Univerzitet u Beogradu

Filoloki fakultet
Katedra za iberijske studije

Hispanske kulture 2

Meksika revolucija Istorijski kontekst

Profesor Studenti:
dr Vesna Dickov Adamovi Andrea 2013/447
Deli Anela 2013/342
Jevremovi Marija 2013/429
Moljkovi Irena 2013/900
Nikoli Naa 2013/361
Rui Jovana 2013/322
Savati Jelena 2013/419
Slavkovi Kristina 2013/572
Stevanovski Ilija 2013/435
estovi Tijana 2013/418

Beograd, 2014.
Sadraj
UVOD........................................................................................................................... 3
DIKTATURA PORFIRIJA DIJASA...................................................................................... 3
AGRARNO PITANJE....................................................................................................... 4
ANTIPORFIRISTIKA REVOLUCIJA................................................................................. 4
MADERIZAM................................................................................................................ 5
SUKOBI FRAKCIJA........................................................................................................ 6
POSTREVOLUCIONARNI PERIOD.................................................................................... 7
ZAKLJUAK................................................................................................................. 7
BIBLIOGRAFIJA............................................................................................................ 8

2
 UVOD

Devetnaesti vek je vek u kome se panske kolonije bore za nezavisnost u odnosu na

prevlast panske krune, i veina kasnije novoformiranih hispanoamerikih drava stie
nezavisnost u prvoj polovini devetnaestog veka. Posle konanog sticanja nezavisnosti 1824. g, u
Meksiku nastupaju decenije politikih i ekonomskih nestabilnosti. Rudnici i izvori nafte bili su u
vlasnitvu stranih kapitalista. Vie od pet miliona stanovnika bilo je nepismeno, siomano i bez
zemlje. Liberali, koji dominiraju dravom na elu sa Benitom Huaresom (Benito Jurez), doneli
su Lerdov zakon 1856. g, kojim je trebalo smanjiti uticaj crkve. On izaziva burne promene u
drutvenom poretku i u preraspodeli zemlje, jer je kasnije dobar deo preostalih zemljinih poseda
kojima su upravljali seljaci dospeo pod upravu krupnih zemljoposednika. Formiraju se brojne
banditske grupe koje unose nemir u politiki ivot, Benito Huares suspenduje spoljni dug
Meksika to je uzrokovalo da Meksiko napadnu trupe Napoleona III.

Sveukupno nezadovoljstvo agrarnim stanjem u meksikoj dravi kulminira u periodu

od 1876. g. do 1910. g. kada je na vrasti general Porfirio Dijas (Porfirio Daz). Sa ak pet
reizbora, meu kojima je bilo i lairanih, za vreme svoje vladavine nametnuo je diktaturu
meksikoj dravi dugu gotovo etrdeset godina, a kao reakcija naroda na 'porfirijat', kako se
naziva period vladavine i diktature Porfirija Dijasa, 20. novembra 1910. g. otpoinje buran period
istorije Meksika poznatiji kao Meksika revolucija.

DIKTATURA PORFIRIJA DIJASA

Porfirio Dijas smatran je herojem u ratovima za nezavisnost Meksika. On je optuivao

tadanjeg predsednika Benita Huaresa da se previe dugo zadrava na toj poziciji zbog dobro
osmiljenog mehanizma ponovnog izbora. Dijas je 1876. g. doao na vlast oborivi predsednika
Sebastijana Lerda Tehadu (Sebastian Lerda Tejada) i zaveo je surovu diktaturu. Povukao se s
vlasti 1880. g, ali se ve 1884. g. vratio i bio je na elu drave sve do 1910. g. Njegova vlast je
bila zasnovana na proganjanju protivnika i slepoj vernosti grupi ,,prijatelja koja je dug niz
godina drala kljuna administrativna mesta. Vladajue miljenje je bilo da zemljom treba da
upravljaju krupni zemljoposednici i trgovaka buroazija uz pomo meunarodnog kapitala.

Za vreme vladavine Dijasa dolo je do napretka u razvoju rudarstva, petrolejske i

preraivake industrije, kao i u razvoju infrastrukture, pre svega eleznice. Ipak, ovaj proces nije
doveo do nacionalnog ekonomskog razvoja iz dva razloga. Prvi je taj to su ameriki i britanski
kapital imali kontrolu nad preraivakim i petrolejskim sektorom, a francuski nad tekstilnom
industrijom i trgovinom s inostranstvom. Drugi razlog je bio Dijasovo odbijanje da se ukine
feudalizam.

