi
povez i broura od vie tabaka ili logova.
Maine na principu reza makazama raslanjuju se prema noevima i mogu
raditi u tri varijante.
U prvom sluaju radi se sa ravnim gornjim i donjim noem, pri emu blok za
vreme rezanja miruje. Ovi rezai koriste se za masovnu proizvodnju odnosno
trostrano obrezivanje jednostavnih broura.
U drugom sluaju radi se sa bubnjevima sa ravnim gornjim i donjim noem, pri
emu se blok za vreme rezanja kree prema donjem nou. U odnosu na
prethodni nain, ovaj nain obrezivanja omoguava dvostruki uinak.
U treem sluaju radi se sa parovima krunih noeva koji na tekuoj traci
obrezuju proizvode. Ove maine su koncipirane za obrezivanje broura
povezane icom u prevoju.
U industrijskim knjigoveznicama, za razdvajanje blokova u iste pojedinane
primerke koriste se esto i krune testere - slika 79.

Slika 79 Testera za rezanje blokova

TROREZAI
Kod trorezaa se postie tana i ravnomerna rezna povrina. Istovremeno se
mogu obrezati vie blokova (jedan preko drugog). Maina se sastoji iz sledeih
funkcionalnih grupa (slika 80):
- ureaja za ulaganje, gde se izravnati blokovi razdvajaju (u pravilu jedan do
pet blokova) i predaju ureaju za transport,
- transportnog sistema; blokovi se transportuju pomou hvataa na ureajima
ili ureaja koji guraju materijal u stanicu za obrezivanje,
- stanice za rezanje koja se sastoji iz ureaja za presovanje naslaga i sistema
za rezanje koji obavlja prednje obrezivanje bloka kao i obrezivanje u
podruju glava noge. Alat za presovanje (ploa sa patricom od lepenke
za izjednaavanje pritiska) i rezni sto se pri izmeni formata moraju zameniti.
Obrezivanje se izvodi u dva radna takta.
- odstranjivanje odrezaka.

80
Kvalitet obrezanih knjinih blokova i broura zavisi od mnogih faktora (kvaliteta
spajanja tabaka, logova ili listova u knjini blok, kvaliteta noa, ugla otrenja
noa i dr.).

Slika 80 Karakteristina izrada trorezaa

Trorezai su preteno integrisani u liniju za povezivanje, ako se radi o tvrdom
povezu obino su na poetku te linije.
Proces industrijske izrade knjiga - redosled operacija
Proces industrijski izrade knjiga poinje sa dizajniranjem same knjige. Ono to
dizajner zamisli industrija za izradu knjiga ima za zadatak da realizuje.
Pre poetka proizvodnje napravi se model zamiljene knjige. Tek se posle
prihvatanja modela poinje proizvodnja. Industrijski proces izrade knjiga u
osnovi delimo na tri dela i to:
izradu knjinog bloka,
izradu korica,
dovretak knjige.
Izrada knjinog bloka
Seenje. Industrijski proces izrade knjiga poinje sa seenjem tabaka.
Seenje mora da bude precizno (ista veliina papira i margina). Samo tako
mogu maine za savijanje tano da saviju tabake.
Savijanje tabaka i sakupljanje tabaka u tabak. Tabaci se savijaju na
mainama za savijanje. Savijeni tabaci se stavljaju u prese izmeu dve daske,
presuju i uvrste. Presovano uvrene, se skladite. Obrada ovako
skladitenih tabaka je brza i tana.
Lepljenje predlista - forzaca. Radi se na maini za lepljenje predlista. Za
nalepljivanje mainu treba namestiti tako da predlist bude zalepljen odprilike 1
mm od prevoja. Ako se predlist ne zalepi na odgovarajue mesto mogu nastati
greke prilikom ivenja, i moe doi do toga da se predlist pocepa prilikom
otvaranja knjige.
Sakupljanje tabaka. U industriji za izradu knjiga sakupljanje se vri
mainski, a u manjim radionicama se to radi runo.
Runo sakupljanje. Tano poreani tabaci se sakupe na stolu za sakupljanje
tabaka. Kontrolor prekontrolie redosled sakupljenih tabaka, tj. da li su svi
tabaci potrebni za knjigu na broju.

81
Mainsko sakupljanje. Tabaci moraju biti prekontrolisani (redosled, da nema
sluajno oteenih, prljavih tabaka), poravnati i ispresovani pre stavljanja u
magacin. Sakupljanje tabaka iz magacina se radi pomou vakum hvataljki.
Odvojeni tabaci preuzimaju se iz magacina i stavljaju se na pokretnu traku,
tako kompletiraju knjini blok koji se posle kontrolisanja transportuje do
ureaja za izlaganje.
Presovanje pre ivenja. Presovanje pre ivenja se vri runo samo u tom
sluaju kada nemamo mainu za presovanje tabaka. Knjige moramo presovati
pre ivenja da bismo istisnuli vazduh koji se stvorio u tabacima prilikom
savijanja i da bismo poravnali savijene tabake.
Dobro presovani tabaci lepe, bre i jae se iju. Dobro presovanje pre ivenja
je preduslov da bi se dobile knjige iste debljine.
ivenje. Kod industrijskog procesa izrade knjige koriste se maine za ivenje
koncem. Prednost maina za ivenje koncem u odnosu na maine za ivenje
icom je u tome da je proizvodnja kod ivenja vea tri puta, konac je elastian
i sa njim iveni povenjaci kod okrugljivanja mogu lepe i kvalitetnije da se
formiraju. Ne treba da zaboravimo da ica vremenom poinje da ra. Na
jednostavnim mainama za ivenje tabaci se otvore na pola i tako se stavljaju
na sto za ulaganje.
Na poluautomatskim mainama sakupljeni tabaci poluotvoreni se stavljaju na
pokretnu traku jedan po jedan na za to predviena mesta. Ako izostane jedan
tabak maina napravi prazan av a to remeti jednakost ivenja. Namerno treba
izostaviti jedan tabak posle poslednjeg tabaka knjige da bi maina napravila
zavrni av.
Na automatskim mainama za ivenje koncem sakupljene knjige stavljamo u
magacin sa automatskim ulaganjem.
Automatsko ulaganje sa vri na sledei nain. Ureaj za skidanje tabaka
jednim rotirajuim potezom otvori do pola tabak. Ovako otvoren tabak stavi se
na donji deo automatskog ulagaa i tu ga pusti ureaj za skidanje tabaka.
Pomou sopstvene teine tabak padne na pokretnu traku, pa se proces
nastavlja ivenjem kao kod runog i poluautomatskog ulaganja. Knjige se iseku
i stavljaju se na traku koja ih nosi do maine za premazivanje povenjaka
lepilom.
Premazivanje povenjaka lepilom (lajmovanje). Lajmovanje se radi
tradicionalno etkom, mehanizmima za premazivanje i mainom.
Za lajmovanje koriste se lepila na bazi polivinil-acetata. Tradicionalan nain i
premazivanje pomou mehanizama se koristi samo u manjim pogonima.
Industrijsko knjigovenistvo radi sa mainama za lajmovanje. Posle
premazivanja povenjaka knjige prou kroz suilicu i osueni se stavljaju na
mesto za odlaganje.
Presovanje povenjaka knjige. Ako se lajmovanje radi na tradicionalan
nain ili sa mehanizmima za premazivanje, pre obrezivanja knjinog bloka
povenjak se presuje dok je jo vlaan. Ovo se radi da bi se dobile knjige istih
debljina.
Povenjak se presuje na maini za presovanje povenjaka. Presovanje treba da
se radi kada povenjak ima odgovarajuu vlanost, tako neravnine stvorene
usled presovanja tabaka, i kod lajmovanja se poravnaju.

82
Obreivanje knjinog bloka. Knjige se obrezuju na trorezau. Poznajemo tri
naina obrezivanja:
kada se knjige stavljaju neposredno u ureaj za obrezivanje;
kada se knjige na stolu za ulaganje stavljaju u predprese i tek onda se
stavljaju u ureaj za obrezivanje;
kada se knjige na stolu za ulaganje stavljaju u predpresu, koje automatski
idu u ureaj za obrezivanje.
Knjini blok se obrezuje sa tri strane:
u glavi
u nogama
sa prednje strane (suprotno od poveza)
Izrada korica
Krojenje lepenke. Krojenje lepenke se vri po uzoru modela knjige. Lepenka
se see na maini za seenje lepenke.
Krojenje materijala za presvlaenje. Posle krojenja lepenke, treba da
iskrojimo materijal za presvlaenje. Platno i papir za presvlaenje se stavljaju
u rolnama na mainu. Platno se see na komade, odgovarajue veliine koje
odgovaraju modelu knjige. Na slian nain se see i papir za presvlaenje.
Pravljenje korica. Kada smo pripremili materijale i u mainu za pravljenje
korica stavili lepak moemo da ponemo sa izradom korica. Korice izraene na
mainama su vieg kvaliteta od korica koje se izrauju runo.
Ukraavanje korica. Koricu posle suenja se utiskivanjem ukraavaju. Korice
se ukraavaju tehnikama tampanja, utiskivanjem ili pregovanjem,
utiskivanjem bez folija, utiskivanjem sa folijama, reljefnim utiskivanjem. Izbor
folije, odgovarajue boje, ilustracije je zadatak dizajnera.

