ELEKTRINA MAINA JE ZATVOREN ALI PRISTUPAAN

FIZIKI OBJEKAT U KOME SE ODIGRAVA PROCES

ELEKTROMEHANIKE KONVERZIJE ENERGIJE.
I
M
MEH R U EL

~

R=GEN

W
R=MOT

REVERZIBILNOST RADA ELEKTRINIH MAINA

 TOPLOTA
GU- -BI- -CI

PRIMARNA ELEKTR. ISKOR.

MEHANIKA ENERGIJA ENERGIJA
ENERGIJA
W

PROCES PRETVARANJE ENERGIJE NEMINOVNO JE

PRAEN SA GUBICIMA.
GUBICIMA
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA
IZLAZNA SNAGA P2

ULAZNA SNAGA P1
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA ELEKTROMOTORA
Pg
1
P1
KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA GENERATORA

P2

P2 Pg
VV2

ZAGREVANJE MAINA

Pretpostavke za analizu zagrevanja elektrinih maina:

Maina homogeno telo
Gubici ravnomerno rasporedjeni
Gubici konstantni u vremenu
Jednako
J d k odvodjenje
d dj j toplote
t l t sa svih
ih delova
d l
Slide 4

VV2 1. Zagrevanje 2 termina (Slajd 1-40)

2. Namotaji 2 (41-73)
3. EMS 1 (74-91)
4. MPS 1
5. Slinost 1
Veran Vasi; 2014-10-07
 ZAGREVANJE MAINA
Energija
g j gubitaka
g je
j toplotna
p energija,
g j , tako da temperatura
p maine zavisi
od koliine gubitaka. Toplotna energija razvijena u maini poveava
temperaturu maine u odnosu na temperaturu ambijenta- nadtemperatura.
ma a
Ako se pretpostavi da je maina homogeno telo tada je:
Pg dt p S dt m c p d

Energija gubitaka Odvedena toplota Akumulirana energija

Pg -snaga gubitaka u maini;

-nadtemp., porast temperature maine u odnosu na ambijent [K];
ma-temperatura maine [C];
a -temperatura ambijenta - okoline [C];
p -odvedena
d d snaga po jedinici
j di i i povrine
i i jedinici
j di i i nadtemp.
dt [W/m
[W/ 2K];
K]
cp -specifini toplotni kapacitet maine [Ws/kg K];
S -povrina hlaenja;
m -masa
masa maine;
 ZAGREVANJE MAINA
Kada se dostigne maksimalan porast (stacionarna vredndost)
temperature sva toplotna energija gubitaka se predaje okolini i ne
zadrava se u maini:
Pg dt p S dt m c p d

Energija gubitaka Odvedena
d d toplota
l Akumulirana energija 0

Pg
Maksimalan (stacionaran) porst temperature max
pS

Reavanjem gornje kompletne diferencijalne jednaine:

Pg m cp
dt dt d max dt dt T d
pS pS

T dt d

T max
T -vremenska konstanta zagrevanja maine [s];
 ZAGREVANJE MAINA
Vremenska konstanta zagrevanja maine T.T Definicija.
Definicija Vreme koje je
potrebno da se dostigne stacionarno povienje temperature definisano
gubicima u uslovima adijabatskog zagrevanja (bez odvoenja toplote).
Pg dt p S dt m c p d

Energija gubitaka Odvedena toplota Akumulirana energija
0
Porast temperature
p u uslovima adijabatskog
j g Pg
zagrevanja: adij (t ) t
m cp
m cp
Iz uslova : adij (t T ) max T
pS
Vremenske konstante elektrinih maina:
Elektromagnetni
El kt t i Mehaniki
M h iki Vremensk
V k konstanta
k t t
procesi procesi zagrevanja
0.1 100 ms 10 ms 10 s 10 60 min.
 ZAGREVANJE MAINA
dt d
Promena nadtemperature maine:
T max
0 max 0 1 e t / T
[C]

Konano povienje
temperature u odnosu
na ambijent nezavisno
je od poetnog
povienja temperature
0. Zbog toga se
obino analizira sluaj
a
kada je poetno
povienje
p j temperature
p
maine 0=0. Pg

Pg1
 ZAGREVANJE MAINA

P
Promena nadtemperature
dt t i za 0=0.
maine 0 : max 1 e t / T
Pg
adijj t t Pg
mc max t
pS
max
95,0% 98,2% 99,3%
86,5%
63,2%

max 1 e t / T
= amb
0 0 t=T 2T 3T 4T 5T t
mc C
T
pS A
 Pg
ZAGREVANJE MAINA stac max
pS
Pg Pgn
stac1

Pg Pgn
stac n

Pg Pgn
stac 2

= amb
0 0 t=T 2T 3T 4T 5T t

Krive porasta temperature pri razliitim optereenjima.

 HLAENJE MAINA
Do hlaenje dolazi kada se snaga gubitaka smanji ili se povea
odvoenje toplote. Do izraza za nadtemperaturu tokom hlaenja
maine se dolazi iz:

Pg dt p S dt m c p d

Energija gubitaka Odvedena toplota Akumulirana energija
0
t

t 0 e T

Treba
T b uoiti
iti da
d su vremenskak konstanta
k t t hlaenja
hl j i zagrevanja
j iste
i t
ukoliko su isti uslovi odvoenja toplote. T m c p
pS

Kod motora sa ventilatorom na sopstvenom vratilu pri iskljuenju

dolazi do smanjenog odvoenja toplote pa se vremenska konstanta
hlaenja maine uveava nekoliko puta u odnosu na vremensku
k
konstantu
t t zagrevanja
j maine.
i
 HLAENJE MAINA
mcp
Thladjenja Tzagrevanja
pS
Vremenske konstante su jednake samo ako su uslovi odvoenja
toplote identini ista specifina snaga odvoenja toplote p.

max
95,0% 98,2% 99,3%
86,5%
63,2%
t t

t 0 e T max e T

= amb
t=T 2T 3T 4T 5T t

Krive promene nadtemperature pri zagrevanju - hlaenju maine.

 HLAENJE MAINA
Ako bi motor prestao da rotira odvoenje toplote bi se osetno
pogoralo smanjila bi se specifina snaga odvoenja toplote p
usled izostanka ventilacije.
mcp
Thladjenja Tzagrevanja
pS

max
t t

t 0 e Tmir
max e Tmir

63,2%

= amb
T Tmir t
Krive promene nadtemperature sa zaustavljenim rotorom
(mirovanje) prinudnom ventilacijom.
 HLAENJE MAINA

Efikasno hlaenje maine nastaje ako se mina rastereti i pusti da

radi u reimu praznog hoda.

stac
t
t t

t 0 e Tmir
stac e Tmir

63,2%
ph
= amb
T Tmir t
Krive promene nadtemperature sa zaustavljenim rotorom (mirovanje)
prinudnom ventilacijom rastereena maina u praznom hodu.
 TERMIKE KLASE IZOLACIJE
Izolacioni materijali
j s obzirom na vrednost dozvoljene
j temperature
p izol
[C] podeljeni su u termike klase izolacije TKI za koje se dozvoljava
trajno povienje temperature mereno promenom vrednosti otpora
namota doz [K]. Pri tome se podrazumeva da je temperatura ambijenta
(okoline) u kojoj radi motor a =40[C], a nadmorska visina do 1000m.

TKI Y A E B F H
izol [C] 90 105 120 130 155 180
doz n [K] 45 60 75 80 100 125

Rotacone elektrine maine se izrauju sa izolacijom u TKI B -retko

retko
(smola, elak) i F -najee (mikadur, liskun, epoksi).

