Seminarski rad iz projektovanja kompleksnih

geifizikih istraivanja

Tema: Povrinske geofizike metode

Studenti : Ili Dragana

Despotovi Vladeta

U Beogradu
03.03.2017
 Sadraj
1. Seizmometrija_________________________________________________________1
1.1. Tipovi i svojstva seizmikih talasa______________________________________1
1.1.1. UZDUNI PRIMARNI LONGITUDINALNI ELASTINI TLASI (VP)__________________1
1.1.2. POPRENI-TRANSVERZALNI-SEKUNDARNI-ELASTINI TALASI (VS)__________________2
1.1.3. POVRINSKI TALASI (VR) REJLIJEVI TALASI________________________________________2

1.2. Geometrija rasprostiranja seizmikih talasa___________________________3

1.3. Upadni, odbijeni i prelomljeni seizmiki zrak__________________________3
1.4. Odbijeni i prelomljeni talasni front_____________________________________4
1.5. Princip merenja__________________________________________________________5
1.6. Seizmiki postupci_______________________________________________________5
1.6.1. Refrakcija______________________________________________________________________5
1.6.1.1. Uvod________________________________________________________________________5
1.6.1.2. Granina ravan paralelna povrini terena____________________________________6
1.6.1.3. Vieslojni sluaj granine ravni paralelne meusobno i sa povrinom terena__8
1.6.1.4. Kosa granina ravan_________________________________________________________9
1.6.1.5. Seizmiko profilisanje iznad raseda sa skokom______________________________10
1.6.1.6. Verikalni kontakt dve sredine_______________________________________________10
1.6.2. Refleksija_____________________________________________________________________11
1.6.2.1. Uvod_______________________________________________________________________11
1.6.2.2. Geometrija reflektovanog zraka u horizontalnoj slojevitosti terena__________11
1.6.2.3. Kosa granina povr________________________________________________________12
1.6.2.4. Dva horizontalna sloja______________________________________________________12

2. Elektrometrija________________________________________________________14
2.1. SEO (Specifina elektrina otpornost)________________________________14
2.2. Elektrometrijski postupci______________________________________________16
2.2.1. Geoelektrino profiliranje_____________________________________________________16
2.2.2. Geoelektrino kartiranje______________________________________________________16
2.2.3. Geoelektrino skeniranje_____________________________________________________17

3. Gravimetrija__________________________________________________________18
3.1. ODREIVANjE GUSTINE STENA ZA POTREBE GRAVIMETRIJSKIH
ISTRAIVANjA_________________________________________________________________19
3.1.1. ANALITIKI POSTUPCI ZA ODREIVANjE GUSTINE STENA______________________19
3.1.1.1. Odreivanje gustine stena na osnovu direktne korelacije sa brzinom
prostiranja elastinih talasa_________________________________________________________19
3.1.1.2. Analitiki postupci za odreivanje gustine stena na osnovu podataka
gravimetrijskih merenja_____________________________________________________________20

4. Magnetometrija______________________________________________________21
 4.1. Vertikalan gradijent ZMP_______________________________________________22
4.2. Magnetne anomalije____________________________________________________23
4.3. Primena magnetometrije_______________________________________________23
4.3.1. Kartiranje_____________________________________________________________________23
4.3.2. Lociranje_____________________________________________________________________23

4.4. Dubina ispitivanja______________________________________________________24

5. Radiometrija_________________________________________________________26
6. Literatura____________________________________________________________27
 1. Seizmometrija

Seizmometrija se bavi istraivanjima provoenja seizmikih talasa kroz zemlju. Provoenje

seizmikih talasa zasniva se na elastinim svojstvima tla ili stene kroz koju talas prolazi. Kod
provoenja javljaju se veoma male deformacije tla ili stene pa se kompletno prostiranje talasa
moe posmatrati u vidu Hukovog zakona (Hook). Talas moe biti proizveden prirodno
(zemljotres) ili vetaki udarom predmeta o tlo ili stenu, aktivirajem eksploziva, radom maina,
delovanjem saobraaja itd.

1.1. Tipovi i svojstva seizmikih talasa

1.1.1. UZDUNI PRIMARNI LONGITUDINALNI ELASTINI TLASI (VP)

Ako na bilo kojem mestu i na bilo kojem vrstom telu izazovemo talas (udarcem, eksplozivom,
vibracijom) telo e se "pobuditi" odnosno telu e estice poeti da prenose jedna na drugu tu
pobudu. Ako posmatramo du jedne linije tada e doi do prenoenja delovanja udara du te
linije to izaziva kompresiju i razvlaenje i prenoenje talasa koji se razvija u toj sredini du te
linije. Taj talas nazivamo kompresioni,uzduni, longitudinalni, primarni, elastini talas.

Slika 1. Pravac prenosa udarnog talasa

Brzina prostiranja talasa VP najee se izraava u

(m/s) ili (km/s) i predstavlja svojstvo stene za
prenoenje te vrste talasa. Iz predstave
elastinosti, prikazano je da to su elastina
svojstva vea to je brzina prenoenja vea. Pravac
prostiranja talasa za sluaj takastog izvora
impulsa sa zonama kompresije i razvlaenja dat
je na slici 2.

Slika 2. Sferno irenje longitudinalnih talasa: A zona diletacije, B zona kompresije

1
Longitdinalni talasi su bri od transverzalnih 1,7 puta. Kod longitudinalnih talasa estice
elastine sredine kroz koju se talas prenosi osiciluju du pravca prostiranja talasa. Longitudinalni
talasi se prostiru kroz sve sredine a transverzalni se ne prostiru kroz zemljano jezgro.

