SKTl

_y
 1
1. POJAM OBLIGACIJE
Obligacija je pravni odnos izmedu dve odreene strane na osnovu koga je jedna strana
(poverilacj ovlaena da zahteva od druge strane (dunik) odreeno davanje, injenje ili
uzdravanje od neega to bi inae imala pravo da ini, a druga strana je duna da to
ispuni. Npr. kod posluge knjige pedrnet obligacije nije sama knjiga ve davanje, odnosno
vraanje knjige. Obligacija je pravni odnos izmeu poverioca i dunika. Sa stanovita
poverioca, obligacija je potraivanje (otuda u navedenom primeru posiugodavac je ovlaen
da zahteva vraanje knjige) a sa stanovita dunika obligacija je dug {dunik ima obavezu
da vrati knjigu i time ispuni poverioevo potraivanje). Treba imati u vidu da u jedtnoj
obligaciji potraivanje i dug ne egzistiraju izo.lovano, ve su oni u simbiozi i zato su
potrarvanje i dug u korelativnom odnosu.
O pojmu obligacije postoje razllita shvatanja ali su sva ona reprodukovanje tradicionalne
klasine formule poznate nam jo iz rimskog prava. Prema Paulusu, sutina obligacije nije
da se neka stvar uini naom ve da se drugi obavee prema nama na neko davanje,
injenje ili neinjenje. Justinijanove Institucije objanjavaju obligaciju kao pravnu vezu koja .
nas obavezuje da neto. isplatimo. Prema tome, obligacija je pravna veza izmedu dva
odreena lica od kojih jedno ima pravo a drugo obavezu da neto uini ili ne uini [dare,
facere, non facere). Postoje razliita shvatanja o pojmu ove pravne veze:
1. Dualistiko polazi od stava da se u obligaciji kriju dva odnosa: primarni, koji se sastoji
u ostvarivanju prava poverioca odnosno u izvrenju obaveze dunika i sekundarni koji
se ogleda se u dunikovoj odgovornosti za ispunjenje obaveze. Po ovom shvatanju i
- ostvarivanje prava, odnosno izvrenje obaveze i odgovornost su elementi pojma
obligacije.Ovo shvatanje potie jo iz rimskog prava, a zastupljeno je u nemakoj
pravnoj teoriji. *
2. Monistiko polazi od toga da je obligacija jedinstven. pravni odnos izmeu. poverioca i
dunika. Taj pravni odnos je ispunjen pravima poverioca da zahteva od dunika da
neto preda, uini ili ne uini. odnosno obavezom dunika da to ispuni.. Odgovornost
nije element pojma..obligacije. ve. posledica povrede prava.. Drugim reima, sankcija za
neizvrenje obaveze dunika.
Monistiko stanovite je prihvatijivije. Obligacija je skup : prava poverioca i obaveza
dunika. Iz. tog odnosa ovlaeno lice ima pravo na tubu.za ostvarivanje. svojih. prava..
Dunik koji nije izvrio svoju obavezu. snosi odgovornost prema poveriocu; ali: to nije
nikakav drugi, paralelni odnos u. obligaciji nego imovinska sankcija za neizvrenje iii
neuredno izvrenje obaveze dunika. Ona se svodi na nafcnadu tete ili drugu^ posledicu
neizvrenja obaveze-. I za monistiko i za dualistiko shvatanje, zajednikoj'e-da^dbligacija
kao pravni odnos obezbeduje poveriocu~odreeno subjektivno pravo koje on ostvaruje
prema svom duniku [inter partes), a ne i prema svim lieima (erga omnes) to je
karakteristika stvarnJh 1 drugih apsoiutnih prava. Subjektivno pravo poverioca je relativno
jer se odnosi samo na dunika iz odreenog obligacionog odnosa.
Bilo je meutim i teorijskih pokuaja da se objasni pojam obligacije. Tako je npr. Digijeva
teorija socijalnih funkcija negirala postojanje subjektivnog prava dok Salej nije. negirao da
je obligacija subjektivno pravo." ali je primat u pojmu obligacrje dao njenom 'preUrrietu,
svodei obligaciju pre.svega na vrednost (za poverioca aJktivnu,/a za dunika pasivnu
vednostS. Bilo je ideja da se obligacija definie kao odnos izmeu imovina a ne izmeu
lica. One su : vodiie apsurdima kao to su npr. ugovori sa sarnim sobom. Svi ovi pokuaji
definisanja obligacije nisu imali veeg znaaja. Klasina definicija obligacije je nadivela sve
nove ideje, pa je stoga i danas aktueina ZOO ne daje defihiciju obligacije.

2. PRAVNE OSOBINE OBLIGACIJA '

v
Obligacija kao_ imovinskopravni odnos - Obligacija j e pravni odnos koji omoguuje
povefi'ou da od duriika zahteva davanje, injenje iii neinjenje, koje je praeno pravnom
sankcijom 'za sluaj neispunjenja zahteva. Sankcija se ogleda u. naknadi tete. ili
uspostavljanju predanjeg stanja. Ostvarivanja potraivanja su praena imovmskim.
interesom poverioca. On se izraiava kao odreena novana vrednost koja je najee
odgovarajua aii moe biti i neodgovarajua, kao npr. kod afekcione vrednosti iii naknade
neimoviriske tete.
 2
Subjekti obligacionog odnosa - Subjekti obligacionog odnosa su odreena lica. To su
poverilac i dunik, ali ne svaki poverilac niti svakl dunik, ve poverilac i dunik 12
odreenog obligacionog odnosa. Poverioci i duinici mogu bitl i frzika i pravna lica.
Poverilac irna pravo da zahteva neko davanje, injenje ili neinjenje i zato je on aktivna
strana obligaclonog odnosa. Dunik ima obavezu da ispuni potraivanje poverioca i tako
izvri dugovanu radnju to ga i ini pasivnom stranom obiigacionog odnosa. Kod
jednostrano obaveznih ugovora i obligacionih odnosa koji izviru iz prouzrokovanja tete,
neosnovanog bogaenja, nezvanog vrenja tuih poslova i drugih izvora,i*j%ira^sfranarjedna
strana je samo poverilac a druga samo dunik. Kod dvostrano tretnih ugovora
[kupoprodaja; razmena, zakup) oba ugovornika su istovremeno i poverioci i dunici.
Postoj'e obligacije kod kojih poverilaku tj. duniku stranu ini samo jedno lice, ali
postoje i obligacije u kojima poverilacku tj. duniku stranu ini vie lica. Ove druge su
zajednike tj. solidarne obligacije koje mogu biti aktivne ili pasivne, zavisno od toga na
ijoj strani ima vie subjekata. I kad su strane u obligaciji jedan poverilac i jedan duriik,
kao i kada su strane vie poverilaca i vie dunika, oni uvek moraju biti odreeni imenom
i prezlrnenom. ...,-.'-..
Obiigacioni odnos ima odreenu sadrintr - Sadrina obligacionog- odnosa' proiziiazi iz
fijehog pojma. Nju ini ovlaenje poverioca da od dunika zahteva odreeno injenje,
davanje ;:ii|fuzdravanje od injenja, odnosno obavezu dunika da potraivanje poverioca
ispuni. ;;Prina tome sadrina obligacije ispunjena je onim to poverilac moe zahtevati od
durnkajjdnosno onim to dunik treba da ispuni' poveriocu. Sadrina obligacije se naziva
i. prestacij'om";. Svaki obligacioni odnos ima svoju sadrinu. Po njoj se razliite obligacije
meusobno razlikuju. Predmet obligacije treba razlikovati od sadrme._Predmet Jestejmo
na..ta_se odnosi sadrma obligacije. Njega ini davanje, injenje iii uzdravanje od
injenja.. Davanje' se'obino preduima radi prenosa svojine: injenje jersvaka druga
pozitivna radnja npr. vraanje duga, uzimanje stvari na posiugu -\faee-re\. Uzdravanje od
injenja Je pasivan odnos prema mogunosti preduzirnanja neke radnje koja je inae
dozvoljena':-npr.'-nepodizanje*visokog'Zida,: nitrsadenje visakog':drvea-'*zbog''Suseda-.'. Ono se
esto naziva i trpljenje. Prema tome sadrinu obligacijeT'prava i obaveze strana u
odreenom obligacionom odnosu, dok je predmet ono na ta ;se obligacija odnosi.
Predmefcastime^fc-sadrinarobligaG^
(to nije mogue nijesi ni duan (OIZ CG - Bogil); ovde je re kako o pravnoj (postojanje
zabrane) tako i 0 faktikoj nemogunosti), da su dovoljno odreeni (mora se znaU na ta
se obligacija. odnoslr:ona:.moe. biti tano-odredena..(obllgato certa}- iii odrediva {obligatio-
incerta}} i da su doputeni (sa gledita pravnog i morainog poretka).
Obligaciom_qdnos je relativnog^_karaktera - Obligacija deluje inter'partes - izmeu
stranaka, za raziiku od stvarnih prava i drugih apsolutnih prava koja deluju prema svima
- erga'ornnes. Stvarnopravni odnos se tie svih lica dok se obligacioni odnos tie samo
stranaka^uiiom odnosu. Trea lica su izvan tog odnosa i njima on ne moe ni goditi ni
koditL RaSg'fe izmeu sb/arnopravnih i obligacionih odnosa su u sledeem: stvarnopravni
odnos je'v'(!ffiios izmedu titulara stvarnog prava i svih drugiix neodredenih lica koja su.
duna da to pravo.'potuju {ius 111 rem], dok kod obligacije'''titularViprava'"' (povetilac)
uspostavlja odnos samo sa dunikom obaveze {ius a rem); predmet stvarnopravnog
odnosa je stvar( dok je predmet obiigaeionog odnosa dare, facere I jion facerer stvarna
prava 'ne zastarevaju, ali mogu prestati odrajem. u korist drugog lica, dok obligaciona
prava podleu zastarelosti posle proteka. odreenog roka.

3. RAZLIITOST IZRA2A KOJMA SE OBELEAVA OBLIGACIJA

Naziv obligacija je izveden od glagola ^obligar^' to znai vezati tj. obavezati. U rimskom.
pravu on nije obuhvatao kompletan odnos/izmedu poverioca i dunika. Odnosio se samo
na dugovanje - obii|atio, a za potraivanje se koristio naziv creditum. Danas naziv
obligacija se pre svega tie celine odnosa, poverioca i dunika, aii i danas se pod tim
nazivom ponekad podrazumeva samo dug -ih samo potraivanje to je ree. U materiji
hartija od vrednosti naziv obligacija oznaava posebnu vstu hartija - pismeno kojim se
konstatuje postojanje duga (ona moe biti privatna ili javna isprava). U naem pravu se
 izraz obligacija esto zamenjuje izrazom obaveza. Ta re se inae koristi i u upravnom.
radnom, krivinom i prekrajnom pravu.

4. ODSTUPANJA OD RELATFVNOSTI OBLIGACIONIH ODNOSA

Postoje i neki izuzeci od pravila da su obligaeiona prava relativna. Postoji 5 grupa
izuzetaka: 1) sluajevi kada je neko obligaciono pravo upisano u javne registre i zemljine
knjige (npr. pravo zakupa nepokretne stvari) kada obligaciono pravo deluje erga omnes; 2}
sluajevi kada se ugovori pravo otkupa (uz vraanje cene) do odredenog roka, -povrede" pa
se stvar otui treem licu pre isteka roka; tada titular prava otkupa moe pobijati ugovor
o otuenju; tu pravo otkupa deluje na treeg; 3) Paulijanska tuba, kojoni se pobija pravni
posao dunika zbog oteeenja poverioca: 4) ugovor u korist treih lica, gde dva lica
ugovaraju korist za tree lice koje je van ugovora; 5) kolektivni ugovori koje zakljuuju
sindikati radnika.i udruenja poslodavaca, a odnose se na sve radnike 1 sve poslodavce,
kako sadanje tako i budue

. ' 5. SADRINA I PREDMET OBLIGACIONOG,ODNOSA

'.;i- ( pitanje obuhvata samo stavku "obligacioni odnos ima odreenu sadrinu" iz pitanja broj
2)

6. OBLIGACIONO PRAVO (POJAM, PREDMET REGULISANJA, ME.STO . U SISTEMU

PRAVA) . <:*.
' Pojam - Obligaciono pravo je skup pravnih norrni kojima se reguliu obligacioni oclnosi.
fjbligacioni odnosi imaju razliitu sadrinu jer izviru Iz ugovora, prouzrokovanja tete,
neosnovanog obogaenja, mezvanog vrenja tudih poslova. Ali kod svih vrsta obligacionih
odnosa-prava i obaveze stranaka tiu se davanja, injenja i neinjenja,, to .predstavlja
predmet obligacija.
Predmet _regulls_anja_ - Obligaciono pravo je posveeno pravnom regulisanju prometa
vrediiasti, a ne regulisanju steenih vrednosti. Zato onb spada u dinamiku graanskog
prava za razliku od stvarnog prava koje spada u statiku gradanskog prava. Obligaciono
pravo prati prelaz odreenih stvari. dobara ili usluga iz imovine jednog u imovinu drugog
, lica. Taj prelaz. dobara, stvari 1 usluga, najee je- produkt ekvivalentne razmene.
fkupoprodajartrarnpa, zakup) ali ona moebiti i produkt dobrome-razmene-lpoklon); U-
oba sluaja promet dobara, stvari i usluga je u funkciji ekonomskih odnosa-
^ est _o u s l s t e m u prava - Obligaclono pravo je deo graanskog prava ah je ono i deo
pravnog sistema u ceiini'. .U okviru Graanskog prava obligaciono- i- stvarno pravo- se
razlikuju po sledeim odlikama: 1) subjekt stvarnog prava je u odnosu prema svim licima,
dok je subjekt obligacionog prava u odnosu prema drugom odreenom licur 2) stvarno
pravo je apsolutno i deluje erga oumes, a obiigaciono je. relativno .1 deluje- hter partes; 3)
predmet stvaraog prava. je stvar, a obligacionog davanje, injenje i nernjenje; 4) stvarna
prava ne .zastarevaju, a. obligaciona zastarevaju; 5) stvarno pravo regulie- steene'
vrednpsti,. a obligaciono promet vrednosti. U sistemu Prava uopte,. obligaciono .pravo je
: 4 f
'- >.;/ " :tesno-povezano-sa.%1:) naslednim pravom (bavi se regulisanjem imovtaskih. odnosa. za. sluaj

: smrti jedhog Uca, dok se obllgaciono pravo bavi poslovima meu ivima [inter-'vivos}) i 2)
privrednim (trgovakim) pravom.fkoje je u stvari obligaciono-pravo- privrednih subjekata;
ono se bavi prometom dobara stvari i usluga u okviru .privredriih odnosa - prevoz,
pedicija.bankarski. poslovi)

7. DRUTVENA OSNOVA OBLIGACIONTH ODNOSA ;

Obligaciono pravo je posveeno regulisanju prometa vrednosti za razliku od stvarnog prava
koje.se bavi regulisanjem steenih vrednosti. Obzirom na to drutvena osnova. obligacionih.
odnosa su ekonomski odnosi u oblasti prometa dobara, stvari i usluga. Otuda karakter
normi obligacionog' prava zavisi od stepena razvoja ekonomsMh odnosa. u domenm
- prometa dobara, stvari i usluga. To je. domen trinih odnosa jedne zajednice'- ns.:
unutranjem i spoljnom tritu. Obligaciono pravo je nastalo sa robnonovanim odnosima.
odnosno sa pojavom trita. Zato je i bilo razvijeno u rirnskom pravu koje je te odnose
reguhsalo. Sputanost trinih odnosa u feudalizmu je uticala i na obligaciono pravo koje je
 4
u toj epohi vegetiralo, da bi se probudilo tek sa pojavom kapitalistikih elemenata u
feudainim odnosima. Obligaciono pravo doivljava procvat u kapitaiizmu jer ovaj drutveni
sistem odlikuju vrlo razvijeni trini odnosi. U socijalizmu dravnog tipa, obligaciono
pravo stagnira zbog nerazvijenosti trinih odnosa. Socijalizam samoupravnog tipa je
otvarao neto ire mogunosti za razvoj obligacionog prava jer su trini odnosi bili neto
razvijeniji, aii ni to nije bilo dovoljno za optimalne mogunosti razvoja ove grane prava.

8. RAZVOJ (EVOLUCIJA) OBLIGACIONOG PRAVA

Obligaciono pravo spada u red najstarijih pravnih disciplina. Od samih poetaka u starom
veku pa do dananjih daiia ono prati i regulie promet dobara, stvari i usluga. Za razvoj
obligacionog prava izuzetan znaaj imaju dostignua rimskog prava. Od primitivne
koncepcije obligacije {naatm manus inectio}\\x Justinijanovo doba^rimsko pravo je stvorilo
kodifikaciju koja je postala riznica pravila obligacionog prava od kojih su mnoga i danas u
upotrebi. Posle propasti rimske drave, ekonomski odnosi se vraaju naturalnoj privredi
ranog feudaiizma, koja je znaila stagnaciju obiigacionog prava.^Qnr>;'e;:t>udi, u kasnom
feudalizmu, a ulazi u period snanog razvoja u doba francuske buroaske 'revolucije sa
pojavom robne privrede i slobodnog trita. To je imaio za posledicu pojavu moderriih
kodifikacijaf(npr. francuski Code Civil, Austrijski graanski zakonik itd.). Poto se mnogi
instituti db'ligacionog prava uz izvesne modifikacije i danas primenjuju, moe se stvoriti
privid da je obllgaciono pravo statino. Ono to nije jer se stalno prilagodava trinim
"odnosima, ali ono zadrava istu logiku. Pre se moe govoriti o veitoj mladosti
obligacionog prava. Ono je i stabilno i promenljivo. Stabilno je jer se mnogi instituti ija se
starost meri vekovima p'a i miienijumima primenjuje i danas. Promenljivo je jer se veiti .
instituti obogauju novim kao npr. konsensuaiizam, autonomija volje, kolektivni'ugovor;
objektivna odgovornost za tetu, osiguranje. *

9. ZNAAJ OBLIGACIONOG PRAVA

Obligaciono pravo je deo graanskog prava koji je posveen pravnom regulisanju prometa
vrednosti. Ono prati preiaz odreenih dobara, stvari i usluga iz imovine jednog u imovinu
. drugog : llca:. .Drugimv; reima; ono* se bavr robnonovanim'.,odnosima, na=-.-.unutranjenr-i.
spoljnom tritu.. Znaaj obiigacionog prava u tesnoj je vezi sa- stepenom razvoja
ekonomskih odnosa u jednoj zajednici. U rimskom. pravu imaio je izuzetan znaaj,
naroito u periodu procvata ekonomije rimske drave. Taj.:. razvoj -je krunisan
Justinijanovirn institucijama. U feudalizmu je stagniralo j'er -"u toj epohi dominira naturama
zatvorena privreda, 'sve do pred kraj te- epohe kada trite ponovo oivljava. U kapitalizmu
znaaj obligacionog prava ponovo raste, zajedno sa razvojem trinih odnosa. Poto je
sutina. trita ista u svim epohama, mnogi instituti. rimskog prava, su ostali u principu
isti. UtoliJkio,' j,e obligaciono pravo i stabilno.. Ali mnogi instituti su i "hovi kao npr.
objektivna';Mgovornost za fcetu, konsensualizam, kolektivni ugovori, osiguranje- itd. i
utoliko je dbligaciono pravo promenijivo. Na menjanje obligacionog prava- utiu i moralna.
shvatanja,' filozofske ideje, politiki odnosi i drugo. ''' ' ;.;--;i.- <, >,

10. IZVORI OBLIGACIONOG PRAVA

Izvori obiigacionog prava podleu optim znanjima o izvorima prava. Zato i te izvore-
moemo podeliti na materijalne (podrazumevamo drutvene snage tj. uzroke koji izazivaju
srvaranje prava) i formalne (koji podrazumevaju obiik u kome se ijavljaju
obiigacionopravne norme; dele se na pisane i nepisane).
Pisani izvori - Najznaajniji pisani izvor je zakon ali tu spadaju i podzakonski akti i
meunarodne konvencije. Zakon jeste najvaniji pisani izvor. Zakonske norme
obiigacionog prava ,mogu se javiti kao deo kodifikacije gradanskog. prava iii u sklopu
posebnpg zakona koji regulie samo obligacione odnose. Kodiflkacija j e veliki zakon kojim.
se ureuje celina drutvenih odnosa. Njihova pojava je znak visokog stepena razvoja prava.
u kome su se iskristalisaia i uvrstila odredena pravtla ponaanja. Takav nivo razvoja
prava ukazuje na stabiinost drutvenih odnosa u jednom duem periodu. Ali, kodifikacija
ne sme da bude prepreka u daljem razvoju prava. .Zato ona mora da zadovolji dve naizgied
 5
protivurene tenje: da uvrsti postojee odnose i time doprinese jo veeoj pravnoj
sigurnosti i da ne zatvori put daljem razvoju prava vee da ga naprotiv podstrekne. Ona
dakle treba da omogui simbiozu pravne sigurnosti i evolucije prava (bez revolucionarnih
potresa). Tako se pravne ustanove u ambijentu pravne sigurnosti nee okameniti u
venosti. Prva velika kodifikacija gradanskog tj. obligacionog prava su Justinijanove
Institucije koje su najvei domet rimskog prava. Moderne kodifikacije poinju sa Code
Civile-om u Francuskoj. Poznate kodifikacije su izvrene u Austriji, Nemakoj, vajcarskoj
itd." Zakoni o obligaeionirn odnosima sadre norme kojima se ureduju obligacionopravni
odnosi koji nastaju ugovorima, prouzrokovanjem tete, nezvanim vrenjem tuih poslova
itd. Kod nas je ZOO donet 1978.god. Podzakonski akti su akti Vlade kojima se izvravaju
odredeni zakoni. Ti akti mogu biti uredbe, odluke itd. Tako je l. 277. stav 1. ZOO
propisao da se zatezna kamata utvrduje posebnim saveznim zakonom, a ovaj je odreivao
da SIV visinu kamate uredi svojom odlukom. Sada se visina kamate utvruje Zakonom o
vishii stope zatezne kamate.
Meunarodni ugovori su izvori obligacionog prava samo ako su ratifikovani i objavljeni.
ir-j^Hjih'naroitoJmai.u.gblastipomorskog prevo2a robe, menice i eka. Postoji jaka tendencija
'- ' ka harmonizaciji:..nacionalnih obligacionih prava. U tom pogledu naroito su znaajne
Hake konveneije iz 1964. god.: Konvencija o jednobraznom zakonu o zakljuivanju
ugovora o prodaji telesnih pokretnih stvari i Konvencija o jednobraznom zakonu o prodaji
telesnih pokretnih stvari. Meunarodnom konvencijom se stvara nadnacionalno pravo koje
je jae od .nacionalnog zato to drava potpisnica mora da svoje pravo uskladi sa
medunarodriim.
Nepisani izvori - Obiaji ,t.jesu pravila koja nastaju dugim. ponavljanjem odreenog
ponaanja koje je svojstveno odreenoj uoj ili iroj ivotnoj sredini. Ovo je pomoni,
dopunski izvor obligacionog prava. Izraen je pogotovu u trgovakom i pomorskom pravu.
Dolazi do izraaja pri tumaenju volje stranaca u ugovoru i kod-odrectivanja-eiemenata od '
znaaja za ispunjenje ugovora, kao to su nain, mesto ili vreme. Tu se i vidi supsidijarni
karakter ovog izvora. Pravila morala su utkana u pravm' poredak. Otuda i teza da se pravo
shvata kao minimum morala. Pravni i moralni poredak nisu kruto odvojeni, nego su u
neraskidivoj vezi. Tako i ine .kategoriju javnog poretka. Za razliku od pravne, moralna
norma je difuzna, liena prinude ali je sankcionisana javnim miljenjem u okruenju i
griom savesti u HnostL Pravila moraia dolazc do'izraaja-u-'pojmovima-kao^to1 sujavni
poredak. dobri obiaji, potovanje i savesnost. Ona ublaavaju rigidnost zakona-
oplemenjujui ga. Poznate su nam maksime Sumum ius, summa miuria, F'mt iusticia
pereat mundo. One upozoravaju da "jahanje: na... paragrafu" ; bez uvaavanja moralnih-
principa moe i da izneveri svrhu prava. Moralna' pravila dolaze do izraaj'a naroito kod
naeia ekvivalencije, prekomernog oteenja, zelenakih ugovora itd. Opti pravni prtncipi
kao to su princip slobode ugovaranja, princip jednakosti. pred zakonom, princip ^'
ravnopravnosti mukarca i ene, princip sticanja radom, princip odgovornosti za
prouzrokovanu tetu, princip zabrane zloupotrebe prava su stubovi itavog pravnog
sistema. koji.svakako imaju odreen znaaj i u obligacionom pravu.
Sudska praksa zvanino nije uopte izvor prava,. pa ni obligacionog. Sudovi sude samo 'na.
osnovu Ustava i Zakona, a ne i na osnovu vlastitih odluka, Aii donete sudske- odluke
ukoliko se u istim situacijama ponavljaju^ a naroito naelna pravna miljenja i pravna.
shvatanja pojedinih sudova (usvojenih na optrm sednicama ili sednicama- odeljenja) vre
veliki uticaj na sudove u primeni prava. Zato neki autori (Gams) smatraju da je sudska
praksa praktino izvor prava.

11. KODIFIKACIJA OBLIGACIONOG PRAVA U JfAEM PRAVNOM SISTEMU

Pre donoenja ZOO kod nas su obligacioni odnosi bili uredeni ftavnim- pravilima;
sadranim u zakonima koji su se primenjivali na .teitoriji Jugoslavije- pre 2. svetskog ratsu
Primena tih praviia je bila predviena Zakonom o nevanosti pravnih propisa donesenih .
pre 6.4.1941. i za vreme neprijateljske okupacije iz 1946. Re je o AGZ iz:. 1918., SGZ-iz- -
1844. i OIZ iz 1888. Ova pravila su se primenjivaia kreativno, to znai da su ih sudovi
prilagoavaii novom rutvenom sistemu. U ovom periodu su se pojavili i prvi pozitivni
zakoni iz oblasri obligacionog prava - Zakon o zastarelosti potraivanja (1953), Zakon o
 6
prometu nepokretnosti. Neki obligaciorti pravni instituti bili su regulisani i Zakonom o
stambenim odnosima (ugovor o korienju stana, zakup poslovnih prostorija), Zakonom o
nasledivanju (ugovor o doivotnom izdravanju),. Zakon o odnosima roditelja i dece
(izdravanje) itd. U tom periodu velki znaaj su imale i Opte uzanse za promet robom iz
1954 koje je usvojio Plenum glavne dravne arbitrae. One su regulisale obligacione
odnose privrednih subjekata, ali su imale i iroku primenu iako su bile kvazinorme,
budui da ih nije doneo zakonodavni ve sudski organ. Kodifikacija obligacionog prava
kod nas je izvrena donoenjem Zakona o obligacionim odnosima 1978. god. koji je
donela federacija. Ovaj zakon sadri opti deo (koji obrauje opte institute) i posebni deo
(koji obrauje pojedine obligacione.ugovore).

12. ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA/(RAD NA DONOENJU, STRUKTURA I OKVIR

REGULISANJA)
Ideja da se donese zakon koji bi regulisao obligacione odnose se javila u sklopu ideje o
kodifikaciji imovinskog prava uopte. Ve 1951. god. izraen je nacrt Zakona o naknadi
tete, koji j e trebao da ue u sastav kodifikacije. ,To se viiije: os,ty|rilo.. ..Meutini ideja je
ostala i sve je vie dobijala na znaaju. 1960. nadleni organi 'poverilr su prof. dr.
Konstantinoviu dunost da pripremi tekst budueg Zakona o obligacijama. Devet godina
kasnije Pravhi fakultet je publikovao skicu za Zakonik o obligacijama i ugovorima.. Ona Je
izazvala veliku panju javnosti, pogotovu pravnike, koja je obavila prvo iroku javnu
raspravu, a p o t o m su sudovi i rhnoge druge institucije, poele da se u svom radu oslanjaju
na Skicu, respektujui je. Iste 1960. god. Savezna skuptina je obrazovala Zajedniku
komisiju svih Vea za civilni kodeks. U okviru nje foimirana je podkomisija za obligacione
odnose, koja je i otpoela> rad na osnovu Skice prof. Konstantinovia. Posle ustavnih.
amanclmana iz 1971. god. podkomisija za Zakon o obllgacijama,. nastavila je: da. radi. u.
okviru komisije Savezne skuptine o udruenom radu. Kornisija je pripremila predlog za
donoenje ZOO, kome su prethodile dve radne verzije nacrta. Usvajanjem Ustava 1974.
god. formirana-je komisija za pripremu zakona.iz oblasti udruenog rada, koja-je dobila
zadatak da u posebnoj podkomisiji pripremi ZOO. Ova komisija je pripremila radni tekst
nacrta 1975.. god. i nacrt Zakona o obligacijama i ugovorima 1976. Poto je obavljena
iroka javna^diskusija.rSavezno^.vee Skuptine- SFRJ j e 1977'.. utvrdilo predlog-:-Zakona>-a
1978. godine usvojilo i sam ZOO. On je objavljen u Sl.Listu SFRJ 29-78. Zakon .je
noveliran 1985. i 1989. Osnov donoenja ovog zakona bio je sadran u l. 281. st. 1 ta.4.
Ustava - SFRJ iz: 19-74.. god. po kom je- federacija bila nadlena.- da- ureuje osnove
obligacionih odnosa (opti deo obligacija) i ugovorne i druge obligacione odnose u. oblasti
prometa roba i usluga.
Struktura. zakona je sledea. ZOO obuhvata iroku oblast obligacija. Njegovih 1109 lanova
su sistematizovani u dva dela. Prvi deo je posveen osnovama obligacionih^odnosa (opti
deo) i on sadri odredbe o osnovnim naelima, izvorima, dejstvu, prestanku i vrstama
obligacija i-promenama subjekata u obligacionom odnosu. Drugi deo je posveen
ugovorima u: oblasti prometa roba i usluga (posebni deo). Qn regulie tipine ugovore koji
spadaju u kategoriju imenovanih ugovora. Tu spadaju.vMasixu..ugovqriy(prodaja, razmena,
zajam, zakup,- ugovor o delu, ostava, nalog, zaloga i jemstvb), privredni' ugovori
(uskladitenje, komision, trgovinsko zastupanje, pedicija, posredovanje, prevoz, lieenca,
osiguranje, turistiki ugovori, asignacija, poravnanje), bankarski poslovi (novaoi depozit,
deponovanje hartija od vrednosti, tekui raun, sef, kredit akreditiv, nalog za tednju,.
bankarska garancija). Zakon je pisan jasnim i dobrim jezikom. Nastojalo se da se^svaka
odredba izrazi u jednoj reenici i da se izbegne upuivanje na druge propise. On Je obiman.
(vei je od odgovarajuih Zakona drugih. zemalja), jer regulie i ugovore-graana i ugovore
privrednih subjekata. Okvir reguhsanja. obligacionih odnosa ZOO je bio uslovljen
zakonodavnlm ovlaenjima federacije. Prema lanu 281. stav.l. taka 4. Ustava SFRJ
1974.' federacija je biia nadlena. da ureduje osnove obligacionih.!odnosa i ugovorne i druge
obligacione odnose u oblasti prometa roba i .usluga. Ovakav Ustavni odnos je omoguio da
federacija uredi opta pitanja obligacionih odnosa (naeia, izvori, dejstva, prestanak, vrste
obligacija i promene subjekata), kao i odredene ugovore uoblasti prometa roba i usluga.
Ono to nije obuhvaeno ZOO spada u zakonodavnu nadlenost republika. Republiei je
 /
ostaio da uredi ugovore i druge obligacione odnose van prometa roba i usluga. Zato je ona
donela zakon o prometu nepokretnosti, a uredila je i ugovor o doivotnom izdravanju
(ZON), obavezu izdravanja branih drugova (ZBPO). U zakonodavnoj nadlenosti
republika je i uredivanje ugovora- o poklonu i ugovora o posluzi (jer se i tu ne radi o
prometu roba i usluga).

13. ODNOS ZOO PREMA REPUBLIKIM I SAVEZNIM ZAKONIMA U OVOJ OBLASTI

Zakon o obligacionim odnosima je na osnovu lana/281. stava 1. take 4. Ustava uredio
osnove obligacionih. odnosa i ugovorne i druge obligacione odnose u oblasti prometa roba i
usluga. Van ovth okvtra prostire se polje zakonodavne nadlenosti republike. Ona ureuje
ugovore i druge' obligacione odnose van prometa roba i usluga (promet nepokretnosti,
doivotno izdravanje). Prema l. 24 ZOO, republiki zakon moe odstupiti od odredaba
opteg dela ZOO, kad ureuje obligacione odnose iz dometa svoje zakonodavne
nadlenosti. Ova odredba je bila pod opservacijom Ustavnog suda Jugoslavije, koji je
ocenio da je ona nesaglasna Ustavu SFRJ, pa je odredba ukinuta. Federacija moe doneti i
4 +-^ nekfe'-:,dru'ge''- -akonekojima se ureuju obhgacioni odnosi u nekim specifinim oblastima
prometa 'r'oba i usluga. -Tako je ona i donela Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi,
Zakon o obligacionim i osnovnim materijamopravnim odnosima. u vazdunoj plovibi,
Zakon o ulaganju stranih lica u domae organizacije i sL Ovi savezni zakoni se odnose
prema ZOO kao posebni zakoni prema optem. Tu vai pravilo lex.specialJs derogat legi
generaJi, to.-znai da e poseban zakon iskljuiti primenu opteg. Otuda je primena ZOO.
u_. oblastima koje su ureene posebnim saveznim zakonima supsidijarna. ZOO je stoga
rezidualan - ostaje da se primeni na kraju, ako ne postoji druga norma u posebnom
saveznom zakonu. *
/
14. ODNOS ZOO PREMA UZANSAMA " . '
Uzanse su skup poslovnih obiaja u svetu prometa roba i usluga. njih ne donose
zakonodavni organi ve arbitrae ili drugi sudski organi' koji se bave- reavanjem sporova u
oblasti prometa roba. i usluga. Postoje opte uzanse (sadre poslovne obiaje- u prometu
roba uopte) i posebne uzanse (sadre poslovne obiaje u odredenim oblastima prometa
roba i usluga kao npr. trgovini, saobraaju). Kod nas je opte uzanse. za promet robe
doneo 1954. Plenum giavne dravne arbitrae (onajepotom prerasla. u Vrhovni-. privredni-
sud Jugoslavije). Ove uzanse su specifine, jer nisu prost skup trgovtnskih obieaja ve
sadre pravila obligacionog prava u privreclriim odnosima.. Ta pravila se tiu zakljuenja i
ispunjenja ugovora, docnje i sl. Opte uzanse-su se primenjivale 20' god.. i potvrdile su; se
u praksi a odgovarale su i savremenoj pravnoj teoriji. One' su imaie dispozitivni karakter -
primenjivale su se u privrednim odnosima, uvek kada ih stranke. ne- bi iskljuile. I sudovi
su ih respektovali. Njihova vrednost je potvrena i time to su integralno ili u neto
izmenjenom'vidu preteno prenesene u ZOO. Otuda u pitanjima koja. ZOO regulie, opte
uzanse se vie ne primenjuju. To vai i za posebne uzanse. U onoj meri u kojoj pravila
uzansi nisu ula u ZOO, opte uzanse se mogu i dalje primenjivatL. Uslov'.je da njihova
->;'*''-" primena"'bude<ugovorena. Prema tome u toj meri primena. uzasnsi se-'ne gasi ukoliko
stranke' u poslovnim odnosima ele njlhovu primenu.. lanom 22. stav 2. ZOO se i
podstie primena uzansi . u. toj odredbi se kae da se na obhgacione odnose' primenjuju
uzanse, ako su stranke- ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da. su.
njihovu primenu htele.Tada e se one primeniti i kada su suprotne ZOO, pri emuv s e
misii na dispozitivne norme a ne na imper'ativne.

15. ODNOS ZOO PREMA STARIM PRAVNTM PRAVTLIMA

Stara pravna pravila su imala poreklo u AGZ i SGZ-u, a primenjivaia su se-uz uslovav '*-'
nisu' bila suprotna naelima Ustava i drutvenog uredenja Postavlja se pitanje - d a l i ' s e - -' -
ova pravna pravila mogu primenjivati i posle stupanja na snagu ZOO? Poto je- ZOOr-m- .u ^:| ; ?
popunjena pravna praznina u regulisanju obligacionih odnosa, primena starih pravniir- ^-'"
pravila.vie ne dolazi u obzir u domenu onih odnosa koji su ureeni ZOO-m. Ali mogta bi
se govoriti o primeni starih pravnih pravila u pitanjima koja nisu regulisana ZOO-m... ili^
drugim zakonima, kao npr. kod poklona. Postoji miljenje da bi tada bila doputena
 8
prirnena takvih pravnih pravila. Ali, preovladava miljenje da bi tada trebaio poi od duha
ZOO i pravnu prazninu popunjavati principima i optim pravilima ZOO u okviru Ustavom
utvrenih naela drutvenog ureenja.

16. NAELA I OSNOVNA OPREDELJENJA ZOO

ZOO polazi od ekonomskog i pravnog uredenja Jugoslavije koje je bilo odreeno u Ustavu
1974. Ovo polazite nije stvar expiicitnih odredaba koje na- to ukazuju. Vie je to stvar
duha i smisla zakona odnosno pojedinih pravnih instituta u njenru. Ipak nije redak sluaj
da se naela i osnovna opredeljenja zakona implicitno navode u pojedinim odredbama.
naroito na samom poetku zakona od lana 1-25. Taj..deo se i zove Osnovna naela. Ona
izraavaju osnovnu ideju, cilj i sadrinu zakona, njegovo mesto u pravnom sistemu i
domaaj njegovih normi. Ta naela imaju dvojako poreklo: jedna su produkt naeg
ustavnog ureenja, a druga su produkt duge evolucije prava u oblasti. prometa roba i
usluga, ija se starost meri vekovima. Mnoga od ovih pravila su zajednika za sve uesnike
obligacionih odnosa, ali neka vae samo za odreene subjekte, pre'svega privredne. ZOO
je donesen po koncepciji jedinstvenog regulisanja.obl. odnosa, hez, pbzira na uesnike tog
odnosa.. Izvesna naela i osobenosti obl. odnosa vae samo za- drustvena' pravna lica.
Veina nagela inae vai za sve uesnike obl. odnosa. Poseban znaaj imaju naela
pravinostfilsavesnosti i potenja, kao i dobri obiaji. Dva najznaajnija izvora obligacija su
ugovor i prbuzrokovanje tete, a svako od njih ima svoja osnovna obeleja.
Princip ie..dinstvenog regulisanja - ZOO je prihvatio - koncept jedinstvenog reguUsanja
odnosa u oblasti regulisanja prometa roba i usluga za sve uesnike tog prometa, kako za
drutvenopravna tako i za privatnopravna lica. Taj koncept su. uvaavali i prvi zakonici
Francuske, Nemake. Ova koncept doputa i izvesna odstupanja koja vae samo za
privredne subjekte ali postoje i drugi izuzeci. Tako poseban propis iskljuuje primenu
opteg - matinog ZOO ako postoji. Ipak najbrojnija odstupanja se javljaju kod ugovora u
privredi jer su oni specifini u pogledu sposobnosti ugovaranja (vezuje se za delatnosti],
masovnosti (zakljuuje se u velikom broju), uproavanja zakljuivanja (formularni
ugovori), brzine (krai rokovi) itd.
Naela i osobenosti regulisanja poloaja drutvenopravnih lica - Ona su bila. znaajna u
doba vaenja. ZUuR-a; koji Je. imperativnim normamairegulisao^poseban: poloaj.,drutvenih-.
pravnih lica koja poslujti -sredstvima .u drutvenoj svojini u udruenom, radu kao
produkcionom odnosu. Sa prestankom vaenja ZUR-a, prestaje i aktuelnost ovih naela i
sposobnosti. Njih meutim i dalje ima u meri/u kojoj je- poloaj preduzea-specifian.. po
Zakonu o preduzeima i drugim propisima koji reguliu njihov rad-
Naela_koja^ se odnose na_svejaejnJke_oJ^ugacjpnih_gdnq - Van domaaja naela koja
vae samo za privredne subjekte deluju zajednika naela za sve uesnike obligacionih
odnosa. Takva naela su npr. naelo jedinstvenog jugoslovenskog trita. naelo- zabrane
stvaranja ili iskoriavanja monopolskog poloaja, naelo zabrane remeenja stabilnosti
trita, na&Io uzdravanja od nanoenja tete drugome, naelo izvravanja obaveza sa
panjom ddbrog domaina. Meu ovim naelima poseban znaaj imaju: pravinost (koristi
se kao osnov za naknadu tete koju je prouzrokovalo lice.koje za nju..ne. moe odgovarati
("odgovara onaj koji vri nadzor), kao osnov odgovornosti za tetii koju prouzrokuju u
sudaru imaoci motornog vozila (svako odgovara za ukupnu tetu srazmerno odgovornosti),
kao razlog za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti i sL), savesnost i potenje (dva
pojma koja ine jedan pravni standard: ti pojmovi su u simbioTTprocenjuju se prema
odnosu konkretnog i oekivanog ponaanja i to s'obzirom na sve okolnosti konkretnog
sluaja; ovaj standard dolazi do izraaja kod sticanja bez osnova, cesije, ponitenja
ugovora zbog zablude itd.) i dobri obiaji .(to je standard koji dolazi do izraaja kod "
ponude, trajnih poslovnih odnosa, prihvatanja ponude, izvrsenja obaveza i drugo). Bitno je
rei da gore navedeni pravni standardi imaju odreeno pravno znaenje u uem ili irem
okruenju. Propisi ZOO se esto koriste ovim pravnim standardima.
Osobine dva najznaajnija izvora obligacija - Ta dva izvora su : Ugovor Tnjegove osnovne
kategorije su: princip slobode ugovaranja (koji se moe i ograniiti), konsensualizam
(zakljuenje ugovora prostom saglasnou), naelo ekvtvalentnosti kod dvostrano teremih
ugovora, princip Pacta sunt servanda (ugovor se izvrava kako je zakijuen), korekcije
 9
ugovora zbog promenjenih okolnosti (klauzula Rebus sic stantibus)) i Prouzrokovanje tete
(osnovne kategorije odgovornosti za prouzrokovanu tetu se tiu osnova odgovornosti
(postoje dva osnova: krivica (angauje se kad teta nije nastaia usled opasne stvari ili
delatnosti; ona se pretpostavlja i predstavlja osnov subjektivne odgovornosti) i rizik
(angauje se kad teta nastane usled opasne stvari ili opasne delatnosti; tada za stetu
odgovaraju imaoci opasne stvari odnosno organizatori opasne delataosti] t a postoji i
odgovornost za drugog (roditelja za maioletnu decu, .preduzea za radnike, drave za
siubenike itd.JJ, uslova odgovornosti (to su postojanje tete (imovinske iii neimovinske) i
postojanje uzrone veze (kod objektivne odgovornosti ona se pretpostavlja)) i razloga za
iskljuenje odgovornosti (kod subjektivne, - nuna odbrana, stanje nude, dozvoljena
samopomo, pristanak oteenog; kod objektivne - via sila. iskljuiva krivlca oteenog,
iskljuiva krivica treeg lica))

17. ZNAAJ ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

ZOO je j e d a n od najznaajnijih zakona naeg pravnog sistema. On je donet na naelima i
iekoviriSiu; ~'abligationog prava i na naelima ustavnog poretka i drutvenog ureenja
Jugosiavije. Njegov znaaj je viestruk i zato se mora procenjivati vieslojnom optikorn,
Ako se gleda iz ugla zakonodavstva, ZOO ispunjava jednu pravnu prazninu koja je
postojaia/vie od 30 godina. Tu prazninu su privremeno prikrivaia preuzeta pravna pravila
bivih gradanskih zakonika na tlu Jugoslavije, ZOO je okonao primenu tih pravila. On je
na osnovu l. 2 8 1 . s t 1 ta. 4.. Ustava SFRJ iz 1974. uredio osnoveobligacionih odnosa i
ugovorne i druge obligacione odnose iz oblasti prometa roba i usluga. Sve to nije bilo u
njemu, spadalo je u ^akonodavnu nadlenost republika. Polje te nadlenosti nije bilo
iroko, ali je republika mogla da u svojoj zakonodavnoj nadlenosti odstupa od odredaba
opteg dela. I Federacija je mogla donositi posebne savezne zakone^ (drumski, eleznikL
vazduni, pomorski) koji su kao Lex speciaJis iskljuivaii primenu matinog ZOO. Ako se
ZOO p o s m a t r a sa stanovita pravne nauke moe se rei da je ona znaajno uticaia na
njegovu grau, Mnogl nauni radovt su posluiii kao podloga za. izradu-ovog zakona.: pri
emu treba posebno istai Skicu za zakonik o obligacijama i ugovorima prof.
Konstantinovia. U ZOO se prelamaju i uticaji strane nauke koji su zahvaijujui
komparattvnoni.metodu obrade; naunih* pitanja imalLprilike-.da--prodnui da*nase nauke I
pozitivnog prava. S druge strane, ZOO je izazvao eho nae kodlflkacije u svetu pa e se i
on prelamatt zajedno sa drugim kodifikacijama u nauci i zakonodavstvima drugih zemalja.
S a stanovita, sudske. prakse. ovaj zakom obeleavaju.dosta iroka. ovlaenja sudova u .
primeni starih pravnih praviia bive Jugoslavije. Ovakva ovlaenja s u sa druge strane
sudovima omoguavala da kreiraju praksu koja je odgovarala vremenu p a su ta dostignua
nala svoje mesto i' u zakonu koji ih je i primio. Sudovi danas primenjuju zakon ali-nisu
lieni kreativne uloge jer je ivot intenzivniji od svakog propisa i uvek ostavlja prostora za
stvaralaku ; ; uIogu u pravu. Iz ugla posiovne prakse znaaj ZOO se~ ostvaruje kroz veu
pravnu sigurnost poslovnih subjekata. Njihove aktivnosti u oblasti prometa roba i usluga
su sada regiillsane, to ima znaaj ne samo za poslovne subjekte u zemlji nego i za njihove
poslovne partnere u inostranstvu. Oni sada sa veom sigurnou ulaze u razne pravne
odnose sa jugoslovenskim preduzetnicima.

18. FODELA I KRITERIJUMI OBLIGACIJA

Postoji veliki broj obllgacija razliite sadrine. One se mogu gmpisati po vie kriterijuma:
1. Po karakteru sankcije - Postoje civilne (koje se mogu s u d s k i tj. prinudno'ostvariti) I
naturalne obligacije (ne mogu se priipidno ostvaritl, ali ako ih dunik dobrovoljno
ispuni ne mpe traiti povraaj datogj. -:e-v^.:
2. Prema predmetu - Postoje pozitivne (koje se odnose n a odredeno davanje ili fiinjenje)..
negativne (odnose se na odredeno neinjenje Ui uzdravanje od injenja), obHgacije
rezultata tj. cilja (kod njih se izvrenjem prestacije postie odreeni rezultat radi koga: ^
je obligacija i nascala), obligacije sredstava (kod njih se tzvrenjem prestacije ne mora
postii cilj iako je dunik u obavezi da uini sve to moe u tom pravcu), novane
(imaju za predmet predaju sume novca) i nenovane (koje Lmaju za predmet predaju.
nekih drugih stvari t odnosno injenje ih neinjenje].
 10
3. Prema nainu ispunjenja I vremenu trajanja - Trenutne (ije se ispunjenje sastoji u
jednom aktu davanja, injenja ili uzdravanja od injenja) i trajne (ije se ispunjenje
sastoji u vie sukcesivnih, kontrnuiranih akata davanja, injenja iii uzdravanja od
injenja).
4. Prema odreenosti i__mnoini predmeta - Postoje individualne (kod kojih je akt
predaje, injenja iii 'uzdavanja od injenja tano i potpuno odreen), generine
(preaja, injenje iii uzdravanje od injenja je odreeno samo prema vrsti iii rodu),
kumuiativne (imaju dva ili vie predmeta koje treba kumulativno predati ili izvriti),
alternativne (imaju dva iii vie predmeta s tim da se isplatom jednog od njih cela
obligacija gasi) i fakultativne obligacije, kod kojih se duguje samo jedan predmet, s tim,
sto se dunik moe osloboditl obaveze ako umesto njega da neki drugi predmet. '
5. Prema deljivosti predmeta.i mnoini subjekata - Postoji podela na deljive (predmet se
moe podelitT i" ispuniti u delovima, a 'da se pritom ne narui sutina ili ne izgubi
njegova vrednost), nedeljive (predmet se ne moe podeliti, a da se pritom ne izmeni
njegova sutina Ui ne smanji njegova vrednost) i solidarne (kod kojih postoji vie
dunika (pasivne solidarne obligacije) iii vie-poverilaca .-(aidivrierso'Udarae^obligacije1),
kod kojih je svaki dunik obavezan da ispuni ceo dug, odndsno svaki poverilac
ovlaeii.fda zahteva isplatu celog duga, u kom sluaju se obligacija gasi, ali ne i
unutrahjrodnos medu dunicima, odnosno poveriocima u pogledu regresa).

19. CIVTLNEM NATURALNE OBLIGACIJE

Givilne obligacije su takve obligacije koje se mogu sudskim putem prinudno ostvaritL
Tituiar ove obligacije - poverilac, raspolaie zahtevom kao elementom subjektivnog prava,
koji mu obezbeuje pravo*na tubu u materijalnom smislu rei. Drugim reima,. civilne
obligacije su snabdevene sankcijom. Naturaine (prirodne) obligacije su takveiobligacijekoje
se ne mogu sudskim putem pruiudno ostvariti, ali ako dunik dobrovoljno izvri takvu
obligaciju, ne moe se pozvati na isplatu nedugovanog i traiti povraaj datog. Titular ove
obligacije - poverilac, izgubio je zahtev kao element subjektivnog prava koje mu omogueuje-
tubu u materijainom smislu. Zato i ne moe prinudnim putem ostvariti svoje
potraivanje, ali dunik koji je dobrovoljno ispunio svoju obavezu, ne moe traiti povraaj
datog, jer-- je- izvrio' dugovanu. obavezu. Na)pxiznati1a_ natoalna; objigaci|a- |e zastarela-
obligacija. Zastarelost nastupa istekom roka zastarelosti. Ali poto se sud ne osvree na
zastarelost po slubenoj dunosti, ve po prigovoru dunika, moe se reei da zastarelost
nastupa. kad se. posle proteka roka zastarelosti dunik pozove na nju, isticanjem prigovora
zastarelosti. To je trenutak' kad civilna obligacija postaje naturalna, odnosno kad tuilac
gubi pravo da svoje potraivanje ostvari prinudnim putem. Tada gubi zahtev kao element
subjektivnog prava. Postoji vie teorijskih objanjenja natnralnih obligacija, od kojih su
najpoznatija-:sledea dva: Teorija nesvrenih _dvilnih obligacija - polazi od toga da je
naturalna obligacija nastala iz civilne^obligacije, koja je nekad imala puni kapacitet, ali se
kasnije degeherisala i pretvorila u obligaciju bez pravne sankcije npr. usled isteka roka
zastarelostil^Ona poreklo naturahiih obligacija uvek vezuje za civilne obligacije, a nikad za
neke moralne dunosti i obaveze savesti; .Teorija_ morakuh ^dunosti'': - 'objanjenje.'
naturalnih obllgacija prenosi iskljuivo na domen morala7~"0na ih vidi kao sinonim
moralnih dunosti i obaveza savesti polazei od toga da ove dve moralne kategorije jedino i
utiu na dunika naturalne obaveze da svoju dunost ispuni. Njega na to ne prisiijava
zakon, ve moralni poredak i njegov ljudski, ,moralni integritet. Dunik ispunjava
naturalnu obhgaciju gonjen griom savesti, moralnim obzirima i morakiim shvaranjima
okruienja, a ne gonjen strahom od sankcije. U kategoriju ovih obaveza ulae npr.
izdravanje bliskih srodnika kada nema presude, obaveza davanja miraza ako je to obiaj
sredine, ob'aveza revana pa ak i dug asti iz' kocke. Nijedna od ove dve teorije se ne
moe u potpunosti prihvatiti. Svaka od nih ima svoju krajnost. Prva naglaava pravni
izgled stvari, a druga moralni izgled stvari. Medutim moral i pravo ovde treba gledati u
simbiozi koja nas vodi ka ustanovi javnog porertka. Na tom putu naturalne obligacije
mogu izgledati i kao neprinudne pravne obaveze ili kao prinuudne moralne dunosti. To
ukazuje da se naturalne obligacije objanjavaju i optim pravnim principima i moraliiim
principima drutva istovremeno. Prema tome naturalna obligacija bi bila ono to odgovara
 11
javnom poretku, Ono to ne odgovara tom poretku ne bi moglo biti ni naturalna obligacija
npr. miraz, izdravanje konkubine.
20. POZITIVNE I NEGATIVNE OBLIGACIJE
Pozitivne su one obligacije koje se odnose na odreeno davanje i mjenje (dare i facere).
Veina obligacija su pozitivne kao npr. obaveze iz ugovora o prodaji, zakupu, zajmu,
posluzi ili pak obaveze naknade tete, vraanje stvari koja se dri bez osnova itd. U ovim
siuajevtma dunlk se obavezuje na aktivno ponaanje, koje se svodl na davanje (dare) ili
clrugo injenje (facere).Pod davanjem se podrazumeva: 1) Sama predaja stvari u cilju
prenosa svojine ili prenosa drugog stvarnog prava 2) Sama predaja stvari, bez obzira da li
se time prenosi ili ne prenosi svojina ili drugo stvarno pravo.Pod injenjem se
podrazumeva svako drugo injenje koje nije predaja.
Negativrie su one obiigacije koje se odnosena odreeno neinjenje, odnosno uzdravanje od
injenja (nonfacere). Re. je o neinjenju odnosno o uzdravanju od injenja, koje je inae
doputeno preduzeti. Zabranjena injenja odnosno uzdravanja od injenja . i ne
':..!Tivprecistavljaju^punovanu obligaciju. Prematome negativna obligacija je samo ona iji je
predmet doputen, ali se dunik obavezuje prema poveriocu da tu doputenu radnju nee
preduzeti. Ovde se.dunik obavezuje na pasivno ponaane,-;na proputanje: neega, to-bi
inae moglo :da se ini. Broj ovih obligacija je manji od pozitivruh.- Ova obligacija je nekad
samostalria, a nekad ide uz pozitivnu. Samostalna je npr. kad se dunik obavezuje da ne
podie odreene objekte da ne bi zaklanjao vidik susedu ili kad jedansused ,trpi prolaz
drugog suseda kroz svoje dvorite. Negativna ide uz pozitivnu npr. kod prava na otkup -
kad se kupac obavezuje da u odreenom roku ne proda kupljenu stvar, da bi'je prodavac.
mogao otkupiti. . *
Znaaj ove- podele j e u. tome to ona dolazi. do izraaja. kod primene propisa. o zastarelosti:.
kao i kod pitanja povrede obligacija. Kod pozitivnih obligacija. rok zastarelosti poinje tei
od dospelosti (istekom roka sa kojim nastaje obaveza). To znai prvog dana posle dana
kada je poverilac stekao pravo da tubom zahteva ostvarivanje svog potraivanja, a. kod
negativniii obligacija, zastarelost pornje tei prvog dana kada je dunik postupio suprotno
obavezi. Povreda pozitivne obligacije se vri neinjenjem, a povreda negativne injenjem.

