Dr BOZIDAR KRSTIC, vanredni profesor Spec. iz neuropsihijatrije i sudske psihijatrije AKCIDENTOGENA VREDNOST ALKOHOLA U SAOBRACAJNOJ DELINKVENCIJI ‘Alkohol, kao intoksicirajuée sredstvo, i alkoholisanost predstavlja- ju u su8tini fenomen socio-medicinske patologije. Za alkohol se znalo joS od davnina. Prema nekim ‘ima. u Egiptu je pronadena statua stara oko 4.500 godina koja predstavlja rad- nika u Pivari. Hipokrat je pisao »...Pijanstvo je umi8ljeno, samovoljno izazi- vanje ludila. .. Rimski knjizevnik Plinije je pisao »...samo Sovek pije kada nije edan, ali ne pije vodu, nego alkoholna pia. . . « (Jekié U.). Alkohol se kao sredstvo, koje stvara lain utisak okrepljenja i modi upotrebljava danas na svim kontinentima. Milioni ljudi Sirom sveta postali su robovi alkohola kao i njegove Zrtve. Milioni drugih postace sutra ili kroz godinu dana, Porez koji dru&tvo pla¢a sve vige raste kao i njegov danak (Jovanovi¢ Lj,). Dejstvo alkohola kao intoksicirajuéeg sredstva na ijudski organi- zam je pouzdano prouteno i dokazano, a posebno na Celije centralnog nervnog sistema. Smatra se da alkohol dehidrira protoplazmu u éelija- ma mozga, razlaze masti i koagulise belantevine, Sto dovodi do smanje- nja oksidacionih procesa, a time i do hipoksije mozga. . Po Pavlovu dejstvo alkohola na centralni nervni sistem sastoji se u inhibiciji impulsa kore na subkortikalne centre. Time se prvo osloba- daju subkortikalni centri, a zatim i oni postepeno podleZu istim prome- nama koje se deSavaju u kortikalnom delu (Lukié M.). Poznato je da alhokol dovodi do slabljenja ili gubitka kontrole u pona¥anju ljudi, dovodi do poja¢ane bezobzirnosti i neobuzdanosti. Ko- mpromituje sposobnosti logitnog uvidanja, rasudivanja i zakljudivanja, pojatava samopouzdanje i precenjivanje sopstvenih vrednosti, Sto omo- gucava lako opredeljivanje i odlu¢ivanje, kao i nepotpuno ili pogre’no sagledavanje opasnosti i negativnih posledica. »...Kakva éuda sve ne stvara vino. Ono otkriva tajne, potvrdu- je i ispunjava naSe nade, ohrabruje kukavicu da pode u boj, oslobada strasljivi duh tereta, poduéava u veStinama. Koga jo8 ¢aSa’ nije uginila govorljivim, koga nije oslobodila i izvukla iz sirotinje koja ga je avila...«. Upotreba alkohola, njegovo intoksicirajuce dejstvo, kao i éinjenice da u visokom procentu proizvodi drustveno negativne posledice je sas- 165vim dobro prouéeno i poznato. Na postojanje drutveno negativnih pos- ledica kao rezultat konzumiranja alkoholnih pica ukazuje i svakodnevna praksa pravosudnih organa, Sto je i razlog da se alkohol markira kao kriminogeni faktor uopste, a posebno u saobra¢ajnoj delinkvenciji. Istrazivanja su pokazala na znaéajnu povezanost pojave konzu- miranja alkohola i sposobnost upravljanja motornim vozilom u alko- holisanom stanju, a u smislu kompromitovanja istih kao rezultat de- gradiranja mnogih fiziolosko-psiholoskih funkcija, koje su od izuzetnog znaéaja u funkciji upravijanja motornim vozilom. U alkoholisanom stanju pored poznatih promena dolazi i do po- remeéaja u domenu: psihomotorike, percepcije, funkcije éula vida i slu- ha, kao i promena u oblasti psihitke sekunde Sto je posebno od znataja u saobraéaju. Po Prokop-1 