NEKE ODLIKE SIMBOLIKIH SISTEMA ZA IZRAAVANJE INFORMACIJA
UVOD - OKVIRI RAZMATRANJA
Kombinujui mogue definicije, za potrebe ovog
razmatranja, tretiraemo informaciju kao uticaj koji izaziva
promenu aktivnosti sistema, uz preduslov da taj sistem moe
sadrinu uticaja razumeti ili iskoristiti. Preduslov za to je
opredmeenost informacije jer je u pitanju posredovani
entitet, poto se uticaj i odvija izmeu sistema. Time ne
ulazimo u onostrane fenomene, u prirodu stvaranja
informacije i nain pretakanja sadraja svesti u nove
izraajne oblike, kao ni u novu dimenziju posmatranja
procesa komunikacije, koju uvodi Makluan. Kratko se moe
rei da nema: svesti bez sadraja, sadraja bez jezika, jezika
bez komunikacije i komunikacije bez materijalnog sredstva.
Ovom nizu implicitna je simbolika funkcija oveka.
Oiglednu antropocentrinost prethodnih formulacija
moemo opravdati epistemoloki, jer je ovek vrhovni
informacioni presuditelj ta jeste a ta nije informacija, s
obzirom da jedino on ima svesnu spoznajno-odraajnu
sposobnost, bilo da sam stvara informaciju (za druge) ili kroz
saznajnu delatnost otkriva pasivno postojeu informaciju u
realnom svetu.
Ipak, bez rizika da uemo u mehinicistiku vulgarizaciju i
da u svakom uticaju vidimo informaciju, moramo podsetiti na
postojanje sloenih sistema (organizama) koji, iako ne
poseduju svest, koriste vrlo sloene, svrhovito razvijene
naine formiranja i prenoenja informacija.
PISMO KAO SISTEM IZRAAVANJA
Tekst se moe shvatiti kao pisani govor, ali informaciono
rudimentarizovan, jer se u procesu pisanja apstrahuju mnogi
pratei efekti kojima se odlikuje neposredna (govorna)
komunikacija. Mimo odlika samog govornog zvuka postoje i
druge pratee manifestacije. ovekov govorni organ treba
posmatrati u sklopu celokupnog ljudskog lica koje udruuje i
pasivnu i aktivnu stranu ljudske komunikacije. Pri tome
aktivni aspekt ne svodimo samo na zvuk govora. Ljudsko
lice, kao materijalno uoblienje individualnosti, vrlo je
izraajno u komunikacionom smislu. Njegovu ulogu previa
ak i sam Makluan iako postavlja i razvija tezu Optilo je
poruka. Naravno da se ovaj aspekt gubi pri posrednom
optenju.
Linearni karakter teksta je posledica sekvencijalnosti
govora jer je vokalni trakt jednokanalan. Tome bismo dodali
i sekvencijalnost procesa neuralnog formiranja govora, to je
posledica evolucione interakcije (vokalni trakt)-(mozak).
Zanimljivo bi bilo spekulisati o nekom viekanalnom
vokalnom traktu, koji bi umnogome poveao ovekovu
sposobnost optenja. Meutim, evolucija je u tom smislu
uzela svoj pravac daleko pre no to je ovek postao Homo
informaticus. U tom smislu privlae panju glasovni organi
kod nekih dinosaurusa (Hadrosauridae, posebno kod
Parasaurolophus-a), koje je evolucija stvorila na samim
poecima, kada je imala znatno manja ogranienja u traganju
za novim reenjima. Takav kakav je, ovekov govorni trakt
moe da obrazuje par desetina upotrebljivih fonema, ije tek
sluajno ponavljanje daje izraajnu raznovrsnost govora.
Time je i pismo svedeno na 30-ak simbola. Ne ulazimo u
to kako je ovek doao do korespondencije fonem-simbol ali
mu je trebalo dugo za tako oiglednu stvar. Istorija nauke i
civilizacije potvruje da ovek najtee uoava ono to je
najoiglednije. Ovde se ograniavamo samo na alfabetsko
pismo.
PISMO I TEHNOLOGIJA
Dakle, itava pisana graevina civilizacije poiva na tih
tridesetak znakova, izgraena posredstvom sintakse i
semantike.