21. OBLIGACIJE REZULTATA I OBLIGACIJE SREDSTAVA

Obligacije rezultata (ciljaj su takve obligacije ijim se izvrenjem postice rezultat, radi koga
je obligacija, i nastala. Cilj mora, biti tano odreen. i mora se postii.. Ako se:.. ciljv ne
ostvari, . smatra se da obligacija nije ispunjena. Takve obligacije su npr. obaveza. iz.
kupoprodaje, prevoza stvari, ugovora o delu itd. Ako cilj ne bude postignut, obaveza nije-
izvrena i ako su preduzete radnje da se cilj ostvari. Obliigacije sredstava su takve
obligacije kod kojih se izvrenjem obaveze-ne mora postii rezultat-koji poverilac. oekuje.
Dutuk se obavezuje da preuzme odreenu radnju, koja vodiciljukao ida.izvri tu.radnju.
sa dunom panjom i svojinr najboljim znanjem i sposobnostima..' Ako,je,,tako,postupao,.
dunik je izvrio obavezu i-kad .nije bilo krajnjeg cilja. Takve obligacije.:su.npr. obaveza. iz:
.,:.% .-,.'; ugovora,;a.leenju./ugovorao puriomostvu, ugovora o posredovanju ili obaveze uticanjana
lanstvo kod kolektivnog ugovora.
Znaaj podele je u tome to ona dolazi do izraaja kod odg'ovomosti za tetu,, pretpostavke,
krivice kod ugovorne odgovornosti i kod branog posredovanja Odgovornost. za teta kod;
obligacije cilja se vezuje za odsustvo cilja. a kod obligacije sredstava za nepreduzimanje
potrebnih radriji sa dunorn panjom bez obzira da li je cilj nastupio ili mje- KrMea:kod..
ugovorne odgovornosti za tetu se pretpostavlja kod obligacije cilja,. a. dokazuje: kod.
obligacija sredstava. Brano posredovanje se nekada smatraio suprotnirn. javnom poretku. i.,,,.
dobrim obiajiina, Danas se ne smatra takvirn, ukoiiko se obaveze sastoje s a m o m u,
dovoenju .zamteresovanih lica u vezu. Ali ako posrednik garantuje uspeh, onda.se bracno.
posredovanje smatra nitavim (tj. ovo e bitlobligacija sredstava a ne obligacija cilja).. ;sg:-}:^.;'-

22. NOVANE I NENOVANE OBLIGACIJE

Novane su one obligacije koje za svoj predmet imaju predaju sume novca, koja je. u.
zakonitora opticaju. Takve obligacije su npr. obaveza kupca da isplati cenu, zakupca da. ,
 12
isplati zakupninu, zajmoprimca da vrati pozajmljenu svotu. Novane obligacije mogu ii
samostalno. iii zajedno (kumulativno sa nenovanim). Npr. samostalna novana obaveza je
obaveza zakupca da isplati zakupninu, dok se kumulacija novane i nenovane obaveze
javlja kada se trai isplata zakupnine i vraanje zakupljenog dobra. Novane obligacije
podrazumevaju samo onaj novac koji se nalazi u opticaju. Po pravilu to je nacionaini
novac, a ako je propisima dozvoljeno, to moe biti i strani novac (zarada radnka ostvarena
u inostranstvu se moe ostvarifi u stranoj valuti). Nenovane su one obligacije koje za
pedmet imaju predaju nekih drugih stvari, a ne novca (injenje iii uzdravanje od injenja),
to nema neposredni novani interes. Takve su obligacije uspostavljanja preanjeg stanja
u naturi, obaveza prodavca da preda kupljenu stvar kupcu, obaveza zakupca da vrati
zakupljenu stvar zakupodavcu. Nenovana obaveza moe biti samostalna, a moe se i
kumulirati sa novanom. Samostalna je kad se trai predaja zakupljene stvari posle isteka
roka zakupa, Znaaj podele je_u tpme to novane obligacije prate odreena pravila koja
nisu svojstvena nenovanim. Ta pravila se tiu kamate.~ Kod novanih obaveza vai opte
pravilo da dunik koji zadocni sa ispunjenjem obaveze duguje pored giavnice i kamatu.
Kamata moe biti zatezna i ugovorna. ,,
_Zatezna kamata se odreuje zakonom. Prerna l. 277. stav I. ZOO, dunik koji zadocni sa
ispunjenjem novane obaveze, duguje pored glavnice i zateznu kamatu,. po stopi utvrdenoj
saveznim-fakonom. A prema saveznom zakonu o visini stope zatezne kamate iz 1989.
zatezna kamata se odreuje u visini eskontne stope koju meseno utvruje NBJ, uveane
za 20%, I- tim to se obraun te kamate vri meseno primenom konforne metode.
Zatezna kamata je po svojoj pravnoj prirodi naknada tete koju vlasnik novca trpi zbog
toga to je dunik zapao u docnju i on nije. bio u mogunosti da se koristi novcem i oplodi
ga na odgovarajul nain, *a poznato je da je novac roba koja stvara veu vrednost no to
sama vredi (profit,..ukamaeenje). Prema objektivnom shvatanju docnje; kamata sleduje-bez
obzira na krivicu dunika zbog docnje. Prema subjektivnom shvatanju, vodi se-rauna o
krMci, pa se- dunik moe braniti da je zapao u docnju usled vie sile ili drugog spoljnog
uticaja. Kod* nas se zatezna kamata duguje kod. svakog zadocnjenja u isplati novane
obaveze (objektivno shvatanje). Mogue je da se zateznom. kamatom ne pokrije sva teta
nastaia zbog dunikovog zadocnjenja. U tom sluaju poverilac po l.. 278. stav 2. ZOO
moe traiti razllku do- potpune: naknade-tete: Poverilacje duan, da>tu. tetu.konkretno-
opredeli i da. njenu vtsinfcr/ dokae. Za razliku od potpune visine tete koja se- dokazuje,
zatezna kamata se odreuje nezavisno od toga da li poverilac zbog docnje trpi kakvu tetu
ili ne. Pretpostavlja se: da je uvek trpi. -
Ugpvprria .kamata (za razliku od zatezne koja'se duguje- automatski, za sluaj docnje
dunika, kao sankcija za neblagovremeno ispunjenje obaveze) predstavlja naknadu koja se
duguje na osnovu saglasnosti stranaka. Ona se ugovara, obino kod ugovora o zajmu. ZOO
dozvoijava'ugovaranje kamate. Pri tome on pravi razliku izmeu pojedinaca i drugih lica.
Pojedinci -^ visina stope ugovorene kamate ne moe biti vea od kamatne- stope. koja se
piaa u mestu ispunjenja na tedne- uloge po vienju. Druga lica - ugovorena kamata ne
moe bti vea od kamate koju plaa banka, odnosno ugovara je za takvu ili slinu. vrstu
posia. Ako je kamata ugovorena, ali nije odreena, njena visina je^-6%,. a -iz ugovora u-
privredi je 8% godinje, s tim to dospeva po isteku godihe, ako nije drugaije odreeno.
Jo jednu pojavu u vezi sa prethodnim predstavlja tzv. Jcamata. na kamatu. ZOO prihvata.-
staro pravUo da se u principu ne moe naplaivati kamata na kamatu. Ovo pravilo je
ustanovljeno u interesu dunika, jer ga titi od zioupotrebe poverioca. Ali, postoje izuzeci
od ovog pravila kada je kamata na kamatu doputena- Oni moraju biti zakonom
predvieni. Dakle, kamata na kamatu je mogua; a) kada je dunik u docnji isplatib amo
glavni dug, pa poverilac podnosi tubu i trai Isplatu dospelih kamata - tada su. kamate
predmet tubenog zahteva, a na njih se moe osuditi i kamata; b) kod lo-editnih posiova
banaka u vezi sa tednjom iii kreditima (Dafina); c) kod ugovorne kamate se moe
ugovoriti poveanje kamatne stope, ako dunik ne ispiati dospele kamate na vreme.
to se tie vremena ispunjenja, opte je pravilo da se obaveze izvravaju o roku, ako je
rok odreen. Ako pak rok "nije odreen, obaveza dospeva odmah. Medutim, ako je rok
ugovoren iskljuivo u interesu dunika on ima pravo da svoju obavezu izvri i pre
nastupanja roka. UkoJiko je, pak, rok ugovoren iskljuivo u interesu poverioca i on moe
 13
traiiti ispunjenje obaveze pre roka. Van ovih situacija obaveze se izvravaju o roku. Kod
novanih obaveza, za razliku od nenovanih, prihvaeno je pravilo da se one mogu ispuniti
i pre roka. Smatra se da je nitava odredba ugovora kojom bi se dunik odrekao ovog
prava. Ako se novac vrati pre roka, dunik ima pravo na kamatu zbog prevrernenog
izvrenja obaveze. On tu kamatu moe dobiti od iznosa duga, a ako je tako ugovoreno ili
tako proizilazi iz obiaja. to se tie mesta iuspunjenja, opte je pravilo da se obaveze
ispunjavaju u rnestu _koje je odreeno pravnim poslom ili zakonom. Kod nenovanih
obligacija, ako' mesto nije odreeno iii se ne moe odrediti uz pomo svrhe posla ili
prirode obaveze, ispunjenje obaveza se vri u mestu prebivalita dunika, a ako ga nema,
onda u mestu boravita dunika. Nbvane obaveze se ispunjavaju u mestu prebivalita
poverioca, a ako ga nema, onda u mestu boravita poverioca, ako zakonom iii ugovorom
nije drugacije odreeno.
Monetarni nominizam i valorizam - Novac je specifian i po tome to mu vrednost moe
rasti ili opadati. Kod nas je bio "aktuelan problam opadanja vrednosti novca zbog inilacije,
ekondmske krize, ratnog stanja, ekonomske blokade i. dr. Izlaz iz probiema opadanja
' . vrednosti novca ima dve opcije: 1) monetarni nominalizam - koji polazi od toga da na
ispunjenje novane obaveze opadanje-vrednosti novca ne treba da utie,. zato.se i vraa isti
broj novanih jedinica i 2) monetarni valorizam - po kome kod obavezai.koje .su u.stranoj
valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se moe zahtevati u domaem novcu po kursu u trenutku -
nastanka "obligacije ili pak u trenutku ispunjenja obaveze.. Kod nas je prihvaeno naelo
monetarnog nominalizma. Prema l. 394. ZOO kad obaveza. ima za predmet svotu novca
dunik je duan da isplati onaj broj novanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad
zakon odreuje neto drugo. Ovaj princip vai i kod poveanja i kod smanjenja vrednosti
novca. Od ovog pravila posteje i izuzeci, koji moraju biti utvreni zakonom. Ta odstupanja
su izazvana primenom klauzule rebus sic stautibus, a tiu se: a) klizne skale, koja doputa.
da se cena proizvoda uskladuje sa promenama cena repromaterijala u toku odredenog
vrernena; b) promena cena kod ugovora o gradenju, zavisno od promene. cena pojedinih
elemenata: c) ako zajarn nije dat u novcu, ( a ugovoreno je da se moe vratiti i u novcu),
zajmoprimac moe vratiti novac koji odgovara vrednosti tih stvari prema vremenu i mestu
vraanja; d) naknada rnaterijalne tete se odreuje prema vremenu donoenja sudske
odluke a ne nastanka tete, Naelo monetarnog nominalizma ne doputa ugovaranje tzv.
ziatne klauzule, valutne klauzule I indeksne klauzule. Zlatna klauzula - nitava je odredba
ugovora kojom se visina novane obaveze u domaem novcu vezuje za promenu vrednosti
zlata. Valutna klauzula - nitava je odredba ugovora kojim se visina novane obaveze u
domaem novcu vezuje za promenu vrednosti nekog stranog novca. Indeksna klauzula -
nitava je odredba ugovora kojom se visina novane obaveze u domaem novcu vezuje za
promene vrednosti dobara i usluga, izraene indeksom cena kod statistikih organa.
Izuzeci od zlatne i vaiutne klauzule se mogu zakonom utvrditi. Van ovih.izuzetaka, ako je
novana obaveza protivno zakonu vezana za zlato iii stranu. valutu, njeno. ispunjenje se
moe zahtevati u domaem noveu prema kursu u.vreme nastanka-obaveze...-. ,,

-?..v-:=23:. TRENUTNE I TRAJNE -OBLIGACIJE

Trenutne su one obligacije ije se ispunjenje' sastoji iz jednog akta davanja, injenja i
neinjenja, koji se realizuje odjednom,. a ne u produenom, neprekidnom delovanju. Takve
obligacije se odnose na predaju dugovane stvari, isplatu dugovane cene ih. jednokratni
prolaz preko tueg zemljita. Trajne su one obligacije ije se ispunjenje sastoji iz vie
akata" davanja, injenja iii uzdravanja koji se reaiizuju kontinuirano u. vremenu. ...Takve-
obligacije se odnose na predaju stvari u pojedinim obrocima ili delovima, isplatu ;;ene u.
ratama, prolaz preko tueg zemijita u vreme setve ili etve. Trajne obligacije- se
ispunjavaju:1 1) preduzimanjem kontinuiranog akta injenja ill neinjenja (obaveza uvanja
.poverene stvari ili obaveza kupca da ne otucti kupljenu stvar kod prava prekupa); 2)
ponavljanjem dugovane radnje (plaanje zakupnine svakog meseca iii otplata anuiteta).
Ovakve obiigacije se zovu i sukcesivne obligacije (npr. obaveza izdravanja, plaanja rente
itd.)
Znaaj ove podele Je u sledeem: ista radnja moe biti iii trenutna ili traj'na obligacija.
zavisno od karaktera obaveze, odnosno od toga da li se vri jednokratnim ili viekratnim
 14
aktom. Pozitivne obligacije rnogu biti i trajne i trenutne, a negativne mogu biti samo'
trenutne. Znaaj ove podele dolazi do izraaja kod klauzule rebus sic stantibus
(prirnenjuje se sarno kod trajnih obligacija). Kod trenutnih se primenjuje izuzetno kad je
izvrenje vezano za odredeni rok. Ova klauzula se primenjuje kad nastupe promenjene
okolnosti u odnosu na vreme nastanka obaveze (izmena izdravanja, rente). Zastarelost se
rauna kod trenutnih od dospelosti, a kod trajnih obligacija, razlikujemo zastarelost
obroka (rente) - . 3 god i zastarelost celog prava (na rentu) - 5 god. U pogiedu dokaza o
isplati treba naglasiti da priznanice o poslednjoj isplati sukcesivne obaveze stvaraju
oborivu pretpostavku da su isplaeni i prethodni obroci.

24. INDrVTDUALNE I GENERINE OBLIGACIJE

Individualne su takve obligacije kod kojih je akt davanja, injenja i uzdravanja od injenja
taeno i potpuno odreen. Tu se tano zna, ta se daje, ta se inl i od ega se uzdrava.
Predmet je odreen i kad je odrediv tj. kada se moe naknadno, prema relevantaim
okolnostima odredidti. 'Kod njih izmeu predmeta obaveze {M obligatione] i predmeta
ispunjenj'a -{in solutlone) nema razlike. Predmet' obaveze: je. samo -..ono^rtinies se- ona
ispunjava. Generine su takveobligacijekod^kojih Je predaja stvarl, injene ili uzdravanje
od injenja odreeno samo prema rodu ili vrsti, tako da se obligacija ispunjava predajom
odreene kolteine stvari, injenjem ili uzdravanjem iz okvira odgovarajueg roda ili--vrste,
prema izboni dunika, akp neto drugo nije predvieno. Ovde se ne vri tano preciziranje
dugovane stvari, radnje, mjenja ili neinjenja ve se samo odreuje rod stvari. Predmet
obaveze je mhogo iri od 'predmeta ispunjenja.. Rod se moe odrediti ue ili ire. Npr. rod
penlce je ui od roda itarica.
Znaaj podele - Ova poela<Iolazi do izraaja kod propasti stvari, koja moe uslediti. usled
vie sile ili krivicom dunika obaveze. Ako je stvar propala usled vie sile, a individualno
je odreena, obligacija se gasi, i dunik se oslobada odgovofnosti.. Ako stvar propadne
usled vie sile, a generino je odredena, obligacija se ne gasi jer rod ne propada. Tu vlada
pravilo res perit domino - rizik sluajne propasti stvari snosi vlasnik. Dunik se ne
osiobaa obaveze ni kad je stvar generino, ni kada je indMduakio odreena. Neki ugovori
uvek raaju generine obligacije (ugovor o zajmu), a neki, pak, uvek raaju individuakie
obligacije (ugovor o ostavi,. zakupu^posluzi). :

25. KUMULATTVNE. ALTERNATIVNE I FAKULTATrVNE' OBLIGACIJE

Kurrrujativiia je takva. obligacija koja ima dva ili vie razliita predmeta, koja se duguju
tako da ih sve treba predati ili izvriti. Kumulativne obligacije se mogu izvriti odjednom
ili u raziiito vreme. U oba sluaja, obligacija je izvrena tek kad su ispunjeni svi
predmeti. Ako jedan od dugovanih predmeta propadne usled vie sile, dunik duguje
ostatak ako'^'poverilac za to ima interes. Ako propadnu usled vie sile. svi dugovani
predmeti, obligacija se gasi i dunik se oslobaa obaveze. Ali, ako jedan ili svi predmeti
propadnu krivicom dunika, ovaj duguje naknadu tete poveriocu. Kumulativnu obligaciju
treba razhkovati od kumulativnog dugovanja dva iii vie obligacija.-Kumulad.vna obligacija
je jedna obligacija, a kumulativno dugovanje je vie-. obligacija,.. tof.-podrazumeva: .vie
razliitih obligacija iz jednog pravnog osnova npr. iz jednog ugovora proizilazi vie'
obligacija - obaveza predaje stvari, obaveza zatite od pravnih i iizikih nedostataka stvari,
obaveza prijema cene itd.
Alternativne su takve obligacije koje imaju dva ili vie predmeta koji se tako duguju. da
se'isplatom jednog od njih obligacija gasi. Kod ovih'obligacija predmet obaveza su. dve ili
vie stvari ili radnji, dok je predmet ispunjenja obligacije samo jedna od njih. Izbor fadnji
kojima se ispunjava obligacija pripada duniku. ako neto drugo nije predvieno.
Ispunjenjem'jedne obaveze gasi s. alternativna obligacija u celini. Mogue je da se pravo
izbora prepusti poveriocu ili treem licu. Ako pravo izbora pripada duniku, pa ga on ne-
iskoristi u odrectenom roku, to pravo, prema nekim graanskim zakonicima prelazi na
poverioca (Italija, Madarska). Po naem ZOO, dunik ima pravo izbora sve dok u
postupku prinudnog izvrenja odredena stvar ne bude predata poveriocu po njegovom
izboru. Izborom, alternativna obligacija postaje jedna obligacija. Izbor je zapravo
jednostrana izjava volje, kojom se alterntativna obligacija svodi na jednostavnu obligaciju.
 15
Izbor je izvren kad lice kome pripada to pravo saopti drugoj - strani svoju odluku. Posle
davanja te izjave, izbor se ne moe opozvafi. Alternativne obligacije se mogu zasnovati
ugovorom, testamentom, javnim obeanjem nagrade ili zakonom. U sluaju propasti
dugovanih predmeta vae sledea pravila (zavisno od toga da li je uzrok propasti via sila
ili krivica jedne strane). U sluaj propasti predmeta usled vie sile alternativna obligacija
se svodi na jednostavnu, a ako su propali svi predmeti, ona se gasi. U sluaju propasti
predrneta krivicom jedne strane vodi se rauna o tome ko je imao pravo izbora. Ako je
'pravo izbora pripadalo poveriocu, on moe zahtevati ili preostali predmet ili naknadu tete
za propaii predmet (ako je njega hteo). Ako je krivica na poveriocu, a njemu pripada pravo
izbora, obligacija se gasi, ali poverilac moe traiti i preostaii predmet pod uslovom da
duniku naknadi tetu za propalu stvar. Ako je pravo izbora pripadalo duniku obligacija
se gasi, ali dunik moe dati preostalu stvar i traiti naknadu tete od poverioca za
propalu stvar.
Fakultativne su takve obligacije kod kojih se duguje samo jedan predmet, ali dunik moe
izvriti obavezu dajui neki drugi predmet umesto dugovanog. Ovde se duguje samo jedan
i fc'-.i-.j'ivpredmet;. >alii..d-unik. je ovlaen da ispuni obavezu bilo tim predmetom, bilo drugim
' " predmetom. Poverilac, za razliku od dunika, moe traiti samo dugovani predmet, ali ne i
drugi. Da li e dunik ispuniti obavezu dugovanim ili drug'im, predmetpm. zavisi samo od
njega. On-rima - pravo izbora,. dok poverilac nema. Izjava. dunika. u, pogledu. zamene
predmeta nije neopoziva, jer drugi predmet i nije predmet obaveze, ve njegova facultas
alternativa, JJ shiaju propasti predmeta vae sledea praviia;-a). ako je.predmet propao
usled vie sile _,obligacija se gasi bez obzira na fakultativnu mogunost predaje drugog
predmeta, jer on nije in obligatione; b) ako je predmet propao krivicom. jedne strane,
pravila zavise od toga ko*snosi krivicu propasti predmeta (1). ako je krivica na duniku
poverilac moe traiti samo naknadu tete, ali se dunLik moe osloboditi naknade
predajom druge stvari; 2) ako je krivica na poveriocu, obligacija se gasi Jer on nema pravo
izbora).

26. FAKULTATIVNA POTRAIVANJA

Fakultativna potraivanja postoje kad se zakonom ili ugovorom predvidi da poverilac moe
umesto dugovanog predmeta zahtevati od dunika neki drugi odreeni predmet i to. tako
da je dunik duian predati mu taj predmet ako poverilac to zahteva. Ako poverilac ne
zahteva drugl predmet dunik je duan da preda dugovani predmet.. Pravo izbora pripada
iskljuivo poveriocu. Ovde se shodno prirnenjuju pravila o fakuitativnom i. altemadvnim.
obligacijama, to zavisi od namera ugovaraa i konkretnih prilika posla.

27. DELJTVE I NEDELJIVE OBLIGACIJE

Deljive obligacije su takve obligacije iji se predmet rnoe podeliti.. i, ispunitl.u. delovima^
koji imaju isto svojstvo kao i ceo predmet, s tim da dugovanipredmet .zbog-toga ne menja
svoju sutinu, niti gubi od svoje vrednosti. Npr. obaveza-predaje,odreene,,koliine ita,
peska, cementa. Deljive obligacije.. mogu postojati i.kad.,je;.poveruac..acmosno,,,dunik. jedno
i-r.i .;;*i,'.; rlice;. .Ali, .sedes-niateriae ovih obligacija. se vezuje za rmioinu poverilaca ili dunika. Kod
eljivih obligacija, svaki od poverilaca moe traiti ispunjenje sam'o svog dela, .a svaM od
dunika duan je da ispuni samo svoj deo.. Mnoina' poverilaca;' ine aktivmi.. deljivu
obligaciju, a mnoina dunika pasivnu deljivu obligaciju. Kod aktivne svaki poverilac. moe
da zahteva samo svoj deo trabine. Kod pasivne, svaki dunik je duan da ispuni samo
svoj deo obaveze. Ovako shvaene, deljive obligacije se nazivaju i zajealmkim obligacijama,
i njih treba razlikovati od solidarnih obligacija ko.d kojih. jedan poverilac moe zahtevati.
celo potraivanje (odnosno jedan dunik je duan da. ispuni celu obavezu). Kod deljivih.
obligacija, 'Svaki pojedini deo trabine ili duga ima svoju pumi samostalnost. Onadolazido
izraaja kod rizika insolventnosti dunika. prekida zastarelostL dunike docnjer novacije,
propasti predmeta, obaveze i sl. Sve ovo niti koristi niti kodi poveriocu. odnosno duhiku.
Nastanak deljlvih obligacija moe imati razliite pravne osnove. Najee je to ugovor ili
zakon (ugovor o ustupanju trabine na vie iica, odnosno zakon o nasledivanju, kojim vie
nasledLnika nasleduju potraivanje ostavioca). Kad postoji vie dunika, a ne postoji
 16
pretpostavka o njihovoj solidarnoj obavezi, dunici se nalaze u pasivnoj zajednikoj
obligaciji. Pretpostavka pasivne obligacije se nalazi kod ugovora u privredi.
Nedeljive su takve obligacije iji se predmet ne moe podeliti i ispuniti u vie istovrsnih
delova, a da se time ne izmeni njegova sutina ili ne smanji njegova srazmema vrednost
(npr. obaveza predaje nedeljive stvari (trkakog konja, prstena, knjige)). I kod ovih
obligacija sedes materie se vezuje za mnoinu poveriiaca odnosno dunika. Svaki poverilac
moe zahtevati samo celu trabinu, a svaki dunik je duan da ispuni celokupan dug. Kad
poverilac naplati ceo dug, odnosno kad dunik ispuni ceo dug, aktiviraju se regresna prava
ostalih poverilaca, odnosno dunika, kao i kod solidarnih obligacija. Na svakog poverioca
tj. dunika otpada odreena veli.ina vrednosti. delova, a ako se ti delovi ne mogu utvrditi,
obaveza se deli na ravne delove. U stvari, to su pravila solidarnih obligacija. Nedeljiva
obligacija moe biti: 1) apsolutno nedeljiva - kad je predmet po svojoj prirodi nedeljiv
(predaja trkakog konja); 2) relativno nedeljiva - kad je predmet deljiv, aii ga stranke
smatraju nedeljivim poto su se ugovorom tako sporazumele (ugovor o gradnji zgrade "pod
klju").
Znaaj podele Je u tome to dolazi do izraaja kod!ispunJenja izastarelostt ftbligacija: 1)'
delimieno ispunjenje (sukcesivne isporuke) moguno-je kod deljive, a nije kbd nedeljive
obligacije.;:iIedan poverilac kod nedeljive obligacije ne moe traiti deo trabine, a kod
deljive mq.e": 2) zastarelost se kod deljivih obligacija rauna po delovirna tj. obrocima kod
sukcesivneiisporuke, a kod nedeljivih se rauna prema celini potraivanja tj. dugovanja

^28. SOLIDARNE OBLIGACIJE

Solidarne obligacije su obligacije kod kojih postoji vie dunika, ili vie poveriiaca, kod
kojih je svaM dunik obavezan da isplati ceo dug, odnosno svaki poverilac je ovlaen da
zahteva isplatu celog duga, u kom sluaju se obligacija gasi, ali ne i unutranji odnos
medu dunicima, odnosno poveriocima u pogledu regresa. Kada ima vie dunka postoji
pasivna solidarna obligacija, a kada postoji vie poverilaca postoji aktivna solidarna
obligacija.. Meutim, mogue je da. na obe strane postoji vie lica. u kom sluaju je jedna
solidarna obligacija istovremeno i pasivna i aktivna. Kod svake solidarne obHgacije treba
razlikovati dve vrste odnosa - meusobni odnos izmdeu dunika i poverilaca i unutrasnji
odnos- izmeu:. samih' dunika tj. poverilaca,. koji se aktivirai.kad.jedan poveriiac.naplatt.
celu trabinu,. odnosno kad jedan dunik ispuni celu obavezu (regresni odnos). Postoje dva
teorijska objanjenja solidarnosa' (kod nas je prihvaeno prvo): 1) Solidarna obligacija je
jedinstvena, tako da svaki dunik' duguije isto dugovanje,. odnosno svaki. poverilac moe.
zahtevati jednu istu trazbinu; 2) Kod solidarnih obligacija postoji onoliki broj odnosa
koliki je broj subjekata na strani dunikar odnosno poverilaca - poto svaki dunik duguje
celu dbavezu tj. svaki poverilac moe traiti celu trabinu. Teorija deii solidarne obligacije
na : ' l ) Prave (savrene) koje nastaju saglasnou volja odnosno ugovornom klauzulom u
duhu praviia,."svi za jednog, jedan za sve " 2) Neprave (nesavrene) sohdarne obhgacije
koje nastajuv.zakonskom normom, a ne saglasnou volja. l. 82. stav 4. Zakona o;Tadnim
odnosima 'ipredvia da vie radnika koji prouzrokuju tetu umiljajnim delovanjem
odgovaraju solidamo. To su obligacije in solidum. Ova podela nema^-praktianznaaj jer
graanski zakoni ne prave razliku na prave i neprave solidarne obligacije. Oni usvajaju
jedinstven pojam solidarne obligacije bez obzira na porekio.

29. PASIVNE SOLIDARNE OBLIGACIJE

Pasivne sohdame obligacije su obligacije sa vie dunika, kod kojih svaki dunik odgovara
poveriocu za celu obavezu, pa kad obaveza bude ispunjena od strane jednoga dunika,
obligacija prestaje i svi se dunici oslobaaju dbaveze prema poveriocu. Meutim, tada se
aktivira unutranji odnos u kome dumk, koji je ispunio celu obavezu ima pravo da se
regresira od- ostalih dunika srazmemo' njihovim obavezama. Za pojedine dunike su
mogui modaiiteti - rok, uslov, nalog. Foveriiae sam vri i2bor dunika od koga e
naplatiti celo potraivanje, meutim izbor nije neopoziv, pa se moe izmeniti sve do
ispunjenja obaveze. Poveriiac moe traiti izvrenje obaveze od svih solidarnih dunika, od
nekih, ili samo od jednog. Dunici odgovaraju po "pravilu svi za jednog, jedan za sve".
 17
Znaaj ovih obligacija je u siedeem. Pasivna solidarnost je sredstvo linog obezbeenja
obligacija. Ovde se opasnost od insolventnosti svodi na manju meru, jer poverilac moe
zahtevati trabinu od jednog dunika, a to je obino onaj koji je solventan 1 dostupan.
Pasivnu solidarnost kao sredstvo linog obezbeenja treba raziikovati od jemstva i
ugovorne ka^ne. J e m a c je supsidijami dunik. Supsidijarni dunik je dunik od koga se
potraivanje moe naplatiti tek ako ne moe od glavnog, prvorednog dunika, Dunik po
pasivnoj soiidarnoj obligaciji nije supsidijerni dunik, pa moe odgovarati. Ugovorna kazna
obave2uje dunika koji nije obuhvaen pasivnom solidarnou^,. nego je sam dunik
obaveze. to se tie nastanka ove vrste obligacija, u uporednom pravu postoje dva pristupa
: 1) solidarnost se pretpostavija, a ako se ne eli, onda se iskijuuje. Ovaj pristup
odgovara zakonodavstvima Nemake i Italije; 2) soiidarnost se izriito mora predvideti
zakonom, testamentom ili ugovorom. Bez toga nema solidamosti jer se ona ne
pretpostavlja. Zakonom se solidarnost odreuje pojedinim propisima. Tako ZOO predvia
sohdarnost kod odgovornosti vie iica za tetu kod solidarnosti jemca, kod prekoraenja
granica ovlaenja u zastupanju, kod ugovora o graenju "klju u ruke", kod sudara
':t;-mbtorhih*-vb!zila 'itd: Propise o solidarnoj obavezi sadre i Zakon o radnim odnosima
(odgovovrnost vie radnika za tetu kod umiljajnog krivinog deia), Zakon o braku i
porodinim odnosima (odgovornost za dugove zbog tekuih potreba.,brane, zajedniceK
Zakon o nasleivanju (odgovornost sanaslednika do visine naslednog dela). Testamentom
se solidarnost odreuje aiko to odredi zavetalac. a ugovorom se solidarnost odreuje
klauzulama (o.bavezujemo se soiidarno, svi za jednog jedan za sve, nerazdeljeno...)
Dejstva i prestanak solidarnosti - Solidarni dunici odgovaraju po principu "svi za jednog,
jedan za sve".- Poverilac jnoe naplatiti ceio potraivanje od jednog dunika. Kad taj dunik
ispuni obavezu, obligacija se gasi prema svtma, Ovo znai da se dunici uzajamno
zastupaju. Ispunjenje preuzeto od strane jednog dunika,, dejstvuje, I prema ostaiim
dumcirna, Zbog ovog uzajamnog zastupanja naini prestanka obligacija, koji su usledili
radnjom jednog dunika u principu dejstvuju i na ostaie dunike, s tim to za pojedine
naine vae. posebna pravila: 1) ispunjenje obligacije preduzeto .od jednog. dunika deluje
prema svlm dunicima; isto kod- zamene ispunjenja - datio m solutum 2) prebijanje
(kompenzacija) p r e m a jednom duniku gasi njegov deo obaveze, \z aspekta. unutrasnjeg
odnosa i smanjuje ukupnu obavezu svih za iznos. kompenzacije- (npr: .ako~je. ukupna....
obaveza iznosiia 90.000, a ima tri dunika, svaki duguje po 30,000; ako se- jedan
kompenzira za 30.000 njegova obaveza se gasi, a ukupan dug preostaiih se smanjuje n a
60.000) 3) otpust duga - ako se dug oprata m personam^ tj. samo jednoni duniku F ..onda. .
se smanjuje i obaveza ostalih za vrednost dela tog. dunika u njihovonr medusobnom.
odnosu; ako se dug oprata In rem tj. za sve, obligacija s e gasi za sve 4) prenov - novacija
- deiuje kao i oprotaj duga 5) zastareiost, kao i prekid, odnosno zastoj zastarelosti;
mogui s u p r e m a pojedinim dunicima, tako da ne deluju nauostaie;,:.zbog-.toga to-su
doputeni modaiiteti u pogledu roka. Odricanje od zastarelosti n e deluje prema ostalima.
Onaj ko se odrekao nema pravo regresa 8) poravnanje - deluje samo. prema.onome ko ga
zakljui, a n e i n a ostale dunike koji mu, s e mogu pridruiitt: 7) presuda-nemadejstvoma
ostaie,"pc)to";.njena pravosnanost deluje samo prema uesnicima postupka 8). sjedinjenje'
(konfuzija) gasi njegov deo obaveze i smanjuje za toliko obaveze ostaiih,.. odnosno
celokupnu obavezu u njihovom unutranjem odnosu 9) docnja jednog n e mora uticatl na-
drugog jer s u doputerti modaliteti u vidu r o k a 10) nemogunost izvrenja zbog. propasti
stvari, ako je nastaio usled vie sile, oslobada sve, a ako je kriv jedan dunik ostali s e n e
oslobadaju obaveze, aii ne odgovaraju za tetu.

Pravni odnos posle ispunjenja (regres) - Kada jedan durtik ispuni obavezu prema.
poveriocu, gasi se obaveza svih. Medutim tada nastupa personalna subrogacija,. p a dunik. .. ,:...-
koji je ispunio obavezu stupa u poziciju poverioca, kako bi od preostalih.* solidamiiL,
dunika napiatio ono to je z a n j i h d a o . Deiovi solidarnih dunika se odreuju ugovorom
ili na drugi s h o d a n nain. Ako se ti delovi ne mogu utvrditi primenjuje se praviio "da-sev u * ;
podela vri na jednake delove. Ako se od nekog sadunika ne moe dobiti naknada (zbog.
insoiventnostt iii drugih razloga), njegov deo se srazmemo deii n a ostaie dunike.
 18
30. AKTIVNE SOLIDARNE OBLIGACIJE
Aktivne solidarne obligacije su obligacije sa vie poverilaca, u kojima svaki poverilac ima
pravo da zahteva od dunika ispunjenje ceie obaveze, pa kad potraivanje bude naplaeno
od strane jednog poverioca, obligacija se gasi i prema ostalim poveriocima . Aii, u tom
sluaju ostali poverioci imaju pravo da naplate svoj deo potraivanja od poverioca kome je
dunik platio ceiu obavezu (pravo regresa). Aktivna solidarnost nema veliki praktini
znaaj. Pasivna solidarnost je znaajna zbog toga to je sredstvo linog obezbeenja
obligacije. Aktivna solidarnost nije takvo sredstvo. Ona nosi ak i izvesan rizik naplate
celog potraivanja od strane insolventnog poverioca. Aktivna solidarnost nastaje najee
ugovorom, upotrebom izraza kao to su "potraujemo skupno", "potraujemo solidarno" iii
"nerazdeljeno". Ona se ne pretpostavlja ve se u svakom konkretnom sluaju ima
predvideti. Testamentom se odreuje aktivna solidarnost kad se npr. vie legatara
ovlauje da svako od njih moe zahtervati .ispunjenje cele obaveze od univerzalnog
sukcesora. Zakonom je aktivna solidarnost predviena u meninom pravu. Svaki solidami
poverilac ima pravo da zahteva od dunika ispunjenje cele trabine. Ispunjenjem trabine
se gasi dug prema svim poveriocima to je posledica. uzajamnpgt zastupanja.,poverioca.
Uzajanmo zastupanje poverioca dolazi do izraaja u vezi sa- raznimV oblicima prestanka
obhgaeija,,,,Tajko 1) ispunjenje obligacije, odnosno zamena ispunjenja od strane jednog
deluje prema svim poveriocima; 2) kompenzacija jednog poverioca gasi deo njegovog
potraivanja. i smanjuje ukupno potraivanje ostalih poverilaca u visini tog dela; 3)
sjedinjenje.~- isto kao i kompenzacija; 4) oprotaj duga - in personam - samo za jednog
poverioca, a in rem - za sve poverioce; 5) novacija - isto kao i kod oprotaja duga; 6)
zastarelost - prekid i zastoj, samo prema Jednom, zbog mogunosti modaliteta u pogledu
roka; 7)poravnanje - safho prema uesniku poravnanja; 8) presuda - samo prema..
uesnicima sudskog. postupka ; 9)docnja dunika - jednog ne. mora. uticati i na ostale, jer
su doputeni modaliteti u pogiedu roka; 10) priznanje diiga jednom poveriocu moe bitl
od koristi i ostalim poveriocima zbog prekida zastarelosti. Kad jedan od poverilaca primi
ispunjenje-obligacije. ona se, gasi prema svim solidarnim poveriocima. Oni, meutim, .imaju
pravo da od poverioca koji je primio ispunjenje cele obaveze od dunika, zahtevaju svoj
deo trabine. Taj deo je odreen ili ugovorom Ui na neki drugi shodan naim Medutim,
ako ti,. delovi.- nisu. odreeni ugovorom. ili. na. drugi. nain onda se; po. naent pravuji
potraivanje deh na jednake delove.

31. SAMOSTALNE.I AKCESORNE OBLIGACIJE .

Samostalne su one. obligacije iji nastanak i prestanak ne zavisi od drugog pravnog
odnosa. Akcesorne su one obligacije iji nastanak i prestanak zavisi od nastanka i
prestanka drugog pravnog odnosa. One nastaju tj. g'ase se nastankom odnosno prestankom
tog drugog,5pravnog odnosa.

32. IZVORJjpBLIGACIJA
Pod izrvorirna obligacija podrazumevaju se skupovi pravnih injenica iz kojih izviru
obligacije.. U optoj teoriji prava,. pod pravnim injenicama se. porazumevaju dogaaj iH.
Ijudske radnje za koje zakon vezuje promenu, nastanak Ui prestanak' hekog' pravnog
odnosa, a na podruju obligacija izvori su pravne injenice za koje zakon vezuje nastanak,
promenu ili prestanak obligacionih odnosa. Te injenice su razliite. pa su otuda i razlilti
izvori obligacija.
Gaj je u Lastitucijama izveo prvu podelu. On je sve obiigacije podelio na ugovore i,delikte.
To mu je bila glavna podela {summa divisio). Ona se zadrala sve do dananjih daha. Toj
glavnoj podeli rimsko pravo je dodalo i trei izvor. On je obuhvatio razliite pravne
injenice kbje se nisu mogle svrstati ni u ugovore niti u delikte. One su podvoene pod
variae causarum ligurae. Justinijan u svojim Institucijama pravi jo jednu podelu sa etiri
elementa; ugovor, delikt, kvazidelikt i kvaziugovor. Teorija izvora obligacija, posle-
stagnacfje u srednjem veku poinje ponovo da se razvija uporedo sa razvojem
robnonovanih odnosa, koji su podstakii i razvoj obligacionog .prava. To se naroito moe
rei za francusku pravnu misao 17. i 18. veka. Doma je izvore obligacija podelio u dve
grupe: prvu ine voljne obligacije, koje nastaju sagiasnou volja (ugovorom) ili izjavom
 19
volje dunika (jednostrana izjava volje), a drugu ine obligacije koje nastaju nezavisno od
nae volje (nezvano vrenje tuih poslova, obaveze staratelja itd.J. Potje je sledio
Justinijana tako da je svrstao obligacije na ugovore, deiikte, kvaziugovore i kvazidelikte,
dodajui ovoj podeli i zakon, a nekad i samu pravinost. Teorija podeie obiigacija se
veoma razvila u prolom ve.ku i mogue je uoiti sledee osnovne tendencije:
1. Prihvatanje Justinijanove podeie na ugovore, delikte. kvaziugovore i kvazidelikte. Ovoj
podeli se esto dodaje i zakon, kao izvor obiigacija. U okviru ove tendencije se
uoavaju mnoge rasprave o znaenju kvaziugovora i kvazidelikata, pri emu su obino
ovi svrstavani u nevoljne obligacije.
2. Zakon kao izvor obligacija - Ova tendencija se ogleda u tome to se zakon tretira kao
posredni izvor svih obligacija, odnosno neposredhi izvor izvesnih obligacija. Posredni
izvor znai da svaka obligacija u krajnjoj liniji ima izvorite u zakonu, u smislu da je
svaka obligacija utremeljena u zakonu . aii neke obligacije imaju neposredni izvor u
zakonu (obaveza izdravanja branih drugova iii srodnika). Ove obligacije se nazivaju
zakonskim obligacijama.
' 3'X P6delah'izvora 'bbligaclja ila ugovor i zakon - Ugovorom obligacije nastaju nezavisno od
zakona, jer volja stranaka ima snagu zakona. Svi ostali izvori imaju poreklo u zakonu i
zasnivaju se na volji zakonodavca. Ova tendencija je inspirisana* teorijom autonomije
volje i individualizmom.
4. Podela* izvora obligacija na pravne poslove i pravne injenice - Pravni poslovi
"obuhvataju sve izjave volja (i jednostrane i dvostrane), koje po objektivnom pravu
- ' proizvode odreene 'pravne posledice. Pravne injenice obuhvataju sve ostale
" najrazliitije- dogaaje-i Ijudske' radnje iz kojih mogu nastati obligacije nezavisno od
individuaine voije (rodenje, smrt, maloletstvo, promena okoinosti, via-sila).
5. Podela izvora obligacija na ugovore i druge pravne- osnove predviene-.u- zakomr Po-
ovoj tendenciji izvori obligacionog prava su: ugovor, jednostrani pravni. poslovi,
prouzrokovanje tete, nezvano vrenje tuih poslova, obogaenje bez osnova,
administrativni akt i druge radnje i dogaaji iz kojih izviru... obiigacije..
Razna zakonodavstva dele obligacije na razne naine . Neka samo" nabrajaju -izvore, dok ih
druga i odreuju. Redovno se kao izvori obligacij'a pojavljuju. ugovor, prouzrokovanje tete,
a to se.astalih tie,. oni sejavljaju u.irent iii. u uem.-smislut'zavisnaod'pojedme:zemljei
Na ZOO ne predvia na opti nain izvore obligacija, ali se iz\ njegove. sistematike,
odnosno konkretnih odredbi vidi da su izvori obiigacija ugovor, prouzrokovanje tete,
sticanje. bez.osnova,. poslovodstvo bez nalogai jednostrana izjava volje.

33. POJAM UGOVORA

Ugovor je saglasnost voija dva iii vie lica kojim se postie neko pravno dejstvo. To pravno
dejstvo se moe ticati nastanka, promene iii prestanka obligacija.- Ugovor je. izvor
obligacionog prava. Zajedno sa prouzrokovanjem tete spada u klasine izvore koji se kao
summa divisio javljaju jo u' Gajevim Institucijama. TJgovori "imaju-prvenstveno -imovinski
karakter. Ugovor se u obilgacionom pravu moe definisati kao- saglasnost voljadva ili.'vie-
Tia koj'im'se postie neko obligaciono pravno dejstvo. Ugovor je pravni posao . Poto j e
produkt saglasnosti volja, on je uvek dvostrani.pravni posao.. Postoje i jednostrani pravnr
poslovi kod kojih nema saglasnosti volje (jednostrana izjava volje). Sutina svakog ugovora
jeste saglasnost izjavljenih volja, Ova sutina je prisutna kod svakog ugovora bez obzira'-na> -
vrstu, a broj ugovora razliite vrste j e veoma veliki. Postoje imenovani ugovorir
kupoprodaja, zakup, osiguranje, posluga, ostava, aii i neogranieni. broj neimen'vanih.
Svim ovim ugovorima zajedmko je-da nastaju saglasnou volja. Naziv ugovor pd'tie od
rimskog naziva contractusH francuskom pravu, genusni pojam j e konvencija, doks j e ^ - s
ugovor specijalni pojam. Konvencija je svaka saglasnost volja,- a Ugovor je ona saglasnost
'volja, kojom se zasniva pravni odnos. U obligacionom pravu redovno se koristL naziv:
"ugovor". Konvencija, pakt, sporazum se koriste u meunarodnom pravu. -:<:' .-

34. SLOBODA UGOVARANJA I AUTONOMIJA VOLJE

Sloboda ugovaranja i konsensualizam sn osnovna naeia ugovornog prava. Sloboda
'ugovaranja je jedan od najzanaajnijih oblika ispoljavanja hnosti oveka kao pravnog
 20
subjekta. Ona je tesno vezana za slobodu inicijative linosti oveka kojom. on stupa u
razliite pravne odnose. Ta inicijativa nije uvek imala isti pravni kapacitet. U starim
pravima je bila skrornna, zattm je jaala i postigla vrhunac u eri ekonomskog i politikog
liberalizma krajem 18. i poetkom 19. veka. Ipak, ova sloboda nikad nije bila apsoiutiia.
Ona se uvek ispoljavala u okviru optih normi zajednice, odnosno objektivnog prava, samo
su ogranienja bila vea ili manja. Poreklo slobode ugovaranja je veoma staro. Poeci
rirnskog prava vezuju se za ambijent snanog fonaalizma i maginog dejstva odreenili
rei to je znailo. krupno ogranienje slobode ugovaranja. Ipak i u tiin uslovima, sloboda
ugovaranja nije bila iskljuena, Ona se javlja u -vidu opcije: ugovoriti ili ne ugovoriti. U
kasnijem periodu razvoja rimskog prava (doba republike) formalizam opada, a sloboda.
ugovaranja jaa. Rimsko pravo je poelo da priznaje punovanost i nefoiroalnim
ugovorima, ukoliko su oni biii u skladu sa dobrim obiajima (mores) i moralnim
principima {boai mores). Ve u Justinijanovom vremenu, veliki broj ugovora je osloboen
svake forme. U feualizmu, sloboda ugovaranja je bila skuena pod pritiskom formalizma
i naturalne privrede. Ona je bila ograniena i verskim dogmama kanonskog -prava. U
kasnijem.feudalizmu, ogranienja se umanjuju. Mo.-kanonskog prava ,ppada,.fa::Svetovnost:t
jaa. To je bilo izazvano jaanjem robnonovanih odnosa koji su feudalizam sve- vie
prib liavali, kr aj u.
Autonomija!volje - U daljem razvoju ljudske civilizacije, dolo je do pojave kapitalizma.
Ideje Francuske buroaske revolucije su snano uticale na pojavu koncepcije po kojoj je
individuaina.' volja autonomna i bezgranina. Ova koncepcija je nazvana teorijom
autonomije volje. Ona je izvrila snaan uticaj na mnoge kodifikacije, od Code Civiie - a,
pa nadalje. U konceptu autonomije volje, sloboda ugovaranja dobija najire mogue okvire.
Ona je direktna poslediea*politikog. i ekonomskog liberalizma s kraja 18. i poetka 19.
veka, a oznaava trijumf pojedinca nad drutvom.. IndividuaLna volja pbjedinca je-iznad
zakona. Izvor obligacije je volja oveka, a ne zakon kao spoljni autoritet. ovek Je
slobodan i stoga obaveze preuzima odlukom svoje slobodne volje. Njegova volja je
autonomna i suverena. Ona je. i akt. pravinosti. Iz svega ovoga. proizilazi da je uenje o
autonomiji volje izraz individualistike filozofije politikog i ekonomskog liberalizma i
direktna posledica ideja Francuske revolucije. Toj filozofiji je odgovaralo uenje o
prirodnom pravu. Stvoren je.postulatda je.sloboda pojedinaca. aposolutna:4:.da-;se-prostire
do granice slobode drugog, a da je opti interesi ne mogu ograniavati. Autonomija volje je
najvei domet slobode ugovaranja. Primena teorije autonomije volje se moe posmatrati sa
trl aspekta : 1) sa aspekta sadrine-,. autonomija volje. dolazi do izraaja. kako.u momentu
zakljuenja, tako i u toku izvrenja ugovora.. On podrazumeva opciju ugovaratr ili ne
ugovarati, izbor subjekata sa kojim e se ugovarati, kakva e sadrina ugovora biti, ali
podrazumeva i nepromenljivost jednom zakljuenog ugovora, tako da se on mora izvriti
onako kakd je ugovoreno ipacta suiit servanda); 2} \z ugla forme, ugovora, autonomija volje
znai da su'' stranke slobodne i u pogledu naina zakjueenja. ugovora, odnosno ispoljavanja
svoje voljef.;:fJgovor ne treba da bude {za forrnu) zakljuen u plsmenoj, sveanoj ili nekoj
drugoj forifii, ve je dovoljna prosta saglasnost {solo consensus) . Prema torne, autonomija
voje snano podstie princip konsensualizma; 3) iz ugla tumaenja.,ugovor,a, autonomija
volje -znai otkrivanje zajednike volje stranaka. Ugovor treba da bude ono- to su stranke
htele. Ideja o autonomiji vofje nije nikad ni u jednom zakonodavstvu bila apsolutno
prihvaena. To govori da je ona nerealna i da se javlja samo kao neostvareni ideal.
Medutim, moe se govoriti o tome da je buroaska liberalistika drava krajem 19. veka
bila najblia tom idealu. Ona se javlja u vidu pravila kao to su : doputeno je sve sto nije
zabranjeno (Code Civiie), ugovori se mogu zakljuivati o svemu to se u prometu": nalazi,
ako nije nemogue iii nedoputeno (AGZ), volja' i naredba oveija, zastupa zakon, a zakon
naknaa volju i naredbu oveiju (OIZ).
Kritika autonomije volje - Uenje o autonomiji volje izazvalo je krajem 19. i poetkom 20.
veka otre reakcije. One su ile u tri pravcar.l) isticanje dinitveiiili ciljeva u prvi plan j c
tipino za socioloku koncepciju ugovora, koja se javlja u okviru ideje da se socijalnim.
funkcijama negira subjektivno pravo. U osnovi te ideje j'e bio zahtev da se individualna
volja potini zajedrukim interesima ,Tu je zakon iznad individualne volje 2) pravinost se
ne moe izjednaiti sa ugovorom. Onaj ko ima jau ekonomsku mo, namee svoju volju
 21
drugoj strani, a nametnuta volja ne moe btti pravina. Zato je naelo pravinosti neto to
se razlikuje od ugovora 3) teorija izjave volje ukazuje da nije bitna unutranja volja vee
ona koja je izjavljena, odnosno manifestovana u spoljnom svetu. Po toj teoriji volja stvara
obaveze, ako je praena odredenom izjavom, jer tek kad je volja izjavljena, mogu nastupiti
odreene pravne poslediee. Prema tome, ne moe se govoriti o autonomiji volje ako je
bitna izjava volje, a ne sama volja.
Autonomija volje kao nadgradnja robnih odnosa - Autonomija volje je produkt
robnonovaniii odnosa u kojima ueestvuju slobodni subjekti razmenjujui svoje proizvode i
usluge, Robnonovani odnosi imaju svoju osnovu u privatnoj svojini. Na tritu su upravo
vlasnici roba, s tim to se pod robom podrazumeva i radna snaga, a ne samo. proizvodi
rada. Vlasnici ovih roba su pravno jednaki i zato oni imaju slobodu da na tritu roba,
odnosno radne snage, slobodno ugovaraju uslove rada i razmene rada. Zato se i moe rei
da je autonomija -volje,' kao najvii stepen slobode ugovaranja nadgradnja robnonovanih
odnosa,. Sloboda trine razmene i sloboda ugovaranja. su u pravoj razmeri - ukoliko je
sloboda trita vea,, vea je -i sloboda ugovaranja i obrnuto. Ipak, nema apsolutne slobode
-. ?'-.?iugovaranja bdnosno autonomije volje. Ona je uvek ograniera i moe se govoriti o uim i
-;-'-"- irirn okvirima tih dgranienja, /

35. OGRANIENJA SLOBODE UGOVARANJA

Ogranienja.-slobode ugovaranja su brojna i raznovrsna -sa.; tendencijom.-porasta. U
savremenonv a i naem p r a m ova ogranienj'a se mogu grupisati na.:-ogranienja putem
ustanove Javnog poretka, ogranienja u pogledu zakljuenja ugovora (obavezno zakijuenje
ugovorai saglasnost treeg i ogranienje izbora ugovornika), ogranienja u pogledu sadrrne
ugovora (zakonsko reguiisanje sadrine, ugovori po pristupu), ogranienje u pogiedu
. nepovredivoti ugovora (raskid ili revizija ugovora zbog. promenjenih okolnosti,., raskid -
ugovora bog neizvrenja) i ogr.anienja u pogledu forme ugovora.

36. OGRANIENJE PUTEM USTANOVE. JAVNOG PORETKA.

Javni poredak je najoptije ogranienje slobode ugovaranja, ali je zato i najkompleksnije.
Stranke ne mogu svojom voljom izazivati nikakva pravna. dejstva koja. bi bila u suprotnosti
sa javriim. poretkom., Na. ZOO u.l. 10. predvia da uesnici u prometu.sobocmo..ureduju.
obligacione odnose, s tim to ih ne mogu ureivati suprotno Ustavom uhrrenim naelima
drutvenog ureenja,-- prinudnim propisima i moralu drutva. Iz ove odredbe proizilazi da
ustanovu,javnog poretka kod-nas. obrazuju.. : 1) ustavna naela. - tiu. se ekonomskog
ureenja, drutveno politikog sistema, sloboda i prava. graana, ustavnosti, zakonitostl
itd. 2) prinudni propisi - u obligacionom pravu su izuzetak od pravila da se ti. odnosi
uspostavljaju voljom stranaka . Ali u prisustvu takve- norme, volja .suprotna.propisu,. ne
moe da dovede do odreenog pravnog ufnka. Takvi. su -npr. ^propisi ,o jedinstvenom;
tritu, zabrani zloupotrebe prava, zabrani monopolskog;poloaja itd. .3)..moralne. norme
drutva - upotpunjuju sistem ogranienja slobode ugovaranja,. Jer ona,ne, .moe -naruavati
moral jednog;,.drutva,. koji je neodvojiT deo javnog- poretka_.-Ustanovajavnog.poretka.je.
^'-%*/:;^-iirianenetna.. svakorh- drutvu- Ona nije samo ustanova sadanjosti, nego i prolosti. Zato i
postoje razliita teorijska shvatanja pojma javnog poretka. Prema jednom, ova ustanova se.
ne da definisati, pa njenu. primenu treba prepustiti pragmatici sudova. Po drugom,. treba
odrediti samo osnovne odlike 'ove ustanove bez precizne. definicije. Prema. treima treba
navesti zakone koji ulaze u javni poredak, a ne treba insistirati na njegovom pojmu. Prema.
etvrtima javni poredak treba definisati optim kriterijumima, s tim to ti kriterijumi
mogu biti i pravni i nepravni., Ovi teorijski stavovi ukazuju da ustanova javnog poretka.
nije samo pravna ustanova, nego i drutvena: Pravno odreenje. ovog pojma. je. samo. _.., _-M
segment sadrine Janog poretka,. U njega jo ulaze i ekonomski, filozofski,. etiki, politikU-
.socioloki i drugi principi na kojima poiva. jedna' drutveiia zajednica- Ti principi skupai. , ..
u medusobnoj interakciji nisu jednom: zauvek. dati, ak ni u istom. drutvu. Oni- nisu'- '.-.,.
okonani u venosti, ve su promenljivi u vremenu i u prostoru. Ova ustanova nije- dakle.
numerus dausus, i podlona je promenama. Ipak ttme nije ugroena pravna sigurnost
jedne drutvene zajednice, jer se javni poredak menja tek sa promenom sutine drutvenih
odnosa u zajednici, a one nisu tako este. Imajui u vidu ove elemente, mogio bi se rei da
je javni poredak skup principa na kojima je zasnovano postojanje i trajanje jedne pravno
organizovane zajednice, koji se uspostavljaju preko odreenih drutvenih normi, a koje
subjekti pravnih odnosa moraju potovati,

37. OGRANIENJA U POGLEDU ZAKLJUENJA UGOVORA

Sloboda ugovaranja podrazumeva pre svega slobodu izbora. Meutim u savremenom
pravu, postoje brojni sluajevi kojima se ova sloboda ograniava. Oni se mogu svrstafi u
tri gtrupe:
1. Obavezno zakljuenje ugovora jeste retko ogranienje ali ipak postoji. Ono u najveoj
meri sputava slobodu ugovaranja, jer dira u opciju ugovaratl ili ne ugovarati, koja je
zametak i osnovni kvalitet te slobode. Neki zakoni stvaraju obavezu zakljuivanja
ugovora kao to su ugovor o obaveznom osiguranju motornih vozila, putnika u javnom
saobraaju, korisnika iii sopstvenika vazduhopiova ili ugovor o obaveznom osiguranju
za sluaj nesree na poslu vatrogasca, lica u obezbeenju itd. Ovde spada i obaveza
trgovinskih preduzea i radnji da prodaju izloenu robu iii obaveza preduzeea koja se
bave prevozom putnika da prevezu svakog ko-.'>ima->potrebu zajkprieenjem., prevoza.-v
Najzad, tu spadaju i obaveze isporuke el. energije, vode itd,
2. Saglasnost treeg za zakljuenje ugovora - Sloboda ugovaranja je ponekad ograniena
zahtevpm-da se neko trei sa tim saglasi. Po ZOO, ta saglasnost moe biti data^pre ili
posle zakljuenja ugovora. Ako se daje pre, re je o dozvoli, a ako se daje posle onda.
je re o.-odobrenju. Tree lice moe biti neki dravni organ i tada se saglasnost daje
administrativnim aktom, npr. u vezi sa spoljno trgovinskim posiovima, prometom
poslovruh i stambenih prostorija, poljoprivrednog zemljita. Saglasnost moe dati i
odreeno fiziko lice npr. staralae delimino poslovno sposobnog lica, roditelj starijeg
maloletnika, zakupodavac kod podzakupa itd.
3. Izbor ugovornika - Ogranienja slobode' izbora ugovornika vezana su. za imperativne
propise o personalnoj mogunosti sticanja svojine na odreenim stvarima. Npr.
prodavci odreenih stvari u susvojini moraju ponuditi-prodaju titularu: prava* pree-
kupovine - drugom suvlasniku; davaoci stana na korieenje prodaju stanove- nosiocima
stanarskog prava, koji imaju pravo otkupa itd.

38. OGRANIENJA U POGLEDU SADRINE UGOVORA

Sloboda ugovaranja podrazumeva da. stranke same odreuju sadrinu ugovora kojeg
zakjuuju. Ali, i tu. postoje ogranienja. Njih nameu :
1. Zakonom., regulisana sadrina ugovora - U izvesnim sluajevima zakon predvia ta
jedan ugovor treba da sadri, npr. zakon o stambenim odnosima odreuje sadrinu
ugovora o korienju stana, zakon o nasleivanju odreuje sadrinu ugovora o
raispode||gtaovine za ivota. i ugovora o doivotnom izdravanju. Zakoni i podzakonski
akti ejb^-odreuju i cene odreenih stratekih proizvoda oclnosno inputa (benzina,
ulja, brgna, mleka, eera, hleba). Njima se odreuju i otkupne eene. poljopriwediiih
proizvod'a.
2. Ugovori po pristupu - Ogranienje slobode ugovaranja u pogledu* sadrhm. ugovora,.
naroito je izraeno kod ugovora o pristupu. Kod ovih ugovora, jedna.ugovorna strana
zbog svoje ekonomske nadmoi ili iz praktinih razloga unapred odreuje elemente
ugovora (opti uslovi), a druga ugovorna strana samo pristupa. tako odreenoj sadrhii
ugovora. Ovi ugovori se nazivaju i formularni ugovori, po formularu optih uslova pod
kojima se ugovor moe zakijuiti. Opti uslovi se moraju objaviti na uobiajen-.nain
(npr. cene avionskog, eleznikog ili drurnskog prevoza), a bitne elemente sadri i
formuiar ugovora o pristupu. Ovakvi ugovori se zakljuuju u oblasti saobraaja (prevoz
Ijudi i robe - konosman), obaveznog osiguranja ili kolektivnog ugovaranja.
3. Samoupravni sporazumni su ugovori kojima su samoupravne organizacijc i zajednice
uskladivale svoje interese u drutvenoj podeli rada. Udrueni rad kao produkcioni
odnos vie ne postolji, pa ni ovi ugovori. -
 23
39. OGRANIENJA U POGLEDU NEPOVREDIVOSTI UGOVORA
U starom pravu je vailo pravilo pacta sunt servanda - jednom zakljuen ugovor se mora
izvriti onako kako je bio stipulisan. Ugovor su mogle izmeniti samo stranke i to
obostranom saglasnou. Ukoiiko jedna strana nije ispunila ugovor, druga strana nije
mogla raskinuti ugovor, ve je mogla samo da trai prinudno izvrenje i naknadu tete.
Meutlm u savremenom pavu pod uticajem socioloke koncepcije, moguno je traiti i
raskid ugovora zbog neizvrenja obaveze druge strane i raskid ili reviziju ugovora - zbog
promenjenih okolnosti. Ove mogunosti su ujedno i ogranienja u pogledu praviia o
nepovredivosti ugovora.