Dovretak knjige

Okrugljivanje korica. Obrezane knjige se na posebnim mainama za

okrugljivanje korica okrugljuju. Povenjak ovde dobija krajnji izgled.
Slemenasto porubljivanje (slika 81). Knjige poreaju na za to predvien
stalak, takoe paze na to da se pantljike priljube uz knjigu, i da se ne
naboraju. Ivice povenjaka moraju da naleu tano jedna na drugu, ovako
podignut stub knjiga mora da se pritisne i da se cela povrina premae lepkom
srednje gustine. Slemenasti porub se makazama presee. Slemenasto
porubljivanje se vri potezima od gore prema dole.
Spajanje knjinog bloka i korice. Na ve namazane i slemenasto porubljene
knjige stavlja se prethodno napravljena hilzna. Prvo se razvue hilzna zatim od
dole prema gore se stavlja na povenjak. Hilzna mora da se postavlja od ivice
do ivice povenjaka. U industriskoj proizvodnji knjiga stavljanje knjinog bloka
u korice se vri mainski. Knjini blok se stavlja na ploe korice, ploe se
okreu za 120 stepeni i prosleuju se do ormana za premazivanje. Predlist se
premae i povenjak se namesti u povenjak korice. Ploe se polako zatvore i
oba predlista se namau i zalepe za unutranju stranu ploe. Knjga se na kraju
izlae na transportnu traku za sledeu fazu rada.

83
 Slika 81 Stalak za dranje knjiga za slemenasto porubljivanje
Presovanje. Ubacivanje se vri ravnomernim presovanjem, ovo je najvaniji
zahtev. Posle odgovarajueg presovanja vano je suenje. Knjiga koja se sui
24 - 48 sati ako su tehnoloki uslovi ispunjeni, moralo bi da bude kvalitetna.
Zatitni omot. Gotove knjige se obino stavljaju u zatitni omot. Zatitni
omot titi knjigu od mehanikih i drugih oteenja, a njegov estetski izgled
privlai panju italaca.
Pakovanje. Pakovanje gotovih knjiga zavava proces gotovih knjiga.
Proces industrijske izrade broura - redosled operacija
Broure su proizvodi knjigovezake obrade iji se knjini blok sastoji od listova
ili tabaka (6-20 tabaka) koji se posle ivenja ili slepljivanja ubacuju u
kartonske korice. Proizvodnja je znaajno jeftinija od tvrdo koriene knjige.
Nekada su izdavai knjiga svoja izdanja izdavali u korienom i ivenom stanju.
Neobrezane ivene primerke pojedine biblioteke su ukoriavale po svom ukusu.
Kod ianog ivenja i kod korienja lepilom i tabaka se stavljaju tako da
na kraju ostane ceo tabak. Kod konanog ivenja u tabak se stavlja
tabak. Tabaci mogu da se prave i na rotacionim pritisnim mainama. U ovom
sluaju tabaci su ili potpuno savijeni ili treba samo jednom da se saviju. Nain
izrade broure se odreuje nainom slaganja (jedan za drugim, redno
poreani). Poznati korieni naini pravljenja broure su iano ivenje,
konano ivenje i lepljenje.
Prvu mainu za iano ivenje su napravili braa Brehmer 1878 u Filadelfiji.
Stari nain ianog ivenja inila je maina koja je jedan po jedan tabak
otvarala i icom u obliku slova U probadala ivicu povenjaka iznutra prema
napolje i sa spoljanje strane savijala icu. Tabaci su posle ovoga stavljani u
presu i na povenjaku premazivani lepkom, zatim su razdvajani i seeni. Kod
drugog naina - postupka ivenja icom sakupljeni tabaci su bueni i vezivani
icom u obliku slova U na maini od napred i krajevi ice se saviju. Ovaj nain
je i danas korien kod uvezivanja nekih asopisa i kod blokova.
Prvu mainu za ivenje koncem projektovao je D.Smyth 1882 god. u Americi.
Kod konanog povezivanja tabaci se obinom petljom povezuju na tzv.
Holender nain. Konac se iglom za ivenje se uvlai od spolja ka unutra. U

84
maini se konac vodoravno vodi do igle za kukianje i ona ga izvlai iz tabaka,
zatim se za 180 stepeni zaokree i pravi petlju.

Slika 82 Mller Martinov Rotorbinder
Preko ove petlje su se nizali ostali tabaci sve do poslednjeg. Za kraj su
napravili vez bez tabaka, takozvani prazan vez. Posle povezivanja tabaka
povenjak knjige se presovao u presi i zatim premazivao tutkalom.

Slika 83 Polygraph 662

85
Bezavnim povezom odnosno lepljenjem umesto ivenja prvi put se bavio
P. Baunfalk majstor knjigovetva. Nakon irenja upotrebe sintetikih lepila
P.Lunbech je 1939 god. postigao znaajnije rezultate. Naini bezavnog poveza
su sledei: lepezast, frezovan, perforacija povenjaka, presovanje i takozvano
zavarivanje konca.
Lepezast nain. Od listova napravljena ili unapred obrezana knjiga treba da se
presuje tako da 2/3 povenjaka viri. Posle presovanja prvo se napred zatim
nazad savije knjini blok tako da se ivica papira razmakne za 0,2 - 0,5 mm. Na
tako nastalu povrinu nanese se lepak i vrati se u prvobitno stanje. Povenjak
treba stisnuti ili kairati sa papirom ili platnom.
Perforacija povenjaka. Maina za savijanje e tokom predzadnjeg savijanja
povenjak tabaka usecati. Preko linije usecanja e vriti zadnje savijanje.
Nakon sakupljanja tabaka knjiga se presuje a povenjak se namae lepkom.
Povenjak treba kairati sa tul platnom ili gazom zbog vrstoe, nakon svega
ovog se knjiga ubacuje u korice.
Frezovanje i resovanje. Nareani tabaci se u maini potpuno ili na odreenim
razmacima frezuju ili glaanjem ivica resuju. Nakon toga se namau sa
hladnim sintetikim ili mlakim lepkom i ubace u koricu.
Zavarivanje konca. Na specijalnim mainama za savijanje pre poslednjeg
savijanja u prevoj tabaka iznutra ka spolja uije se sintetiki konac, nakon
ega sledi zadnje savijanje. Ovaj sintetiki konac se na povenjak tabaka
zavari zatim sledi presovanje. Preporuljivo je kairati povenjak kao kod
perforiranog povenjaka. Ovaj nain je zapravo neki prelaz izmeu bezavnog
poveza i poveza ivenjem konca.
Maina vie produkcije za broure je bila Rotorbinder (slika 84), kombinovana
maina vajcarske firme Mller funkcionalno reena na principu bezavnog
poveza.
Maina sa sintetikim koncem proizvodnje firme Poligraf tipa 662 (slika 85).
Najbolji mehanizovan i automatizovan povez je bezavni povez. Bezavni povez
bez unoenja drugih materijala tipa ica, konac, samolepljenjem daje savreno
spojenu knjigu. Najidealniji papiri za bezavni povez su dobroupijajui papiri.
Niti papira treba da su paralelne sa povenjakom. Ako su niti papira poprene
onda se od lepila papir izvitoperi, loe se savija i vie se lomi.
Lepila koja se koriste u hladnom obliku rastvoriva su u vodi ali posle suenja
vie nisu. Ovim se onemoguava reciklaa otpadaka posle ovog procesa. Ovi
lepkovi se mogu koristiti kod svake maine.
Lepila koja pri vioj temperaturi dobijaju mekou mogu se koristiti samo na za
njih pravnjenim specijalnim mainama. Temperatura pri kojoj dobijaju mekou
je 150 - 160 0C i ovu temperaturu treba odravati tokom celog procesa
lepljenja.
Najpoznatija koriena hladna lepila su K1, K2, Planatol, Ligament, Budaplast,
Latex i razne akrilne smole, Dartex itd.
Najpoznatije lepilo koje omekava na vioj temperaturi je Hot - Melt lepilo.
Ovaj postupak je pronaen u Americi. Oni su konstruisaki takvu mainu koja
brzo prerauje materijal. Skoro za nekoliko sekundi se obradi povenjak i ubaci
u koricu sa tim da se svo vreme dri temperatura od 150 do 160 0C.

86
Od maina koje imaju specijalne funkcije moe se sastaviti automatizovana
linija.
Najpoznatije Poliligraph maine su bile 881 i 882, 661 i 662 i 65/3. Kod ovih
maina su koriene maina za lepljenje F35K i F26K. Fanflex maina radi na
tri principa, zapravo koristi tri vrste lepka: hladan sintetiki lepak, Hot - Melt
tvrdi lepak i Hot - Melt elastini lepak. Ova maina sa ovim principom (tri
lepka) daje veliku stabilnost, estetski savreno ravne i glatke povenjake
broura i na kraju ih obree na tane dimenzije.
Za srednje veliko knjigoveznitvo su koriene automatizovana linije Rotormat.
Vea verzija ove maine je bila Echlermat a manja Presta i Qklick. vajcarski
tipovi maina su BA i BAFC Buffalo - maina za bezavno ivenje a njena jo
savremenija verzija je bila Buffalo - Randofiks.