1.1.2. POPRENI-TRANSVERZALNI-SEKUNDARNI-ELASTINI TALASI (VS)

Transverzalni (popreni) talasi nastaju ako se oscilacije izvode normalno na pravac prostiranja
(normalne na pravac prenoenja energije talasa). Na isti nain kao uzduni, popreni talasi se
javljaju u telu tako da tee da promene oblik jer estice osciluju vertikalno na iniciranje talasa, to
jest pravac prostiranja talasa. Oznaka za poprene talase je VS (m/s), ili (km/s). esto se VS
nazivaju smiuim talasima.

Slika 3. Deformacija estica i pravac Slika 4. Deformacija estica i transverzalnog

prostiranja transverzalnog talasa pravac prostiranja talasa

1.1.3. POVRINSKI TALASI (VR) REJLIJEVI TALASI

Slino kao kad kamen bacimo u vodu na mesto iniciranja talasa razvijaju se takozvani povrinski
talasi. Oscilacije estica su radijalne ali u vertikanoj ravni, amplituda talasa sa dubinom vrlo brzo
opada. Ovi talasi se jo nazivaju i Rejli-jevi talasi po engleskom nauniku Rejliju. Brzina talasa
je manja od prostiranja poprenih talasa ali je njihov udio u "ruilakom delovanju kod
zemljotresa veoma znaajan.

Slika 5. Rejlijev talas

2
3
 Slika 6. Prikaz Rejlijevog talasa i posledice na povri Zemlje

1.2. Geometrija rasprostiranja seizmikih talasa

Ako na neku sredinu (tlo ili stenu) delujemo udarom doi e do oscilovanja materijalnih estica
to izaziva deformacije u svim pravcima. Kako e se iriti te deformacije zavisi od jaine udara,
mesta udara, elastinih svojstava stena. Od mesta udara svi talasi se ire sferno to stvara
takozvani sferni talasni front (isto kad bacimo kamen na mirnu povrinu vode). Geometrjisko
mesto taaka do kojih talas dopire u odreenom vremenu naziva se IZOHRONA. Linije koje
prolaze kroz mesto udara i ire se vertikalno na talasni front nazivaju se SEIZMIKIM
ZRACIMA. Inicijacija talasa ili pobuivanje se vri vetakim putem : udarom ekia o drveni
ili plastini panj, o neku metalnu plou, ekplozivom u plitkim buotinama ili vibracijama.

1.3. Upadni, odbijeni i prelomljeni seizmiki zrak

Kada talas prelazi iz jedne sredine u drugu tada se po zakonima fizike talas moe odbiti od
kontaktne povrine, moe se kretati du kontaktne povrine ili prei u novu sredinu, zavisno od
karakteristika sredine. Prema zakonima fizike, uslovi prelamanja i odbijanja se razmatraju za
analizu karakteristika radne sredine u pogledu elastinih i drugih svojstava.
sin V 1
=
sin V 2

Slika 6. Zakonitost prelamanja i odbijanja

zraka

4
Prelamanje na graninoj povrini odvija se po takozvanom nelijusovom zakonu. U geofizici taj
zakon glasi: sinus upadnog ugla seizmikog zraka pri prolasku iz jedne elastine sredine u drugu
prema sinusu prelomljenog zraka ravan je odnosu brzina prostiranja seizmikog talasa kroz
odgovarajue sredine (sredina I-V1 , sredina II - V2 ). Kada je ugao preloma jednak 90 stepeni
odnosno kada talas putuje du kontaktne povri dveju sredina tada ( ) upadnog zraka nazivamo
V1
kritinim uglom i oznaavamo sa (i), pa je : sin =sin i=
V2

Kritini ugao je veoma vaan u seizmici jer talas nastavlja putovanje du kontaktne povri, zatim
se u svakoj taki po Hajgensovom principu odbija prema povrini terena gde ga moemo
registrovati. Takoer, poto je svaka taka izvor novog talasa taj talas putuje i do tree sredine,
ponovo na nju ulazi pod kritinim uglom koji je sada drugaiji od prvog a zatim nastavlja
putovanje du nove kontaktne povri. Proces se ponavlja onoliko puta koliko imamo razliite
sredine koje imaju kontaktne ravnine du kojih putuje talas. Na Hajgensovom principu i
nelijusovom zakonu zasnivaju se sva primenjena seizmika istraivanja.

Slika 7. ematski prikaz kretanja zraka kroz razliite sredine kod kojih je V1< V2< V3 < V4

1.4. Odbijeni i prelomljeni talasni front

Ako razmatramo talasni front i to kroz dva zraka koja paralelno jedn drugom putuju kroz
sredinu, a zatim dolaze do druge
sredine i tu se prelamaju i odbijaju
onda iz geometrijskih
odnosa poznatih u fizici moemo dobiti
brzine ili drugog talasa i zakonitosti
koje iz toga slede.

5
 Slika 8. Odbijanje i prelamanje talasnog fronta
Prostiranje uzdunog talasa oznaeno sa VP1, a poprenog sa VS1 is tovai za sredinu 2 tj. Imamo
VP2, VS2. Odnos uglova ( ) i ( ) zavisi od brzine uzdunih i poprenih talasa.
V
sin= S 1 sin
V p2

Sa slike 8 se vidi da zrak 1 talasnog fronta prvi dolazi na ravan kontakta ( meuslojnu ravn ili
ravan diskontinuiteta) a zrak 2 talasnog fronta dolazi neto kasnije. I zrak 1 i zrak 2 postaju
izvorom novih talasa koji se registruju na povrini terena i na odreenom rastojanju mere.

