Mr VIDOJE MILADINOVIC . - ay asistent . - + - OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE 1..Razlozi za opozivanje uslovne osude Uslovna osuda predstavlja odlaganje izvrsenja kazne.uéiniocu (lak- Seg) kriviénog dela, pod uslovom da osudeni za.odredeno vreme ne iz- vr8i novo-kriviéno delo. Ako lice, prema. kome je izreéena uslovna osu- da, ne-izvrSi za odredeno vreme novo kriviéno delo i ispuni sve uslove koje mu sud postavi, utvrdena') kazna neée biti.izre’ena odnosno izvr- Sena. Medutim, ako osudeni u odredenom roku uéini, novo kriviéno dé- lo ili. pak ne ispuni postavijene uslove, uslovna osuda. ée.se opozvati, a utvrdena kazna izreéi. i izvrsiti. : . Kriviéni zakon SFRJ predvida: tri razloga za opozivanje’ uslovne osude. Ti razlozi su: a) opozivanje uslovne osude zbog izvrenja novog kriviénog dela, b) opozivanje uslovne osude zbog ranije uginjenog kri- viénog dela i €) oporivanje, uslovne osude zbog. neispunjenja odredenih obavera. a) Opozivanje uslovne osude zbog izvr’enja novog kriviénog dela predvideno u-él: 54 KZ SFRJ moie biti dvojake prirode: obavezno ‘i fakultativno. : Obavezno opozivanje uslovne osude postoji onda kada uslovno osu- deni u vreme proveravanja-uéini jedno ili vise krivitnih dela.za koja mu sud izrekne kaznu zatvora od dve godine ili u duzem trajanju. Dakle, kada sud primenom pravila o odmeravanju kazne za novo kriviéno delo izrekne kaznu od dve ili vise godina zatvora, on mora opozvati. uslovnu osudu izreéenu za ranije kriviéno delo. Prema tome, (osnov za obavez- no) opozivanje uslovne osude zavisi od teZine izreéene kazne. Sa opozi vanjem uslovne osude, sud ¢e izreéi i ranije utvrdenu kaznu, pa ée pri- menom pravila o odmeravanju kazne za dela u sticaju prema él. 48 KZ, izre¢i jedinstvenu kaznu za oba kriviéna dela i njihovog izvrSioca uputiti na izdrzavanje kazne. Fakultativno opozivanje uslovne osude postoji u sluéaju kada us- lovno osudeni u vreme proveravanja,(ku&njé) izvr8i jedno ‘ili vise kri- *) Novi Kriviéni zakon SFRJ (koji je donet 28. 9. 1976, godine, a stupio na snagu 1. 7. 1977. godine) uvodi termin },utvrdena” umesto ranijeg termina iz reéena” kazna. Cini nam se da novi termin unosi dosta nejasnoce, koja je po na- 8em miéljenju bila nepotrebna. Naime ako sud samo utvrduje, a ne izrite kaz- nu, onda bi ona mogla éak da ostane ne saopStena osudenom i da se on zadrzi u neizvesnosti o opomeni na kaznu koju je sud utvrdio. Ako se pak, Sto se u praksi verovatno i radi, osudenom saopStava utvrdena kazna, onda je ona njemu praktiéno izrecena, pa se‘ne vidi zaSto je trebalo unositi nejasnocu koju povlaci sddagnja formulacija, 281viénih dela za koja mu sud izrekne kaznu zaivora ‘manju od dve godine ili novéanu kaznu. U ovakvom sluéaju sud po slobodnoj oceni donosi odluku o tome hoée li opozvati uslovnu osudu ili neée. Ono na 8ta ga zakon obavezuje kod donoSenja ovakve odluke jeste to da uzme u obzir sve okolnosti koje se odnose na udinjena krivitna dela i utinica, a po- sebno srodnost uéinjenih kriviénih dela, njihov znaéaj i pobude iz kojih su uéinjena (a. 54 st. 2 KZ). Okolnosti koje zakon nala%e da budu uzete u obzir, igraju odlu- ujuéu ulogu pri oceni tezine novog krivignog dela i dru&tvene opasno- sti u¢inioca dela. Iako zakon omoguéava da se uslovna osuda ne opozo- ve iu sluéaju kada je uéinilac izvr8io vise kriviénih dela, treba imati u vidu da je to prakti¢no moguée. u izuzetnim sluéajevima. To se uglav- nom u praksi