Na taj nain u relaciji pismo-pisano zapaamo dvosmernu
strukturalnost:
odozgo na dole ili strukturalnu redukciju (konvergentnost)
odozdo na gore ili strukturalnu ekspanziju (divergentnost)
Tehnoloke varijacije ovog jednostavnog principa
odreuju etape u istoriji pisma. Najvaniji mea je,
nesumnjivo, pronalazak tamparske prese-maine
(Gutemberg 1448.).
Do tada je proces pisanja podrazumevao runo i sporo
nanoenje znakova na podlogu (glinenu ploicu, papirus,
kamenu plou ili kameni stub, metalnu plou, kou,
pergament, tkaninu itd.). Umnoavanje se svodilo na
ponovno pisanje. Iako zvui trivijalno, primetimo da je
raspored znakova u tekstu nepromenljiv posle zavretka
procesa pisanja, tj. nanoenja.
S druge strane, tampanje znai prethodno rasporeivanje
prethodno napravljenih posebnih slova, prema datom tekstu.
Umnoavanje je neuporedivo lake i moe se automatizovati.
Pri tome je, kao i pre, raspored znakova u otisnutom tekstu
nepromenljiv, ali je za tampanje novog teksta dovoljno
preurediti slova u novi raspored.
Dakle, ranija tehnologija pisanja se odlikovala statinou
na oba kraja, dok je nova elastina na jednom ali, zbog
prirode medijuma za nanoenje, statina na drugom.
Primetimo da puni efekat tehnologije tampe i njen uticaj
na ljudsko drutvo podrazumeva fiziki transport, koji
povezuje njenu potencijalnu i faktiku dostupnost.
Dananje roto-maine za milionske tirae novina su samo
krajnji doseg istog principa.
Digitalno pismo - Elektrina a posebno poluprovodnika
tehnologija je stvorila jedan sasvim novi medijum za
pisanje. Medjutim, njegov izraajni potencijal je sveden na
opis samo jednog od dva mogua simbola,to namee
upotrebu binarnog alfabeta {0,1}!
Tako se efekat redukcije i ekspanzije pomera za jo jedan
stepen nanie, pa je mogue celokupnu pisanu civilizaciju
izvesti pomou samo dva znaka: 0 i 1, naravno i u ovom
sluaju posredstvom sintakse i semantike.
U kombinaciji sa elektrinim komunikacionim sistemima
ovakav medijum omoguava masovno, trenutno, daljinom
skoro neogranieno umnoavanje zapisa (Internet), jer se
ovde ne prenose stvarni simboli ve odgovarajua elektrina
stanja. Sada postoji potpuna elastinost zapisa na obe strane
postupka pisanja.
Oigledno da je binarni alfabet krajnja granica
strukturalne redukcije. Moda bi se na ovom mestu trebalo
podsetiti samih potaka pisma, da se pre 5300 godina u
Sumeru pojavio piktogramski sistem pisanja, od koga je
tokom 900-1100 godina postepeno nastajalo klinasto pismo,
sastavljeno od oko 25 heterofoninih rei i oko 500-600
logograma, ime je sistem dobio kapacitet da predstavi i
druge pojmove sem onih za koje su piktogrami bili vizuelno
vezani.
Pre 3400 godina Feniani poinju da koriste tzv.
Ugaritsko pismo, koje je u poetku sadralo 22 grafema.
Njegova prednost se sastojala upravo u jako redukovanom
broju elemenata, to je jo vie intenziviralo irenje
pismenosti.
TONALNO-NOTNI SISTEM KAO DERIVAT PISMA
Sredstvo izraavanja u muzikoj umetnosti su tonovi.
Zapazimo da njihovo simboliko predstavljanje zapoinje tek
u VIII veku i to tako to prvi pismeni notni znaci (neume)
nastaju iz grko-rimskih gramatikih akcenata. Ovakvo
poreklo nije neoekivano s obzirom na znaaj koji je
govornitvu pridavan u antiko doba ali je upadljiva razlika u
nivou apstrakcije u procesu nastanka pisma i notnog sistema.
U muzici se upotrebljava oko 100 tonova razliite visine a
imenovani su pomou sedam osnovnih imena (ce, de, e, ef,
ge, a, ha) to ini muziku azbuku. Pokrivanje celog niza od
oko 100 tonova se ostvaruje ponavljanjem ili translacijom
sedam osnovnih tonova, tj. deljenjem niza na oktave (velika,
mala, prva, druga itd.), pri emu svaka sadri svih sedam
osnovnih tonova. Dakle, visina prvog tona oktave je razliita
ali su relativni odnosi meu tonovima jedne oktave isti. U
tome je i specifinost muzike azbuke: isti elementi
translacijom dobijaju novo znaenje.