40. OGRANIENJA U POGLEDU FORME UGOVORA

U poetku razvoja ugovornog prava, formalizam je imao izuzetan znacaj - poeci rimskog
prava. Sa razvojem robnonovanih odnosa, 'formalizam gubi na znaaju, a jaa
. konsensualizam, zakljuenje ugovora prostom saglasnou volja. Konsensualizam odgovara
slobodi ugovaranja. Poetkom ovog veka formalizam ponovo ozivljava vezujui se za
^/^>i''?p6jedMe*-ugovore?-"kbji imaju poseban znaaj. Zakljuenje takvth ugovora, zakon vezuje za
pismenu ili sveanu formu. Kod nas su to npr. ugovor o prometir nepokretnosti, ugovor o
radu (pismena forma), ugovor o doivotnom izdravanju, -ugovor -o raspodell imovine za
ivota (sveaha forma). Kod ovih ugovora forma je usiov punovanosti 'ugovora - forma ad
solemnitatem.

41. KONSENSUALIZAM
Konsensualizam':-je zajedno sa slobodom ugovaranja, osnovno naelo ugovornog prava..
Konsensualizam znai da s l ugovor moe zakljuiti prostom saglasnou volja,. bez ikakvog
formaiizma.* On je suprotan formalizmu.. Ali razvoj ugovornog prava;-je otpoeeo. sa
formalizmom, koji je ustuknuo pred konsensualizmom tek u 16. i 17. veku. Stara prava
su zasnivala ugovaranje na formalizmu, to je bilo produkt nerazvijenih drutveno
ekonomskih. odnosa i. uticaja religije. Odredene. radnje,. znaci i rei su. imaie magijski. .
znaaj, jer su biie povoljne za nastanak ugovora kao religijskog akta,. koji je nastajao u
sakralnoj formi molitve,. prinoenja rtve ili neke druge kultne forme. Forma se shvatala
. kao sveta.formula. bez.koje. nije* bilo..ni prava. Rimsko,.pravo je.takoe.bilo.,formalis.tiko.r
Ono se nikad nije oslobodilo formalizma na jedan opti naein, iako su se pred kraj
perioda republike javili i prvi konsenualni ugovori: emptio - venditio (kupoprodaja),
locatio - conductio,{na.}axn), societas-[ortakhxk),.mandatum (zastupanje)..Svtostali ugovori..
su i dalje bili formalni, a forma je biia literarna, verbalna i reaina (predaja). Propau
rimskog carstva rani sredni vek je otpoeo vraanjem formalizmu i naputanjem prvih .
oblika konsensualizma,. to je bila posledica zatvorene naturalne privrede, to je odlika
srednjeg veka. Simbolika i ritual ponovo dobijaju na. znaaju.'Poetkom'lSi.veka u okviru.
kanonskog 'prava, pojavile su se dve doktrine : 1) prostu' saglasnosfc voljaje trebalo
sankcionisa1!i'-'tubom-i'''23;'prostu saglasnost volja -nije *1reb-aioi'>pravno-s'ankcioMsaU ve
iskljuivo duhovno - anatemom. Ove-dve doktrine-su. se- uporedo favijale" do. 16. veka, a.
"v ?""p6t6rn--p'rva:"jaaa-'driiga doktrina polako nestaje. U 16. i 17. veku :pva doktrina prelazi iz
kanonskog u svetovno pravo. Za nastanak konsensualizma u srednjem. veku istorijski
znaaj je imala promisorna zakletva. Ona je bila. fonnalaa' ugovor'religijskog- karaktera,.-
sian stipulaciji. Glavna obaveza po ovoj zakletvi je bila obaveza prema boanstvru a*
sporedna prema drugoj ugovoraoj strani. Sporedna obaveza je bila akcesorna, tj. zavisila
je od giavne i bila je apstraktna tj. nezavisna od kauze, poto je nastajala samora "
zakletvom boanstvu. U kasnijem razvoju se sve vie gubi razHka izmeu prostog obeanja-
i obeanja datom boanstvu, pod zakletvom.:'Prosto obeanje-tj. prosta- sagiasnosfcrse. .v
uzimala kao biaa formula zakletve. Na taj nain je knsensuaJizam. nastajao ba preko-'"
formalizma promisorne zakletve. Ona je navikavala lica da potuju date-. rei i kadUnisu.'....
bila upuena boanstvu, ve dfugom licu. Odatle do konsensiializma nije bio dug pufc Kraj -
feudalizma i poetak kapitalizma. a naroito francuska reTolucija oznaili su nov zamah
razvoja robnonovanih odnosa. Trinim odnosima nije odgovarao nikakav formaiizam.
Zato sloboda ugovaranja dobija snaan podsticaj u konsensualizmu. Ugovori su se
zakljueivali prostom saglasnou volja, bez ikakve forme. To je epoha liberalima. Po
 24
principu konsensualizma su nastale i savremene kodifikacije - AGZ, Code Civile; OIZ. U
svtma njima dominirao je konsensualizam, a formalni ugovori su bili izuzetak. Savremeno
pravo od kraja 19. i poetkom 20. veka, pridaje vei znaaj formi poto je to bilo u
klasinom buroaskom pravu. Neki autori to nazivaju renesansom formalizma. Taj
formalizam medutim nije bio isti kao onaj ranije. On se javlja kao racionaino sredstvo
pravne tehnike kojim se postie vea pravna sigurnost u obligacionim odnosima koji to
iziskuju. ZOO predvida princip konsensualizma ali on mnoge ugovore proglaava
formainim: ugovor o prodaji nepokretnosti drutvenih i pravnih lica, ugovor o graenju,
ugovor o Hcenci, ugovor o osiguranju, ugovor o jemstvu, ugovor o bankarskom tekuem
raunu itd. Eorrnu pojedinih ugovora predviaju i drugi zakoni npr. zakon o pomorskoj i
unutranjoj plovidbi (ugovor o gradnji broda, zakupu broda itd.).

42. PODELA UGOVORA

Sloboda ugovaranja i konsensualizam omoguuju zakljuivanje brojnih i raznovrsnih
ugovora. Ti se ugovori klasifikuju po odreenim kriterijumima. Svakom od kriterijuma
odgovara .odredena podela ugovora, kao i . kod,, .podela :- obligacij.au \,Tpeba^meutim,
razlikovati podelu obligacija od podele ugovora. Obligacija je pravni odnos koji nastaje iz ,
ugovora i drugih izvora obligacija. Ugovor je dakle jedan od izvora obligacija. Dodue jedan
od od dva gfavna izvora [summa divisio). Prema zakonskom regulisanju, ugovori se dele
na imenovane i neimenovane. Prema nuriim uslovima za nastanak ugovora, ugovori se
dele na- foEmalne i neformaine. Prema odnosu prava i obaveza, ugovori se dele na
jednostrano obavezne i dvostrano obavezne, teretne i dobroine, aleatorne i komutativne.
Prema duini trajanja prestacije ugovori se dele na ugovore sa tenutnim izvrenjem i
ugovore sa trajnim izvrenjem. Prema karakteru prestacije ugovori se dele najednostavne i
meovite. Prema. tehnici i nainu izvrenja ugovori se dele- na ugovore sa sporazumno
odreenom sadrinom i ugovore po pristupu, kolektivne i rndividualiie ugovore, generalne i
posebne ugovore. Prema zavisnosti j'ednlh od drugih, ugovori se dele na samostaJne i
akcesorne. Prema linosti ugovornika,- ugovori se dele- na ugovore* zakljuene intuitu
personae i ugovore zakijuene bez obzira na svojstvo lienostL Prema ugovornoj obavezi
zakljueivanja drugog ugovora, ugovori se dele na prethodne i giavne. Prema vidljivosti
kaauze-ugovori.se^dde na.kauzaMe-i apstraktne..

43. IMENOVANI I NEIMENOVANI UGOVORI .

Imenovani. ugovori su. oni. ugovori. kojL su zbog svoje-:vanosti. i ueestalosti. u pravnom
prometu zakonom posebno predvideni i regulisani,. i iji je naziv zakonom odreen. Takvi
su ugovori kupoprodaja, zakup, poklona, punomostva, zajma itd. Svaki takav ugovor ima
svoj naziv u zakonu koji odreduje njegove elemente.
Neimenovanivugovori su oni ugovori koji nisu posebno zakonom regulisani, niti im zakon
odreuje naziv.. Ovi ugovori se ne javljaju tako esto, ali i za njih vae opta pravila
ugovornog p.f.ava kao i za imenovane. Mnogi ugovori koji su u prolosti bili neimenpvani,
sada su imenovani npr. izdavaki ugovor, ugovor o sefu, ugovor o izlobi- itd. U ovom.
trenutku najei neimenovani ugovori su vezaniza prikupljanje- i udruivanje- novanih:
sredstava radi nabavke automobila i drugih roba,. oni obino kombihuju elemente raznih
ugovora, ali su uvek atipini.
Poreklo ove podele see jo od rimskog prava. Osim 4 konsensualna ugovora (
kupoprodaja, najam, ortakluk, punomostvo), svi ostali ugovori su bili formakrL Meutim,
vremenom su tl formalni ugovori postepeno poput'ali u strogosil forme, pa ako je-neki
ugovor zaklj.uen bez forme, a jedna strana je svoju obavezu izvrila racunajui na'* bona.
Udae druge strarie, mogla je da zahteva i izvrnje obaveze druge- strane. Tako su pakti
postrajali kontrakti ugovori, i onda su su se zvali neimenovani ugovori. Njih je Justinijan
svrstao u 4 kategorije : l) do ut des; 2) do ut facies, 3) facio ut des.A) facio utfacias.
Znaaj podele - Podela na neimenovane i imenovane ugovore je zanaajna po tome to
ukazuje da se mogu zakljuivati ne samo ugovori regulisani zakonom ve i drugi ugovori
koje zakon niti odreuje, niti naziva odreenim imenom. Stranke mo.gu zakljuiti sve
ugovore osim onih koji su zabranjeni. Pri zakljuivanju imenovanih ugovora, odnos ne
 25
mora biti detaljno regulisan. jer to ini zakon . Neimenovani ugovori se detaljnije reguliu
poto ih zakon ne regulie.

44. FORMALNI I NEFORMALNI UGOVORI

Formalni su ugovori za ije se zakljuenje zakonom ili voljom stranaka zahteva odreena
forma. Oni su istorijski nastali pre neformalnih. U rimskorn su svi ugovori bili formalni
osim 4 konsensualna. I danas postoje formalni ugovori, s tim to razlog njihovog
postojanja nije sakralne naravi, ve praktine (da bi.se podvukla vanost pojedinih ugovora
u pravnom prometu). Forma moe biti zakonska, ako je propisuje zakon i ugovorna, ako
je propisuje ugovor. U prvom sluaju, forma je.obavezna kod svih. ugovora odredene vrste,
a u drugom'sluaju, forma je obavezna samo ako je ugovorom predviena. inae nije. Kod
formalnih ugovora, bez obzira da li je zahtev u pogledu forme nametnut zakonom ili
ugovorom, propisana forma je uslov vanosti ugovora [forma sd solemnitatem). Ta forma
ima konstitutivno dejstvo i ugovor koji ne ispunjava uslov u .vidu foraie je nitav. Ovu
formu treba razlikovti od forme ad probationem, koja je dokazna forma i kojom se jedino
^''|s--i-mo.e-'*-'dGkazivati. postojanje nekog ugovora kod koga inae forma nije bitan uslov
'v- : ;"postojanja. - Ovde je -ree samo o dokaznom sredstvu. -Formalni ugovori mogu biti
jednostrano.:iii dvostrano formalni. U prvom sluaju, forma...obavezuje;samo. jednu, a u
drugom obe" stranke. Jednostrani formalni ugovor je ugovor o ' poklonu ...nepokretnosti
(dovoljno j e d a poklonodavac potuje pismenu formu, a ne i poklonoprimac ). Ugovor e
vaiti i bezpotpisa poklonoprimca, ako je potpisao poklonodavac .Dvostrano. formalni.je
ugovor o kupoprodaji kod koga forma mora biti. ispunjena kod obe stranke. Pismena
forma zahteva da se ugovor napie i potpie (kupoprodaja, nepokretnosti). Sveana forma
je pismena forma kojoj se*dodaju i drugi zahtevi: ucee sudije u zakljuivanju iH overa
ugovora (ugovor o doivotnom izdravanju). Realna- fdrma-je posebna vrsta. forme...
zakljuenja ugovora. Forma je ispunjena kada doe do predaje stvari. Otuda se realni
ugovori zakljuuju tek predajom stvari. Bez predaje nema ugovora. Realni ugovori su se
javili u rimskom pravu. kao. znak poputanja stroge forme neksuma. i. apstraktne
stipulacije. Oni su biii korak ka konsensulalnim ugovorima jer su formu svodiii na
predaju stvari. Ovo tradiciohalno shvatanje realnih ugovora je trajalo vekovima. Novo
shvatanje._.realnih ugovora. poiva na ideji da..se. predaja. ne. tretira. kao. znak. zakljuenja.
ugovora, ve kao radnja ispunjenja ugovora. Ta ideja znai i negaciju realnih ugovora koji
postaju konsensualni. Njihova konsensualnost bi se ogledala u prostoj sagiasnostl o
predaji neke- stvari, kako bi akt predaje. bio.radnja ispunjenja.ugovora.. Realnim ugovorjma
se smairaju ostava/posluga, zajam i zaloga..
Neformalni su oni ugovori za ije je zakljuenje dovoljna prosta saglasnost volja [solo
consensus). Frvi konsensualni ugovori su se javili u rimskom pravu u. kome je inae
vladao formalizam. To su biU emptio-venditio, locatio-conductio, .mandatum.L societas,
Savremeno pravo poiva na konsensualizmu-ugovaranja. Konsensualizam;,je..nastao u 13. i
14. veku - a'svoju punuafirmaciju'.je doiveo u vreme.UberaJbaogskapitaiizma^-Orrodgovara
.slobodriim trinim odnosima. - ' ' .
^T>.it-?.i?:'Z.naeaj.,:podele - Neformalni i formalni ugovori razlikuju... se po mogunosti ponitavanja
. ugovorazbog odsustva forme. Odsustvo forme'ini mtavina samo 'formalne ugovore.. jer .
neformalni nastaju prostom saglasnou volja. Kod foiraalnih ugovpra se poatavljaju neka
pravna pitanja kao to su : pravna dejstva. usmenih klauzuia, forma u sluaju-novacije
ugovora. znaaj priznanice, forma predugovora itd.
Forma ima dve funkcije. Prva je zastitna. koja se ogleda.. u tome to forma predstavlja
prepreku za lakomislenost, brzinu, prenagljenost u zakljuivanju vanog pravnog posla .
Ona doprinosi da se prava i obaveze jasnije ,'formuliu. Tom formom se tite i javnl.
interesi, jer'se fiskalne obaveze stranaka mogu iake namiriti. Dokazna forma omoguuje
lake dokazivanje pojedinih ugovora ukoliko su'ohi zakljueni u pismenoj ili nekoj drugoj
formi. Forma je materijalizovana. u raznim ispravama, a one su pbgodno dokazno sredstvor,
. Formu kao dokaz [ad probationem) treba razlikovati od forme kao bitnog konstitutivnog
elementa ugovora. Kod forme ad solemnitatem, ugovor se moe dokazivati sviiir
sredstvima, a ne samo odredenim {ad probanonem) STedstvima- Kod forme ad
 26
probatioaem, postojanje ugovora se moe dokazati samo odredenorn formom. dokaza, bez
obzira to ta forma nije uslov punovainosti ugovora.

45, JEDNOSTRANI I DVOSTRANI UGOVORI

Jednostrani su oni ugovori koji stvaraju jednu ili vie obaveza, ali samo za jednu ugovornu
stranu . Tu ne postoje uzajamne obaveze stranaka, ve samo pravo na jednoj a obaveza na
drugoj strani. Zbog toga jedna strana ima uiogu poverioca a- druga ulogu dunika . Takvi
su ugovori o poklonu, jemstvu prodajni nalog itd. Takvi bi bili i ugovori o zajmu, posluzi i
zalozi, ako bi se shvatili kao realni ugovori. Dvostrani su oni ugovori koji stvaraju
uzajamne obaveze za obe ugovorne strane . Kod njih ob.e strane imaju istovremeno i ulogu'
poverioca i ulogu dunika. Takvi ugovori su kupoprodaja, razmena, zakup, ortakluk,
ugovor o delu, o osiguranju. Kod njih je svaka stranka i dunuk i poverilac, to zbog svog
potraivanja, to zbog svoje obaveze. Postoje tri koncepcije ove podele : Rigidna koncepcija
- kruta, stroga i restriktivna. Polazi od neprornenljivosti podele: "ako je jedan ugovor u
momentu zakljuenja jednostran ili dvostran, ostaje do kraja takav/bez obzira na kasniju
pojavu obaveze druge straiie." Npr. ako je u momentu, zakljuenja.-4..ugovor,.,,.0:,..;ostavi,bio.
jednostran zato to je besplatan,: on e ostati takav i ako se kasnije na straiii ostavoprimca
jave trokovifkoje snosi ostavodavac. Koncepcija dvostrano nesvrenih ugovora - odreuje
ovu podeltf!5' ; irem smislu. Ona doputa i uzima u obzir promene koje se rnogu-desiti u
toku izvrenja ugovora, tako da izvesni Jednostrani ugovori mogu, tokom vremena da
stvore obaveu i drugoj strani (poveriocu) i da na taj nain postanu dvostrani.. U primeru
besplatne ostave, ostavodavac, kao primarni poverilac bi bio u obavezi da naknadi
ostavoprimcu trokove koji su. se tokom ostave pojaviii. Raziika izrneu dvostranib. i
dvostrano nesvrenih ugovsra je u tome to su kod prvih obaveze obe strane nastale jo u
momentu zakljuenja ugovora, a kod drugih u razliito vreme- - kod dunika u momentu.
zakljuenja ugovora (predajom stvari), a kod poverioca naknadno' (kad se pojave trokovi
koje mora da snosi). Tvorac ovog kocepta je francuski pravnik Potje, a njegov koren je u
rimskom. pravu. Code Civile- nije.' prihvatio ovo shvatanje, a odbija. ga i veinavfrancuskih
teoretiara. Fleksibilna koncepcija - shvata ovu podelu veoma elastino. Ona polazi od. toga
da izmeu jednostranih i dvostranih ugovora nema vrste granice, i da li e ugovor biti
jednostran:'.,ili dvostran. zavisi-, iskljuivo-- od volje stranaka- Jednan" ugovor u- momentu..
zakljuenja moe biti jednostran da bi docnije postao dvostran ili obrnuto, sve* zavisi od
volje stranaka, a ta volja moe biti i naknadna. Zakljuujemo da rigidna koncepcija- ne
vodi dovoljno rauna. o volji stranaka;. konepcija. o dvostrano neswemnx ugovorima nije
iroko prihvaena jer naknadna obaveza po pravilu nije uzajamna tj. reciprona drugoj,
ime se ne ostvaruje- osnovni zahtev dvostranih ugovora o uzajamnosti prestacije. Ovaj
koncept se uglavnom vezuje za realne ugovore shvaene u tradicionainom smislu, a to
shvatanje sS'rsve vie naputa zbog ideje o konsensualnosti. ovih ugovora. Ostaje, dakle
osnovni' kriterijum - volja. to se tie znaaja podele, niz instituta primenjuje.bse kod
dvosfranmiSffc ne kod jednostranih ugovora, to proizilazi iz uzajamnosti obaveza .stranaka
iz dvostraaUlugovora. Tako za dvostrano obavezne ugovore-vae odredbe- o ekvivalentnosti
prestacije, 'odredbe o raskidu ugovora zbog ..neispunjenja,- odredbe '.fcO,,,prigovru,
neispunjenja, odredbe o riziku zbog propastl stvari, odredbe o prekomernom oteenju u
sluaju oigledne nesrazmere uzajamnih davanja, odredbe o zelenakim ugovorima,
odredbe o ustupanju ugovora itd. Za jednostrane i dvostrane ugovore vae i razliita
pravila u vezi sa tumaenjem ugovora. Kod jecmostranih ugovora nejasne odredbe se
tumae tako da budu povoljnije za onog ko ima obavezu, a kod dvostranih se tumae u
c
duhu uzajamnosti obaveza. -

46. TERETNI I DOBROINI UGOVORI

Teretni ugovori su oni ugovori kod kojih jedna strana daje naknadu za korist koju
uglavnom. dobija od druge strane. Takvi ugovori su kupoprodaja, zakup, ugovor o
doivotnom idravanju, ortakluk, zajam sa.kamatom. Dobroini ugovori su oni kod kojih
jedna strana ne daje nikakvu naknadu za korist koju ugovorom dobija od drugih. Takvi
ugovori su poklon, posluga, besplatna ostava, beskamatni zajam. ee se zakljuuju
teretni od dobroinih ugovora. Ova podela je bliska podeli na jednostrane i dvostrane
 27
. -. .. ugovore, Svi dvostram' ugovori su ujedno i teretni. Ali teretni ugovori mogu biti i
jednostrani npr. ugovor o zajmu bez kamate. Zato je podela na teretne i dobroine ira od
podele na jednostrane i dvostrane ugovore. Postoje tri kriterijuma za ovu podelu i sva tri
se odnose na identuifikovanje dobroinih ugovora, tako da bi teretni bili oni koji nisu
dobroini.
Po subjektivnom kriterijumu kod svakog dobroinog ugovora mora postojati namera
dareijivosti [animus donmdi). Po objektivnom kriterijumu kod svakog dobroinog
ugovora jedno lice smanjuje svoju imovinu, a da bi se poveala imovina drugog liea bez
ikakvog ekvivalenta. Po subjektivno - objektivnom kriterijumu potrebni su i namera
dareljivosti i smanjenje imovine jednog na raun drugog liea. Ovaj kriterijum je
dominantan. Ovi kriterijumi' ne vae samo za ugovore nego i za druge dobroine pravne
poslove. Postoje dve vrste dobroinih ugovora: 1) dobroini ugovori koji su pravni osnov
[iustus titulus) prenosa stvari i prava iz imovine Jednog u imovinu drugog liea - -takav je
ugovor o poklonu 2) dobroeini ugovori koji predstavljaju samo neku besplatnu korist za
jednu stranii (a nisu osnov prenosa stvari ili prava) - takvi su ugovori o besplatnom
,i)./',, punomo.estvu, ; beskamatnom zajmu.
Znaaj .podele - Ova. podela ima znaaja u vezi sa zakljueenjem ugovora - uslovi za
zakljuenje dobroeinih ugovora su stroiji od uslova za zakljuenje teretnih ugovora, U
gotovo svim;.:zakonodavstvirna, poklon je formalni ugovor, s tim to. se. ponekad trai
pismena,'nekad materijalna. a nekad realna forma - predaja stvari. Teretni.ugovori su
obino konsensualni . Dobroini ugovori se u principu zakljuuju kao ,ugovori .intuitu
personae. Teretni * ugovori se u principu zakljuuju bez obzira na linost, mada ne mora
uvek biti tako. .,
Kad je re o ugovornoj. odgovornosti, kod teretnih ugovora, stranke odgovaraju za
materijalne i pravne. nedostatke stvari koje prenose, to Je posledica ekvivaientnosti
prestacije, a kod dobroinih ugovora, ne odgovara se za materijalne i pravne nedostatke
jer tu ne vai princip ekvivaiencije prestacije. Kod tumaenja ugovora, dobroeine.ugovore
treba tumaiti u smislu da je manje teak za dunika,. a teretne u duhu uzaj'aniruh
davanja. Kod prestanka ugovora, ..mogunost za raskid ili ponitaj dobroiiiih ugovora je
vea nego kod teretnih najmanje iz dva razloga: 1) kod dobroinih ugovora, motivi ulaze u
polje kauze ugovora, pa utiu na punovanost ugovora 2) dobroini ugovori se zakljuuju
intultu personae pa se- mogu pobijati i zbog zablude o linosti 3) dobroeini ugovori se
mogu raskinuti i jednostranom izjavom volje 4) dobroini ugovori se mogu lake pobijati
pauiijanskom tubom od teretnih.

47. KOMUTATIVNI I ALEATORNI UGOVORI

Komutativni je takav ugovor kod koga je u trenutku njegovog zakljuenja poznata visina i
uzajamni odnos prestacija tako da se tano zna ta ko prima,- a t a k a duguje. ;Takvi su.
kupoprodaja,.zakup ; razmena,.ostava, posluga i dr. Oni mogu-biti Jednostr.ani,ili dvostrani.
Aleatorni su itakvi ugovori kod'kojh u mometntu njihovog.-zakljuGenja.niJe...ppznato koja e
strana neto'dobitiili izgubiti,. niti se zna za koju e od njih nastati.,.pravo, .a za koju
.'. -:,::-. obaveza,'.;ili ..kolika-.:e, biH obaveza, odnosno kakav e biti odnos uzajamnih obaveza
stranaka, vee sve to zavisi od nekog neizvesnog dogaaja. Neki ugovori su aleatorni po
svojoj prirodi - igre na sreeu, opklade, osiguranje, ugovor o doivotnom izdravanju. Drugi
ugovori su aleatorm' po uslovima zakijuenja - prodaja buduih plodova, prodaja prinosa.
sa livade "na zeleno" (ovo su komutafiviii ugovori koji postaju aleatorni zbog uslova
zakljuenja). Osnovna osobina aleatornih ugovora je neizvesnost dogaaja od kog.,zavisi _.
gubitak ili dobitak za Jednu ili drugu stranu. Taj dogaaj moe biti budui r sadasnjt ili'
proli, aii je neophodno da uvek bude neizvesan. Prema tome, ugovor je aleatoran i kad ser^.
vezuje za dogaaj koji se desio i'kad se vezuje za dogadaj koji tek'treba da s e dogodit'Akdf";';--
se dogaaj desio, postavlja se pitanje da li ne.izvesnost mora da postoji kod obe ili samo ,
jedne'Strane. O tome postoje razna shvatanja, ali prirodi aieatornih ugovoraviseodgavara|.|-. ; ;:
da neizvesnost postoji kod obe strane. Sutina deatornih ugovora je u uzajamnoj-
mogunosti gubitka ili dobitka zavisno od nekog neizvesnog dogaaja. Te ugovore mogu da .
zakljue dva, ali i vie lica. Ova druga mogunost je karakteristina za kolektivne igre na
.sreu - loto, lutrija, sportska prognoza... Treba raziikovati aleatorne ugovore i ugovore pod
 28
uslovom, jer se i jedni i drugi vezuju za neizvesnu okolnost Ugovori pod uslovom su uvek
vezani za budui neizvesni dogadaj. Ugovori pod uslovom su takvi, da od uslova zavisi
egzisteneija - nastanak ili prestanak ugovora. Kod aleatornih, neizvesni dogaaj ne deluje
na egzistenciju ugovora jer ugovor defmitivno postoji, ve deluje samo na visinu i
meusobni odnos uzajamnih prestacija.
Znaaj podele - Kod aleatornih ugovora ne prrmenjuju se pravila o prekomernom
oteenju, zbog naruavanja principa ekvivalencije. Tu vlada pravilo alea iskljuuje leziju
(prekomerno oteenje - Jesio enormis). Kod komutativnih ugovora, primenjuju se pravila
o leziji. Neki aleatorni ugovori pripadaju podruju naturalnih obligacija npr. kocka.

48. UGOVORI SA TRENUTNIM I UGOVORI SA TRAJNPM IZVRENJEM

Ugovori sa trenutnim izvrenjem su takvi ugovori kod kojih se obaveza sastoji od jednog
akta injenja ili proputanja, koji se izvravaju u jednom momentu. Takvi su ugovori
prodaja stvari u keu sa jednokrataim plaanjem, razmena roba koje se odmah
preuzirnaju, ugovor o punomostvu za jedan posao koji se obavlja odmah itd. Ugovori sa
trajnim izvrenjem su oni kod kojih se izvreiije,.,obaveza prostire u r yremenu .tako.da se ,
obaveze sastoje iz vie akata injenja ili proputanja. Neki" ligovori u 'sa trajnim
izwenjem t po svojoj prirodi kao npr. ugovor o doivotaom izdravanju, zakup, ortakluk,
ugovor o'fradu, osiguranje. Trajanje ugovora moe biti odreeno voljom. stranaka, ali moe
biti i neodredeno. Trajne obaveze se mogu izvravati ili u odreenim periodima (meseno
plaanje' zalmprihie) ili periodirhm sukcesivnom isporukom roba (svakih 15 dana) ili
svakodnevnirn izvrenjem obaveze (kod ugovora o radu). Znaaj podele dolazi do izraaja
"na podruju izvrenja i prestanka ugovora. Kad je re o izvrenju ugovora, promenjene
okolnosti utiu samo kod^ugovora sa trajnim izvrenjem obaveze. Samo se u njimajavlja
klauzula rebus sic stantibus,- Kod trenutaih ugovora toga. nema. Kad je- re o prestanku
ugiovora, treba uoiti sledeu razliku : kod ugovora sa trenutaim izvrenjem. raskid i
ponitaj ugovora deluju retroaktivno [ex tunc), kod ugovora sa taajnim izvrenjem, ponitaj
deluje retroaktivno, a. raskid samo u budunosti [ex nunc.pro futuro). Kod ugovora sa
trajnim izvrenjem, zakljuenim na odreeno vreme ugovor se obnavlja, ako posle vremena
za koje je zakljuen stranke nastave da postupaju u skladu sa ugovorom.

49. JEDNOSTAVNT I MEOVITI UGOVORI

Jerinostevni- su takvi ugovori ija. se sadrina sastoji samo od onih elemenata koji su
karakteristini. samo-za. jedan odreeni. tip ugovora. To.-su uglavnom.-. imenovani ugovori
kao to su kupoprpodaja, zajam, zakup, ostava, poklon itd. Meoviti su takvi ugovorr ija
se sadrina sastoji od elemenata dva ili vie jednostavnih ugovora koji su. tako sjedinjeni
da predstavljaju jedan jedlnstveni ugovor. Takav je ugovor o pansionu (koji sjedinjuje
elemente ugovora o zakupu, kupoprodaji, delu i ostavi), ugovor o organizovanju putovanja,.
ugovor o'delu, prevozu, punomostvu). Meovite ugovore treba razlikovati od spajanja dva
ili vie ^ugpvbra i meusobno uslovljenih ugovora. Kod spajanja ugovora, svaki ugovor
zadravk'voju individualnost., ali su i jedan i drugi zahvaeni istim ciljem kojem, stranke
tee, npr. kad se spoje ugovor o prodaji auta sa ugovorom o zakupu. garae-.u kojoj.je taj
auto smeten.. Kod meusobno usiovljenih ugovora. kupoprodaja jedne stvari je uslovljena.
kupoprodajom druge stvari izmedu istih lica, I ovde postoje- dva samostalna" ugovora koji
stoje u nekoj meusobnoj vezi.
Znaaj podele - Ova podela je znaajna zbog. pitanja primene pravila kojima se reguliu.
ugovorni odnosi, /.
1. Kod jednostavnih ugovora, primenjuju se iskljuivo pravila odreenog imehovanog.
ugovora.
2. Kod meovitih ugovora, stvar je sloenija. U vezi sa primenom pravila postoje vie
teorija: po teoriji apsorpcije, jedan bitan element ugovora. apsorbuje druge elemente,.. tako .
da praviia tog elementa dominrraju - primenuje se u ZOO. Po teoriji kauze, prirom- ;J_
meovitog ugovora treba odrediti po karakteru njegove kauze. Po teoriji kombinacije, treba
uzeti u obzir sve bitne elemente i njihovom kombinacijom doi do zajednikih pravila.
ugovora. Po teoriji kreacije, prirodu ugovora treba prepustiti oceni suda koji bi krakter
ugovora iznalazio u svakom konkretnom sluaju uz pomo naela pravinosti. Po teoriji
 analogije, karakter konkretnog meovitog ugovora treba odrediti putem analogije tj. po
pravilima nekog drugog ugovora koji je zakonorn regulisan.Izgleda da ovo pitanje treba
reiti pronalaenjem prave volje stranaka u jednom rneovitom ugovoru. To bi se moglo
postii primenom optih pravila ugovornog prava kao i kombinovanjem navedenih teorija
koje se meusobno iskljuuju.

50. UGOVORI SA SPORAZUMNO ODREENOM SADRINOM I UGOVORJ PO PRISTUPU

Ugovori sa sporazumno odreenom sadrinom su takvi ugovori kod kojih obe strane
sporazumno odreuju elemente i uslove ugovora i to saglasnou volja koja je rezultat
pogaanja. Ovo je tradicionalni tip ugovora koji se potpuno uklapa u slobodu ugovaranja.
Svaki ugovor, pa i onaj imenovani, razlikuje se od drugog iste vrste, ba kao to se
razlikuju i stranke koje ga zakljueuju. Ovi ugovori predstavljaju redovnu pojavu.
OUgovori po pristupu su takvi ugovori kod kojih jedna strana unapred odreuje elemente
i uslove ugovora, putem jedne opte i stalne ponude, a ciruga strana samo pristupa tako
iV_ ^uanjenoj ponudi.. Sporazum kod ovih ugovora nije rezultat. pogaanja, ve pristanka na
!, ;*,.>.','unapfed' oareene. 'elemente i uslove ugovora od kojih se u, principu ne moe odstupati.
Specifinost ovih ugovora se tie tehnike njihovog zakijuivahja: ponuda je'opta i stalna,
a tu ponudu moe prihvatiti svako kohoe da zakljui ugovor pod uslovima.iz.ponude.
Ponuda im'a' dva osnovna obeleja: optost, koja' se ogleda u tome to je upuena
neodreenom i neogranienom broju lica. Ona se obino tampa ha' formularima, koji
slue kao isprave na ugovoru. Zbog toga se ovi ugovori nazivaju i formularni ugovori.. Oni
sadr'e opte uslove u vidu pravila, cenovnika, kataloga i slino. Ti opti uslovi su.
dostupni javnosti jer se o njima ira javnost unapred obavetava, npr.. cene vazdunog,.
eleznikog, autobuskog saobraaja itd. Stalnost ponude, znai da se elementi i usiovi
.ponude stalno ponavljaju. jer oni. proiziiaze iz redovne i trajne delatnosti stranke koja
odreuje opte uslove. Stranka koja odreuje ekonomske uslove je obino neka mona
organizacija sa velikim potencijaiom, npr. avioprevoznik, eleznica, elektrodistribucija itd.
Druga strana je. obino pojedinackoji koristi uslove ekonomski. jaesrraneu
Ugovor po pristupu treba razlikovati od tipskih i formalnih ugovora. Tipski ugovori su
ugovori iju sadrinu ne namee jedna strana ugovornica ve drava ili neka profesionalna
organizacija..- ugovor o-.otkupu,stana pozakonu o stambemnx odnosima.r Formalni ugovori
su ugovori kod kojih je odreena foraia uslov punovanosti ugovora. Ugovori po pristupu
su konsesualni,. a he formalni ugovori. Meutim, zbog optih uslova, koji se' moraju
unaprecL.odrediti,. ugovorLpo pristupu. obino su izraeni u. pisanoj ispravi,, aii ona. nije-
usiov vanosti ugovora, ve dokaz o postojanju i sadrini ugovora. [ad probaonem).
Domen primene - Ovi ugovori su novijeg datuma. Javili su. se u 19. i 2o. veku. Pretea
ovog ugovora je bio ugovor o kupoprodaji stvari na javnoj drabi, jer su. tu pravila prodaje
biia unapred' odreena. U savremenom pravu, ugovori o;pristupu. se-upotrebljavaju: u
oblasti javnlh slubi - vazduni, pomorski," drumski, elezniki,. potanski saobraaj,
. komunahje I"u oblasti .promefa stvari ija je cena unapred o.dredena'-*'. ivotne narnirnice,
, vknjige;,.hqtelski^pansioniitd..
-'.. , Pravna. priroda ugovora - Postoje brojna i. razliita shvatanja o ...pravnoj prirodi ovih
ugovora. Ona se kreu od teze da ovo i nije ugovor, do teze. da je ovo ugovor kao i svaM
drugi:
1. Shvatanje da ugovori o pristupu.nisu ugovori, polazi qd toga da su oni instirutJ javnog
prava. Po njemu, ovde je vie re o optem. aktu (statutu, pravilniku] kojirrr: se
odreuju opti uslovi za vrenje odreenih javnih usiuga. <J ... -
2. Shvatanje da su ugovori po pristupu javno pravne i graanskopravne- ustanove,.
istovremeno, s tim to jedni daju primaf javno pravnim.: a drugi- graansko-pravniins.--' .
elementima. ' ' ?~: '
3. Shvatanje koje polazi od toga .da su. ugovori po pristupu ugovori kod kojib. trebas.'V---:
razlikovati bitne elemente (koji stanci moraju biti poznati) i sporedne elemente (koji'nee7 ^s. ; '
moraju biti poznati su-anci). '.
4. Neki teoretiari smatraju da su ugovori po pristupu ugovori graanskog prava,',. sa;
osobenostima koje proizilaze iz ekonomske nejednakosti subjekata,. koja se moe
ublaiti pravilima o tumaenju (u korist slabije srranej.
 30
5, Shvatanje da se ovi ugovori ni po emu ne razlikuju od bilo kog drugog klasinog
obligacionog ugovora.
Imajui sve ovo u vidu, ne moe se osporiU ugovorni karakter ugovora po pristupu. Oni
su speclfini - po optim uslovima koji se unapred odreduju, po posebnoj tehnici
zakljuenja ugovora - i zato su i dobili mesto posebne grupe u optoj klasifikaciji ugovora.
Znaaj podele - Zbog posebnih uslova i tehnike zakljuenja, znaaj ove podele dolazi do
izraaja kod tumaenja ugovora i sadrtne ugovora. Ugovori po pristupu, ukoliko imaju
nejasne norme, tumae se u principu u korist stranke koja je pristupila ugovoru. Ovo
pravilo je izraz nadmoi stranke koja namee uslove ugovora. Uzima se da je sadrina
ugovora bila poznata stranci koja pristupa ugovoru, zato to se ti uslovi unapred
objavljuju i zato to su staini.

51. KOLEKTIVNI I INDIVIDUALNI UGOVORI

Kolektivni ugovori su takvi ugovori koje zakljuuju kolektiviteti, odnosno asocijacije
odreenih grupa, a koji deluju i na kolektMtete i na njihove lanove. Ovi ugovori su
novijeg datuma. Pojavili su se krajem 19. veka, kao5pdstupanja,od^principa,:udarfUgovori>
deluju samo prema onima koji su ih zakljuili ili s u ' i m pristupili.' Takvi' ugovori su
kolektivni ugovori o radu, kolektivno osiguranje lica koja se na radu izlau opasnosti
(vatrogasci^piloti), prinudno poravnanje poverilaca povodom steaja itd. KolektivnLugovri
deluju ne sarno na lanove kolektiviteta odnosno asocijacija koji su to bili u momentu
zakljuivanji. ugovora, nego i na lanove koji su to postali naknadno. Njihovo dejstvo je
tako to se na osnovu njih zakljuuju individualni ugovori izmeu lanova razliitih
kolektiviteta npr: radnika i poslodavca koji moraju biti u skladu sa kolektivnim
ugovororfl. .*
Individualni ugovori su ugovori koje zaMjuuju pojedini pripadnici jednog' kolektiviteta,
asoeijaeije sa pojedinim pripadnicima drugog kolektiviteta na osnovu kolektivnog ugovora i
u skladu sa njim. Usklaenost individualnog ugovora sa kolektivnim, ogleda se u tome to
individuaini moe da bude jednak' ili povoljniji za radnika od kolektivnog.
Domen primene - Kolektivni ugovori se naroito esto javljaju u radnom pravu. Kolektivni
ugovori su sada univerzalni izvori radnog prava. Postoje ,-opti (na nivou Republike),
posebnt'. (na^: nivou-r grane. delatnosti] i pojedinani' (na. nivou preduzea;.. odnosno--
poslodavca),.
Znaeaj podeler- Najvei znaaj ove podele ostvaruje se u radnom pravu. Kolektivni ugovori
su okvir: .za: zakljuenje individualnih'. ugovora. IndMdualni ugovori ne mogu da sadre
nepovoijnije uslove rada, za radnike, od onih kbji su predvieni kolektivnim ugovorom, ali
mogu sadrati iste ili povoljnije uslove. Ako je neka odredba indMdualnog ugovora,
suprotna. kolektivnom ugovoru, neposredno se primenjuje odredba kolektivnog ugovora.

52. GENERALNI I POSEBNI UGOVORI

Generalrii ugovor je ugovor eije se' izvrenje prestacija prostire na jedan dui vremenski
period, obieno vie kalendarskih godina, kojim stranke u principu odreuju opte
elemente ugovora i opte uslove njegovog izvrenja. U sutini, taj ugovor. je. pravni okvtr u
kojem e se kretati prava i obaveze ugovornih strana u Jednom duem vremenskom
periodu.
Poseban ugovor Je ugovor kojim se preciziraju elementi generalnog ugovora koji se
zakljuuje izmeu istih ugovornih strana, aii za krai period (obino za svaku kalendarsku
godinu). 'J..
Ovi ugovori se najee zakljuuju povodom izgradnje raznih investicionih objekata ioji se
grade vie godina (eleznica, stambeni kompleksi). Ugovorni odnos se zasniva generalnim.
ugovorom,'dok se posebnim ugovorom samo izvravaju prestacije iz tog generalnog
ugovora. Stoga. je generalni .ugovor primarni i osnovni ugovor prava i obaveza, dok se
posebni ugovor javlja kao realizacija, odnosno konkretizacija generalnog ugovora.
Generalne i posebne odredbe treba razlikovati od kolektivnih i mcUvidualnih, prethodnih i
glavnih ugovora. Izmeu kolektivnih i individuainih ugovora, ne mora postojati apsolutna
saglasnost, dok izmedu generalnog i posebnog, ona mora postojati. Stranke kod
koiektivnog i individualnog ugovora nisu iste, dok kod generainog i posebnog jesu.Odnos
 31
izmeu generainog i posebnog ugovora nije isti kao izmeu prethodnog i glavnog.
Generalnim ugovorom uspostavlja se ugovorni odnos, da bi se posebnim ugovorom
razradivao odnosno konkretizovao. Prethodnim ugovorom se stvara samo obaveza da se
zakljui drugL, glavni ugovor, kojim e u stvari i nastati ugovorni onos. Generalni ugovor
je akt definitivnog zakljuenja ugovora, a ne akt stvaranja obaveze da se ugovor zakljuI.
Generalni ugovor treba razlikovati od punktacije, kod koje su stranke postigle saglasnost
u pogledu bitnih elemenata ugovora, ali nisu bile u mogunosti da zadovolje odreenu
formu, to e naknadno uiniti. To se punktacijom i konstatuje.
Generaini ugovor najzad treba razlikovati i od okvirnog ugovora, kojim stranke utvruju
detaije niza buduih, pojedinanih ugovora (kod generalnog se odreuju samo opti
elementi). Ova podela dolazi do izraaja na planu odnosa generainog i posebnih ugovora.
Posebnim ugovorom se konkretizuju odredbe generalnog ugovora i ; priiagoavaju
okolnostima u okviru kojih se ugovor izvrava. Generalnim ugovorom se npr. daju
elementi za odreivanje cene, a posebnim se te cene i odreuju.

"'^' ; '^53rAMOSf ALNII AKCESORNI UGOVORI

Samostalni je onaj ugovor koji postoji i proizvodi pravna dejstva nezavisno od drugog. Veina
ugovora je takva npr. kupoprodaja, zakup, pokion itd. Akcesorni je.onaj ugovor koji ne moe
samostalno 'da egzistira ve je zavistan od postojanja nekog drugog' ugovora: Takvi ugovori
postoje u oblasti sfrarnih i linih obezbeenja obligacija - ugovor o jemstvu, ranoj zalozi,
bdpoteci itd,' - Zavisnost akcesornih ugovora, poviai posebna pfavila u' pogledu njihovog
prestanka. Sa prestankom osnovnog ugovora, prestaje i dejstvo akcesornog. Npr. ako se
ugasi obaveza giavnog dunika po osnovnom ugovoru o kreditu, prestaje i obaveza jemca.

54. UGOVORI ZAKLJUENI INTUITU PMRSONAE I UGOVORI ZAKLJUENI- BEZ.

OBZIRA NA SVO JSTVO LINOSTI
Ugovori zakljueni intuitu personae su takvi ugovori kod kojih lina svojstva jednog ili oba
ugovornika predstavljaju. odluujui element njihove saglasnosti, tako da je i izvrenje-
ugovora strogo vezano za linost ugovormka. Lina svojstva se mogu ticati taienta, vetine,
poverenja i drugih osobina odredenog lica. Takvi su ugovor o punomostvu, ugovor o
dehi,: ugovor..o: ortakluku itd.. Ugovori' intuitu.personae:mogu. bitt. teretni.. ili dobroirii* .
jednostrani ili dvostrani. Lina svojstva se mogu ticati jedne ugovorne strane (ugovor o'
delu) ili pak obe strane (kod ugovora o doivotnom izdravanju). Upravo stoga su ovi
ugovori neprenosivi na druga liea, jer Je.obaveza strogo> lina (ako se slika. narui. kod -
jednog slikara, nju ne moe uraditi neko drugi).
Ugovori zakljueni bez obzira na svojstvo linosti su takvi ugovori kod kojih su lina
svojstva po pravilu irelevantna za ugovornike, tako da izvrenje. ugovora. nije .strogo vezano
za linost ugovornika. Veina ugovora pripada ovoj kategoriji.
Znaaj podele se ogieda u tome to ugovori zakljueni intuitw-personae~ povlae za sobom
primenu odereenih,-posebnih pravila. Opte je pravilo da ugovori nadivljujuvugovornike,
jer obaveze- Iz ugovora ostavoioca obino preuzimaju naslednici. Ali kod. ugovora intuitui.

' *-" personae nije takva'situacija. Smru stranke ija su lina svojstva bila razlog zakljuenja.
ugovora, ugovor prestaje i to samo za budunost - pro futuro. Ugovori intuitu personaer
ponitavaju se zbog zablude o linosti, tanije o identitetu i svojstvima linosti. Kod ovili; .
ugovora se ne moe uiniti ni prinudno izvrenje, ve se moe traiti samo naknada tete-
Neki od ovlh ugovora su opozM kao npr. ugovor o punomocstvu (ako se izgubi poverenje)
iii ugovor o pokionu (zbog neblagodarnosti poklonoprimca ili osiromaenja poklonodavca).. .
Ugovor zakljuen intuiutu personae se idenfifikuje na osnovu izriite odredbe-,. a ako?nje.
nema, onda se ovo svojstvo utvruje tumaenjem volje stranaka ugovora.. .,-;,,. .v.-. .

.55. PREDUGOVOR I GLAVNI UGOVOR . , v,

Predugovor je takav ugovor kojim-se prenzima obaveza da se u odreenom. roka zakljut'^i,,
drugi ugovor ilji su bitni sastojci ve odreeni. (da bi se pripremilo i olakalo budtie
zakjuenje ugovora). Glavni ugovor je ugovor koji je zakijuen na osnovu ranije
zakljuenog predugovora. Predugovor je korak dalje od pregovora i korak blie giavnom
ugovoru. Od prvih pregovora do konanog zakijuenja ugovora, predugovor je negde na
 32
sredini. Izvrenjem predugovora nastaje glavni ugovor. To izvrenje se moe traiti i
prinudnim putem. Stranka koja ne izvri predugovor, duna je da naknadi tetu, Prava iz
predugovora se rnogu prenositi i na druga lica, osim kod ugovora intuitu personae.
Predugovorom se moe obavezati samo jedna, a mogu i obe strane u ugovoru. Predugovor
obavezuje stranke, ako su se njime saglasile o bitmm elementima glavnog ugovora.
Zakljuenje glavnog ugovora se moe traiti u roku od 6 meseci. Ovaj rok je prekluzivan.
Predugovor se zakljuuje sa ciijem da nastane glavni ugovor. Ako posle zakljuenja
predugovora doe do promena okolnosti, onda se po naem pravu moe utvrditi da,
predugovor ne obavezuje, ukoliko se oceni da kod tako izmenjenih oklolnosti ne bi bio ni
zakljuen.
Predugovor treba razlikovati od:
1. Ponude za zakljuenje ugovora koja je jednostrana izjava volje, a predugovor je saglasnost
dveju volja. 2. Ugovora zakljuenog pod odlonim uslovom - predugovor je ugovor ijim se
izvrenjem zakljuuje glavni ugovor. Ako predugovor obavezuje samo jednu stranu, zakljuenje
glavnog ugovora e zavisiti od volje druge strane. U tome je njegova slinost sa ugovorom
zakljuenim pod oeUonim uslovom s tim to se kpd .glavnog,:. ugovora ne,,, postavlja^pitanje,.
retroaktivnosti, a kod odlonog uslova se postavlja (glavni ugovo'r nastaje ikad bude zakljuen, a
kod ugovora^zakljuenog pod odloiiim uslovom, kad uslov nastupi - uzima se da ugovor vai
od zakljuenja) 3. Kod akcesornih ugovora postoji zavisnost izmeu njih i samostalnih ugovora.
Kod predugovora nije tako. On je samostalan, pa ne zavisi od glavnog ugovora, iako su oni
povezani istirn ciljem. 4. Pregovori ne obavezuju u smislu ugovora i svaka ihstrana moe
prekinuti kad hoe ako nije drugaije odreeno. Meutim, predugovor obavezuje na zakljuenje
glavnog ugovora itd.
Predugovor ima domen primene kod raznih vrsta ugovora - kupoprodaj'e, zakupa, kredita itd-,
On moe imati primenu i kod formalnih ugovora, posebno. kod. realnih koji se tetiraju, kao
konsensualnl ugovori, Kod tako shvaenih realnih ugovora, saglasnost stranaka je predugovor,
a predaja stvari - izvrenje predugovora, odnosno zakljuenje glavnog ugovora.. Znaaj podele
dolazi do izraaja u vezi sa formom i izvrenjem, preugovora. Kad je. re. o formi,. prema
jednom shvatanju, forma predugovora mora odgovoarad formi glavnog ugovora, a po drugom
shatanju, tako treba da bude ako je forma predviena u interesu stranaka, a. ako je predvideiia
u. interesu treeg liea, ili, drave,. predugovor; se moe zakljuiti,'i. bez, ispunjenjaodgovarajuei
forme. ZOO predvia da i za predugovor vai forma glavnog ugovora. Kad je re o izvrenju
ugovora, ekvivalentnost prestacije, prekomemo oteenje, odgovomost za mane i pitanje rizika
se procenjujeprema vremenu zakljuenja.glavnog ugovora, a ne predugovora.

56. KAUZALNI I APSTAKTNI UGOVORI

Kauzalni ugovor je takav ugovor kod koga je vidljivo oznaen i njegov cilj, tako da se tano
zna zbog ega se stranke obavezuju. Veina ugovora je kauzaina, jer se iz njih vidi svrha-
obavezivanja'- kupoprodaja je kauzalna jer se tano zna da se kupac obavezuje da. plati
cenu, jer se. prodavac obavezuje da kupcu preda u svojinu odredenu stvar. Odreeni cilj
imaju. i ugovdr o doivotnom izdravanju,. ugovor o zakupu, zajmu, poklonu, ostavi. kod svih
ovih ugovora sam ugovor objanjava radanje ugovornih obaveza. Iz njih se vidi pravni cilj
koji se ostvaruje izvrenjem ugovomih obaveza.
Apstraktni ugovori su oni ugovori kod kojih nije oznaen njihov cilj, tako da se ne zna zbog
ega se stranke obavezuju. To meutlm ne znai da tog cilja nema- On postoji i kod. ovih
ugovora, ali nije vidljiv, ve je apstrahovan, pa za razliku od kauzalnih njihov cilj ostaje'
nepoznat za trea lica. Ove ugovore najee prati neka pismena isprava, obino menica, iz
koje se ne vidi zato je izdata. Ali ako- bi dunik istakao prigovor iz. osnovnog posla [npr: da
je obaveza izvrena) onda bi se pitanje osnova obaveze kauze moraio razJasnitL To istd vazi i
za sluaj da je osnovni ugovor nitav. Poreklo'' apso-aktaih ugovora se vezuje. za. rimsko
pravo. U rahoj fazi rirnskog prava svi ugovori su bih strogo fonnalni, a to znai i ar^traktni.
Tipian nain ugovaranja je bio apstraktna stipulacija ('dovoljno je bilo da poverilac izgovori
re spondesne, a dunik re spondeo, u neposrednom kontakta, pa da nastane obaveza
kao da te rei irnaju magijsko ejstro). Magine rei su delovale bez obzira da li je postojao
osnov (kauza) obavezivanja Meutim u kasnijoj fazi rimskog prava javijaju se 4 komensuaina
ugovora, a to se ostalih ugovora tie fomializam poputa, tako da je i prosta saglasnost
obavezivala, ukoiiko je jedan od ugovaraa izvrio svoju obavezu. Tada je drugi ugovara
 33
mogao traiti izvrenje obaveze pozivajui se na neosnovano obogaenje (conditio in debitio). To
je bio zametak kauze, koja medutim u rimskom pravu nikad nije postaia opti uslov
zakljuejna ugovora.
Domen primene - Apstraktni ugovori postoje i u dananjem pravu, aii je njihov znaaj
sasvim drugaiji od onog u rimskom pravu. U tom pogledu postoje dva pristupa: 1)
Francusko pravo polazi od toga da svaki ugovor mora imati kauzu, tako da ugovor bez
kauze, ili sa neistinitom ili zabranjenom kauzom ne poroizvodi pravno dejstvo; 2)
Nemako i vajcarsko pravo.u principu priznaju vanost ugovora i bez naznaenja njihove
kauze, ali ako takav apstraktan ugovor dovede do neosnovanog obogaenja, lice na eiji je
raun dolo do obogaenja, moe traiti od onog ko se obogatio vraanje odgovarajue
vrednosti. Iako su ova dva shvatanja razliita, ona se pribliavaju u krajnjem rezultatu,
samo to se on u francuskom pravu postie na ugovornom planu, a u nemakom na van
ugovornom planu. 'to se tie znaaja ove podele, vano je naglasiti da je poloaj poverioca
u apstraktnom ugovoru mnogo povoljniji nego u kauzalnom poto ne mora dokazivati
postojanje kauze.
f'''*'^Tu^bu*'mb2e' podrie'u' samo na bsnovu pismena (menice) iz kojeg proizilazi obaveza.
Apstraktjii'ugovori mogu kriti nedozvoljene poslove. Zato je sud duan da po slubenoj
dunosti pazi na razloge apsoLutne nitavosti, Apstraktni ugbvori su znaajni.i.po tome to
'se pomou rijih ubrzava pravni promet.

57. ZAKLJUENJE UGOVORA

Ugovor' j'e izvor obligacija koji nastaje saglasnou volja ugovornih stranaka. Da bi jedan
ugovor nastao potrebno je da se ispune uslovi u pogledu:
1. Sposobnosti ugovaranja; *
2. Saglasnosti volja,
3. Predmeta ugovora,
4. Osnova ugovora, a ponekad i
5. Forme ugovora..