ograniéava na sluéajeve izazvanih verbalnih delikata, ugla- vnom kod uvrede i klevete-i nekih nehatnih delikata posebno u dome- nu saobracajne delikvencije. Srodnost‘krivitnih dela moze ukazati na sklonost uslovno osudenog utinioca ka odredenoj vrsti delikata, Sto ce “uticati na donogenje odluke o opozivanju uslovne osude. Motiv izvrée- nja kriviénog dela ima posebnu ulogu ne samo u utvrdivanju sklonosti uslovno osudenog, veé i za procenu karaktera: njegove litnosti, njego- vih-pogleda na Zivot i pojedine druStvene vrednosti pa i na drustvo u celini. Tek kad sve ove okolnosti budu uzete u obzir i prouéene, moze se znati da li se ,,svrha ka%njavanja moZe u potpunosti ostvariti i bez ) opozivanja uslovne osude ili pak to nije-moguée”: Po&to razmotri napred izlozene okolnosti sud mo%e doneti odluku da-opozove uslovnu osudu ili da je né opozove. "= -- + Ako sud donese odluku da opozove uslovnu osudu on ée, kao i prethodnom sluéaju, primenom odredaba o .sticanju (1. 48 KZ) izreéi jedinstvenu kaznu za dela u sticaju,-s tim Sto ée.i za novo delo utvrdi- ti kaznu uzimajuci kaznu iz uslovne osude kao utvrdenu.) Ukoliko sud ne opozove uslovnu osudu, on moze da postupi dvo- jako: da za novo kriviéno delo izrekne uslovnu osudu, i da.za novo kri- viéno delo izrekne bezuslovnu kaznu.-Ako sud ustanovi da i za novo kri- viéno delo treba da izrekne uslovnu osudu, on ¢e opet primenom pra- vila‘o odmeravanju kazne za dela u sticaju iz él. 48 KZ utvrditi jedin- stvenu kaznu za ranije i novo kriviéno delo i odrediée novi rok prove- ravanja u granicama od jedne do pet godina ratunajui od dana pravo- snaznosti nove presude. U drugom sluéaju kada sud donese odluku da ne opoziva uslovnu osudu, ali za novo kriviéno delo izrekne kaznu ‘za- tvora, tada ée doci do prekida roka proveravanja i do upucivanja uslo- vno osudenog na izdrzavanje kazne zatvora. Vreme provedeno na izdr- Zavanju kazne zatvora neée se ratunati u vreme proveravanja iz izre- éene uslovne osude za ranije delo, Proveravanje koje je prekinuto. nas- taviée se posle izdrzane kazne za drugo delo. Ako je za novo kriviéno delo izreéena bezuslovna novéana kazna rok ku8nje kod uslovne osude za prvo delo se ne obustavlja.4) > Dr Bodidar Kraus, Opozivanje uslovne osude, Pravni Zivot, 1957/br. 8—9 str. 13. ‘) Dr Ljubiga Jovanovié, Kriviéno pravo, Op&ti deo, Beograd, 1978 str. 301. *) Dr Ljubi8a Jovanovié, cit. delo, str. 301. 2826) Drugi razlog za opozivanje uslovne osude jeste ranije uéinjeno krivitno delo. Naime, ako se posle izricanja uslovne osude sazna za kri- -vigno delo koje je osudeni izvrsio pre nego Sto mu je izretena uslovna osuda, onda to moze biti osnov za opozivanje uslovne osude. Prema &. 55 KZ SERJ sud ¢e opozvati uslovnu osudu ako- posle njenog’ izri- canja utvrdi da je uslovno osudeni izvr’io kriviéno.delo pre nego: sto je uslovno.osuden i ako oceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne ‘osude da se znalo za to delo. Da bi sud ocenio da li treba opozvati us- lovnu osudu ili ne, on za to .ranije u¢injeno kriviéno’delo mora da ut- vrdi kaznu. Ako utvrdena kazna bude iznad dve godine zatvora ili u du- %em trajanju, onda je sasvim jasno da osnova za izricanje uslovne osu- de nije ni bilo a samo se nije znalo za ovo delo,. tako da ée sud -obave- zno opozvati uslovnu osudu i izreci jedinstvenu bezuslovnu kaznu. Me- dutim, ako sud utvrdi kaznu zatvora do dve godine ili novéanu kaznu ‘onda ée on cenili da