Slika 84 Mller Martinov Jet-Binder

Maina za lepljenje broura Pony5 je proizvod firme Mller, ona je
kombinovana sa mainom Z 201, a vea verzija je bila Rotorbinder. Linija Jet -
Binder je bila spoj dve prethodne maine i mnogo usavrenija. Ove tri maine
koristikle su sledea lepila: Gluetintutkalo, disperzivno hladan lepak i Hot - Melt
meki lepak. Maksimalni uinak Jet-Binder maine sa mekim lepilom je 10.000
kom. na sat.
Kombinovana maina za bezavno i avno spajanje broure iz firme Martini
(slika 85) je bila dobrih karakteristika.
Zajedniko svim ovim navedenim mainama je bilo to to povenjak tabaka
frezuju, u malo procenata ivice papira resuju, i rade sa vetakim lepilima, a
sav otpad se preko posebnih ureaja usisaju u dakove ili za to specijalno
napravljene prostorije.

87
 Slika 85 Martini maina za broure

Industrijka proizvodnja asopisa i blokova

asopisi su grafiki proizvodi koji se bave razliitim aktuelnim temama, koje se

s vremena na vreme ponavljaju. asopisi mogu da se sastoje od razliitih
brojeva tabaka. Jedan deo njih se pravi kao broure, a ostali se na povenjaku
tabaka iano iveno spoje.
Do 6 tabaka vezivanje se radi icom. Tabaci u obliku okrenutog V poreaju
jedan na drugi i spolja prema unutra sa dve 10 20 mm dugake ice u obliku
U probodu. Kada probodemo povenji deo tabaka onda se krak ice savije.
Sledei postupak je obrezivanje. Na rotacionim mainama do maksimalnih 32
strane ivenje se moe zamenuti lepljenjem. Redosled u radu je: ulaganje,
povezivanje i obrezanje.
Izrada poslovnih tamparskih proizvoda:
Izrada tamparskih proizvoda za poslovnu namenu (tzv. Jukste) i tanije
njihova obrada iznosi oko 30-35% ukupnog knjigovezakog radnog procesa.
Redosled tehnologija je sledei:
Uputstvo za proizvodnju (uzorak). Kao i kod proizvodnje knjiga i ovde je
pravilna primena postupka da radni nalog prati i jedan modelni uzorak.
Pravougaono seenje tabaka. Pre tampe papir se treba sei sa strane
saglasno sa ulagajuim mehanizmom tamparske maine. Format seenog
papira se na radnom nalogu obavezno mora istai, i ovoga se tano drati.
Preuzimanje i predaja tabaka. Od mainskog odeljenja u radnom nalogu
istaknutu koliinu tabaka brojaica sa knjigoveznice preuzima od brojaice sa
mainskog odeljenja, prebroji i smesti u magacin. tampane tabake brojaica
sa knjigoveznice predaje na perforaciju, savijanje ili seenje.
Zbrojene tabake zbog kasnije identifikacije potrebno je naznaiti
odgovarajuim zaglavljem, prikazanim na slici 86.
Perforacija One tabake kojima je potrebna perforacija ovoj radni proces
moramo izvriti pre sakupljanja, jer je unutar jedne garniture samo jedan list
grupisan (70-80% tabaka se perforie pomou tehnike visoke tampe). Osim
perforacije tabaka u knjigovezakoj obradi se javljaju blokovi, dopisnice itd,
kao potreba. U perforki istovremeno moe se perforisati 4-6-7 tabaka, a
debljina tabaka nije odreena.

88
 Broj radnog naloga:
Ime narucioca:
Naslov knjige:
Broj I oznaka priloga:
Stampani predlist::
Stampani omot::
Kolicina tabaka: A/0, A/1, A/2, A/3 tabaci
B/1, B/2, B/3 tabaci
Datum preuzeca i predaje:

Citac tabaka

UZORAK

Mesto savijanja 5 cm

10 cm

9 cm

Slika 86 Zaglavlje
Sakupljanje Tabaci za sakupljanje se smetaju na radni sto i rastresaem
nameteju, a vazduh koji se nalazi izmeu listova se istiskuje.
Brojanje, provera Sakupljene tabake je potrebno brojati. Prilikom brojanja se
proverava tanost sakupljanja. Zadatak prebrojavanja je i da se po propisu na
svakih 50, 100, 150 itd, stavi oznaka, kao i meu garniture.
Seenje i prosecanje Pomou oznake iz mainskog odeljenja, tabaci se
propisano probijaju (bue), a sa gornje i donje strane se stave korice. Sa
suprotne strane se zasecaju, i zatim seku na odgovarajuu meru. Prilikom
seenja obavezno se proverava radni nalog. Seeni tabaci moraju, po svojim
dimenzijama, biti identini meu sobom, a pored svega se mora paziti da se
ostave odgovarajue margine koje e sluiti za probijanje.
Probijanje, spajanje Raseene naslage koje sadre oko 3-8 manjih naslaga,
se spajaju. Broj spajalica se odreuje stepenom iskorienja datih spajalica, i
njihovom veliinom. U sluaju da je debljina hrpe toliko velika da ga maina za
povez ne moe probiti, tada se posle uveza sa prednje strane, ovo ponovi i sa
zadnje strane naslage jednom ili sa dve spajalice, kako bi se osiguralo pravilno
spajanje. U sluaju da se vri povez naslaga, preporuljivo je da se prethodno
napravi ablon, koji e odrediti tano mesto prolaza spajalice kroz hrpu, u
protivnom nastoji mogunost da e no za seenje otupiti prilikom seenja.

89
Spajanje Desi se da prethodno komentarisane hrpe moraju biti povezani u
kartonskim ili superior koricama. U ovom sluaju se hrpe izrauju tako to se
njihovo rasecanje vri bez korica, a zatim probijanje (uvez) i na kraju smetaju
u korice to predstavlja zadnju fazu u procesu izrade.
Seenje (rezanje) Do sada proizvedene, uvezane ili kopane hrpe u
postsunoj fazi u zaglavlju i podnoju se zasecaju, a zatim na identine
dimenzije reu. Hrpe mogu da se proizvode lepljenjem, ojaane ili rastavljene
na garniture.
Naslaga dobijena kairanjem (lepljenjem) Ova vrsta se moe pojaviti sa
identinim listovima ili sakupljenim u garnituru. Ako se radi o poslednjem
sluaju, tada se seenje pod pravim uglom vri nakon sakupljake faze, na
krajnje dimenzije zahtevane radnim nalogom.
Kairanje Stupci predvieni za kairanje se probijaju, i sa donje i sa gornje
strane se postave ploe, i od gore se opterete na pritisak (stavi se neki teki
predmet), zatim nekim otrim predmetom se zasecaju u zakrivljenim i
prosecanim linijama, a potom se premau lepkom. Nakon suenja na
prethodno spomenutim i oznaenim mestima, se noem razdvoje od naslage, i
smeste na sto.
Ojaanje U sluaju da kairane hrpe elite ojaiti, i vek trajanja znatno produiti,
primenjuje se ojaanje. Na kairanu povrinu, kao i sa prednje i zadnje strane 1-1 cm
presavije se papirna traka koja se tu zalepi, a zatim etkom pree preko nje.
Numerisanje Ovo je vana. Mesto rednog broja uglavnom se definie linijom
ili takastom linijom na tampanom proizvodu. Kvalitet numeracije u prvom
sluaju zahteva da se broj numeracije nae na za to odreenom mestu, a u
drugom sluaju da oznake budu savreno itljive. U procesu knjigovezake
obrade, runo numerisanje predstavla samo deli ukupno numerisanih
proizvoda koji se izrauju sa numeracijom. Veina numerisanih proizvoda se
izrauje mainski, i to jo prilikom tampe.
Polu tvrdi povez Industrija i trgovina u nekim sluajevima zahteva od
knjigoveznice kvalitetnije proizvode. Proizvodnja polu tvrdih poveza se sastoji
od tri tehnoloka procesa: izrada tela knjige, tabeliranje, izrada korica i
ubacivanje u korice i seenje.
Izrada tela knjige u sluaju da tabak dolazi u mainu za savijanje, paginiran
ili probijen, pripremu tabaka i seenje moramo izvriti po odgovarajuem
tehnolokom. Prilikom savijanja kod glave tabaka dobro je primeniti
perforaciju. Predlist se uvek see paralelno sa vlakancima u duini i tako lepi.
Za sakupljanje tabaka, potrebno je izvriti prebrojavanje Za povez knjinog
bloka pomou ice i gaze treba znati da se broj uivaka pretvara u broj proboja
ice. Knjino blok kod polutvrde tehnike mogue je proizvesti iz identinih
lisotva, tabeliranih listova savijenih kao prizma, ali je mogua proizvodnja i iz
identinih listova probijanjem. U ovom sluaju na mesto poveza kao i na mesta
margine treba obratiti posebnu panju jo za vreme seenja kao i za vreme
nametanja tamparske maine.
Tabeliranje i izrada korica Prvi zadatak je da se pripremi ploa, tkanina i
materijal za omot. Odseene ploe (lepenke) se razreenim ovrivaem
premau a zatim postave oko 1 cm od poveznjaka 10-15 knjiga, u zavisnosti
od debljine se presuju. Za vreme suenja knjige se optereuju pomou drvene
ploe i tega. Posle tabeliranja za platno se namazuju povenjaci knjige, a
90
platno se prostire na drvenoj tabli i premae lepkom. Nakon postavljanja i
previjanja platna, poveznjak knjige se pree nekom otrijom etkom.
Korienje , seenje Nakon 1-2 sata suenja mogu je nastavak procesa. Pre
korienja, ako se omotni papir savije napred, knjino telo se spreda zasee.
Nakon seenja, a pre korienja, tabla se mora oistiti od eventualnih neistoa
od lepila. Nakon 5-8 sati suenja, knjige se opsecaju.
Jednostavna poslovna knjiga. Faze za izrade su: priprema knjinog bloka,
uglovanje, tabeliranje, navlaenje lea, korienje, slepljivanje, brojanje.
Priprema knjinog bloka Koristi se samo kod poveza knjiga formata A/3 ili
veih. Prvi zadatak je rasecanje tampanih tabaka. Prilikom savijanja tabaka u
zavisnosti od debljine papira, 5-10 tabane sveske se sastavljaju. Poslovne
knjige se uobiajeno overavaju, i zbog toga se obezbeuje mesto za dve rupice
prenika 3-5 mm. Poslovna knjiga se moe izraditi samo sa platnenim
forzecom. Prevojni forzec se stavlja na prvi i zadnji tabak, i nakon 3-5 sati u
osuenom stanju je mogue ivenje knjige. Povez je mogu samo na maini sa
ianom gazom ili runim povezivanjem. Nakon zavretka poveza, prvi i zadnji
tabak se lepi za sledei tabak. Poslovne knjige se pre seenja lepe. Za lepljenje
i u ovom sluaju se koristi neorgansko lepilo. Formati A/3 se uglavnom seku na
trorezau. Kod maina sa ravnim noem, seenje se vri pomou posebno
fiksirane voice. Nakon zaobljavanja povenjaka lepi se ovrivaem
premazana natron traka. Nakon lepljenja poveznjaka sui se jedna preko
druge, tako da je sledea uvek okrenuta na prethodu za 180 stepeni.
Zaobljavanje okova, tabeliranje, ubacivanje poleine Zavisno od
debljine knjige, seemo pogodnu plou od lepenke sa gornje i donje strane 3-3
mm vee, sa prednje strane knjige identine dimenzije. Zaobljivaem okova
oba oka zaoblimo. Poslovne knjige se uglavnom izrauju sa platnenim
okovima. Knjige se presuju nakon ubacivanja u lene ploe. Nakon 3-5 sati
suenja, viak navlaeeg papira se odseca, kao i suvini delovi tablirajue
trake se otkidaju. Platnenu poleinu kao i poveznjak namaemo, a zatim
platno navuemo na povenjak knjinog bloka, dole-gore se uvijaju krajevi i
poravnaju pomou kosti (falcom).
Korienje zalepljivanje, numerisanje Prethodno pripremljeni omotni papir,
na uglovima, 5-5 cm odsecamo, a zatim premazujemo ovrivaem i
smestimo na knjinu plou. Knjigu nakon 5-8 sati suenja lepimo u omot. Za
lepljenje se koristi ovriva. Nakon lepljenja knjige se ponovo presuju. Nakon
presovanja knjige se prolistaju i proverava se kvalitet lepljenja. Kod platneno
prevojnog forzeca se koristi traka zbog spreavanja slepljivanja, tako to je na
knjigu iznad postavlja neki kart list. U sluaju da se knjiga numerie po
stranicama, izmeu stranice se postavlja upijajui papir, kako bi se spreilo
preslikavanje. Na kraju se postavlja kapitalna vrpca, pri emu se treba obratiti
panja da vrpca bude odgovarajue duine i da pri overi zadovolji propise.
Seenje poslovodstvene tampe Seenje poslovne tampe, kao sva ostala
rasecanja poinju sa tosovanjem. Pravilni postupak za ouvanje kvaliteta je
kada se dve maine postave jedan pored druge. Jedna maina raseca, a druga
see rubove. Identine dimenzije i pravilne jednake margine su vaan faktor
kod poslovodstvenih tamparskih proizvoda.