promene u domenu koordinacije pokreta, kao i po- reme¢aji ravnoteZe, pojavljuju se ve¢ pri koncentraciji alkohola u krvi 0,3 — 1,0 gram promila. Inkoordinacija pokreta je katastrofalna posebno u uslovima upravijanja motormim vozilom. Prisutno je za- pravo, pogre’no reagovanje i koordiniranje pokreta, a pri vecoj alkoho- Jemiji nemoguénost izvodenja finih i preciznih pokreta, kao i pogre’no registrovanje nadrazaja Sto dovodi+i do pogreSog procenjivanja. U domenu percepcija, odnosno opazanja javijaju se poremeéaji u smislu stvaranja iluzija, koje se najée8ée javljaju u uslovima nocne voinje. Iluzije su poremedaji opazanja pri éemu se objektivna draz po- greSno dofivljava i interpretira. Dogada se da se od sitnih predmeta ili senki na putu do%ivijavaju velike prepreke Sto dovodi do naglog ko- éenja ili zaobilazenja, pri Gemu je moguénost udesa sasvim realna. Is- pitivanja su pokazala da se iluzije mogu pojaviti kod alkoholemije od 0,5 do 1,0 gram promila (Lukié M.). Prema Manzu o¥trina vida potinje da opada pri alkoholemiji od 0,3 do 1,0 gram promila, dok se duplo videnje predmeta moze da pojavi i pri niZoj koncentraciji alkohola u krvi. Osetljivost mreznjaée je sma- njena, dok su zenice pro8irene. Usled ovih poremetaja smanjuje se i sposobnost adaptacije u mraku kao i prilikom ablendovanja. Registro- vane sa i pojave opadanja sposobnosti razlikovanja crvene od zelene oje. U oblasti ula sluha takode su prisutne promene i to pri alko- holemiji od 0,4 grama promila. Ove promene se ogledaju u gubitku spo- sobnosti registrovanja finijih nijansi zvuénih promena i odredivanja zvuénog izvora. Po Luki¢u, psihidka sekunda je vreme koje protekne od trenutka percepcije do trenutka sprovodenja u delo odredenih radnji, U odnosu na saobraéaj moglo bi da se kaze da je to vreme koje protekne od trenutka uogéavanja neke opasnosti do trenutka preduzimanja odredenih mera da se takva opasnost otkloni. Eksperimentalno je dokazano » ...da se posle dve ¢aSice konjaka psihiéka sekunda produzava na 1,5 sekunde, a posle 4 éa8ice na dve sel To zati da se pri alkoholemiji od 0,4 do 1,0 gram promila, reakcijski put produ%ava od 12 do 17 metara na 24 do 40 m. ako je brzina vozila 60 km. na Eas. ..«. Pavlovié M. i Rolovié J. iznose podatak da je najve¢i broj saobra- ¢ajnih nesreéa pri alkoholemiji od 0,5 do 1,5 gram promila. 166Prema podacima koje izosi Ignjatovié G. u preko 10% slutajeva saobraéajnih prekrSaja u S. R. Srbiji utvrdena je alkoholisanost, Sto upuéuje na znataj alkohola kao akcidentogenog faktora u saobraajnim prekrgajima, Polaze¢i od izretenih konstatacija proizilazi i cilj rada, a u smisla gagledavanja akcidentogene vrednosti alkohola u saobracajnoj delin- venciji. U cilju realizacije postavljenog zadatka analizirane su neke di- menzije kod 83 lica, koja su uéinila krivitno delo protiv bezbednosti javnog saobra¢aja. U radu su analizirane samo one dimenzije koje blize potenciraju relacije alkohola kao akcidentogenog faktora i kriminaliteta protiv b bednosti javnog saobraéaja. Analizom su obuhvadene sledece dimenzi 1, Da li osudeno lice zbog kriviénog dela protiv bezbednosti jav- nog saobraéaja uopste uzima alkoholna pica. 2, Ukoliko pije i natin uzimanja alkoholnih piéa. 3. Da li je osudeno lice u vreme saobratajnog udesa bilo u trez- nom ili alkoholisanom stanju. 