li ée opozvati uslovnu osudu ili ne. Tako, ako po- stoji srodnost izmedu ranijeg i. sada&njeg kriviénog.dela ili ako se ra- dio istom krivitnom delu'i ako je:pri tome pokazana upornost ili su jzvrgena iz istih- motiva,. jasno je da izre¢ena.uslovna osuda gubi svoj osnov i svoje opravdanje jer da se za sve.ovo znalo u vreme njenog izricanja, ona ne bi bila izreéena. Odluku 0 opozivanju uslovne osude po ovom osnovu sud moze doneti samo u toku vremena proveravanja. Su- protno tome, ako takve okolnosti ne stoje, ako je delo rezultat nehata ili je izvrSeno pod dejstvom. jakog spoljnog cinioca kao izazova ili je samo delo male druStvene opasnosti, a nema nigeg Sto bi.menjalo sud o lignosti uéinioca, onda nema samim tim ni osnova za opozivanje uslov- ne osude, jer bi ona bila izreéena.i da’ se za ovo delo znalo u_vreme njenog izricanja. c) Najzad, treci razlog za opozivanje uslovne osude jeste neispu- njenje odredenih obaveza (@l. 56 KZ SFRJ). Kao Sto smo videli, sud moze prema él. 52 st. 2 KZ da u uslovnoj osudi odredi da ée se kazna izvr8iti ako osudeni u odredenom roku ne vrati imovinsku korist pri- bavijenu izvrsenjem krivignog dela, ne naknadi Stetu koju je prouzro- kovao kriviénim delom, ili ne ispuni druge obaveze predvidene krivit- no-pravnim odredbama. Ako je u uslovnoj osudi nalozeno ispunjenje ne- ke od ovih obaveza u.odredenom raku, pa u tom roku uslovno osudeni ne ispuni ovu obavezu, sud moze da postupi dvojako. On moze da pro- du%i rok za ispunjenje obaveze u okviru vremena proveravanja ili pak da opozove uslovnu osudu i izrekne kaznu koja je utvrdena u uslovnoj osudi. Medutim, sud ima jo’ jednu moguénost, a to je da oslobodi uslo- vno osudenog od ispunjenja odredene obaveze ili da je zameni drugom odgovarajuéom obavezom predvidenom zakonom, ako ustanovi da je iz opravdanih razloga ne moze ispuniti‘) Dakle, kao &to vidimo svi razlozi za opozivanje uslovne osude su fakultativne prirode, osim u sluéaju kada je izvrseno kriviéno delo za koje sud izrekne kaznu zatvora od dve godine ili u duzem trajanju. 5) Miroslav Dordevié, Opozivanje uslovne osude zbog izvrSenja novog kri- viénog dela, Jugoslovenska advokatura, 1958/3, str, 50. 2832. Vreme proveravanja i opozivanja uslovne osude Vremé proveravanja ili ku&nje je onaj vremenski period: u-kome -sud stavlja na-probu uslovno osudenog: izvr8ioca kriviénog dela da on svojim: ponaganjem potvrdi. ili: opovrgne prognozu o nepotrebnosti' izvr- Senja kazne prema njemu za to delo. Proveravanje se vr&i,- kao Sto; smo videli, ispunjavanjem niza uslova i ukoliko ti uslovi ne. budu. ispunjeni, uslovna osuda se mora ili mo%e opozvati, Taj rok provere je, dakle, istovremeno i rok za izvr’enje obaveza sadrzanih u presudi o izricanju uslovne osude pa, prema tome, i rok za opozivanje uslovne osude. Uko- liko uslovno. osudeni ispuni sve uslove, tj. izvri sve obaveze nalozene presudom u okviru roka proveravanja tada uslovna osuda ne ‘moze biti opozvana. . F Trajanje proveravanja moze biti odredeno od strane zakonodavea na dva natina: fiksno ili odredivanjem raspona tj. gornje i donje granice. Fiksno-utvrdivanje sastoji se u tome-Sto zakonodavac odredu- je jedinstven rok ku&nje za. sva kriviéna dela ili pak za pojedine grupe iviénih dela.s obzirom na njihovu -teZinu. prema zaprecenoj kazni. .Ovaj natin utvrdivanja roka proveravanja, probe ili ku’nje -uslovno osudenog udinioca imao je za osnov ujednatavanje sudske prakse i one- moguéavanje