91
Rizma-ili savijanje sveski. Poslovodstvene tampe se esto po 5 ili 10
tabaka sa A/1 formata, do A/5 formata savijaju. Moraju se postii identini
marginalni odnosi sa seenjem. Vaan faktor je pravilno brojanje.
Faktor kvaliteta je i da tabaci prvo moraju biti smeteni tano jedni na druge, a
tek nakon ovog pristupi savijaju.
Savijanje LeporeloRazliite vrste Leporelo savijanja prikazane su na
slici 87. ovo je uglavnom mainski proces, ali se ponekad u sluaju viebrojnih
ilustracija, kao i kod tankih papira javlja se runa izvedba. Kod poslovodstvene
tampe, pogotovo kod prepisivakih radova se ne primenjuje.

Slika 87 Razliite vrste leporelo savijanja

Prilikom pripreme savijanja potrebno je koristiti savijajui znak, zbog

postizanja tanosti. Zbog tanosti u brojanju kod Leporelo savijutaka se
brojanje vri pre seenja, jo u tablicama. Za proizvode, kao to su
prepisavaki tamparski proizvodi, koristi se Speed-Klect, kao maina za
lepljenje. Ova maina omoguava kompletnu automatizaciju kompletnog
procesa izrade. Automatizacija je za sobom zahtevala odreene promene koje
92
su se izrazile i u potrebi promena hrpa. Za mainsko sakupljanje su pogodne
one hrpe (tabaci) koji e se lepiti na glavi, kao i kod kojih e se karbonski papir
jednostavno uvlaiti izmeu listava. Za automatizovanu sakupljaicu Snop-out
Set, najvie odgovaraju hrpe koje se brzo odvajaju.
Izrada markica Kao i svaki knjigovezaki posao, tako i izrada markica pripada
nekom tamparskom postupku. Prilikom dorade markica, knjigovezac lepi,
kaira, perforie, see i sl. Prvi tehnoloki korak u doradi markica je lepljenje,
koje se vri sa zadnje strane (lepilom ivotinjskog porekla) sa mainom za
nanos lepila. Maina za nanos lepila se podeava, u odnosu na format lepljene
povrine, pomou podmetnutog filca.
Filc se postavlja ispod voskastog platnenog valjka, tako da nanosni valjak
lepilom snabdeva samo povrinu papira, odnosno od njega neto manju
povrinu. Kairanje (lepljenje) je veoma vano u tehnologiji, pogotovo da li se
lepak na papir nanosi u vruem ili hladnom stanju. Ovo u punome odreuje
talasanje ili ravnanje povrine papira. U sluaju da se lepak na papir nanosi u
toplom stanju, pa se sui, papir e se talasati, lomiti, dok lepak nanet u
ohlaenom stanju ne izaziva neravnine, a lepak e na povrinu nalei ravno.
Ova pojava se moe objasniti time to e vru lepak prodrti u strukturu papira,
a hladan lepak, dekstrin ili drugi disperzivni lepkovi e ostati na povrini. U
dananjoj izradi markica, lepak se nanosi na papir u rolni. Prilikom kairanja
nastali povrinski napon se razbija lomljenjem povrine lepka, a zatim ravnaju
i seku u tabake, ili u rolni na rotacionoj maini dalje obrauju. Nakon kairanja
potrebno je 24 asovno mirovanje, u suprotnom bi se tabaci prilikom
perforacije slepljivali. Postoje tri tehnike perforisanja, koje su prikazane na
slikama 88-90. Alati za perforaciju pripremaju se u zavisnosti od veliine date
tampane povrine. U mainu za perforaciju se montira trodelni alat. Na slici
90 prikazana je ealj perforacija koja obezbeuje tzv. redno buenje.
Ovakvo perforisane markice zahtevaju dobar alat. Nakon perforacije, tabaci se
obsecaju sa ujednaenim marginama od 15-20 mm.

Slika 88 Linijska perforacija

Druga tehnologija obrade je kada se papir pre tampe podvrgne procesu
keljenja. Kasniji procesi su identini sa prethodno navedenima. Prilikom
keljenja zbog hidroskopnih osobina papira, kvalitet perforacije ni blizu nije kao

93
u drugom sluaju, jer se papir rastee, skuplja i na kraju prilikom keljenja
postoji opasnost otiranja sa povrine. Prednost je u tome to je lako za
rukovanje, nije podlono pari iz vazduha.

Slika 89 Perforacija okvirima

Prilikom perforacije kod centriranja (perforacije kroz centar) je poboljanje.

Slika 90 Perforacija ealj

tampa i obrada se izvrava na jednoj 4-8 bojnoj rotacionoj maini iz rolne.
Alatka za perforaciju smetena je u mainu jednim pritiskom vri perforaciju
jednog tabaka od 50-100 markica. Maina na kraju numerie i see na tabake
od 50-100 markica i tako ih izlae. Nakon ovog tabaci se pregledavaju i
pakuju.

PRERADA PAPIRA (ZAVRNA OBRADA) IZRADA KUTIJA.

Poznate su dve tehnologije u izradi kutija. Vano podruje u izradi kutija je

izrada za poslovne svrhe. Sa aspekta knjigovezake obrade kutije se
razvrtavaju na sledee:
Kutije sa izduenjem, lepljene (sastavljanje) - slika 91. Kutije sa sputenom
stranicom, bigovane i lepljene ili ivene, pravljene sa oborenim stranicama ili
pokrivene kartoteke, kutije u jaoj i finoj izvedbi.