Uljnim
Uljnim transformatorima se doputa porast temperature namotaja od
65 [K], a maksimalan porast pemperature ulja pri vrhu suda od 60 [K].

j sa izolacijom
Suvi transformatori se izrauju j u TKI F ili veoj.
j
Tabela iz IEC60 085
-EIM
Tabela iz IEC62 114 o termikoj klasi elektroizolacionog sistema EIS
koji naravno moe biti razliit od TK za elektroizolacioni materijal EIM.
TERMIKE KLASE IZOLACIJE
TERMIKE KLASE IZOLACIJE
 TERMIKE KLASE IZOLACIJE
U zavisnosti od toga
g da li temperatura
p ambijenta
j raste iznad referentne
vrednosti ili opada ispod, mora se smanjivati optereenje motora ili se
moe poveavati optereenje a da temperatura izolacije ne pree
dozvoljenu vrednost definisanu TKI.

TKI Y A E B F H
izol [C] 90 105 120 130 155 180
doz n [K] 45 60 75 80 100 125

izol
dozTKI
TKI

dozn doz a1 doz a2

dozn dozn

a ref=
40C
a 1 a 2 a 1 a 2
 HLAENJE MAINA
Smisao intenziviranog g hlaenja
j je
j da se odvoenjem
j vee
koliine toplote iz manjeg volumena dobije maina vee snage.
To doputa poveanje gubitaka odnosno snage maine. Time
dobijamo specifino lake motore.

Toplotna energija iz elektrine maine se odvodi u okolinu:

kondukcijom
kondukcijom (provoenjem)
radijacijom (zraenjem)
konvekcijom (strujanjem fluida)

Konvekcija je najmanje zastupljena kod malih maina dok je kod

najveih maina skoro sva energija odvedena konvekcijom.

U zavisnosti od snage maine rashladni fluid moe biti:

vazduh,, vodonik,, voda.
 HLAENJE MAINA

An open air cooled motor (IC0A1)

with drip proof protection (IP23)
HLAENJE MAINA

A totally enclosed motor (IP54) using an

g (IC6A1A6)
air-to-air heat exchanger ( )
HLAENJE MAINA

A totally
y enclosed motor ((IP54))
using an air-to-water heat
exchanger (IC8A1W7)
 HLAENJE MAINA

Sinhrona
Si h maina
i sa vodonikom
d ik k
kao rashladnim
hl d i sredstvom.
d t St t je
Stator j
oklopljen i mora izdrati pritisak od 10 bara. Turbo generatori snage
300MVA i vie kao rashladni medijum koriste vodu.
Genetrator u TE Ugljevik
Figure 1.18.
1 18 (a) Photo of cross
cross-section
section of a water
water-
cooled Roebel bar with transpositions.

Kada se koristi voda kao rashladno

sredstvo u provodnicima namotaja
postoje kanali kroz koje struji voda.
 TA INI SNAGU GUBITAKA?
ELEKTRINI GUBICI. Nastaju u namotajima usled proticanja struje izazvane
optereenjem, a nazivaju se jo Dulovi gubici, Gubici u bakru, Gubici
usled optereenja. Svi ovi nazivi su opravdani, jer elektrini gubici postoje u
namotaju, koji su najee od bakra, zavise od optereenja, znai promenljivi
(varijabilni) su.
su
2 S 2 l
PCu q R I PCun ( ) ; R
Sn SCu
Ovako izraunata snaga gubitaka u Cu naziva se isti gubici ili gubici usled
jednosmerne struje. Kada se namotaj sa naizmeninom strujom nalazi u
magnetnom polju dolazi do poveanja gubitaka u Cu koje nastaje zbog
nejednake gustine struje po preseku provodnika. Poveanje otpornosti zbog
nejednake gustine struje moe se uvaiti pomou Fildovog sainioca.
MEHANIKI GUBICI. Gubici trenja i ventilacije.
GUBICI U MAGNETNOM KOLU. Gubici usled vrtlonih struja i histerezisa.
Nastaju u gvou maine proetom naizmeninim fluksom. Ne zavise od
postojanja struje optereenja.
Gubici u gvou i mehaniki gubici predstavljaju gubitke praznog hoda.
Pokrivaju se iz pogonske maine u generatorskom reimu rada, rada a iz
elektrinog izvora u motorskom reimu.
 -Gubici usled vrtlonih struja-

S S

B~ B/2~

Femas Fe B/n~ Felam

Nastanak vrtlonih struja i efekta lameliranja magnetnog kola u svrhu

smanjenja gubitaka usled vrtlonih struja.
Ako se u promenljivom magnetnom polju nalazi neko telo od provodnog
materijala
t ij l u njemu
j se moe
zamisliti
i liti mnotvo
t zatvorenih
t ih provodnih
d ih
kontura kroz koje tee struja usled indukovane EMS u konturi. Ove
struje se nazivaju vrtlone (vihorne) struje i one su neminovan pratilac
promenljivog magnetnog polja unutar provodnika.
provodnika Kao posledica tih
struja dolazi do Dulovih gubitaka u provodniku (feromagnetiku) u kome
se javljaju vrtlone struje. Da bi se smanjili gubici magnetno kolo se
izrauje od limova lamelira. Izmeu limova je izolacija. (L: Osnovi
Elektrotehnike 2. B. Popovi)
 -Gubici usled vrtlonih struja-
Ako je lim proet naizmeninom indukcijom B(t)=Bmcos(t) indukovano
j ima x-komponentu i iznosi J/. Primenom Faradejevog
el. polje j g zakona za
konturu: d
Eind dl dt ( B dS )
1234 S

J d
dl dt (2 yLBm cos t )
1234
J ( y, t )
2L 2 yLBm sin t J ( y, t ) yBm sin t

Snaga Dulovih gubitaka u dPJ J 2
jedinici zapremine lima: y 2 2 Bm
2
sin 2 t
dv
Snaga gubitaka u limu je:
d /2 d /2 3
dPJ 2d
PJ Sdyy S 2 Bm
2
sin 2 t y 2
y
dy S 2 2
Bm sin 2
t
d
dv 3 2
d / 2 d / 2
Srednja snaga gubitaka (ukupni gubici) usled vrtlonih struja:
1 2 2 3 1 2 2 2 1 2 2 2 2 mFe
PJ sr S
Bm d Bm d VFe f Bm d kvs f 2 Bm
2 2
d mFe
24 24 6
zavise od f, Bm, d.
 -Gubici usled histerezisa-
Izmeu domena postoji neka vrsta sile trenja. Zaktretanja domena su
praena pretvaranjem energije magnetnog polja u toplotu. Histerezis
feromagnetika izaziva gubitke u naizmeninom polju.

Kriva prvobitnog magnetisanja

 -Gubici usled histerezisa-

Gustina energije utroena u toku jednog histerezisnog ciklusa

srazmerna je povrini histerezisne petlje. Snage histerezisnih gubitaka
Ph f ( povrina histerezisne petlje) VFe [ W ]
U praksi se gubici usled histerezisa raunaju priblinom formulom
tajnmecov obrazac:
Ph mFe f Bmx [ W ]; x (1,5 2,5)
Kada je indukcija bliska indukciji zasienja (to jeste kod elektrinih
maina) x=2.
Gubici usled histerezisa smanjuju su upotrebom materijala sa uom
hi t
histerezisnom
i petljom
tlj magnetno
t meki
ki materijali.
t ij li
 HISTEREZIS

B B B

H H H
 HISTEREZIS

Familija
F ilij hi
histerezisnih
i ih petlji
lji koje
k j odgovaraju
d j razliitim
lii i vrednostima
d i Hm
su sline, sinusna promene polja. Statika (spore promene H),
dinamika (brze promene H) histerezisna petlja. Kriva normalnog
magnetisanja spaja vrhove histerezisnih petlji.
petlji
 GUBICI U GVOU.