1.5. Princip merenja

Merenje na terenu se obavlja uglavnom du profila, tako da se du profila uzastopno pomreaju

geofonski rasponi i na taj nain se preklapa ceo profil. Ako su granice slojeva u tlu paralelne s
povrinom, tj. horizontalne, paljenje se moe obaviti samo s jedne strane geofonskog rasporeda.
Ako su granice nagnute potrebno je izvesti tzv. povratno prekrivanje, tj. paljenje s obe strane
geofonskog rasporeda. Kod nagnutih granica dobivamo prividnu brzinu talasa, te za odreivanje
stvarne brzine talasa i dubine granice moramo raspolagati i s povratnim putom talasa. Budui da
nam najee nije poznato kakve su granice u podzemlju, merenja se uglavnom izvode
povratnim prekrivanjem (ee su nagnute i nepravilne). Nakon refrakcije u unutranjosti Zemlje
signal se na povrini registrira pomou geofona. U geofonima se energija oscilovanja pretvara u
el. energiju na principu elektromagnetske indukcije. Signali se primaju, pojaavaju, filtriraju u
seizmografima. Seizmografi su uglavnom viekanalni, mogu imati 6, 12, 24 i vie kanala. No, za
vrlo plitka istraivanja (do nekoliko metara) koriste se i jednokanalni.

1.6. Seizmiki postupci

1.6.1. Refrakcija

1.6.1.1. Uvod

Refrakcioni postupci se zasnivaju na prelamanju elastinih talasa. Refrakciona istraivanja se

koriste za plie delove, najee u zonama mlaih sedimenata do substrata.Koriste se za
geomehaniku, hidrogeologiju, inenjersku geologiju,geotehniku, geotehnike melioracije i dr.
Merenje se vri savremenim ureajima od jednokanalnog do viekanalnog sistema. Ureaj je
putem kabla povezan sa prijemnicima seizmikih talasa koje nazivamo geofon. Pobuivanje

6
talasa se vri vetakim putem . Svrha je, da se proizvedu seizmiki talasi koji putuju kroz
razliite sredine, a zatim se vraa na povrinu, gde ih "hvataju" geofoni koje mehanike
oscilacije tla pretvaraju u elektrine impulse i alju na seizmiku apraturu koja ih registruje.
Parametri koje merimo su
udaljenost mesta gde je
vetakim putem iniciran
talas na povrini, do
mesta gde je taj talas
registrovan i vreme koje je
potrebno talasu koji upada na
granine povrine pod
kritinim uglom da bi
proao kroz sve te sredine i bio
registorovan na geofonu.
Konaan rezultat svih merenja je dijagram vreme rastojanje odnosno brzina prostiranja talasa.
Dijagram nam daje linije koje nazivamo hodohrone.

Slika 9. Prikaz refraktovanog talasa

1.6.1.2. Granina ravan paralelna povrini terena

Talas iz take paljenja iri se sferno po Hajgensovom principu. U takama 1, 2 i 3 biva

registrovan kao talas koji putuje kroz sredinu V1 , talas koji stigne do granine povri V1 dalje
menja pravac i putuje brzinom V2 kada zrak dostigne kritini uglo ima totalnu refleksiju pri
emu izlazi na povrinu gde se registru geofonima u takama 4,5 i 6.

7
 Slika 10. Prikaz kritinog ugla

Ukoliko brzina prostiranja seizmikih talasa opada sa dubinom, refraktovani talas se u donjem
sloju iri sporije prema dubljim delovima i ne dolazi na povrinu. Refraktivni seizmika
postupak je primenjiv samo u sluaju progresivnog rasta brzine prostiranja talasa sa dubinom.
Upadni talas se na slojnoj granici reflektuje i lomi, kree du granice i vraa na povrinu na ta
ukazuje vea udaljenost izmeu frontova. Ako je brzina irenja u donjem sloju manja, razmak
talasnih frontova u njemu je manji od frontova direktih i reflektovanih talasa u gornjem sloju.

Slika 11. Talasni front

Presek brzine V1 i V2 na dijagramu (x, t) daje takozvanu kritinu taku na osnovu koje se moe
izraunati dubina do meuslojne ravnine pa je:

h=z=

x c V 2V 1
2 V 2+V 1

8
Kritina udaljenost (xc) je udaljenost od izvora seizmikih talasa (taka paljenja) do take do
koje istovremeno stiu direktni i reflektovani talasi. Na dijagramu (x- t) to je taka gde se seku
dbe grane hodohrone. Sa hodhrone se raunaju brzine prostiranja logintudinalnih elastinih .Da
bi se refrakciona metoda mogla primijeniti mora biti zadovoljen uslov V1< V2< V3< - - - < Vn.
Ako produimo liniju hodohronu V2 dobiemo odseak na vremenskoj osi (ti) ili (t0) koga
nazivamo intercept vremena.

Slika 12. Hodohrone refraktovanog talasa

1.6.1.3. Vieslojni sluaj granine ravni paralelne meusobno i sa povrinom terena

Kada imamo uslojeno tlo iznad substrata tada e doi do putovanja talasa saglasno nelijusovom
zakonu i Hajgensovom principu za uslojeno tlo. U takvom tlu predpostavlja se, da sa dubinom
sedimenti posjeduju takva svojstva da su brzine u svakoj narednoj sredini vee od brzina u
sredini iznad. Dijagram vreme-rastojanje dat e imati onoliko segmenata brzina kolikoima
meuslojnih ravni. Tanki slojevi do par decimetara najee se neregistruju s obzirom na interval
rastojanja take paljenja i geofona.