Tonalni sistem se, prema tome, odlikuje izrazitom
strukturalnom kon/divergentnou, koja se unekoliko
naruava u postupku zapisivanja notnim znacima, jer njihovo
simboliko predstavljanje ukljuuje note (notne glava i notni
vrat), linijski sistem, klju, interval, takt itd. Upada u oi
razlika izmeu jednoredne sekvencijalnosti kod teksta i
vieredne (paralelne) sekvencijalnosti kod notnog zapisa.
Ovaj drugi je zahtevao izlazak u drugu (grafiku) dimenziju
da bi ogranienim skupom osnovnih sredstava (nota) mogao
da opie sloenu strukturu muzikog toka. Meutim, time i njegovo mesto u Periodnom sistemu i sklonost ka
sekvencijalnost je u oba sluaja evidentna, kao posledica
sekvencijalnosti samog procesa.
SIMBOLIKI SISTEMI U NAUCI
Naravno da treba praviti razliku izmeu sistema koji
izraavaju informaciju inherentnu samom oveku i sistema
kojima ovek na pogodan nain strukturalizuje neku oblast
svoje umne delatnosti. Meutim, moe se primetiti da je i u
ovom drugom sluaju sva ta spoljna informacija nastala
odraavanjem u oveku, da je posredovana jezikom, odnosno
pismom. Time i naune simbolike sisteme moemo tretirati
kao apstrahovani jezik jer se svi takvi simboli mogu opisati
jeziki, te predstavljaju jezike kondenzate stvorene da bi se
podrazumevanjem opsenijeg znaenja, koje po konvenciji
stoji iza njih, lake operisalo pojmovima. Dublje razmatranje
ove dualnosti ostaviemo za drugu priliku.
Simboliki sistem hemijskog jezika - S obzirom na
specifinost objekata koje opisuje, hemijski jezik se odlikuje
kombinacijom znakovnog i grafikog, zato to mora da opie
i sastav i topologiju molekula. Njegova geneza je upravo ila
u tom smeru, jer se stare formule nisu odbacivale ve su
zamenjivane boljim i/ili detaljnijm.
Svakoj hemijskoj supstanci mora jednoznano odgovarati
neko ime, pri emu u rei iz svakodnevnog jezika, npr.
sapun, pojedinana slova, npr. s, p, nemaju znaenje. S
druge strane, u hemijskoj rei CaCO3 svako slovo ili
diftong ima tano odreeno znaenje i predstavlja jednu
supstancu, tj. elemenat. Jedinjenja su kombinacije elemenata
i to tano u skladu sa hemijskom sintaksom.
Hemijske rei time imaju ogranienja preuzeta od jezika,
te otkrivaju samo sastav dotine supstance. Zato se koriste i
njihovi grafiki ekvivalenti - strukturne formule, koji
odslikavaju raspored povezanosti atoma u molekulu, mada je
i to apstrahovanje stvarnog trodimenzionalnog stanja.
Slova hemijskog jezika predstavljaju elemente, koji su, sa
svoje strane, poreani u Periodni sistem elemenata
Mendeljejeva. Po broju slova (105) reklo bi se da je hemijski
jezik veoma glomazan te da je njegova izraajna sposobnost
mala u odnosu na, recimo, obian jezik. Stvar je, naravno, u
sintaksi, pogotovo neorganskoj, jer su rei kratke i
jedinstvene, za razliku od sluajnog ponavljanja u jeziku.
Tek se polimerska sintaksa organske hemije pribliava tome,
ali najee na monoton nain - ponavljanjem iste rei.
Pozabavimo se fenomenom da hemijski jezik ima toliko
slova a tako malo rei, u odnosu na oekivani broj prema
obimnosti alfabeta. Dok je u obinom jeziku, u principu,
mogue slova skoro proizvoljno reati u rei, to je
ogranieno samo sposobnou vokalnog trakta, dotle su
pravila reanja atoma u molekule vrlo restriktivna. Naime, ne
mogu se atomi proiyvoljno spajati niti se posle ostvarivanja
odgovarajuih spojeva dalje spajanje moe nastaviti.