4. Da li je osudeno lice do sada osudivano zbog istog krivitnog dela, Brojéani kao i ostali podaci ovako koncipiranih dimenzija dobi- jeni su iz presuda koje su postale izvrsne i anketom osudenih lica oz- aéenih presuda zbog kriviénog dela protiv bezbednosti javnog sao- racaja. Pri sagledavanju dimenzije da li osudeno lice koje je upravijalo motornim vozilom uop8te konzumira alkoholna pica, rezultati istrazi- vanja pokazuju da 61 osoba uzima alkoholna pia, odnosno pije, 8to Gini 735% od broja analiziranih, dok 22 osobe, Sto u procentima iznosi 26,5°/o uopite ne uzimaju alkoholna pica, Ova poslednja kategorija ljudi pripada grupaciji tzv. strezvenjakac. Kod analiziranja natina uzimanja alkoholnih pi¢a, ispitivana gru- Pacija osudenih lica je sturstana w 4 kategorie, Sto se i vidi u prikazanoj tabeli. 7 br. Pije povremeno i ne opija se 45 Bir pije povremeno i a povremeno se opija 15 24,7 pije svakodnevno i ne opija se 1 16 pije svakodnevno i pri tome se opija @ @ Brojéani pokazatelji dobijeni ispitivanjem oznatene kategorije Ijudi_ pokazuju da je najzastupljenija grupacija onih koji povremeno ‘zimaju alkoholna pica, ali se pri tome ne opijaju. Ona je zastupljena sa 45 osoba, Sto éini 73,7% od broja ispitivanih. Na drugom mestu su osobe koje takode povremeno konzumiraju alkoholna pica, ali se pri 167tome i povremeno nalaze u pijanom stanju. Oznatena grupacija je zas- tupljena sa 15 lica, Sto u procentima iznosi 24, 7%/. Po brojéanoj zastup- Ijenosti na treéem mestu je kategorija ljudi koji svakodnevno unose al- kohol u organizam, ali se pri tome ne opijaju. U ovoj grupaciji se nalazi samo jedno lice ili 1,6% sluéajeva. posebnog je znaéaja da se u ispitivanoj grupaciji ne nalazi ni jedno lice koje bi pripadalo kategoriji onih koji piju svakodnevno i da'se pri tome opijaju. Osobe koje piju svakodnevno i pri tome se opi- jaju mogu se definisati kao ljudi koji boluju od hronitnog alkoholizma. Analizirajuéi parametar da li je osudeno lice u vreme izvrenja kriviénog dela protiv bezbednosti javnog saobra¢aja bilo u treznom ili alkoholisanom stanju, proizilazi da je 28 osoba bilo u alkoholisanom stanju u vrme saobracajnog udesa, Sto iznosi 33,7%0 od broja posmatra- nih. Daleko vedi broj je onih lica koja su utinila saobra¢ajni udes u treznom stanju. Ova kategorija je zastupljena sa 55 osoba ili 66,3%/ od broja analiziranih. Rezultati istra%ivanja dimenzije da li je sudeno lice do sada osudivano zbog istog krivicnog dela, ukazuju na prisustvo daleko veceg broja onih osoba koje su prvi put osudene zbog kriviénog dela protiv bezbednosti javnog saobracaja. Ova grupacija je zastupljena sa 75 lica, Sto Gini 90,3%0 od broja ispitivanih. Medutim, u grupaciji od 83 ispiti- vanih osudenika nalazi se 8 osoba koje su povratnici i to zbog krivitnog dela protiv bezbednosti javnog saobra¢aja koje su izvrSili u alkoholisa- nom stanju, 8to u procentima iznosi 9,7%/o. Istrazivanje je orijentisano, kao Sto je ve¢ istaknuto, na ispitiva- nje nekih dimenzija i to onih koje mogu da ukazu na relacije