94
Kod kutija sa vratom treba obratiti panju na poklopac kutije (pri usvajanju
dimenzija podnoja kutije), jer u protivnom moe doi do razlike. Razlike se
mogu javiti samo u visinskim smerovima. Unutranji (tanji) zid je mogue sei
na veu dimenziju do mere koju iznosi mera vrata kutije. Spoljanja kutija
(ploa) u svakom sluaju je deblja od unutranje. Izmeu ove dve ploe na
gornju stranu spoljnjeg dela, u zavisnosti od debljine zida ova dva dela, lepi se
kartonska traka, a ova traka ujednaava razlike prilikom dimenzionisanja i spoj
strana tanijim (nije labavo i nije ni uzano) i lake se smeta poklopac na
kutiju. Izmeu unutranjih i spoljanjih ploa u otricama kutije u onolikoj meri
se seku na manju dimenziju u kolikoj e meri oni prilikom spajanje dobiti na
debljini. Otrice se zatim na mestu dodira premazuju debljim slojem keljiva,
falcem prelaze, a kod platnenih omota privremeno privrste pomou papirnih
traka. Gde je potrebno ostaviti platnene otrice, tu se seku platnene trake, sa
uraunatim 1-1 cm za previjanje (po mogunosti u uzdunom smeru), i
premazane keljivom zalepe, pa ravnomerno rasporede i sa obe strane previju i
sa falcem dobro preu. Prilikom ovakvog sluaja presvlaka se ree na 2-3 mm
ue (sa tri strane) i kutija se ovim obavija. Jake kutije se izrauju od ne ba
krutih vetakih konih presvlaka, a lake kutije izrauju od bele drvenaste
ploe. Kutije za otvaranje na dole ili kutije sa otvaranjem pomou podizanja
poklopca se sa svojih tri strane otvora oblau se platnom.

Slika 91 Lepljene kutije sa izduenjem

Kod kutija sa podeljenim unutranjim prostorom, ploe za razdvajanje se

dimenzioniu na unutranju meru a ojaanje se vri platnenim trakama za zid
kutije, odnosno od iste debljine materijala (kao od kutije) izrauju elementi
koji su pogodni za izvlaenje i uvlaenje izmeu razdvojnih ploa (fioke). Oni
se po pravilu presvlae platnom samo sa gornje ivice.
Drai za pojedinane i grupe knjiga Izrauju se jednostavnijim i brim
postupkom nego kartoteke ili masivnije i komplikovanije ukrasne kutije. Izrada
je sledea: na usku ploastu traku se odmerava visina knjige (ili knjiga), irina