Upravo ova restriktivnost spajanja ukazuje da sa atomima
kao slovima nije ba sve u redu. To je i potvrdila Kvantna
mehanika otkrivajui unutranju pravilnost u periodnom
sistemu, objanjavajui zato je on zapravo periodian.
Tako je pomou etiri kvantna broja
n, l, ml, ms
i tzv. Paulijevog principa iskljuivosti mogue potpuno
objasniti strukturu elektronskog omotaa svakog atoma a
spajanju sa drugim atomima. Tako je 105 slova Periodnog
alfabeta postalo 105 rei kvantnog alfabeta sastavljenog
od jednog jedinog slova - elektrona. Njegovim
ponavljanjem, u skladu sa kvantnom sintaksom, formiraju
se slojevi elektronskog omotaa atoma. Naravno da hemiju
ne interesuje jezgro atoma, osim zbog mase elemenata, jer se
sve interakcije deavaju na nivou elektronskog omotaa.
Meutim, upravo se u jezgru atoma skriva(o) novi simboliki
sistem.
Sistem kvarkova - Uverenost nauke da se cela priroda moe
izraziti posredstvom samo etiri slova: elektrona, protona,
neutrona i fotona, kratko je trajala. Otada i izraz
elementarna estica, nedeljivi entitet bez strukture, koji
time ima paralelu sa slovom alfabeta, kao nedeljivom
simbolikom celinom. Meutim, videli smo da se sa slovima
ve desilo nemogue - u simbolizovanju se otilo jo za
jedan nivo dublje - pa su nedeljiva slova predstavljena
bitovima.
Ubrzo je otkriven itav niz novih elementarnih estica,
do kraja 80-tih vie od 350, kada su i prestali da ih broje.
Zato se atribut elementarna vie upotrebljava u
tradicionalnom smislu ili umesto njega moda
fundamentalna.
 Zanimljivo da je najvei broj estica predstavljao tzv.
rezonanse, izuzetno nestabilne (u odnosu na druge nestabilne
estice) produkte sudara u akceleratorima. Kako se broj
otkrivenih rezonansi uveavao, kao i njihova masa sa
uloenom energijom, zakljueno je da one predstavljaju neke
prelazne procese ili pobuena stanja vakuuma. To je jo vie
isticalo potrebu njihove klasifikacije.
Sredinom 60-tih je predloeno opisivanje strukture
estica pomou tzv. kvarkova
quark q1 q1 q 1 q1 q 1
symbol u d s c b
ime se mogu formirati detaljni izrazi za strukturni sastav
mezona, koji se sastoje od kvarka i antikvarka,
3 raspravama o njenoj prirodi ali se toga neemo doticati. Nas
M ik = 1
3 ( q q )
i k
=1
i bariona
( q )
3
Bikl = 1
6 i q k ql
, , =1
gde je tzv. antisimetrini jedinini tenzor, dok indeks vrednosti. Moglo bi se pomisliti da time promenljiva sadri
izraava posebnu karakteristiku kvarkova - boju.
(ako ste se zgrozili od ove matematike samo rukama
prekrite oi dok ove formule ne prou pa onda hrabro
nastavite sa itanjem)
Na poetku su bila predloena samo tri kvarka: u (up), d
(down) i s (strange). Zanimljivo bi bilo tumaiti poreklo
dosetke o kvarkovima, njihovom (prvobitnom) broju i
boji. Opte je uverenje da je fiziar Gel-Man preuzeo izraz
kvark iz romana Dejmsa Dojsa Fineganovo bdenje a
moda i njihov broj, dodali bismo, jer ta reenica glasi
Three quarks for Muster Mark!. Bez obzira na
neozbiljnost izvora miljenja smo, za razliku od nekih
zamerki, da je ime izvanredno odabrano, u potpunoj
kompatibilnosti sa imenom kvant. Boja i broj kvarkova
imaju, takoe, paralelu sa injenicom da je meanjem tri
osnovne boje mogue dobiti bilo koju nijansu, to se u nekim
raspravama i koristi za izlaganje ove teorije. Dakle, i u
sluaju boja moemo formalno razlikovati alfabet i sintaksu.
Kasnije su dodata jo dva kvarka: c (charm) i b (bottom).
Svi su eksperimentalno verifikovani a simetrija nalae
postojanje i (hipotetikog) estog kvarka: t (top). Teorijski
se ne oekuje da e njegovo otkrivanje biti uvod u novi
ciklus otkrivanja subelementarnih estica.