3
 AGRARNO PITANJE

Agrrno pitnje je u Meksiku imlo duboko korenje. Prvi zemljoposedi bili su stvoreni
odmh posle pnskog osvjnj, dvnjem velikih povrin pnskom plemstvu i tkvo
zemljino stnje nije bilo bitno promenjeno emncipcijom Meksik od pnske domincije
poetkom XIX vek.

Godine 1856, konno je bio usvojen zkon koji je predvio podelu ltifundij koje su
bile vlsnitvo religioznih i grnskih korporcij i predvnje prcel npolirim koji su
dotle prodvli svoj rd pod polurobovskim uslovim. Rezultti su bili dost drugiji od onih
kojim se Liberln strnk, koj je pokrenul ovu reformu, ndl. Njmnici, siromni i
neobrzovni su dobili mrvicu ogromnih crkvenih ltifundij, dok su se veine zemlje domogli
bogti kreoli.

Kd je Porfirio Dijs doo n vlst situcij se smo pogorl. N selu je ivelo 12

milion seljk bez zemlje. Godine 1885. donet je kolonizcioni zakon koji je predvio
ogrnivnje neobrene zemlje u drvnom vlsnitvu d bi on ztim bil dt meksikim i
strnim kolonim. Ovim zkonom su njvie bili pogoeni strosedeoci, indiosi. Kompnije su
ogrdile" 1/4 obrdive povrine i zemlju prigrbile z sebe. Zemljoposednici (senddosi), njih
nekoliko hiljd, drlo je 97% zemlje. Asenddosi su posedovli hcijende od minimum 2.000
hektr, neke su obuhvtle i po 400.000 hektr zemlje. N hcijendm, pored senddos, u
bltnjvim kolibm, bez prozor, iveli su ndniri-peoni. Njihov rdni dn je trjo po
dvnest sti, bez ikkve ztite i prv.

ANTIPORFIRISTIKA REVOLUCIJA

Godine 1908. u gradu San Pedru (drava Koauila) poela je da krui jedna knjiga,
predodreena da dobije odluujui znaaj u pokretanju borbe protiv diktature: Nasleivanje
poloaja predsednika u 1910. godini. Njen autor je bio Fransisko Madero (Francisco Madero),
mladi intelektualac iz bogate porodice veleposednika, studirao je u Parizu i na Kalifornijskom
univerzitetu. Glavni cilj ove knjige bilo je stvaranje ,,prave opozicione stranke, a nedostatak
knjige je njegovo slepilo za socijalne probleme. U ovom prvom periodu Maderova politika
aktivnost naila je na mali odziv. Malo kasnije, 22. maja 1909. g. osnovan je Antireizborni centar,
iji je potpredsednik bio Madera. Godinu dana kasnije, nacionalna skuptina imenovala je
Madera za kandidata za predsednika Republike. Dijas ga u poetku nije shvatao kao ozbiljnog
protivnika. Meutim, Maderova hrabrost i iskrenost ubrzo osvajaju narod, zbog ega e ga
uhapsiti pod optubom da je podsticao na pobunu. Plativi kauciju ubrzo izlazi na slobodu, dok
Dijas prevarom postaje predsednik. Madero tajno odlazi u SAD, odakle poziva seljake na
pobunu, ali vie veruje da e oruane snage oboriti diktaturu. Policija je odmah reagovala i

4
izvrila pokolj maderista. Svi ovi pokuaji reima nisu uspeli da zaustave otpor. Poela je oruana
borba, a prve akcije je predvodio Paskual Orosko (Pascual Orozco), to je ujedno i poetak
revolucije.

Revoluciji se prikljuuje i Fransisko Pano Vilja (Francisco Pancho Villa), ef bande

kradljivaca stoke. Osnovno pitanje revolucije u Meksiku 1910. g. je agrarno pitanje. Na jugu
Meksika se javlja snani pokret na ijem elu se nalazi Emilijano Sapata (Emiliano Zapata) koji
je uivao ugled meu indiosima. Bio je lan delegacije koja je ila kod Dijasa da preda zahtev za
vraanje zemlje. On ih je ,,oinski primio, ali kada su se delegati vraali ka selima doekala ih je
paljba vladinih trupa. Sapata je nakon toga godinu dana bio odmetnik. On prihvata Maderov plan,
ali istovremeno zapatisti pripremaju svoj Plan iz Ajale. Zbog nastale situacije SAD 1911. g.
mobiliu 20.000 vojnika na granici sa Meksikom, to deluje na maderiste i na porfiriste da trae
kompromis. U pregovorima sa Dijasom Madero je popustljiv, ali vojni komandanti su odluni i
protive se kompromisu. Oni trae nastavak vojnih akcija. Madero nije imao izbora pred ovim
ultimatumom svojih komandanata. Napad na Dijasove trupe predvode Orosko i Vilja. Vojna
pobuna je potpuna.