95
i duina , a kod pojedinanih knjiga i debljina. Odmeravanjem ovih unutranjih
dimenzija, sa svih etiri strane se uporede sa visinom, a zatim se jo i urauna
debljina postignuta zbog previjanja sopljanjeg omota u unutrnjost.
Ovi rasporedi stranica po dimenzijama se ucrtaju na jednu plou lepenke (ili
pomou prethodno pripremljenog ablona), a potom se nameta maina za
bigovanje. Nakon bigovanja prve bigovane ploe, knjiga (knjige) se
uporeivaju sa ivicama na lepenci, proverava se da ne bude ni pre usko, ni pre
iroko. Ako su bigovi na mestima, alat se dotee i biguje se (ili ricuje) cela
koliina. Bigovi kao agresivni slepi otisak u punome potpomau kasnije
savijanje lepenke. I prilikom ricovanja se dubokim urezima postie lake
savijanje. Tanost pri bigovanju mogue je postii samo u sluaju da su ploe
od lepenke seene na istu veliinu u celoj koliini, jer big i manje i vee
prelama na razliitim mestima i ovako dolazi do odstupanja. Po bigovanoj pravi
ploe se savijaju ka hrapavijoj strani i sa dve strane zaseku. Ploe se sasvim
savijaju po bigovanim pravama i pomou uiju slepljivaju ili iju. Visina draa
knjige se dimenzionie samo otprilike na visinu i to do gornje ivice knjige za
koju je namenjen, a prilikom spajanja nije dozvoljeno preterano uzano ili
iroko ostaviti dra. Drai se retko, ali nekada oblau platnom sa spoljanje
strane. Kod oblaganja je vano da se platno see na dimenziju koja je bar 1 cm
vea od cele povrine i da je iz jednog dela. Sa gornje i donje strane je
dovoljno da se na 1 cm uvija platno u unutranjost. Ako je platno manje,
mogue je omot izraditi i od dva dela. U ovom sluaju je estetskije ako se oni
na kutiji prekrivaju na 1 mm. U novo izraenim draima nije preporuljivo
odmah odrati knjigu, jer se time spreava suenje kao i vlanost od keljiva
moe prei i tetno uticati na knjigu.
Izrada kesica i vreica Kod rune izrade kesica kao prvi postupak javlja se
tancovanje, a zatim se previja povrina 2-2,5 cm predviena za lepljenje.
Zatim se stepenasto razvueni etkom premau lepkom, a zatim previju,
stiskaju i opterete tegom. Delovi za savijanje kartona se moraju bigovati. Ova
tehnologija je pogodna i za izradu celofanskih korica i i vreica u obliku levka.
Isecanje, tancovanje Pomou alata za tancovanje je mogue proizvesti
iste ovalne i krune oblike koji su meu sobom identini. Konture tanca se i
pri tampi moraju uvaavati i treba ih se pridravati. Nakon tampe izloeni
tabaci moraju biti isto orijentisani.
Spiralni povezi Prednosti kod spiralnih poveza kalendara, prospekata,
svezaka su da se listovi mogu sasvim otvoriti (180 stepeni) kao i to su
listovi zamenljivi, ali se ovi ogledaju i kao mane u kvalitetu, jer nisu pogodni za
intenzivno iskoriavanje. Knjiga ili listovi predvieni za spiralni povez nakon
tampe se sakupljalju i sa gornje-donje strane dobijaju odgovarujuu koricu, i
posle se obsecaju sa sve etiri strane.
U ovom obliku se postavljaju i odgovarajuim alatkom probijaju, a na kraju
iana ili plastina spirala se uvlai u njih i ukopava. Na specijalnim mainama
spiralni povez je automatizovan.
Prstenovanje Prstenovanje je ubacivanje metalnog prstena u probuene rupe,
kao ojaanje. Vaan je odabir odgovarajueg prenika prstena, jer u protivnom
se ne uklapa u rupu. Podruje primene je kod viseih plakata i tabli.
Buenje, probijanje Buenje je izvodljivo runo ili mainski. Kod mainskog
buenja je presudno tano dimenzionisanje kao i ulaganje. Kod runog buenja
96
se koriste abloni. Kod poslovodne tampe buenje se vri mainski.
Uvlaenje kanapa Za ukraavanje poslovnih izdanja, kod albuma, prospekata
uvodi se ukrasni kanap. Uglavnom se kod albuma, prospekata uvode tri rupe, a
poslovna izdanja dve. Kroz ove rupe se provlai odgovarajui kanap.
Izrada kalendara tampa stonih ili zidnih kalendara zasniva se na tabanoj
tampi, koji se nakon tampe dvostruko rasecaju i sakupljaju, a potom ponovo
rasecaju, i opet sakupe. Kao poslednja etapa zavrne grafine obrade moe biti
ispoljena u spiralnom povezu, lajmovanju, ili ianom povezu. Za ove
kalendare se pripremaju posebni stoni stalci ili zidne ploe prevuene belim ili
obojenim papirom. Knjini kalendari se u knjigoveznici izrauju sa identinim
tehnolokim postupkom kao i knjige: Seenje, savijanje, sakupljanje, ivenje,
keljenje, trorezaem ili rezane sa ravnim noem, zaobljavanje. Drai
kalendara se izrauju i u njih se postavljaju kalendari izraeni po propisno
ustaljenim metodama.
Izrada koverata Na maini za izradu koverata se svi segmenti izrade
koverata deavaju velikom brzinom. Formati poslovnih, kance-larijskih
koverata su sledei: C/6, C/5, C/4. mainski je mogue izraditi i veoma sloene
koverte sa ulokom, kao i koverte za vizit karte. Za izradu koverata
neuobiajenih oblika potrebne su promene u maini koje su mogue, ali
zahtevaju dodatni trud.
Izrada poklopaca za spise Za zadatu dimenziju spisa izrauje se na sledei
nain. Usvajaju se dimenzije poklopaca i odredi da li e sadrati pokaznice ili
ne. Papir se bui skodno veliini poklopca, a zatim se postavlja na poklopac.
Isee se 2 kom lepenke, irine zavisne od konstrukcije papira, i tu veu za
1 cm, visinu za 2 cm. Za lenu plou se koristi ista lepenka, iste visine, ali sa
1 cm veom irinom. Zasee se jedan karton identinih visina sa lenom
ploom ali 3-3 cm ire. Dve ploe i lena ploa sa -1/2 cm otvoren se zlepi i
presuje. Otvor se otire falcem. Ovim postupkom je gotova sirova tabla. Ovo se
nastavlja omotavanjem. See se odgovarajua dimenzija platna za spoljnu i
unutranju stranu, a zatim omotaju omotnim papirom. Stavlja se izmeu
drvene ploe na suenje. Nakon suenja se postavlja u tablu tako da poleina
bude u ravnom poloaju.
Izrada sortirki i fascikli Kod izrade sortirki se koristi karton. Karton se see,
odprilike na oko 6 cm od irine i oko 3 cm od visine, veu dimenziju. Bigovanje
u smeru zaseenog kartona vri se na sledei nain. Prvi big se uzima za
lepljenje 25 mm, dok drugi odreuje koliinu papira koju e moi prihvatiti u
sebe, i to 15 mm od prethodnog biga. Delovi se premazaju odgovarajuim
lepkom, koji se nee izlivati prilikom slepljivanja, i ovako se kartoni tano
slepljuju jedni drugi na lea. Presuje se, ali veoma obazrivo. Nakon suenja se
izvlai i falcom otire i platnom omota. Falcom se otire i blago uljanom krpom
prebrie, da prilikom presovanja ne bi dolo do slepljivanja. Sve se obazrivo
skupi u obliku harmonike i presuje sa poleine. Obsecaju se i ulepjuju se
registar i tampana slova. Kuite se sprema od dve ploe lepenke, od gore i
dole, sa 5 mm veom ivicom. Kuite se umotava na uglove. Sortirka se
premazuje i smeta u kuite, presuje i sui. Podnoje: izvedbe i dimenzije
mogu biti razliite, uglavnom su 30x40, 33x47, 35x50 i 40x55 cm. Ploa se
see po izabranoj dimenziji, uglovi se zaokrugle, presfuku platnom na etni
ivice, zatim se napred-nazad kairaju i dobro presoni sue. Nakon potpunog
97
suenja ispod uglova ubacuje se upijajui papir 5-5 mm manji od originalne
dimenzije. Kod izvedbe sa metalnim potkovicama je razlika da se potkovice
postavljaju nakon potpunog suenja. Ispod se stavlja ploa dimenzije upijaeg,
dok se potkovice nalupe na uglove.
Izrada fascikli Zahtev je kvalitetna i lepa izvedba. Na poetku izrade veoma
je vaan faktor dimenzionisanja i tano i jednako seenje, kao i seenje pod
pravim uglom. Fascikle se uglavnom izrauju u tri dimenzije.
Kvalitetnu plou (deklu) zaseemo a depove sa dve ivice 3-3 mm ue seemo
od lepenke. Prvi postupak je da se jedna spoljanja i dve unutranje strane
kairaju i ostave suiti. Zatim se harmonika platno oblae papirom i ovo se od
pola do 1 sat ostvlja i sui. Nakon ovoga se pristupa lepljenju table i lenog
dela (irina lea uvek daje visinu epa) i lepljenje gleda na gornji deo.
Osuenao harmonika platno se vadi i shodno irini table uvija i lepi na dep.
Prilazi se lepljenju okova koji e drati upijajui papir, kao i mazanju depova
i slepljivanju na tablu.
Raznovrsna kairanja Raznovrsni reklamno-propagandni materijali, a
pogotovo plakati mogu se otkidati, precepati, ali se ovo moe spreiti
kairanjem. Prilikom kairanja (kao i kod svakog knjigovezakog lepljenja)
vano je obratiti panju da premazni napon bude u odgovarajuim granicama.
Treba koristiti papir iste gramature. Ako postoji folija na tampanoj povrini,
ovo treba uzeti u obzir. Uglavnom se za kairanje koriste razreeni skrobni
lepkovi, ali i neke vrste sintetikih lepila. Izmeu kairanih listova preporuljivo
je smestiti suvu papirnu plou radi lakeg suenja.
Kairanje geografskih karata Karta pripremljena za kairanje na platno se
depno ili drukije presavija i po savijanju raseca. Platno za kairanje (sirting,
sifon) se blago nakvase, i pomou eksera na ravnom stolu rastegnu (panuju).
Za lepljenje se koristi fino ceeni skrobni lepak. Nakon suenja se obrezuje i na
mestima savijanja savija.
Izrada foto albuma, albuma za potanske markice Karton za izradu
stranica see se od 4 do 1 cm vee, a zatim pomou prethodno pripremljenog
ablona runo ili mainski tancuju. U ovaj iseeni deo se provlai celofan koji
silazi 8-8 mm, da bude duplo i da se ne moe pokidati i istezati. Leni deo se
izrauje kairanjem nekog tankog ili novinskog papira i na odgovarajuu
drvenu plou zalepi. Nakon suenja od 4 cm ostavljenog dela za povez se
zasee 3 cm kao zglob. Zatim se zglobni delovi i table prvo slepljuju na
tabaka, a zatim ove ponovo zalepe sa platnenom tkaninom, a na kraju se
povenjak sa tankom platnenom trakom kaira. Nakon suenja se obrezuje na
tanu meru. Ovako se izrauje knjini blok koji se sa identinom
knjigovezakom tehnikom ubacuje u korice.
Zavrna grafika obrada materijala za ambalau Nagli razvoj ambalanih
materijala kao i maina za pakovanje i ambalau, doprinela je da ambalaa
danas spada u svakodnevnu potrebu, i zbog ovog ima i odgovarajue zahteve
ka kvalitetnoj izradi. Proizvodnja ambalanih materijala usko je povezana sa
procesom tampe, tancanje i seenje je samo zavrni deo procesa, ali se ovim
procesima daje krajnji izgled, krajnji oblik, kao esto i mo zatite proizvoda za
ko je namenjen. U ovom delu emo se zadravati na tehnologiji obrade
ambalanih materijala. Ambalani materijali se pre upotrebe lakiraju, kelje,
seku, u nekim sluajevima i tancuju.
98
Keljenje, lakiranje Na mainama za ovu namenu mogue je keljenje papira
irine 70-100 cm. Poznate su maine za keljenje, tabana i iz rolne u rolnu.
Poslednja je povoljnija za proizvodnju ambalanog materijala kao i materijala
za slepljivanje. Duina maine je 12-15 m, sa sektorom za suenje zajedno.
Uglavnom sui sa IC zracima. Gramatura lepka nanesenog na povrinu papira
iznosi 23-26 g/m2. Upotrebljena masa za lepljenje moe biti keljivo, koje se
nanosi na povrinu u toplom stanju ili kao hladna vetaka disperzija kao
Pextrin, Cascozel itd. Mo zalepljivanja je vea kod hladno noenih keljiva.
Toplo nanosena keljiva se uvlae u strukturu papira i nakon rasecanja znaju se
malo talasati, naprotiv ovome vetaka keljiva ostaju na povrini, ali postoji
opasnost da u prisustvu vlanosti se mogu otirati sa povrine. Zbog ovoga se
keljenim povrinama moraju obazrivo rukovati prilikom vlaenja. Slina
tehnologija keljenju je lakiranje. Lakirka funkcionie sa automatskim
ulagajuim sistemom, kao i rotacionim prenosom lak materijala. Poto pri
lakiranju postoji opasnost od poara, ove maine se snabdevaju ventilacionim
ureajima za odvod para. Lakiranju se podvrgavaju omoti knjiga, prospekti,
poklopci kutija itd. Lakirana povrina titi povrinu od raznovrsnih uticaja, kao
to su zaprljavanje.
Seenje Ovaj tehnoloki proces predstavlja dovoenje proizvoda u krajnje
dimenzije, koje se deava u dva smera ravni (irina, duina). Proces se
automatizuje pomou dve maine gde prva tancuje (iseca) a druga see na
tane mere. Sledea faza je obrada i smetanje u magacin. Nesmetani rad
maina za seenje je uglavnom obezbeen nadzorom. Ovako seeni materija je
u svakom sluaju pravilnih dimenzija i ovim je mogue obezbediti potrebnu
koliinu materijala za kapacitet pakerice. U zadnje vreme je automatska
maina za seenje zamenjena programski upravljanom. Programski upravljane
maine se podeavaju na odgovarajue mere i broj seenja. Na rastresaui se
tabaci tresu i slau se na i sto. Sto maine i pomoni stolovi su sa vazdunim
jastucima, to nam u punome potpomae pomeranje tabanih paketa po stolu.
Nakon see pristupa se lajfiranju.
Podeavanja ambalanih maina u razvijenoj tehnologiji zahteva se i u ovom
procesu. Seenje se koristi kod tampe iz rolne u rolnu. Pomeranjem noa
mogue je seenje na odreene irine rolne, tako da prolazak trake iz rolne
moe sei na 50-100-200 mm pri emu se opet umotava u rolnu. Odseeni
elementi se koriste i u netampanom obliku, za kase u prodavnicama, kao i za
unutranju ambalau, u sluaju see tampane rolne za spoljnju ambalae. U
ostalom se omotni papiri seku istom tehnikom, samo na vee irine.
OPREMANJE KNJIGA I BROURA
Pod pojmom opremanje se u svakodnevnom govoru podrazumevaju faze
procesa koje se izvode na na obrezanim knjinim blokovima i brourama, a
slue za poboljanje funkcionalnosti i pre svega estetskog izgleda. U tom cilju
vre se sledee radnje:
nanoenje boje ili metalne folije na obrezane povrine knjinog bloka zbog
poveanja estetskog izgleda i/ili zatite bloka
lepljenje oznane trake radi oznaavanja mesta prekida itanja
okrugljivanje lea bloka iz estetskih i funkcionalnih razloga
lepljenje ukrasne trake (kapitala)

99
U sledeem takstu navode se ukratko pojedine faze opremanja bloka:
Nanoenje sloja boje Nekada su se sve obrezane ivice knjinih blokova
oblagale zlatnom folijom iz estetskih razloga, ali i zbog zatite od klimatskih
uslova. Danas, u industrijskim knjigoveznicama, bojenje reza iskljuivo slui
kao element oblikovanja i vri se u predelu glave. Pritom se razlikuje metalni
rez i rez u boji.
Za metalne rezove se primenjuje boja zlata, srebra ili aluminijum (u spoju sa
obojenim lakom). Maine za izradu metalnih rezova rade sa vieslojnom folijom
u rolnama. Osnovni delovi folije su slojevi laka, metala i lepila. Folija se
prevue preko rezne povrine i uz zagrevanje pritisne na obrezanu povrinu.
Za bojenje se koriste zemljane boje (fino mleveni minerali). Ako due vremena
stoje, ove boje sedimentiraju i zato je u ureajima za nanoenje boje ugraena
mealica. ema maine za bojenje reza je prikazana na slici 92. Ona se moe
integrisati u liniju sa tekuom trakom.
Boja se treba nanositi u tankom sloju jer inae moe doi do pucanja boje pri
otvaranju knjige.