Prema tome, kvarkovski alfabet materije ima(o bi) 6
elemenata
u d c s t b
emu treba pridruiti leptone
e moe se talasni oblik predstaviti spektrom to znai da
Sintaksu izmeu ovih elemenata ine:
elektromagnetska interakcija: foton
slaba interakcija: W+ W Z0
jaka interakcija: osam gluona
badarski bozoni.
Azbuka itavog svemira? Mogli bismo slikovito zakljuiti
da je Bog tokom stvaranju sveta svakog dana stvarao po
jedan kvark.
SISTEMI IZRAAVANJA U MATEMATICI
Matematika je vrlo specifina disciplina jer dok se ostale
nauke bave realnim procesima i objektima ili njihovim
modelima, matematika stvara svet za sebe. ak i kada njeni
objekti imaju poreklo u realnosti nivo njihove apstrakcije je
toliki da se slobodno moe rei da predstavljaju entitete po
sebi. Za potvrdu ovoga ne treba ii dalje od broja.
Bez obzira na svoju zasebnost matematika je iroko
primenljiva upravo na objekte i pojave u fizikom svetu.
Sutina je u tome to se apstraktni i beivotni matematiki
entiteti mogu oivotvoriti korespondiranjem sa
o d g o v a r a j u i m realnim objektima. Tada i matematike
relacije korespondiraju sa relacijama ismeu realnih
objekata.
Ovakav dualizam matematike povod je mnogim
samo interesuju oni njeni aspekti u kojim moemo prepoznati
sisteme za izraavanje informacija.
Broj-promenljiva-funkcija - Dekartova promenljiva veliina
je bila prekretnica u razvoju matematike, ime je postignuto
da se jednim simbolom oznae ili izraze sve mogue brojane
sve brojane vrednosti to bi predstavljalo neverovatnu
informacionu kondenzovanost. Ovaj privid je rezultat
matematike konvencije, koja je krajnji izraz matematike
apstrakcije. Zapravo, podrazumeva se da promenljiva
redosledno uzima (tee) sve brojane vrednosti. To,
moda, informaciju sadranu u oznaci promenljive i ne ini
informacijom, jer se zbog ugraenog redosleda unapred moe
znati naredna vrednost, ali je injenica da oznaka i
konvencija uspeno izraavaju toliko podataka. Taj aspekt
izraavanja matematike informacije izaziva mnoge
nesporazume, pa i sklonost da se simboli apsolutizuju, to sa
svoje strane odslikava prirodu matematike kao posebnog
saznajnog domena.
Pomenuti privid postaje manje upadljiv kada promenljiva
postane predmet funkcije. Postojanje relacija koje treba
obaviti nad promenljivom nekako ukazuje na potencijalne
vrednosti koje ona uzima. Taj aspekt osadrajenosti
promenljive a posebno funkcije (zakona), ali u obrnutom
smeru, dobro ilustruje proces otkrivanja Keplerovih zakona
na osnovu mernih podataka Tiho Brahea, prikupljanih tokom
vie od 20 godina. Dakle, tolika gomila brojeva s jedne
strane a tek par simbola i relacija s druge.
Spektar kao sistem - Govor predstavlja kontinualnu promenu
pritiska u vremenu, tj. signal sa odreenim talasnim oblikom.
Slualac odreenim celinama talasnog oblika pridaje
(naueno) simboliko znaenje, to znai da je talasni oblik
izraz informacionog sadraja. Metodom Furijeove analize
informacija iz talasnog oblika dobija novi simboliki izraz.
Spektralni razvoj se ostvaruje nad bazisnim sistemom iji
je elemenat prostoperiodina funkcija. Ceo bazisni sistem se
moe formirati iz jedne, generativne ili osnovne funkcije
{ ( t ) = [ ( t ), pn ]}
G
n
n =1
odnosno, u sluaju prostoperiodinih funkcija
{cos n0t = [cos 0t ,n]}n=1
(Ovaj tekst postaje pravi horrrror film!, znam da e
rei oni koji bee od matematike. Umesto da im opet
 savetujem da prekriju oi rukama neka probaju da
prethodne are razumeju. Evo na primer prva ara
se moe ovako protumaiti: od jednog te istog oblika
(tj. funkcije G(t), koja se jo zove i funkcija-majka)
se pomou pravila a uz uee nekog broja (tzv.
parametra p) moe napraviti mnogo razliitih oblika
(funkcija n(t), koje se jo zovu i funkcije-erke). Sve
erke u osnovi lie na majku, to je izraeno istim
simbolom , ali se ipak malo razlikuju od nje a i
meusobno, jer je svaka malo povukla i na svog oca
parametra pn. Sve erke ine jednu veliku familiju,
to je oznaeno zagradama { }, gde oborena osmica
znai beskonano dakle, redni broj erke ide od 1, 2,
3, itd. pa do beskonanosti. Jel bilo teko?