MADERIZAM

Maderisti su u novim pregovorima zatraili da se Dijas povue sa mesta predsednika

Republike. Tako je formirana privremena vlada koju su uglavnom sainjavali predstavnici stare
vlasti. Madero je traio da se raspusti revolucionarna vojska i da regularna armija preuzme vlast,
to se ispostavilo kao njegova najvea greka. I aristokrate su okrenule lea Dijasu i zahtevale od
njega da napusti vlast. On je uz pratnju svog saveznika, generala Uerte (Huerta), napustio zemlju.
Stari reim je ostao netaknut iako je Dijas pao. Madero je liio novu vlast odbrane od
revanizma odricanjem od revolucionarne armije kao politikog sistema. Imao je iluzije o
uvoenju demokratije, ali nije video dubinu svih protivrenosti meksikog drutva.

Na predsednikim izborima se pobudio ortodoksni maderizam.

Radikalno krilo maderista je izjavilo da ne priznaju izbore i da za predsednika
priznaju Emilija Vaskesa Gomesa (Emilio Vzquez Gmez) radi spasavanja
najviih ideala revolucije".

Nova faza revolucije se odigrala na jugu Meksika. Sapata nije nameravao da razorua
vojsku sve dok Madero ne zapone reavanje seljakih zahteva. Plan iz Ajale je objavljen
novembra 1911. g, a napisao ga je Sapata i predstavlja ideoloki tekst Meksike revolucije. U
planu se isticalo da je Madero izdao revoluciju, da treba da se konfiskuje zemlja latifundista
neprijatelja revolucije i da je treba vratiti starim vlasnicima. Ipak, ovaj sporazum je blokirala
vlada, koja je naredila generalu Uerti da krene na sapatiste. Ovi su se opredelili za partizanski

5
nain ratovanja. Tako je poela socijalna revolucija, a maderisti i sapatisti nisu imali vie nita
zajedniko. Istovremeno, revolucija na jugu je dala podsticaj na severu. Posle porfiristike
dikatature i radnici su poeli da nastupaju organizovanije. Onda je 1912. g. osnovan Svetski dom
radnika. Oni su se zalagali za trajk, sabotae i bojkot kao metod borbe, dok radnike
organizacije nisu proganjane, ali je prema njima zauziman neprijateljski stav.

Maderistika vlada se proglaava nepostojeom. Dijaz i Uerta su potpisali tzv. Pakt iz

ambasade, nazvan tako, jer je potpisan u seditu amerikog predstavnitva i uz prisustvo
ambasadora Vilsona. Uerta je postao ef drave. Njega su podrali porfiristika armija, kler,
bankari i krupni industrijalci. Tokom 1913. g. Uerta zavodi krvavu diktaturu. Politiki protivnici
se zatvaraju, a zatim se nou odvode i na otvorenom prostoru ubijaju. Uveo je vojnu diktaturu i
na novim izborima bio je jedini kandidat.

SUKOBI FRAKCIJA

Meksika revolucija, koja je prerasla u svojevrstan graanski rat, izrodila je mnoge

revolucionarne grupe poput maderista, federalista, porfirista i mnogih drugih, od kojih su
najistaknutiji bili sledbenici Emilijana Sapate i Pana Vilje, kao i konstitucionalisti. Njihovom
pobedom 1914. g, kada su postali dravna vojska, konano je likvidiran stari reim.

Meutim, dolo je sukoba izmeu Venustijana Karanse (Venustiano Carranza) i dvojice

revolucionarnih voa, Sapate i Vilje, koji su se podrkom Konvenciji iz Agvaskalijentesa
otvoreno protivili novonastalom reimu. Viljiste su uglavnom inili rudari, izbegli farmeri i
nezaposleni radnici sa severa zemlje, koji su podravali socijalizam, i u jednom trenutku su
sklopili savez sa sapatistima. Ovi drugi su zastupali radikalne ideje o politikoj autonomiji i
preraspodeli zemlje, a poznat je i njihov slogan ,,Zemlja i sloboda.

Konstitucionalisti, tj. karansisti, nisu bili istaknuti poput druge dve frakcije, uglavnom
zbog nedostatka harizmatskog voe, ali su odigrali kljunu ulogu u revoluciji. Sainjavali su ih
liberalni intelektualci i srednja klasa, koji se jesu zalagali za raspodelu zemlje, ali ne u meri kao
Sapata. Takoe su zahtevali nacionalizaciju sve meksike zemlje i resursa koji su bili pod
stranom kontrolom, kao i promenu Ustava, koji je zanemarivao mnoga prava graana Meksika u
korist velikih zemljoposednika. Na ovaj nain, Karansa je uspeo da pridobije seljake mase iz
centralnog i severnog dela zemlje, i da odnese pobedu.