Slika 13.Refrakcija kod vie graninih ravni paralelne povri terena

9
Brzina irenja talasa u sloju se poveava sa dubinom. Zbog rasta brzine, raste i razmak meu
talasnim frontovima u svakom sledeem sloju. Brzine irenja direktnog i reflektovanog talasa su
jednake brzini irenja talasa u sloju iznad granice 1, dok je brzina irenja prvog refraktovanog
talsa jednaka brzini irenja seizmikih talasa unutar sloja izmeu granice 1 i granice 2. Shodno
ponaanju talasnih frontova, na seizmikim sekcijama se jasno mogu izdvojiti tri razliite vrste
nailazaka.

Slika 14. irenje

talasnog fronta
Dubine do svakog
sloja mogu se izraunati na osnovu kritinih udaljensti Xc koje se dobiju na mestu gde se brzine
seku ili intercepta vremena t i kao odseka na t osi kada svaku brzinu produimo do te ose.
Formule za proraun su kompjuteriziovane i mogu se nai u softverskoj literaturi. Isti uslovi kao
na slici vae i za takozvani vieslojni sluaj. Refrakciona seizmika moe da registruje n slojeva
pod istim uslovima kako registruje dvoslojni i troslojni sluaj.

10
 Slika 15. Grafik hodohrona brzina u zavisnosti od kritinih udaljenosti i vremena

1.6.1.4. Kosa granina ravan

Ako

toku operacija seizmikog profilisinja dobijemo

intercepte vremena razliite za istu brzinu V2 tada je ravan substrata pod nagibom. Na dijagramu
(t-x) pojavi e se i razliite vredosti rastojanja Xc .Ako imamo vieslojni sluaj gdje su i
sedimenti pod razliitim nagibomu odnosu jedan na drugi linije brzine mogu poprimiti razliite
odnose upovratnom ili spojnom toku informacija.

Slika 16. A) Kosa granina ravan , B) Hodohrone brzina

1.6.1.5. Seizmiko profilisanje iznad raseda sa skokom

Ako je u substratu rased sa nekim skokm (zt) maskiran sa prelaznim sedimentima mogue je
otkriti rased i izraunati skok pomou refrakcione metode.

11
 Slika 17. Hodohrone brzina i ematski prikaz refraktovanih zrakova

1.6.1.6. Verikalni kontakt dve sredine

Za sluaj kada se substrat moe posmatrati kao kontakt dve sredine tada je seizmikim
profilisanjem povrini terena mogue otkriti mesto tog kontakta du seizmikog profila. Bitno je
da postoje razlike u brzini provoenja seizmikih talasa izmeu sredine 1 i sredine 2.

Slika 18. Kontakt dve sredine gde je V1 < V2

1.6.2. Refleksija

1.6.2.1. Uvod

Refleksijska je glavni geofiziki postupak u istraivanju ugljovodonika. Ovaj postupak registruje

niz diskontinuiteta u tlu (za razliku od ostalih metoda koje sumiraju delovanje raznih
diskontinuiteta u jednu anomaliju) i stoga daje najpreciznije podatke o strukturama u
poluprostoru. Seizmika slika je odraz petrofizikih svojstava stena zbog ijih se razlika i
stvaraju refleksi. Ako su dva sloja s jednakim brzinama irenja seizmikog talasa, tada nee biti
refleksije, niti refrakcije. Slojevi mogu biti litoloki razliiti, ali sa istim prolaznim brzinama, pa

12
se nee seizmiki razlikovati. Isto tako, dva sloja mogu biti generalno jednaki, a vrlo male
varijacije u brzina (zbog poroznosti, fluida, pukotina,...) moe dati refleksiju.

1.6.2.2. Geometrija reflektovanog zraka u horizontalnoj slojevitosti terena

Ako se u prirodi ostvare uslovi horizontalne slojevitosti tada e doi do reflektovanja talasa koje
e primiti geofon na nekom rastojanju (x).

Slika 19.Refleksi od graniinih povri

Zrak e prei rastojanje od take prijema reflektovan od sloja 2 ili 3 pa e se moi izraunati
dubina do meuslojne ravnine na osnovu brzine, (V), vremena putovanja (t) i rastojanja (x). Ovaj
sluaj vai samo za meusobno horizontalne ravni.
Kod horizontalno uslojenih ravni , spojeni tok operacija na jednu i drugu stranu od take paljenja
e dati reflektovani talasa koji se moe inerpretirati na dijagramu vreme-rastojanje kako je
prikazano na slici 20.

Slika 20. Zavisnost vremena i rastojanja kod refleksije

1.6.2.3. Kosa granina povr

13
Za sluaj da je granina povr dva sloja pod nagibom i kod spojnog toka operacija isto kao i u
predhodnom sluaju doi e do pomeranja take (t) ili minimumu parabole niz sloj kako to
pokazuje slika 21.

Slika 21. Refleksija kod kose granine ravni

1.6.2.4. Dva horizontalna sloja

Za sluaj dva horizontalna sloja refleksija na zapisu e se pojaviti kao dva vrha-pika koji e dati
dve linije brzine, simetrine kako to pokazuje slika.

Slika 22. Prikaz refleksije kod dva horizontalna sloja

14
 Slika 23. Seizmiki snimak

2. Elektrometrija

Geoelektrina ispitivanja predstavljaju jednu od osnovnih disciplina primenjene geofizike i jednu

od metoda koje se najee primenjuju pri ispitivanjima vezanim za ivotnu sredinu.
Primena geoelektrinih metoda omoguena je injenicom da minerali koji sainjavaju geoloke
formacije, kao i bilo koji drugi prirodni ili vetaki materijali koji se nalaze u ispitivanom
poluprostoru, poseduju razliita elektrina svojstva (elektrohemijsku aktivnost, specifinu
elektrinu otpornost, elektrinu provodljivost, dielektrinu konstantu, sposobnost polarizacije
itd.). Pored toga, neka geoloka i druga tela kada se nau u odreenim prirodnim uslovima mogu
prouzrokovati elektrina polja.