Slika 92: Maina za bojenje reza

Ubacivanje oznane trake Oznane trake se vie koriste za leksikone, renike,
strune knjige, a ree za industrijski povez. Oznana traka treba u bloku biti toliko duga da
pree duinu dijagonale u predelu noge knjige za oko 3 cm (u predelu glave knjige taj
prelaz je oko 2 cm) - slika 93.

Slika 93 Oznana traka u knjinom bloku

100
ema maine za ubacivanje oznane trake prikazana je na slici 94. Ona se
moe integrisati u linije sa tekuom trakom. Oznane trake (maksimalno etiri)
se ubacuju u blok tako to se traka sa kalema dovodi na specijalni ureaj koji
delimino otvara blok, nakon ega se trake seku. Zatim se uz pomo dizne sa
vazduhom i kuke slobodni kraj trake ubacuje izmeu listova knjinog bloka.
Nakon toga se vri lepljenje gornjeg dela trake na lea knjige.

Slika 94 Principijelna ema maine za ubacivanje oznane trake

Okrugljivanje i presovanje lea knjige Knjige sa tvrdim povezom ija debljina

bloka je vea od 15 mm se okrugljuju i presuju -sika 95.

Slika 95 Okrugljeni i presovani knjini blok

Okrugljivanjem i presovanjem se postiu sledei efekti:
nadvienje lea bloka koje je nastalo prilikom povezivanja postaje ovim
postupkom korisno,
naprezanja koja su nastala preoblikovanjem vuku lea bloka u dati oblik
nakon koritenja knjige,
poveava se vrstoa poveza,
poboljava se otvaranje knjige.

101
Presovane ivice se postavljaju u falcove knjinih korica, sa ime se postie jo
jedna stabilizacija veze. Visina presovane ivice trebala bi odgovarati debljini
korica knjige.
Za mainsko okrugljivanje se koristi princip okrugljivanja valjcima slika 96.
Dva rotirajua valjka pritiu blok i povlae ga na gore. Zaobljivanje nastaje
uvaljavanjem listova. U stanici za presovanje, za vreme dok je blok pritisnut
steznim eljustima sa strane, oscilujui alat za oblikovanje savija povenjak.

Slika 96 Mainsko okrugljivanje i presovanje (primer)

Operacije okrugljivanja i presovanja mogu biti povezane u liniju slika 97.

Slika 97 Maina za okrugljivanje i presovanje

Okrugljivanje blokova povezanih lepljenjem je problematino zbog lepka koji se
elastino suprostavlja silama oblikovanja. Zato se lepak mora prevesti u
plastino stanje, na pr. zagrejavanjem (40 C do 60 C) ili dodatkom vode.
Lepljenje ukrasne trake Kapital je ukrasna traka na gornjoj i donjoj zadnjoj ivici
knjinog bloka. Obojene trake iz tkanine imaju na jednoj ivici irinu oko 1 cm. Kod
mainske obrade je teko tano smestiti ove uzane trake na lea bloka. Zato se lepljenje

102
ukrasne trake povezuje sa lepljenjem poleine bloka papirom (slika 98), ime se postie
dodatna stabilizacija povenjaka.

Slika 98 Princip mainskog lepljenja ukrasne trake

Ukrasna traka se lepi na papir povenjaka (iz rolne) visine bloka. Rolna se
dovodi poreno na blok i see u trake koje se lepe na lea bloka.
Opremanje knjiga i broura na tekuim trakama U tradicionalnim
knjigoveznicama redosled faza procesa se tako bira da se postigne optimalni kvalitet
proizvoda - slika 99.

Slika 99 Redosled faza procesa za optimalni kvalitet proizvoda

Pri planiranju procesa opremanja na tekuoj traci se moraju naroito uzeti u
obzir oni procesi koji su relevantni za preteni deo porudbina. To su
okrugljivanje i presovanje, lepljenje kapitala i traka i lepljenje knjinog bloka i
korica. Faze procesa koje se retko upotrebljavaju se postavljaju nepovezane i
ispred tekue trake. Pritom se bojenje reza mora izvesti pre okrugljivanja
slika 100.

103
 Slika 100 Retko koritene faze procesa postavljene ispred tekue trake
Kod kompleksnih linija za povezivanje u tekuu traku ukljuene su i faze
bojenja reza i ulaganje oznane trake. Kako se ove faze koriste samo kod
nekih porudbina i ne moraju se istovremeno realizovati, one se ukljuuju
paralelno glavnom proizvodnom toku slika 101.

Slika 101 Paralelni raspored retko koritenih faza procesa

IZRADA KORICA
Znaenje pakovanja (omotavanja)
Uopteno pod pojmom pakovanja se podrazumeva postavljanje proizvoda u
ambalau i njeno zatvaranje. Za razliku od pakovanja, pod pojmom ambalaa
se podrazumeva sve ono u emu je roba smetena ili materijal kojim je roba
obmotana. Ambalaa slui za zatitu upakovanih proizvoda tokom transportno-
manipulativnih operacija.
Omot ima sledee zadatke:
zatita bloka,
oznaka sadraja (na pr. naslov, autor),
nosilac reklamnih sadraja bloka ili druge robe,
da sa unutranjim i spoljnim oblikovanjem proizvodu da estetski kvalitet.
Omoti mogu biti razliito izvedeni u zavrnoj grafikoj obradi i to kao korice za
knjigu (tvrdi povez), omot (broure), zatitini i reklamni omot (tvrdi povez i
broure), zatitni kartoni i kutije (tvrd povez, broure, sabrani listovi),
registratori i mape (sabrani listovi). Korica za knjigu je najzahtevniji omot
grafikih proizvoda. Najee se sastoji iz dve krute korice za zatitu stranica
bloka, fleksibilnog umetka za zatitu lea bloka i pokrivnog materijala koji
istovremeno slui kao arnir pri otvaranju (slika 102).
Knjine korice Pri izradi knjinih korica koje se sastoje iz vie razliitih materijala, vre
se sledee operacije:
rezanje delova korica iz tabli, tabaka ili rolni na potreban format,
montaa korica sastavljanjem delova korica,
ukraavanje korica pregovanjem i/ili tampanjem,
izrada otvora tancanjem koji slue za poboljanje upotrebne vrednosti
proizvoda (vidni prozor, otvori za zahvat),

104
 Slika 102 Konstrukcija korice knjige
Omoti za broure
Ovi omoti se najee sastoje iz kartona razliitog kvaliteta. Pre obrade, ovaj
karton se ukraava tampanjem, lakiranjem, kairanjem sa folijama i
utiskivanjem folijom.
Konstrukcije omota broura prikazane su na slici 103.
Za izradu broura neophodne su sledee faze procesa:
rezanje omota iz odtampanih i oplemenjenih kartonskih tabli,
izrada otvora u omotu tancanjem koji slue za poboljanje upotrebne
vrednosti proizvoda (vidni prozor)
Izrada knjinih korica
Zatitni deo bloka knjige ine dve vrste korice i elastini deo u podruju lea i
falca.
Materijali za izradu korica
Korice mogu biti izraene sa presvlakom od jednog materijala (jednodelne
presvlake) i sa presvlakom od dva materijala (dvodelne presvlake).
U grafikoj industriji koriste se razliiti materijali za presvlaenje.
Najplemenitiji su tradicionalni materijali ivotinjska koa i pergament. Oni se
jo uvek upotrebljavaju za manje tirae luksuznih i specijalnih izdanja. Danas
se, pored knjigovezakih platna (od pamuka, lana i sintetikih vlakna), koriste i
polusintetiki i sintetiki materijali, specijalni papiri kao i plastine i metalne
folije. Ove materijale je mogue meusobno kombinovati, npr. platno ili
plastine mase kairati sa papirom, odnosno platna sa plastinim folijama.
Izrada korica
Mere korica izvode se iz mera knjinog bloka. Tehnoloki proces se sastoji iz tri
radna koraka pri izradi korica sa jednodelnom i pet radnih koraka za izradu
korica sa dvodelnom presvlakom (slika 104 i 105).