Ve 1915/16. g. Vilja je poraen, a dolazi i do sloma sapatista na jugu zemlje. Emilijano

Sapata je, nakon dugogodinjih borbi, ubijen 1919. g. Najvei Karansin uspeh je donoenje
novog Ustava 1917. g, koji je inkorporirao veinu revolucionarnih ideja. Njegovi sledbenici su

6
dvadesetih godina nastavili da rade na primeni Ustava, a najznaajnija promena bila je verovatno
uvoenje jednopartijskog sistema.

POSTREVOLUCIONARNI PERIOD

Period Karansove vladavine se zavrava 1920. g. kada je ubijen dok je beao zbog pobune,
a na njegovo mesto dolazi Alvaro Obregon (lvaro Obregn). On je zapoeo agrarnu reformu, a
najvei uspeh je ostvario u polju obrazovanja i kulture. Vladao je do 1924. g, a u meuvremenu
je ubijen i Pano Vilja.

Posle Obregona na vlast dolazi Plutarko Elijas Kaljes (Plutarco Elas Calles) koji vlada do
1928. g. kada se Obregon ponovo vraa na vlast, ali je i on ubrzo ubijen. Kaljes je 1929. g.
osnovao Nacionalnu revolucionarnu partiju - PNR i zapoeo proces sprovoenja revolucionarnih
reformi koje e kasnije dovriti Lasaro Kardenas. Od 1928. do 1934. g. na vlasti su se smenila tri
predsednika, ali je ipak sva vlast bila skoncentrisana u rukama Kaljesa. Kardenas je uspeo da
sprovede znaajne reforme kao to su nacionalizacija naftne industrije, unapredio je sistem
socijalnog osiguranja i javnog obrazovanja i 1938. g. osnovao Meksiku dravnu kompaniju
PEMEX (Petrleos Mexicanos). Osnivanjem ove kompanije, uticaj stranog kapitala je znatno
ogranien ime je izazvana kriza u odnosima sa stranim dravama, a naroito sa SAD.

ZAKLJUAK

Postoji nekoliko moguih tumaenja kraja Meksike revolucije. Prvo je svakako

donoenje Ustava 1917. g. Zatim, moe se uzeti i 1920. g, kada je na vlast doao Alvaro Obregon.
Takoe, moemo uzeti i period donoenja novih reformi od 1934. do 1940. g. ili period
ekonomskog napretka i socijalne stabilnosti od 1940. do 1980 g. Jedno od tumaenja je da se
revolucija zapravo nije zavrila i da traje i danas sprovoenjem modernih reformi posle
sprovoenja agrarne reforme, nacionalizacije najvanijih sektora privrede i podsticanja razvoja
domaeg kapitala.

Meksika revolucija ostavila je veliki i znaajan trag u modernoj istoriji sveta i

amerikog kontinenta, a sama je imala uticaja na umetnost, knjievnost i film Meksika u XX
veku.

7
 BIBLIOGRAFIJA

Istorija revolucija XX veka, trei tom, prevod Aleksandar Antoni, Beograd, Komunist,
1970.
Izquierdo-Todorovi, Silvia, Introduccin a la civilizacin latinoamericana, Uvod u
latinoameriku civilizaciju, prevod Ana Krsti, Beograd, Megatrend univerzitet
primenjenih nauka, 2005.
Quintana, Mercedes, Historia de Amrica Latina, Madrid, 2007.
Roeder, Ralph, Hacia el Mxico moderno: Porfirio Daz, II. Mxico: Fondo de cultura
econmica, 1973.
Roeder, Ralph, Hacia el Mxico moderno: Porfirio Daz, I. Mxico: Fondo de cultura
econmica, 1973.
Vzquez, Germn y Martnez Daz, Nelson, Historia de Amrica Latina, Madrid, 1998.

Elektronski izvori

Mexican Revolution Facts, preuzeto sa

http://www.inside-mexico.com/revolutionfacts.htm
(26.4.2014.)
Revolucin Mexicana, preuzeto sa
http://www.profesorenlinea.cl/Paisesmundo/Mexico/Mexico_Revolucion.htm
(26.4.2014.)

The Mexican Revolution,Ten Years That Forged a Nation, preuzeto sa

http://latinamericanhistory.about.com/od/thehistoryofmexico/a/mexicanrevo.htm
(26.4.2014.)