PFe Pvs Phis mFe pvs ph

2 2 2 x
pvs kvs f B ; phis f B ; x (1,5 2,5)

Lim je karakterisan uz krivu magneenja i sa:

Ukupnim
p gubicima u g
g gvou p j :
pri B=1T i 50Hz i debljini PFe

Pvs Phis
Odnosima: pvs phhis
PFe PFe
Gubici usled histerezisa su nekoliko puta vei od
gubitaka usled vrtlonih struja (izuzimajui hipersil).
 GUBICI U GVOU.

Feromagnetno jezgro u kome je fluks naizmenian napravljen je od

meusobom izolovanih limova debljine 0,5mm ili manje. U delovima
magnetnog kola gde fluks nije naizmenian magnetno kolo moe biti od
jednog komada materijala.
Magnetno kolo se dobija tancovanjem limova ne presi i vezivanjem
limova u pakete
pakete.
Proizvoai feromagnetni deo izrauju od limova bez obzira da li je fluks
naizmenian ili ne. Na taj nain postiu unifikaciju u proizvodnji i utedu
u materijalu.
Jedino se rotor sinhronih turbogeneratora neizrauje od limova zbog
velikog mehanikog naprezanja kome je izloen zbog velike brzine.
Slaganje limova magnetnog kola statora sinhronog hidrogeneratora.
Magnetno kolo veih maina izrauje se od segmenata.
PRIKAZ GUBITAKA U GVOU MAINE
 INDUKT I INDUKTOR
EL.ROTACIONE
MAINE

Stator Rotor

Indukt Induktor

INDUKTOR OBEZBEUJE MAGNETNI FLUKS (OSNOVNI DEO) U MAINI.

INDUKT JE DEO MAINE U KOME SE INDUKUJE ELEKTROMOTORNA
SILA.
 INDUKTOR
N

S 2

S 1 S
1 2

N INDUKT JE PROTICAN N
ZAJEDNIKIM FLUKSOM,
INDUKTOR UKUPNIM.

SL.2.2.03. INDUKTOR (MAGNETNI POLOVI, POBUDNI DEO) MAINE

JEDNOSMERNE STRUJE JE NA STATORU
STATORU, A INDUKT (ARMATURA) NA
ROTORU.
 INDUKTOR

S
N N

2 1 1
2
S S
N

SL.2.2.04. INDUKTOR MAINE NAIZMENINE STRUJE (SINHRONE)

JE NA ROTORU, A INDUKT NA STATORU.

Namoti induktora izvode se uobiajeno kao koncentrisani namoti.

 INDUKTOR - INDUKCIJA

Magnetna indukcija usled struje pobude hidro generatora.

INDUKTOR
INDUKTOR - POL

Pump storage
hydro
y power
p p
plant
Vianden/Belgium
Refurbishment

Three-fold
hammer head
fixation
Cooling fins by
increased copper
width
Damper ring
segments
Source:
VATech
Hydro, Austria
 INDUKTOR
Completed big hydro salient pole synchronous rotor for
high centrifugal force at over-speed, 14 poles.

Dove tailil fifixation

D i
of rotor poles
Cooling fins by
i
increased
d copper
width
Damper ring
Damper retaining
bolts
Rotor back iron
Rotorska zvezda
Generator shaft
Source:
VATech
Hydro, Austria
 INDUKTOR
S
N N

2 1

S S
N
N
MPS (strujno proticanje) je praktino
skoncentrisano
k ti u jedan
j d velikiliki leb
l b izmeu
i
dva pola. KONCENTRISANA POBUDA S
Svi navojci jednog pola namotani su jedan
ispod drugog u istoj osi i spojeni su na
red.

CILINDRINI DVOPOLNI
MPS (strujno proticanje) moe biti i ROTOR. INDUKTOR
raspodeljena u vei broj lebova
po obimu maine.
RASPODELJENA POBUDA
 INDUKT

Dva pojasa-zone
pojasa zone jedne faze etiri pojasa
pojasa-zone
zone jedne faze

Namoti indukta izvode se uobiajeno kao raspodeljeni u vei broj

lebova po obimu maine
maine.
 INDUKT - INDUKCIJA

Magnetna indukcija u estopolnom AM.

Raspodeljena magnentna pobuda.
 NAMOTI
Iza ovog prikaza krije se:
BONA VEZA

e e L

BONA VEZA
Skica navojka (zavoja) smetenog u lebove feromagnetnog kola.
Navojak se sastoji od:
-dva aktivna dela-provodnika koji su smeteni u lebove,
-bone veze koja povezuje aktivne delove.
Strelice pokazuju smerove indukovanih napona u aktivnim delovima
provodnika tj.
provodnika, tj u navojku.
navojku
Po jednom paru lebova moe biti namotan jedan ili vie navojaka.
 NAMOTI
Da bi se poveala vrednost EMS vee se vie e e e
navojaka
j k na redd i dobija
d bij se SEKCIJA (svitak).
( i k)
Sekcija se ulae u jedan par ljebova. e e e

Sl.2.2.10. Skica SEKCIJE od tri

navojka ili est provodnika, tj.
est aktivnih strana. E=6e

U lebu se nalazi samo jedna strana sekcije jednoslojni

namotaj. Prednost je to ima manji broj sekcija. Nedostatak:
nemogue je skraenje koraka sekcije, sekcije su razliitih
dimenzija.
j Mogue
g jje izvesti i jednoslojni
j j namotajj sa sekcijama
j
iste dimenzije.

U lebu se nalaze dve strane od dve razliite sekcije dvoslojni

namotaj. Prednost je to je mogue skraenje koraka sekcije,
sekcije su jednakih dimenzija. Nedostatak je to je slabije
punjenje bakrom u odnosu na jednoslojni namotaj.
namotaj
 NAMOTI
Prema nainu spajanja sekcija razlikujemo: 1. petljast, 2. valovit namot.
Petljast - omast namotaj. Sekcije pod
jednim parom polova vezane su na red i
ine PFG. A zatim se dalje
j spajaju
p j j sa
sekcijama koje pripadaju drugom paru
polova.

Brojem su predoeni lebovi, punom linijom

aktivna strana sekcije na vrhu leba, crtkast.
linijom aktivna strana sekcije na dnu leba,
bojom faze U,
U V,
V W.
W

Valovit namotaj. Prvi tap u lebu se

spaja sa tapom koji je odmaknut za
korak sekcije y1. Sledei tap se spaja
sa tapom odmaknutim za spojni korak
y2 tj.
j odmaknutim od p prvogg tapa
p za
dvostruki polni korak. Koristi se kod
tapnih namota veih generatora.
 NAMOTI Vie sekcija vezanih na red ini PFG:
a) jednoslojni koncentrini namotaj.
3
2
Magnetne ose sekcija se poklapaju,
1 i j razliit
imaju liit korak
k k namotavanja
t j y.
1-slojni namotaj moe biti izveden i sa
sekcijama jednakog koraka (naravno
tada nije
j koncentrian). )
b) dvoslojni namot sa jednakim
navojcima (y=p). Magnetne ose
sekcija se nepoklapaju.
Vezivanjem PFG (redno/paralelno)
formira se 1 faza trofaznog namotaja.
Faza 4-polnog dvoslojnog namotaja sa
jednakim sekcijama (redni spoj)
spoj).
Paralelna grana se sastoji od jedne ili vie
PFG vezanih na red. Fazu ini 1, 2 ili vie
paralelnih grana.
grana Broj paralelnih grana a.a
Da bi se bilo koja dva dela namota smela
spojiti paralelno naponi u njima moraju biti
jednaki po iznosu i po faznom stavu.
a) dvoslojni namot sa jednakim navojcima.
b) jednoslojni koncentrini namotaj.
 NAMOTI

a)

b)

Jednoslojni namot faza U sa jednakim sekcijama maine sa dva para polova

polova.
a) Sekcije vezane na red, b) Sekcije vezane u paralelne grane a=2.
Smisao paralelnih grana je izbor napona i struje namotaja el.maine kojim se ne
menja gustina struje po provodniku niti napon po navojku.
Napon paralelne grane jednak je faznom naponu maine, dok se ukupna fazna
struja koja ulazi u namot deli na paralelne grane.
 Dvoslojni namot faza U sa
jednakim sekcijama maine
sa dva p
para polova.
p 4 PFG sa
po dve sekcije, PFG vezane:
a) Redno, a=1
b) U 2 paralelne grane, a=2.
c) U 4 paralelne grane
grane, a=4
a=4.