proizvoljnosti,'s jedne. strane, i otuvanje snage represije, s druge strane.) Zbog sputavanja slobode’sudova i onemogu¢avanja re. alne procene potrebnog vremena s obzirom na liénost, tj. zbog onemo- gu¢avanja principa individualizacije, Sto je u. biti same uslovne osude, danas.se: sve manje primenjuje ovaj metod zakonskog regulisanja roka proveravanja.. Relativno odredivanje, koje danas dominira u zakono- davstvima, sastoji se u zakonskom utvrdivanju donje i gornje ‘granice trajanja proveravanja.. Predvidanjem ovih granica teZi se ostvarenju prvo, da se omoguci sloboda: sudu u odredivanju_potrebnog vreména za proveru ponaganja odredenog udinioca jednog konkretnog kriviénog’ dela i time ostvari Sto Sira individualizacija ove mere, i dru- go, da se u granicama realnosti otuva ujednaéenje sudske prakse i one- moguée ekscesni sluéajevi. Nae kriviténo zakonodavstvo. prihvata relativno odredivanje roka proveravanja.’) Prema él. 52 KZ proveravanje uslovno osudenog lica mo- Ze trajati. od jedne do pet godina. U okviru ovih granica sud moze da se slobodno kreée tj. da utvrduje rok proveravanja u svakom konkret- nom sluéaju. Odredivanje donje granice zakonodavac zasniva na, éinje- nici da bi provera u trajanju ispod jedne godine bila nerealna, a odre- divanje gornje granice zasnovano je na korisnosti. Naime, polazi se od Einjenice da bi trajanje roka proveravanja iznad pet godina izgubilo svrhu probe i pretvorilo bi se u specifiénu meru represije. 5 Utvrdivanje roka ku8nje vr8i sud u navedenim zakonskim grani- cama u svakom konkretnom sluéaju na osnovu istih onih okolnosti ko- ‘) Vidi opSirnije o tome Dr Tihomir Vasiljevié, Uslovna osuda, Mostar, 1935,. str. 203-205, ’). Izuzetak od ovog: pravila postoji jedino u sluéaju kada se pomilovanjem zameni izreéena kazna uslovnom osudo} tom sluéaju vreme proveravanja_tra- Je tri godine i uz uslovnu osudu ne moze se izreci ni zaStitni nadzor, niti izvr- Senje posebnih obaveza. Vidi él. 3 Zakona o pomilovanju, ,,Sluzbeni- list’ SFRJ” br. 4 od 14. januara 1977. godine. - - wt 284je je uzeo u obzir kod odmeravanja‘kazne. Drugim retima, na osnovu istih pravila 0 odemeravanju kazne ije se izvrsenje odlaze, sud odredu- je i vreme trajanja proveravanja. Po8to su isti osnovi za odmeravanje vrste i iznos kazne, to je jasno da ée postojati u izvesnoj meri odnos iz- medu visine utvrdene kazne, narodito kada se radi o kazni liSenja slo-. bode i duzine trajanja roka kuSnje. Pravilo je dakle, da rok. proverava- nja ‘bude duti Sto je kazna veca i obratno, ali‘u granicama odredenim zakonom. Odstupanja su moguéa na bazi dejstva neke izuzetne okolno- sti vezane za litnost utinioca. Tako, ako se radi o litnosti koja ‘je u-sve- mu pozitivna, rok ée biti kraci nego Sto bi po srazmeri sa kaznom ‘tre- balo da ‘bude i obrnuto.*) ‘ U okviru _utvrdenog roka proveravanja uslovno osudeni ne sme da’ izvr8i-novo kriviéno delo i to za celo njegovo trajanje. Izvr’enje drugih’ obaveza moje biti nalozeno za jedno kraée vreme u okviru roka -prove- ravanja. Otuda je.i moguée da se.rok za izvr8enje ovih obaveza produZi i do isteka roka proveravanja. i Opozivanje uslovne osude vr8i se u toku trajanja roka proverava- nja odnosno kugnje. Kada bude izvreno krivitno delo za koje je uslov- no osudenom izreéena ‘kazna zatvora preko dve godine, uslovna osuda ée biti opozvana, a ako je kazna zatvora u manjem iznosu od .dve godine ona moze biti opozvana. Prema tome,'do