15
Geoelektrina ispitivanja se izvode: na
povri Zemlje; na jezerima, rekama, moru;
u raznim podzemnim objektima,
prostorijama; u istranim buotinama; iz
vazduha (iz aviona, iz helikoptera) i
iz kosmosa (satelitom).

2.1. SEO (Specifina

elektrina otpornost)

Postupak prividne specifine elektrine otpornosti primenuje se jo od poetka dvadesetog veka,

ali se od sedamdesetih godina primenjuju u mnogo irem obimu, zahvaljujui prvenstveno
mogunostima kompjuterske obrade i interpretacije podataka. Ove tehnike koriste se pri
istraivanjima pogodnih izvora podzemne vode, a takoe i pri osmatranju raznih tipova
zagaenja podzemnih voda; u inenjerskim istraivanjima primenjuju se za ispitivanje
podzemnih upljina, raseda, pukotina, stalno smrznutog tla, rudarskih okna, itd; a u arheologiji za
odreivanje prisustva i poloaja ostataka zatrpanih drevnih graevina; kao i u mnoge druge
svrhe.
Geometrijski nezavisna veliina koja se koristi naziva se otpornost i i obino se oznaava grkim
slovom r.

Promena napona data je izrazom:

Ako bi zemlja imala konstantnu otpornost,mogli bi smo da je procenimo sledecim

eksperimentom. Za icu koja povezuje bateriju sa elektrodom zakacimo ampermetar koji e da
meri koliinu struje koja ide u zemlju.Postavimo jednu elektrodu koja je povezana sa voltmetrom
do strujne elektrode i postavimo drugu na nekom rastojanju r od elektrode i izmerimo napon
izmeu njih.

Slika 24.

16
Koristei eksperiment gde su dve strujne elektrode postavljene relativno blizu jedna druge i dve
potencijalne elektrode koje su smetene izmeu dve strujne elektrode moemo izmeriti SEO
zemlje. Raspored ove etiri elektrode je prikazan na slici 25. Rastojanje izmeu elektroda
oznaeno je sa r1,r2,r3 i r4.

Slika 25. ematski prikaz kretanja struje kroz potpovrinu

Slika 26. Sraunati potencijal

du povrine Zemlje.

Napon koji posmatramo sa naim

voltmetrom jeste razlika potencijala
izmeu potencijalnih
elektroda (DV)
2.2. Elektrometrijski
postupci
2.2.1. Geoelektrino profiliranje

Kao i gravimetrijske i magnetometrijske metode, metode prividne SEO mogu se koristiti za

odreivanje bonih promena otpornosti.Za razliku od sondiranja, prilikom profiliranja rastojanje

17
izmeu elektroda ostaje fiksno, dok se centralni deo pomera za svako merenje.Na ovaj nain, ovi
eksperimenti nam obezbeuju procenu prostornih promena otpornosti za neki fiksni razmak
izmeu elektroda.Istraivanja koja su namenjena za odreivanje bonih promena otpornosti
nazivaju se geoelktrino profiliranje.Primer probema gde se moe koristiti geoelektrino
profiliranje jeste lokacija vertikalnog raseda.
SEO se izraunava za razliite elektrodne centralne take kako se pomera celokupni elektrodni
razmak.Obino se centralna taka pomera du linije elektroda, iako to ne mora da bude
sluaj.Ispod je prikazana geoloka struktura koja ima vertikalnu granicu izmeu sloja sa visokom
otpornou levo i onog sa niskom desno.Ispod geolokog modela prikazana je prividna SEO koju
bismo registrovali koristei Wenner-ov raspored, kako se elektrode pomeraju s leva na
desno.Primetimo da je rastojanje prikazano na dnu dijagrama, rastojanje izmeu vertikalnog
raseda i strujne elektrode.

Slika 25. Istraivanje vertikalnog rasede postupkom geoelektrinog profilisanja

2.2.2. Geoelektrino kartiranje

Postupkom geoelektrinog kartiranja definiu se prvenstveno izrazito nagnuti i vertikalni

kontakti sredina razliite specifine elektrine otpornosti, odnosno prate se bone promene SEO
du profila. Dubina ispitivanja je praktino konstantna (postoje izvesne promene koje zavise od
provodljivosti povrinskog sloja). Pri geoelektrinom kartiranju se kompletan dispozitiv posle
svakog merenja pomera du trase ispitivanja.

2.2.3. Geoelektrino skeniranje

Geoelektrino skeniranje predstavlja geoelektrino profiliranje izvedeno po dubini poluprostora,

na vie nivoa pri emu se zapravo tei da se objedine osobine kartiranje i sondiranje. Koriste se
vielektrodni dispozitivi sa 40 50, pa i vie stotina elektroda, koje su vieilnim kablovima

18
povezane sa aparaturom (razvodnom kutijom i meraem elektrine otpornosti). Pri merenjima se
elektrode kombinuju u razliite dispozitive koji imaju razliite faktore dispozitiva i dubinu
zahvata. Kao rezultat dobijamo setove podataka sa vie stotina podataka du profila. Tako
dobijene preseke (sekcije) moemo tumaiti sa stanovita horizontalnih (bonih) kao i
vertikalnih (dubinskih) promena SEO, ime su mogunosti obrade i interpretacije ovako
prikupljenih podataka znatno proirene. Tada je i interpretirani model blia aproksimacija realno
prisutnih odnosa podzemnih sredina.