58.,SPOSOBNOST UGOVARANJA
.Sposobnostugovaranja.znai da lice koje zakljuuje. ugovor poseduje poslovnu sposobnost

koja se zakonom zahteva za pojedini ugovor, Poslovna sposobnost je sposobnost lica. da
svojim izjavama volje stie prava i zasniva obaveze. Ta sposobnost se stie sa 18 godina,
ako zakonom nije odreeno da se. stie ranije (npr. sposobnost zakljuenja.ugovora. o radu
se stie sa 15. godina). Izjava kojom se stiu prava i zasnivaju obaveze je pravna radnja
koja podrazumevasvest i nameru da se ugovor zakljui. Poslovnu sposobnost imaju samo
oni koji su subjekti prava, a to znai oni koji imaju pravnu sposobnost (sposobnost da
budu nosioci; prava i obaveza). Volju da zakljuuju ugovore ne. mogu"imati'Tica koja nisu
poslovno sposobna. Ta lica nemaju ni sposobnost ugovaranja.
Vrste nesposobnostj . Apsolutna nesposobnost ugovaranja.-. ;se:?-,vezujer;za,i.poslovno
... nesposobna.. lica.To, su maloletnici do 11. godina ivota, kao i nepunoletna liea zbog
' duevne bolesti ili fizike nemoi. Ipak, i ta lica mogu zakljuivati izvesne ugovore. To su
uobiajeni svakodnevni ugovori. male vrednosti - kupovina.. novtna, . namirnica,. itd-. To
zahtevaju- praktine potrebe. Isto tako, ova lica mogu i da prime -poklon (mada se i tu
roditelj Ui staratelj, moe naknadno javiti sa odobrenjem odnosno neodobrenjem poklona).
Relativna nesposobnost se vezuje za maloletna lica od 14 do 18 godina kao i za punoletna
lica koja su deiimino liena poslovne sposobnos. Ova lica imaju deiiminu.
poslovnu sposobnost i mogu svojim izjavamavolje sticatt prava i zasnivati obaveze ali
samo uz odobrenje roditelja odnosno staraoa. Meutim, po zakonu o radnim. ocinosima,.
ova .iica mogu samostalno zakljuiti ugovor o radu sa. navrenih 15. godina.. Tu inr.
odobrenje nije potrebno. . '
Kad se odobrenje javlja kao uslov punovanosti ugovora. Ugovor postaje punovaan:
momentom davanja odobrenja. To odobrenje deluje ex tunc, pa se uzima da ugovor
proizvodi dejstva jo od samog zakljuenja. Ako je ugovor zakljuen bez odobrenja
zakonskog zastupnika, delirnino poslovno sposobnog lica. odnosno malolernika od 14 do
18. godina. saugovarac moe odustati od ugovora. On moe odustati od ugovora i kad je
 34
znao za relativnu nesposobnost ugovorne strane, ali je bio prevaren od nje da ima
odobrenje svog zakonskog zastupnika.
Sposobnost ugovaranja pravnih lica - Pravno lice moe zakljuivati ugovore samo u okviru
svoje pravne sposobnosti, a njihova pravna sposobnost je ograniena sadrinom delatnosti
kojom se po zakonu iii statutu bavi. Ugovori zakljueni van okvira pravne sposobnosti
pravnih lica, ne proizvode pravna dejstva. Pravna sposobnost pravnih lica upisuje se u
sudski registar, a odredena je statutom ili aktom o osnivanju. Stranka koja pretrpi tetu
usled zakljuenja ugovora sa pravnim iicima koja su bez dejstva, moe zahtevati naknadu
tete pod uslovom da je savesna. Neki ugovori pravnih lica podleu prethodnoj ili
naknadnoj sagiasnosti odredenog- organa upravljanja. Bez ove saglasnosti nema ugovora, s
tim to savesna stranka moe traiti naknadu tete. Ugovor se moe i naknadno odobriti.
Zastupanje - Poslovno nesposobna lica nemaju sposobnost ugovaranja. Medutim, poto su
ona subjekti prava, mogu se javiti kao stranke u ugovoru, pod usiovom da u njihovo ime i
za njihov raun ugovor zakljui zakonski zastupnik. Zastupanje je pravni odnos u kome
jedno lice obavlja pravne poslove u ime i za raun drugog lica, tako da se pravna dejstva,
pravnog posla ostvaruju prema zastupljenom.- U-mgovorima ;;koje:zaMjuuje.^astupnik,'
stranka je zastupljeni, a ne zastupnik. I poslovno sposobno lice 'moe biti zastupano, ako
ovlasti punbrnojem drugo poslovno sposobno lice da ga zastupa. Ovde zastupanje vri
punomoiSfe" i to je voljni zastupnik, a ne zakonski zastupnik. Meutim, i; radnje
punomonika se preduzimaju u ime i za raun zastupanog lica, razume se pod uslovom
da se punomonik kretao u granicama ovlaenja. U sluaju prekoraenja oviaenja,
.zastupanje ne deluje, ali zastupljeni moe naknadno odobriti pravne radnje punomonika.
Savremeni pravni promet doputa iroku primenu ustanove zastupanja. Praviio Je da se
svi pravni poslovi mogu* zakljuiti preko punomonika. ako .drugaije zakonom nije
odreeno, kao na primer kod testamenta.
Ugovor sa samim sobom - Pitanje da li Je mogu ugovor sa samim sobom. tesno je vezano
sa ustanovom zastupanja. Ono je van ove veze logian apsurd, i to iz dva razioga:
1. Prvi je t o j e ugovor saglasnost voija dva iii vie lica, tako da je ugovor sa sarnim
sobom nespojiv sa samim pojmom ugovora i
2. to nema sraisla da se neko obavezuje prema sebi
Meutim; ako- s e o v o pitanje povee sa zastupanjem, onda moe doer do: problema,.; a o
tome je ovde re. Ugovor sa samim sobom, moe biti aktuelan u sledeim sluajevima:
1. Kad vlastodavac ovlasti punomonika da zakljui ugovor sa treim Ucem, a on zakljui
ugovor za seber~Npr. kad jedno lice- ode kod^ akvokata i ovlasti ga da stan proda
nekom licu, a advokat taj stan kupi za sebe.
2. Kad obe ugovorne strane, izaberu za svog punomonika isto lice, npr. kad i kupac i
prodavac uzmu istog advokata da im saini ugovor.
3. Kad jediio lice ima imovinu u raziiitim imovmskim reimima, pa stan hoe- da
preneseriz jednog u drugi reim. Npr. kad isto lice hoe da prenese neku stvar iz
reima^otvorenog naslea pre okonanja ostavinskog postupka, u reirnvnjegove
svojine*koja je ve definiitivna svojina [separatio). "~:
Iz ovih sluajeva proizilazi da je i naziv - ugovor sa samim sobom - neadekvatan..- -,.,:r ,
U prvom sluaju, kad punomonik umesto da proda stvar, tu stvar kupi za sebe, postoje
dve strane, a ne jedna. Prva je vlastodavac u ulozi prodavca, a druga je punomonik u
ulozi kupca. U drugom sluaju, kad je re o separaciji imovinskih dobara koja pripadaju
istom licu, tu uopte nije re o ugovoru, jer se njime ne uspostavlja odnos izmedu dve
imovine, ve izmeu dva lica povodom imovine. Iz reenog proizilazi da je- pojam.rUgovor
sa samim sobom vie slikovit nego taan. Drugo pitanje je kakve e posledice nastau' u
prva dva sluaja? Nastala situacija moe biti razlog da se raskine ugovor o punomostvu,
odnosno poniti ugovor koji je punomonik zakljuio sa sarnim sobom. Meutim, od ovog
pravila postoje i izuzeci, tako da e ugovor ostati punovazan, ako ga vlastodavac ratifikuje
ili ako je ugovor zakljuen pod istim ili povoljnijim uslovima od onih koje je vlastodavac
odredio. Razume se, do odravanja ugovora ne moe doi ako je ugovor sakijuen intultu
personae. Reeno vai samo za punomonika, jer kod zakonskog zastupnika, sluajevi
ugovaranja sami sa sobom, ne mogu nastupiti, jer postoje imperativni propisi, koji naiau
 35
potrebu posebnog staraoca za sve ugovorne odnose izmeu tienika i zakonskog
zastupnika.

59. SAGLASNOST VOLJA

Saglasnost volja je jedan od bitnih uslova za zakljueenje ugovora. To proiziiazi iz samog
pojma ugovora koji se zasniva na podudarnosti dve volje, koje su se susrele. Saglasnost
volja moemo analizirati razmatranjem sledeeih pitanja: 1. Sadrina saglasnosti - volja i
njeni atributi, unutranja i izjavljena volja, naeini izraavanja volje. 2. Nastanak
saglasnosti - pregovori, ponuda, prihvatanje ponude. 3. Nedostaci saglasnosti - zabluda,
prevara, prinuda.

60. SADRINA SAGLASNOSTI

Sadrinu saglasnosti emo upoznati ako ispitamo:
Volju i njene atribute - Volja kao bitan uslov za nastanak ugovora je psiholoka pojava, a
saoptavanje te volje-jeste inteiektuaina radnja. Otuda formiranju i izraavanju volje
^ V ^ , prethodi donoenje svesnei voljne odluke.a tome. U volji da se zakljui odreeni ugovor
: postoje, dakle:
1. Svest o zakljuenju ugovora znai da je lice sposobno a shvati ..znaaj onoga to eli
postii ugovorom. Tu svest imaju lica koja raspolau sposobnou. ugovaranja. Nemaju
je: lice nedovoljnog uzrasta, duevno bolesna lica i iica.pod dejstvom aikohola, drog'a, i
sl.
2. Namera da se zakljui ugovor [anlmus contrahendi) izraava volju lica da zakljui
ugovor odreene sadrine.
Pored ova dva elementa,, volja da se zakljui ugovor mora da bude i ozbiljna, stvama.
slobodna i upravljena na ono to je mogue. Ovo su drugi atributi volje.
Volja je dzbiljna ako nije produkt ale ili neke druge okolnosti iz koje proizilazi da je nema
(rei izgovorene pri edukaciji, u. pozorinom komadu itd.J. Volja je stvarna ako nije prividna
(simulovana) radi prikrivanja nekog drugog ugovora ili ciija. Volja je slobodna ako nije
optereena nedostacima, kao to su zabluda, prevara, pretnja ili prinuda. Volja je upravijena
na nesto to je mogue u pravnom smislu (da nije zabranjeno ili protivno moraiu) i u
iizikom srnislu (da se u redovnom toku zbivanja moe ostvariti).
Unutranja i izjavljena volja - Da bi dolo do saglasnosti volja'potrebno je'da onena neki
nain budu izjavljene. Pre no to je izjavljena volja postoji u. linosti ugovaraa kao njegova
unutranja, psiholoka pojava. Ona je u domenu psihologije, a ne prava i zato ne proizvodi
pravna dejstva. Ta dejstva mogu da nastanu-tek kad volja'buder izjavljena u. cilju postizanja
saglasnosti. Meutim, tada moe doi i do neslaganja izmeu unutranje i izjavljene volje,
npr. usied greke, nepanje ili mane u volji. Tada i nastaje pitanje koja volja stvara pravna
dejstva - unutrasnja ili izjavljena.. Odgovor n a ovo pitanje daju'dve- teorijer. 1) Teorija volje
koja potie od Savmjija i polazi od toga da da je bitaa unutranja volja. Ova'teorija odgovara
individualistikoj doktrini liberalnog kapitalizma i dola je. do. izraaja u odreenom stepenu
u Code Civile - u. Po ovoj teoriji, nema punovanog ugovora ukolikose ; unutranja volja ne:
,;: i.;-,vpoklopi sa^ izjavljenom. Mentalne rezerve su reievantne:, mane u volji povlae nitavost,
simuiovane izjave su bez dejstva,. a ugovori se tumae subjektivno. 2).' Teorija izjavljene volje
koja potie od Saleja polazi. od toga da je bitna izjavijena volja/ Akcenat je na izjavljenoj volji,
to odgovara sigurnosti pravnog prometa jer je unutranju volju teko: dokazivati. Ova teorija:
je u dobroj meri dola do izraaja u Nemakom graanskom zakoniku. Ako izjavljena volja
ne odgovara unutranjoj ugovor ipak nastaje, mentaine rezerve se ne uzimaju u obzir; mane.
u voiji nemaju vei znaaj, a ugovori se tumae objektivno. Iako su, ove teorije fcorijski.
antipodi, one su u praksi priiino pribliene, jer se aijedna od njiu ne primenjuje u istom
obliku, pa .se tako moe i govoriU o pretenoj, a ne iskljuivoj primeni. Ove teorije vre-'
medusobni uticaj tako da i zakoni koji polaze od unutranje volje vode rauna o izjavljenoj'
volji i obrnuto. To se moe rei i za na ZOO..' *,-..- .-.
Naini izraavanja volje - Bez obira da li se ugovori zakljueuju prostom saglasnoii voljaiilf5-
primenom odredene forme, stranke izraavaju svoju volju na odredeni nain.- Naini
izraavanja volje su raznovrsni, aii se svode na aktivno i pasivno ponaanje: 1) Aktivno
ponaanje - Volja se - po pravilu izraava nekim aknvrjim ponaanjem, prouzrokovanjem
' akata koji znae ispoljavanje te votje. Aktivno ispoljavanje volje moe biti : a) izrino, koje se
 36
vri reima (izgovoreriim ili napisanim), znacima, gestovima, ifrom ili drugom radnjom koja
ima taj smisao. Najee se to ini reima, usmenim iii pismenirn putem (ispravom,-
pismom, teiegramom itd), aii se izjavljuje i gestovima npr. dizanjem ruke, znacima kojima se
sporsLzumevaju 'giuvonemi itd., b) preutno, volja se izraava komdudenmim radnjama -
aktima kojima se volja ne izraava direktno, ve indirektno, aii tako da se sa sigunou
moe zakljuiti kakva je voija izraena. Na ovaj nain je volja izraena npr. kad neko ude u
autobus (oigiedno je da hoe prevoz), kad neko ue u restoran i sedne za sto (oito je da
hoe ugostiteijsku uslugu). U svim ovim postupcima re je o aktivnom ponaanju kojim se
preutno izraava volja. Tu dakle nema pasivnog ponaanja. 2) Pasivno ponaanje - Kao
nain izraavanja volje podrazumeva apsolutnu uzdranpst od bilo kakvih postupaka kojima '
se volja izraava, a ipak se uzima da je volja izraena. Pasivno ponaanje treba razlikovati od
konkludentnih radnji, tj. aktivnog ponaanja kojim se preeutno izraava voija. Dok kod
konkludentnih radnji postoji uidirektno aktivno ponaanje, kod pasivnog ponaanja postoji
utanje o ponudi druge strane. Prema tome pasivno ponaanje postoji kad jedna strana uti o
ponudi da se zakljui ugovor, prispeloj publikaciji koja nije narueena, o nalogu za zastupanje i
siino. U savremenom pravu. utanje samo za sebe ne,,znai.-.pristanak. Otuda se.,.pastvnim.!>
ponaanjem po pravilu volja ne moe izjavljivati. To pravilo- "sadri i 'ZOO.-Tim'pravilom setjfi
pravna sigumost ponuenog i on se ne dovodi u stanje obaveze da na svaku ponudu mora da
odgovara. Ipak.od ovog pravila postoje izuzeci koje predvia i ZOO. Ti izuzeci su u stvari i
sluajevi pasivnog ponaanja kojima se i izraava i volja odnosno saglasnost volja. Ti sluajevi. se
odnose na: a-jL-utanje ponudenog.ako izmeu njega i ponudioca postoji ranije ustanovljeni stalni
posiovni odribs u pogledu isporuke odreene robe u odreenim intervalima; b) utanje lica. koje
se stalno bavi odreenom delatnoeu u sluaju da mu stigne nalog da za odreeno lice- iz.
domena te delatnosti obavi odreene poslove (posrednici, komisionari, zastupnici); c) utanje po
isteku roka ugovora o zakupu, koji se u sluaju sa nastavljanjem. izvrenja obaveza smatra
produenim, ali samo u kombinaciji da zakupodavac uti, a z a k u p a c nastavi da,koristi ;
' zakupljeno dobro (aktivno ponaanje zakupca, praeno pasivnim ponaanjem zakupodavca);
d) utanje kad trgovaki ili neki drugi profesionalni obiaji odnosno uzanse odreuju da se
utanje smatra prihvatanjem; e) preutno obnavljanje licence; f) kada stranke same ugovore
da e ubudue pasivno ponaanje jednog od njih znaiti pristanak. U svim ovim. sluajevima,
ako ponudeni uti, uzima se da je prihvatio ponudu. Zato ponueni. koji eii. da. ne. prihvati
ponudu mora bitt aktivan. On mora odmah ili'u odreenom roku obavestiti pdnudioca da ne-
prihvata ponudu. Ako to ne uini, njegovo utanje e znaiti prihvatanje ponude.
Posebna pravila vrede za poklon i pristanak putem. ifre. to se tie. poklona,. postoji .
shvatanje da j e utanje prihvatanje' (francuski kasacionfc sud): Medutim, ovo' shvatanje nije
pravilno, jer iako je poklon dobroin ugovor, poklonoprimac moe imati znaajne (moralne
iii neke druge) razloge da. ga ne prihvatl. Poto poMonoprimac ne mora da eli da prrmi
poklon, ne treba njegovo utanje prihvatati kao pristanak. ifra spada u naine izriitog
izraavanja'-volje aktivmm ponaanjem. Zato ako se unaprecl ugovori da je utanje u
odreenom fbku posle prispea ponude akt prihvatanja ponude, onda to i spada u sluajeve
izraavanja voije pasivnim ponasanjem.

61. NASTANAK SAGLASNOSTI

Saglasnost nastaje kada se volje strana ugovornica podudare, kad s e susretnu u identdnoj
sadrini. To se dogaa kada jedna strana uini ponudu,. a druga je prihvati, Ponudi,. tj.
prihvatanju mogu, ali i moraju prethoditi pregovori. Zato su za nastanak- saglasnosti
relevantni sledei elementi : pregovori,. ponuda i prihvatanje pomide.
l.Pregovori su fakuitativna mogunost u postupku nastajanja saglasnosti. Do njih mc^e ali i
ne mora da doe. U toku pregovora stanke pregovaraju oko niza razliitih okolnosti, a
najee o predmetu, ceni, nainu, vremenu isporuke, koliini, nainu plaanja itd-
Pregovori, u'principu' ne obavezuju stranke pa ih svaka od njih.moe prekinuti kad hoe.
Zato se u narodu kae "pregovori su pregovori, a ugovor je ugovor". Meutim, sledei naelo
savesnosti, ZOO je predvideo dva siuaja odgovornosti za tetu u vezi sa pregovorima : 1)
kad je stranka vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor, Takva stranka je duna da
drugoj stranci naknadi tetu nastalu voenjem pregovora (ova teta je deliktna, a ne
ugovorna). Pri tom su potrebna dva kumulativna uslova: a) da nije postojala namera
zakljuenja ugovora; b) da je nastala teta u vezi sa voenjem pregovora (putni. trokovi
 37
boravka'); 2) kad je kod stranke postojala namera za zakljuenje ugovora ali je ona kasnije
odustala od te namere bez opravdanog razloga i time to je drugoj stranci prouzrokovala
tetu, I ovde postoje dva kumulativna uslova; a) odustanak od namere bez opravdanog
razloga; b) teta u vezi sa pregovorima. Odsustvo osnovanih razloga je faktiko pitanje koje
se utvruje od sluaja do sluaja. Neosnovani razlozi su izvan sfere ekonomskih razloga.
Pregovori su znaajni jer upuuju stranke u pregovorima da vode rauna o onome o emu su
ve pregovarali, jer se prilikom turnaenja zajednike namere stranaka esto ispituje i tok
pregovora jer je tamo koren rnnogih klauzula itd. Ali pregovori iz praktinih razloga esto
izostaju, to je posledica standardizacije naina zakljuenja ugovora, sve veeg broja
automata i formulara raznih ugovora i drugih rekvizita. savremenog naina ivota.
2.Ponuda je jednostrana izjava volje kojom ponudHac upuuje predlog za zakljuenje ugovora
. odreenom licu, koja sadri sve bitne sastojke ugovora. tako da se njenim prihvatanjem
ugovor zakljuuje. Lice koje naini ponudu je ponudilac, a lice kome je upuena je ponueni.
Ponuda rnoe biti ponudena od bilo koje strane - od kupca ili prodavea, od zakupca ili
!l.i..i,zakuppdavca>,7poslugoprimca..ili poslugodavca. Bitno je da predlog za zakljuenje ugovora
;
sadri. svebitne elemente ugovora. Ponudilac ima, u naelu, .slobodu izoora ponuenog, ali
postoje i izuzecl - kod prava pree kupovine, otkupa stanova, prava prekupa i sl. kada se
ponuda ini tano odreenom licu. Od ponude u. reenom. smisiu., teba...razlikovati optu
ponudu, izlaganje robe i slanje kataloga i oglasa. a) Opta ponuda - Predstavlja predlog za
zakljuenje ugovora upuen neogranienom broju lica koji. sadri bitne.elemente ponuenog
ugovora. Opta ponuda predstavlja predlog za zakljuenje ugovora ukoliko drugo ne proizilazi iz
okolnosti, sluaja i obiaja. Razlika izmeu ponude i opte ponude je u tome to je kod
ponude ponueno odreencj lice, a kod opte ponude,. neodreeni broj liea.. ZOO poznaje
optu ponudu. Ona postoji i kod ugovora o pristupu. b) Izlaganje robe - Ovo je poseban vid.
opte ponude. Da bi izlaganje robe bilo ponuda, potrebno je uz robu naznaiti i cenu. robe...
Izlaganje-robe jeponuda ukoliko iz okolnosti, sluaja ili obiaja ne proizilazi neto drugo. Otuda,.
ako se izloenoj robi sa oznaenjem cene hoe oduzeti odlika ponude potrebno je to posebno
naznaitL raznim..naznakama.kao. to. su npr. izloeno u reklamne svrhe, prodato.LsL Izloenoj
robi sa cenom. odliku ponude.oduzima i obiaj, ukoliko postoji. U vezi sa izlaganjem robe u
uporednom pravu postoje dva oprena stanovita. Po jednom to je ponuda (franeusko i
vajearsko, pravo).,. a, po. drugom.. to je; samo poziv na. ponudu.. KocL nas. se: uzima.da je>.izloena, .
roba sa oznakom cene ponuda, a bez oznake cene poziv na ponudu. Oznaka cene, mora biti
jasna i nedvosmislena. Roba se izlae na razne naine.- Prodavniee na malo to. ine u_ Mozima,
alL mogu postojati i. drugi naini. - na. izlobi,., sajmu itd. Cena; uz izlaganje.. robe mora\ biti..
odreena ili odrediva, osim kod ugovora u privredi. gde se uzima da ponuda postoji i bez:toga
pri emu se cena odreduje prema vremenu zakljuenja ugovora. c) Slanje kataloga i oglasa, -
Ono se ne smatra ponudom, ve pozivom da se uini ponuda pod objavljenirn uslovima'. Ovo
zakonsko reenje je usvojeno u rnnogim" graanskim zakonicima.-Opte; uzanse.su takoe
polazile od tog pravila, ali sudoputale da slanje kataloga i ogIasa.-predstavija ponudu ako to
proistie iz, njegove sadrine.-ZOO- se razlikuje od optih uzansi,.jer onvtn^mogunost.izriato ne-
predvia. Ipak ako akt slanja kataloga i oglasa sadri sve elemente- ponude on br to mogao biti.
;
Osim kataloga i oglasa, poziv na ponudu se moe initi i dostavijanjem obavetenja, cenovnika,.
tarifa, prospekata itd. Katalozi se nude tamo gde je i roba, ali se moguslati i potom ili putem
akvtzitera-ili na druge naine. Oglasi se objavljuju putem tampe, radija,.TV - a itd. Poto slanje'
kataloga i oglasa nije ponuda, ukoliko neko lice narui robu ili usluge iz kataloga ili oglasa, njihov
posiljalac nije duan da odgovara na to. Meutim, on e odgovarati za tetu koju pretrpi
ponudilac ako bez osnovanog razloga ne prihvati njegovu ponudu. ,:
Sadrina ponude - Ponuda mora da sadri bitne elemente ponuenog ugovora {esenOalik- negoiM
npr. kod kupoprodaje stvari - cena. Nije nuno da ponuda sadrL prirodne elemente {mturalia
'negpi) i iuajne elemente {acdentalia. zegotii). O ostalim elementima stranke- se mogu
- naknadno sporazumeti, ako o tome ne postignu saglasnost spor e reiti sud vodei rauna o
sadririi pregovora. ranijoj praksi izmeu ugovaraa i obiajima. Ponuda. sa. rezervom.: nije;
ponuda. Rezerva se moe oznaiH reima "bez obaveze", "neobavezno" i sl.
Forma ponude - Za ponudu, kao i za sam ugovor vai princip konsensualizma, ako drugaije
nije odreeno. Prema tome, u principu ponuda ne podlee nikakvoj formi. Ona se moe uaniti
reima - usmeno ili pismeno, uobiajenim znacima, konMudenmim radnjama itd. Meutim, ako
zakon zahteva za zakljuenje ugovora posebnu formu. onda se i ponuda za zakljuenje ugovora
mora uiniti u toj ibrmi. To predvida i ZOO. U sluaju kad zakon zahteva pismenu formu, kao
 38
uslov punovanosti ugovora, pismena mora biti i ponuda, s tim to je kod jednostrano formalnih
ugovora, ovaj uslov vezan samo za stranku koja se obavezuje, a kod dvostrano obaveznih ugovora
- za obe stranke.
Dejstvo ponude - Ugovor ine ponuda i prihvat ponude. Prema tome, glavno dejstvo ponude je u
tome to zajedno sa prihvatom ponude dovodi do nastanka ugovora. Meutim ponuda proizvodi
pravna dejstva i nezavisno od prihvatanja Veina evropskih zakonodavstava. pa i ZOO, poiazi od
toga da je ponuduilac za odreeno vreme vezan svojom ponudom u tom srnislu to je duan da
je odri. ZOO doputa da se ova vezanost iskljui izriito ili kad to proiziiazi iz okolnosti posla.
Van tih izuzetaka, ponudilac je vezan svojom ponudom u odreenom roku. Ponudilac ne moe
opozvati svoju ponudu, sem ako to ne uini brim sredstvom, pa opoziv stigne pre ponude. Npr.
ponuda je uinjena pismom, a opoziv telegramom.-
Do kada ponuda obavezuje - Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li je ponuda uinjena
prisutnom ili odsutaom licu. Ako je uinjena prisutnom licu, treba praviti razliku izmeu dve
situacije zavisno od toga da li je Ui nije ostavijen rok za prihvatanje ponude. Kad rok nije
ostavljen, odgovor treba da usiedi bez odlaganja, Kad je odreden rok za prihvatanje ponude, onda
je ponudilac vezan ponudom do isteka tog roka. Ako je ponuda uinjena odsutnom licu, treba
praviti razliku izmeu dve situacije. Kad nije odreen rokza prihvatanje ponude, .ponudilae Je
vezan ponudom za vreme koje je po redovnom toku'potrebno:da. poriuda. stighe^da Je*;ponueni.
razmotri, odgovori i da odgovor sttgtie-ponudiocu. Taj rok nije fiJksno odreen, ve je odreen
kao razumi| rok koji zavisi od konkretnih okolnosti. Siueaj kada je rok u ponudi odreen - U
pismu, on' :p3Cinje da tee od dana koji je u pismu bio oznaen [dan pisanja pisma, odnosno od
dana kada^Jb telegram predat poti). Ako pismo nije dattrano, rok poinje da tee od dana kada
je pismo predato poti.
Pravna priroda ponude - Postoje razliita teorijska objahjenja. pravne prirode ponude. Prvo,
starije shvatanje nju objanjava idejom predugovora.. Pri tom se. polazi od toga da ponuda sa
rokom za odgovor sadri, ustvari, dve ponude: glavnu,. ije- prihvatanje treba da dovede do
zakljuenja ugovora i sporednu, koja se odnosi na obavezu ponudioca da do: isteka roka odredi
ponudu. Predugovor se i vezuje za neopozivanje glavne ponude do isteka. roka. Ova ideja nije
iroko prihvaena, pogotovu jer ne objanjava ponudu kad. nije odreen rok za njeno prihvatanje.
Drugo, novije shvatanje objanjava ponudu idejom odgovornosti za tetu ponudioca. Onaji ko se
ne pridrava ponude u odreenom, prtaierenom roku, kriv je za tetu koja iz toga proizie za
ponuenog. Ova ideja bi vodila odgovornosti nasleclriika za prouzrokovanu tetu, to kod prvog
objanjenjarne-bi biio moguno. Tree: shvatanje, prebacuje- odgovornosfe.ponudioca.i-za.
neispunjenje ponude na teren zloupotrebe prava.. Meutim pravnu. prirodu; ponude-,. ne: treba
objanjavati. kategorijama van same- izjave volje ponudioca. Tu izjavu volje treba shvatiti, kao
jednostranu. izjavu volje. koja je kao izvor obligacija., dovoljna^ da- stvorl. obavezu na; strani
ponudioca.. Obaveza se ogleda u dunosti ponudioca da odri ponudu,. odnosno u vezanosti
ponudom do isteka odreenog ili primerenog roka. Ukoliko ponuda bude prihvaena javlja se Jo
jedna jednosrrana izjava volle koja dolazi od ponuenog. Te dve podudarne jednostrane izjave
volje predstavijaju i sam ugovor.
Prihvatanjelponude-- To. je jednostrana izjava voije ponuenog,. upuena ponudiocu,. kojom se..
izraava pristahak na uinjenu ponudu. Prihvatanjem ponude ugovor definitivno nastaje i stranke
ga vie ne'feogu jednostrano opozvatiJ prihvatanje ponude je, kao i ponuda, neopoziv:.akt.. ako
dopre do ponudioca. Moe se opozvati jedino brim sredstvom' od sredstva. kojim je- uinjeno.
prihvatanje. Prihvatanje ponude moe biti uinjeno izrino ili preutnp ^korMudmtimiTaclnjama-
npr. ako se odmah poalje cena ili stvar koja je predmet ugovora. Time se ugovorna obaveza
ujedno i izvrava.
Sadrina izjave o prihvatanju ponude - Prihvatanje ponude je akt kompiementaran
ponudi. Ono sarinski mora da odgovara ponui, jer se jedlno tada ponuda. i njeno
prihvatanje mogu podudariti, biti reciproni, to i jedino dovodi do ugovora.. Ona dakie
ne mora da obuhvati sve prirodne ili sluajne eiemente. Oni se i naknadno mogu
uskladiti, a to u sluaju spora moe- uiniti i sud. Izjava ponuenog u vezi sa ponudom,
nije njeno prihvatanje ako se sa njom ne podudara. Otuda ZOO i odreuje da je ponuda
odbijena ako ponudeni izjavi da je prihvata, ali i predloi da se ona u neemu izmeni ili
dopuni, s tim to se tada uzima da je ponueni uinio drugu ponudu svom. ponudiocu..
Podudarnost ponude i njenog prihvatanja, ne mora automatski da znai i njihovu jeziku
podudarnost. Prihvatanje ponude se moe izraziti i sa manjim brojem rei (ponuda
prihvaena, u svemu sagiasan). Prihvatanje ponude moe biti uinjeno i na nekom drugom.
jeziku. Ponuda prihvaena uz gundanje (mogao sam bolje da proem i si.) takode znai
 39
prihvatanje, U prihvatanju ponude, mora biti vidljiva i namera ugovaranja [animus
contrahendi\. Najzad, sadrina prihvatanja ponude obavezuje ak'o potie od ponudioca,
odnosno njegovog zastupnika tj. punomonika.
Ukrtanje ponuda - Ova pojava postoji kada jedna strana. ponudilac, trai manju naknadu
za svoju obavezu od druge scrane, a druga strana, ponueni, joj nudi vie ne znajui da je
to povoljnije od ponude. Npr. ako ponudiiac nudi stvar na prodaju za 9000 din, a
ponueni ne znajui za nju nudi 10000 din. U takvom sluaju, treba uzeti da je ugovor
zakljuen na srednjem iznosu, a to je u ovom sluaju 9500 din,
Vreme prihvatanja ponude - Ono zavisi od toga da li je ili nije ostavljen rok za prihvatanje
ponude. Ako u ponudi nije ostavljen rok, jer je ponueni prisutan, ono mora biti uinjeno
bez odlaganja. Ako je taj rok bio ostavljen ili ako to proizilazi iz okolnosti sluaja,
prihvatanje ponude treba biti uinjeno pre isteka roka, jer samo dotle ponuda obavezuje,
Prihvatanje ponude se moe uniti neposredno ili potom. Korienje telefona, teleprintera
ili radio veze.smatra.se. neposrednom ponudom, odnosno prihvatanjem ponude.
Zadocnelo prihvatanje ponude - Prihvatanje ponude mora biti uinjeno pre isteka roka
,,...;.;..-. kojige .za.to,odreen. Ako. izjava o prihvatanju ponude bude uinjena posle isteka roka.
. ' ugovor ne nastaje, jer se ponuda ugasiia istekom roka, pa prihvatanje ponude nije izazvalo
susretanje volja tj, njihovu podudarnost, bez koje nema ugovora. Ali zakasnela .izjava o.
prihvatanju ponude se smatra novom ponudom od strane pnudenog.. Ukoliko se desi da je
prihvatanje ponude uinjeno blagovremeno, ali da je zbog prekida ili greke. u vezama taj
prihvat stigao ponudiocu posle isteka roka, smatra se' da je ..ugovor...zakljuen, .ako je
ponudilac znao ili je mogao znati da je izjava otposlata pre isteka roka. Ipak i u tom
sluaju ponudilac moe odmah,. a najkasnije idueg radnog dana, po prijemu prihvata
izvestiti ponuenog, da se-rie smatra vezan ponudom, u kom sluaju ugovor ne nastaje.
Forrna izjave' o prihvatanju. - Izjava o prihvatanju moe biti uinjena aktivnim ponaanjem,. .
koje moe biti izrino (reima,- izgovorenim iii pisanim znacima) i preutno,
konkludentnim radnjama, i pasivnim ponaanjem koje podrazumeva utanje, koje ima
znaaj. pristanka u. pojedinrm-situacijama. Izjava o prihvatanju se po pravilu. ini prostom.
saglasnou. Ali ako se za zakljuenje odreenog ugovora trai odredena forma, onda se
izjava mora dati u toj formi.
Dejstva prihvatanja ponude..- Osnovno' dejstvo prihvatanja-ponude se-.ogleda-u nastanku.
ugovora. Zato se i kae da je ugovor u stvari prihvaena ponuda. Ponuda i prihvatanje
ponude su dve reciprone, jednostrane izjave volje koje svojim susretom, podudarnou,
raaju ugovor iz.. kogvizvire obiigacija.. Prihvatanje ponude mora biU-uinjeno dok ponuda
postoji, a ne kad ona prestane. Kad.je ponuda uinjena prisutnom ponudiocu, on'treba
odmah da se izjasni, a kad je odreen rok, pre isteka roka.. Prihvatanje ponude je bez
dejstva, ako je ponuda brim sredstvom opozvana ili ako je prihvatanje zadocnelo.
Trenutak zakijueenja ugovora - Ugovor mogu zakijuiti prisutne1 ili odsutne stranke. Ako
su prisutne, problem zakljuenja ugovora ne postoji. Ugovor je- zakljuen onog trenutka
kada ponudilac primi izjavu. ponuenog da prihvata ponudu.\Tada.'.je; ponueni.. duan da
na ponudu odgovori odmah ill do isteka roka,. ako je rok- ostavljen. Kada. su stranke
"-""-*.s"; ^odsutnev - pitanje; trenutka zakijuenja ugovora postaje slpena stvar, zbog razlike u
vremenu kada je uinjena ponuda, odnosno. razlike u vremenu- kada je ponudeni prihvato
ponudu i kada je ponudilac o t'ome bio obaveten. Trenutak nastanka ugovora nije samo
teorijsko pitanje, ve ono za sobom poviai i niz praktinih posledica, od kojib: su
najvanije: 1) od momenta nastanka ugovora. on poinje da proizvodi pravno dejstvo 2]
prema momentu zakljuenja ugovora ceni se sposobnost ugovaranja 3) prema mopaentu.
zakijuenja ugovora raunaju se rokovi za izvrenje ugovorae obaveze i rokovi zastafelostt
4) taj momenat je vaan. i za primenu pravila' zbog sluajne propasti stvari 5) prema-tom*.
trenutku odreuje se sukob zakona u vremenu 6) taj momenat je vaan i za primemi
-propisa o steaju dunika, u vezi sa formiranjem steajne ma.se 7) ovaj momenat je vaanr
i zbog podizanja pauhjanske tube- 8) prema tom momentu se opredeljuje mogunbst^;j.V-;>'
opozivanja ponude brim sredstvom. '"''*
U vezi sa trenutkom zakljuenja ugovora, teorijski stavovi su se razili u tri pravca; ""
1) Teorija izjave ili emisije sa korekeijom u teoriji otposlanja ili ekspedicije. Po njoj" -
ugovor se zakljuuje u trenutku kada je ponueni prihvatio ponudu. To je trenutak kada
 40
je iz linosti ponudenog izala (emitovana) izjava o prihvatanju ponude. Tu je irelevantno
da li je i kada ponudilac saznao za to. Poto je teko dokazivati taj momenat i poto je
ak moguno da se i pismeno o prihvatanju ponude uniti, ova teorija je popravljena
teorijom otposianja ili ekspedicije. Po ovoj teoriji uzima se da je ugovor zakljuen u
trenutku kada je ponueni akt o prihvatanju ponude uputio ponudiocu. Meutim i taj
momenat moe biti neutralisan, ako ponueni brim sredstvom obavesti ponudioca da ne
prihvata ponudu. 2) Teorija saznanja ili informacije korigovana teorijom prijema. Po
ovoj teoriji, ugovor je zakljuen u trenutku kada je ponudilac saznao da jer njegova
ponuda prihvaena. Poto je teko dokazati kada je prihvatanje ponude doprlo do svesti
ponudioca, ova teorija je korigovana teorijom prijema. Po ovoj, drugoj, teorijir ugovor je
nastao kada je ponudiiac primio izjavu o prihvatanju ponude {dan prijema pisma ili
telegrama). Ovaj dan se lako dokazuje i zato je ova teorija praktina. 3) Teorija da 'je
odluna namera stranaka korigovana primenom obiaja ili naelom pravinosti. Po ovoj
teoriji, momenat za zakljuenje ugovora treba utvrivati zavisno od toga kakva je bila
namera stranaka u tom pogledu. Ako se ta namera pravilima o turnaenju ugovora ne
moe utvrditi, onda se trenutak zakljuenja ugovora odreuje prema obiajima odreene
sredine ili prema naelu pravinosti. Svaka od dvth, tedfija- ima 'svojih Me'ddstatak'a, ali
zahtevima prakse i dokazivanja najvie odgovara teorija prijema, koju prihvata i na ZOO.
Mesto zakljuenja ugovora - Za isto se uzima mesto gde je zakljuen ugovor.Ovo ima
praktian* naaj kod odreivanja mesne nadlenosti suda u siuaju spora,"' kod
odredivanja^jnerodavnog prava u medunarodriim sporovima, ukoiiko stranke to nisu u
ugovoru odredile i kod odreivanja merodavnog prava s obzirom na formu ugovora u
sluaju meunarodnog spora, gde" se primenjuje pravilo locus regit actura.. Bilo bi logino
da se mesto zakljuenja itgovora odreuje zavisno od toga koja je teorija u vezt sa
trenutkom zakljuenja ugovora prihvaena u zakonu. Meutim, na ZOO nije sledio logiku
iz isto praktinih razloga. Iako usvaja teoriju prijema, on ne odreuje da je; mesto
zakljuenja ugovora, mesto u kome je ponudilac primio prihvat ponude, ve odreduje da
je to mesto. ono u kom je ponudilac imao svoje sedite, odnosno prebivalite. u trenutku
kada je uinio ponudu. Sedite je relevantno za pravna lica, a prebivalite za. fizika.

62.. NEDOSTACL SAGLASNOSTI

Ugovor Je saglasnost volja onih koji ga zakljuuju. Da bi saglasne volje-proizvele ugovor;
one moraju biti reeiprone, ozbiljne, stvarae, slobodne i upuene na neto to je moguno.
Nedostatak. bilo kojih od ovih atributa.volje. pokree pitanjau vezi sa vaenjem zakijuenja
ugovora.. Odsustvo neophodnih atributa volje moe da bude izazvano raznim razlozima
kao to su zabluda, prevara i prinuda. Ukoliko ovi razlozi nastupe, doiazi. do. primene
sankcije. Sankcija se ogleda u reiativnoj nitavosti (ruljivosti) ugovora.. Ponitavanje u.
principu deluje ex tunc. Nedostaci u volji koji dovode do ponitavanja moraju se
dokazivanVj'er se ne pretpostavljaju.

63. Z A B L U S A - POJAM I VRSTE

Zabluda je pogrena predstava o stvarnosti. Ova. pogrena predstava. u. svesti. nekog lica
izaziva verovanje da je tano ono to u stvari nije tano; odnosno da'-'je- netario ono to je
u stvari tano. Re je o jednom posebnom psihikom stanju subjekta ija. je slika
stvarnosti pogrena. Ova opta defrnieija zablude se moe primeniti i na terenu ugovornog
prava. U tom pogledu, zabluda je pogrena predstava o nekom elementu ugovora, prirodi
ugovora, osnovu, predmetu, licu, supstanci, motivu itd. Za. zabludu je vano nagiasiti da
ona ne podrazumeva nikakvo angaovanje' sugovornika o stvaranju pogrene preds'tave- o
nekom elementu ugovora. U suprotnom nije ree o zabludi ve o prevari. Zabluda se moe
odnositi na razne injenice, pa zato i postoje razne vrste zabluda. Tradicionalne su : 1 ) 0
prirodi ugovora {error in negotio), kad se pogrena predstava odnosi na- vrstu ugovora
fzakljuio si kupoprodaju, a. misloio si da je re o poklonu) 2) O linosti {error in
persorm), znai pogrenu predstavu o identitetu drugog ugovaraa (zakljuio si ugovor sa
licem A, a mislio si da je to Iice- B) 3) O predmetu [error in corpore) jeste zabluda o
identitetu predmeta ugovora {kupi jednu, a misli da si kupio drugu stvar) 4) O
supstanci (error m .substantia) jeste pogrena predstava o materiji od koje je stvur
 41
napravljena (kupi bakarni prsten, a mislio si da je zlato) 5) O motivu [eiror in motivo) -
pogrena predstava o pobudi ugovora (kupio si novi auto, jer misli da ti je stari uniten,
a ustvari nije) 6) O kauzi {error in causa) - pogrena predstava o postojanju kauze -
ugovor o osiguranju, ve osigurane stvari,
7) O pravu [error iuris) - pogrena predstava o sadrini prava - zakljuio si zabranjen
ugovor, verujui da je dozvoljen 8) O injenicama (error facti) - pogrena predstava o
injenicama - zakljueio si ugovor sa maloletnikom, verujui da je punoletan 9) zbog
netanog prenosa volje - pogrena predstava o sadrini ponude zbog greke u prenosu
(greke sl. lica pote itd.) 10) O raunskom podatku - pogrena predstava o kolllni, zbog
greke u pisanju ili prepisivanju.
Zablude iz njihovog mogueg arsenala, ne uticu' na punovanost ugovora na jednak nain i
istim intezitetom. Neke duboko zasecaju u egzistenciju ugovora, a neke ugovoru uopte- ne
smetaju. Zato.iz mnotva zabluda treba izdvojiti samo one bitne zablude. Odredivanje
bitnih zabluda je stvar koncepta. Postoje dva koncepta, kojima se to postte: kazuistiki
put navoenja svih zabluda koje se smatraju bitnim (vajcarski zakonik o obligacijama,-
: r :;vfeItSijanski.grjaanski,zakonik, Francuski graanski zakonik, ZOO i drugi) ili putem opte
klauzule ukazati na bitne zablude (Nemaki, Austrijski, Poljski gradanski zakonik). Iako
su ova dva koncepta teorijski razliiti, ipak imaju zajednikb to to insistiraju'-na bitnim
zabludarna, a one su uvek ue od moguih. Kod prvog pristupa'-bitne-zabludeodreuje
zakon unapred, dok kod primene opte klauzule njih u- svakom konkremom sluaju
identifikuje sud. Meutim, iskustvo govori da su u oba sluaja bitne zablude one koje se
tiu: prirode, osnpva i predmeta ugovora, sa manjim ili veim odstupanjima ii pogledu
proirivanja njihdvog broja. Zbog toga, izgleda da je najbolje ovo miljenje koje primera
radi navodi odreene bitne -zablude, preputajui sudu, da u svakom konkretnom sluaju
te zablude p r o i r i i drugim.. ZOO izriito navodi zablude o prirodi,, predmetu i osnovu
ugovora ne iskljuujui i druge, kao to su zabluda o licu (kod ugovora intuitu personae),
o motivu (kod dobroinih ugovora), i zbog" netanog prenosa, ako je do toga doio itd.
Pravna dejstva. zablude - zabluda. izaziva pravna dejstva, koja se odnose na.egzistenciju
samog ugovora, odnosno njegovu punovanost. Ta dejstva tiu se sankcija, i to kako
karaktera sankcija, tako i uslova za njihovu primenu. Karakter sankcija - osnovna
sankcija zbog, zablude.se..ogleda.u. relativnoj. nitavosti_ (ruljivosti) .ugovora.. Ugovor nije.
nitav sam po sebi. kao kod apsolutne nitavosti, nego se moe ali i ne mora traiti njegov
ponitaj u .zakonom predvienom roku.. Pratea sankcija moe, ali i ne mora biti naknada
tete, to e: zavisitt od savesnosti, odnosno nesavesnosti ugovornika. Savestan je poverilac
naknade, a nesavestan je dunik naknade.
Uslovi za prrrnenu sankcija se tiu: dokazivanja (zabluda se mora dokazati, jer se ne
pretpostavlja. Teret dokazivanja lei na onom ko se poziva na zabludu. To mogu biti obe
ili samo jedan ugovorna strana), rok za pobijanje ugovora ( -pobijanje -ugovora zbog
zablude, moguno.je samo u odreenom roku. U raznim. zakonima, on je razliito
odreen -. 3o dana NGZ, 3 godine AGZ, SGZ, lo godina FGZ. ZOO .predvia subjektivni
rok od jedne gooline od saznanja.za. zabludu i objektimi' rok. od .3 godine :od'zakljuenja
--./? ., ugovpra.), konvalidacija.ugovora (zabluda se ne uzima kao razlog za ponitavanje ugovora
ukoliko stranka. naknadno izjavi da. e izvriti ugovor uprkos zabludi. Time ga ona.
konvalidira (osnauje),

64. ZABLUDA O BITNIM SVOJSTVIMA PREDMETA (SUPSTANCI) UGOVORA

Ova vrsta zablude je istorijski posmatrano imala dva objanjenja; po prvom,. starijem.
shvatanju koje potie iz rimskog prava zabluda o supstanci se odreuje po^- isto-
objektivnom kriterijumu, Za zabludu je dovoljno' da postoji zabluda o supstanci. ( das-neko
kupi prsten 'od bakra a misli da je zlatan) pa da nastupi ova zabluda. Po drugom, novrjem."
shvatanju .primenjuje se subjektivni kriterijum, koji polazi od postojanja pogrene-
predstave- o supstanci, ali i insistira'da je odreeni kvalitet stvari presudno- uticao*nas'<
zakljuenje ugovora (npr. ljubiteij starina je hteo antikvitet a Ijubitelj slika original.. ai'he*-
kopiju). Izgleda da subjektivni kriterijum vie odgovara stvarnosti, jer obuhvata- i
objektivno pogrenu predstavu i nameru stranke. Ovu zabluu treba razlikovatL od
skrivenih mana, pogotovo ako.se shvari u subjekiivnom smislu. Osnovna razlika tie s e
 43
66. PRINUDA
Prinuda je nedozvoljeni akt jednog lica, kojim se drugo lice prisiljava da izjavi volju u
odredenom pravcu. Prinudeno lice daje pristanak na zakljueenje odreenog ugovora, mada
to ne bi uimlo po svojoj slobodnoj volji. Ovde nije re o pogrenoj predstavi stranke koja
zakljuuje ugovor, ve o zakljuenju ugovora pod pritiskom. Tradicionaino se razlikuju
dve vrste prinude:
1. Fizika prinuda, kod koje je pritistak na volju apsolutan, jer se koristi fizika sila {vis
absoluta), kao to su muenje, zlostavljanje, nanoenje telesnih povreda, hipnoza. Tu nije
re o mani ve o potpunom odsustvu volje.
2. Pretnja - pritisak na volju ugovornika se vri psihikim nasiljem (yis compulsiva). Ona
je upravljena prema samom ugovorniku, prema njegovoj imovini ili prema njemu bliskim
licima. Psihiko nasiije se ogleda u izazivanju straha od budue opasnosti po integritet
ugovornika, njegove imovine iii njemu bliskih Iica, Kad je budua opasnost upravljena na
ast i ugled re je o uceni. Na ZOO previa pretnju kao manu volje (prinuda iskljuuje
volju, pa zato i nije mana). Definie je kao nedoputenu pretnju kojom ugovoma strana ili
, ',* v,;. tope ,iice-Jzaziva opravdan strah kod druge strane, tako da ona zbog toga zakljuuje
ugovor. Strah' je opravdan ako iz okolnosti proizilazi da je ozbiljnom opasnou ugroen
ivot, telo ili neko dobro ugovorne strane ili treeg lica. Da bi prinuda btla uzrok
nitavosti, potrebno je da postoje sledei uslovi;
Odluujui uticaj na izjavu voije - Ovaj uslov postoji ako je prinuda presudno uticala na
donoenje odluke o zakljuenju ugovora. Izmedu prinude i izjavljene-volje mora postojati
kauzalna veza. Presudno utie prinuda koja snano- i prodorno utie na svest prinuenog
tako da.se ovaj opredeljuje da izjavi volju koju inae ne bi izjavio.
Ozbiljan utisak na. govornika - Prinuda mora biti takva da izaziva opravdani strah kod
druge stranev zbog pravog. i zamanog zla. koje se stavlja u izgled. To. se. procenjuje i
; prema subjektivriim i prema objektivnim kriterijumima, to zavisi od mnogih okolnosti -
snage, pola, prilike, moi itd.
Nedoputenost akta prinude. - Akt prinude mora. biti nedoputen, protivpravam To treba
shvatiti dosta iroko, ire i od krMnog dela prinude. Tu spada sve to j'e suprotno od
bona fidae i dobrih obiaja. Meutim, nije nedoputeno ako se preti nekim dozvoljeiiim
pravnim. sredstvorm kaa': ako .se. prett tubonL.jer-, dug nije vraen. na_ vrerne-, AIi ni...tu
zloupotrebe prava nisu doputene. Ne uzima se da postoji prinuda ni kada se ugovor
zakljuuje sa. drugom strankom koja je u nudi. AJi time se ne dira u mogunost zahteva
da se ugovor poniti kao zelenaki.
Prinuda potie od samog saugovornika ili od treeg lica. Kad potie od samog ugovornika, '
prinuda je uvek uzrok nitavosti. Kad je re o prinudi koja potie od. treeg iica, postoje
dva zakonska reenja; 1) prinuda treeg utie samo ako je za nju znala ili morala znati
druga strana 2) prinuda treeg utie uvek. Ovo drugo reenje prihvata:L ZOO, s tim to
savesnost utie- na ostvarivanje prava na-naknadu tete. Pravna dejstva prinude se tiu
ponitavanja.ugovora i naknade tete.
Ponitavanje - Kod fizike prinude, nije- stvar mane u volji, ve'u osustvu'-volj'e, Zato tu.
j-.; ..-,.,, ,nije re.o relativnoj, ve o apsolutnoj mstavosti, koja se utvrujuom - presudom samo
konstatuje, Kod pretnje, re je o relativnoj nitavosti, koja s e moe'- iskoristiti samo ako
se tuba podnese u roku od 1, odnosno 3 god. ZOO za sve ruljive ugovore predvia iste.
prekiuzivne rokove. Naknadu tete moe traiti stranka koj'a je biia izloena prinudi. Ona
taj zahtev moe podneti zajedno sa zahtevom za ponitavanje ugovora, ali i nezavisnood
njega (madaje to retkost). ;--/ "?

67. PREDMET UGOVORA - ; - :.**v^;-.i*

Predmet ugovora je ono o emu je ugovor (OIZ). esto se kae da se ono o emo. jer
ugovor, odnosi na neku stvar iii radnju. Medutim, predmet ugovora je davanje. bdreene yy.:
stvari-ili vrenje odreene radnje. Drugim reima, akt davanja stvari' {dare},. iii. injenjerj^f
[facere] iii neinjenje [nonfacere) iii brpljenje [parti\. Prema tome. predmet ugovora. o-r'
kupoprodaji je predaja stvari i cene, ugovora o zakupu predaja zakupnog dobra.- i-
zakupnine itd. Da bi'jedan ugovor punovano nastao, tradicionalno se zahteva da njegov
predmet bude mogu, dozvoljen i odreden.
 44
A) Mogu predmet - Predmet ugovora mora biti mogu, jer se nemogue ne moe izvriti.
Nemogunost moe biti materijalna (faktika nemogunost koja se tie razloga koje nisu
pravne naravi; re je o nemogunosti koja ima flziku, a ne pravnu prepreku), objektivna
(apsoiutna nemogunost je materijalna nemogunost koja se procenjuje in rem ).
subjektivna (relativna nitavost se procenjuje in personam; obaveza pisanja romana je
objektivno mogua, aii za lice koje nema knjievnog dara je nemogua], prvobitna
(inicijalna nemogunost nastaje u momentu zakljuivanja ugovora), naknadna
(subsekventna nemogunost nastaje kasnije). ei su sluajevi pravne nemogunosti od
sluajeva materijalne nemogunosti. Pravna nemogunost se tie dozvoijenosti predmeta
ugovora, a to je ve drugi uslov njegove punovanosti.
B) Doputenost predmeta - Predmet je doputen ako ne postoji kakva zabrana. Ustav
Srbije polazi od toga da je dozvoljeno sve to nije zabranjeno. Zabrane su moguene i
mogu se svrstati u tri grupe koje sve proiziiaze iz opte norme sadrane u lanu 10. ZOO
da "uesnici u prometu slobodno ureuju obligacione odnose pod uslovom da to ne ine
suprotno Ustavom utvrdenim naelima drutvenog ureenja. prlnudiiim propistma i
moralu drutva". Zabrane koje proizilaze iz fakta postojanja drutvene i privatne svojine -
Ove zabrane proizilaze iz niza propisa koji odreuju' da'neka' dobra :mogu biti';'iskljuivo u
drutvenoj svojini (rudno blago, eleznica, putna mrea itd.) a da u privatnoj svojlni
mogu biti. :..;samo stvari odreenog karaktera, odnosno vrednotL Prestankom
samoupravnog socijalistikog drutvenog ureenja, odnosno novim ustavima, ova zabrana
gubi na znaaju, jer su drutvena, dravna, privatna,. zadnana 1 svaka druga vrsta svpjine
ravnopravne. Zabrane koje proizilaze iz prirode pojedMih stvari - zabrane po' ovom
kriterijumu se odnose na stvari van prometa {res extra commercio) koje zapravo i nisu
stvari. To su javna dobra odnosno dobra u optoj upotrebi kao to su putevi, mostovi,
parkovi, luke,. i za njih ne vai imovinski ve administrativni reim.. Ove zabrane se
takoe odnose i na stvari koje su u ogranienom prometu (stvari iji je promet mogu, ali
pod odreenim uslovima - ozvole, saglasnosti itd.). U tu grupu spadaju lekovi, otrovi,
droge, oruje, eksploziv,. devize, zlato itd. Zabrane koje prozilaze iz. prirode. pojedinih.
radnji - Ovde je re o protivpravnim radnjama kao to su krivino delo, prekraji i sl. Tu
spadaju i radnje protivne javnom poretku i moralu. Tako se ne mogu ugovoriti dui iil
krai. rokdvr.zastarelosaV.odricanje.. od zakonskog. izdravanja^.ograriiavati.ili. spreavati:.
slobodna konkurencija, utvrdlvati obaveza doivotnog rada itd.
C) Odreenost predmeta - Predmet ugovora mora biti. odreen ili odrediv. Predmet je
odreen. ako su. svi elementi. predmeta naznaeni u ugovooi (cena. je. odredena taiiirn
iznosom). Odrediv je ako su u ugovoru dati elementi ha osnovu kojih se predmet moe
naknadno, aii sa izvesnou odrediti (cena na dan isplate). Predmet saglasno odreuju
stranke, ali se one mogu dogovoriti da predmet odredi tree lice ih ak jedan od
ugovormka,.*Predmet se odreuje u zavisnosti od vrste stvari, odnosno radnje. Tako je
kod predaje, stvari potrebno odrediti oznake i podatke na osnovn kojih se moe
identifikovajtL. Kod predaje nepokretne stvari moraju se pruiti zemljinoknjini podaci.
Kod individualno odreene stvari se mora datL taan opis stvart.. Kod stvari odreehih. po
rodu mora se tano naznaiti vrsta roda. itd. Kvaiitet stvari se odreuje izriito, ali' se
mogu koristiti i standardi "srednji kvahtet", "kiasa A" itd.
D) Sankcija - Kad je predmet ugovora nemogu, nedoputen ili neodreen, ugovor je
nitav. Ovde je re o apsolutnoj nitavosti, a ne o ruljivosti ugovora. To znai da se na
nitavost moe pozvati svako zainteresovano lice, da se na nju pazi po slubenoj dunosti
i d a ' s e sudska zatita moe ostvariti nezavisno od prekluzivnog roka. Nitavost se
utvruje deklaratornom presudom, koji samo konstatuje da je ugovor nitav. Ta presuda
deluje ex tunc.

68. KAUZA ^
Dok pojam predmeta ugovora daje odgovor na pitanje na ta. se duinik obavezuje, kauza
creba d a d a odgovor na pitanje zato se dunik obavezuje. Odgovor na ovo pitanje su. daii
ninogi pravni teoretiari i zato o tome postoje mnoga razhita shvatanja. Ona se,
meutim, mogu svrstati u tri osnovna koncepta.
 45
1. Klasian koncept kauze - Nastaje u 16. i 17. veku, a rodonaelnik mu je francuski
pravnik Doma. Ovo shvatanje polazi od toga da je kauza pravni cilj zakljuenja ugovora.
On je kod razliith tipova ugovora razliit. ali kod svakog od njih uvek ostaje isti. Tako je
kod dvostrano obaveznih ugovora " obaveza jedne strane, osnov obaveze druge strane "
(Doma). Npr. kod kupoprodaje, osnov obavez'e kupca da plati cenu je obaveza prodavca
da preda stvar. Dakle, obaveza jedne strane je kauza druge strane i obrnuto. Jedan se
obavezuje jer se drugi obavezuje prema njemu i obrnuto, Kod realnih ugovora shvaeenih u
klasinom smislu, kauza, tj osnov obaveze je u predaji stvari. Kod ugovora o poklonu i
drugth dobroinih ugovora, kauza se sastoji u nameri dareljivosti {animus donandJ).
2, Koneept negacije kauze - Okuplja teporije antikauzalista, kojima se osporava kauza
kao nepotrebna. Ovaj koncept je nastao u belgijskoj pravnoj doktrini. Pristalice ove
koncepcije smatraju da je kod dvostrano obaveznih ugovora logiki nemogue zakljuiti
da je obaveza jedne strane osnov obaveze druge strane, zato to se obaveze raaju
istovremeno i to se ne da objasniti kako nastaje obaveza onog koji e prvi izvriti
obavezu. Kod'realnih ugovora, predaja stvari nije kauza, ve uslov za zakljuenje ugovora,
, a ^kpL' ppklona i drugih' dobroinih ugovora, namera dareljivosti nije kauza vz motiv.
Imajui 'ovo u vidu, pristalice ovog miljenja smatraju da je kauza nepotrebna, jer sve to
se tie kauze, moe se objasniti predmetom ugovora (kod dvostrano -obaveznih ugovora ),
odnosno saglasnou volja (kod dobroinih ugovora).
3. Noviji 'konepti kauze - To su shvatanja 20. veka. Ta shvatanja, podupiru kauzu, to
govori da je ona nadivela kritike antikauzaiista. Ta shvatanja su brojna;! ali se mogu
svesti naa tri osnovna; Subjektivno shvatanje kauze svodi se na kauzu kao psiholoki
fenomen., Ona igra ulogu pokretaa izjave volje i tako se poistoveuje sa motivom, s tim'
da se od vie rnotiva uziaia onaj koji je odluujui. Objektivno shvatanje kauze, svodi
kauzu na ekonomski fenomen,- polazei od. toga da ona nema nita- zajedniko sa voljom,.
ve se tie imovinske ravriotee ili ekonomskih efekata (Gams). Po ovom shvatanju ugovor
o poklonu nema kauzu, jer tu nema imovinske ravnotee ni ekonomskog efekta. Meovito
. shvatanje kauze nastoji da izmiri, subjektivno i objektivno shvatanje., Tako - francuski
pravnik Mori definie kauzu kao eljeni ekvivalent, pri emu je subjektivni element u elji,
a objektivni u. ekvivalentu. Francuski pravnik Kapiten polazei od cilja obavezivanja.
zakljuuje,..da. se.srranka ne obavezuje zbog' postojanja. obaveze druge strane,. nego zbog"
izvrenja obaveze druge strane. To vai za dvostrano obavezne ugovorc Kod njih su
motivi van polja kauze. Meutim, ulaze u to polje ukoliko je motiv zabranjen ili
nemoralan, kao. i, kod.. dobroinih ugovora- Ovo pribliavanje motiva, kauzi. je teoriju.
Kapitana i uvelo u meovito shvatanje kauze:
Iz svega reeenog, moglo bi se zakljuiti. da kauza nije samo psiholoki ni samo
ekonomski, a ni psiholoko ekonomski pojam, ve pravni pojam koji objanjava pravni
cilj obavezivanja. Kod dvostrano obaveznih ugovora, jedna strana 'se obavezuje zbog
izvrenja dbaveze druge strane. To je-neposredni pravni cilj' obaveze.. To-je kauza. Iza tog
pravnog cilja stoje mrioge razliite pobude - psiholoke, ekonomske;-- moraine. Sve ove
pobude', po" pravilu' ne. ulae'-u polje-kauze. Ulaze samo izuzetno'i to'kdd' nedozvoljenih i
nemoralnih motiva koji su obema stranama bili poznati ili morali biti poznati i kod
jednostrano obaveznih dobroinih ugovora - 'poklona,- ostave,' posluge, kod kojih se kauza
ogleda u nameri dareljivosti ili da se drugom uini bespiatna korist {intentio liberahs).