opozivanja uslovne osude mo- %e-doci u svakom’trenutku za vreme trajanja roka proveravanja. Tok proveravanja prekida se opozivanjem uslovne osude. - Od pravila da se uslovna osuda opoziva u toku trajanja roka pro- veravanja postoji jedan op&ti i nu%an izuzetak. I po tom izuzetku, rok opozivanja ‘uslovne osude ‘razlikuje se od roka proveravanja. Naime, uslovna osuda se moze opozvati i posle isteka roka proveravanja u tra- janju od godine dana. Dakle, rok opozivanja uslovne osude. duzi je-od roka proveravanja odnosno kuSnje za godinu dana. Do ovog opozivanja uslovne osude jo8 za godinu dana, tj. do isteka jedne godine od zavr8e- tka roka proveravanja moze do¢i u dva sluéaja. Prvi sluéaj’ je kad je uslovno osudeni u toku roka kuSnje izvr8io kriviéno delo: koje povladi opozivanje osude a to je presudom -utvrdeno tek posle isteka vremena proveravanja i drugi, ako osudeni ne ispuni neku od presudom nalode- nih obaveza u roku koji mu je odreden. Ovaj drugi sluéaj ée postojati onda kada se rok za izvrsenje nalozenih obaveza poklapa sa rokom proveravanja, tako da traje do poslednjeg dana proveravanja. Iz teksta el. 57 KZ.ne vidi se jasno da li je ovo naknadno opozi- vanje od godine dana posle isteka roka proveravanja uvek fakultativno ili je obavezno u sluéaju izvrgenja krivitnog dela za koje je izretena kaz- na preko dve godine zatvora, aako je izretena kazna ispod ovog iznosa fakultaitvno. Cini nam se ispravnije ovo drugo jer je u skladu sa uslo- vima za opozivanje uslovne osude predvidenih u él. 54 KZ SFRJ. ') Dr Stanko Frank, Teorija kaznenog. prava po Ki 1951. godine, Opti deo, Zagreb, str, 255. ignom zakoniku ‘od 2853. Postupak za opozivanje uslovne osude Nesumnjivo i nesporno je da postupak za opozivanje uslovne osi- de, u‘sluéaju izvr’enja novog kriviénog dela za vreme roka ku8nje, po- kreée javni tuzilac. To isto bi se moglo re¢i i za neispunjenje svih onih obaveza tije izvr8enje nalaze javni interes. Medutim, postoji dilema ko ée pokrenuti postupak za opdzivanje uslovne osude u sluéaju naknade Stete, neplacanja alimentacije, kao.i u sluéaju vracanja imovinske kori- sta pojedincu do koje je uslovno osudeni do%ao izvrsenjem’ krivitnog dela. Ako je kriviéno delo takve prirode da se goni po sluzbenoj du nosti, éijim su izvrenjem ili u vezi sa njim nastale obaveze za uslovno osudenog, logitno je da bi nadleZnost za pokretanje postupka pripadala javnom tuziocu i onda kada nisu ispunjene obaveze iz presude prema. o&teéenom. Po nasem miiljenju, tuiilac bi, posto sazna za neispunjenje* ovih obaveza, bio duzan da pokrene posiupak za opozivanje uslovne osude u kome ¢e sud utvrditi postojanje razloga njihovog neispunjenja ina osnovu toga doneti odluku o opozivanju uslovne osude ili o even- tualnom produzenju roka za njihovo ispunjenje ili pak o njihovom uki- danju. S$ obzirom da Zakon o kriviénom postupkw’) nije izrigito predvi- deo moguénost pokretanja postupka za opozivanje uslovne osude od strane drugih krivitno procesnih subjekata u sluéaju kada javni tuzi- lac ne pokrene ovaj postupak, bez obzira da li se radi o kriviénim de- lima koja se gone po sluzbenoj du%nosti ili po privatnoj tuzbi, mogu se zauzeti razlitita gledi8ta. Tako, prof. Vasiljevi¢ smatra, da u svim sluéajevima, pa i u ovom, pravo na pokretanje postupka pripada samo javnom tuziocu, jer se radi o raspolaganju krivignom sankcijom, a koja je stvar javnog poretka o kome se stara’ javni tuZilac’”.) Prema’ njemu. bi