Obrada i interpretacija podataka

U optem i najjednostavnijem nainu pristupa interpretaciji, svako geoloku ili drugu
ispitivanu pojavu moemo, u pogledu dimenzija, posmatrati kao pojavu 1D, 2D ili 3D karaktera,
odnosno svaki ispitivani poluprostor moe se okarakterisati promenama (u ovom sluaju SEO)
po vertikali, po vertikali i horizontali ili u prostoru

Slika 26. Merenjem raznih postupaka dobijamo razne dimensionisane modele

Inenjerska
Rudarstvo,
geologija, Svojstva i stanja
Geotehnika graevinarstv Ostalo
hidrogeologij sredina
o
a

19
 Bono i
Presek terena po:
vertikalno
specifinoj
smenjivanje
elektrinoj
litolokih
otpornosti,
lanova
Istraivanje poroznosti,
Parametri
raznih zapreminskoj teini,
izdani Stepen korozije
mineralnih stepenu
Rasedi, cevovoda
Homogenos sirovina zaglinjenosti,
rasedne zone, Uzemljenje dalekovoda
t (metala i stepenu
vertikalni Arheoloka istraivanja
Ispucalost nemetala) karstifikacije,
kontakti Agresivnost sredina
Stepen Pronalaenje permeabilnosti,
Dubina i (katodna zatita)
oteenosti i leita anizotropiji
stepen Praenje podzemnih
dr. graevinskog Zavisnost specifine
karstifikacije; cevovoda, kanalizacija,
materijala elektrine
karstni cevi kablova i dr.
(glina, ljunak, otpornosti od
fenomeni
kamen) i dr. temperature
(kaverne, jame
Odreivanje stepena
i ostalo)
i vrste
Prostorni
mineralizacije
poloaj
fluida i dr.
klizita

Tabela 1 Primena geoelktrinih metoda istraivanja

3. Gravimetrija

Gravimetrijska istraivanja se najee primenjuju u cilju odreivanja lateralnih promena gustine

na istranom prostoru. Odreivanje raspodele gustine u prostoru predstavlja kompleksan
postupak, koji, esto, zahteva i niz drugih podataka o ispitivanom prostoru (geolokih,
petrolokih, stratigrafskih, itd.). Za gravimetrijska istraivanja bitna je vrednost gustine stena u
prirodnom stanju (u uslovima realne vlanosti, temperature i pritiska). Poznavanje gustine stena
neophodno je pri raunanju gravimetrijskih anomalija (popravka za sloj, popravka za uticaj
reljefa).

U procesu interpretacije podataka gravimetrijskih istraivanja, odreivanje gustine stena i drugih

materijala omoguava:
izdvajanje gravitacionog uticaja odreenih geolokih ili vetakih objekata iz ukupne
anomalije,

20
 odreivanje parametara (dubina, oblik, dimenzije, pravac pruanja) uzronika
anomalije,
dobijanje realnijih modela grae istranog prostora primenom postupaka direktnog ili
inverznog matematikog modeliranja u gravimetriji, itd.

3.1. ODREIVANjE GUSTINE STENA ZA POTREBE

GRAVIMETRIJSKIH ISTRAIVANjA
3.1.1. ANALITIKI POSTUPCI ZA ODREIVANjE GUSTINE STENA

U praksi se, najee, primenjuju analitiki postupci za odreivanje gustine stena

na osnovu direktne korelacije sa brzinom prostiranja elastinih talasa i
na osnovu podataka gravimetrijskih merenja.

3.1.1.1. Odreivanje gustine stena na osnovu direktne korelacije sa brzinom

prostiranja elastinih talasa

Kada se na terenu izvode gravimetrijska i seizmometrijska ispitivanja, gustina stena moe da se

odredi na osnovu direktne korelacije izmeu brzine prostiranja elastinih talasa i gustine
stenskog materijala. Postupak se, najee, primenjuje kod istraivanja u sedimentnim basenima.

b1 b2v b3v 2
Veza izmeu gustine i brzine prostiranja elastinih talasa data je
preko konstanti elastinosti, ali se ti izrazi retko koriste za odreivanje gustine stena. Vrednosti
konstanti elastinosti (E, n) istranog prostora obino nisu poznate. Vrednosti Jungovog modula
(E) variraju u irokom opsegu. Poasonov koeficijent (n) ima vrednosti vrlo blizu 1/4 za
materijale, koji imaju dobre elastine osobine, ali njegova vrednost moe da bude mnogo manja
za materijale, koji izgrauju slabo konsolidovane slojeve na malim dubinama. Kao i gustina,
brzina prostiranja elastinih talasa zavisi od mineralnog sastava, strukture i poroznosti stena,
sadraja fluida, stepena cementacije pora i dubine na kojoj se stena nalazi, odnosno pritiska
kome je izloena. U sedimentnim basenima, gustina stena i brzina prostiranja elastinih talasa,
generalno, rastu sa porastom dubine i starosti formacija. Empirijski izrazi, koji povezuju ove dve
veliine, dobijaju se na osnovu podataka merenja gustine i brzine prostiranja elastinih talasa u
razliitim sedimentnim basenima. U praksi se, za odreivanje gustine stena, najee primenjuje
empirijski izraz:

gde je
s - gustina u [g / cm3],
b1, b2, b3 - koeficijenti polinoma,
v - brzina prostiranja longitudinalnih talasa u [km / s].