Naravno da nije. Sada svakako moete pomisliti da su
oni koji znaju matematiku pravi vraevi, ili to bi
rekao Hari Poter arobnjaci. Time neminovno
dolazite u poziciju starih Egipana koji su gajili
strahopotovanje prema svetenicima jer su ovi znali
da ispisuju boanske are po papirusu. Ali ono to je
bitno primetiti za nau aru prie je da ona
zamenjuje itavu porodinu priu i jo vie od toga,
to znai da je matematika izuzetno kondenzovan
jezik, koji da bi se itao zahteva veliko predznanje.
Meutim, onaj ko ga poseduje stvarno moe da uiva
u lepoti izraza, to se ponekad granii sa poezijom.)
Ukoliko posmatranu celinu talasnog oblika s(t) govornog
signala, koja odgovara nekom fonemu , vetaki
periodizujemo sa T=2/0, tada je
s (t ) = An cos(n0t + n )
n =0
ili, posmatrajui u okviru bazisnog sistema cos funkcija,
s( t ) { An , n }n = 0 = F[ s( t ) ]
To znai da je fonem izraen pomou spektralne
rei F[s(t)], koja je sastavljena od elemenata - spektralnih
koeficijenata. Meutim, moemo rei da Furijeova metoda
sama generie potrebne cos funkcije, to znai da nama
zapravo i ne treba prethodno definisanje celog bazisnog
sistema, ve samo naznaka da je u pitanju prostoperiodina
funkcija. U tome vidimo odraz Dekartove tekue
promenljive. U kontekstu ovih razmatranja, moemo rei da
se ceo spektralni alfabet sastoji od jednog jedinog slova -
prostoperiodine funkcije
cos 0t
pri emu Furijeov metod analize definie sintaksu kako
treba modifikovati i poreati automatski generisane vrednosti
da bi fonem bio opisan odgovarajuim spektralnim izrazom.
Ovakvo razmiljanje se moe proiriti i na kontinualni
sluaj. Prostim matematikim formalizmom se od jedne
prostoperiodine funkcije moe generisati njihov kontinuum
1 = cos 0 t = cos t =0
cos(1 )t = cos(0 + )t
cos(2 )t = cos(1 + )t
. . . . . . . . . . . . . . . . .
(
cos(n )t = cos k =1 k + t
n1
) pitanju svojevrsno zatitno kodovanje ostvareno dupliranjem
i, konano, prelaskom na diferencijale
cos t = cos d t
0
Sada se fonem , posmatran prirodnije kao usamljeni
impuls s(t), moe izraziti na poznat nain
s(t ) = [ S ( ) d ] cos[ t + ( )]
0
Vidimo da i u ovom sluaju koncept promenljive sam
rea cos funkcije ija uestanost kontinualno raste. Dakle,
od jednog jedinog elementa, i to jedinice ali formalno
shvaene prema prethodnoj relaciji, moe se automatski
generisati itav prostor izraavanja signala/fonema pri emu
Furijeova transformacija opet predstavlja sintaksu za
njegovo izraavanje spektralnim jezikom.
Slino vai i za tzv. vejvletse (wavelet) gde se od jedne
funkcije generie itav skup tzv. ortogonalnih funkcija, po
sistemu majka-erke
( t ) j ,k ( t ) = 2 j 2 ( 2 j t k )
pomou kojih se moe razviti funkcija f(t)
f (t) = w jk 2 j 2 ( 2 j t k )
j = k =
pri emu generisanje funkcija ide po dva parametra (sauvaj
me Boe, pa ove imaju po dva oca !! po jedan znak uzvika
za svakog oce).
(Ako ove dve formule ne razumete nemojte se mnogo
sekirati. Njih ne razumeju ni neki ljudi od matematike.
Sada ve niste onoliko deprimirani kao pre, zar ne?
Naeli smo ih! Sada ve moete u kafani, u drutvu
takvih ljudi od matematike ispisati gornje are i
nadmono ih gledati dok oni bulje ne razumevajui
nita od ovoga. Pa vi ste pravi arobnjak.)