o&teéeni bio duzan da obavesti javnog tuzioca o neispunjenju obave- ze iz uslovne osude, a javni tuZilac bi, vezan naéelom legaliteta, bio du- Zan da pokrene postupak za opozivanje uslovne osude. Sta vise, javni tuiilac bi bio duzan da pokrene ovaj postupak i onda kada o&te¢eni to ine ¥eli, kada ne daje takvu inicijativu. Ovo gledigte bi se moglo pri- hvatiti sa jednom korekcijom, a to je da o8teéeni moze da pokrene po- stupak u sluéaju kada javni tuzilac to ne uéini na njegovu inicijativu. O8teéeni ne preduzima nikakvu funkciju raspolaganja sankcijom, jer tu funkciju vr8i sud koji ceni ima li mesta opozivanju uslovne osude zbog neispunjenja nalozene obaveze ili ne. U sluéaju da nema mesta opo- zivanju uslovne osude, sud moze nerealnu obavezu ukinuti. Tako pokre- tanje postupka za opozivanje uslovne osude moze dovesti i do suprot- nog efekta — do ukidanja obaveze, a zadréavanja uslovne osude. Stoga smo miljenja da bi trebalo da Zakon o kriviénom postupku osim jav- nom tuZiocu, da pravo i ostalim ovla8éenim tuziocima, pod odredenim uslovima, da pokrenu postupak za opozivanje uslovne osude. Postupak za opozivanje uslovne osude i izvrsenje krivitne sankcije pokre¢e se pred sudom koji je sudio u prvom stepenu i izrekao uslov- *) Zakon o kriviénom postupku donet je 24. decembra 1976. godine (,SI. list SERJ” br. 4/77), a stupio na snagu 1. jula 1977. godine. . ”) Dr Tihomir Vasiljevicé, Postupak za opozivanje uslovne osude zbog ne- ispunjenja odredene obaveze, Jugoslovenska revija za kriviéno pravo i, kriminolo- giju, 1968/4, str. 630-633. - 286nu osudu. Sudija koji za to bude odreden (a to moze biti i istrazni su-. dija) saslugace osudenog, ako je dostupan. Pre pogetka saslu8anja sudija je duzan da osudenom predoti utinjeni predlog za opozivanje uslovne ‘osude kako bi se on mogao braniti. Osudeni moze zahtevati da iskaz odnosno izjavu daje samo u prisustvu svoga branioca. Isto tako, osu- deni moze svoju izjavu dati i u pismenoj formi. Medutim, branilac ne moze dati izjavu umesto osudenog. SasluSanje osudenog ima za cilj da se putem njegovog iskaza pro- vere navodi dati u predlogu, kao i da se utvrde razlozi neispunjenja po- stavljenih obaveza. Nakon saslu’anja osudenog, sudija pristupa sprovo- denju potrebnih izvidajnih radnji radi utvrdivanja ¢injenica i prikup- Vanja dokaza bitnih za dono’enje odluke o opozivanju uslovne osude.") Sprovodenje potrebnih izvidaja najéeSée obuhvata izjave od oSteéenog Koji moze dati korisne podatke o uzrocima ,neizvrsenja obaveza osude- nog, narotito u pogledu obaveza prema njemu, zatim u proveravanju éi- njenica’koje je naveo osudeni’na svom sasluSanju,”):kao iu prikuplja- nju drugih dokaza vainih za ‘donoSenje konaéne odhtke. . Poto sve ove radnje budu obavijene predsednik veéa zakazuje sed- nicu veca na’ kojoj' se odluéuje o podnetom zahtevu za ‘opozivanje us- lovne osude. Vece je sastavijeno od trojice stalnih sudija, Na ovu sed: nicu obavezno se pozivaju ovlaS¢eni tuzilac, osudeni i‘oSteceni. Nedola- zak ovih lica ako su uredno -pozvani, ne spretava odréavanje sednice vé- éa. Na sednici veéa sudija izvestilac izlaze stanje stvari,.a ovla8ceni tu- Zilac, osudni i njegov branilac i oSteéeni, stavljaju primedbe, zatim uka- zuju na pojedine momente bitne za odluku i na kraju daju svoju ocent u pogledu utinjenog predloga. . Ako se u toku sudnice-utvrdi da osudeni nije ispunio obavezu ko- ja mu je bila odredena presudom, sud moze