69. KAUZA U PRAKTINOJ PRIMENI

Pod praktinom primenom kauze se podrazumeva sleeer :,..
1. Primena kauze u zakonodavstvu - Postoje dve vrste-zakonodavstva.. U jednoj jfe kaiiza
izriito predviena 1 regulisana, a u drugoj grupi nije. ...
A) U prvu grupu spada i ZOO, koji kauzu regulie u l. 51 - 53. Kauza je nuan uslov. za
nastanak i postojanje ugovora. Svaki ugovor mora imati dopusten osnov. U ugovorima-u-
kojima nije izraen osnov, pretpostavlja se da on postoji. Ako osnov ne postoji ili, je.
nedoputen - ugovor je nitav. ZOO reguiie i odnos pobude i kauze u L. 53. Pravilo je
da pobude iz kojih je ugovor sainjen ne utiu na njegovu punovanost To znai da
pobude po pravilu ne ulaze u poije kauze. Ukoliko je re o teretnom ugovoru, pobuda
uiazi u polje kauze - ako je nedoputena, a biino Je uticala na odluku jednog ugovaraa
 46
da zakljui ugovor, pod uslovom da je drugi ugovara znao ili je morao znati za tu
pobudu. Tada nedoputena pobuda liava ugovor dejstva. Ukoliko je re o ugovoru bez
naknade, pobuda liava ugovor dejstva uvek, dakle i kad drugi ugovara nije znao da je
nedoputena pobuda bitno uticala na drugog saugovaraa da zakljui ugovor. Prema tome,
uticaj pobude na kauzu je vei kod dobroinih, nego kod teretnih ugovora. .
B) Druga grupa zakonodavstava ne predvia kauzu, niti je regulie. U njima ulogu kauze
preduzimaju neke druge ustanove kao to su neosnovano obogaenje, zabluda, nezakonit
iii nemoralan pravtii posao. U tu grupu spadaju nemaki, ruski,. poljski itd. Zakonici.
2. Primena kauze u sudskoj praksi - Kauza je primenjivana u naoj sudskoj praksi i pre
nego to je donet ZOO. Ona je kauzu tretirala kao cilj ugovora, koji obe strane imaju u
vidu i koja je sastavni deo ugovora. Praksa je pravila razliku izmeu teretnih.i dobroinih
pravnih poslova u pogledu pobuda, kao kauze. Kod teretnih, pobuda je ulazila u kauzu i
kad nije bila utvrdena kao usiova vanosti ugovora. Iz ovoga se vidi da je sudska praksa i
pripremila reenje kauze koje danas postoji u ZOO. Praktina primena kauze u
zakonodavnoj i sudskoj praksi je bila naroito znaajna u vezi sa sledeim sluajevima:
A) Nedoputena kauza je ona kauza koja je prptivna !i:JJstayqm .utrenim. jnaelima
drutvenog ureenja, prinudmm propisima i moralu .'drutvav.fNedoputenost - kauze-nije
samo .njena:;*direktna suprotnost sa pomenufim naelima, propisima i moralom, ve i
zIoupotrebai;tih naela i propisa. Praksa je bogata sluajevima nedoputene kauze. Tu
spadaju zab-Mknjeni ugovori o nasleivanju, ugovori o naknadi za konkubinat, ugovori o
otudenju zarad osujeenja poverilaca itd.
B) Odsustvo'kauze postoji kad kauza uopte ne postoji, za razliku od prethodnog sluaja
kada je ona postojea, ali nedoputena. Kod dvostrano obaveznih ugovora, kauza ne
postoji kad nema ni.predmeta ili kad. ga je nemogue izvriti jer kauza jedne- strane je u
izvrenju obaveze druge, pa ako pr.edmeta nema, ne.moe se izvriti ni. obaveza, to liava
drugu stranu kauze. Npr. stvar koja treba da se proda je propala, ,a u pitanju je.
individualno odredena stvar. Ako te stvari nema ne moe biti ni osnova za isplatu ceneza
tu stvar. Kod jednostrano realnih ugovora koji nastaju predajom stvari,. kauze nema, ako
stvar nije predata. U tom sluaju ne postoji m* osnov za vraanje stvari..
C) PrMdne kauze odnosno putativne kauze su one koje su prividno naznaene da. bi
prikrile stvamu.- kauzu_ Ista. postoji. ako se. jedan ugovor o pokionu.lano. zakljuuje sa
namerom da se prikrije kupoprodaja ili da bi se prikrilo odsustvo svakog ugovora. U
prvom sluaju prividna kauza je simulovana, a u drugom je fiktivna. Simulovana ne
proizvodi. pravna dejstva jer j e lana... dpk prikrivena moe biti valjana. ukoliko. nije
zabranjena ili nernoralna. Ao je zabranjena ili nemorakia onda je nedoputena. Fiktivna
kauza nikad ne proizvodi dejstva.
Pravna dejstva kod nedoputene ili nepostojee kauze - Kako je kauza jedne obaveze u
izvrenju obaveze druge strane, jedan ugovornik moe traiti ispunjenje obaveze drugog
samo ako j"&.prethodno sam ispunio svoju obavezu. Ako strana koja nije izvrila svoju.
obavezu trai ispunjenje obaveze druge strane, druga strana moe istai prigovor
neizvrenja^bbaveze [ezceptio aonadinpleti contractus). Ako Je jedan ugovomikrizvrio
svoju obavezu, a drugi-odbija da izvri svoju, prvi ima pravo ; da trai raskid ugovora.
Prema tome pravna sredstva su prigovor neizvrenja i raskid ugovora*
Sankcije - Ako osnov ne postoji iH je nedoputen, ugovor je nitav. Re j e o apsolutnoj
nitavosti na koju se pazi po slubenoj dunosti, koja ne zastareva i koja se utvruje
dekiaratoraom sudskom odlukom sa powatriim dejstvom. Zakonodavstva koja poznaju
nepostojee ugovore, odreuju da je ugovor koji nema kauzu nepostojei,. tako. da bi
nitav bio samo ugovor sa nedoputenom kauzom. Ako j e osnov prividan vae sledea
praviia; fiktivna kauza vodi nitavosti, simulovana kauza - nitav je simulovani ugovor, a
desimulovani ugovor_ nije nitav, ukoliko njegova kauza nije zabranjena ili nemoralna (ako
je takva, onda je i on nitav).

70. FORMA UGOVORA

Forma ugovora je uslov za nastanak formalnih ugovora. Konsensualni nastaju nezavisno
od forme. Kod formalnih ugovora vae i ostali uslovi nastanka: sagiasnost voija,
sposobnost ugovaranja, predmet i kauza. Znaaj forrne se, prema tome, vezuje samo za
 47
formalne ugovore, aii poto njihov broj u savremenom pravu raste, raste i znaaj forme.
Forma obligacionih ugovora je nain izraavanja njihove sadrine kroz unapred odreene
spoljne oblike kojima se manifestuje volja. Da bi se forma ugovora tanije odredila,
potrebno je razlikovati formu od slinih kategorija kao to su:
1. Odobrenje za zakljuenje ugovora - U odreeriirn sluajevima, zakon zahteva da se
zaklj-uenje nekog ugovora odobri od strane nadlenog dravnog organa ili fizikog lica,
staraoca. Odobrenje je zahev forme. Tu je re o ugovoru zakijuenom pod odlonim
uslovom. Odobrenje moe biti prethodno (dozvola) ili naknadno (saglasnost). Ako je daje
dravni organ odobrenje je slubena radnja, a ako ga daje fiziko . tice, odobrenje je
jednostrana izjava volje. Postoje dva shvatanja o nainu davanja odobrenja. Po jednom,
odobrenje ne mora odgovarati formi ugovora, a po drugom, odobrenje se daje u istoj
formi u kojoj je zakljuen ugovor. Na ZOO predvia da se odobrenje daje u obliku
propisanom za ugovore ije se zakljuenje daje. Prema tome on prihvata drugo stanovite.
2. Formalnosti publiciteta - To su oblici kojima se obezbeuje publicitet izvesnih ugovora,
da bi .se zatitila savesna trea lica. . Takvi .ugovori su npr. ugovori o kupoprodaji
- *nekretHina- kojima se publicitet obezbeuje upisivanjem u zemljine'knjige. Formalnosti
:
''' :": publiiteta nisu-- obuhvaeni pojmom forme ugovora. U navedenom primeru formaini
ugovor je iustus titulus, dok je upis u ZK. modus aguirendi. To je akt izvrenja ugovora
kojim se definitivno stie svojina.
3. Fiskairie ibrmalnosti - Kod odreenih ugovora se zahtevaju i fiskalne. formalnosti kao
to su registrovanje, igosanje itd. Te formamosti nisu od znaaja za- registrovanje ugovora
i zato ne spadaju u formu ugovora. Oni slue naroitim ciljevima fiskalne politike, naplate
pbreza i sl. Foriekad mogu biti korisne i za graansko pravo npr. ako se flskalna
formainost odnosi na deponovanje jednog primerka ugovora kod. fiskainih organa, onda
se mora sainiti. pismeno o tom ugovoru i kad. se ne radi o formal-nom ugovoru, to moe
biti korisno kod dokazivanja obaveza (npr. kolektivni ugovori se registruju u ministarstvu
rada).
4. Prost dokaz o postojanju ugovora - Konsensualni ugovori se zakljuuju prostom
saglasnou. Forma nije uslov vanosti ovih ugovora. Oni nastaju i bez nje. Aii esto se o
jednom konsensualnom ugovoru saeuijava pismeno ili se on zakljuuje pred svedocima.
To ne utie na nastanak ugovora, ali se pismeno odnosno svedoci, koriste.. kao dokaz, .o
postojanju ugovora, ukoliko ga neko ospori. Ovde nije re o formi nego;-o prostom dokazu
o postojanju ugovora.

71. VRS.TE FORMI UGOVORA (KMTERTJUMT RAZLIKOVANJA).

Postoje razliite forme zakijuenja ugovora. One se mogu podeliti po tri kriterijuma:
prema nainu ispoljavanja forme (pismena. forma javne isprave (sveana) i realna forma),.
prema pravnom dejstvu forme (bitna forma ugovora (ad. solemnitatemh i._.dokazn&. forma
ugovora (ad.probationem)) i prema nainu nastanka forme,(zakonska.-i ugovornaforma).

72. FISMENA FORMA UGOVORA

-'""'" Pod* pismenom formom podrazumeva, se pismena redakcija ugovora. na odredenoj ispravi
koja je napisana pisaom mainom, rukom-ili drugim sredstvomu-i koja je svojeruno
potpisana od ugovornih strana, koje se. obavezuju. Pismena forma je- najea. od svih-.
vrsta forrni. Elementi pismene. forme su:
1. Tekst izjave koji moe biti pisan svojeruno, tampan, otkucan, sastavljen od treeg
lica. Uobiajeno je da se tekst stavlja na hartiju. aii co mogu bitl i druge materije -
pergament, koa. to je ree u upotrebi. Materija na koju. je tekst stavljen je isprava_
lMeucim, ona moe biti jedinstvena (unitasscripturae), ah i sastavljena iz dve isprave^. s!: _
tim da se uj'ednoj nalazi ponuda (sa potpisom ponudioca), a u'drugoj prihvatanje ponudei;.'
(sa potpisom ponuenog). U ovom drugom: sluaju materija isprave ne mora..bitt
' identina. Tekst ne mora biti datiran'. ali je' korisno.. Forma moe bitL- vezana. i, za-7V.
telegram. ako je njegov original snabdeven potpisom. To vai i za teleprinter. Tekst se-
sastavlja u onoliko primeraka koiiko ima stranaka, a ako je ugovor potrebno deponovati
nekom organu, onda se broj primeraka za to uveava.
 48
2. Potpisi stranaka - Potpisivanjem teksta izjave onih koji se obavezuju nastaje ugovor. S
Um u vezi se postavljaju 4 pitanja:
Ko potpisuje ispravu - za ispunjenje pismene forme, dovoljno je da ispravu potpie samo
ona strana koja se ugovorom obavezuje. Zbog toga, za zakljuenje dvostranog ugovora,
dovoljno je da obe strane potpiu
jednu ispravu, ili da svaka strana potpie ispravu namenjenu drugoj. Ova pravila sadrr i
ZOO. Imajui u vtdu da se pismena forma zadovoljava i kad potpis stavi samo onaj koji
se obavezuje, sudska praksa je i priznanicu koja nije potpisana od obe strane, ukoliko
sadri sve bitne elemente i predata je onom ko je izvrio obavezu, pridaje znaaj ugovora.
Potpunost potpisa - potpis na ispravi mora da bude-potpun. Potpun je kad se sastoji od
imena i prezimena. Od ovog pravila se moe odstupiti pod uslovom da se na osnovu
potpisa moe identifikovati potpisnik. Pod tim usiovom potpis se moe sastojati ili samo
od imena ili samo od prezimena, pa ak i od pseudonima ili nadimka. Potpis treba da
bude eitak. O neitkom potpisu postoje dva shvatanja: da ne proizvodi dejstva i da
proizvodi dejstva ako potpis priblino odgovara siovima imena. Trebalo bi uzeti da i
neitak potpis vredi ako se na osnovu takvog potpisa.moe ..utvrditi ko j e potpisnik,.. a to je
faktiko pitanje.
Svojerunosjrpotpisa - potpis po pravilu mora biti svojeruan tj, da ga je stranka svojom
rukom, pisgnim slovima stavila na ispravu. Meutim, mogua su odstupanja (mehaniki
potpis (faksimil] priznaje se ako je uobiajen u poslovnom saobraaju), Nepismena ili
nemona liea umesto potpisa stavljaju otisak kaiprsta, obino pred dravnim organom ili'
svedocima. -
Mesto stavljanja potpisa - Potpis se stavlja na kraju ili ispod. tekstaizjave. Uoblajeno je
da potpisnika obavezuje samo tekst iznad potpisa. Uzima se da obavezuje tekst ispod i sa
strane, ako je iznad. potpisa. Sve to je ispod potpisa treba biti. naknadno potpisano.da.bi.
bilo punovano. Punovaan je i blanko potpis, ako se iznad njega stavi tekst. Ukoliko taj
tekst nije odgovarajui, nata je blanko potpisnik pristao, ima pravo na naknadu tete.
Elementi ugovora koji moraju biti uneti u pismeno. - Prema starijem shvatanju,. u pismeno
je morala bitl unesena svaka klauzula ugovora, bez obzira da li je bitna ili ne (AGZ).
Novije shvatanje, koje prihvata i naa sudska praksa, polazi od toga da pismenom
.. ,^. formom. moraju biti zahvaeni samo. bitni elementt ugovora. (esentiaIIa.-negoI}-.Ovo^iiovije
snvatanje usvaja i ZOO. Po njemu sporedni elemetni proizvode dejstva iako. nemaju
ogovarajun formu, ukoliko oni nisu protivni sadrini ugovora i cilju zbog koga je forma
propisana_ Stoga su, punovane i sve usmene. nagodbe. kojima se smanjuju ili olakavaju
obaveze obe strane, ako je forma propisana samo u njihovom. interesu. .
Forma za izmene i dopune pismenog ugovora - Pismeni ugovor se moe menjati. ili.
dopunjavati. Stoga se i postavija pitanje da li i za novele pismenog ugovora vai ista
forma. U sudskoj praksi i pravnoj teoriji postoje razliiti stavovi o ovom pitanju. Ipak
preovladava-*stav da i za noveliranje pismenog ugovora vazi ista forma.- Postoje i miljenja
da novele ,jrie podleu istoj formi. Izgleda da se ni jedan od ovih stavova ne moe
kategorikljjbraniti. Uvek treba poi od svrhe forme. Ako je forma odreena u.,Javnom
interesu ona vai i za novele, a. ako je ustanovljena uinteresu. stranaka onda i .usmener
novele proizvode dejstva, ukoliko su povoljnije za njih. ZOO postavlja' pravilo da forma
utvrena zakonom za odreu vrstu ugovora vai. i za novele tJh ugovora. Od ovog pravila
postoji izuzetak prema kome su i usmene novele mogue ako su ispunjena tri uslova: L
da je re o sporednim eiementima ugovora, 2. da o tim elementima nije nita reeno u
prvobitnom ugovoru, 3, da njihovo dejstvo nije u suprotnosti sa ciljem zbog kog je.forma
ustanovljena. * - '
Neslaganje izmedu usmene saglasnosti i saglasnosti izraene pismenom formom - esto
se u fonnalnim ugovorima, npr. u kupoprodaji zemljistau ne unosi, o pojedinim
elementima, naroito ono to su se stranke sporazumele, ve neto drugo to ne odgovara.
" njihovoj pravoj volji. S tim u vezi postavija se pitanje da li. vai ono to j e uneto u. ugovoru.
ili ono to odgovara pravoj volji stranaka. Prvo stanovite - vai ono to je uneto u
pismeni ugovor. Drugo stanovite - vai ono to je stvarno dogovoreno. Tree stanoviste -
ugovor je nitav. Izlaz bi trebalo traiti u skladu sa svrhom forme. Ako je forma uvedena
u javnom interesu, usmeriirn klauzulama ne bi trebalo pridavati vanost. Ah ako je forma
 47
formalne ugovore, ali poto njihov broj u savremenom pravu raste, raste i znaaj forme.
Forma obligacionih ugovora je nain izraavanja njihove sadrine kroz unapred odreene
spoljne oblike kojima se maniiestuje volja. Da bi se forma ugovora tanije odredila.
potrebno je razlikovati formu od slinih kategorija kao to su:
1. Odobrenje za zakljuenje ugovora - U odreenirn sluajevima, zakon zahteva da se
zakljuenje nekog ugovora odobri od strane nadlenog dravnog organa ili fizikog lica,
staraoca. Odobrenje je zahev forme. Tu je re o ugovoru zakljuenom pod odlonim
uslovom. Odobrenje moe biti prethodno (dozvola) ili naknadno (saglasnost). Ako je daje
dravni organ odobrenje je slubena radnj'a, a ako ga daje fiziko , lice, odobrenje je
jednostrana izjava volje. Postoje dva shvatanja o nainu davanja odobrenja. Po jednom,
odobrenje ne mora odgovarati foraii ugovora, a po drugom, odobrenje se daje u istoj
formi u kojoj je zakljuen ugovor. Na ZOO predvia da se odobrenje daje u obliku
propisanom za ugovore ije se zakljuenje daje. Prema tome on prihvata drugo stanovite.
2. Formainosti publiciteta - To su oblici kojima se obezbeuje publicitet izvesnih ugovora,
da bi .se zatitila savesna trea lica. . Takvi ugovori su npr. ugovori o kupoprodaji
.,,,....,.,nekre-tnina- kojima se publicitet obezbeuje upisivanjem u zemljine'knjige. Formalnosti
:v
' "s '": publiiteta nisu' obuhvaeni pojmom forme ugovora. U navedenom primeru formalni
ugovor je Justus tituJus, dok je upis u ZK. modus aguirendi. To je akt izvrenja ugovora
kojim se definitivno stie svojina.
3. Fiskalne .formalnosti - Kod odreenih ugovora se zahtevaju i fiskalne. formalnosti kao
to su registrovanje, igosanje itd. Te formalnosti nisu od znaaja zaregistrovanje ugovora
i zato ne spadaju'u formu ugovora. Oni slue naroitim ciljevima fiskalne politike, napiate
pbreza i si. Pohekad mogu biti korisne i za graansko pravo npr. ako se fiskalna
formalnost odnosi na. deponovanje jednog primerka ugovora kod. fiskalnih organa, onda
se mora sainiti.pismeno o tom ugovoru i kad se ne. radi o formainom ugovoru. to moe.
biti korisno kod dokazivanja obaveza (npr. kolektivni ugovori se- registruju u ministarstvu
rada).
4. Prost dokaz o postojanju ugovora - Konsensualni ugovori se zakljuuju prostom
saglasnou. Forma nije uslov vanosti ovih ugovora. Oni nastaju i bez nje. Aii esto se o
jednom konsensuainom ugovoru sainjava pismeno ili se on zakijuuje pred svedocima.
To ne utie na nastanak ugovora, aii se pismeno odnosno svedoci, koriste. kao dokaz. .o
postojanju ugovora, ukoliko ga neko ospori. Ovde nije re o formi nego;-o prostom dokazu
o postojanju ugovora.

71. VRSTE FORMI UGOVORA (KMTERrjUMTRAZLIKOVANJA).

Postoje razhite forme zakljuenja ugovora. One se mogu podeliti po tri kriterijuma:
prema nainu ispoljavanja forme (pismena... forma javne isprave (sveana) i realna forma),
prema pravnom dejstvu forme (bitna forma ugovora (ad solemnitatem) _i .dokazna forma
ugovora (ad-probationem)) i prema nainu nastanka forme,(zakonskai ugovorna forma).

72. PISMENA FORMA UGOVORA

" -^-"'""-- Pod- pismenom formom podraztuneva.se pismena redakcija ugovora na odreenoj ispravi
koja je. napisana pisaom mainom, rukom--ili drugim sredstvomji koja je svojeruno
potpisana od ugovornih strana. koje se obavezuju. Pismena forma je najea. od svih-.
vrsta formi. Elementi pismene. forme su:
1. Tekst izjave koji moe biti pisan svojeruno, tampan, otkucan, sastavljen od treeg
lica. Uobiajeno je da se tekst stavlja na hartiju, ali to. mogu biti. i druge. materije -
pergament, koa, to je ree u upotrebi. Materija na koju je tekst stavijen Je iaprava-.
Medutim, ona moe biti jedinstvena (um'tas' scripturae), ali i sastavljena. iz dve isprave s-. _
tim da se ujednoj' nalazi ponuda {sa potpisom ponudioca), a u'drugoj prihvatanje ponude-i;.'
(sa potpisom ponuenogj. U ovom drugom, sluaju,. materija isprave ne mora..bitl
' identina. Tekst ne mora biti datiran, aii je" korisno. Forma moe biti. vezana. L zfe.,.
teiegram,. ako je njegov original snabdeven potpisom. To vai i za teleprinter. Tekst s e
sastavlja u onoliko primeraka koiiko ima stranaka, a ako je ugovor potrebno deponovati
nekom organu, onda se broj primeraka za to uveava.
 48
2. Potpisi stranaka - Potpisivanjem teksta izjave onih koji se obavezuju nastaje ugovor. S
tim u vezi se postavljaju 4 pitanja:
Ko potpisuje ispravu - za ispunjenje pismene forme, dovoljno je da ispravu potpie samo
ona strana koja se ugovorom obavezuje. Zbog toga, za zakijuenje dvostranog ugovora,
dovoljno je da obe strane potpiu
jednu ispravu, ili da svaka strana potpie ispravu namenjenu drugoj. Ova pravila sadri i
ZOO. Imajui u vidu da se pismena forma zadovoijava i kad potpis stavi samo onaj koji
se obavezuje, sudska praksa je i priznanicu koja nije potpisana od obe strane, ukoliko
sadri sve bitne elemente i predata je onom ko je izvrio obavezu, pridaje znaaj ugovora.
Potpunost potpisa - potpis na ispravi mora da bude-potpun. Potpun je kad se sastoji od
imena i prezimena. Od ovog pravila se moe odstupiti pod uslovom da se na osnovu
potpisa moe identifikovati potpisnik. Pod tim uslovom potpis se moe sastojati ili samo
od imena ili samo od prezimena, pa ak i od pseudonima ili nadimka. Potpis treba da
bude itak. O neitkom potpisu postoje dva shvatanja: da ne proizvodi dejstva i da
proizvodi dejstva ako potpis priblino odgovara slovima imena. Trebalo bi uzeti da i
neitak potpis vredi ako se na osnovu takvog potpisa.moeiitvrditi ko je potpisnik,..a to je
faktiko pitanje.
Svojerunostpotpisa - potpis po pravilu mora biti svojeruan tj. da ga je stranka svojom
rukom, pisaonlrn slovima stavila na ispravu. Meutim, mogua su odstupanja (mehaniki
potpis (faksimil) priznaje se ako je uobiajen u poslovnom saobraaju). Nepismena ili
nemona liga umesto potpisa stavljaju otisak kaiprsta, obino pred dravnim organom ili"
svedoctma.'
Mesto stavljanja potpisa - Potpis se stavlja na kraju ili ispod. teksta.izjave.-Uobiajeno je
da potpisnika obavezuje samo tekst iznad potpisa. Uzima se da obavezuje tekst ispod i sa
strane, ako je iznad. potpisa. Sve to je ispod potpisa treba biti. naknadno potpisano.da.bi.
bilo punovano. Punovaan je i bianko potpis, ako se iznad njega stavi tekst. Ukoliko taj
tekst nije odgovarajui, nata je blanko potpisnik pristao, ima pravo na naknadu tete.
Eiementi ugovora koji moraju biti uneti u pismenc> - Prema starijem shvatanju,. u pismeno
je morala biti unesena svaka klauzula ugovora, bez obzira da li je bitna ili ne (AGZ).
Novije shvatanje, koje prihvata i naa sudska praksa, polazi od' toga da pismenom
.. *; formom moraju biti zahvaent samo.bitni elernenti ugovora. {esentiaJla.negotii]-.Ovo-.-xiom}&
shvatanje usvaja i ZOO. Po njemu sporedni elemetni proizvode dejstva iako. nemaju
odgovarajuu formu, ukoliko oni nisu protivni sadrini. ugovora i cilju. zbog koga je forma
propisana^ Stoga su; punovaine i sve usmene, nagodbe. kojima se smanjuju Jli olakavaju
obaveze obe strane, ako je forma propisana samo u njihovom. interesu. .
Forma za izmene i dopune pismenog ugovora - Pismeni ugovor se moe menjati. iii.
dopunjavati. Stoga se i postavlja pitanje da li i za novele pismenog ugovora vai ista
forma.. U sudskoj praksi i pravnoj teoriji postoje razliiti stavovi o ovom pitanju. Ipak
preovladava;-stav da i za noveiiranje pismenog ugovora vazi ista. forma.- Postoje i miljenja
da novele ;ne podleu istoj formi. Izgleda da se ni jedan od ovih stavova ne- moe
kategorikt^braniti, Uvek treba poi od svrhe forme. Ako je forma. odreena u.-j'avnom
interesu ona vai i za novele, a. ako je ustanovljena u interesu stranaka onda i .usmene .
novele proizvode dejstva, ukoliko su povoijnije za njih.' ZOO postavlja pravilo da forma
utvrena zakonom za odreu vrstu ugovora vai. i za novele tth ugovora. Od ovog pravila
postoji izuzetak prema kome su i usmene noveie mogue ako su ispunjena tri uslova: L
da je re o sporednim elementima ugovora, 2. da o tlm elementima nije nita reeno u
prvobitnom ugovoru, 3. da njihovo dejstvo nije u suprotnosti sa eiljern zbog kog je.ibrma
ustanovljena. V
Neslaganje izmedu usmene saglasnosti i saglasnosti izraene. pismenom formom - esto
se u formalnirn ugovorima, npr. u kupoprodaji zemljita, ne unosi, o- pojedinim
elementima, naroito ono to su se stranke sporazumele, ve neto drugo to ne odgovara
' njihovoj pravoj volji. S trm u vezi postavija se pitanje da li.vai ono to je-uneto. u ugovonr
iii ono to odgovara pravoj volji stranaka. Prvo stanovite - vai ono to je uneto u
pismeni ugovor. Drugo stanovite - vai ono to je stvarno dogovoreno. Tree stanovite
ugovor je nitav. Iziaz bi trebalo traiiti u skladu sa svrhom forme. Ako je forma uvedena
u javnom interesu, usmenim kiauzulama ne bi trebalo pridavati vanost AU ako je forma
 49
utvrdena u korist stranaka, usmene klauzule bi trebalo da proizvode dejstva pod uslovom
da je rec o sporednim elementima ugovora. Kod bitnih elemenata ugovora, usmene klazule
ne bi mogie proizvoditi dejstva. Ali ako je ugovor po usmenom sporazumu u potpunosti iii
u pretenom delu izvren, onda e on da proizvodi 'pravna dejstva bez obzira na odsustvo
pismene forme, ukoliko iz cilja zbog kojeg je pismena forma propisana ne proizilazi neto
drugo. Ovo pravilo bi moglo biti primenjeno i u sluaju kolizije izmeu stvarne volje i
onoga to je irazeno u pismenom ugovoru.

73. FORMA JAVNE ISPRAVE

Forma javne isprave Je forma koja pored pismene redakcije ugovora zahteva i uee
odreenog organa javne vlasti u nastajanju ugovora. To uee organa javne viasti moe
biti: 1. aktivno - kad organ javne vlasti uestvuje u samom zakljuenju ugovora time to ga
sastavlja i rediguje; 2. pasivno - kad organ ne uestvuje u zakljuenju ugovora ve'ga
samo overava. U oba sluaja, uee organa javne vlasti daje ugovoru karakter javne
isprave. Zato se ova forrna i naziva formom javne isprave. Ona je sloenija i stroija od
ft*.-"-*'.''';>Tobine^pi-smene-forme. .Ugovori sa ovom formom su ugovor o doivotnom izdravanju,
ugovor o raspoiaganju imovinom za ivota, ugovor o odricanju od otvorenog nasledstva. U
njihovom zakljuivanju uestvuje sudija koji prilikom overe mora ugovor-da proita i
upozori ugdvorrrike na posledice ugovora, to je vie od'-proste,;overe';ugovora; Ovde sud
ima aktivhu" ulogu. Aii kod overe ugovora o prometu nepokretnosti, sud ne uestvuje
aktivno, ali pot'o se ovi ugovori overavaju i oni imaju forrnu'javne-isprave-pri emu je
uloga suda pasivna. Postavlja se pitanje, da li se ugovor o doivotnom- izdravanju moe
zakljuiti preko'-punomonika. Na ovo pitanje se daju razliiti odgovori, ali odgovor bi
ipak trebao da Bude pozitivan. aii pod odredenim uslovima. Ugovori se u principu mogu
zaklj'uivati preko punomonika. Odstupanje- od tog pravila mora biti izrino propisano
kao kod'testamenta, kod koga je svaka mogunost zastupanja iskljuena. Poto se izuzeci
usko primenjuju i tumae {lex .exceptionis simt strictissimse interpretandur) oni se ne
mogu proiiivati na sluajeve koji nisu zakonom izriito propisani. Zato i za zakljuenje
ugovora o doivotnom izdravanju treba da vai pravilo da se moe zakljuiti i preko
punomonika,. ali pod uslovom da je punomoje izdato u istoj formi u kojoj je zakijuen i
ugovor o-doivotnom izdravanju..dakle u. formi javne isprave, uz, odgovarajue uee-
sudije: Ovo pravilo je sadrano u l. 9o. ZOO. U nekim pravnim sistemima forma javne
isprave pretpostavlja uee javnog beienika. To su javni slubenici zakonom ovlaseni da
sastavijaju i.overavaju odr.eene javne ugovore..

74. REALNA FORMA

Realna forma zakljuenja ugovora zahteva, pored saglasnosti voij'a i predaju stvari. Predaja
stvari je konstitutivan akt kojim upravo nastaje ugovor.Prema-.-klasinom uenju, u
realnoj forrni se zakljuuju ugovori o zajmu, ostavi, posluzi'i zalozi. Novije vreme je ovim
ugovortma -dodalo i ugovor o prevozu. Po ovom uenjU.-;koje; .potieK-iz:~;rimskog. prava
sporazum 'stranaka" predstavlja samo'predugovor; "a zakljuenje.-ugovoraj-.e-.usleditl sa
-=** ' -* momentorn predaje stvari.' Prema savremenom uenju, realna"; forma Je- nepotrebna.
*' Ugovori o zajmu, ostavi, poslui i prevozu trebalo bi da imaju konsensualni karakter, to
znai da bi trebalo da se zakljuuju prostom saglasnou volja. Postizanje- ove saglasnosti
ne bi bilo zakljuenje predugovora, ve ugovora a predaja stvari ne bi biia akt zakljuenja,
ve izvrenj'a ugovora. Ovo saveremeno shvatanje realne forme primenjeno j c u
vajcarskom zakoniku o obligacijama, Madarskom i Poljskom. zakoniku. Njima.- s e
pridruio i ZOO. On regulie samo zajam, ostavu i zalogu ali ih regulie kao konsesualne
ugovore, prekidajui dugu tradiciju realnih ugovora u klasinom smisiu, u nas. On ne
regulie ugovor o poklonu i posluzi, to znai da Repubiika moe njih regulisati kao
realne- ugovore u klasinom smisiu. Do sada ona to nije regulisala. Ipak i ZOO poznaje
realni ugovor, jer predvia da se kapara ugovara predajom stvari odnosno novca.

75. KONKURENCIJA FORMI

Konkurencija formi postoji kad zakon predvia da se jedan ugovor moe zakljuiti u
jednoj od vie predvidenih formi pri emu stranke same vre izbor forme koju e
 50
koristiti. Konkurencij'a formi postoji i u naem pravu. Tako je ugovor o zakupu
poljoprivrednog zemljita na kome postoji pravo svojine mogao biti zakljuen u pismenoj
formi ili u formi javne isprave (na zapisnik pred nadlenim organom). Ugovor o poklonu
mogao je biti zakljuen u pismenoj ili realnoj formi po pravnim pravilima. U sluaju
konkurencije formi, ugovor je punovaan ukoliko je zakljuen u bilo kojoj od mogueih
formi. Svaka od tih formi je deiotvorna a izbor forme je u rukama stranaka.

76. BITNA I DOKAZNA FORMA

Bitaa i dokazna forma su vrste forme koje se odreuju po njihovom pravnom dejstvu.
Bitaa forrna [ad solemnitatem) je forma koja je usiov nastanka i vanosti ugovora. Ona Je
konstitutivni element egzistencije ugovora. Bez nje riema ni ugovora. Bitna forma ugovora
moe biti odreena zakonom ili voljom stranaka. Kod bitne forme, izjava volje stranaka
moe biti data samo u propisanoj formi, drugaije ne moe. Ako je ugovor nastao zato to
je ispunjena bitna forma, njegovo postojanje se moe dokazivati ne samo odgovarajuom
ispravom nego i svim dokaznim. sredstvima. Otuda ako je ugovor. zakljuen, a isprava o
njemu izgubijena iii unitena njegovo potojanje, se moe dokazivati svim drugim
dokaznim sredstvima (sasluanje svedoka stranaka, i -sl.J... Dokazna ,.forma ~{ad
probationem) je forma koja je odreena kao jedino sredstvo dokazivanja ugovora, koja
inae ne u.Se na njegovu punovanost. Ova forma nije uslov nastaka odnosno vaenja
ugovora. Onlvhastaje onako kako je propisano i dokazna forma nema sa tim nikakve'veze.
Ali, ako od"e. do spora, postojanje ugovora moe se dokazivati samo upotrebom te forme
{probatio -- .dokazivanje). Tako, ako se isprava o ugovoru izgubi ili uniti, a 'ona je
zahvaena formom ad probationem,- postojanje ugovora se..ne\bi moglo. dokazivati drug'im
dokaznim sredstvima, bez. obzira to ta forma.ne.-utie\.na postojanje. ugovora. Zato ova
forma ini. izuzetak od haela jednakosti dokaznih, sredstava. Nae pravo ne predvia
formu ad probationem. U nekim zemljama, dokazna forma znai da je iskljueno
dokazivanje putern sasluavanja svedoka ili stranaka, ve da se dokazivanje vri putem
pismenih isprava,, ali one ne moraju biti isprave o ugovoru, ve i drugi pismeni
dokumenti - korespondencija, .rauni, priznanice itd, na osnovu kojih se moe ustanoviti
da jeugovor zakljuen. Dokaznu formu treba razlikovati od prostog dokaza o postojanju
ugovora. Tu Je re o jednoj ispravi koja nije ni bitan uslov za zakljuenje ugovora,. ni
jeclino dokazno sredstvo o postojanju ugovora, ve je re o obinom pismenu koje je
pogono da se koristi radi lakeg dokazivanja ugovora, a ije se postojanje moe
dokazivati na bilo koji drugi nain.

77. ZAKONSKA I UGOVORNA FORMA

Zakonska i ugovorna forma su vrste formi koje se odreuju po nainu nastanka forme.
Zakonska ferma je forma odreena zakonom, Zakon moe odrediti razne vrste formi, a
isto tako moe odrediti da li je neka forma bitna ili dokazna.. Zakonska forma. se uvodi
razliitom pjavnom tehnikom, obino izrazhna " ugovor je punovaan, ako je zakljucen u
pismenoj fojmi" ili " ugovor koji nije zakljuen u pismenoj forrni ne proizvodi'.pravno
dejstvo". U svtm ovim sluajevima je jasno da se radi o bitnojjormi. Ali ako mje dovoljno,
jasno odreeno o kakvoj se formi radi, onda postoje razliita reenja. Po GZ" - uvtaa e
primenjuje pretpostavka da je re o bitnoj formi. To reenje ne bi odgovaralo naem
pravu. Zato treba uzeti da je re o bitnoj forrni,, samo onda kada je odsustvo forme
sankcionisano nitavou. Ali kad takva sankcija nije predviena, treba poi od
pretpostavke da je re o prostom dokazu. Tako bi trebalo tumaiti rei "sainie pismeni
ugovor" ili "ugovor treba da bude sainjen pismeno". ZOO predvia da "ugovor koji .nije
zakljuen u propisanoj formi nema pravno dejstvo, ukoliko iz ciija propisa. ne proizilazi
neto drugp ". Prema tome, ako je cilj propisa .nitavost re je o bitnoj formi, a ako se
nitavost ne porninje, re je o obinom propisu. Ugovoraa forma je forma koju stranke
svojom voljom predvide za neki ugovor. Taj ugovor moe biH. ih konsensualni ili formaim..
Ako je konsensualni, on e se zakljuiti u ugovorenoj formi, a ako je formalni, onda se on
ima zakljuiti u zakonskoj formi i. u formi koja je ugovorom biia predviena. Ugovorom
se rnoe predvideti svaka vrsta forme - pisrnena, sveana iii realna. Dakle, svaka forma u
okviru javnog poretka. Ugovorena forma je bitna forma {ad solemnitatem }. To se najee
 51
i navodi u ugovoru. Meutim, ako postoji sumnja o kakvoj je formi re, treba postupiti na
sledei nain. Najpre treba ispitati nameru stranaka u pogledu dejstva forme. Ako se ona
ne moe ustanovtti, trebalo bi usvojiti pretpostavku o formi ad solemnitatem. Takvo
reenje poznaju mnogi zakonici, a uglavnom je prihvaeno i u ZOO. Njegov l. 70. stav 2.
kae "Ugovor koji nije zakljuen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukotiko su
stranke punovanost ugovora uslovile posebnom formom". Argumentum a contrario : Ako
stranke punovanost ugovora nisu uslovile ugovornom formom re je o prostom dokazu
budui da formu ad probationem nae pravo ne predvida. U sluaju da ta forma nije
primenjena, a nije .bitna ugovor bi ostao aii bi oteena strana mogla.da trai naknadu
tete. Ako bi stranke ugovorile formu obinog dokaza, koja nije primenjena, svaka
stranka moe zahtevati od suda da poloi ispunjenje te forme (da se napravi pismeno kao
dokaz). Poto je ugovorna forma stvar volje stranaka. one saglasno mogu i odustati od
forme kou su i ugovorile. Na taj nain mogu i konvalidirati ugovor koga su zakljuili
suprotno ugovorenoj formi. Ovo nije moguno kod zakonske forme, jer se zakon ne moe
menjati -voljom.stranaka, ali se volja moe menjati novom saglasnou volja.

78. DEJSTVA UGOVORA

Dejstva ugovora 'se tiu pravnih dejstava koje jedan punovano zakljuen ugovor
proizvodi. Najop.tije reeno, dejstva ugovora se sastoje u stvaranjU' prava, obaveza i
odgovornosti izm.edu odreenih lica. Zato je ugovor izvor obligacije. Dejstva ugovora
pokreu dva 'osnovna pitanja :
l.'Izrneu kojih lica ugovor proizvodi dejstva - Ovde treba rei da se osnovno dejstvo
ugovora prostire meu ugovornicama. Ugovor je izvor obligacija, a obligaciono pravo je
relativno i tie se odredenih stranaka. Ali se ponekad dejstva ugovora prostiru i na trea
lica, aii samo onda ako su ugovori zakljueni u njhovu korist.
2. .Kakve su obaveze koje on raa - Kad je re o obavezama koje ugovor raa, treba
razlikovati opta dejstva ugovora od posebnih dejstava teretnih ugovora.
Neizvrenje ugovornih obaveza moe da dovede do raskida ugovora.
Ugovori se izvravaju onako kako je ugovoreno/ali se kod teretnih ugovora mogu uzeti u
obzir i promenjene okolnosti.
Kod teretnih ugovora postoji i zatita zbog pravnih i fizikih nedostataka predmeta
ugovora.

79. TUMAENJE UGOVORA

Tumaiti ugovor znai istraivati smisao i domaaj njegovih odredbi. Ako su odredbe
ugovora jasne i nedvosmislene i ako o njima ne poostoji spor medu stranama
ugovornicama. tumaenje ugovora je izlino. Tada se njegove. odredbe..primenjuju onako
kako glase. Ali, ako su odredbe nejasne, dvosmislene ili ako postoji spor. o njihovom
znaenju, pristupa se njihovom tumaenju. Tumaenje je po-pravuu. delo,suda.-Meduilm,
ZOO predvia i vansudsko tumaenje ugovora, koje prethodi sudskom^<.To;.tumaenj*e daje
-neko treii--struni pojedinci ili strune ustanove. Ako je trei prihvati da tumai ugovor,.
spor se pred sudom ne moe pokrenuti, dok se tumaenje ne izvri, ako nije drugaije
odreeno. Ipak sedes materiae tumaenja'ugovora je usko tumaenje ugovora. Njega vri
nadleni sud, koji reava konkretan spor. Tumaenje ugovora trebarazlikovati od pravne
kvaiifikacije ugovora, pod kojom se podrazumeva utvrivanje pravne prirode i vrste
ugovora i ona je uvek pravno pitanje. Tumaenje je istraivanje smisla i domaaja
ugovornih odredbi i u principu je faktiko pitanje. Postoje tri kriterijuma u tumaeenju.
ugovora:
Subjektivni - koji je svojstven mdividualistikoj filozofiji 18. veka i autonomiji volje.
Ukoliko je domaaj autonomije volje vei, utoliko je subjektivni kriterijum jai i obrnuto.
Otuda ,je kiasian metod tumaenja - subjektivni kriterijum. Doao je do izrazaja u. AGZ,
FGZ, odnosno u zakonicima koji su stavljali volju iznad zakona. " .
Objekiivni - kriterijum koji izraava filozofiju koja negira ili minimizira volju, podreujui
je zakonu i dravi. Ovaj kriterijum je naroito bio izraen u zemijama dravnog
socijalizma. ehoslovaki graanski zakonik predvia da izjavu volje treba tumaiti onako
kako odgovara pravilima socijalistike zajednice.
 52
Subjektivno-objektivni - kriterijurn koji uvaava obe strane. Prvi ga je primenio noveiirani
AGZ. Taj kriterijum usvaja i ZOO. Po njemu, pri tumaenju spornih odredaba, ne treba
se drati doslovriih znaenja upotrebljenih izraza, ve treba istraiti zajedniku nameru
ugovaraa, kako to odgovara naelima obligacionog prava. Ovaj kriterijum najve odgovara
zahtevima obligacionog prava, jer uvaava i autonomiju volje i njena brojna ogranienja
koja su oduvek postojala.
Pravila tumaenja treba da dovedu do otkrivanja smisla i domaaja ugovornih odredbi. Ta
pravila su brojna i odnose se na vrlo konkretna pitanja tumaenja. Najvanija od njih su
sledea:
Pojedine odredbe ugovora treba tumaiti pomou drugih, imajui u vidu celinu ugovora
(skupno turnaenje)
Odredbe ugovora predstavljaju jednu celinu i smisao odredbi treba izvlaiti iz te celine
Treba teiti ideji da svaka ugovorna obaveza irna izvesno dejstvo, makar ono bilo vezano i
za neki drugi institut, a ne onaj koji se u ugovoru pogreno navodi (konverzija)
Ako ugovornu kiauzulu odreduje samo jedna strana, kao kod ugovora o pristupu, takve
kiauzule treba tumaiti u korist druge, slabije strare: Ovo pravilo sadri i ZOO.
Sva ova pravila su povezana istom idejom, a to je pronalaenje pravog-smsla ugovornih
odredbi. Tandeja se ostvaruje i sa gledita individualne volje i sa giedita Javnog poretka.
' 'fiSft'

80. DEJSTV* UGOVORA MEU UGOVORNICAMA

Ugovor, u proncipu, proizvodi pravna dejstva samo na ugovoraike {inter partes). U-tome
se ogleda i relativni karakter prava i obaveza koje iz njega izvtru. Ugovornici su lica ijom
je saglasnou volja ugovor nastao, bez obzira da li su volju izjavili direktno ili preko
zakonskog zastupnika tj. punomonika. Ugovori, po pravilu deluju i na univerzalne
sukcesore ugvornika jer njihovom smru prava i obaveze iz ugovora prelaze na. naslednike
ugovora. To se nee. dogoditi jedino ako je re o ugovoru intuitu personae ili ako su
ugovornici izriito propisali da se ugovor gasi smru stranke (npr. zakup vai do smrti
zakupca). Ugovori ne deluju na trea lica. Isto pravilo vai i u rimskom pravu.- Res inter
alios acta neque redest Pod treim licem treba podrazumevati svakog ko nije ugovornik
iii njegov univerzalni sukcesor. Kad ugovor nastane, on deluje na stranke kao zakon.
Ugovor i obavezuje stranku da obavezu izvri. na nain koji je u ugovoru 1 predvien.-
pacta sund servanda. Meutim, pod ockedenim uslovtma, iz razloga pravinosti, moguno
je i da se izvri revizija ugovora, zbog promenjenih okolnosti - rebus sic stantibus. ta
vie, kod dvostrano obaveznih ugovora, moe doi i do raskida zbog neizvrenja. Izuzetno
u odredenim sluajevtma, dejstva ugovora mogu ii i prema treim licima, odnosno licima
koja ugovor nisu zakljuila. Npr. kod ugovora u korist treih lica ili kod kolektivnih
ugovora koje zakljuuju asocijacije radnika i poslodavaca, a ije se odredbe odnose i na
radnike i nar poslodavce. Karakter dejstva ugovora su relativnog karaktera i tu se- u
principu samo stranaka. Medutim, u uporednom pravu postoje tri sistema u pogledu
njihovog dejstva na prenos svojine.
1. Ugovor ima obiigacionopravno dejstvo - zato se svojina stie kad postoji pravni osnov
[iustus titulus) i odredeni nain sticanja (modus aquirendi). Samim' ugovorora se ne
prenosi svojina, ve se- samo stie trabeno pravo da se zahteva stvar koja je predmet
ugovora, a svojina se stie predajom, odnosno upisom u zemljine knjige. Ovaj sistem je'
bio primenjen u AGZ, SGZ, OIZ, ruskom i maarskom zakoniku.
2. Ugovor ima stvamopravno dejstvo - za sticanje stvarnih prava dovoljan je sam ugovor.
On ima i transiacivno dejstvo, a to znai da se samim ugovorom prenosi svojina,pod
usiovom da je stvar individuaino odredena - italijanski, francnski i poljski GZ. "r
3. Kod prenosa st^arnih prava se javljaju dva-- ugovora : kauzalan {koji sadri pravni
osnov ) i apstraktan, koji se sastoji u prenosu stvari putem predaje, u smislu realne
forme, pri emu se predaja ne uzima kao materijalni akt, ve kao poseban pravni posao.
Ovo shvatanje je zastupljeno u nemakom pravu.

81. POSEBNA DEJSTVA TERETNIH'UGOVORA

Teretni ugovori su oni kod kojih jedna strana daje naknadu za korist koju dobija od
druge. Ove ugovore odlikuje uzajamnost prestacija, tj. koristi. Teretni ugovori su
 53
uglavnom dvostrano obavezni, mada mogu biti i jednostrano obavezni (poklon). Najei i
najvaniji dvostrano teretni ugovor je ugovor o.kupoprodaji. Zato je ZOO posebna dejstva
teretnih ugovora regulisao kod ovog ugovora, ali tako da se odredbe o tome shodno
primenjuju i na ostale dvostrano teretne ugovore. Specifinost teretnih ugovora proizilazi
iz okolnosti da je ovim ugovorima svojstvena imovinska ravnotea uzajarnnih davanja
(ekvivalentnost prestacije). Re je o naelu jednake prednosti uzajamnih davanja.
Naruavanje tog naela povlai, po zakonu, odgovornost za nedostatke i to kako pravne
(evikcija), tako i fizike nedostatke stvari. Propisi o ovoj odgovornosti imaju za cilj da
pribaviocu obezbede nesmetanu dravinu stvari i vrenje prava koj'a su na njega
prenesena, kao i da mu garantuje da se stvaf moe normalno upotrebljavati (da nema
fizike nedostake).

82. OBAVEZA ZATITE U SLUAJU EVIKCIJE

Obaveza zatite u sluaju :evikcije se odnosi na zatitu od pravnih nedostataka stvari.
Evikcijapredstavlja pravno uznemiravanje pribavioca stvari, tj. uznemiravanje na osnovu
..!.,../ ;- nekog.,prava:,koje je postojalo pre pribavioevog sticanja stvari, o-kome on prilikom
zakljuenja ugovora nije znao. Npr. kad je. prenosilac otu.io stvar na.kojoj. nije imao
pravo svojine, pa je sada vlasnik stvari trai od pribavioca ili kad .je .prenosiiac otudio
nepokretnost kao da je bez tereta, a potom se titular prava. slubenosti.javlja.sa'zahtevom
da preko te.nepokretnosti prolazi. Uznemiravanje je uvek.pravno, a.-.to.znai da se vri
isticanjem nekog prava u odnosu na pribavljenu stvar. Ovde .ne postoji faktiko
uznemiravanje ( kao npr. oduzimanje stvari ) bez ikakvog pravnog osnova u odnosu na tu
stavar. Uznemiravanje obino vri tree lice, mada se moe desiti i da uznemiravanje vri
i sam prenosilac. *
Postoje potpuna i delimina evikcija. Potpuna je kada pribavilac' zbog prava. treeg izgubi
dravinu na celoj stvari (prodavac proda tuu stvar, pa vlasnik vindikacionom tubom tu
stvar oduzme od kupca ). Delimina evikcija postoji kad pribavilac zbog prava treeg
izgubi dravLnu na stvari ili kad mu-se dravina na celoj stvari suzi u. pogledu ovlaenja
koje je imao u vidu prilikom zakljuenja ugovora (npr. kad je kupio plac sa dve parcele
pa mu je jedna oduzeta ili kad je kupio plac, pa se ispostavi da neko trei ima pravo
slubenostr ).. Ovo razlikovanje ima. znaaja, zbog sankcija usled evikcije;, u vezi sa,
raskidom ugovora, povraajem stvari i naknadom tete.
Sadrina obaveze zatite se ogleda u tome da prenosilac prua pomo pribaviocu u sporu
sa treim. Kcem,.. isticanjem pravnog osnova. koji sticaocu omoguuje da. stvar koristL. to
e uiniti meanjem u parnicu na strani tuenog. U sluaju- da pribavilac izgubi spor,
prenosilac je obavezan da sticaocu vrati vrednost koju ju od njega primio, kao i da mu
naknadi tetu koju j e zbog toga pretrpeo. Da bi za prenosioca nastala, abaveza. zatite od
evikcije, potrebno je da se kumulativno ispune sledei usio.vi : ., .
Da se uznemiravanje pribavioca zasniva na nekom pravu.. To.,.je,.obino,ipravQ-.treeg> ali
nije iskljueeno. da, to:.bude. i pravo prenosioca ( mada,ne,moev:da,ieviGira;-.onaj-koji..treba.
, .. :<,-da.. prui. zatitu).. Pribavilac rnpe biti uznemiravan na.-d.va. naeina. U sporu. se moe
:,-,,,- uznemiravati ili. tubom (ako tree lice tui). ili prigovorom- (ak.o je tree. lice zbog
uznemiravanja tueno. pa.se brani prigovorom). Pre-spora/ ako trei na razne naine -
verbaino, faktiki i sl. - istie svoju pravnu. pretenziju, onda pribavilac moe podnett
tubu za utvrenje kako bi se utvrdilo da njemu pripada pravo na stvari (pozitivna tuba)
ili da treem licu ne pripada pravo na stvari (negativna tuba).
Pravni nedostatak u prenosioevom pravu. Obaveza zatite od evikcije moe nastati^sacio
onda. ako je pravni nedostatak postojao jo u prenosioevom pravu tj. ako je nastao.pre
. nego to je pribavilac stekao stvar. Nema zatite od evikcije u.sluaju. da je pravna mana..
hastala kasnije npr. da sam pribavilac konstituie neko stvarao pravo u korist treeg.
Pravni nedostatak se moe ticati ne samo prava prenosioca,. nego i prava prethodnika
prenosioca. npr. ako je prenosiiac preneo stvar koju je sa nedostatkom pribavio od svog'
prethodnika
Savesnost pribavioca. Zatitu od evikcije moe zahtevati samo savesni pribavilac, a to je
onaj koji nije znao ili nije mogao da zna za pravni nedostatak, pa je stvar ipak pribavio.
 54
Meutim i nesavesni pribavilac bi iraao pravo da trai povraaj date vrednosti u sluaju
potpune evikcije, aii zbog neosnovanog obogaenja, a ne po osnovu zatite od evikcije,
Obavetavanje prenosioca o pravnom uznemiravanju. im pribavilac bude uznemiravan od
treeg, duan je da o tome obavesti prenosioca. Ukoliko se uznemiravanje vri putem
tube tj. sudskim putem, tueni e zahtevati da prenosioca obavesti o parnici i da ga
pozove da se umea u spor, jer ima interesa da on uspe u parnici. Ukoliko se
uznemiravanje vri vansudsklm putem, pribavilac u strahu od evikcije moe podneti
tubu za utvrenje (pozitivnu ili negativnu) pri emu e preko suda opet obavestiti
prenosioca da se umea u postupak.
Sankcije i- pravne posledice evikcije - One se razlikuju zavisno od toga da U je rec o
potpunoj li deiiminoj evikciji. Kod potpune evikcije tj. u sluaju da tree lice ostvari
svoju pravnu pretenziju prema pribaviocu 1 lii ga dravine stvari, ugovor izmeu
pribavioca i prenosioca se raskida po samom zakonu. Kod delimine, kada doe do
umanjenja ili ogranienja pribavioevog prava, pribavilac ima pravo da bira jednu od dve
opcije : da raskine ugovor ili da zahteva srazmerno snienje naknade. Ovo su sankcije u
odnosu na egzistenciju samog ugovora. Meutim, njih mogu.da prate i sankcije u.pogledu
: a) povraaja datog - u sluaju da je usled evtkcije dolb'do raskida' ugovora ii celihi iii
delimino, ;;gribavilac ima pravo da zahteva od prenosioca povraaj datog (cene, zakupmne
i sl.) b) naffiiada tete - pre povraaja datog, pribavilac ima pravo na naknadu tete koja
mu je ul'lcl' evikcije prouzrokovana. Npr. tetu zbog trokova zakljuenja i izvrenja
ugovora. Nakriada tete moe obuhvatiti i plodove, ali samo ako je pribavilac bio savestan,
odnosno dok je bio savestan.
Dispozitivnost propisa o zatiti od evikcije - Propisi o zatiti od evikcije su dispozitivnog
karaktera. Zato je moguno da se saglasnou volja reim odgovornosti pootri ili ublai.
ee se odgovornost ubiaava^ pa i iskljuuje. ZOO doputa i ogranienje.- i iskijuenje
ove odgovomosti. Aii ako je u vreme zakljuenja ugovora prenosiocu bio poznat ili mu
nije mogao ostati nepoznat neki pravni nedostatak u njegovom pravnom poslu, odredba o
ogranienju ili iskljuenju odgovornosti je nitava. Nitava je. i odredba.ugovora. kojom. se
prenosilac oslobada obaveze zatite u sluaju da sam ini pravna iii faktika
uznemiravanja.
Zatita od, evikeije i ogranienja.javnopravne. prirode. Z.OO doputa. zatitu, od evikcije i
u sluaju kada je na stvari postojao pravni nedostatak, koji se ogleda u nekom
javnopravnom ogranienju ( zabrana gradnje), a prenosilac to nije saoptio pribaviocu.
Gubitak. prava na. zatitu - ZOO predvia prekiuzivne rokove kojima-se. gubi pravo^-na.
zatitu od evikcije. U sluaju vansudske evikcije pravo na zatitu se gasi istekom. godine
dana od dana saznanja za pravo treeg, a u sluaju sudske, pravo na zatitu od evikcije
se gasi istekom 6 meseci od pravnosnano okonanog postupka. U sudskom sporu je
prenosuae'umea pribavioca, koga tree lice tui, tako da se rok od 6 mesect odnosi na
mogunost*!pribavioca da podnese tubu protiv prenosioca.