21
 3.1.1.2. Analitiki postupci za odreivanje gustine stena na osnovu podataka
gravimetrijskih merenja

Srednja vrednost gustine stena, koje izgrauju ispitivani prostor, moe da se odredi na osnovu
rezultata merenja gravitacionog ubrzanja, primenom razliitih analitikih postupaka. U
geofizikoj praksi najee se primenjuju postupak Netltona (zasnovan na metodi korelacije) i
postupak Parasnisa (zasnovan na metodi najmanjih kvadrata), pomou kojih se prosena
vrednost gustine stena odreuje na relativno jednostavan nain i za kratko vreme.

Postupak Netltona

Postupak za odreivanje srednje vrednosti gustine, koji je razvio Netlton (Nettleton), zasniva se
na korelaciji oblika reljefa terena i oblika anomalija gravitacionog ubrzanja, pri emu je
adekvatna ona vrednost gustine, za koju je korelacija anomalija sa reljefom minimalna.
Izraz za Bugeove anomalije moe da se pie u obliku:
g =gm g0 +0.3086 h0.04193 h +t
B

gde t predstavlja popravku za uticaj reljefa pri jedininoj vrednosti gustine (s = 1 g/cm3).
Anomalija, u taki posmatranja, moe da se srauna za vie razliitih vrednosti gustine, jer su sve
ostale vrednosti u izrazu (gm , g0 , h, t) konstante za jednu taku.

3.2. OBRADA PODATAKA GRAVIMETRIJSKIH ISTRAIVANjA

Gravimetrijska istraivanja sastoje se od tri osnovne faze:

1. gravimetrijskih merenja,
2. obrade podataka i
3. interpretacije podataka.
Pored merenja gravitacionog ubrzanja na terenu, gravimetrijska merenja obuhvataju i merenja za
potrebe kalibracije instrumenta, kao i laboratorijska merenja gustine na uzorcima stena i drugih
materijala.
Obrada i analiza podataka gravimetrijskih merenja sastoje se iz niza postupaka, koji imaju za cilj
da omogue uspenu interpretaciju rezultata istraivanja.
Kvalitet obrade podataka znaajan je isto koliko i kvalitet izvoenja merenja. Na terenima sa
izraenim reljefom i lateralnim promenama gustine, na primer, posebna panja mora da se obrati
na raunanje popravki, poto je njihova vrednost esto istog reda veliine ili vea od intenziteta
anomalija gravitacionog ubrzanja, koje izazivaju ispitivani uzronoci.

Zavrna faza gravimetrijskih istraivanja je interpretacija gravimetrijskih podataka. Cilj

interpretacije je da se izdvoje uzronici gravimetrijskih anomalija i da se, to je preciznije

22
mogue, odredi njihov raspored u prostoru (dubina, oblik, dimenzije) i svojstva (gustina),
odnosno da se formira model ispitivanog prostora.

Slika 27. Geoloka karta i karta bugeovih anomalija

4. Magnetometrija

Geomagnetska metoda zasniva se na merenju intenziteta magnetskog polja Zemlje, i kasnijeg

tumaenja tih vrednosti radi utvrivanja geoloke grae istraivanog podruja ili detektovanja
zakopanih magnetinih vetakih objekata. Terestrika geomagnetska merenja(magnetometrija)
spadaju u geomagnetska istraivanja.

Magnetometrijska merenja se vre direktno na terenu, instrumentima koji se nazivaju

magnetometri. Prvobitni magnetometri su merili komponente ZMP (H, D i Z).
Dananji, savremeni magnetometri mere:
- ukupno (totalno) magnetno polje Zemlje, i
- vertikalan ili horizontalan gradijent ZMP.

Ukupno (totalno) magnetno polje Zemlje

Glavno polje (F eng.:F )

g m
F-ukupno geomagnetno polje.
Fd -dipolno magnetno polje, generisano u spoljanjem tenom jezgru odgovara polju magnetnog
dipola sa centrom u sreditu Zemlje i osom koja se poklapa sa osom rotacije Zemlje.

23
Fnd - nedipolno magnetno polje se sastoji iz polja indukovanog u spoljanjem tenom jezgru koje
ne odgovara geocentrinom aksijalnom dipolu (GAD) i polja kore (Fk eng.: Fc) izazvano
magnetizacijama u gornjim delovima litosfere.
Fs - spoljanje polje, posledica elektromagnetnih tokova u jonosferi i magnetosferi.
F - magnetna polja generisana elektrinim strujam u kori i gornjem delu mantla.

Slika 28.

4.1. Vertikalan gradijent ZMP

Tangenta na linije sila magnetnog polja Zemlje odreuje pravac totalnog (ukupnog) vektora
polja (T). Duina (moduo) vektora T proporcionalana je intenzitetu totalnog polja.
qTotalni intenzitet (T) se moe razloiti na dve komponente u ravni magnetnog meridijana:
- intenzitet horizontalne komponente (H)
- intenzitet vertikalne komponente (Z)

Slika 29.

24
 4.2. Magnetne anomalije

Magnetna anomalija predstavlja podruje na povrini Zemlje na kome se izmerene vrednosti i

pravac magnetnog polja znatno razlikuju od, oekivane normalne vrednosti tog podruja,
odnosno od ostatka Zemljine povrine. Intenzitet Zemljinog magnetnog polja raste od ekvatora
ka polovima (severno od ekvatora su pozitivnog, a juno negativnog predznaka).

Slika 30.