Primer. Neka namot 4polne

maine ima struju od 100A kroz
provodnike i napon od 100V po
a) PFG. Tada je za
a) Uf=400V, If=100A
b) Uf=200V, If=200A
b) c) Uf=100V, If=400A

Da li bi ste namot vezali u Y ili D?

c)
 NAMOTI - SPAJANJE PFG
Rednim i paralelnim spajanjem PFG formira se fazni namotaj.
Paralelna g
grana se sastojij od jjedne ili vie PFG vezanih na red. Brojj p
paralelnih
grana se oznaava sa a.
Primer: Osmo polna maina:
Dvoslojni namotaj: Ima 8 PFG, koje mogu biti vezane na sledei nain:
a = 1:
1 Serijskom
S ij k vezom svih ih 8 PFG
a = 2: 4 PFG serijski, a zatim paralelno vezane ove dve serijske veze
a = 4: 2 PFG serijski, a zatim paralelno vezane ove etiri serijske veze
a=8 8: S
Svih 8 PFG
G su vezane
e a e paparalelno
ae o
Jednoslojni namotaj: Ima 4 PFG, koje mogu biti vezane na sledei nain:
a = 1: Serijskom vezom sve 4 PFG
a = 2: 2 PFG serijski, a zatim paralelno vezane ove dve serijske veze
a = 4: Sve 4 PFG su vezane paralelno
 INDUKT I INDUKTOR

Spajanje PFG u fazu je najee redno, a kod veih motora primenjuje

se i paralelno spajanje PFG.
Kod viepolnog trofaznog namotaja svaka faza se sastoji iz P
jednakih delova koji su vezani redno tako da struja u njima proizvodi
flukseve usmerene na jednak nain.
 INDUKT I INDUKTOR
Kako smestiti trofazni raspodeljeni namotaj indukta u Z=24 leba?

2-POLNI 4-POLNI
Primer: 2p=2: Jednom polu pripada 24/2=12 lebova u koje se smetaju 3 faze,
jednoj fazi pod polom pripada pojas od m =12/3=4 ljeba.
2p=4: Jednom polu pripada 24/4=6 lebova u koje se smetaju 3 faze,
jednoj fazi pod polom pripada pojas od m =6/3=2 ljeba.
ljeba
 NAMOTI - Jednoslojni namotaj
Ulaganjem kanurastih sekcija formira se jednoslojni namotaj.

Primer: Umetanje sekcije sa provodnikom krunog preseka:

S k ij od
Sekcije d provodnika
d ik okruglog
k l preseka, k m = 3 lj
ljeba
b po pojasu,
j 2
2-polni
l i
namotaj, est faza q = 6, Ukupno ljebova Z = 2p.m.q = 2.3.6 = 36
 NAMOTI

Kanurasta sekcija
sekcija. Koristi se kod maina manje snage
snage. Izrauje se icom
prenika do 3mm. Bone veze se oblikuju nakon ulaganja u lebove.
Koristi se za niskonaponske namotaje.
Dimenzija (presek) provodika zavosi od snage (struje) maine.
NAMOTI
 NAMOTI

tapna
p sekcija.
j Za vee strujej koristi se profilni
p provodnik
p pravougaonog
p g g
poprenog preseka. Sekcija tapnog namotaja se oblikuje pre ubaciavanja u
lebove. Prvo se oblikuje neizolovan bakar a zatim se vri izolovanje.
 NAMOTI

Sl.2.11.42. - Ilustracija konstrukcije provodnika za suzbijanje

potiskivanja struje (Rebel-tap)

tapna sekcija. Ako su preseci bakra veih dimenzija navojak se izrauje od

vie profilnih provodnika meusobno izolovanih a na kraju spojenih. Da bi se
suzbio efekat potiskivanja struje prema povrini leba usled rasutog fluksa
fluksa, ile
u provodniku se transponuju.
 Dvoslojni namotaj se formira tapnim sekcijama
a) Sekcije doslojnog namotaja se oblikuje pre umetanja u lebove. Usled S-oblika
bone veze sekcijej nema ukrtanjaj pprepletanja
p j sekcija
j ugglavi namotaja.
j
b) Oblikovana tapna sekcija dvoslojnog namotaja smetena u lebove, sa aktivnom
stranom (levo) na dnu leba i aktivnom stranom (desno) smetenom na vrh leba.
Izrada ovakvog namotaja je skuplja nego jednoslojnog namotaja sa kanurastom
sekcijom Koristi se za maine vee snage,
sekcijom. snage i za visokonaponski namotaj do 30 kV
kV.
(Visoki napon: U > 1000 V!).

a)
b)
High voltage form wound stator coil with several turns Nc
for two
two-layer
layer winding

Bona veza

Aktivnii d
Akti deo sekcije
k ij
smeten je u ljeb
 NAMOTI

Ventilation
V til ti
duct
Tooth
Slot
Massive
iron
clamping
finger
Pressing
plate
Gornji sloj
Donji sloj
Source:
Bone VATech
veze Hydro, Austria

Umetanje impregniranih sekcija dvoslojnog VN namotaja u lebove

statora sporohodnog HG
Ulaganje tapne sekcije SG. Dvoslojni VN
namotaj.
namotaj
IMPREGNACIJA NAMOTAJA:
-Elektrina izolacija:
-Mehanika
M h ik vrstoa
t
-Poboljano odvoenje toplote
 UTICAJ OBLIKA POLA NA RASPODELU INDUKCIJE
Postoje dve eljene raspodele B u zazoru maine. Kod DC maina elimo
konstantnu raspodelu
raspodelu, a kod AC maina prostoperiodinu raspodelu.
raspodelu to se
moe postii ako je: a) vazduni zazor ravnomeran b) vazduni zazor promenljiv.
min
const
cos

Kod
K d realnih
l ih maina
i c)) postoji
t ji odstupanje
d t j odd prethodnog
th d izraza.
i Zbog
Zb
neidealnog zazora pored osnovnog harmonika B postoje i vii harmonini
lanovi. Ako elimo postii prostoperiodinu vremensku zavisnost EMS, mora
p
se obezbediti sinusna raspodela indukcije
j u zazoru maine. Na oblik indukcije
j u
vazdunom zazoru kod isturenih polova moe se uticati formiranjem duine
procepa ispod pola.
 EMATSKO PRIKAZIVANJE I INDUKOVANI NAPON

Prostorna raspodela magnetne indukcije u vazdunom zazoru se

preslika u vremensku zavisnost indukovane ems.
 INDUKOVANA ELEKTROMOTORNA SILA
p Prostorna pomerenost provonika 1, 2
preslikava
lik se u faznu
f (vremensku)
( k )
2
pomerenost ems e1 i e2.
1 1

N
Uz sinusnu raspodelu B u vazdunom
S
zazoru u jednom provodniku indukuje se
v Ems sinusnog oblika efektivne vrednosti
1
E1 Bm l v
(t = 0) 2
e gde su: Bm maksimalna indukcija;
1 2 l -osna duina (duina provodnika);
- obodna brzina.