83. OBAVEA ZATITE U SLUAJU FIZIKIH NEDOSTATAKA

Pored zatite od evikcije (pravnih nedostataka : ),. pribavilac ima. pravo i- na zatitu .pd
fizikih nedostataka stvari. Otuda je- prenosilac duan da pribaviocu obezbedi ne samo
mirnu, ve i korisnu dravinu . Time se obezbeuje da. se pribavljena stvar koristi onako
kako' je namenjena. Obaveza zatite zbog fizikih nedostataka stvari je izraz naela
jednake vrednosti prestacija kod dvostrano obaveznih ugovora. Ona je dakle implikacija
povrede naeia ekvivaiencije.
Prenosilac je duan da pribaviocu prui zatitu od fizikih nedostataka kada se
kumulativno ispune sledei uslovi : .<,
Postojanje materijalnog nedostatka - Postojanje ovog nedostatka se utvruje zavisno od
ciija koji ugovorom treba da se postigne i namene stvari ( dakle od namere stranaka i
namene stvari). Ako su ugovorom predviena neka posebna svojstva stvari ( npr. da pas
bude.dresrran), onda odsustvo tih svojstava.predstavlja raziog za zatitu. Ako ta posebna
svojstva nisu ugovorena, stvar mora da ima' uobiajena svojsrva. Nedostatak mora da
bude zamaiiiji, jer se neznatni ne uzima u obzir.
 55
Skrivenost raaterijainog nedostatka - Nedostatak mora biti skriven, tako da ga pribavilac
nije primetio. Ako je bio vidljiv, ili ako ga je pribaviiac primetio, ne moe se ostvariti
zatita. Zatita se ne moe ostvariti ni kad nedostatak pribaviocu nije mogao ostati
nepoznat. Pri tom se uzima objektivni kriterijum, a to znai da se zatita ne moe ostvariti
i kad pribaviiac nije znao za nedostatak, ali mu je on, prema okoinostima sluaja, morao
biti poznat, to je faktiko pitanje. Tu je re o nedostacima koji se, po razumnoj oceni,
mogu lako opaziti, a ipak nisu bili opaeni. Aii ako je prenosiiac izjavio da stvar nema
nikakve nedostatke i da ima odreena svojstva i odlike, prenosiiac e odgovoarati i za lako
uoijive nedostatke iako ipak nisu bili primeeni.
Postojanje nedostatka u momentu prelaza rizika - Ovaj uslov se procenjuje zavisno od toga
da li ugovor ima stvarnopravno iii obligacionbpravno dejstvo. Ako ima stvarnopravno
dejstvo (francusko pravo), momenat prelaska rizika je zakljuenje ugovora, jer se njime i
prenosi svojina, ali ako ima' obligaeionopravno dejstvo, momenat prelaska rizika je
momenat predaje stvari pribaviocu, odnosno uknjibe nepotrebnih stvari, jer tada prelazi
svojina na pribavioca.
/.,... Fv.,pejstva--obaveze zatite - Kad su svi usiovi zatite ispunjeni, pribavilac stie odreena
!?, '-"i.pravaprema prenosiocu, u emu se i ogledaju dejstva zatite. Ta prava mogu biti razliita,
aii ih vee ista ideja: odstranjivanje uzroka povrede ekvivalentnosti prestacija. U pogledu
dejstava u svetu postoje tri sistema: 1) Pribaviiac moe sasvim ;.slobo,dno.. da optira za
jedno -od 'sledeih prava: da. zahteva raskid ugovora (actio redhibitoria), .ili. da zahteva
umanjenje date naknade (actio qvanti minoris} - ovaj sistem ima. poreklo u rimskom
pravu, a prihvaen je u francuskom i nemackom graanskom zakoniku; 2) Drugi izbor
mogunosti ne zavisi od pribavioca, jer su njegova prava odredena. Njih odreuje- sam
zakon iii sud. Zakon ih odreuje u austrij'skom pravu, a sud to im' po OIZ i GZ (npr.
ako se mane -rnogu otkioriiti, onda se zahteva umanjenje naknade,. a ako ne- mogu, onda.
raskid); 3) Pribavilac -moe zahtevati od prenosioca izvrenje ugovora, izjaviti da raskida
ugovor ili sniziti cenu. Uz svaku od ovih mogunosti moe traiti i naknada tete.
Pribavilac se. opredeljuje za prvu mogunost kod "malih mana", za raskid kod "velikih
mana", a za snienje cene kod "srednjih mana". ZOO ima originalno reenje. On u l. 488
predvia izvesnu gradaciju prava : najpre pribavilac moe zahtevati da se nedostatak
otkloni iii da se umesto sa.manom preda. druga stvar,.bez. nedostatka (ispunjenje ugovora).,
Ako eli da zadri stvar sa manom, pribavilac moe zahtevati snienje cene. Tek ako^ se
nedostaci ne: mogu otkloniti na jedan od navedenih naina, pribavilac moe izjaviti da.
raskida ugovor,. ali za.raskid mu je potrebno da prethodno. prenosiocu ostavi naknadni,
primereni rok za ispunjenje ugovora. Re je o razumnom roku, koji se odreuje od sraaja
do sluaja, zavisno od karaktera i veliine obaveze. Bez ovog roka, pribavilac moe
zahtevati samo raskid ugovora, i to samo ako ga je prenosiiac posle obavetenja o
nedostacima obavestio da nee ispuniri ugovornu obavezu. iii ako iz .okolnosti ugovora
proizilazi da to nee moi da uini ni u naknadnom roku.. U. sluaju. da, : naknadni rok
bezuspeno protekne, ugovor se raskida po samom zakonu. Ali pribavilac.ga..rnoe odrati
- ako bez odlagaiija to saopti prenosiocu.. .....,,,,,..,,_,..._.
.*"*.*v,a,-R.ok,.za ostvarivanje prava na zatitu - Pravo na zatitu od fizikih nedostataka; s e moe
" \ ostvariti u odreenirn preMuzivnim rokovima,kpje odreuje sam zakon. Postoje dva roka:
1) Rok u kome pribavilac izvetava prenosioca - o~ postojanju mane:, Ovaj rok je kratak i
odreuje se reima "bez odlaganja", "u kratkom roku" itd. 2) Rok za. podnoenje tube koji
je dui. aii se odreduje razliito. Na ZOO ga odreuje na dva naina: a) Rok. za
obavetavanje, koji iznosi 8 dana od uoavanja mane, s rim to postoji obaveza da se stvar
pregleda odmah po predaji. Kod ugovora u privredi, ovaj rok j e odreen reima ,"bez-
odiaganja". Ukoliko se pregled vri u prisustvu obe strane, primedbe se odmah...
saoptavaju, - ovo vredi za nedostatke koji se mogu uoiti obicnim pregledom. Kbd
skrivenih nedostataka koji se uoavaju naknadno, jer nisu. mogli biti uoeni pregledorm.
'rokovi su isti, ah poinju tei od'dana kada je nedostatak otkriveru s tim to. on nemoe.
biti dui od 6 meseci, posle predaje stvari, ako stranke nisu odredile dui rok. b) Rok za-
podnoenje cube iznosi godinu dana, od dana odailjanja obavetenja prenosiocu, osim.
kada je prenosiiac izvrio prevaru. Ali i posie proteka ovog roka, pribaviiac moe istai
zahtev za snienje cene, ako je nije piatio, kao i naknadu tete - kao prigovor povodom
 56

prenosioevog zahteva da mu ispiati cenu. Ovo je dakle moguno, ako je prenosilac podneo
tubu protiv pribavioca koji je propustio rok. Postoje i rokovi za ostvarivanje prava na
garanciju za ispravno funkcionisanje prodate stvari - garantni rok. Ovi rokovi ne iskljueuju
primenu rokova za zatitu od fizickih nedostataka. Otuda, ako su garancijski rokovi proli,
a ovi drugi nisu, prekiudirani korisnik garancije se moe koristiti i rokovima za zatitu od
fizikih nedostataka.
Dispozitivnost propisa o zatiti - Propisi o zaUti od fizikih nedostataka su dispozitivni,
pa stranke rnogu ograniiti ili sasvim iskljuiti prenosioevu odgovornost. Ali ako je
nedostatak bio poznat prenosiocu, a on o njemu nije obavestio pribavioca, kao i kad je
prenosilac nametnuo pribaviocu ogranienje iii iskijuenje odgovornosti za mane, klauzula
o tome je nitava. '
84. GARANCIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE PRODATE STVARI
Pored optih pravila o odgovornosti za materijauie i fizike nedostatke, ZOO sadri i
posebna pravila o garanciji za ispravno funkcionisanje prodate stvari. Ova garancija je
predviena ' kod prodaje tehnike robe koju prati garantni list u kome je odreen i
garantni rok. Ako u garantnom roku stvar.ne bude,fonkcionisala,,pribavnac,/,tj.^korisiiik-
garancije moe zahtevati i od prodavca i od proizvoaa. da stvar u razumnom roku
popravi, a.ako se to ne uini, da umesto nje preda drugu stvar koja funkcionie ispravno.
Uz svako' s d ovih prava pribavilac moe traiti i naknadu tete koju je pretrpeo zbog
neispravnog^funkcionisanja stvari. Garantni rok se odreuje zavisno od vrste, odnosno
karaktera stvari. Taj rok se odreuje u garantnom listu. Ukoliko doe do popravke stvari
11 garantnom roku, taj se rok produava: kod manje popravke - za onoliko koliko je
pribavllac bio lien upotrebe stvari; kod. zamene stvari ili bitne. popravke - garantni rok
poeinje da tece ponovo; *Ako je zamenjen ili bitno popravijen samo deo neke stvari,
garantni-rok poinje ponovo da tee samo za deo te stvarL '
Garantni list - Tehnika roba koja sadri garanciju za ispravno funkcionisanje se moe
stavijati u promet samo ako je snabdevena garantnim listom.. Garantni list izdaje
proizvoa, a za uvezene proizvode - uvoznik tj. Zastupnik strane firme. On sadrir
Podatke o proizvodu i trajanju garantnog roka
Izjavu garanta o ispravnom. funkcionisanju stvari, ako seprimenjuju priloena.uputstva.
za rukovanje
Izjavu garanta. da je. obezbeeno servisiranje
Izjavu. garanta da.e o svom troku. obezbediti otklanjanje kvarpvauz snoenje trokova
prevoza " " '.
Izjavu garanta da e zameniti proizvod novim, ako se popravka ne izvri u odreenom.
roku
P o d a t k i o ffrmi i adresi izdavaoca garancije
Potpis tivlaenog radnika ' '-?.
Ugovor o garanciji je ugovor po pristupu, to znai da se sadrina garancije- javlja kao
opta ponttaa. Otuda pribaviiac stvari stupa u dvostruki odnos- sa prenosiocem: uiodrios iz
osnovnog posla (kupoprodaja, zakup i si.) i u odnos po osnovu garancije.,.Zbog: toga.se
garantni list prilae- uz odredeni' industrijski proizvod i predaje ser pribaviocu v- kupeu,.
poto se prethodno na njemu upiu datum prodaje i drugi neophodni podacL.
Pravna dejstva - Po naem ZOO, kupcu po osnovu garancije odgovara, kako prodavac,.
tako i proizvoa - izdavalac garantnog lista. Korisnik garancije ima primarno pravo da u
garahtnom roku zahteva opravku stvari u razumnom roku... Tek ako se ovom zahtevu ne
udovolji, ima pravo da zahteva umesto neispravne ispravnu stvar. Praktino, ovi se-zahtevi
upuuju ovlaenom servisu. On je duan da ,popravi stvar ili da je zameni. ispravnom u
razurnnom roku, koji se odreuje zavisno od karaktera nedostatka i vrste stvarL Za,
industrijske proizvode, taj rok ne moe biti dui od 45 dana. Ukoiiko u^razumnom roku
garant ne popravi ili zameni stvar, Pribavilac stie pravo da raskine- ugovor, ill da. snizi-
cenu i zahteva naknadu tete. Pravo opcije je u rukama kupca, a poto njima prethodt
pokuaj popravke tj. Zamene stvari. ta prava su supsidijarna. Ako se kupac odlui za
raskid ugovora, uspostavlja se ranije stanje, a svaka stranka vraa ono to je primiia. Ako
se kupac odlui za snienje cene, ugovor se ne raskida, ve se revidira u pogledu cene,
 57
koja treba da odgovara umanjenoj vrednosti stvari. Ako je u izradi nekog industrijskog
protzvoda uestvovalo vie kooperanata, odgovornost po osnovu garancije je upravljena
prema Finalnom proizvoau. Praviia o g'aranciji ne diraju u primenu pravila o
odgovornosti za materijalne' nedostatke stvari. To znaei da ovde posebni propisi o garanciji
ne iskljuuju opte propise o odgovornosti zbog materijalnih nedostataka stvari.
Gubitak prava - Kupac ima pravo da zahteva opravku ili zamenu stvari u garantnom roku.
Ako se u razumnom roku ne usvoje njegovi zahtevi, ima pravo da zahteva raskd ugovora
ili snienje cene. Po ZOO prava kupca po osnovu garantnog iista se gase po isteku 1 god.
od dana kada je traio opravku ili zamenu stvari. Taj rok, prema tome, poinje tei od
dana kada je kupac zahtevao popravku ili zamenu stvari (dan reklamacije). U okviru tog
roka, dakie, kupac ima pravo da zahteva raskid ugovora ili snienje cene, ukoliko se .
opravka ili zamena ne izvri. Istekom, ovog roka ne gube se prava koja kupac ima po
osnovu odgovornosti za fizike nedostatke.

85. PREKOMERNO OTEENJE

, c ^ K o d vostrano teretnih ugovora, uzajamne prestacije moraju biti ekvivalentne. Odstupanja
",;.^' 'r:'u-ssu''mogua" ali's'amo do zakonom odreene granice. Prekomerno oteenje je upravo takvo
odstupanje. Ono postoji ako se vrednosti meusobnih prestacija nau u takvoj
disproporciji da prelaze zakonom utvrdene granice odstupanja, -Ta-::Se-granica. razliito
odreuje"- nekada raziomkom a nekad odreenim standardom ("oigledna nesrazmera").
Pojam prekomernog oteeenja je mogue odrediti na dva, naina -.: -subjektivno - ako se
pojam svede : na hedostatak u voiji (zabludu o vrednosti) i objektivno-- ako se pojam svede.
ria ekon'omske vrednosti prestacija i jedne i druge strane (u oba sluaja nesrazmera se
procenjuje prema vremenu, zakljuenja ugovora). Subjektivan ili objektivan nain povlai
razlicita pravila. o dokazivanju. Kod. subjektivnog se dokazuje, nedostatak u volji,. a kod;
objektivnog ekonomska neekvivalentnost. Na ZOO prihvata- subjektivni nain utvrivanja
pojma, u principu. Meduttm, u nekim posebnim sluajevtma predvia i objektivni nacin.
Prema l. 139. st. 1. ZOO ako je izmeu obaveza ugovornih strana u dvostranom. ugovoru
postojaia u vreme zakljuenja ugovora oigledna nesrazmera, oteena strana moe
zahtevati ponitenje ugovora, ako za pravu vrednost toga nije znala, niti je mogla znati.
Subjektivni. pristup se vidi u- zahtevu da prava vrednost oteenoJ.:strani. nije- biia poznata.
Objektivni nain dolazi do izraaja. u posebnim sluajevima. Postojedva takva sluaja : 1)
Ako se osnovno sredstvo u drutvenoj svojini otuuje privatnom iicu po znatno nioj ceni,
tj. u oigLednoj nesrazmeri sa pravom cenom 1 2) Ako. privatno lice- otuuje stvar koje
moe biti osnovno sredstvo, a sticalac je drutveno pravno lice po znatno vioj cem",
odnosno u oiglednoj nesrazmeri sa pravom vrednou. Tada se- eventualna zabiuda o
vrednosti uopte ne uzima u obzir.
Sankcija za prekomerno oteenje Je u svim sluajevima.. .ponitavanje. ugovora. Visina
nesrazmere se istorijski giedano raziiito odreivala. Klasiarrmain.je...takav..da..uzima da.
prekomerno,, oteenje postoji kada vrednost jedne prestacije ..ne;. dostie.ni. poiovinu
vrednosti drugc, Otuda se tradicionalno ovaj institut. zove oteenje.prfiko-;polo.vine..,Mada
ii:-.!^:. Aaje^hilo^zakona koji su kao meru uzimali neki drugi razlomak, novije-shvatanje. polazi. od-
; ;-<'' ' toga da. nesrazmeru ne treba odreivati razlomkom ve nekim standardom - pojmom .
"oigledne nesrazmere". U naem -novijenr pravu* ova ustanova se prvo-nazivala oteenje
preko polovine. Meutim, zakonom- o prometu zemljitem i. zgradama iz. 1954. granica.
oigledne nesrazmere je pomerena na dve treine. a zakonom o pometu nepokretnosti.
Srbije iz 1974. ak do trine cene, ZOO naputa ovu tehniku i uvodi pojam "oigiedne
nesrazmere1'. On je manje precizan, ali je zato fleksibilniji. '-;
Domen primene - Prekomerno oteenje primenjuje se samo kod dvostrano teretmri
ugovora. To predvia i ZOO. Postoje, meutim i neki dvostrano teretni ugovori za koje n e
vai'ova ustanova (to su aleatorni ugovorr tj.,ugovori na-sreu - alea iskljuuje leziju). .
'ugovori ija se vrednost predmeta odreuje osobitom emocijom- [pretivm alTecti'ons),.. .
ugovor o javnoj prodaji, ugovor o poravnanju u steaju. Prekomerno oteenje treba da
obezbedi primenu naela ekvivalen-tnosti prestacija, koje je svojstveno dvostrano teretaim
ugovorima. Zbog toga se kao sankcija za prekomerno oteenje javlja poniitavanje
ugovora, a ne raskid, ZOO iskljuuje mogunost odricanja od pobijanja ugovora zbog
 58
prekornernog oteenja odredbom da .odricanje unapred od ovog prava nema pravno
dejstvo.
Vreme ocene nesrazmere - Pri utvrdivanju nesrazmere uzirna se u obzir vrednost
predmeta prestacije u vreme zakljuenja ugovora. Obino se to ini uz pomo vetaka.
Docnije izmene vrednostt nisu od uticaja. Nesrazmera u vreme zakljuenja ugovora je
relevantna sve dok je rok za pobijanje otvoren (jedna godina od zakljuenja ugovora).
Prava oteene stranke - Oteena strana ima pravo da trai ponitenje ugovora zbog
prekomernog oteenja. Druga strana ima pravo da zameni 'svoju obavezu vraanja
primljenog (u smislu ponitaja) dopunom do prave vrednosti predmeta prestacije.
Ovu mogunost moe iskoristiti sve dok poverilac u postupku prinudnog izvrenja ne
dobije potpuno ili delimino dugovanu stvar. - Oteeni moe podneti tubu za ponitaj
ugovora zbog prekomernog oteeenja u roku od jedne godine od zakljuenja ugovora. Ovo
je objektivan rok jer poinje tei od zakljuenja ugovora. Rok je prekluzivan-, pa se
njegovirn proputanjem gubi pravo na tubu.
Dejstvo ponitenja - Ponitenje ugovora deluje unazad [ex tunc), pa se uzima da ugovor
nije bio ni zakijuen. Dejstva ponitenja zavise od" toga da li je ugovor bio izvren ili nije,
Ako je-ugovor bio izvren, dolazi do obostrane restitacije,.,vpa:je,,svaka*strana;;duna ,da
vrati primljeno, a ako nije izvren nee se ni izvravati. Za sluaj da se restitucija ne moe
obezbediti'Mrnatura, vraanje primljenog ee se izvriti u novanoj vrednostL

86. ZELENAKI UGOVORI

Pod zelenaskim ugovorom podrazumeva se takav ugovor u kome neko, koristei se
stanjem nude ili tekim materijalnim/.stanje. drugog, njegovim . nedovoljiiim. iskustvom,
lakomislenou ili zavisnou, ug'ovori.za sebe ili nekog treeg korist koja je u oiglednoj
nesrazmeri sa onim to je aao. ili se obavezao da e.dati iii uiniti. Kod zeienakog ugovora
postoje dva kumulativna uslova: subjektivni (korienje tude nevolje) i objektivni.
(postojanje oigledne nesrazmere uzajarnnih prestacija). Po svim uslovima zelenaki ugovor
se i raziikuje od prekomernog oteenja, kod kojeg se ne iskoriava tua nevolja ve
neznanje i neobavetenost. Zato ova dva instituta mogu i uporedno postojati.
Karakteristini- elementi zelenakih ugovora su : 1) Subjektivni - iskoriavanje tude
nevolje - koji je sintetizovan pojam za. razne situacije saugovornika koja se iskoriavaju
da bi se. postigla nesrazmerna korist. To su nuda,. preka potrebai.zar neim;. teko-
materijalno stanje s obzirom na konkretne okolnosti sluaja, nedovoljno. iskustvo - opte
ili u odreenom domenu, lakomislenost, nesmotrenost, nepromiljenost, zavisnost -
ekonomska, pravna," socijalna.." 2) Objektivni element - oigledna. nesrazmera - postojiako.
je flagrantno naruleno naelo ekvivalentnosti prestacije. Ono moe da se ispolji ne samo
kroz ugovaranje predmeta obaveze, ve i putem sporedriih obaveza, kao to su ugovorna
kazna, penali, pravo- otkupa 1 sl. Sankcija se ogleda u ponitavanju ugovora. Ovako
energina sankcija je posledica okolnosti da se zeienakim ugovorom povreduju neka
osnovna naela ugovornog prava - savesnost, potenje, ekvivalentnost, dobri. poslovni
obiaji,. kapjii moralna shvatanja. drutva. Ako je itav ugovot zelenaki, ponitava se u
celini, a ako su zelenake samo pojedine klauzule,. onda se ponitava. samo delimino.
Zelenaki ugovor je pod odreenim uslovima i krivino delo. ,U ovoni'sluaju,-..oteeni ima
pravOi za razliku od drugih nitavih ugovora da. trai da se ugovor odri, ali da se njegova
obaveza smanji na pravian iznos.. Ovo je jedna vrsta konvahdacije, koja je inae kod
nitavih ugovora nedozvoljena. Dozvoljena je samo konverzija. Ipak, ova konvalidacija kod
zelenakih ugovora je mogua zbog njegove speeiGnosti. Zahtev za konvalidaciju se moe
podneti u roku od 5 godina od dana zakijuenja ugovora. / .

87. RASKJJDANJE IU PROMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENH OKOLNOSTI

Naelo. ekvivalentnosti prestacije titi ppred prekomernog oteenja i zabrane zelenakih
ugovora, jo i ustanova raskida ih promene ugovora zbog promenjenih okolnosti. Ova.
klauzula se tradicionalno naziva klauzulom rebus sic stantibus. Kod prekomernih
oteenja, nesklad uzajamnih prestacija se procenjuje u momentu zakljuenja ugovora,
Kod klauziue rebus sic stantibus, taj nesklad se pravno ocenjuje tokom izvrenja ugovora
sa trajrum presxa.cijama. Ova klauzula stoji nasuprot naelu pacta sunt servanda, koja
 59
insistira na tome da se obaveze izvravaju onako kako su ugovorene. Klauzulu rebus sic
stantibus su predviale i opte uzanse, kao i ZOO. Prema l. 133. ZOO, ako posle
zakljuenja ugovora nastupe okolnosti koje oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili
ako se zbog njih ne moe ostvariti svrha ugovora, a u oba sluaja je oigledno da ugovor
vie ne odgovara oekivanjima ugovornih stranaka iii da bi ga po optem miljenju bilo
nepravieno odrau' takvog na snazi, strana kojoj je oteano ispunjenje obaveze, tj. koja
zbog promenjenih okolnosti ne moe ostvariti svrhu ugovora moe zahtevati da se ugovor
raskine. To ovlaenje nema ona strana koja je u vreme zakljuenja ugovora bila duna da
promenjene okolnosti uzme u obzir, ili ih je mogla izbei, odnosno savladati. Promenjene
okolnosti ne mogu biti razlog za raskid ugovora ako su nastupile posle roka za ispunjenje
obaveze. Ugovor se nee raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se uslovi
ugovora pravino izmene. U sluaju da raskine ugovor, sud e na zahtev druge strane
obavezati stranu koja je traila, raskid da drugoj strani naknadi pravian deo~ tete.
Klauzula rebus sic stantibus nije deio rimskog prava, ve delo rimskih fiiozofa i moraiista,
koja nikada -nije dobiia snagu pravne norme. Ova ideja oivljava ..poev od XIL veka.
Izraena je-u itaiijanskoj pravnoj misli, a prihvata je i nemaka doktrina XVH i XVIII veka.
^^'^Vellke'KbdiflKaGije 'krajem XVIII veka nisudale prostora ovoj klauzuli. Meutim, moderni
zakonici je sve vie uvaavaju. To je posiedica ogranienja svemoei autonomije volje.
Postoje. razliita teorijska objanjenja za primenu klauzule re,5u....\ IJTeorija.imprevizije
(Francuska) - Ugovori se zakljuuju pod normainim rizikom. Zato .nenormalni i
neprevidM rizici deluju kao via sila iako to nisu, zbog, ega. j.e., rastodanje. ili izmena
ugovora opravdana 2) Teorija zajednike namere stranaka - Stranke zakljuuju. ugovor
imajui u vidu ono to se u momentu zakljuenja ugovora po razumnoj oceni moe
oekivati. Stoga hepredviene okolnosti izlaze iz sfere zajednike namere, pa se zato i
moe traiti raskid iii izrnena ugovora.. U.nemakoj literaturi, klauzula rebus sic stantibus
je objanjavana naelom potenja i savesnosti. U austrijskoj literaturi, pak, je branjena
uenjem o nedostinosti davanja u iji pojam ulazi i nemogunost ispunjenja.
Potrebni usiovi - promenjene okoinosti mogu uticati. na raskid ili izmenu ugovora, kad su
kumulativno ispunjeni uslovi:
Izvanrednost dogaaja - Dogaaj mora biti izvanredan, a to znai da se- nije mogao
oekivati po redovnom toku stvari. Po ZOO, dogaaj je izvanredan, ako stranka.
prilikom zakljuenja ugovora nije bila duna da ga uzme u- obzir, odnosno da ga nije
mogla izbei ili savladati. To moe da bude neki prirodni dogaaj (poplava, sua,.
grad), upravrri akt (zabrana. ili ogranienje uvoza), embargo,. ekonomski potresi na
tritu itd. Ovi dogaaji mogu biti takvi da oteavaju fspunjenje- obaveze- (ne trai se da
onemoguavaju, to je svojstveno vioj sili).
Oteano ispunjenje obaveze tj. neostvarivanje svrhe ugovora - Ovaj uslovne znai da je
izvrenje ugovora onemogueno (to- odgovara vioj sili) r .ve:je. re, sama.o. oteanom
ispunjenju obaveza, koje bi jednu stranu dovelo u oigledno. .neravno.pravan: poloaj u
odnosu na drugu, pri emu se- za nju ne bi mogla ostvaxiti,:.ni.. svrha:,:ugovora. To
oteano-ipunjenje" mora .biti takvo da bi po optem:.:mjfiljenjii:;,bilo;:nepravino bilo
* odrati ugovor na snazi takav kakav je.
'"'*" "' Nastupanje promenjenih okolnosti pre roka za ispunjenje obaveze- - Raskid, odnosno
izmena ugovora je moguna-samoako promenjene- okolnosti-nastupe- pre isteka roka
za ispunjenje- ugovorae- obaveze, dakle pre docnje. To je i login.o - da je dunik na.
vreme ispunio obavezu, ne bi bio doveden u nepovoljan poloaj.
Strana koja zbog promenjenih. okoinosti ne moe da ostvari svrhu ugovora zbog oteanog,
ispunjenja obaveze, moe zahtevati raskid ugovora. Meutim, ugovor se nee raskin^ti:.ako
druga strana predloi ili pristane da se uslovi, ugovora pravino izmene (otuda i naziv
raskidanje Ui promena ugovora zbog promenjenih okolnosti). Odluku o raskidu: ugovora-
donosi sud. ta odluka ima konstitutivno -dejstvo. Pre nego to oteena strana podriese
tubu,, duna je da svoju nameru. saopti - drugoj strani i to eim nastupe izmenjene-
okolnosti. Druga strana e imati pravo na pravtan deo naknade tete koju trpi zbog-
raskida.
Odricanje od klauzule rebus sic stajniibus - ZOO predvida da se stranke ugovorom
unapred mogu odrei; pozivanja na odreene promenjene okolnosti, osim ako je to u
 fi
0
suprotnosti sa naelom savesnosti i potenja. Izuzeci se cene u svakom konkretnom
sluaju.

88. UGOVOR U KORIST TREEG LICA

Ugovor u korist treeg lica je ugovor kod koga se jedan ugovornik (promitent) obavezuje
prema drugom ugovorniku (stipulantu) da e izvriti odreenu prestaciju u korist nekog
treeg lica (korisnika). Ovaj ugovor je novijeg datuma. Pojavio se tek krajem XIX veka.
Meutim, njegove tragove nalazimo jo u rimskom pravu. Rimsko pravo u principu nij'e
doputalo ovakve ugovore. Ono se dralo praviia da ugovor obavezuje samo ugovorae
strane i da se ne moe ugovarati ni u korist ni na teret treeih lica {res inter alios acta
predestl. Rimsko pravo je meutim predvialo neke ugovore u kojima se postie' korist za
trea lica npr. uz poklon je mogao ii nalog da se posle izvesnog vremena poklonjena stvar
pokioni treem licu, a kod ostave iii posluge, da se stvar vrati nekom treem. Ipak, rimsko
pravo je potovalo princip da se ne moe ugovarati u korist treeg {alteri stipulari nemo
potesft. Odstupanja su samo modifikacije doputenih ugovora. Pandektno pravo doputa
ugovaranje u korist treeg, ali treem nije priznavalo. pravo da.zahteva korist (nesavreni -
nepotpuni ugovor u korist treeg). Najzad, savremeni graanski zakonici .prizriajujugovor u.
korist treeg, po kome tree lice stie samostalno pravo da neposredno zahteva izvrenje
ugovora u -Sfoju korist (svreni - potpun ugovor u korist treeg). Kod ovih ugovora,
pristanak tretteg nije uslov nastanka ugovora, ali on moe da ne prihvati pravo iz ugovora.
S druge str-ane, sve- dok trei. ne prihvati pravo iz ugovora, stipulant moe opozvati iU
izmeniti korist iz ugovora. Meutim, i savremena prava doputaju zakljuivanje nesvrenih
- nepotpumh ugovora u korist treeg, u kojima trei ne stie trabeno pravo.
Ugovor u korist treeeg treba razlikovati. od zastupanja. Zastupnik radi u tue ime, a
stipulant u svoje ime. Kod -zastupanja, pravna dejstva se ostvaruju u lmovtni zastupanog. a
kod ugovora u korist treeg, korist se ostvaruje u imovini treeg (raste mu imovina)..Kod.
ugovora u korist treeg se moe ugovarati samo korist za treeg, a kod zastupanja i korist
i teret za zastupanog. Domen primene ugovora u korist treeg je priiino irok, jer se tim
ugovorima omoguava indirektan prenos imovuie i olakava pravni promet. Naroito veliki
znaaj ovi ugovori imaju u oblasti osiguranja'imovine i lica. Ovi ugovori se mogu koristiti i
kod. kupoprodaje (s tim. da.se cena isplati treem), poklona sa nalogom prema treem i
doivotne rente. Uslovi za zakljuenje ovog ugovora tiu se stipulanta i promitenta s jedne
i korisnika s druge strane. to se tie stipulanta i promitenta, vae opti uslovi za
zakljuenj.e ugovora.(sposobnost za zakljuenje ugovora,, saglasnost volja.. predmet ugovora,
kauza, a. kad. je predvieno i forma). to s e korisnika tie,. ti opti ulovi nevae (ba svi)
za njega. Npr. on n c m o r a da ima sposobnost ugovaranja, ali on mora da bude ugovorom
odreen ili bar odrediv. Pod. treim licem se podrazumeva svako ko nije strana
ugovornica, -odnosno njegov univerzalni sukcesor (ako nije nastupila delacija). to se tie
strukture odnosa, ugovor u korist treeg stvara tri vrste- odnosar. 1) odnos stipulanta i
promitenta - osnovni posao ugovornih strana koji se moe odnositi i na osiguranje
imovine i lfeja> kupoprodaju, poklon i sL 2) odnos izmetL stipulanta i. korisnika -
objanjava zato stipulant ugovara sa promitentom da promitent uini uslugu treem licu;
u ovom sluaju to moe biti ispunjenje neke ranije obaveze, isplata. duga. poklon,.otvaranje'
kredita itd. Stipulant je ovlaen da izvri opoziv koristi sve dok trei tu korist. ne-
prihvati. 3) odnos izmeu promitenta i korisnika - ukazuje na samostalno pravo treeg da
neposredno zahteva od promitenta izvrenje obaveze na koju s e on obavezao prema
stipulantu. Zahtev se ostvaruje tubom. Promitent mpe istai sve prigovore koje bi mogao
istai i prema stipuiantu (npr. da stipulant nije izvrio obavezu prema. njemu. - nije uplatio
prerniju. osiguranja), Meutim, promitent ne moe prema korisniku. isticati prigovore koje
on ima prema stipulantu iz nekog drugdg' pravnog odnosa, kao to je- prigovor .
kompenzacije ,(trei nije ugovorna strana).
to se tie pravne prirode ovog ugovora, postoje njena razMita objanjenja. Najstarija.je
teorija ponude. Ona nastoji da princip relativnog dejstva ugovora proiri i na ugovoE' u.-
korist treeg. Kod tog ugovora, ova teorija vidi dva akta - ugovor izmeu stipulanta i
promitenta koji rada pravo u korist stipulanta i ponudu sttpulanta da korisniku prenese
svoje pravo. U teoriji o nezvanom vrenju tuih poslova, stipulant dela kao nezvani vriiae
 61
tudiii poslova u korist treeg (delovodstvo bez naloga - negotiorum gestio). Po toriji o
jednostranoj izjavi volje, ugovor u korist treeg se shvata kao ugovor izmeu stipulanta i
promitenta, kome se dodaje jednostrana obaveza promitenta prema korisniku. Nijedna od
ovih teorija nije delotvorna. Svaka od njLh ima svoje mane, jer se sve svodi na
konstrukciju. Zato ugovor u korist treih lica nije potrebno stavljati u tude okvire, ve ga
treba objasniti samim sobom. Drugim reima, taj ugovor je samostalan i kao takav treba
da zauzme mesto u porodici imenovanih ugovora. Naprosto, ugovor u korist treih lica je
ugovor sui generis koji odstupa od relativnog karaktera ugovora i obligacije, donosei
korist breem licu. Ti ugovori olakavaju pravni promet i olakavaju indirektan prenos
imovine.

89. OBEANJE RADNJE TREEG

Ugovor u korist treeg lica je dozvoljen, ali ne i ugovor na teret treeg. Takav ugovor bi
ugrozio pravnu sigurnost i linu slobodu pojedinca. Svaki subjekt moe samo vlastitom
voljom preuzimati obaveze. One se ne mogu nametati. Obzirom na reeno, .obeanje
,.. .. uinjeno drugom, da e tree lice neto uiniti ili propustiti ne obavezuje treeg. To Je
'*;"'"'"opste'prihva"eni stav u svtm zakonodavstvima. Izvesne razlike postoje u pogledu odnosa
izmeu obeavaoca i onoga kome je obeanje upueno. Prvo reenje - Obeavalac je duan
samo da s e zauzme kod treeg da ovaj izvri odreenu,<radnju,:rbez:K,ikakvih drugih
obaveza. Drugo reenje - obeavalac je duan da se zauzme kod.treeg,-a ako.trei nee da
izvri,- odnosno propusti odredenu radnju, obeavaiac odgo.vara.za .tetu koju njegov
saugovara trpi. Na ZOO prihvata ovo drugo stanovite, ali predvia i izuzetak.
Obeavalac nee odgovarati za tetu, ako je obeao da e se samo zauzeti kod treeg da
ovaj neto uini ili propusti v bez ikakvih daljih obeanja. Takvo obeanje bi bilo obligacija
sredstva, a ne. "Obligacija cilja - rezuitata.,'Obeanje radnje.treeg lic&..treba razlikovati od
jernstva, kpd koga se jemac obavezuje da e izvriti obavezu dunika, ako je on sam ne
izvri.

90. PRESTANAK UGOVORA

Prestanak ugovora treba razlikovati od prestanka obligacija. Obligacije izviru iz ugovora, a
prestaju ispunjenjem obaveza,. zamenom obaveza,.. kompenzacijom, konfuzijom,. novacijom.
Ali moe prestati i sam ugovor kao izvor obligacija. O tome je ovde re. Ugovori mogu
prestati zato to nisu u skiadu sa zakonskom Ui rnorauiom normom, odnosno zato to
postoje neke mane u volji ili, pak,. zbog raskida u izvesnim. sluajevima. usled smrti
stranke (intuitu personae). Sluajevi prestanka ugovora se- mogu svesti na tri razloga:
ponitenje ugovora, raskid ugovora (sporazumni ili jednostrani) i smrt ugovornika. Ugovor
moe prestati i usled sluajne propasti njegovog predmeta- Najznaajniji raziozi za
prestanak ugovora su ponitenje i raskid'.. Prestanak ugovora pokree..i,pi.tanje restitucije.

91. NEVANOST UGOVORA

Ugovor 'valHj: proizvodi' pravna dejstva, ako su^ispunjeniiopti.x.uslpva;a.za.iZ3kljuenje
;- X',' -Pr,9y.9Ka- .A^ . s e utvrdi da u momentu zakljuenja ugovora-nije bio ispunjen. bilo koji'. od
bviri':us'io'va, takav ugovor je'nepunovaan, pa nee proizvoditi pravna:dej.stva. Meutim, svi
raziozi nevanosti nisu istog intenziteta, tako da ni sankcija zbog nevanosti ugovora nije
uvek ista. Sankcija je energina kad je ugovor zakljuen protivno-; nekoj zakonskoj ili.
moralnoj normi, a blaa je kada postoje neki nedostaci u volji. Postoji dvojna i trojna
podela nevaeh ugovora. Dvojna podela je tradicionalna. (klasina) i raziikuje nitave i
ruljive ugovore. Prvi se nazivaju i apsolutno nitavi,. a. drugi relativno mtavfmi'.' Ovu
podelu prijhvata i ZOO. U nekim zakonodavstvima, a i kod nekih. teoretiara, nevaei
ugovori su ..razvrstani trojnom podelom na nepostojee, nitave i ruljive- ugovore.
Ponitavanje ugovora treba razlikovati od raskida. Uzrok ponitavanja tie- se momenta
zakljuenja' ugovora, tako da ugovor ne nastaje. Kod raskida, ugovor je- nastao, alt j e
tokom izvrenja ugovora dolo do razloga zbog kojih se raskida (neizvrenje obaveze,
promenjene okolnosti).
 62
92. NEPOSTOJECI UGOVORI
Da bi jedan ugovor nastao, potrebno je da budu ispunjeni opti uslovi. Ako neki od ovih
uslova u momentu zakJjuenja nije postojao, ugovor nije ni nastao. On je dakle nepostojei
i ne proizvodi nikakva pravna dejstva. Ovu situaciju teorijski treba razlikovati od nitavog
ugovora, koji su nastali, ali ne proizvode pravna dejstva jer su protivni zakonskim ili
moralnim normama. Iz reenog proizilazi da je teorijski opravdano razlikovanje
nepostojeih i nitavih ugovora. Ipak ovo razlikovanje nije opte prihvaeno u
zakonodavnoj praksi osim u branom pravu. Razlog je u tome to je i kod nepostojeih i
kod nitavih ugovora, sankcija ista - ugovor ne deluje od samog zakljuenja (ex tunc}. To
znai da i jedni i drugi ne mogu da proizvode nikakva pravna dejstva. Bez obzira da li se i
nepostojei ugovori svrstavaju u nevaee ili ne (trojna ili dvojna podela), treba rei da kod
njih i nije u pravom smislu re o prestanku ugovora. Tu ugovor nije nastao ak ni.
prividno. ZOO se opredelio za dvojnu podelu. On ne poznaje nepostojee ugovore. Ipak u
l. 63. on ih posredno pominje.: "Kad stranke veruju da su saglasne, a u stvari medu njima
postoji nesporazum o prirodi, osnovu ili predmetu ugovora, ugovor ne nastaje." Drugim
reima, on je nepostojei, Presuda kojom se konstatuje nepostojanje ugovora je
deklaratorna i deluje unazad, -,,

93. NITA^j-UGOVORI
Nitavi ugovfsri su ugovori koji su protivni prtaudnim propisima i moralnim normama.
ZOO defffiie--nitave ugovore kao ugovore koji su protivni Ustavom utvrenim naelima
drutvenognredenja, prinudnim propisima i moralu drutva, ako ciij povredenog praviia
ne upuuje na neku drugu sankciju ili ako zakon-.u odreenom .sluaju ne propisuje neto
drugo, Ukoliko je zakljuenje oreenog ugovora zabranjeno samo Jednojstrani, ugovor e
ostati na snazi, ako zakonom nije to drugo predvieno, a strana pod zabranom snosie
odgovarajue posledice.
Osnovne odlike nitavih ugovora su: ne proizvode pravna dejstva od samog zakljuivanja;
sud na njih pazi po slubenoj dunosti; na nitavost se moe pozivati svako zainteresovano
lice; pravo na isticanje nitavosti ne zastareva. Sudska odluka kojom se konstatuje.
nitavost ima deklarativno dejstvo i deluje unazad - ex tunc. Ta odluka se donosi da bi
nastao trag.o nitavosti, jer i nitav ugovor ima svoj spoljni, izgled koji. daje privid pravog
ugovora. Kad j e ugovor u celini protivan prinudnim. propisima i moralnim. normama,
postoji potpuna nitavost, koja zahvata itavu sadrinu ugovora. Delimina nitavost je
nitavost pojeciiiiih odredbi ugovora. Tada su samo neke odredbe ugovora protivne
pravnim. i moralnim normama, dok ostaie odredbe ugovora to niu. Naelno, nitavost
pojediruh odredbi ne povlai i nitavost celog ugovora ako on moe opstati bez nitavih
odredbi i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odluujua pobuda za njegovo zakljuenje.
Pravilo da.se. korisno tetnim ne kvari opredeljuje, dakie, deliminu nitavost. Nju u
napred reenom smislu predvida i ZOO. Pored pravila da nitavost neke odredbe ne
povlai nilavost celog ugovora, ako on moe opstati bez te odredbe i ako ona nij.e biia nl
odluujuiiftslov ni pobuda ugovora, ZOO predvida da e ugovor ostati na snazi, ak. i kad
se primenjuju izuzeci u siuaju. kad je nitavost ustanovlj'ena. upravo da, bi. ugovor bio
osloboen te odredbe i vaio bez nje (ustanovljeno na. zahtev stranke). Ako je..mogue'da
nitave odredbe budu zamenjene drugim, to ,bi trebalo dopustiti ukoliko.se time cilj
ugovora ispunjava. Najzad, ako je ugovor nitav samo za neke, a ne za sve ugovarae,
nitavost prema njemu se nee odnositi na sve stranke. Posledice nitavostl su povraaj
stvart i naknada tete. ,
Konverzija - Ono to je nitavo na poetku ne moe kasnije postati punovano. O toine Je i
OIZ imao odredbu: "to se grbo rodi, vreme ne ispravi". Otuda kod. nitavih ugovora nije
doputena konvalidacija, osim u dva izuzetka:. kod formakiog. ugovora, zakIjuenog;,van
propisane forme i kad. je zabrana zakljuenja ugovora bila manjeg znaaja, a obaveze su u
oba sluaja izvrene. Ali, ako konvalidacija nije dozvoljena, konverzija jeste;. Ako nitav.;
ugovor ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora, medu ugovaraima evaiti:
taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa eiljem koji su eleii postii i ako se moe
uzefi da bi oni zakljuili taj ugovor da su znali za nitavost onog koga su zaklJuilL.
Konverzija je mogua samo ako se i konvertovani ugovor nae u domaaju volje ugovornih
 63
stranaka, jer bez nje nema ni ugovora. Do konverzije dolazi npr. ako se zakljui ugovor o
ustupanju irnovine za ivota, a ne obuhvati sve potomke (tada se uzima da je zakljuen
ugovor o poklonu). Konverzija je mogua kod nitavih ugovora, iji je razlog nitavosti u
protivnosti ugovora prinudnim propisima ili moralnim normama. Konverzija je mogua
kod ugovora koji su zakljueni protivno optim uslovtaia (postojei ugovorij. To je razlog
vie u prilog razlikovanju nepostojeih ugovora od nitavih. Konverzija je izraz tendencije
ouvanja ugovora, koji je opti princip ugovornog prava.
Domen primene - Nitavost ugovora je rekvizit kojim se spreava pravno dejstvo ugovora,
pre svega u sferi nedoputenosti predmeta i nedoputenosti kauze. Drugim reima, u sferi
povreda imperativnih propisa i moralnih norrni. U zakonodavstvima koja ne poznaju
nepostojee ugovore, nitavost se odnosi i na ostale opte uslove za zakijuenje ugovora:
Nedozvoljenost predmeta ima za posledicu nitavost npr. kod ugovora o otuenju
nasledstva koje se oekuje, kod odricanja od prava na izdravanje, o ugovaranju
duih rokova zastarelosti, o zelenakom ugovoru, o trgovini zlatnim novcem i
stranom valutom.
' "Nedozvoljenost osnova (kauze) postoji kad je zakljuen ugovor o naknadi za
konkubinat, prodaji devojke, lairanju utakmica, kupovlni glasova na izborima itd.
Nepostojanje optih uslova za zakijuenje ugovora se tiee sposobnosti ugovaranja,
saglasnosti volja i forme ( poto su predmet i osnov ve uzeti u obzir).
Iz reeenog proiziiazi da se nitavost ugovora svodi na protivzakonite ugovore i nemoraine
ugovore. Protivzakoniti ugovori su ugovori koji su protivni Ustavonr utvrenim naelima
drutvenog ureenja i prtaudnim propisima, zakonima, podzakonskim aktima itd. Ovde
hema veih problema, jer je razlog nitavosti utvren ve samim tekstom proptsa. Tu je
re o zabranjenirh ugovorima, zbog nedozvoljenosti predmeta tj. kauze. Nemoralni ugovori
su ugovori protivni moralnim normama drutva. Ovi ugovori nisu.slriktno. odredeni, jer je
moral difuzna kategorija, koja zavisi od stanja svesti odreene drutvene sredine.
Nemoraini ugovori su najee i nezakoniti, ali oni imaju svoje znaenje i van sfere
zakonitosti.. OnLpripadaju sferi javnog poretka. Zato i nije mogue nabrojatLsve nemoralne
ugovore. Onl se ocenjuju u svakom konkretnom siuaju. Moralne pobude se kod dvostrano
teretnih ugovora, po pravilu ne uzimaju u obzir. Reievantni su samo ako je druga strana
..znala iii morala znati za nedozvoljeni motiv.. Kod. poklonai. drugta-jednosttano.obaveznih..
ugovora, pobuda je zahvaena kauzom i utie na egzistenciju ugovora.
Pozivanje na nitavost - Nitavi ug'ovori- ne proizvode nikakva pravna dejstva. Taj prtacip
potie jo iz rimskog. prava, a izraen. je. u maksimi guod. nuilum est aullum. producit
effectum. Nitavtm tigovororn se vrea javni poredak i zato je krug lica koja mogu traiti
utvrdivanje nitavosti iri nego kod ruljivih ugovora. Tubu za utvrenje nitavostt mogu
podii ugovorne strane i svako drugo zatateresovano lice, a moe i javni tuilac. Sud pazi
na nistavost po slubenoj dunosti, to je i posiedica energinosti sankcija-: Razume se, na
nitavost se mogu pozivati i sami ug'ovornici. S tim u vezr postavlja"se''pitanje,-da li se na
nitavost moe pozivati i strarika. koja je za to znala. Drugim.-reima t atreba 11 pruati
sudskuzatitu i stranci" koja s e poziva na sopstvenu .brukm'.-Odgovorna/.ovo pitanje- zavisi
od primene maksime nemo auditur propriam- turpitudmem alegans (niko se nee sluati
'komavodi sopstvenu sramotu). Neki zakonici predvidaju upotrebu te: maksime (NGZ, AGZ,
SGZ), a neki ne (francuski). Pbstoje argumenti za primemi ove maksime (vaspitni i
preventivni znaaj, dostojanstvo suda koji ignorie sramotu itd.) i argumenti protiv
(nesluanje jedne nesavesne strane moe pogodovati drugoj strani, a i ona moe biti
nesavesna). Zbog toga je i sudska praksa kolebijiva - nekada se ova maksima primenjuje.
a nekada ne. r' '
Pravne posledice nitavosti - Nitavi ugovpri- ne proizvode pravna dejstva od samog
zasnivanja. .Presuda .koja utvruje nitavost deluje ez tunc. Posiedice nitavosti se odnose
na:
a) Povraaj datog - Ako nijedan od ugovornika nije izvrio svoje obaveze,.' problem.-
povraaja datog ne postoji. Posledica nitavosu se ogleda u tome to nijedna od stranaka
ne moe zahtevati izvrenje ugovorne obaveze. Problem povraaja datog postaje sloen kad
su sDranke. jedna ili obe (potpuno ili delimino) izvrile svoje ugovorne obaveze. Tada se
povraaj dacog vri po pravilima restitucije, koja moe biti: 1} jednosrrana restitucija. -
 64
postoji kad je samo jedna strana u obavezi da izvri povraaj primljenog; kod jednostrano
teretnih ugovora - kod kojth je samo jedna strana duna da vrati ono to je primila; kod
dvostrano teretnih ugovora - ako je samo jedna strana izvrila svoju obavezu ili ako su
obe strane izvrile svoje obaveze, ali je samo jedna savesna (ukoliko se maksima nemo
audltur propriam, turpitudinem alegans primeni). 2) dvostrana restitueija - postoji kad su
obe strane izvrile svoje obaveze (delimino ili u eelini) pa onda svaki ugovoraik vraa ono
to je od drugog primio. Ova restitucija se primenjuje kad su obe stranke savesne tj. kada
nisu znale za razlog nitavosti. 3) nedoputena restitucija - postoji kad do restitucije ne
moe doi zbog nesavesnosti stranke koja je znala za razlog nitavosti.. Ako je samo jedna
strana nesavesna, postoji jednosbrana nedoputena restitucija (koja je je mogua i kod
jecinostrano i kod dvostrano obaveznih ugovora), a ako su obe strane nesavesne, postoji
dvostrana nedoputena restitucija, koja je mogua samo kod dvostrano obaveznih ugovora.
Maksima nemo auditur propriam turpitudmem alegans primenjuje se upravo kod
nedozvoljenih restitucija, ali tu nastaje i problem. Ako nesavesna stranka ne moe dobiti
svoju stvar natrag, ona e ostati kod druge strane bez osnova, a to nee biti u skiadu sa
naelom pravinosti, pogotovu ako je i ona nesavesna.. Neki zakonici ovaj problem reavaju
tako to stvar oduzimaju u korist drave (Rusija, Poijska). ..Na- ZOO. predvia-vda se u
sluaju nedozvoljene restitucije stvar preda optini na ijoj teritoriji nesavesna stranka ima
sedite preblvalite ili boravite. Pri odluivanju o tome, sud e voditi rauna o savesnosti
jedne, driige ili obeju stranaka, o znaaju drutvenog interesa koji se ugroavaju i o
moraimm -shvatanjima drutva. Sama restitucija se vri tako to je strana' ugovornica
duna da vrati drugoj sve to je primila na osnovu ponitenog ugovora (naturaina
restitucija), a ako to nije mogue ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju,
ima se dati odgovarajua jiovana naknada (novana restitucija), pri emu se uzimaju u
obzir cene u vreme donoenja sudske odluke, ako zakonom. nije drukije odredeno..
b) Naknada tete - Pored restitucije, kao pravna posledica porritavanja ugovora se moe
javiti naknada tete, razume se ako je usled toga nastupila teta. Naknadu moe zahtevati
samo. savesna stranka.. Nesavesna je. duna da tetu naknadi u celini.. teta. se. odnosLna
gubitak u miovrni zbog neizvrenja ugovora kao i na izdatke koji su uinjeni u vezi sa
zakljuenjem nepunovanog ugovora.
Pravni, poloaj. treih. lica. - Ako je. sticalac: stvari po nistavom. ugovoru tix stvar otuio
pravnim posiom treem licu, stariji vlasnik moe i od novog sticaoca reivindikacionom
tubom traiti stvar natrag. Ali ako je savesno tree lice steklo svojinu putem odraja iii
po praviJJma. o. sticanju svojine od.nevlasnika, onda to lice tu stvar zadrava. Nije je stekio.
derivativnim, ve originernim putem, pa se tu ne moe primeniti praviio niko na drugogne
moe preneti vie prava nego to sam ima,

94. RULJWT UGOVORI

RuljM ugovori, za razliku od nitavih, proizvode pravna dejstva, ali mogu biti poniteni u
predvienom'roku na zahtev zakonom odreenih lica,. iji se pojedinani interesLvreaju.
Po ZOO, ugovor je ruljiv kada ga je zakljuila stranka koja je ogranieno poslovno
sposobna, kad j e pri njegovom zakljuenju bilo mana u. pogledu volje stranaka i u drugim
sluajevima koji su izriito odreenL, Osnovne odlike ruljivih ugovora sus.. proizvode
pravna dejstva dok ih sud ne poniti, njihovo ponitavanje mogu zahtevari samo
zainteresovana lica, na ruljivost se ne pazi po slubenoj dunosti i pravo na. isticanje
ruljivosti zastareva. Ruljivost se ne konstatuje, kao kod. nitavosti, ve se izrie. Zato
sudska presuda ima konstitutivno dejstvo, a ne deklaratorno, kao kod nitavth ugovora.
Ruljivost se moe ocinositi na itav ugovor, ali se moe ticati i samo nekih ugpvormh
odredbi - delimina ruljivost, pri emu vae ista. pravila kao i kod deliminih mstavostL,
Posiedice ponitavanja zbog ruljivosti su povraaj u preanje' stanje i naknada. tete.
Restitucija je posiedica povratnog dejstva sudske presude.
Domen primene - Ruljivost se tradicionalno odnosi. na tri podrujar 1) nedostaci.. u. volji-.
(zabluda je razlog ruljivosti, ako je bitna; prevara je uvek razlog ruljivosti, a pretnja je
razlog, ako je nedoputena iii ako je izazvala opravdan strah); 2) ograniena poslovna.
sposobnost (imaju je stariji maioletnici t punoletna lica deiimino liena poslovne
 65
sposobnosti); 3) ostali sluajevi (prekomerno oteenje, ugovori zakljuem' protivno optem
aktu pravnog lica)
Pozivanje na ruljivost - Poto je ruljivost blai oblik nevanosti ugovora. krug lica koja
mogu traiti ponitenje ugovora je'mnogo ui nego u sluaju nitavosti. To je i razumljivo,
s obzirom da se ovim ugovorima povreuju pojedinani interesi, a ne interesi javnog
poretka. U krug lica koja mogu podneti tubu za ponitaj ulaze ugovornik u ijoj su volji
postojali nedostaci ili koji trpi zbog prekomernog oteenja, njihovi univerzalni sukcesori,
tree lice koje ima neposredni pravni interes (poverilac jednog od ugovornika) i staralac
maioletnika koji je zakljuio ugovor bez njegovog odobrenja. U nekim sluajevima to moe
uiniti i javni pravobranilac. Ruljivost trai onaj koji je pogoden. razlogom ruljivosti. Ali
izvesnu inicijativu moe imati i protivna strana (punoletno lice koje je zakljuilo ugovor sa
maloletnikom) koja moe traiiti da se stranka ovlaena da.trai ponitavanje ugovora u
roku koji nije krai od 30 danaizjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne, s tim da e se, ako
uti, ugovor smatrati ponitenim.
Posledice, ponitavanja - Ponitavanje deluje ex ttmc (retroaktivno). Zato su posledice
,.- .**. ponitenja ruljivog ugovora iste kao i posledice ponitenja zbog nitavosti, ali poto je re
''" "*o '"'astiti ' pojedinanpg interesa, stranke se mogu sporazumeti da poniteni ugvor ne
proizvodi pravna dejstva samo za ubudue [ex nimc). a) Povraaj datog - Poto presuda o
ponitavanjuugovora usled ruljivosti, po pravilu deluje ex tunc, moradordo / 'povratka u
preanje stanje. vSvaka stranka vraa onoj drugoj ono to je od njeprimila, u naturi, a
ako to nije mogue, ili se priroda onog to je ispunjeno protivr retituciji;v'onda u. novcu'
ekvivalentno cenama u vreme vraanja, odnosno donoenja sudske odluke, ako zakonom
'nije drugaije odreeno. Restitucija moe biti jednostrana iii dvostrana, kao i kod
posledica nitavosti. Meutim, nedoputena restitucija i pravilo aemo auditur... se -ne
primenjuju ovde, jer ruljM ugovori ne-vreaju javni interes, su samo tada je-moguno .
oduzirnanje predmeta u korist drave. Kod restitucije prema ogranieno poslovno
sposobnom licu, povraaj se odnosi samo na deo ispunjenja koji se nalazi u imovmi tog
lica, ili jeupotrebljen.u njegovu korist ili. koj'i je namerno uniten ili otuen..b) Naknada
tete - Pored povraaja datog, posledica ponitenja ruljivog ugovora moe biti i naknada
tete. Pravo da zahteva naknadu tete ima savesni ugovornik na ijoj strani je. i bio uzrok
ruljivostL Ogranieno poslovno sposobno-lice odgovara-za tetu, samo ako.je lukavstvom
ubedilo svog saugovaraa da je poslovno sposobno.
Poloaj treih lica i prestanak prava - Kao i kod ponitaja ugovora zbog nitavosti, tree
lice-.je.duno da preda.stvar vlasniku, osim- ako ju je-steklo origmarnim putem - odrajem
i sticajem od nevlasnika. Mogunost pobijanja ugovora zbog ruljivosti je vremenski
ograniena. To se moe uiniti u roku koji je odreen zakonom. Ako taj rok proe, a
tuba za ponitaj ne bude podneta, nastupa konvalidacija ruljivog ugovora. To odgovara
zahtevima pravne sigurnosti. Rok za ponitaj ugovora je godinu danaod.saznanja za razlog
ruljivosti, odnosno prestanka prinude (subjektivni rok),- odnosno* tri-godine od dana
zakljuenog .ugovora (objektivni rok). Subjektivni rok tee rod".."saznanja:.;za;.-relevantnu
injenicu, a objektivni tee od. zaMjuenja ugovorai predstavljajnajdue"?:vreme;'''u" okviru
;'' kog'saznanje za razlog moe biti relevantno. Saznanje koje usledi posle je bez znaaja. Ovi'
lJ :!
""rokovi su prekluzivni i njihovim istekom se gubi pravo na tubu. ; .