upotrebe alkohola i saobraéajne delinkvencije kod 83 lica koja su osudena zbog izvréenja kriviénog dela protiv bezbednosti javnog saobracaja. Rezultati istrazavanja, ovako koncipiranog pristupa, upu¢uju na izvodenje razligitih konstatacija koje omoguéuju ali signifikantno ne od- reduju mesto i znaéaj alkohola i alkoholisanih stanja u saobracajnoj delinkvenciji. Medutim, u diskusiji ée biti protencirane samo neke i to one koje poseduju signifikantne Karakteristike, Polazeéi od obelezja i obiéaja ovoga podneblja, kao i bogatstva ustablima od dijih se plodova i dobijaju alkoholna piéa, sasvim je realno otekivati da veliki broj odraslih ljudi, pa i dece, wzima alkohol u raz- ligitim kolitinama i situacijama.«... Alkohol uzima staro i mlado. Pije se uz obrok i van obroka, u veselju, kao i u tuzi. Gost se dotekuje i sa njim oprasta alkoholom...« Oznaéena konstatacija, kao i rasprostra- njenost uZivanja alkoholnih piéa upucuje na zakljutak da je i medu vo- zatima motornih vozila onih koji upotrebljavaju alkoholna pi¢a. U is- pitivanoj grupi ovakva lica se pojavijuju u 73,5%o sluéajeva. Postojanje visokog procenta Ijudi medu vozacima motornih vozila koji uzimaju alkoholna piéa, predstavlja realnost i oekivanje da ée alkohol i alko- holisana stanja biti zna¢ajan faktor ne samo u meduljudskim, ve¢ i u saobra¢ajnim relacijama. iz éega i proizilazi akcidentogena vrednost alkohola. Nagin uzimanja alkoholnih pi¢a, posmatrano sa aspekta vremen- skog kontinuiteta, kao i brojéana -zastupljenost pojedinih oblika, uka- zuje na dominantnu zastupljenost onih Ijudi-koji povremeno uzimaju 168alkoholna pi¢a i u tim situacijama se ne opijaju. Ova grupacija je za- stupljena u 73,7%/o sluéajeva od broja onih koji uzimaju alkoholna piéa. Oznaéena grupa je signifikantna ne samo po konstataciji da najve¢i broj osoba koje su uéinile kriviéno delo protiy bezbednosti javnog saobraéa- ja potite iz ove grupacije ljudi, veé i po Cinjenici da ova kategorija ljudi predstavlja latentnu i potecijalnu grupaciju iz koje ¢e se regrutovati na- jveci broj saobra¢ajnih delinkvenata. Ovakva konstatacija je rezultat saznanja da osobe iz ove kategorije ljudi piju samo ili najéesce kada se nadu u drugtvu ili skupovima razlititog karaktera, dok je izuzetno re- dak solistitki na¢in uzimanja alkohola, pa su samim tim i kontakti i relacije meduljudskog i saobra¢ajnog karaktera ée8¢e i alkoholom opte- receniji. Od znataja je takode i grupacija |judi koji piju povremeno i pri tome se povremeno opijaju. Njihova zastupljenost sa procentom od 24,7%o je signifikantna utoliko pre, ukoliko se u ovakvom stanju pojave kao vozati motornih vozila. Vozaéke sposobnosti ovih lica sa alkoholemi- jom tipa akutnog napitog stanja su maksimalno kompromitovane i pre- dstavljaju direktnu i realnu opasnost u saobra¢aju motornih vozala. Realna je pretpostavka da 28 osoba, koje su u vreme saobra¢ajnog udesa, kao vozati motornih vozila, bile u alkoholisanom stanju, potitu iz grupacije onih koji uzimaju alkoholna pia. Procenat zastupljenosti vozaéa motornih vozila u alkoholisanom stanju u vreme izvrSenja kri- viénog dela protiv bezbednosti javnog saobracaja u iznosu od 33,7%/ je veoma