t
KOLIKA JE INDUKOVANA EMS AKO
T / 2 =p / v PROVODNIKE SPOJIMO U NAVOJAK?
2

T
 INDUKOVANA ELEKTROMOTORNA SILA U NAVOJKU
v
S N

e1 e1
p

a b

e eab = e 1 e1
T / 2 = p / v

e1
t
Ems navojka: Eab 2 E1
e1 Ems sekcije sa z1 provodnika
u lebu: Eab 2 E1 z1
KOLIKA JE INDUKOVANA EMS VIE SEKCIJA SPOJENIH NA RED?
Napon svih u seriju spojenih provodnika moe se sabrati bilo kojim
redosledom. Odaberimo takav redosled da da p prvo saberemo napone
p
svih provodnika koji lee pod jednim polom tj. ini jednu zonu (pojas).
 INDUKOVANA ELEKTROMOTORNA SILA ZONE
Napon jedne zone Ez se dobija vektorskim sabiranjem EMS indukovanih
u provodnicima smetenim u pojedine lebove
lebove-EMS
EMS leba
leba..
EMS leba

e1 E1 sin((t )
1 2 3 1 2` 3`

0 2
E1 E1

E 2 E1 e2 E1 sin(t )
e = e1+ e2+ e3
e E3 E1 2 e3 E1 sin(t 2 )
e1 e2 e3

E m E1 (m 1)
(2T) t

em Em sin(t (m 1) )
e1

e2 E z E1 E 2 ... E m E1 E2 ... Em

e = e1+ e2+ e3

e3

Vektorsko sabiranje je neophodno jer su EMS leba fazno pomerene.

ZONSKI (POJASNI) NAVOJNI SAINILAC
Broj ljebova (utora) po obimu Z
Z
Broj ljebova po polu Zp
2p
Broj lebova po polu Zp Z
i fazi tj. u jednoj zoni m
q 2pq
Jednom polu pripada Z/2p lebova odnosno
elektrini ugao od pa je elektrini ugao
izmeu susednih lebova:
2
p meh p
Z /2p Z
 ZONSKI (POJASNI) NAVOJNI SAINILAC
Ako sve fazore EMS jedne zone nadoveemo i oko dobijenog
E1 E2 poligona
li opiemo
i krunicu
k i poluprenika
l ik r tada
t d je:
j
el E3 E1 Ez
r sin r sin m
2 2 2 2
Em
sin m
Zvezda indukovanih ZONSKI (POJASNI) Ez 2
napona. k
SAINILAC. p m E
NAVOJNI SAINILAC
E3 1 m sin
E2 Em 2
el EZ
Pojasni sainilac omoguuje da se odredi Ez.

mel E z m E1 k p
E1
el
r

Poligon indukovanih
napona.
 TETIVNI NAVOJNI SAINILAC
Sekcije mogu biti dijametralne, to znai da je razmak od jedne do
druge strane iste sekcije y jednak polnom koraku p.
lebovi u koje je smeten navojak lee
pod uglom od /p tj. lee na istom
dijametru preniku u dvopolnom prikazu.
dijametru-preniku
U dijametralne sekcije napon njene druge
strane pomaknut je za ugao prema
p
naponu prve
p strane. To vredi za svaku
sekciju u zoni. Analogno i za napone
zona. EZ1 E

E 2Ez

y- irina navojka (sekcije)

p-polni
polni korak EZ2

Indukovani napon E vie dijametralnih

Dijametralni (preniki) navoj sekcija vezanih na red
 TETIVNI NAVOJNI SAINILAC
esto se izvode skraene sekcije u kojih je irina sekcije y manja od
polnog koraka.
koraka Uobiajeno se umesto irine sekcije iskazuje korak
namotavanja i to tako da se uzme redni broj leba u koji je smetena
jedna strana sekcije i onaj u koji je smetena druga strana sekcije 1-11.
y
Skraenje ili prikrata k
p
EZ1
E k
E 2 E z sin
2
k

EZ2
Indukovani napon E vie tetivnih
Skraeni (tetivni) navoj sekcija vezanih na red
 TETIVNI NAVOJNI SAINILAC
Tetivni navojni sainilac je odnos ukupnog indukovanog napona
redne veze sekcija
j i algebarskog
g g zbira zonskih napona.
p
E y
kt sin
2Ez p 2

Pokazuje koliko se puta smanjio zbir zonskih napona zato to strane
navojaka u dvopolnom prikazu maine ne lee na dijametru ve na
tetivi krunice. Tetivni navojni sainilac omoguuje da se odredi
ukupni
p indukovani napon p redne veze sekcija j koje
j ppripadaju
p j jjednom
paru polova.

E 2 E z kt 2 m E1 k p kt E1 k n

Ukupnim navojnim sainiocem kn obuhvaen je uticaj geometrije

namota na indukovani napon. U dosadanjim razmatranjima sekcija se
sastoji od samo jednog navojka sa dve aktivne strane u kojoj se
i d k j napon E1, tj.
indukuje tj E1- napon provodnika.
d ik Proirimo
P i i rezultate
lt t na
sekcije sa vie navojaka (Nc) tj. neka u svakom lebu lei z1 provodnika
i neka su sve sekcije jednnog namota faze vezane serijski.
 INDUKOVANA ELEKTROMOTORNA SILA
Ukupan napon namota-faze sa p pari polova uz sve provodnike
p j
spojene serijski
j : E p2m z E k 2 N E k
1 1 n a 1 n
z1- broj provodnika u lebu; pm=Z/2q broj sekcija po fazi (1-slojni).
Na- broj navojaka jedne faze;
Ako je namot izveden sa paralelnim granama tada treba uvrstiti
rezultantni broj navojaka po fazi.
Rezultantni broj navojaka po fazi Na:
pmNc 2 pmNNc
Na Na
a Jednoslojni namotaj a Dvoslojni namotaj
Primer: Dvoslojni namotaj, 2p = 4, m = 2, broj navojaka u sekciji Nc = 11, rezultanti
broj navojaka po fazi za:
a = 1: Na = 4.2.11/1 = 88
a = 2: Na = 4.2.11/2 = 44
a = 4: Na = 4.2.11/4 = 22
1
Da bi se dolo do napona jednog provodnika E1 E1 Bm l v
2
P t b
Potrebno j obodnu
je b d b i iskazati
brzinu i k ti preko
k brzine
b i obrtanja
bt j D n
v
60
indukciju izraziti preko fluksa po polu p.
 INDUKOVANA ELEKTROMOTORNA SILA
Fluks po polu: / 2 p / 2 p
p B d S Bm cos p r l rd r
Kolinearnost! / 2 p / 2 p
2 Bm l D
p Bm l r
p p
D 2 Bm l D
p p l Bsr l Bm
2p p
r p p
Bm
D l

r r

r
 INDUKOVANA ELEKTROMOTORNA SILA
Uvrtavanjem Bm i u jednainu za indukovani napon jednog
provodnika E1 a zatim uvrtavanjem toga u jednainu za ukupni napon
namota dobija se efektivna vrednost indukovanog napona u fazi
maine.
2 pn
E p N a k n 4,44 p f N a k n
2 60
Ova jednaina ima opti karakter. Vai i za transformatore, nema kretanja ali
postoji promenljivost fluksa u vremenu.
vremenu
Nazivni podaci predstavljaju linijske vrednosti napona (meufazni
napon) i linijsku struju namotaja. Nazivni fazni napon i nazivna fazna
struja maine zavise od sprege namotaja (Y (Y, D)
D).
 Eliminacija viih harmonika indukovanog napona
Skraenjem koraka sekcije postie se uteda u duini glava namota (bakru) i
njihov laki smetaj. Skraenjem se popravlja oblik krive indukovanog napona.
P ik
Prikazane su B i E za osnovnii harmonini
h i i lan
l j d
i jedan d viih
od iih harmoninih
h i ih
lanova (5.harmonik). U indukovanom naponu se elimine -ti harmonik
napona ako je korak sekcije. y 1 1
p