95. KONVALIDACIJA
Konvalidacija je naknadno osnaenje ruljivog ugovora, putem odricanja od prava na
ponitaj ugovora od strane lica koja to pravo imaju. Odricanje od prava na ponitaj
ugovora moe biti uinjeno izrinom izjavom, dobrovoljnim izvrenjem i proputanjem
roka za tubu radl ponitaja ugovora zbog rulj'ivosti. Za konvalidaciju su potrebni sledei.
uslovi: da se radi o ruljivom ugovoru, da konvalidaciju preduzima strana ovlaenai'na-'
pobijanje ugovora, da to lice zna za razlog ruljivosti i da je u momentu konvalidacije'
stranka biia u stanju da slobodno izjavi svbju volju. Konvalidaciju treba razlikovatf;'od';f
rariflkacije ugovora (naknadno prihvatanje ugovora koga je zakljuio punomonik^"
prekoraivi granice ovlaenja) i konverzij'e ugovora (podvodenje nitavog ugovora. pod
doputeni ugovor).
 66
Domen primene konvalidacije su ruljivl ugovori. Svi ruljivi ugovori se mogu
konvaiidirati, ukoliko se naknadno osnae izrinom izjavom, dobrovoljnim izvrenjem,
proputanjem roka za tubu. Ugovori sa ogranieno poslovno sposobnim 'Iicima se
konvalidiraju naknadnirn odobrenjem zakonskog zastupnika, odnosno staraoca, Izuzetno,
konvalidacija je moguna i kod nitavm ugovora i to u dva sluaja: 1) Kad se koovalidira
pismena forma (koja je izostala) izvrenjem ugovorniJi obaveza, pod uslovom da formanije
propisana u javnom interesu; 2) Kad se konvalidiraju ugovori kod kojih je zabrana
zakljuenja bila manjeg znaaja, ukoliko je ugovor ve izvren.
Pravna dejstva konvalidacije se sastoje u tome to ruljiv ugovor postaje definitivno
punovaan. Ono deluje ex tunc i ex nunc. Dejstvo ex tunc osnaava pravna dejstva ugovora
od njegovog zakljuivanja do konvalidacije, 'a dejstvo ex nunc se prostire na budunost -
pro futuro. Neka zakonodavstva vode rauna o interesima savesnih treih lica i ne
doputaju da oni zbog toga imaju tetne posledice ukoliko su. raunajui na nitavost,
stekla neka prava vezana za taj ugovor.

96. RASKTD UGOVORA

Raskid ugovora je nain prestanka punovanog ugovor.a ...usled. volje>JednogMilr oba
ugovornlka iz uzroka koji su zakonom predvieni. Uzroci raskida nastaju posle zakljuenja
ugovora, za,.,razliku od uzroka ponitenja koji su prisutni ve u momentu zakljueenja.
Ponitava -Sje-Pnepunovaan ugovor, dok se punovaan ugovor raskida. Raskid ugovora moe
biti dvojak.-;, Kod sporazumnog raskida, stranke koje su zakljuile ugovor, novom
saglasnour.volja odustaju od tog ugovora. To je logina posledica samog pojma ugovora.
Ali moguan je i jednostrani raskid ugovora i to u dva oblika: 1) Kad se obe stranke
saglase da svaka od njih moe ugovor jednostrano raskinuti, u kom sluaju je i takav
raskid produkt saglasnostf volja; 2) U sluajevima koji.su izriito zakonom predvieni: a)
raskid zbog neizvrenja b) raskid zbog promenjenih okolnosti.

97. SPORAZUMNI RASK3D UGOVORA

Sporazumni raskid je novi ugovor kojim stranke odustaju od svog ranije zakljuenog
ugovora. Ako stranke mogu saglasnou volja da zakljue ugovor, mogu ga i na isti nain
raskmuti. Saglasnost stranaka o raskidu ugovora je ustvari novi ugovor, koji za predmet
kna oustajanje od prvobitnog ugovora.- Treba razlikovati dve- situacije; Kad raniji ugovor
. nije potpuno izvren, onda je re o raskidu ugovora, u pravom. smislu rei. Meutinr, ako
je raniji ugovor potpuno izvren, ugovor o raskidu tog ugovora je zapravo novi ugovor u
kom strane: imaju suprotne uloge od'onih iz ranijeg ugovora. Tako je raniji kupac sada
prodavac. i obrnuto. Izvrenjem ranijeg ugovora su prestale i ramje obaveze, tako da se ne
moe govoriti o odustajanju od njih, ve samo o zasnivanju novih obaveza u suprotnom
pravcu. , _..
Pravna dejsjva - Sporazumiii raskid ugovora oslobaa dunike obaveza koje nisu izvrene
do momen|a-r-raskida. Pri tom treba razlikovati dve situacijer. 1) Da ugovor uopte nije
izvren (Tgda se uspostavlja stanje koje je postojalo pre zakljuenja ugovora,.,, pa se-
ugovorne obaveze nee ni izvrsavati). 2) Da je ugovor delirnino. izvren (Tada raskid u
principu deiuje ex aunc (za budunost), a ono to je izvreno, uzima s e d a j'e punovano.
izvreno, pa ne dolazi do restitucije). Raskid, dakle, po pravilu nema retroaktivno dejstvo,
ali stranke se o tome mogu sporazumeti, s tim to trea savesna Ilca time ne mogu biti
oteena. Ipak. postoje neki ugovori iji raskid po prirodi stvari ne moe delovati unazad (
ugovor o zakupu zakljuen na dve godine, a raskinut posle proteka jedne).
Usiovi za sporazumni raskid - Poto je sporazumni raskid ugovora takoe ugovor, za
njega vae sva praviia kao i za ostale ugovore. Tu je re pre svega o optim uslovima za
zakljuenje ugovora. Svaki od ovih uslova se ceni nezavisno- od prvobitnog. ugovora. Npr.
'ako. je stranka bila" poslovno sposobna u vreme zakljuenja prvog, moe biti. poslovno
nesposobna u trenutku zakljuenja drugog ugovora. Poseban znaaj ima forma
sporazumnog raskida. Prema jednom shvatanju, forma sporazumnog raskida mora,
odgovarati formi u kojoj je zakijuen ugovor koji se raskida. Stara maksima glasi: "Nita
nije tako prirodno, kao onim istim nainom neto razreiti, kojim je i sklopljeno". Prema
drugorn shvatanju, formalni ugovor se moe raskinuti i neformalnim sporazumom. ZOO se
 67
opredelio za drugo shvatanje . On u principu predvia da se i formalni ugovor moe
raskinuti neformainim sporazumom, s tim to predvia dva izuzetka : da je zakonom
predvieno to drugo, to e rei da je predviena odreena forma za raskid ugovora i
drugi izuzetak, koji je vezan za cilj propisane forme za zakljuenje ugovora, tako da e se
ista forma primeniti ako to zahteva ciij forme, Ovo drugo ceni sud u svakom konkretnom
sluaju. Ovakvo zakonsko reenje odgovara osnovnom naelu da se ugovori zakljuuju
prostim sporazumom (solo consensus), a da se odredena forma koristi samo kad je
izriito propisano, Znaaj forme (brana od 'nepromiljenosti, prenagljene odluke itd.) vredi
kod zakljuenja ugovora, koji izazivaju promene postojeih prava i obaveza, ali ne i kod
raskida ugovora kojima se ponovo uspostavljaju ranija prava i obaveze. Forma je vana
kod promene stanja, ali ne i kod 'ponovnog uSpostavljanja ranijeg stanja. to se sudske
prakse tie, oni su pre stupanja na snagu ZOO imali razliitu praksu. Neki sudovi su
insistirali na formi a neki nisu. Kod nepokrernosti uzimaii su, a pismena forma je bila
nepotrebna ukoliko kupac nije uknjibom stekao pravo svojine. A ako je svojinu stekao,
onda je pismena forma biia potebna i za raskid, jer je zapravo tu ,re o novom ugovoru.sa.
suprotnim dejstvima, a ne o raskidu. Ovo stanovite u vezi sa nepokretnostima se moe
r 1,7 ^'vprimeniti' ; na ve ugovore.

98. JEDNOSTRANI RASKID UGOVORA

Pored sp'orazumnog raskida, ugovor moe prestafi i putem jednostranog. raskida. Dok
sporazumni raskid nije posebno ureden, jer je re o ugovoru za koga vae. opta pravila,
dotle je jednostrani raskid posebno regulisan. Prema starijem gleditu, ugovor Je
jectnostrano mogao-biti raskinut, samo ako je to ugovorom bilo predvieno. Ovo gledite je
i danas aktuehio, ali je obogaeno siuajevima jednostranog raskida ugovora, koji se
nezavisno od voije strariaka utvruje zakonom. To su slucajevi jednostranog raskida
ugovora zbog neispunjenja i zbog promenjenih okolnosti.

99. RASKID UGOVORA ZBOG NEISFUNJENJA

Raskid ugovora zbog neispunjenja je nain prestanka punovanog ugovora usled
neispunjenja obaveze jedne strane. Ovaj nain prestanka ugovora je predvien i u ZOO.
Prema njemu, u dvostrariim ugovorima,. kad jedna strana ne izvri svoju obavezu, druga __
strana moe, ako nije to drugo odreeno, zahtevati ispunjenje obaveza iU.raskinuti ugovor
samom izjavom, ako raskid ugovora. ne nastupa po samom zakonu, s tim to uvek postoji
pravo na.naknadu tete. Ova ustanova je. imala svoju evoluciju.. Starija.prava..su doputala
u -sluaju' neispunjenja obaveza samo prinudno izvrenje obaveze"' i eventualnu naknadu
tete. Ovo shvatanje je odgovaralo principu pacta sunt servanda i ideji svemoi
individuaine volje, koja je bila iznad zakona. Savremena prava dozvoljavaju i raskid.
ugovora zbog neizvrenja pod uticajem modernih ideja kao to su preutni raskidni uslov,
kauza, pravinost i ekvivaientnost. I zakonodavstvo je imalo-razliit.odnos,..prema raskidu
ugovora zbog neizvrenja.. Rimsko pravo nije ovu mogunost predvidalo".kao..opti princip,
mada Je- kod ugovora' o kupoprodaji doputalo sporazum;straiiaka,:ot.tomea.5U?..pandektnom
.. pravu mogunost sporazuma o'jednostranom raskidu je proiren i na.druge.ugovoreu AGZ.
1
' *'' Je''ikkode doputao sporazum o jednostranom raskidu. FGZ.,.je . izriito predvideo'.
mogunost raskida dvostranog. ugovora, zbog neispunjenja .obaveza. druge .strane. Orr se.
mogao traiiti samo sudskim putem, a sud je mogao drugoj strani odrediti "rok milosti" da
eventualno izvri ugovor. Siino reenje ima i italijanski GZ. Raskid. zbog neizvrenja-
predvida i vajcarski zakon o obligacijama. , --.. ;..
Postoje razliita teorijska objanjenja. za. raskid ugovora zbog neizvrenja.. Tedrijai o- ;
preutnom raskidnom uslovu je najstarija. Po.njoj se kod dvostrano. obaveznih. ugovora
stranke, zbpg uzajamruh prestacija, preutno saglaavaju. da : se ugovor moe-raskraotiP ^-;
ukoiiko druga strana ne- izvri svoju obavezu- Dakle, ugovor se. zakljuuje pod rasMdiiim
'uslovom. Ako jedna strana ugovor ne. izvri. druga. ga moe raskinuti. Potom^^vtf --;,
objanjenja preneta na teren Teorije kauze, najpre u njenom klasinom izdanju (obaveza&'
jedne stranke je osnova obaveze druge srranke - Doma), a potom u novijem izdarrju:
(izvrenje obaveze jedne strane je izvrenje obaveze druge strane - Kapiten). Neki autori su
teorijska objasnjenja -traiili i izvan prava, na podruju pravinosti i ekvivalentnosti,-
 68
zakljuujui da je suprotno ovim principima da jedna strana zahteva izvrenje obaveze
druge strane, a da sama nije izvrila svoju obavezu. Svako od ovih shvatanja ima svoje
vrednosti i svako je u svom vremenu odigralo znaajnu ulogu. Ipak, ini se da se raskid
ugovora zbog neizvrenja najbolje moe objasniti javnim poretkom koji ukljuuje i kauzu i
pravinost i ekvivalentnost. Time se izbegavaju i prigovori upueni teoriji preutnog
raskidnog ugovora, koja se zasniva na konstrukciji o pretpostavljenoj volji stranaka u vezi
sa raskidorn zbog neizvrenja. Domen primene raskida zbog neizvrenja se ograniava na
dvostrano obavezne ugovore (kupoprodaja, zakup, doivotno izdravanje) i to kako na one
svrene (potpune) tako i na dvostrano nesvrene (nepotpune) ugovore kao to su ugovor o
ostavi ili punomostvu koji su najpre bili besplatni, a potom su nastale i obaveze druge
strane. Tu spadaju i realni ugovori shvaeni kao konsensualm' ugovori (zajam).
Uslovi za raskid ugovora zbog neizvrenja - Tiu se neispunjenj'a obaveza:
Obim neispunjenja moe biti potpun ili delimian. Kod potpunog neispunjenja, dunik
nije ni u najmanjoj meri ispunio svoju obavezu (ponaa se kao da ugovor nije ni
zakljuio). U tom sluaju stvar je jednostavna - druga strana ima pravo na. raskid
ugovora. Kod deliminog neispunjenja stvar je sloenija." Ono. postoji kad je izvren
samo deo obaveze iii kad se obaveza izvri, ali ne na nain, u vreme* iirna mestu koje
je bilo predvieno. Tu postoje dva kriterijuma: 1) subjektivni - daje pravo na raskid
ukoliko-Jt druga strana izneverila oekivanja 2) objektivni - ograniava se na glavnu
obavezti '-P'princip ekvivalentnosti, bez ikakvih subjektivnih dodataka. U svakom sluaju,
ugovor s # n e moe raskinuti zbog neispunjenja neznatnog deia obaveze.
Krivica a neispunjenje obaveze se trai u nekim zakonodavstvima. Mogu postojati
razliiti uzroci neispunjenja, ali su relevantni samo oni koji se mogu pripisati krivici
ugovornika. Via sila i 4rugi neskrivljeni uzroci su izvan domaaja krivice. Na ZOO ne
pominje krivicu ugovornika, kao uslov raskida ugovora zbog neispunjenja. On. je- ne
pominje ni kod docnje, koju shvata u objektivnom smisiu. Meutim, kako se u materiji
ugovorne odgovornosti krivica za neispunjenje pretpostavlja, pitanje se svodi na
problem tereta dokazivanja. Poverilac ne mora dokazivati krivicu dunika zbog
zadocnjenja, jer se ona pretpostavlja, a dunik moe obarati pretpostavku krivice
pozivajui se na viu siiu.
Realizacija raskida - Postoje dva naina... Sudski raskid se ostvaruje. podnoenjem tube.
sudu. Ugovor se moe raskinuti samo odlukom suda,. a pre nego to se izrekne raskid
ugovora.sud.moze odrediti "rok milosti", kao naknadni rok za iapunjenje obaveze. Ovaj
nain je predvien u FGZ i drugim.. zakonicima koji su doneti pod njegovim utieajern.
Vansudski raskid je bri i efikasniji, jer ne zahteva intervenciju. suda i trokove sudskog
postupka. Poznaju ga mnoga prava - NGZ, ruski GZ, GZ. Usvaja ga.i na ZOO koji
predvia da se raskid vri prostom najavom ugovornika, koji je ovlaen na raskid, s tim
to je duan/da je uini bez odlaganja, usmeno ili pismeno.
Kad jedna strana ne ispuni svoj^ dospelu obavezu druga strana moe da optfra za Jedno
od dva prava.r: 1) Pravo na ispunjenje ugovora 2) Pravo na raskid ugovora. U oba sluaja,.
stranka preftia kojoj nije ispunjena obaveza moe. ali i ne mora traiti i naknadu.
prouzrokovane tete. Ovu opciju predvia i ZOO. Neki zakonici (GZ. NGZ) predviaju i
tree pravo - odustanak od ugovora bez naknade tete. Meutim, tu nema'treeg prava jer
se naknada tete moe, ali i ne mora traiti, pa ako se ne trai, onda se sve svodi na
drugu opciju - raskid ugovora (odustanak od ugovora).
Pravila o raskidu ugovora se razlikuju, zavisno od toga da li se odreuje naknadni rok za
ispunjenje ugovora ili se taj rok ne odreuje. Raskid' ugovora uz naknadni rok se, pOjZOO,
primenjuje kad ispunjenje obaveze u odreenom roku nije bitni element odr&enog
ugovora. Tada poverilac, ukoliko eii raskinuti- ugovor mora ostaviti duniku primeren:
naknadni rok za ispunjenje, tako da raskid nastupa posle isteka tog roka. Ovaj rok je-
dopunski rok i odreuje se zavisno od konkretnog sluaja, odnosno sloenosti -i karaktera
obaveze. Zato se i kae da je i on primeren. prigodan, odmeren, razuman. Ostavljanje ovog
roka, prema nekim zakonodavstvima, mora biti praeno izjavom o raskidu, tanije
pretnjom da e doi do raskida ukoliko se u naknadnom roku ne izvri obaveza. Ali'ZOO
to ne trai. Po njemu je dovoljno da se ostavi naknadni rok, a ako on bezuspeno
"protekne, onda treba uputiti prostu izjavu o raskidu drugoj strani. Ovo zakonsko reenje
 69
je opravdano jer uproava postupak raskida. Raskid ugovora bez ostavljanja naknadnog
roka se, po ZOO, prirnenjuje u tri situacije:
1. Fiksni ugovor postoj'i kad je rok ispunjenja obaveze njegov bitni sastojak. Tada,
nelspunjenjem obaveze u roku, nastupa raskid ugovora po samom zakonu. Nije"
potrebno davati naknadni rok, jer ugovor prestaje da postoji samom injenicom
neispunjenja obaveze o roku. Eventuaina sudska odluka ima deklaratorno, a ne
konstitutivno dejstvo. Da li je rok bitan element ugovora se ceni u svakom konkretnom
sluaju, a to proizilazi iz prirode samog ugovornog odnosa. Ovi ugovori se zovu fiksni
jer fiksiraju rok ispunjenja. Istekom tog roka, prestaje ugovor ipso iure. Ali poverHac
moe odrati i takav ugovor, ako bez odlaganja obavesti dunika da hoe izvrenje
ugovora. Ukoliko dunik opet ne izvri obavezu, onda se taj ugovor "'moe raskinuU
izjavom poverioca. Naknadni rok nije potreban.
-2. Raskid ugovora ako dunikovo ponaanje ukazuje da on obavezu nee izvriti ni u
naknadnom roku - U ovom sluaju, raskid nastupa izjavom, poverioca da raskida
ugovor, s tlm to u ovom siuaju nije potrebno- da se. duniku ostavi .naknadni rok.
.... , Ovde . ugovor ne prestaje po samom ^akonu, kao kod fiksnog ugovora, ve
ar<!':*.jenostranom'.izjavom poverioca." Dranje dunika. iz k.ojeg proizilazi da. on svoju
obavezu nee izvriti ni u naknadnom roku,. utvrduje.se u,svakom.konkretnom sluaju.
Nekad to;moe biti izrieita izjava dunika, a nekad konkludentna radnja. ,
3. Raskid.ugovora pre isteka roka za ispunjenje obaveze Ugovor se moe raskinuti i pre
isteka roka za ispunjenje-obaveze, ako je oigledno da .druga'-strana..nee.uzvriti svoju
obavezu iz ugovora. Tada se ugovor raskida prostom izjavom. Ona se upuuje- pre
" isteka roka za ispunjenje obaveze, to znai da 'nije- potrebno ostavljati nikakav
naknadni rok. Dunik stavlja do znanja da nee ispuniti svoju obavezu jo pre isteka
-, roka. u. kom je to trebal'o da.uini, Oiglednost da. dunik nee. izvriti. svoju obavezu je
faktiko pitanje i moe se oceniti ili na osnovu izriite izjave,-.ili na osnovu
konkludentne radnje (dunik prodaje alat. a ima obavezu da popravi stvar).
Raskid ugovora sa. uzastopnim obavezama - Ugovor sa uziastopnirn obavezama stvara
obavezu koja se sastoji u ponavljanju 'dugovane radnje u toku odreenog vremena
(plaanje zakupnine) ili koja se ogleda u nizu sukcesivnih isporuka koje slede u
odreenom. ritmu (svakikL 15. dana). Specifinost raskida_ovih ugovora.je.da.;deiujU' ex.nunc
[pro futuro). Meutim, raskid moe imati i povratno dejstvo, ako bez izostalih' ispunjenja .
poverilac nema interesa ni za izvrenje obaveze.
Neopozivost. izvrenogizbora - Poverilac koji raspolae. razlogom za raskid. ima dvcopcije
- ' d a trai ispunjenje' ugovora ili da trai raskid ugovora. AJko je poverilacizabrao raskid
ugovora i to saoptio duniku (po proteku naknadnog roka, ako nije drukije odreeno),.
onda vie-ne moe zahtevati ispunjenje ugovora. Izbor je neopoziv i ne moe odustati od
njega. Ako se poverilac opredelio za izvrenje ugovora, njegovo. opr.edeljenje .ne.euvek biti
konano. U sluaju da dunik. preduzme radnje izvrenja'i u.ctom.rpravcu-ispoiji-ozbiljnu
nameru, poverilac se ne bi mogao naknadno opredeliti,za raskid.. Aiiu.ako,.duinik. izriito ili
konkludentno'.-pokae. da-'ne namerava da izvri svoju; 'obavezu.'/'ipover-il-acrmoe': izmeniti
< -svoj. izbor-1 traiti ras kid ugovora.
.""Dejstvo Taskida. --Ako doe do raskida ugovora, a obaveze nisu izvrene;. one se i ne-
izvravaju. Mmentom raskida, stranke'se oslobaaju svojiii'-obaveza'"'-izuzev. obaveze na
naknadu tete. Meutim, ako su obaveze delimino izvrene ili je'- jedna. strana izvrila
obavezu, a druga nije, dolazi do restitucije, ukoliko nije re o ugovoru sa uzastopnim
obavezama. kad raskid moe delovati samo na budunost i ukoliko ispunjene sukcesivne-
obaveze zadovoljava srazmerni interes. Povraaj datog se moe vriti u naturi, a akolo nije-
mogue, onda u novcu. Pored povraaja datpg; siranka koja je pretrpela. tetu, a nije
izazvala razlog za raskid, ima pravo na naknadu tete,. koja je- nastala.- zbog neispunjenja" ; "
obaveze. . . , _ ..
Poloaj treeg lica - Ako je tree lice steklo stvar pribavijenu delinilnini'"- izvrenjenz.,._..'..-?-
ugovora, pa je posle dolo do raskida tog ugovora i tree lice je duno da izvri povraaj te!
stvari na zahtev njenog vlasnika - prenosioca. Ali ako je tree lice steklo svojinu na'stvari
po pravilima o odraju ili sticanju od nevlasnika, onda ne dolazi do restitucije i tree lice
z.adrava steenu stvar, '
 70

100. PRESTANAK UGOVORA USLED NEMOGUNOSTMSEUNJENJA **"

Nemogunost ispunjenja moe biti osnov za prestanak ugovora samo;'ako''Je*-Fxaknadna
(subsekventna). Prvobitna (inicijalna) nemogunost nije osnov za prestanak, ve je razlog
koji spreava nastanak ugovora. Nemogunost ispunjenja moe biti posledica razlieitih
uzroka, koji se mogu svrstati u dve grupe : 1) uzroci nemogunosti koji nastaju nezavisno
od krivice ugovornih strana (siuaj i via sila); 2) uzroci koji nastaju krivicom ugovornika.
Samo uzroci iz prve grupe su relevantni za prestanak ugovora. Druga grupa uzroka samo
stvara obavezu naknade prouzrokovane tete. Da bi uzroci iz. prve grupe uticali na
prestanak ugovora, potrebno je ispunjenje odreenih uslova:
Da se radi o dvostrano obaveznim ugovorima kod- kojih postoje uzajamne obaveze
Da je razlog nemogunosti ispunjenja produkt neke objektivne okolnosti koja se moe
kvalifikovati kao via sila
Da je predmet dugovanja obaveze individualno odreena i nezamenljiva .stvar
Da je nemogunost isp unjenja nastupila posle zakljuenja ugovora, a pre dospelosti
obaveze - - &''
U sluaju nastupanja nemogunosti pod. reenim usloviiiia',';'u'govor|pres1taje da potoji.po
samom zakpnu, a eventualna sudska odluka ima samo deklaratorno dejstvo. U sluaju
delimine nSrhogunosti ispunjenja, ugovor ne prestaje po samom zakonu, ve je potrebno
da druga srflha ugovor raskine izjavom o raskidu. ZOO regulie i nemogunost ispunjenja
za koju ne*Bdgovara ni jedna strana. Naime, kad je ispunjenje obaveze- jedne strane u
dvostrano otiaveznom ugovoru postalo potpuno nemogue, za koje nije odgovorna nijedna
stranka, gasi se obaveza druge strane, a ako Je ova.neto ispunila od svoj'e obaveze, moe
zahtevati vraanje po pravijiima sticanja bez osnova. U sluaju delimine nemogunosti,
ispunjenja, druga strana 'moe raskinuti ugovor, ako delimino ispunjenje. ne odgovara
njenim potrebama. Ako'odgovara njenim potrebama, ugovor ostaje na snazi, a'druga
strana ima pravo da zahteva srazmerno snienje svoje obaveze. ZOO regulie- i
nemogunost ispunjenja za koju odgovara druga strana,- Naime, kada je ispunjenje- obavezc
jedne strane u dvostranom ugovoru posialo nemogue zbog dogaaja za koji odgovara
druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadrava svoje potraivanje prema drugoj
strani, s,.tim to-.se.smanjuje.za. onoliko. koliko je ona:mQgla.irnati. koristt-odroslobaanja*
od sopstvene obaveze. Pored toga, ona je duna ustupiti drugoj strani. sva prava- koja je.
imala prema. treim licima u vezi sa predmetom svoje obaveze, ije je- ispunjenje-postalo
nemoguno. .. .- ..

101. PRESTANAK UGOVORA USLED SMRTI

Pravna dejstva obligacionih ugovora prostiru se na ugvoraike (zbog njihovog relativnog
dejstva), ali:,!fpo pravilu prelaze i na univerzalne sukcesore, posle smrti ugovornika.- Zato
"ugovori naivljuju svoje ugovarae". Prema tome, ugovor, u principu, ne prestaje- usled
smrti ugovdrnika, ali ako je zakljuen ugovor iatuitu persoaae- (s obzirom ha lina
svojstva), oifSa smrt takvog ugovaraa dovodi do prestanka ugovora. ZOO takode oreuje
da usled smrti ugovornika prestaju samo ugovori zakljueni intuitu:personae::sa; poznaHm..:
slikarofn, ugovor o zastupanju sa odreenim advokatom i 'sl. Prestahak ugovora intuitu
personae usled smrti ugovornika deluje u principu ex aunc fza budunost).

102. UGOVOR O KUPOPRODAJI

Ugovor o kupoprodaji je ugovor kojim se prodavac obavezuje da sfcvar koju prodaje preda
kupcu tako da ovaj.stekne pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati'-cenu.
Prodavac- se obavezuje da kupcu pribavi prodato pravo-, a kad vrenje tog prava zahteva i
.dranje stvari, da mu stvar i preda. Ovo je deftnicij'a iz ZOO (l. 454). Ona se odnosi i na
pravo privatne svojine i na pravo raspolaganja kao gradansko pravo segmenta drutvene
'svojine. U uporednom pravu postoje dve vrste kupoprodaje:
1. Kuporodaja sa translativnim dejstvom (Francuska, Ifelija, Polj'ska) gde je za prenos
svojine dovoljno samo zakljuenje kupoprodajnog ugovora, tako da svojina prelazi na
kupca samim zakljuenjem ugovora.
 71
2. Kupoprodaja sa ofaligacionim dejstvom, koje polazi od razlikovanja osnova i naina
prenosa prava. Zakljuenje ugovora je samo Justus titulus dok je predaja stvari, odnosno
uknjiba u zemljine knjige modus aguirendi. Ugovorom se obino prenosi svojina
odnosno pravo raspolaganja, ali to mogu biti i druga prava - autorska prava, pravo
pronalazaa i trabena prava (kod cesije).
Poreklo i znaaj - Kupoprodaja vodi poreklo od trampe. U naturalnoj privredi starog veka,
kada nije bilo novca, robe su se razmenjivale. Tek posle pojave novca, koji je preuzeo
ulogu opteg ekvivalenta, stvari su poele da se razmenjuju posredstvom novca - stvar za
novac, novac za stvar. Ulogu novca su najpre imale razne stvari - koljke, koa zivotinje, a
potom i skupoceni metali. U rimskom pravu, ugovor o kuporpodaji je najpre bio formalan
i ogledao se u aktu mancipacije - ritualno priznanje prodavca da je primio cenu. Kasnije
je kupoprodajni ugovor postao konsensualni ugovor i to sa obligacionim pravnim
dejstvom. U'savremenom pravu kupoprodaja je jedan od najeih ugovora jer se javlja
kao sredstvo pravnog prometa u razmeni roba na tritu. On ima ili translativno ili
obligaciono dejstvo. Pravne osobine - Imenovani ugovpr (izriito predvien zakonom),
neformalan {solo consensus) ali u principu kod prometa nepckretnosti - formalan
?' (pismenj, - dvostrano obavezan - prava i obaveze su uzajarnne- i ima ih svaka strana,
teretan - za korist koju jedna strana ima duna je da plati naknadu, komutativan - u
trenutku zakljuenja, uzajamne prestacije su tano odreene, .izuzetno.. moe biti i
aleatoran - prodaja budue etve na zeleno, sa teretnim izvrenjem - obaveze.se izvravaju
jednim aktom, ali moe bti i sa trajnim izvrenjem (sukcesivne isporuke), jednostavan
ugovor - ne sadrl meovite elemente, ugovor sa sporazumno odreenom sadrinom - aii
mbebiti i po pristupu (avio karte), samostalan - proizvodi dejstva nezavisiio o'd drugog
ugovora. ugovor bez obzira, na linost - ali moe biti i intuitu personae, moe mu
prethoditi i. predugovor i kauzalan je.
Bitni. elementi ugovora o kupoprodaji su stvar i cena. To predvia i na ZOO, ali on
meutim, doputa da se kod kupoprodaja u privredi cena ne pojavljuje kao bitan element,.
ve. je kupac duan da.plati cenu koju je prodavac redovno naplaivao u vreme. zakljuenja
ugovora, a u nedostatku cene, razumnu cenu.
Stvar je materijami deo prirode koji se moe potiniti Ijudskoj vlasti, a nije izuzeta iz
prometa. i to je. predmet. prodaveve obaveze. Predmet. ugovora. moe- biti. samo. stvar.. u
prometu {res in commercio). Stvari van prometa {res extra commercium) ne mogu: biti
predmet kuporpodaje. Ukoliko se pojavljuju kao predmet kuporpodaje, stie sankeija -
nitavost ugovora. Stvari van prometa. su najpre javna dobra. - putevi, mor.e,. reke, luke,
kao i druge stvari koje su posebnim zakonom izuzete iz-prometa. U' te druge stvari
spadaju stvari ija.je prodaja zakonom zabranjena, kao to su zlatan novae,- devize,
plemeniti metali i sL Fostoje i stvari iji je promet ogranien - lekovi, otrovi, droge i sl. U
prometu su obino telesne stvari ali i takozvane bestelesne stvari pod kojima se
podrazumevaju trabena prava, autorska i pronaiazaka. prava, prava:..-plodouivanja.
Kupoprodaja se moe odnositi i na buduu stvar - prodaja ploda, .vinp.gradaili.yonjaka, s
tim to su u tom sluaju kupoprodajni ugovori aieatorni. :Ako,.,predmet;...ugovora. nije.
i-.,;,v;.budiia stvar, stvar na koju se ugovor odnosi mora postojati u momentu' zakljuenja.
-ugovora. Ako je stvar propala u momentu zaJdjuenja ugovora, ondaugovor ne proizvodi
pravna dejstva. Ako je posle zakljuenja ugbvorastvardeiiniino propala; onda-kupac ima
pravo izbora: da raskine ugovor iii da ostane pri ugovoru. uz: srazmerno smenje cene.
Raskid se moe traiti ako je delimina propast stvari osujetila svrhu celog ugovora. Moe
li se prodati tuda stvar? Na ovo pitanje je mogue odgovoriti tek ako se odgovor veerza:
jedno od dva mogua dejstva ugovora. U pravnim sistemima koji kupoprodajr; daju
translativno dejstvo prodaja tuih stvari nije mogua, jer se prenos svojine vri samim
zakljuenjem ugovora, a onaj koji nije u tom- trenutku vlasmk. stvari ne moe pravo'-
svojine preneti na drugog jer ga m' sam nema {nemo plus'iuris ad alium- transferepotest
quam Jpso habered). U pravnim sistemima koji 'kupoprodajl daju obligacioni karakteiv'-
prodaja tuih stvari je moguna. Prenos svojine se vri tek predajom svrari ili upisom ur
zemljine knjige, a do tog momenta prodavac moe da stekne stvar koji u momentu
zaidjuenja ugovora nije imao, da bi je mogao predati. Ako se prodata stvar ne preda
 72

kupac moe traiti raskid ugovora i naknadu tete. Na ovome se zasnivaju i mnoge
transakcije na tritu.
Cena je predmet kupeve obaveze i to je novana naknada koju kupac duguje prodavcu za
kupljenu -stvar. Cena se odreuje u novcu, izraenom u nacionalnoj moneti odreene
zemlje. Ona se po pravilu obraunava i isplauje u domaem novcu, a kada je saveznim
zakonom doputeno i u stranoj vaiuti. Doputeno je da se jednim delom cena isplati u
nekim stvartma, ali i tada se ona mora odrediti preteno u novcu. U tom sluaju
' kupoprodaja ima elemente razmene. Cena mora biti odreena ili odrediva. Cena je
odredena kad se utvruje jednim novanim iznosom i to izriito, a odrediva je ako se
stranke dogovore o njenirn bitnim elementima na osnovu kojih se njen. iznos lako moe
utvrditi ili ako se njena visina vee za srednju trinu cenu u odreeno vreme, odnosno za
tekuu cenu na odreenom tritu. Cenu najee odreuju stranke izrino ili
korMudentnim radnjama, ali nju mogu odrediti i druga iica - dravni organ (kad
odreuje cene inputa - hleb, ulje, mleko, nafta), tree lice (kad se ugovorne strana tako
dogovore) ili samo jedna ugovorna strana (ako joj druga to ugovorom prepusti). Cena je
praviena ako je u skladu sa principom ekvivalentnosti kod dvostrano teretnih ugovora.
Ako je beznaajna, dovodi u pitanje kauzu, jer je neozbiljna-(ugovor:i'o\kupoprodaji je
zapravo poklon). Ako nije beznaajna, ali upadljivo naruava princip ekvivalencije, onda
moe doei/Ho primene pravUa o prekomeraom oteenju - ponitenje ili izmena ugovora
zbog prekp'mernog. oteenja.
Obaveze stftanaka - Obaveze prodavca su: I. Obaveza predaje stvari, 2. Obaveza zatite u
sluaju maierijalruh. i pravnih nedostataka na stvari; Obaveze kupca su: 1. Da isplati
-cenu, 2. Da preuzme stvar.
Obaveza predaje stvari - Kod translativne kupoprodaje kupac stie pravo svojine samim
zakljuenjem ugovora, pa fnu kupijena stvar pripada kao vlasmku. Kod obligaciono. pravne
kupoprodaje prodavac se zakljuenjem ugovora obavezuje da preda stvar (odnosno izvri
uknjibu) i tako prenese svojinu. Akt predaje stvari se sastoji iz radnje ili skupa radnji
koje je prodavac duan da preduzme kako bi kupcu omoguio dravinu stvari. Ta radnja
iii skup radnji se odreuje iii zakonom iii uobiajenrm pravilima ponaanja. Kod
translativne kupoprodaje, predajom se stie samo dravina, jer je pravo steeno samim
zakljuenjem ugovora. Kod obiigaciono pravne kupoprodaje, ,'predajom se stie i dravina i
pravo. Predaja se odnosi na itavu srvar i to u ispravnom stanju. i sa- svim pripatcima
ukoliko drugaije nije ugovoreno. Kad je re o piodovima (prirodnim i civilnim) oni. ostaju
kod prodavca, ukoliko su nastali pre roka predaje. Ali ako su. plodovt nastali posle dana
kada je~prodavac bio duan da ih preda, oni pripadaju. kupeu. Rok'predaje se odreuje
ugovorom, a ako njime nije odreen, onda odmah posle opomene upuene kupcu. Nain
predaje moe biti razliit zavisno od toga da li je u pitanju pokretna. ili nepokretna,
telesna ili bestelesna stvar. Ko pokretnih stvari, predaja se obino vri neposredno - iz
ruke u ruku, ili je mogua i simbolina predaja - predaja kijua od stana, ili automobila.
Pravo raziikuje jo i traditio brevi manu - to je predaja kratkom rukom, kad je kupac ve
imao dravmu po nekom drugom pravnom poslu (zakupu). Tada se uzima da je predaja
izvrena samim zakijuenjem ugovora. Constitutum possesorium j e obrnuta situacija -
prodavac je.preneo svojinu na kupca, ali je po drugom pravnom posiu. zadrao dravinu i
tada se uzima da je izvrena predaja. Kod. nepolaretm ..stvari predaja.se vri. upisom u
zemljine knjige, a u tapijskom sistemu predajom tapije. Kod ugovora o prometu
nepokretnosti to je modus aguirendi. Kod bestelesne stvari, odnosno prava kao predmeta
kupoprodajnog ugovora, prenos se vri samim zakijuenjem ugovora im se postigne
saglasnost o bitrum elenientima ugovora - o cesiji ili prenosu trabenog, autorskog/prava,
podzaloge, nadhipoteke. Telesne stvari su pokretne i nepokretne a o njima je ve biio rei.
Vreme, odnosno rok predajeje odreem* razmak u vremenu u kome kupacmoe zahtevati
predaju stvari, odnosno u kom je prodavac duan da kupcu preda stvar. Stranke saglasno
odreuju rok. One se mogu sporazumeti i da rok odredi jedan od njih. Ako on nije
izriito odreden, a rok treba da odredi jedna stranka uzima se da je to prodavac. Ako rok
nije izriito odreden, a predvien je, uzima se da predaju treba izvriti u razumnom roku
- od zakljuenja ugovora ili neki drugih radnji npr. abezbervanja ambalae iii prevoza.
Ukoliko prodavac ne izvri obavezu predaje o roku, pada u duniku docnju. U
 73
uporednom pravu docnja se regulie u subjektivnom iii u objektivnom smislu: 1. Docnja u
subjektivnom smislu podrazumeva ne samo neizvrenje obaveze o roku nego i krivicu
prodavca za, to neizvrenje. Njegova krivica se pretpostavlja ali je ova pretpostavka
oboriva. pa je on moe obarati protivdokazima. 2. Docnja u objektivnom srnislu postoji
kad obaveza nije izvrena o roku pri emu krivica prodavca nije reievantna. On je u docnji
i kad je kriv i kad nije kriv. Ipak ako je neispunjenje obaveze o roku izazvano viom
silom, onda nema docnje. Via sila je osnov za iskljuenje oodgovornosti.
Mesto predaje stvari - Odreduju .ga. stranke ugovorom. To je pravilo, ali ako ono nije
odreeno ugovorom onda se odreuje zakonom. U tom pogledu postoje dva pristupa: 1..
Prodavac je duan da preda stvar u mestu ,u kome je imao sedite ili prebivalite u
momentu zakljueenja ugovora - ovaj pristup usvaja i na ZOO i 2. Prodavac je duan da
preda stvar u mestu gde je imao sedite ili prebivalite u momentu izvrenja ugovora.
Rizik siuajne propasti stvari - Prodavac ima obavezu da preda stvar. Zato ima obavezu i
da je uva do predaje. Ipak moe se desiti da ona propadne usled sluaja, uprkos panjl
koja je pruena u pogledu uvanja.. Ko snosi rizik od sluajne propasti stvari? Ovo pitanje
t,-,,-..'K!'ti\se postavlja.samo za individualno odreene stvari, jer ako je stvar po rodu odreena ima
se predati druga stvar istog roda. Odgovor na ovo pitanje daj'e teorija rizika koja polazi od
pravila res -perit domino - tetu od siuajne propasti stvari snosi vlasnik. Pitanje je samo
ko je vlasnik, Kod translativne prodaje vlasnik je kupac jer svojinu stvari stie
zakljuenjem ugovora, to znai da on snosi rizik od sluajne propasti stvari, a kod
obligacione kupoprodaje vlasnik je prodavac jer svojinu jo* nije .preneb nakupca, budui
da predaja stvari jo nije izvrena.
Trokovi predaje - Njih snosi onaj koji je ugovorom odreen. Ali ako nije ugovorom nita
predvieno o. trokovima, <primenjuje- se sledee pravilo: trokove koji prethode predaji
snosi prodavac, a trokove- posle predaje (odnoenje- stvari) snosi kupac.
Obaveza zatite u sluaju materijalnih i pravnih nedostataka - Prodavac. ima obavezu da
obezbedi kupcu nesmetanu dravinu stvari i redovnu upotrebu stvari koja je pribavljena
ugovorom. Zato on;snosi odgovoraost za pravne i materijalne nedostatke stvarL S tim u
vezi, on prua kupcu dve vrste zatite: 1. Zatitu od pravnog uznemiravanja evikcije -
treeg lica koje ima neke pravne pretenzije prema prodatoj stvari. U sluaju liavanja
kupca prava na. stvarr, on- ima. pravo da trai od. prodavca povraaj. eene- i naknadu tete.
2. Zatita od materijalnih nedostataka,. kojom obezbeuje kupcu pravo- da od prodavca
zahteva: da nedostatak otkloni ili d a mu preda drugu ispravnu stvar, da zahteva snienje
cene ili da raskine ugovor. U svakom od ovih sluajeva.. kupac ima pravo na naknadu
tete. Pored ovog prava kupac tehnike robe koju prati g'arantni list,. ima. pravo na zatitu
za ispravno funkcionisanje prodate stvari, ime se ne dira u. pravila zatite zbog
materijalnih nedostataka stvari.
Obaveza kupca da isplati cenu - Ovo jeste osnovna kupeva obaveza... Cena.se izraava u
novcu, udomaoj valuti, a kad je dozvoljeno i u stranoj valuti. Delom. (manji) moe biti
isplaena i u predaji neke druge stvari. Stranke mogu ugovoriti naknadno da'e se kupac
osloboditi obaveze, ako umesto eene-preda neku stvar. Tada dolazr dozamene'ispunjenja.
'"':''. ''''(da'p;-in solutum), U vezi sa ovim postoje dva miljenja: 1. Datio in solutum ne-menja-
prvobitni ugovor pa kupoprodaja ostaje to. ; 2. Po drugom, datio in soiutum menja
karakter prvobitnog ugovora jer nastupa novacija, pa se kupoprodaja preobraava u
razmenu. Cena se isplauje odjednom ili u ratama, zavisno od toga. kako je ugovoreno.
Isplata cene se moe vezati i za odredeni rok. Tada se mora isplatiti pre isteka roka. Cena
se obino isplauje u momentu predaje stvari, ali mogua je i prodaja na podek kodkoje
se.aktom predaje stie svojina, ali e se cena. Isplatiti kasnije- u ugovorenom rofcu. Pre-
isteka ovog roka prodavac nee moi traiti cenu, iako je stvar predao. Rok je znaajan i
zbog plaahja kamate. Kupac koji ne isplati cenu o roku, pada u duniku docnju i duan
je da plati zateznu kamatu, a ako je ugovorena i .ugovornu kamatu. Cena se plaa u mestu
koje je ugovorom predvieno. Njega stranke. slobodno odreuju ugovorom. Ako to mesto 5 ^
nije ugovoreno, plaanje se vri u prebivalitu odnosno seditu prodavca.
Obaveza kupca da preduzme stvar - Ova obaveza odgovara obavezi prodavca da stvar
preda. Obaveza preuzimanja stvari se sastoji u obavljanju potrebnih radnji neophodnih za
predaju stvari, a kad je u pitanju pokretna stvar i u odnoenju same stvari. Te radnje
 mogu biti razliite, to zavisi od konkretnog ugovora. esto se ova radnja odnosi i na
potrebnu ambalau za prijem stvari. Ako je ugovoren rok predaje stvari pa kupac ne
preuzme stvar, pada u poverilaku docnju. Ova docnja utie na pravilo res perit domino
kod rizika za sluajnu propast stvari. Po ovom pravilu rizik snosi prodavac kao vlasnik do
predaje, aii ako kupac padne u poverilaku docnju nepreuzimanjem stvari, rizik sluajne
propasti prelazi na njega. Pored toga kupac u poverilakoj docnji je duan da prodavcu
nadoknadi tetu koji ovaj ima zbog neblagovremenog preuzimanja stvari. Najzad,
nepreuzimanje stvari od strane kupca'je razlog za raskid ugovora zbog neizvrenja.

103. POSEBNE VRSTE KUPOPRODAJE

Izvorni, matini oblik kupoprodaje se svodi ria obavezu prodavca da stvar koju prodaje
preda kupcu, tako da ovaj stekne pravo svojine odnosno raspolaganja, kao i na obavezu
kupca da prodavcu plati cenu. Ova obeleja svojstvena su optem pojmu kupoprodaje. Aii
postoje i mnoge modiflkacij'e prodaje, kojima se u izvesnoj meri odstupa od uobiajenih
pravila za ovu vrstu ugovora. Ta odstupanja mogu biti razliita, a svode se na poboljanje
ili pogoranje poloaja prodavca odnosno kupca. Modifikacijama kupoprpdaje,,ugovaraju
se izvesna, ira prava u korist prodavca (kupoprodaja -sa' p'ravorn.<otkupa ;i proaja sa
pravom pree kupovine) iii u korist kupca (pravo preprodaje, kupovina na probu,
kupovlna nafpoek). Modifikovane prodaje mogu biti razliite. Neke od njih su imenovane,
a neke nisu-.- Ovde e biti rel uglavnom o imenovanim Jer su najtipinije. To su:
kupoprodaja.:. sa pravom otkupa, kupoprodaja sa zadravanjem prava svojine odnosno
raspolaganjem, kupoprodaja sa pravom pree kupovine, kupoprodaja sa pravom traenja
povoljnijeg kupca, kupoprodaja na probu, kupoprodaja po uzorku ili modelu,
kupoprodaja sa specifikacijom, kupoprodaja sa pravom preprodaje, kupoprodaja sa
obronim otpiatama eene i prodajni naiog.

104. KUPOPRODAJA SA PRAVOM OTKUPA.

Kupoprodaja sa pravom otkupa je takav ugovor u kome prodavac zadrava pravo da u
odredenom roku uzme stvar natrag od kupca i vrati mu cenu. Osnovno obeleje ove
modifikacije je u tome to kupac aktom predaje stvari ne stie konano i defirutivno pravo
svojine, budui da prodavac ima pravnu mo da u odreenom roku uzme stvar natrag i
vrati cenu. Ova odluka je pogodnost na strani prodavca, mada se u izvesnom smisiu moe..
govoriti i o pogodnosti kupca. koji stvar koristi do vraanja, besplatno. ZOO ne predvia
ovu modifikaciju jer. polazi od toga da ona nije esta,. aii ne zabranjuje je pa se i u nas
moe javiti kao neimenovani ugovor. Kupoprodaja sa pravom otkupa zavisi od.volje
prodavca. Od njegove volje zavisi hoe li do otkupa doi ih' ne. Ta njegova pravna mo,
treba da bude vremenski ograniena. Rok se obino odreuje samim ugovorom. Ukoliko
nije odreden-;postavlja se pitanje koliko traje pravna mo prodavca: L Po prvom reenju
traje do smrti prodavca, 2. Po drugom najvie pet godina, 3. Po treem za nepokretne
stvari traje 3ip godina a za pokretne 3 godine. Treba uzeti jedinstven rok od 3 godine, koji.
bi poeo dz&tee od ugovaranja prava na otkup. Pravo na otkup se utvruje samim
ugovorom i to istovremeno sa njegovim zakljuenjem.. Naknadno ugovaranje' prava.otkupa
je novacija ugovora, a ne ova modifikacija. U pogledu mogunosti, nasledivanja prava,
otkupa postoje dva shvatanja: 1. Ovo pravo se ne moe' nasleivati jer je to lino
imovinsko pravo (AGZ+SGZ). Njega prihvataju samo ona zakonodavstva koja pravo na
otkup vezuju za duinu trajanja ivota. 2. Prema drugom shvatanju, pravo na otkup se
moenasleivati i prenositi na drugog pravnim poslovima iater vivos sve-dok ne istekne
rok sa kojim prestaje to pravo. Ako ima vie naslednika. oni ga mogu koristiti1*samo
zajedno, jer je pravo na otkup nedeljivo. U poglpdu naina korienja pravne moi vrenja
otkupa, postoje dve opcije: vansudski i sudski put. Za vansudski put je dovoljna izjava
volje. prodavca. Neki smatraju da ta izjava treba da bude u formi samog ugovora, dok
drugi zastupaju gledite da takva forma nije potrebna. Treba poi od principa
konsensualizma i prihvatiti stav da se pravo otkupa moe ostvariti neformalnom,
jednostavnom izjavom volje. Ali ta izjava mora blti jasna, neusumnjiva i data na siguran
nain. Eventualna sudska odluka ima deklaratoran karkter. Sudski put podrazumeva.
podnoenje tube i ostvarivanja prava sudskom odlukom koja ima konsututivni karakter.
 76
106. KUPOPRO'DAJA SA PRAVOM PREE KUPOVINE
Ovo je takav ugovor u kome se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameri prodaje i
uslovima prodaje, kao i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu. Osnovna odlika ove
modifikacije je u tome to je kupac ogranien u pravu raspolaganja kupljenom stvari. Ako
eli da je otudi, ponudu mora uiniti najpre njenom ramjem vlasnlku od koga je stvar
kupio. Tek ako prodavac ne prihvati ponudu kupac moe kupijenu stvar prodati treem
licu, ali ne i pod povoljnijim uslovima od onih koje Je saoptio prodavcu. Predmet
kupoprodaje sa pravom pree kupovine moe biti kako pokretna tako i nepokretna stvar.
Poreklo prava pree kupovine moe biti razliito. Najee proizilazi iz ugovora o
kupoprodaji. Ono moe nastati i iz testamenta a isto tako se moe zasnivati i na zakonu.
Obaveza prodavca da kupcu uputi odgovor na ponudu je vremenski ograniena. Neki
zakonici prave razliku izmeu nepofcretnih i pokretnih stvari odreujui za prve due. a
za druge krae rokove. Na ZOO to ne ini jer odreuje u oba sluaja rok od mesec dana
u kome je prodavac duan da se izjasni da li kupuje ponuenu stvar. Ako eli da je kupi,
prodavac je duan da isplati cenu dogovorenu sa treim licem ili da je poloi kod suda.
Ovaj rok je dispozitivne prirode i moe se ugovorom produiti ili skratiti. Pravo pree
kupovine se ostvaruje izjavom volje prodavca, upueene kupcu, ,da prihvata:-pbnudu. Po
Jednom shvatanju, ta izjava mora biti data u formi u kojoj se zakljuuje ugovor, tako da
mora biti t u,Tpismenoj formi ako je i ugovor zakljuen u toj formi. Po drugom shvatanju
prihvatanje ponude je uvek neformalno dakle i kad ugovor mora biti zakljuen u pismenoj
formi. Prvo^shvatanje Je prihvatljivije. Pravo pree kupovine traje odreeno vreme. Po
jednom reenju ono traje do smrti prodavca jer je neotuivo od njegove linosti i ne moe
se nasleivati. Po drugom, ono.je ogranieno odreenini rokom, duim ili kraim, u
okviru koga se moe i nasleivati. Po ZOO ono traje 5 godina ako nije ugovoreno da traje
krae. Ukoliko je ugovoren dui rok, onda se on svodi na 5 godina. U okviru ovog roka
stranke su slobodne da ugovaraju krae rokove trajanja prava pree kupovine. Moguaiost
nasleivanja odnosno otudivanja prava pree kupovine je razliito regulisana: po jednom
reenju ovo pravo je vezano za linost i ne moe se nasieivati, odnosno otuivati (AGZ),
a po drugom reenju ovo pravo se moe nasleivati odnosno otuivati dok traje (Nemaki
gradanski zakonik). Na ZOO se opredelio za princip neprenosivosti ovog prava, pa se ono
ne moe ni nasieivati ni otuivati. Dodue, ZOO ovo predvia za pokretne stvari. to
znai da bi za nepokretne stvari ovo moglo biti i drugaije propisano, Po ZOO prodavac se
ne moe pozivati na svoje pree pravo kupovine, u sluaju prinudne javne prodaje. Ali ako
je ovo pravo biio upisano u zemljine knjige, prodavac - raniji vlasnik, moe zahtevati
ponitenje javne prddaje ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje. poloaj treeg lica
koje pribavi stvar na kojoj postoji pravo pree kupovine zavisi od toga da li je ono
savesno iii nije. Ako je nesavesno, prodavac moe zahtevati da se prenos poniti u roku
od 6" meseouod saznanja za prenos odnosno u roku od 5 godina od prenosa svojine na
treeg. Ali ,ak:o je kupac netano obavestio prodavca o usiovima prodaje treem licu koje je
bilo nesavesno, subj'ektivni rok od 6 meseci rauna se od dana saznanja za tane uslove
prodaje. Akp^je tree lice savesno, tituiar prava pree kupovine ne moe pobijati pravni
posao otuenja pa mu nedostaje samo d a od kupca zahteva naknadu tete. Ako je pravo
pree kupovine bilo upisano u javne knjige uzima se da je sticala uvek nesavestan."

107. ZAKONSKO PRAVO PREE KUPOVINE

Zakonsko pravo pree kupovine Je ono koje izvire iz samog zakona. Tako je zakonom
predvieno pravo pree kupovine na: graevinskom zemljitu, poljoprivrednom zemljitu,
umskom zemijitu, stambenim zgradama i stanovima, zajednikoj imovini bj-anih
drugova, suvlasnikim delovima nepokretnosti, spomenicima kulture, stvarima od znaaja
za odbranu zernije itd. U svakom od ovib" sluajeva zakon propisuje u iju je korist
ustanovljeno, pravo pree kupovine. Trajanje zakonskog prava pree kupovine nije
vremenski ogranieno. Ono traje dok je propis na snazi. Prema tome, titulari prava pree
kupovine moraju uvek biti obaveteni o nameravanoj prodaji i uslovima prodaje. U tom
pogiedu nema vremenskih ogranieenja. Ali za tituiare zakonskog prava pree kupovine
vae rokovl u kojima su duni da odgovore na ponudu. Za njih i inae vae i sva druga
pravila prava pree kupovtne. ako zakon ne predvia neto drugo. U tome je i siinost
 75
U sluaju ostvarivanja prava na otkup prodate stvari, potrebno je razmotriti poloaj kupca
i poloaj prodavca. Poloaj prodavca je takav da je duan vratiti kupovnu cenu. Moguno
je ugovoriti viu ili niu cenu, s tirn da se ne povrede propisi o prekomernom oteenju i
zelenakom ugovoru. Uz cenu se ne vraa kamata, osim ako prodavac padne u docnju.
Prodavac je duan da kupcu naknadi trokove oko zakljuenja ugovora ako se drukije ne
dogovore. Ukoliko stvar dobije na vrednosti, primenjuju se siedea pravila: Ako je to
posledica kupeve radnje, prodavac je duan da mu naknadi nune i korisne trokove.
Ako su ulaganja vea od poveanja vrednosti stvari, obaveza prodavca ne moe biti vea
od poveane vrednosti stvari. Ako je vrednost stvari poveana u veoj meri od vrednosti
ulaganja, treba uze.ti da razlika u vrednosti pripada kupcu jer je on bio vlasnik u vreme
poveanja vrednosti stvari. Poloaj kupca je takav, da on ne moe otuiti stvar sve dok
traje pravo otkupa prodavca. Ako on, pak, proda stvar pre isteka roka, prodavac moe
pobtjati pravni posao. Nesavestan sticaiac nema izgleda u parnici radi pobijanja pravnog
posla. Utoliko se moe i govoriti da jedno obligaciono pravo moe delovati ergaonmes
(ako je upisan u zemljine knjige, onda se uzima da je trei nesavestan). No, ako je
*''"sticalac .bio-svestan, on ne moe trpeti tetne posledice zbog prodavevog prava otkupa, ali
:
je kupac duan da mu naknadi svu tetu zbog neostvarivanja prava na otkup.
Pravna priroda kupoprodaje sa pravom otkupa se razliito objanjava. Po 'jednom
shvatanju,, kupac stiee svojinu koja je pod dejstvom raskidnog uslova dokprodavac ostaje
vlasnik, ali pod odlonim uslovom - ako se pravo otkupa realizuje,' smatrae se da nije ni
prestao biti vlasnik. Po drugom, pravo otkupa znai zakljuivanje novog ugovora o:
kupoprodaji o istoj stvari . izmeu istih iica, ali sa promenjenim ulogama. Po treem
shvatanju ovde je re o obaveznoj ponudi kupca, da ranijem prodavcu proda kupljemt
stvar. Ali treba poi od tga da je kupoprodaja sa pravom otkupa. jedan ugovor sa
rasMcuiim uslovom. Taj uslovje potestativan jer zavisi od volje prodavca.