4.3. Primena magnetometrije

Magnetometrija se najee primenjuje kod regionalnog geolokog kartiranja (prirodni uzronik)
i inenjerskog istraivanja terena (uzronik antropogenog porekla).
Primena magnetometrije:

4.3.1. Kartiranje
Leita mineralnih sirovina (Zn, Fe, Cu, Au, sone dome...)
Bazini magmatski dajkovi
Magnetina rudna tela
Geolokih granica izmeu litolokih lanova sa razliitim mag. svojstvima, ukljuujui i
rasede (strukturna geoloka ispitivanja)
Regionalna geoloka istraivanja vezana za naftu i gas
Arheoloka prospekcija

4.3.2. Lociranje
Cevi, kablovi i metalni predmeti
Zatrpano vojno naoruanje(projektili, granate, bombe, itd.)

25
 Zatrpana metalna burad
Skrivena rudarska okna i podzemni hodnici

4.4. Dubina ispitivanja

Od povrine do dubine na kojoj gradijent temperature ne prelazi Kirijevu temperaturu.

Magnetometriska merenja se mogu koristiti za odreivanje dubine do Kirijeve temperature

Slika 31. Dubina sedimentnih basena

Slika 32. Terestika merenja

Magnetometrijska merenja za reavanje geolokih problema vre se po profilima ili po mrei

taaka po kojoj su rasporeeni osnovni profili. Profili se postavljaju upravno na glavne
geoloke strukture. Potrebno je izvriti kontrolna merenja na nekoliko upravnih profila. Za manje
povrine, merenja se obavljaju na unapred iskolenim takama. Rastojanje izmeu profila i
taaka merenja zavisi od prirode istraivanja. Merenje se moe vriti takasto ili merenje u
hodu.

26
 Slika 33. A) Takasta merenja , B) Merenja u
hodu

Kada je meta istraivanja 3D karaktera, najee se koriste profili sa orijentacijom sever-jug i

istok-zapad.
Kod 2D struktura i rekognosciranja terena - profili upravni na pruanje. Uvek treba vriti proveru
podataka, i to u toku samog prikupljanja i na kraju svakog dana istraivanja
1. Kontrola kvaliteta podataka.
2. Ako je potrebno modifikovati istraivanje u skladu sa izmerenim vrednostima.
3. Proveru usklaenosti podataka. Neoekivana anomalijska vrednost moe ukazivati na neku
pojavu koja moe biti znaajna pa je treba bolje razmotriti ili na greku pruzrokovanu ljudskim
faktorom, koju treba ukloniti.
S obzirom na princip rada magnetometara potrebno je u toku merenja, odloiti sve magnetine
predmete, kao to su kljuevi, noii, runi satovi, mobilni telefoni, metalne nale, naoare,...sl.,
koji mogu uticati na senzore. Pomono osoblje koje stoji na poetku i kraju profila treba da se
pomeri (2 - 3 m) kada se operater sa instrumentom priblii.
Ukupno (totalno) ZMP meri se jednim senzorom (ili se koriste vrednosti donje sonde kod
gradiometrijskih merenja) a drugi senzor je na baznoj taki.
Gradijent magnetnog polja, izvodi se pomeranjem para senzora (2, 4, 6 i vie senzora). Moe da
se meri horizontalan i vertikalan gradijent. Kada se merenje izmeu dve sonde oduzmu, tada
rezultujui gradijent predstavlja anomaliju (nisu potrebne korekcije za varijaciju i normalno
polje). Obzirom da postoje brojni problemi vezani za upotrebu totalnog polja (uglavnom
neslaganja vremena merenja, uticaj dnevnih varijacija i dodatna obrada podataka) za ispitivanje
plitkih uzronika (do 2-3m) sve se ee u upotrebi gradiometri. Gradiometar sa metarskim
rastojanjem izmeu senzora ima veu osetljivost od instrumenta sa rastojanjem izmeu senzora
od 0,5 m, ali manje rastojanje izmeu senzora znai i manju greku usled nagiba senzora.
Bazna taka KOREKCIJA ZA DNEVNU VARIJACIJU
Mora da je pristupana (na njoj poinju i zavravaju se meranja), udaljena od puteva i drugih
izvora smetnji, teren mora da je magnetski homogen. Na baznoj taki (stanici) magnetometar
radi u baznom reimu (meri od 3 do 60s zavisi od zadatog reima, upisuje jo datum i vreme ).
U blizini bazne take na meusobnom rastojanju od 10m postavljaju se jo tri take (A, B i C,
jednakostranini trougao) na kojima se pre i posle akvizicije meri magnetometrom bar tri puta.
Razlika srednjih vrednosti merenja na ovim takama pre i posle merenja na profilima, predstavlja
hod instrumenta. Kontrola merenja za hod instrumenta vri se u manuelnom modu.

27
 5. Radiometrija

Radiometrija se bavi merenjima u domenu radioaktivnog raspada. Pasivni radiometrijski ureaji

za praenje zasnovani na oteenim trasama detektora su veoma atraktivni za procenu
dugoronih izlaganja radonu. Ovi ureaji se mogu podeliti u dve iroke kategorije, formiranih od
difuzije i propustenih uzoraka. Drugi tip ureaja je baziran na polietilenskoj kesi, zatvorenom
toplotom, i koristi se u Italiji. Za kratkorona (jedna nedelja ili manje) radiometrijska merenja,
ureaji za praenje zasnovani na oteenim trasama detektora se smatraju nedovoljno osetljivim.
Poboljani Track Etch detektori alfa-estica su kalibrisani suprotno standardnim radonskim
atmosferama. Detektori su izloeni u nekoliko konfiguracija kako bi se omoguila merenje
radona, I to samo radona nepromenjenih od strane mladjih koncentracija. Statistika analiza
osetljivosti pokazuje da se pouzdana oitavanja mogu izvoditi do 0,2 (PCI / l.). Track Etch
detektori su integrisani i pasivni i mogu biti od koristi u razliitim radiometrijskim
istrazivanjima.

28
6. Literatura

29