Strane dijametralne sekcije lee pod raznoimenim polovima B osnovnog lana, ali to
vredi i za svaki harmonik B. Skraenjem sekcije na y=(1-1/)p obe strane sekcije
lee pod raznoimenim polovima B osnovnog lana, ali pod istoimenim polovima B -
harmonika pa e napon sekcije -tog harmonika kao razlika napona obeju strana
tog harmonika,
biti E=0. Time smo na raun malog smanjeja ukupnoog napona potpuno eliminisali
harmonik napona reda . Kada navojak ne bi bio skraen u njemu bi se indukovao i
peti harmonik napona. Zato postoji 5-harmonik EMS?
 Eliminacija viih harmonika indukovanog napona 1
Za vie harmonike je polni korak -tog harmonika puta manja: p p1

U provodnicima smetenim u lebove indukuje se napon koji se vremenski
menja kao to se prostorno menja indukcija u vazdunom zazoru. Tako da e -
ti prostorni harmonik indukcije indukovati napon puta vee frekvencije od
frekvencije osnovnog harmonika. Elektrini ugao e biti puta vei jer je
perioda -tog kraa 1
tog harmonika napona puta kraa.
Po analogiji sa osnovnim harmonikom i za vie harmonike napona mogu se
definisati pojasni i tetivni navojni sainilac.
y
i m
sin
2 kt sin
k p p 2

m sin
2
Oigledno je da se sa skraenom sekcijom y=(1-1/)p eliminie -ti harmonik
napona jer je: 1
kt sin 1 0
2
Tabela pokazuje kako se eliminiu
pojedini harmonici odgovarajuim
skraenjem i kako se time
smanjuju
j j ostali
t li harmonici.
h i i
Iako je u prethodnom primeru pobuda raspodeljena sa m=10, raspodela
MPS po obimu maine nije prostoperiodina ve stepeniasta
f k ij
funkcija. O
Ova periodina
i di f k ij se moe
funkcija interpretirati
i i i kao
k zbir
bi
osnovne komponente i viih harmonka. Usled ovakve raspodele MPS
javie se i vii harmonici raspodele B- prostorni harmonici, to za
posledicu ima indukovanje viih harmonika EMS-
EMS vremenski harmonici
u provodnicima. Ukupna trenutna vrednost indukovane EMS je:

e 2 E2 n 1 sin(2n 1)t 2 n 1
n 0
Za pojedine harmonike reda (=2n+1, jer postoje samo neparni
harmonici) vai:

Polni korak za svaki harmonik je: 1

Broj pari polova za svaki harmonik je: p p1
Frekvencija vieg harmonika je: f f1
 ZONSKI (POJASNI) NAVOJNI SAINILAC

ILUSTRACIJA: Indukovani napon zone m =

Ez D 2
kp 0,637
Ealg D / 2

Jedan deo fazora EMS vrlo

malo doprinosi ukupnom
naponu zone pa se
jednofazni namot izvodi
samo na 2/3 namotanog
statora.
statora
 ZONSKI (POJASNI) NAVOJNI SAINILAC

ILUSTRACIJA: Indukovani napon zone m = 2/3

z 2r sin sin
Ez 3 3 0,827
kp
Ealg 2 r
3 3
z

TA SE DOBILO SA OVAKVOM ZONOM?

Ukupni napon pojasa namotanog na 2/3 je:

2
100% 0,827 55,1% od algebarske sume napona
3
Uz utedu
U t d bbakra
k od d 33% d
dobija
bij se napon koji
k ji je
j manji
ji samo za
100(63,7-55,1)/63,7=13,5%:
 ZONSKI (POJASNI) NAVOJNI SAINILAC
ILUSTRACIJA: Indukovani napon zone m = /3.
m

2r sin sin
Ez 6 6 0,955
z kp
Ealg 2 r
6 6

Trofazni namot se izvodi sa tri ili

z est zona. Svakoj fazi pripada
zona odd treine
t i obima
bi ili dve
d
estine obima koje stoje nasuprot.
 ZONSKI (POJASNI) NAVOJNI SAINILAC
m = /6.
ILUSTRACIJA: Indukovani napon zone m

2r sin sin
Ez 12 12 0,989
kp
z Ealg 2 r
12 12

KOD NAJVEIH SINHRONIH GENERATORA

PRIMENJUJE SE 6-FAZNI NAMOTAJ ZA TO POVOLJNIJI
NAVOJNI SAINILAC.
 MPS U ZAZORU MAINE-Skoncentrisani namotaj
Magnetno polje u vazdunom zazoru odreeno je raspodelom struja oko v.z.
Ako je vazduni zazor ravnomeran to je magnetna otpornost konstantna, tada B
( d
(odnosno H) u zazoru imaju
i j isti
i ti oblik
blik kao
k MPS.MPS Prouavanje
P j oblika
blik B,
B H u zazoru
svodi se na prouavanje raspodele MPS. Za to sagledavanje MPS dovoljno je
ucrtati u preseku raspored struja u lebovima i njen smer. Najpre e se odrediti
MPS od skoncentrisanog g namotajaj jjedne dijametralne
j sekcije
j sa strujom.
j Ako
sekcijom sa N navojaka tee struja i stvorie se 2 magnetna pola. Struja u
sekciji prouzrokovae ravnomerno radijalno polje. Usled simetrije magnetnog
kola, H u vazdunom zazoru na naspramnim takama rotora ima istu vrednosti
ali suprotan smer.
smer Magnetno polje du zatvorene
S N konture prema Amperovom
zakonu odreeno je ukupnom
obuhvaenom strujom tom
konturom MPS. Zanemarivi pad
magnetnog napona kroz Fe zbog
F Ni/2 Fe>>0.

H d l 2 H Ni MPS F
C Ni
-Ni/2 H U vazdunom zazoru
MPS se troi da bi se savladao pad magnetnog
2
napona vazdunog zazora. Kako linija polja Ni
prolazi kroz v.z. 2 puta to je pad napona na v.z.
B Du konture
2
Ni/2. -veliina v.z.
 Razvoj u FOURIER-ov red

FOURIER-red: Periodina funkcija F() sa periodom 2 moe se interpretirati

pomou beskonane sume harmoninih funkcija (sin&cos).

F ( ) F0 F ,a cos(( ) F ,b sin(( )
1,2,3,...

Red harmonika: 1, 2, 3, ....

2 2
1 1
Amplitude: F ,a
F ( ) cos( ) d , F ,b
F ( ) sin( ) d
0 2 0
1
S d j vrednost:
Srednja d t F0
2 F ( ) d
0

Magnetomotive force (MMF) of air gap field:

a) Nema jednosmerne vrednosti: F0 = 0;
b) MMF F je simetrina u odnosu na apscisu pa nema parnih harmonika u
Furijeovom redu;
c) Izborom koordinatnog poetka tako da je MPS parna funkcija F() =
F(-) nema sin-lanova u Furijeovom redu.
MPS U ZAZORU MAINE-Skoncentrisani namotaj

N ia F
Nia
stator
2

rotor

Nia 4 Nia 1 1 1
F cos cos 3 cos 5 cos 7 ...
2 2 3 5 7
Spektar harmonika
F
F1

-red
harmonika
 MPS U ZAZORU MAINE-Skoncentrisani namotaj
Raspodela MPS po obodu statora skoncentrisanog namotaja (dijametralne
sekcije) je pravougaona.
F MPS
F,