znaéajan i signifikantan. Njegova znatajnost proizilazi iz éi- njenice da su u svim ispitivanim saobraéajnim deliktima alkohol i alko- holisana stanja definisana kao uzroénici izvrsenja kriviénog dela, Sto je i razlog da se alkohol i markira kao znatajan kriminogeno-akcidentoge- ni faktor u saobra¢ajnoj delinkvenciji Definisanje alkohola kao kriminogenog faktora posebno u saobra- ¢ajnoj delinkvenciji dobija u znatenju i Ginjenicom da je u grupi od 83 analiziranih sluéajeva bilo 8 lica koja su ve¢ kainjavana i izdrzavalo kaznu zbog kriviénog dela protiv bezbednosti javnog saobra¢aja, a koja su izvr8ili_u alkoholisanom stanju. Prema tome, u pojavi povratnistva zbog kriviénog dela protiv bezbednosti javnog saobracaja, alkoholu i alkoholisanom stanju pripadaju centralne pozicije, sto je i uslov da se isti definige kao kriminogeni faktor. ZAKLIUCAK 1. Alkohol kao i njegovo intoksicirajuce dejstvo i alkoholisanost predstavljaju fenomen socio-medicinske patologije. 2. Alkohol i alkoholisanost se realno verifikuju kao kriminogeno- -signifikantan i akcidentogeni faktor od znagaja u vréenju kriviénih dela protiv bezbednosti javnog saobraa¢ja. 3. Kod procenjivanja akcidentogene vrednosti alkohola u saobra- éajnoj delinkvenciji, od znagaja je bilo koji oblik konzumiranja alkoho- la. Medutim, izuzetno kriminogenu vrednost ima upravljanje motornim vozilom u alkoholisanom stanju. 169LITERATURA 1. GrbeXa B; Viajin L; Zivulovié T.Prevencija i vanbolnitko levenje alko- holigara, Simpozijum o alkoholizmu Niska Banja, 1976. god. 2. Jovanovié Lj.: Alkoholizam i kriminalitet u Beogradu. Ni’, i971. god. 3, Krstié B.: Alkoholizam kao kriminogeni faktor. Medicinski éasopis re- gionalne podruénice Sumadije i Pomoravlja, 1—2, 197. god. é §.: Sudska medicina, Beograd, 1975. god. 5. Viajin L. Davidov’ izam na teritoriji Nisa. Savetovanje 0 problemima aikoholizma u Jugoistotnoj Srbiji. Zbornik radova, Ni, 1969. god. 170Dr Botidar Krstié, professeur adjoint, spécialiste de neuropsychiatrie et de psychiatrie légale LA VALEUR ACCIDENTOGENE DE L’ALCOOL DANS LA DELINQUANCE DE LA CIRCULATION Résumé L’alcool en tant que moyen intoxicant et Valcoolisme appartiennent au groupe des grandes toxicomanies et comme tels représentent le phénoméne de la pathologie socio-médicale, Létat d’alcoolisme en raison de Vaction connue de Valcool sur Yorganisme humain, et surtout sur les cellules du systéme nerveux central est qualifié comme fasteur ‘important criminogéno-accidentogéne, en particulier dans la délinquance de la circulation, En partant de la constatation mentionnée plus haut, s‘ensuit aussi le but du travail, et dans le sens de Tobservation attentive de la ‘valeur accidentogéne de Yalcool dans la délinquance de la circulation. Dans le travail sont analysées certaines dimensions chez 83 personnes, qui ont commis des infractions contre la sireté de la circulation publique et dont les jugements sont exécutoires. L’alcool et l'état d’alcoolisme peuvent étre vérifiés, et sur Ia base des résultats obtenus, en tant que facteur criminogéno-significatif et accidentogene important dans V'exécution des infraction contre la streté de la circulation publique. 171