105
Slika 103 Mogunosti omota za broure

106
 Slika 104 Radni koraci za izradu korica sa jednodelnom presvlakom

Slika 105 Radni koraci za izradu korica sa viedelnom presvlakom

U nastavku su date pojedine faze za izradu korica.
Rezanje korica
Formati korica se reu na odgovarajue formate iz lepenke koja se isporuuje u
tablama (tabacima). Treba paziti da pravac kretanja korica bude paralelan
visini bloka. Tabaci lepenke se u pravilu seku pomou krunih makaza.
Moderne maine za rezanje imaju automatski ulaga, dve grupe krunih
noeva postavljenih pod uglom i jedan automatski ulaga.
Rezanje presvlanog materijala
Presvlani materijali iz tkanine i plastike se isporuuju u rolnama, a papir u
uglavnom u tabacima. U principu ispravan smer kretanja je i ovde poeljan, ali
se zbog visoke cene materijala to esto ignorie. Materijal se naime, tako ree
da se omogui maksimalno iskorienje traka odnosno tabaka, pa se tako u
okviru jednog tiraa tabaci obrauju kako u uzdunom tako i poprenom
smeru.
Rezanje kartonskog materijala (renca)
Rolne materijala se razdvajaju na uske trake, a konani format se dobija u
maini za izradu korica.

107
Izrada korica
Izrada korica obuhvata sledee faze:
razdvajanje i premazivanje presvlanog materijala sa brzovezujuim lepilom,
razdvajanje korica i njihovo tano postavljanje na oblepljenu presvlaku,
rezanje kartonskog materijala i njegovo postavljanje na oblepljenu presvlaku,
povijanje i pritiskanje presvlake gore i dole i sa strana,
uvlaenje uglova i
presovanje i izlaganje sastavljenih korica.
Maine za izradu korica slika 106 rade u taktovima izmeu 30 i 120 korica/min.

Slika 106 Princip rada maine za izradu korica

Ukraavanje korica
Ukraavanje korica se moe izvriti pre same izrade korica tampanjem (na pr.
sito ili ofset tampa) ili nakon njene izrade. Najei nain ukraavanja je
pregovanje (utiskivanje) korica. Uobiajeni postupci pregovanja su pregovanje
bojom, vrue pregovanje folijom, slepo pritiskanje i reljefno pregovanje. Kod
pregovanja se pomou matrice (najee gravure od mesinga) postie
plastina deformacija materijala korica. Efekt se pritom poveava jo
zagrevanjem. Najee se koristi postupak pregovanja sa folijom-slika 107).

Slika 107 Pregovanje sa folijom

108
ZAVRNA OBRADA KNJIGE
Pod zavrnom obradom knjige podrazumeva se montaa do tada nezavisno
izraenih proizvoda (blokovi za knjige i broure, knjine korice, prilozi, zatitni
omoti) do konanog proizvoda. Karakteristine operacije su sastavljanje
knjinog bloka i korice za tvrdi povez, sastavljanje gotovih delova u korice,
blokove ili knjige, ubacivanje priloga i stavljanje zatitnih omota.
Spajanje knjinog bloka i korice
Pod spajanjem (ubacivanjem) knjinog bloka i (u) korice podrazumeva se
sastavljanje bloka i korice slepljivanjem oba predlista sa koricom. Ubacivanje
bloka u korice moe biti i tako to se lea korica lepe sa hilznom (spojnicom)
koja je nalepljena na lea bloka, a zatim preko oba predlista.
Pod ubacivanjem se kod broura podrazumeva slepljivanje povezanih blokova
od vie tabaka ili logova sa omotom.
Presovanje
Knjige se nakon ubacivanja knjinog bloka u korice presuju, ime dolazi do
stabilizacije lepljene povrine. Za presovanje se koriste razliite prese (rune,
hidrauline i automatske).
Utiskivanje pregiba (falca)
Na koricama knjige se zagrejanim alatom utiskuje falc (arnir za otvaranje),
radi lakeg otvaranja korica.
Ubacivanje priloga
Kod ubacivanja priloga ubacuju se pripremljena informaciona ili reklamna
sredstva u knjigu. Prilozi se mogu smestiti izmeu predlistova na definisanim ili
nedefinisanim mestima knjinog bloka.
Oblaganje zatitnim omotom
Na knjigu ili brouru se stavlja obrezani i po potrebi falcovani ili izbrazdani
omot.
Faze procesa zavrne obrade knjiga
Kod spajanja knjinog bloka i korice tj. ubacivanja vri se slepljivanje korice na
blok, oblikovanje falca i stabilizacija sastavljenih povrina presovanjem.
Na slici 108 prikazana je principijelna ema maine za spajanje knjinog bloka i
korice, koja se danas najee moe nai u industrijskim knjigoveznicama.
Na ulaznom delu se blok postavlja na razdelni element i pomou nosaa se
transportuje.
Za vreme vertikalnog kretanja bloka u tom sistemu vri se ravnanje i
premazivanje predlistova knjige pomou dva ureaja za lepljenje. Razdvojene
korice iz ulagaa, sa oblikovanim leima pomou zagrejanog alata, se
pozicioniraju preko premazanog bloka. U toku daljneg kretanja se korice
spajaju i presuju sa blokom.
Najvei broj industrijski proizvedenih tvrdih poveza se okrugljuje, presuje i
oprema sa ukrasnom trakom.

109
 Slika 108 Principijelna ema maine za spajanje knjinog bloka i korice
Iz tog razloga su proizvoai razvili liniju za obradu knjiga u kojoj su kruto
povezani procesi okrugljivanja i presovanja, lepljenja traka i kapitala, spajanja
korica sa blokom te utiskivanja falca i presovanja knjiga slika 109.

Slika 109 Linija za izradu knjiga sa tvrdim povezom

Zavisno od potrebe, na opisanim linijama se mogu dodati jo maine za
obrezivanje, bojenje reza i ulaganje oznanih traka, meusobno povezane
transportnim trakama. U knjigoveznicama sa proizvodnjom knjiga sa preteno
tvrdim povezom se koriste linije koje poinju sa sakupljanjem na principu
tabaka na tabak, a zavravaju sa pakovanjem knjiga.
U pojedinim sluajevima se vri dodatno ubacivanje grafikih priloga (sveske,
tabaci i sl.) u knjige sa tvdim povezom ili u broure, naroito kod obrade

110
periodinih tampanih stvari (ubacivanje reklamnih priloga). To ubacivanje se
vri manuelno ili pomou specijalnih maina (kada se zahteva tano ubacivanje
na odreenu stranicu, npr. u novine).
Stavljanje omota na knjige je vaan element opremanja. Oni slue za
zatitu korica, kao sredstvo reklame za sadraj i za prekrivanje presvlanih
materijala knjige koji su najee niskog kvaliteta.
emu stavljanja omota na knjige, kod kojih se blok transportuje na leima, a
omot dovodi odozdo, prikazuje slika 110.

Slika 110 Maina za stavljanje zatitnog omota

PAKOVANJE TAMPANIH PROIZVODA

Osnovne funkcije pakovanja su:
zatita tampanog proizvoda od mehanikih oteenja, klimatskih uticaja i
prljavtine,
racionalizacija transporta, pretovara i skladitenja,
preuzimanje informacije (slika, tekst, kodirani znakovi) u cilju identifikacije,
reklame itd.
Kod pakovanja knjiga i broura se radi o sledeim fazama:
izrada pakovanja,
oznaka pakovanja (otpremne informacije i evtlualno reklamne etikete),
izrada pakovanih jedinica (po pravilu palete i dr.),
pakovanje otpremnih jedinica u cilju osiguranja naslaganih proizvoda.

Kao sredstvo za pakovanje pojedinanih, vie sloenih pojedinanih i

paletizovanih proizvoda se koriste plastine folije. Dalje se koristi papir kao
traka za pojedinane i vie sloenih pojedinanih proizvoda te sloive kutije iz
talasaste lepenke za vie sloenih proizvoda.
U industrijskim knjigoveznicama se koriste uglavnom plastine transparentne
folije sa kojima se obmotava proizvod i folija zavari. Folija se termikim
postupkom stegne na odgovarajuu meru. Prednost pakovanja sa folijom je:
dobra zatita od klimatskih uticaja,
vidljivost proizvoda,
tehnika pakovanja koja je u odnosu na pakovanje sa papirom i
savitljivljivim kutijama jednostavna i uklopljiva u tekue trake,

111
 to vrsto stee proizvod sa ime se spreavaju neeljene deformacije i
to je jeftina i ekoloki prikladnija.
Nedostatak pakovanja sa folijom je taj, to knjige odnosno broure kupac ne
moe kontrolisati bez unitenja samog pakovanja i to je zatita od mehanikih
udara relativno slaba.
Tok pakovanja knjiga sa tvrdim povezom i broura od vie tabaka ili logova u
knjigoveznicama prikazuje slici 111.

Slika 111 Zbirno pakovanje knjiga i broura u knjigoveznicama

Proizvodi se sakupljaju u odreenom broju. Na svaki sakupljeni broj proizvoda

se, pre ulaska u mainu za pakovanje, stavlja list sa uputstvom (svaki
pojedinani proizvod dobije eventualno jo i etiketu).

LITERATURA ZA PRIPREMU ISPITA

1. Kipphan, H.: Handbuch der Printmedien, Technologien und

Produktionsverfahren, Springer, 2000.
2. Tadesko, t.,J.: Binding Finishing Mailing, GATFPress, Pittsburgh, 1999.
3. Teschner, H.: Offsetdrucktechnik, Fachschriften-Verlag, 1997.
4. Novakovi, D.: Grafiki procesi II, Novi Sad, 2002.
5. Potisk, V.: Grafika dorada, kolska knjiga, Zagreb, 1997.
6. Obradovi, T.: Savremena izrada ambalae, Beograd, 2000.
7. Strievi, N.: Suvremena ambalaa 1 i 2, IRO, kolska knjiga, Zagreb,
1982.

112