Pravougaona MPS se moe interpretirati preko zbira harmoninih lanova sa

amplitudom -tog harmonika. 4 Ni 1
F , 1,3,5...
2
4 Ni
Prostorna raspodela osnovnog harmonika MPS: F1 cos a
2
Nezavisno od karaktera struje (AC,DC)
(AC DC) prostorna raspodela MPS je nepokretna u
prostoru. Prvi harmonik(fundament.) MPS ima maksimalnu vrednost (amplitudu):
4 NI 4 N 2 I eff
Fmax 1 za DC struju Fmax 1 za AC struju
j
2 2
 MPS U ZAZORU MAINE-Skoncentrisani namotaj
Ako je struja sekcije naizmenina dobija se pulzirajue polje (u vremenu je
promenljiva
p j amplituda)
p ) koje
j jje nepokretno
p u odnosi na stator.
F, MPS

 MPS U ZAZORU MAINE Tetivni namotaj
Tetivni namotaj je takav namotaj kod kojeg je rastojanje izmeu aktivnih strana y
manje od rastojanja izmeu osa polova p. Uobiajeno se zove namotaj sa
skraenim
k i korakom.
k k S
Samo se dvoslojni
d l j i namotaj
t j moe
izvesti
i ti kao
k tetivni.
t ti i
Ni F p
Ni
2 y
Ni Ni
stator F stator
2 2
a a
0 Ni
rotor rotor
2
Pravougaona raspodela MPS skoncentrisanog tetivnog namotaja se moe
lanova Amplituda -tog
interpretirati preko zbira harmoninih lanova. tog harmonika:
4 Ni 1 y
F sin 1,3,5

2 p 2
Poreenjem sa jednainom za dijametralni namotaj uvodi se sainilac zbog
skraenja koraka namotaja-tetivni sainilac: y

kt sin
p 2

MPS tetivnog namotaja se rauna isto kao i u dijametralnog ali uz uvaavanje
tetivnog sainioca. Primetiti da se tetivni sainilac jednako rauna za MPS i za
EMS.
 MPS U ZAZORU MAINE Tetivni namotaj
Eliminacija viih harmonika MPS skraenjem sekcije. Oigledno je da se
sa skraenjem sekcije za 1/ od p eliminie -ti
ti harmonik MPS jer je:
y
Primer: Za skraenje sekcije 1/5 y/p =4/5 pa je kt sin 0
p 2
4
kt 5 sin 5 0 E5 0
5 2
Za skraenje sekcije 1/7 y/p =6/7 pa je
6 Good ppoint to supress
p
kt 7 sin 7 0 E7 0
7 2 5th & 7th harmonic
kt 0.4

03
0.3
=3
0.2
=5
0.1 = 7
=9
0
11 13 15
-0.1

-0.2
02

-0.3 y
0.5 0.55 0.6 0.65 0.7 0.75 0.8 0.85 0.9 0.95 1
p
 MPS U ZAZORU MAINE
Raspodeljeni namotaj

F, MPS Imperativ pri konstrukciji namotaja AC

maina je dobiti sinusnu raspodelu MPS po
obimu maine,
maine to garantuje istu raspodelu
B. Umesto skoncentrisanog namotaja
RASPODELJEN. Struja u svih m provodnika
jedne zone je istog smera, a u provdnicima
sledee zone je smer struje suprotan, pa su
magnetne silnice najgue izmeu dve zone
jer svaka silnica koja na tom mestu prolazi
vazduni zazor obuhvata sve struje jedne
zone. Izmeu susednih zona magnetna
indukcija je maksimalna. U sredini svake
zone magnetno polje e biti jednako nuli.
 MPS U ZAZORU MAINE Raspodeljeni namotaj
Nt I N I Nt I
Nt I t ;
2 4 2m

stator Fp
a

rotor

Raspodela MPS raspodeljenog dijametralnog namotaja se moe interpretirati

preko zbira harmoninih lanova. Amplituda -tog harmonika:
m m
sin sin
4 Ni 1 2 2
F 1,3,5... k p 1,3,5...
2
m sin m sin
2 2
P
Poreenjem
j sa jednainom
j d i za skoncentrisani
k ti i dijametralni
dij t l i namotaj t j uvodi di se
sainilac zbog raspodeljenosti namotaja-pojasni sainilac. Rezultantni prvi
harmonik MPS raspodeljenog namotaja je manji od algebarske sume prvih
harmonika p pojedinanih
j sekcija.
j
Primetiti da se pojsni sainilac jednako rauna za MPS i za EMS.
 MPS U ZAZORU MAINE Raspodeljeni namotaj
Ni
;
2m
Z W
stator Fp
a

rotor
MPS raspodeljenog namotaja sa skraenim korakom moe se raunati na isti
nain kao za raspodeljen dijametralni namotaj ali uz uvaavanje tetivnog
sainioca: 4 Ni 1
F k p kt 1,3,5...
2
Gde je N ukupan broj navojaka jedne faze.
Ako je namotaj izveden sa vie p onda jednom paru polova pripada N/p navojaka
i ako je izveden sa a paralelnih grana onda je struja sekcija a puta manja od
ukupne fazne struje i. esto je dovoljno posmatrati samo prvi harmonik MPS:
4 1 N i
F1 k p kt cos p a
2 pa
Nezavisno od karaktera struje (AC, DC) prostorna raspodela MPS je nepokretna u
prostoru osa polja je stacionarna.
prostoru, stacionarna
Ako kroz raspodeljeni namotaj protie p.p struja osa polja je nepokretna, ali se
maksimalna vrednost MPS menja u vremenu. Takvo polje zovemo pulzirajue.
 MPS U ZAZORU MAINE Raspodeljeni namotaj
4 1 N 2 I eff
F1 k p kt cost cos p a Fmax 1 cost cos p a
2 p a
MPS

[ljebovi]

Raspodela MPS raspodeljenog namotaja po obimu maine. MPS sve vie

nalikuje prostoperiodinoj raspodeli. Ovo je nerealno puno ljebova po polu i
fazi!
 TESLINO OBRTNO POLJE
Ako na magnetnom kolu postoje 3 namota (faze) sa po N navojaka, koje su
meusobno pomerene za 2/3 i neka kroz njih teku struje koje obrazuju trofazan
naizmenian sistem, u svakom namotu postoje tri pulsirajua polja,
ovde prikazana samo sa svojim prvim harmonikom: 60el
Fa Fmax 1 cost cos p a
Fa
2 2
Fb Fmax 1 cos t cos p a
3 3
4 4
Fc Fmax 1 cos t cos p a
3 3
Koja koja kao rezultantu daju obrtnu MPS konstantne amplitude:
3
Frez Fa Fb Fc Fmax 1 cos p a t Fb
2
Amplituda 1.harm. 4 1 N 2 I eff
pulsirajueg polja: Fmax 1 2 p a
k p kt
Fc
Dobijena je obrtna MPS bez pokretnih delova. Ovako dobijena
MPS stvara
t polje
lj kkoje
j se naziva
i T Teslino
li obrtno
bt polje.
lj
TESLINO OBRTNO POLJE
 TESLINO OBRTNO POLJE
Pored osnovnog harmonika pulsirajue MPS postoje i vii harmonici usled
raspodele namotaja
namotaja, koji e zjedno sa MPS druga dva fazna namota dati svoja
obrtna polja odgovarjue brzine i smera obrtanja. Rezultantna MPS za p=1:
3
Frez [ Fmax 1 cos a t Fmax 5 cos5 a t Fmax 7 cos7 a t ...]
2
Rezultantna MPS je suma 2 vrste neparnih harmonika to su:
-Harmonici reda = 6k+1 gde je k=0,1,2... to su MPS istog smera obrtanja kao
osnovni harmonik (direktnog redosleda), brzine /.
-Harmonici
H d = 6k-1
i i reda 6k 1 gded jej k=1,2...
k 1 2 tto su MPS suprotnog t smera obrtanjab t j od
d
osnovnog harmonika (invezan redosleda), brzine /.
-Harmonici multipla broj 3 su nula.
Harmonici MPS delujui j na fluks maine,, utiu na EMS i na elektromagnetni g
obrtni momenat.
Najvei vii harmonici su harmonici nieg reda tj. 5-ti, 7-ti. Ovi harmonici se
mogu smanjiti odgovarajuim skraenjem.
 TESLINO OBRTNO POLJE
MPS trofaznog MPS
raspodeljenog
namotaja