Svojstvo da se od jednog ili nekoliko elemenata (i
pravila) moe izgraditi itav sistem izvedenih elemenata
proima itavu matematiku i svoj najvii izraz dostie u
aksiomatskoj metodi i tzv. Principu permanencije.
SISTEMI MIMO OVEKA
Sve do sada razmatrane sisteme izraavanja informacija
direktno proima ovek. Naravno, informacija je neto to ne
pripada samo oveku ve je vezana za bilo koji sloeni
sistem ili organizam. Priroda je puna primera komunikacije
meu ivotinjama, koja je esto uobliena u pravi formalni
sistem. Iznosei ovo imamo, naravno, u vidu specifinost
oveka u pogledu njegove simbolike funkcije. Meutim, u
osnovi celokupnog ivog sveta stoji jedan vrlo sloeni
informacioni sistem koji obezbeuje evolucioni kontinuitet,
te mu je svrha upravo prenoenje informacije.
DNK kao sistem predstavljanja informacija - Dvostruka
spirala DNK predstavlja dvostruki komplementarni niz
nukleotida A (adenin) T (timin) G (guanin) C (citozin). S
obzirom na komplementarnost njihovog povezivanja (A-T i
C-G) nit DNK, posmatrana jedinstveno, nosi duplu
informaciju o rasporedu. Poznat je bioloki razlog ove
redundance. Ali ako bi se DNK posmatrala kao sluajna
sekvenca simbola mogli bismo da konstatujemo da je u
po vertikali. Idui dublje u strukturu nukleotida zapaamo da
se svaki od njih sastoji od tri dela: baze, eera i fosfata
(fosforne kiseline).
U svakom nukleotidu fosfat ima istu strukturu. To
jedinjenje je odgovorno za nizanje nukleotida u lanac, to je
preduslov za stvaranje kombinacije, bez ega ne bi ni moglo
biti informacije u DNK. eer predstavlja tzv. dezoksiribozu
i takoe je isti u svim nukleotidima. Jedino postoje dve vrste
baza: purinska, koja gradi A i G, i pirimidinska - T i C.
Otuda i njihova komplementarnost u povezivanju, kao
posledica topologije ovih molekula, jer se A i T vezuju
posredstvom dve a G i C posredstvom tri vodonine veze.
Prema tome, meusobno povezivanje nukleotida
ostvaruje se u dva ortogonalna pravca. itav dvostruki lanac
DNK se zbog komplementarnosti svodi na raspored jedne
purinske i jedne pirimidinske baze, te one time predstavljaju
pravi binarni alfabet na osnovu koga je mogue ispriati
celu DNK reenicu.
I NA KRAJU
Svi razmotreni sistemi predstavljanja informacija, bilo
formalno ili spontano stvoreni, odlikuju se strukturalnou
koja podrazumeva postojanje elemenata i pravila sintakse
meu njima. S druge strane, informacija se izraava diskretno
a ne kontinualno iako je najee nose kontinualne promene,
pri emu korisnik izdvaja celine u tim promenama. Reklo bi
se da je uoeni atomizam posledica ovekovog saznajnog
sklopa, sklonosti da simbole stvara izdvajanjem predmeta
svoje simbolike funkcije iz pozadine. Meutim, diskretnost
u DNK je svakako nezavisna od toga.
Prema tome, elementi sami za sebe ne znae nita ili vrlo
malo i tek kombinovani daju skoro neogranieni izraajni
potencijal - getalt. Zato je izraz ovog fundamentalnog
principa vidljiv u svim oblicima umne delatnosti oveka, od
pisma do aksiomatike i metodologije posmatranja sveta.
Redukcionizam, strukturalnost i sistematika odlika su
celokupnog naunog razvoja i civilizacije kao tenje oveka
da sloeno izrazi elementarnijim. Globalna i sveproimajua
atomistika paradigma podstakla je na pomisao o njenom
poreklu u segmentizovanoj linearnosti alfabetskog pisma, uz
tvrdnju da korisnici ideogramskog pisma nisu zbog toga
sposobni za stvaranje atomizovanih entitete u fizikoj slici
sveta. Meutim, lako je prostim primerima relativizovati i
argumentovano pobiti ovakvu teoretizacija, to, uostalom i
potvruje na zakljuak.

Dr Ranko Babi