novom, presudom odluciti trojako: a) da opozove uslovnu osudu.i odredi da se. utvrdena kazna jzvr8i, b) da. odredi nov rok.za ispunjenje obaveze zbog koje je pokre- nut postupak-i c) da ukine ispunjenje obaveze kao uslov koji povlagi opozivanje uslovne osude. Dakle, bez obzira za koju se-soluciju sud op- redeli, odluka se donosi u formi presude. Ovo zbog toga, Sto je ,,opo- zivanje uslovne osude po svom znaéaju i sadrZini radnja sudenja: sud se ne ograniéava samo na utvrdivanje da li je osudeni ispunio obavezu Gijim je ispunjenjem osuda bila uslovijena, veé je duzan da utvrdi i druge Ginjenice i okolnosti, i odlu¢i koju ée od moguénosti predvidenih u dl. 56 KZ SFRI koristiti, tj. treba da oceni opravdanost opozivanja ili daljeg opstajanja uslovne osude, odnosno izmene postavljenih uslova i obaveza, zbog tega je to po sadrZini i su8tini akt sudenja”.") Medu- tim, ako sud nade da nema osnova ni jedne od navedenih odluka, on ée reSenjem obustaviti postupak za opozivanje uslovne osude. U ovak- vom sluéaju, proveravanje ée se nastaviti do isteka roka kuSnje, i uko- liko ne bude novog razloga za opozivanje, uslovna osuda ¢e ostati na snazi %) Dr Cedomir Stevanovié, Krivitno procesno pravo, Posebni deo, Skrip- tarnica KKSSO Pravnog fakulteta u Ni8u, 1978., str. 197, 2) Dr Tihomir Vasiljevi¢, Komentar Zakona o krivitnom postupku, Beo- grad, 1977, str. 581. ¥) Dr Tihomir Vasiljevié, op. cit. str. 583. 287Mr VIDOJE MILADINOVIC asistent REVOCATION DE LA CONDAMNATION: CONDITIONNELLE —Résumé— L’auteur expose Ia révocation de la. condamnation conditionnelle ‘dans _la législation pénale Yougoslave. Ainsi.d’aprés la Loi pénale de la République So- cialiste Fédérative de Yougoslavie il y a trois fondements pour la révocation de Ja conddamnation conditionnelle, savoir: la révocation de la condamnation con- ditionnelle en raison de V'exécution d’une nouvelle infraction, la révocation de la condamnation conditionnelle en rasion d’une infraction commise auparavent et la révocation de la condamnation conditionnelle en raison du non-accomplisse- ment d’obligations déterminées. L’auteur explique dans une mesure plus ou moins large tous les trois ‘fon- dements, en exposant & ce sujet les variantes possibles que le tnibunal peut appliquer dans chacun de ces fondements.- Ensuite l'auteur développe dans le texte ultérieur de son travil la question des délais pour la révocation de la con- damnation conditionnelle. La durée de la vérification peut étre determinée de la part du législateur de deux maniéres: elle peut étre fixe ou par la détermination de Vetendue c'est-i-dire de la limite supérierure et inféricure.La léglislation péna- Je yougoslave a adopié la détermination relative du délai de vérification, c'est-i- -dire'ce délai de verification peut durer d’un an a cing ans. A la fin Yauteur expose la procédure de la révocation de la condamnation conditionnelle. D’aprés la Loi de procédure’ pénale, pour la .révocation de la condamnation conditionnelle la procédure est initiée ‘par le procureur public. Eu égard que Ja Loi de la.procédure pénale n’a pas prévu expressément la pos lité d'initier la procédure pour la révocation de la condamnation conditionnelle de la part des autres’ sujets de procédure judiciaire criminelle dans le cas que Je procureur. public n’a’ pas. initié la procédure, l’auteur -plaide en faveur de la thse qu'il faut attribuer ce droit aussi aux autres procureurs autorisés, “288