[ljebovi]

MPS U ZAZORU MAINE Raspodeljeni namotaj na rotoru

Raspodeljeni namotaj se moe nai i na rotoru (induktor TG) sa DC strujom.
lebovi nisu rasporeeni po celom obimu rotora. U cilju dobijanja p.p raspodele
MPS B
MPS, B, odnosno vremenske zavisnosti EMS u lebove se postavlja razliit broj
navojaka, lebni korak moe biti promenljiv.
 MPS U ZAZORU MAINE
Raspodeljeni namotaj na rotoru

4 k pf N f I f
F cos p r
2p
 MAGNETNO POLJE
MPS od raspodeljenog pobudnog 4 k pf N f I f
namotaja-INDUKTORA
j F cos p r
F 2p
Magnetno polje: H
F 0 4 k pf N f I f
Magnetna indukcija u zazoru: B 0 H 0 cos p r
2p
B Bm cos p r
Fluksni obuhvat faze a: a k n N a p cos pmt

d a d p
ea kn N a cos p mt
dt dt
i p mt
pm k n N a p sin

Indukovana EMS faze a:

2
Eeff f k n N a p 4,44 f k n N a p
2
RASPODELA POLJA KONCENTRISANE POBUDE

Prema Amperovom
zakonu, cirkulacija
vektora H po konturi
N
jednaka je MPS
obuhvaenom tom
konturom.
konturom
MPS 2 H x x

MPS 2 I N

N I
Hx
x
N I
Bx o H x o
x

H d l H Fe Fe 2 H x x 2 H x x MPS
C
 ELEKTROMAGNETNI MOMENAT
Proticanje struje kroz namotaje maine praeno je
pojavom MPS odnosno magnetnog fluksa, to se moe
ekvivalentirati
k i l ti ti sa stalnim
t l i magnetima
ti na statoru
t t i rotoru,
t
postavljenim u pravac magnetne ose namotaja. Usled
tendencije da se poklope magnetni polovi statora i rotora
razvija
j se momenat. Momenat jje proporcionalan
p p sa uglom
g
izmeu magneta.

Usled struja
j statora i rotora uspostavie
p se fluks rasipanja
p j i zajedniki
j fluks.
Samo je zajedniki fluks merodavan za generisanje momenta.
MPS struja statorskog i rotorskog namotaja mogu se posmatrati kao prosto periodino
raspodeljene funkcije po obimu maine. Ove MPS se mogu interpretirati prostornim
vektorima Fs i Fr du magnetnih
g osa namotaja.
j U vazdunom zazoru delujej rezultantna
MPS Fsr koja je takoe prostoperiodino raspodeljena. Rezultantna MPS Fsr merodavna je
za B. oja
 ELEKTROMAGNETNI MOMENAT

Rezultantna MPS: Fsr2 Fs2 Fr2 2 Fs Fr cos sr

NAPOMENA: F-ovi su maksimalne vrednosti
 ELEKTROMAGNETNI MOMENAT

Fsr
Maks. vrednost magnentnog Hm
polje: 2
0 2 0 H m
Gustina
G ti energije
ij magnetnog
t w H
polja: 2 2 2
2
0 Fsr
w
4
Ukupna energija magnetnog W w Vvazdunog zazor
polja:
2
0 Fsr 0 D l 2
W D l Fsr
4 4

W
0 D l 2
4

Fs Fr2 2 Fs Fr cos sr
 ELEKTROMAGNETNI MOMENAT
Elektromagnetni W D l
me p 0 Fs Fr sin sr
momenat: t sr 2
D l D l
me p 0 Fs Fsr sin s me p 0 Fr Fsr sin r
2 2
D l 2
me p Bm Fr sin r m e p p Fr sin r
2 2

Ova jednaina omoguuje da se proceni maksimalna momenat koji

se moe dobiti iz date zapremine maine.
 SMER OBRTANJA I MOMENTI

M
F
L

Reakcija
R k ij postolja
t lj na noge statora
t t dri
d i ravnoteu
t
momenata koji deluju na stator.
 ZAKON SLINOSTI ELEKTRINIH MAINA
Ako se posmatra vie maina razliitih snaga moe se smatrati da su
maine sline ako je ispunjen uslov (npr. za dve maine A i B):

DA LA bA hA D i L prenik i duina maine;

DB LB bB hB b i h irina
irina i visina leba

I pri tome se pretpostavlja da su elektrine maine sa jednakim

specifinim elektromagnetnim naprezanjem:
-Gustina struje (optereenje bakra) A/m2.
-Magnetna indukcija T.
 ZAKON SLINOSTI ELEKTRINIH MAINA
2a 2b 2c
q 2 q- je odnos duinskih mera.
a b c

m,G::V V1=abc
V2=q3V
V1=8V
8 V1 2c

S1
c

2a S2=qq2S1=4S1
a
b 2b
A1=2(ab+bc+ca)
( ) A2=qq2A
A1=4A
4 A1
Ilustracija analize geometrijskih veliina prilikom promena duinskih dimenzija.
ta se postie promenom linearnih dimenzija maine?
Srazmerno promenama duinskih mera nastaju j kvantitativne promene povrine i
zapremine.
 I :: SCu .
U :: S Fe
F ,
P :: S Fe SCu .
P :: q 2 q 2 q 4 .

Sl.2.10.02.
Sl 2 10 02 (le
(levo)
o) - Ilustracija
Il stracija objanjenja zavisnosti
a isnosti snage od
etvrte potencije odnosa duinskih dimenzija (P::q4). Na slici
su prikazani preseci bakra i gvoa rotacione elektrine
maine
i (za( transformator
t f t vredi
di slika
lik 2.3.01).
2 3 01)
Poto je hlaenje (Hl) proporcionalno sa povrinom (S), a
povrine (i preseci) su proporcionalne sa kvadratom
duinskih mera,
mera to je:

Hl :: S :: q 2 .

Sa veliinom maine menja se specifina snaga tj. snaga po

jedinici mase:

P q4
Pspec q,
m q 3
 zatim
at gub
gubici
c po jedinici
jed c snage:
s age

Pg q3
1
q 1
P q4 q
i uslovi hlaenja:

Hl q 2 1
q 1.
Pg q 3 q
Vremenska konstanta zagrevanja:

m C Fe q 3
T :: q.
p S hl q 2
Sa ekonomskog g stanovita proizvodnje
p j i eksploatacije
p j
elektrinih maina moe se zakljuiti:

a)) Maine vee snage g su lake po

p jedinici
j snage
g a time i
jeftinije po jedinici snage.

b) Maine vee snage imaju vei koeficijent korisnog dejstva.

c) Maina vee snage ima pogorane uslove hlaenja pa

se intenzitet hlaenja mora poveati.
Limovi rotora
Limovi statora
MPS U ZAZORU MAINE SA RASPODELJENIM
POBUDNIM NAMOTAJEM NA ROTORU
 INDUKOVANA ELEKTROMOTORNA SILA

Kod rotacionih el.

el maina EMS transformacije se moe
zanemariti. Rae se koristi efektivna vrednost od
maksimalne, pa je:

2
Eeffff f k n N a p 4,44 f k n N a p
2

Ova jednaina ima opti karakter. Vai i za

transformatore, nema kretanja ali postoji promenljivost
fluksa u vremenu.
vremenu