105. KUPORODAJA SA ZADRAVANJEM PRAVA RASPOLAGANJA, ODNOSNO PRAVA

SVOJINE.
Kupoprodaja sa zadravanjem prava svojine, odnosno raspolaganja je takav vid
modifikacije, u kojoj prodavac zadrava pravo svojine, odnosno raspolaganja sve dok
kupac ne- isplati. cenu. Ovde je re o institutu pactum reservatum. .domini. Kod..ove.
modiiikacije kupoprodaje, predaja nije akt sticanja svojine odnosno raspolaganja kupea .
to je inae svojstveno optem reimu kupoprodaje. Prodavac i posle predaje ostaje
vlasnik, a kupac e to postati tek kad cenu isplati u ceiini. Iz ovog proizilazi da. j'e
modifikacija mogua samo kod kupoprodaje sa obronom isplatom cene.
Predmet kod ove kupoprodaje je po jednom shvatanju samo pokretna stvar a po drugom i
pokretna i nepokretna stvar. Na ZOO odreuje da predmet moe biti. pokretna stvar. To
ne znai da se ova modifikacija kupoprodaje ne moe odnositi i na nepokretne stvari
(moe, aii bl takav ugovor bio neimenovan jer ga zakon ne predvia ali ni nezabranj'uje).
Pravne posiedice ove kupoprodaje odreuju se zavisno od toga da li je isplata cene
izvrena ili nije. Do momenta isplate cene, prodavac ostaje'vlasnik.'dok je kupac samo
''"draiac stvari. Posle isplate poslednje rate cene, kupac postaje ' vlasnik stvari odnosno
titular prava raspolaganja. Ali kako je stvar ve predata kupcu, ovde je re o institutu
traditio brevi manu. Pravila o riziku zbog sluajne propasti stvari su specifiiia. Opte-
pravilo je da rizik snosi vlasnik [res perit domino). Meutim, po ZOO rizik snosi kupac
od asa kad mu je stvar predata. iako nije postao vlasnik. Dejstvo prema treim licima je
takvo da ono ne moe punovano stei pravo svojine od kupca, sve dok ovaj ne o.tplati
poslednji obrok cene. Pre toga kupac ne moe otuiti stvar. Ako to ipak uini, proavac
kao vlasnik rnoe reivindikacionom tubom traiti stvar od treeg osim ako je tree lice tu
stvar steklo n a originaran nain (sticanjem od nevlasnika iii gdrajem).
Kad je re', o pravnoj prtrodi treba imati u vidu dva ugla posmatranja._ Sa gledita kupca
ova raodifikacija kupoprodaje je ugovor sa odlonim uslovom. Taj uslov zavisi od isplate
cene u potpunosti. Sa giedita cene ugovora, neispiata cene predstavlja raskidni uslov
ako cena ne bude isplaena, prestae i ugovor.
 75
U sluaju ostvarivanja prava na otkup prodate stvari, potrebno je razmotriti poloaj kupca
i poloaj prodavca. Poloaj prodavca je takav da je duan vratiti kupovnu cenu. Moguno
je ugovoriti viu ili niu cemi, s tim da se ne povrede propisi o prekomernom oteenju i
zelenakom ugovoru. Uz cenu se ne vraa kamata, osim ako prodavac padne u docnju.
Prodavac je duan da kupcu naknadi trokove oko zakljuenja ugovora ako se drukije ne
dogovore. Ukoliko stvar dobije na vrednosti, primenjuju se sledea pravila: Ako je to
posledica kupeve ranje, prodavac je duan da mu naknadi nune i korisne trokove.
Ako s u ulaganja vea od poveanja vrednosti stvari, obaveza prodavca ne moe biti vea
od poveane vrednosti stvari. Ako je vrednost stvari poveana u veoj meri od vrednosti
uiaganja, treba uze.ti da razlika u vrednosti pripada kupcu jer je on bio vlasnik u vreme
poveanja vrednosti stvarL Poloaj kupca je takav, da on ne moe otuiti stvar sve dok
traje pravo otkupa prodavca. Ako on, pak f proda stvar pre isteka roka t prodavac moe
pobijati pravni posao. Nesavestan sticalac nema izgleda u parnici radi pobijanja pravnog
posla. Utoiiko se moe i govoriti da jedno obligaciono pravo moe delovati erga omnes
(ako je upisan u zemljine knjige, onda se uzima da je trei nesavestan). No, ako je
!, ._**' : sticalac bio ; svestan on ne moe trpeti tetne posledice zbog prodavevog prava otkupa, ali
* " : je kupac duan da m u naknadi svu tetu zbog neostvarivanja prava na otkup.
Pravna priroda kupoprodaje sa pravom otkupa se razliito objasnjava. Po jednom
shvatanju,, kupac stie svojinu koja je pod dejstvom raskidnog uslova d o k prodavac ostaje
vlasnik, ali pod odlonim uslovom - ako se pravo otkupa realizuje,' smatrae se da nije ni
prestao biti vlasnik. Po drugom, pravo otkupa znai zakljuivanje novog ugovora o :
kupoprodaji o istoj stvari .izmeu istih lica, aii sa promenjenim ulogama.. Po treem
shvatanju ovde je re o obaveznoj ponudi kupca, da ranijem prodavcu proda kupljenu.
stvar. Ali treba poi od tga da je kupoprodaja sa pravom otkupa. jedan ugovor sa
raskidnim usiovom. Taj uslovje potestativan jer zavisi od voije prodavca.

1 0 5 . KUPORODAJA SA ZADRAVANJEM PRAVA RASPOLAGANJA, ODNOSNO PRAVA

SVOJINE.
Kupoprodaja sa zadravanjem prava svojine, odnosno raspolaganja je takav vid
modifikacije, u kojoj prodavac zadrava pravo svojine, odnosno raspolaganja sve dok
kupac ne* isplati cenu. Ovde je re o institutu pactum resertratum. .'dominl. Kod_.ove.
modiflkacije kupoprodaje r predaja nije akt sticanja svojine odnosno raspolaganja kupca
to je inae svojstveno optem retmu kupoprodaje. Prodavac i posle predaje ostaje
viasntk, a kupac e: to postati tek kad cenu isplati u celini.. Iz ovog proizilazi d a j ' e
modifikacija mogua samo kod kupoprodaje sa obronom isplatom cene.
Precimet kod ove kupoprodaje je po jednom shvatanju samo pokretna stvar a po drugom i
pokretna i nepokretna stvar. Na ZOO odreuje da predmet moe biti pokretna stvar. To
ne znai da se ova modifikacija kupoprodaje ne moe odnositi i na nepokretne stvari
(moe, ali bi takav ugovor bio neimenovan jer ga zakon ne predvia ali m nezabranjuje).
Pravne posiedice ove kupoprodaje odreduju se zavisno od toga da li je isplata cene
izvrena ili nije. Do momenta isplate cene, prodavac ostaje'vlasnik.dok je kupac samo
r
*' ' dralac stvari. Posle isplate poslednje rate cene, kupac postaje " vlasnik stvari odnosno
titular prava raspolaganja. Ali kako je stvar ve predata kupcu, ovde je re o i n s t i t u t u
traditlo hrevi majau. Pravila o riziku zbog sluajne propasti stvari s u speciiiha. Opte
pravilo je da rizik snosi vlasnik (res peiit ommo). Meutim, po ZOO rizik snosi kupac
od asa kad m u je stvar predata. iako nije postao viasnik. Dejstvo prema treim licima j e
takvo da ono ne moe punovano stei pravo svojine od kupca, sve dok ovaj ne otpiati
poslednji obrok cene. Pre toga kupac ne moe otuditi stvar. Ako to ipak uini, prgdavac
kao viasnik rnoe reivindikacionom tubom traiti stvar od treeg osim ako je tree lice tix
stvar. steklo n a origin-aran nain (sticanjem od nevlasnika ili gdrajem).
Kad je re, o pravnoj prirodi treba imati u vidu dva ugia posmatranja.._ Sa gledita kupca
ova modifikacija kupoprodaje je ugovor s a odlonim usiovom. Taj uslov zavisi od isplate
cene u potpunosti. Sa gledita cene ugovora. neisplata cene predstavlja raskidni uslov
ako cena ne bude isplaena, prestaie i ugovor.
 76
106. KUPOPRO'DAJA SA PRAVOM PREE KUPOVINE
Ovo je takav ugovor u kome se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameri prodaje i
uslovima prodaje, kao i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu. Osnovna odlika ove
modifikacije je u tome to je kupac ogranien u pravu raspolaganja kupljenom stvari. Ako
eli da je otudi, ponudu mora uiniti najpre njenom ranijem vlasniku od koga je stvar
kupio. Tek ako prodavac ne prihvati ponudu kupac moe kupljenu stvar prodati treem
iicu, ali ne i pod povoljmjim uslovirna od onih koje je saoptlo prodavcu. Predmet
kupoprodaje sa pravom pree kupovine moe bitl kako pokretna tako i nepokretna stvar.
Porekio prava pree kupovine moe biti razliito. Najee proizilazi iz ugovora o
kupoprodaji. Ono moe nastati i iz testamenta a isto tako se moe zasnivati i na zakonu.
Obaveza prodavca da kupcu uputi odgovor na ponudu je vremenski ograniena. Neki
zakonici prave razliku izmeu nepokretnih i pokretnih stvari odreujui za prve due, a
. za druge krae rokove. Na ZOO to ne ini jer odreuje u oba sluaja rok od mesec dana
u kome je prodavac duan da se izjasni da li kupuje ponuenu stvar. Ako eii da je kupi,
prodavac je duan da isplati cenu dogovorenu sa treim licem ili da je poloi kod suda.
Ovaj rok je dispozitivne prirode i moe se ugovorom produiti ili skratiti. Pravo pree
kupovine se ostvaruje izjavom volje prodavca, upuene k u p c u . d a prihvatapbnudu. Po
jednom shvatanju, ta izjava mora biti data u formi u kojoj se zakljuuje ugovor, tako da
mora biti. u.pismenoj formi ako je i ugovor zakljuen u toj formi. Po drugom shvatanju
prihvatanjeponude je uvek neformalno dakle i kad ugovor mora biti zakljuen u pismenoj
formi. PrvQ,shvatanje je prihvatijivije. Pravo pree kupovine traje odreeno vreme. Po
jednom reenju ono traje do smrti prodavca jer je neotudivo od njegove iinosti i ne moe
se nasleivati. Po drugom, ono.je ogranieno oclreenim rokom, duim ili kraim, u
okviru koga se moe i nasleivati. Po ZOO ono traje 5 godina ako nije ugovoreno da traje
krae. Ukoiiko je ugovoren dui rok, onda se on svodi na 5 godina. U okviru ovog roka
stranke su siobodne da ugovaraju krae rokove trajanja prava pree kupovine. Mogunost
" nasieivanja odnosno otuivanja prava pree kupovine je razliito reguiisana: po jednom
reenju ovo pravo je vezano za linost i ne moe se nasleivati, odnosho otuivati (AGZ),
a po drugom reenju ovo pravo se moe nasleivati odnosno otuivati dok traje (Nemaki
graanski zakonik). Na ZOO se opredelio za princip neprenosivosti ovog prava, pa se ono
ne raoe ni nasledivati ni otuivati. Dodue, ZOO ovo predvia za pokretne stvari, to
znai da bi za nepokretne stvari ovo moglo biti i drugaije propisano. Po ZOO prodavac se
ne moe pozivati na svoje pree pravo kupovine, u siuaju prinudne javne prodaje. Ali ako
je ovo pravo biio upisano u zemljine knjige, prodavac - raniji vlasnik, raoe zahtevati
pomtenje javne prodaje ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje. poloaj treeg lica
koje pribavi stvar na kojoj postoji pravo prece kupovine zavisi od toga da li je ono
savesno iii nije. Ako je nesavesno, prodavac moe zahtevati da se prenos poniti u roku
od 6' meseci,od saznanja za prenos odnosno u roku od 5 godina od prenosa svojine na
treeg. Ali ako je kupac netano obavestio prodavca o uslovima prodaje treeem iicu koje je
bilo nesaves.no, subjektivni rok od 6 meseci rauna se od dana saznanja za tane uslove
prodaje. Ako.Je tree iice savesno, titular prava pree kupovine ne moe pobijatL'pravni
posao otudenja pa mu nedostaje samo da od kupca zahteva naknadu tete. Ako je pravo
pree kupovine bilo upisano u javne knjige uzima se da je su'calac uvek nesavestan. "

107. ZAKONSKO PRAVO PREE KUPOVINE

Zakonsko pravo pree kupovine je ono koje izvire iz samog zakona. Tako je zakonom
predvieno pravo pree kupovine na: graevrnskom zemljitu, poljoprivrednom zemljitu,
umskom zemljitu, stambenim zgradama i stanovima, zajednikoj imovini bjranih
drugova, suvlasmkim delovima nepokretnosti, spomenicima kulture, stvarima od naaja
za odbranu zemlje itd. U svakom od ovih" sluajeva zakon propisuje u iju je korist
ustanovljeno. pravo pree kupovine. Trajanje zakonskog prava pree kupovme nije
vremenski ogranieno. Ono traje dok je propis na snazi. Prema tome, titulari prava pree
kupovine moraju uvek biti obaveteni o nameravanoj prodaji i uslovima prodaje. U tom
pogledu nema vremenskih ogranienja. Ali' za titulare zakonskog prava pree kupovine
vae rokovi u kojima su duni da odgovore na ponudu. Za njih i inae vae i sva druga
pravila prava pree kupovine, ako zakon ne predvia neto drugo. U tome je i siinost
 77
izrneu zakonskog i ugovornog prava pree kupovine. Razlike izmeu ugovornog i
zakonskog prava pree kupovine su sledeee: ugovorno pravo pree kupovine je ogranieno
u pogiedu trajanja a zakonsko nije, ugovorno pravo pree kupovine deluje inter partes a
zakonsko erga omnes, ugovomo pravo se ne moe isticati u sluaju prinudne javne
prodaje (osim izuzetaka) a zakonsko moe. Ostala pravila su im zajednieka -
nemogunost nasieivanja ili otudenja,

108, KUPOPRODAJA SA PRAVOM TRANJE POVOLJNIJEG KUPCA

Ova modiflkacija je takav ugovor o kupoprodaji u kome "prodavac zadrava pravo da
odustane od ueovora ako u odreenom roku pronade povoljnijeg kupca. Osnovna odlika
ove modifikacife se ogleda u ovlaenju, pravnoj moi prodavca! da jednostavnom izjavom
raskine ugovor, ako u odreenom roku od prodaje pronae kupca sa povoljnijom
ponudom. Za razliku od kupoprodaje sa pravom otkupa ovde nema odustanka bez pojave
povoljnijeg kupca. To je pogodnost za prodavca, a koja podrazumeva ogranienje prava
kupca da raspolae kupijenom stvari. Na ZGO ne predvia ovu modiflkaciju jer je ona
| -jreiativno-retka. .U.sluaju pojave povoljnijeg kupca, prodavac Je duan da o tome izvesti
f kupca ija je dunost da se odmah izjasni hoe li zadrati- stvar pod uslovima koje
povoljniji kupac nudi. Tek ako izjavi da to ne eli, prodavac moe raskinutiugovor i stvar
moe prodati povoljnijem kupcu. Raskid se vri jednostranom izjavom "prodavca
upuenom kupcu. na siguran nain. Pravo traenja povoljnijeg kupca traje - odredeno
vreme. Ono se utvruje ugovorom, a ako to ne bude uinjeno primenjuju se zakonom
utyreni rokovi. Trebalo bi da rok bude izjednaen za pokretne i za nepokretne stvari a
najdue trajanje .He bi trebalo da bude due od 6 nieseci. Kad nastupi raskid ugovora
prodavac ima pravo da trai*povraaj stvari aii je duan da vrati kupcu iznos.cene. Kupac
nije duan da piati naknadu za korienje stvari, niti je. prodavac: duan.- da_ kupcu plati.
' kamatu. Rizik sluajne propasti stvari snosi kupac jer je predajom stvari postao vlasnik
{res pert domlno). Pravna priroda ove moriifikacije zavisi od toga da li je prodata stvar
predata kupcu ili nije. Ako je.prodata stvar predata-kupcu ondaje re o kupoprodaji pod'
raskidnim usiovom, a ako stvar nije predata kupcu prodaja Je zakijuena pod odlonim.
uslovorn (reaiizovae se ako se u odreenom roku ne pojavi povoljniji kupac). U tom
sluaju svojina.nije prela na kupca pa rizik sluajne propasti stvar-i.snosiprodavac.

109. KUPOPRODAJA NA PROBU

Kupovina na prohu je-takav ugovor o prodaji kod koga. kupac. uzirna stvar dacje- isproba.
da bi utvrdio da li odgovara njegovim eljarna s tim to je duan da u odreenom roku
obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru. Ovaj rok se odreuje ugovorom. ili obiajem, a
ako tako nije odreen, odreuje ga prodavac. Ako rok istekne a kupac se ne izjasni da
ostaje pri ugovoru smatra se da je odustao od ugovora, Medutim ako'je-.stvar predata.
kupcu da bt je on isprobao u odreenom roku pa je on ne vratf po^ istekxrroka a ne izjavi
da odustaje od ugovora smatra se da je ostao pri ugovoru. Ova modhikacija kupoprodaje
dovodi kupca. u povoljniji poloaj. jer ga ovlauje, daje mxi: pravnu. mo da.'.odustane od
,' ,*-ugovora. zavisno od ishoda obavljene probe. Kupoprodaju na probu treba razlikovati. od
kupovine po pregledu odnosno sa rezervom probanja {ad'gustum) 'koja je modalitet'
kupoprodaje na probu. Kod kupovine na probu ugovor je zakijuen sa pravom kupca da u.
odreenom roku odustane od ugovora. Kod kupovine po pregledu ugovor jo- nije
zakijuen, a da li e biti zavisi od ishoda probanja odnosno ukusa kupca. Mnogi zakonici
ne prave razliku izmedu ove dve modifilcacije ~ Nemaki, Itaiijanski gradanski zakonik.
Na ZOO je kupovinu po pregledu izdvojio od kupovine na probu, ali je odredio sHodn'u.
primenu pravila o kupovini na probu. Kod. kupovine na probu. opstanak ugovora zavisi...-
iskljuivo od volje kupca odnosno od njegovog subjektivnog odnosa prema stvari i njenim'.
svojstvima. Ali postoji i objektivna proba.. U sluaju ove probe opstanak. ugovora ne zavisi
od kupevog nahoenja ve od toga da li srvar prema odreenim standardima zaista. ims^..
odgovarajua svojstva odnosno da li je pogodna za odgovarajuu upotrebu. Standardt su
.stvar objektivnog a ne subjektivnog kriterijuma. Pravna dejstva kupovine na probu zavise
od toga da li je stvar predata kupcu ili nije:
 78
1. Ako je stvar predata kupcu u svrhu probe, a on je ne vrati u odreenom roku niti izjavi
da odustaje od ugovora smatra se da ugovor o kupoprodaji proizvodi pravno dejstvo. Iste
pravne posledice i kad kupac pre isteka roka isplati prodavcu cenu. Rok se utvruje
ugovorora ili obiajem ali i prodavac moe odrediti primeren rok za izjanjenje kupca.
Ukoliko je prodavac trebao da odredi rok a to nije uinio, kupac je duan da se izjasni
odmah posle opomene prodavca.
2. Ako stvar nije predata kupcu primenjuju se sledea praviia: kupac ne preuzima obaveze
iz ugovora pre nego to izjavi da stvar prima (odloni. uslov) i prodavac prestaje biti u
obavezi ako se kupac pre isteka roka ne izjasni da stvar prima (raskidni uslov).
Pitanje riika za sluajnu propast stvari se reava po pravilu (res perit domino). Ako je
dolo do predaje stvari u cilju reavanja ugovorne obaveze rizik snosi kupac. A ako se
stvar nala kod kupca samo radi probe nezavisno od predaje u smislu izvravanja
ugovorne obaveze, rizik snosi prodavac.

110. KUPOPRODAJA PREMA UZORKU ILI MODELU.

Ovo je takav ugovor o kupoprodaji u kame kupac .-odreuje predmet;.-ugqyora 1- njegova
svojstva prema uzorku (mustri) ili modelu kako bi - isporuene' stvari' njima bile
odgovarajue. Osnovna odlika ove modiiikacije je da je prodavac pokazao kupcu samo
uzorak ili model uz obavezu da e mu predati stvar istih svojstava. Meutim; moguno je i
izvesno odstupanje od uzorka ili modela,. ali samo od. ugovorenih granica. Nas ZOO
predvia :, prodaju po uzorku iii modelu s t i m to kod ugovora u privredi odreuje da
prodavac u sluaju isporuke koja nije saobrazna uzorku ili modelu odgovara kupcu po
'propisima o odgovornosti za materijalne nedostatke. stvari r .a u drugim sluajevima po
propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze .( raskid. ugovora i naknada tete).
Prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti robe sa uzorkom ili modelom ukoliko je
uzorak ili model posluio kao obavetenje o priblinim osobinama stvari, bez obeanja
saobraznosti. Kupoprodaja po ovoj modiiikaciji zakljuuje se u momentu postizanja
saglasnosti o bitnim elementima. Ali poto predaja kupljenih stvari. tek treba- da usledL.
rizik sluajne propasti stvari po principu res perit domino snosi prodavac. Uzorak ili
model e biti neznatni deo stvari koji ini predmet ugovora. Meutim,. mogueno je da on
predstavlja i veu vrednost (dijamanti). Tada se. uzorak uraunava. u izvrenje-, obaveze
ukoliko je ostao kod kupca. U tom sluaju on postaje vlasnik stvari koja predstavija
uzorak ili modei i snosi rizik zbog njene sluajne propasti. Autentini uzorak je zapeaen
i snabdeven peatom. Kad ima.vie.uzoraka. i modela.relevantan je onaj kojem. su,stranke
namenile tu funkciju.

111. KUPOPRODAJA SA SPECIFIKACIJOM.

Kupoprodaja sa speciikacijom je takav ugovor o kupoprodaji u kome kupac zadrava
pravo da.ocnije blie odredi svojstva stvari koje su predmet ugovora (dimenzije, boju
vrstinuJ.v^Kako to ne uini u odreenom roku, prodavac moe raskMuti ugovor/'ili sam
obaviti spe'd'ifikaciju prema onome to mu je poznato o kupevim potrebama. Ako doe. do;
raskida ugovora prodavac ima pravo i, na naknadu tete. Ako .prodavac. sam .obavi
specifikacijuduan je da obavesti kupca o njenim pojedinostima i odredi mu razuman rok
da eventualno izmeni specifikaciju. Ukoliko kupac ne iskoristi ovu rnogunost, obavezuje.
ga specifikacija koju je izvrio prodavac. ZOO predvia ovu specifikaciju. Kod. ove
modifikacije ugovorne stranke se sporazumevaju samo o generino odreenoj stvari i
njenoj koliini, dok e ostala svojstva biti odreena speciiikacijom. Poto specijpkacija
bude izvrena prodavac je duan da preda stvari koje odgovaraju svojstvima odreerrirn u
specifikaciji. Ako specifikacija ne bude izvrena od strane kupca, a prodavac optira za
.raskid ugovora dovoljno je da prodavac uputi'jednostranu izjavu o raskidu. I ovde se
primenjuje vansudski raskid. to se tie pravne prirode, postoje dva ugla posrnatranja.. Sa.
gledita kupa specifikacija ima karakter odlonog. potestativnog uslova. A sa. gledita,
ugovora kao celine specifikacija ima obeleja raskidnog uslova. Rizik sluajne propasti
stvari do docnje u pogledu specifikacije odreuje se u skladu sa principom res perit
domino tako da ga snosi prodavac. Posle docnje kupca, u pogledu speciftkacije rizik
prelazi na njega.
 79
112. KUPOPRODAJA SA PRAVOM PREPRODAJE
Ovo je takav ugovor o kupoprodaji u korae kupac zadrava pravo da u odredenom roku
vrati prodavcu scvar i da od njega zahteva povraaj cene. Ono to prodavac stie kod
kupoprodaje sa pravom otkupa, kupac stie kod kupoprodaje sa pravom preprodaje. ZOO
ne predvia ovu modifikaciju, to ne znai da ona nije mogua kao neimenovani ugovor.
Osnovna odlika ove modifikacije je u tome to ona ovlauje kupca da kupljenu stvar vrati
prodavcu-. uz zahtev za povraaj, cene Time, se odstupa od pravila da se predajom stvari
definitivno prenosi svojina na pribavioca. Kupac moe vriti ovo ovlaenje. samo u
odredenom roku. Rok se odreuje .u ugovoru, a ako tamo nije odreden odreuje se
zakonom pri emu se razliito postupa - kao i kod kupoprodaje sa pravom'otkupa. Treba
prihvatiti rok koji ne bi bto dui od 3 godine od dana ugovaranja. Ovu modifikaciju treba
proveravati i sa stanovita propisa o zelenakim i drugih zabranjenim ugovorima jer moe
sadrati i njihove elemente. Ovu modifikaciju valja razlikovati od kupovine na probu jer
kod nje odluka o vraanju ne zavisi od ishoda probe, ve iskljuivo od volje kupca. Za
"vrerhe/trajanja prava preprodaje ono se moe uasledivati i otuivati. Forma izjave kojom
"se realizuje pravo preprodaje mora odgovarati formi u kojoj se zakljuuje ugovor. Na ovu
modifikaciju se shodno primenjuju pravila o kupoprodaji sa pravom otkupa.

113. KUPOPRODAJA SA OBRONOM OTPLATOM CENE

Ovo je takav ugovor u kome kupac stie pravo da ne izvri isplatu cene istovremeno sa
prijemom stvarir ve da to uini kasnije ali ne odjednom. ve u pojedinim delovima.
ratama ih obrbcima u odreenim vremenskim razmacima. Osnovna odlika ove
modifikacije je da se cena plaa uobrocima, a ne istovremeno sa predajom stvari, a da za
celo vreme predaje otplate, stvar bude kod kupca koji predajom postaje i vlasnik.. Ovde je
re o obliku kreditiranja kupca - zato se jo i zove i kreditna kupoprodaja. Razlikuje se
od kupovine na poek jer se cena isplauje sukcesivno a na poek odjednom, kasnije. Na
ZOO predvia ovu modifikaciju kupoprodaje- ali je on vezuje samo za pokretne stvari.
Meutim, to ne znai da predmet prodaje sa obronim otplatama ne bi mogle biti i
nepokreme stvari. Tada bi samo bilo rei o neimenovanom ugovoru. Kod prodaje sa
obronim otplatama cene, forma ugovora uvek mora biti.pismena- Re je o formi -usiovu
punovanosti (ad solemnitatem). Bitni elementi ugovora pored stvari i cene moraju
obuhvatiti i ukupan iznos svih obronih otplata, raunajui i onu izvrenu u asu
zakljuenja ugovora, iznos pojedinih otplata, broj otplata i rokove za ispiatu pojedinih
otplata. Odsustvo ovih sastojaka vodi nitavosti. Ugovor mora saclrati i odredbu da kupac
moe odustati od ugovora ako to pismeno saopti prodavcu u roku od 3 dana od njegovog
potpisivanja. Odsustvo ove odredbe takoe vodi nitavosti. Kupac se ne moe unapred
odrei ovog prava. Ova modifikacija kupoprodaje je izvesna pogodnost za,.kupca.. Ali ba
zato se on moe odrei te pogodnosti, pa ostatak cene isplatiti odjednom i to tako to
isplati ist 'iznos bez ugovome kamate i trokova. Odredba kojato .onemoguuje kupcu je
nitava. Za' raskidanje ove modifikacije ugovora vae/siedea pravua^-Prodavac. moe
raskintiti- ugovor ako kupac doe u docnju sa poeetnom. otplatom. Posle isplate poetne
otplate prodavac moe" raskinuti ugovor ako kupac doe u donju s najmanje dve
uzastopne otplate '-koje predstavljaju najmanje osminu cene. Izuzetno, prodavac moe
raskinuti ugovor f kad kupac dode u docnju sa isplatom samo jedne 'otplate ako za ispiatu
cene nije predvieno vie od jedne otplate. U navedeniiri siuajevima prodavac mesto
raskida ugovora moe zahtevati od kupca isplaru ceiog iznosa cene, s tim daT'mu
prethodno ostavi naknadni rok od 13 dana za tu isplatu. Ova modiiikacija doputaj-sudsko
produenje rokova otplate. Na traenje kupca sud moe kad okokiosti sluaja to
opravdavaju produiti rokove za isplatu zadocneiih otplata ako kupac da obezbeenje. da
e izvriti svoje obaveze fnpr. jemstvom iii zalogom) i ako usled toga prodavac ne trpi
tetu. Meutim, kupac kome sud produi rokove ne oslobaa se obaveze piaanja zatezne
kamate. Ali ZOO predvia nitavost odredbe o ugovornoj kazni za sluaj raskida ugovora
zbog docnje u pogiedu isplace nekoliko obroka. (J sluaju raskida u napred reeriim
sluajevima, prodavac je duan da vrati kupcu primljene orplate sa zakonskom kamatom
od dana kada ih je primio i naknaditi mu nune trokove koje je uinio za stvar. Sa svoje
 so
strane, kupac je- duan vratiti prodavcu stvar u stanju u kom je bila kad je predata i datl
mu naknadu za njeno upotrebljavanje do raskida ugovora. Nitave su odredbe ugovora o
prodaji sa obronim otplatama koje bi bile nepovoljnije za kupca od odredaba zakona
kojima je reguiisana ova modiilkovana kupoprodaja. Najzad, pravila o ovoj modiflkaciji
shodno se primenjuju i na neke sline modiiikacije kupoprodaje sa obronirri otplatama
cene - kod ugovora o lizingu.

114. PRODAJNI NALOG

Ovo je ugovor kojim se jedna strana (nalogoprimac) obavezuje da odreenu pokretnu stvar
koju joj je predala druga strana (nalogodavac) proda za odreenu cenu u'odreenom roku
ili da je u tom roku vrati nalogodavcu, a ako to ne uini smatra se da je on tu stvar
kupio. Na ZOO prodajni nalog predvia kao poseban ugovor a ne kao modiflkaciju
kupoprodaje, iako on to jeste. Osnovna odlika prodajnog naloga je da je izmeu
nalogoprimca i nalogodavca postignuta saglasnost o cenl stvari kao i o roku za njenu
prodaju treem licu s tim to se ima uzeti da je nalogporimac kupac ako u odreenom
roku stvar ne proda ili je ne vrati prodavcu. Stvar koja je predmet prodajnog naloga se
predaje nalogoprimcu odmah poto se postigne saglasnost o-cenli roku za/'prodaju treem
licu. Ali tom predajom se ne prenosi svojlna. Nalogoprimac se nalazi'samo u dravirii
stvari. Ako.je on u odreenom roku ne proda treem licu ili ne vrati nalogodavcu, postaje
vlasnlk putem tradltlo brevi manu i to bez obira da li je isplatio cenu nalogodavcu kao
prodavcu. Ako cenu ne isplati, nalogodavac (prodavac) moe traiti raskid ugovora,
povraaj stvari i naknadu tete. Dok stvar dri radi prodaje, nalogoprimac nije vlasnik ve
dralae. Stoga shodno pravilu res perit domino naiogodavac snosi rizik sluajne propasti
stvari. Tek po prelasku prava svojine na njega, rizik sluajne propasti stvari snosi
naiogoprimac kao kupacf Zato bi morao da plati cenu i kad bi stvar propala.
Nalogoprimac se rnora odnositi prema stvari s panjom dobrog domaina. U suprotnom
snosi odgovornost za tetu na stvari. Prodajni nalog sadfi elemente punomoja, ali se od
njega i razlikuje: 1. Punomostvo je- opozivo, a prodajni naiog nije. 2. Punomonik ne
postaje vlasnik poverene stvari ako je u oreenom roktr ne proda, a nalogoprirnac
postaje viasnik. Dodue i punomonik u odreenim sluajevima moe da kupi poverenu
stvar (ugovor sa samim sobom) ali u principu to nije doputeno (sankcija je nitavost),

115. UGOVOR O RAZMENI

Ugovor o razmeni je takav ugovor u kome se- svaki ugovornik obavezuje prema svom
saugovorniku da mu. preda stvar koja se razmenjuje-tako- da on stekne pravo svojine
odnosno raspolaganja. Ovaj ugovor regulie i ZOO s tim to doputa da predmet razmene
budu i druga prenosiva prava. Ugovor o razmeni kao i o kupoprodaji moe imati
translatorno ili obligaciono dejstvo. Transiatorno - da se sarnim ugovorom prenosi pravo
(francusko pravo) a obligaciono - da je ugovor iustus titulus, a da s e svojina prenosi
predajom odnosno uknjibom (modus agurezii), Ugovor o razmeni je slian kupoprodaji.
Razlika je :u torae to se kod kupoprodaje eljena stvar stie posredstvom novca, a kod
razmene bei posredstva novca. Razmenu ne treba shvatiti kao dvostruku kupoprodaju. To
je poseban ugovor koji je stariti od kupoprodaje.
Porekio i znaaj - Razmena je istorijski prethodnik kupoprodaje. Ona je starija od
kupoporodaje jer je postojala jo pre nastanka novca. Koriena je u naturalnim
privredama nerazvijenih oblika drutva. Sa pojavom novca doio je do kupoprodaje koja
je samo jedan oblik razmene - razmene posredstvom novca. Meutim, razmena postoji i u
razvijenim robnim privredama. Ona naroito dolazi do izraaja u periodima monejarnih
kriza i inilaeija i siinih poremeaja na trzitu. U naem pravu ona dolazi do izraaja kod
razmene stvari u drutvenoj svojini, komasacije, zamene graevinskog zemijita, zamene
stanarskih prava itd;
Pravne osobine - ugovor o razmeni je: 1. Imenovani - jer ga zakon reguiie,
2. Neformalan - mada postoje siuajevi kada se trai pismena forma (razmena
nepokretnosti), 3. Dvostrano obavezan - jer- svaka strana ima obaveze koje su uzajamne,
4. Teretan - svaka strana prua drugoj odgovarajuu protivvrednost koja nije izraena u
novcu, 5. Komutativan - odreene su prestacije, ali moe biti i aleatoran, 8. Ugovor sa
 Sl
trenumlm prestacijama - ali moe biti i sa trajnim, 7. Jednostavan ugovor - j e r n e sadri
elemente drugih ugovora, 8. Ugovor sa sporazumno odredenom sadrinom - mada moe
biti i po pristupu, 9. Samostalan - jer nije zavistan od drugog, lo. Ugovor koji se ne
zakljuuje s obzirom na iinost - ali moe biti i intuitu personae, 11. Moe mu prethodia' i
predugovor i 12. Kauzalan - jer mu je osnov vidljiv.
Bitni elementi - Bitni elementi se tiu predmeta razmene. To su stvari ili odreena
prenosiva prava. Stvari mogu biti pokretne i nepokretne, telesne i bestelesne, Bitno je da
nisu Izvan prometa {extra commercium) ili u ogranienom prometu. To mogu biti
postojee iii budue 'stvari. Najzad, predmet razmene moe biti 1 novac ali samo ako nije
u opticaju (numizmatiki). Kad je re o prenosivim pravima, predmet razmene moe biti;
neko drugo stvarno pravo (plodouivanje), neka radnja ili uzdravanje od radnje [facere,
nonfacere), obaveza iz ugovora o delu (jedno lice saije odelo drugom koje mu okrei
stan). Predmet ramene moe biti i neko oviaenje iz autorskog prava imovinske prirode
(ustupanje autorskog honorara za odreenu usiugu). Najzad, predmet razmene moe biti i
stanarsko pravo.- Ta. razmena je regulisana posebnim propisima (zakon o,stambenim
^^''^9^oslmA)'..: Predmet razmene bez obzira nata se odnosi mora. biti mogu. dozvoljen i
J:T
' ^' odrecieri'ui-odrediv. -
Obavee stranaka - Svaka stranka ima obaveze prema drugoj. One su uzajamne. One su i
istovetne jer to odgovara sutini ramene. Stranke u razmeni imaju'.sledec'obaveze:-
1, Obaveza predaje stvari - sastoji se u preduzimanju odreenog marterijamog.akta kojim
se omogueuje drugoj strani sticanje dravine na stvari. Tu:.vrede ista;.pravila kao i kod
kupoprodaje {predaja pokretnih stvari - neposredna i simbolina,/ predaja' nepokrektnih
sjtvari -'upis u zemljine knjige, vreme, mesto predaje). Kad Je re o bestelesnim stvarrma,
odnosno trabenim pravima, predaja se vri momentom zakljuivanja ugovora. Uz stvar se
predaju. i.'plodovi nastali posle roka. za predaju.. Momenat predaje je-znaajan i zbog.
primene .pravila o riziku za sluajnu propast stvari koji se zasnivaju na principu res perit
domino.
2, Obaveza . zatite- u sluaju materijalnih i pravnih. nedostataka - poto je razmena.
dvostrand teretan ugovor, svaki ugovara odgovaja drugom za sluaj materijalnih i pravnih
nedostataka. Pravila su ista kao i kod kupoprodaje,. samo to kod tog"ugovora
odgovornost snosi samo prodavac. '
3, Obaveza preuzimanja stvari - svaka strana ima obavezu da preuzima. stvar od strane
koja ima obavezu da je preda. Preuzimanje stvari je niz odgovarajuih materijalnih radnji
kojima. se- obezbeuje?izvrenje predaje- npr. obezbeivanje- ambalae,. smetajnog prostora
i sl. Neizvrenje obaveze preuzimanja stvari o roku dovodi stranku u poverilaku docnju
zbog koje rizik sluajne propasti stvari prelazi. na nju. ,

116. UGOVOR O POKLONU

Ugovor o poklonu je ugovor kojim jedan ugovornik (poklonodavac) prenosi ili.se obavezuje-
da prenese na drugog ugovornika (poklonoprimca) pravo svojine odreene, stvarr odnosno
drugo odreeno pravo ili da, mu na raun svoje imovine, uim',neku:kqrist';i;.to sve bez-
: -. odgovarajue naknade. Ovde je re o dvostranom pravnom poslu 'in'ter ivos, za.razliku.od
testamenta koji je jednostrani pravni posao mortis causa. Poklonom se prenosi svojina ili-
drugo pravo kao' i kupoprodajom iM razmenomali ono'togairu,,pose.bnim. u .odnosu na
te ugovore je njegova besplatnost odnosno dobroinstvo. Poklonom dominira. namera-
dareljivosti poklonodavca (animus donandi] koja je bitni sastojak ugovora.. Ova pobuda
ulazi i u polje kauze poklona. ZOO nije regulisao ovaj ugovor zato to je FederaciJaipa.U. ., .
281 stav 1. taka 4. Ustava 1974. godine uredivala samo ugovorne odnose iz^bblasti'r'f":
prometa roba iusluga, a ocenjeno je da,_on ne spada u tu oblast Tanije.je re&da^K^^.^
poklon spada u tu oblast, ali da nije tipian ugovor za promet roba i usluga. ..,.......-.:^r'..-
Preciziranje pojma i vrste - Osnovno obeleje pokiona se ogleda u odsustvu naknade-za; ," __
koristi koje se dobijaju. Poklonoprimac naime ne daje nikakvu naknadu poWonodavctn|I:4^;
Ovo meutim, zahteva odreeno preciziranje poto Lzvesne vrste poklona pretpostavljaju.Tf-^"?
odredene radnje pokionoprimca. Da bt se to bolje uoilo potrebno je ukazati na neke "-"
modifikacije poklona, kao to su: .. i'
,1. Poklon sa nalogom ili teretom
 82
2. Meoviti poklon
3. Uzajamni poklon
4. Naknadni poklon
5. Poklon zasnovan na moralnoj dunosti
6. Poklon u opte korisne svrhe
7. Poklon za sluaj smrti

1. Poklon sa nalogom ili teretom - je takav ugovor o poklonu kojim poklonodavac stie
. pravo da rasktne ugovor ukoliko poklonoprimac ne-izvri odreenu ,-radnju u korist
poklonodavca iil treeg lica, odnosno ukoliko ne potuje pravo koje je poklonodavac
zadrao za sebe ilr treeg. Naiog ili teret se moe odnositi na neko injenje iii neinjenje u
korist poklonodavca ili nekon treeg. Nalog ili teret se moe odnositi i na nain upotrebe
jpoklonjene stvari to nroe biti u interesu i samog poklonoprimca. Ipak nalog ili teret, bez
obzira kakav bio predstavlja .tegobu ili dunost za poklonoprimca koji nisu svojstveni
optem reimu poklona. Ako bi nalog odnosno teret predstavljao ekvivalent odnosno
protivvrednbst za prestaciju poklonodavca .onda.se. ne ,b.i. r.adiloo pokiqnu.,iZatp,;i..kod
poklona sa nalogom ili teretom mora postojati namera4dare'ljivOstti::(-ani^.u*^c)jS^d/]' jer
bez nje nema ni poklona. Prema tome, nalog ili teret ne sme uguiti dobrocinstvo '
poWonapfim-|a, Ako poklonoprimac ne izvri nalog ili teret, poklonodavacmoe- raskinuti
ugovor jedncfrranom izjavom volje (vansudski put), osim ako je tree lice. steklo pravo da
zahteva ispujjjerije naloga. U sluaju raskida poMonodavac ima pravp na povraaj datog, a
ako stvar.jos.nije predata. nee se ni predavati. Po svojoj pravnoj prirodi poklon sa
nalogom ili teretom je ugovor sa raskidnim uslovom - ako se uslov ne ispuni ugovor se
raskida. U siuaju nedoputenog iii nemorauiog naloga odnosno tereta, uzima se: 1_ da
ugovor nije ni nastao'(da je nitav) iii 2- da proizvodi pravna-dejstva,, ali bez, naloga, ako -
nije drugaije ugovoreno.
2. Meovit poklon je takav ugovor o poklonu u kome se ugovornici uzajamno obavezuju,
ali tako da prestacija vee vrednosti predstavlja poklon. za drugog^ugovomika.. Ovde.se-
poklon javlja zajedno sanekim drugim ugovorom a najee razmenorrr ili kupoprodajom.
Poklon predstavlja samo ono to j e izvaii vrednosti prestacije drugog ugovornika^ Samo je.
utoliko re o.poklonu, a u pogledu. preostale vrednosti.prestacijea. pitonju.Je.nekl drugi.
ugovor. Takva je npr. prijateljska prodaja,. rodbinska. kupoprodaja i sl. ti kojoj je cena
upadljivo niska.. Razlika izmedu prestaeija. je- posledica namere dareljivosti i zato se
meovitl pokloni ne- mogu pobijati zbog. prekomernog oteenja. ili nekogvdrugog razloga
oslonjenog na ekvivalentnost prestacija.. " ~ .
3. Uzajamni poklon je takav ugovor o poklonu kojim stranke uslovljavaju njegovo pravno
dejstvo, zakljuivanjem. drugog ugovora o poklonu sa obrnutirn ulogama: stranaka. Ovde
svaka stranka ini poklon onoj drugoj ali je kod svake od njih: prisutna. namera
dareIjivosti-ifBez te namere ne bi bilo poklona ve. nekog drugog teretnog ugovora
(razmene:iii'*|:ijpoprodaje). Ukoliko bi vrednost prestacija bila ista radilo b i se o nekom
teretnom ugo^pru (razmeni ili kupoprodaji). Ali ako vrednost prestacija nije ista uzajamni
; poklon bi postojao samo u prisustvu namere dareljivosti. Bez.gtoga..j-op,et...bi-se'.radilp,!..p. ^
nekom teretnom ugovoru. Tamo gde ima namere dareljivosti^ iiema mogunpsti pobijanja ;
ugovora zbog prekomernog oteenja_ Tamo gde nema ove" namere, takva mogunost.
'postoji. Uzajanirii poklon treba razlikovati od dva poklona izmeu itih lica. sa obrnutim'
; uiogama koja nisu medusobno uslovljena. Tada dva ugovora o poklonu predstavljaju
potpuno zasebne- ugovore. Posebni pokloni se najee javljaju u razliitlm: vremenimaj,'..pri
emu je drugi revan za prvi. ''
"4. .Nagradni poklon je takav ugovor o poklonu kod koga.je namera dareljivosti zasnovana, .
na odreenoj, radnji, zasluzi ili dranju poklonoprimca,. pri emu. se poklon javlja- kao-
priznanje ili nagrada. Motivi za ovaj poklon mogu biti veoma razliiaV npr: poklon.
nalazau stvari.- poklon spasiocu, poklon pobedniku trke, najboljem pismenom zadatktt:.;.:-
itd. Ima miljenja da kod ovog poklona poklonodavac treba da odgovara za pravne i ' .
fizike nedostatke stvari i da ne moe braniti shvatanje da j e iskljuena odgovomost a.
. doputen opoziv kao i kod poklona uinjenog po optem reiratu Dar'treba da ostane dair -
j i kad je uinjen \z zahvalnosti i kad je uinjen kao nagrada. UTcoIiko bi se zbog mana na
 83
stvari dogodiia teta poklonoprimeu na drugim njegovim stvarima, on bt mogao traiti
naknadu po optim pravilima odgovornosti za tetu.
5. Poklon zasnovan na moralnoj dunosti je takav ugovor kod koga j'e namera dareljivosti
proizila iz odreene moralne dunosti. Ta moralna dunost moe biti vezana za
srodnieki, brani, prijateljski ili neki drugi odnos. Moralna dunost ne sme biti produkt
neke pravne obaveze makar ona biia vezana i za naturalne obligacije. I nagradni poklon je
zasnovan na morainoj dunosti ali je on ipak poseban jer je kod te vrste poklona
odreena radnja zasluga iii dranje ' poklonoprimca posluila kao neposredni motiv
poklona. Poklon zasnovan na moralnoj dunosti nije zasnovan na konkretnoj pobudi ve
na dubljoj vezi poklonodavca ili poklonoprimca
6. Poklon u opte korisne svrhe je takav ugovor o poklonu kod kogaje namera
dareljlvosti zasnovana na motivu postizanja opte korisne svrhe. Tu je poklonoprimac
najee neka drutvena, kulturna ili humanitarna ustanova. Takvi su npr. pokloni
uinjeni bolnicama, ranjenicima, deijim ustanovama, bibliotekama, pozoritima itd. Ovi
pokioni su najee uslovljeni odreenorn namenom korienja sredstava. Za sve te
poklone je zajedniko da se postie neka opte korisna svrha.
'' '7'. 'Poklon 'za ' shiaj smrti je takav. ugovor o poklonu kod koga se predaja predmeta
poklona odlae do momenta smrti poklonodavca. Ovaj poklon je pretea testamenta ali se
koristi' i u savremenim pravima. Re je o pravnom poslu inter vivos sa dejstvom mortis
causa - hjegovo dejstvo nastupa tek momentom smrti poklonodavca. Ovaj. poklon treba
razlikovati od ugovora o nasleu a razlika je u tome to: 1. pokion za siuaj smrti nije
osnov za nasledivanje, a ugovor jeste, 2. pokionoprimae se ne tretira kao naslednik ve
kao poverilac. 'Po jednom shvatanju ovaj poklon se ne moe opozvati, ali je ispravnije
shvatanje da je to moguno kao kod poklona u optem reimu. Ipak razlozi opoziva treba
da budu zakonom odreeni da ne bi sve zavisilo od slobodne volje^ poklonodavca..
Poreklo i znaaj - Poklon je jedan od najstarijih ugovora. NjegovL "tragovi seu "'do
Hamurabijevog zakonika. Njime se ini besteretna korist za drugoga uglavnom da bi se
izrazila neka afekcija. Aii on je uvek krio i mogunost ostvarivanja nedozvoljenog cilja.
Poznavalo ga je i rimsko pravo i to u vie vidova - mancipacija, tradicija,. cesija,
prenoenje trabine, oprotaj duga i dr. U Justinijanovo doba se mogao i' opozvati zbog
nezahvalnosti. Srednjl vek ga poznaje kao. sredstvo besplatnog uveanja.imovine crkava,
vlastele i vladara. Klasine kodifikacije 19. veka ga poznaju kao poseban imenovanLugovor.
Poklon je est pravni posao ali ne tako est kao kupoprodaja i drugi teretni ugovori.
Njegova kauza. obuhvata i motive - pobude. One su uglavnom' altruistine ali kad kad
mogu biti i nemoralne,
Pravne osobine -" Ugovor o poklonu je: 1. Imenovani - jer ga zakon regulie, '
2. Formalan - pri emu se zahteva ili pismena ili realna forma (predaja stvari). Forma je
vana da bi se izbegla lakomislenost pri davanju poklona i da bi se pobude uiniie
vidljivim. 3. Jednostrano obavezan - jer se- njime obavezuje samo poklonodavac, 4.
Dobroin - s tim to kod nekih modifikacija moe biti praen nekim.. nalogom,. 5.
Komutativah - a izuzetno aleatoran (poklon budue-etve),,'6..- Ugovor-sa.. trenutnim
izvrenjem - ali moe i sa' rrajnim, 7. Jednostavan jer ne sadrr elemente* drugih' -
' ugovora mada ni to 'nije iskljueno, 8. Sa sporazurnno odreenom sadrinom, 9.
Samostalan- - mada moe biti i'-akcesoran;-io: Intititu>persojaae----~aJA*moe.biti i bez obzira
na svojstva linosti,. 11. Kauzalan - s tim to u njeno polje uiazi i pobuda.
Za poklon vae opta pravila o sposobnosti ugovaranja, ali vae i neke osobenostL Kad je-
re o poklonodavcu on mora biti poslovno sposoban. Izuzetno, kod poklona sredstava- .
ostvarenih zaradom dovoljan je i uzrast od 15 godina sa kojim se moe zakljuiti ugpvor o.
radu. Kad je rec o poklonoprimcu ne zahteva se njegova poslovna sposobnost jer on
dobija korist bez protivnaknade. Ako bi se poklonom nametao i neki razlog,.. potrebna-tje-i.-
saglasnost roditelja odnosno staraoca.
Bitni elementi: - L Predmet poklona moe* biti stvar, odreeno imovinsko pravo- ili,neka.Vj.j#,.'..
druga korisL Stvar moe biti pokretna ili nepokretna, postojea ili budua,. teiesim. Uxke:.
bestelesna. Ona ima prometnu vrednost ali nekad moe imati i afekcionu vrednosL. LT.
svakom sluaju scvar mora biti takva da zadovoljava zahteva u pogledu mogunosti.
dozvoljenosd i odreenosti predmeta. Vlasnik stvari je poklonodavac. Ako on proda. tudu
 84
stvar vlasnik je moe dobiti reivindikacionom tuibom osim ako je njen dralac savestan ili
je svojinu stekao na originaran nain (odraj, sticanje od nevlasnikaj. Imovinsko pravo
moe biti predmet poklona ako se odnosi na imovinska prava pronalazaa, autora, vrenja
prava plodouivanja itd. Ono moe biti predmet poklona i kod oprotaja duga. Druga
imovinska korist moe biti predmet poklona kad se odnosi na vrednost rada koji je
poklonodavac besplatno izvrio u korist poklonoprimca. To ne treba meati sa nekim
drugtm pravnim poslovima, kao to su besplatna ostava, besplatna posluga, beskamatni
zajam.
2. Namera dareljivosti {ammus donandi) jeste .drugi bitan element ugovora o poklonu.
Ona ukazuje na to da je poklon akt dobroinstva kojim poklonodavac hoe da uvea
imovinu poklonoprimca bez protivnakiiade. Ovaj element mora da postoji kod svakog
poklona ak i kod meovitog koji u sebi sadri elemente teretnog ugovora. Animus
donandi se ne pretpostavlja, ve mora nedvosmisleno da proiziiazi iz sadrine ugovora.
Ona mora biti zasnovana na razliitim motivtma - zahvalnosti, prijateljstvu, ljubavi itd. Iz
tih razloga je pobuda (motiv) zahvaena kauzom kod ugovora o pokionu i drugih
dobroinih ugovora.
Obaveze poklonodavca - Poklon je- jednostrano obavezanrugdvor^.Zato-'seikod.njega i
javijaju amo obaveze poklonodavca. Poklonoprimac nema obaveze jer je re o
dobroinorn|ugovoru. Ipak kod poklona sa nalogom iii teretom postoje izvesne tegobe iii
dunosti-poMonoprimca ali one ovaj poklon ne ine dvostrano obaveznim i terernim
ugovorom. jPoklonoprimac u skladu sa javnim poretkom i moralnim normama ispoljava
zahvalnost poklonodavcu ali se ni to ne. uzima kao ugovorna obaveza. Poklon prema tome
ostaje ugovor u kome postoje samo obaveze.poklonodavea,.Te obaveze su:
a) Obaveza prenosa prava jpredajom stvari ili obeanjem predaje stvari - Ako se ugovor o
poklonu posmatra kao realrh. ugovor onda se on: zakljuuje tek predajom. stvarL Tim
aktom se ujedno 'i izvrava obaveza poklonoprimca. Ako se posmatra kao pismeni ugovor
onda on nastaje zakljuenjem ugovora po kome poklonodavac ima obavezu da preda stvar
poklonoprimcu jer je to ugovorom obeao. Predaja moe biti razliita zavisno od toga-da li
je re o pokretnoj' ili nepokretnoj stvari. Pokretna stvar se predaje iz ruke u ruku iii
simbolinom predajom iii predajom kratke ruke. Nepokretne stvari se predaju uknjibom.
Stvar se predaje u stanju u kom se nalazi u momentu. zakljueenja- ugovora^. Sa predajom.
preiazi i rizik sluajne propasti stvari koja je individualno odreena - rod. ne propada. I
ovde vae pravila o vremenu nainu i mestu predaje kao i kod kupoprodaje.
b) Obaveza naknade. tete - Poto Je poklon dobroin. ugovor poklonodavac. ne odgovara za
pravne. i flzike nedostatke na stvari. Ali ako su pravni ili fiziki nedostaci na. stvari
prouzrokovali takvu'tetu poklonoprimcu u vidu izdataka. trokova i sl. poklonodavac je
duan da pokionoprimcu naknadi tu tetu. Medutim, u osnov te odgovornosti ulazi samo
namera ili krajnja nepanja. Drugim reima on e odgovarati za tetu ako je bio
nesavestan'.'Ui ako je znao Ui morao znati za pravne ili fizicke nedostatke,. pa je poklon
ipak uinior,
Raskid ugovbra - Ugovor o poklonu je jednostrano obavezan dobroin ugovor. Ali on je i
dvostrani pravni posao. Zato se on moe raskinuti sporazumno ili jednostranim raskidom
od strane poklonodavca. PoMon je~ speciflan po sluajevima jenostranog raskida., Razlozi
takvog raskida se dele u dve grupe. Prva, koja se tie, samih ugovornika.. i <cu spadaju
nezahvalnost (neblagodarnost) poklonoprimca, osiromaenje: poklonodavca, razvod,
ponitaj braka i druga, koja se tie treih lica: nunih nasledriika, izdravanih lica i
poverilaca koji mogu podii paulijansku tubu. Klauzula o odricanju od raskida. zbog
neblagodarnosti i osiromaenja su nitavne. t'
Raskid ugovora o poklonu zbog nezahvainosti jneblagodarnosti) poklonoprimca -Poklon
je dobroin pravni posao jer se ini besteretno* Zato poklonoprimac duguje zahvalnost za
naklonost poklonodavca. Ali on moe izneveriti oekivanja poklonodavca ispoljavanjem
nezahvalnosti. Novi zakoni tu nezahvalnost uzimaju kao razlog za raskid. ugovora.* o
poklonu. Nezahvalnost mora biU izrazitija- Neki zakoni je vezuju za krivino deio, neki za
oiglednu ili veliku nezahvainost itd. Izgleda da je najprihvatljivija opta klauzula o gruboj
nezahvalnosti koja svojim pokretnim okvirima moe primiti razne vrste nezahvalnosti, to
se utvrduje u svakom konrektnom sluaju. Nezahvalnost se moe ticati poklonoprimca ali
 85
i njemu biiskih srodnika - suprunik, deca, roditelji. Kada nastane ovaj razlog
poklonodavac moe raskinuti ugovor jednostranorn izjavom. Re je o vansudskom raskidu
a ne sudskom. Dovoljno je da izjava bude upuena na siguran nain u ptsmenoj formi.
Ako se sudska odluka ipak donese ona ima samo deklarativno dejstvo. Pravo na raskid se
gasi po proteku jedne godine od dana saznanja za raziog, odnosno po isteku lo godina bez
obzira na saznanje. Poto ugovor bude raskinut, poklonodavac stle pravo na povraaj
datog. Pri tom savesni poklonoprimac nee odgovarati za eventualnu smanjenu vrednost
stvari, a imae pravo na trokove uveanja vrednosti stvari i na plodove. Naprotiv,
nesavesni poklonoprimac odgovara i za smanjenu vrednost, a vraea i plodove koje je
pribavio ili propustio da pribavi. Raskidom ugovora-o poklonu poklonodavac .ne.stie
pravo prema treem licu, kome je poklonoprimac stvar otuio. Savesno tree lice ostaje
vlasnik, a poklonodavac stie pravo da od poklonoprimca zahteva povraaj vrednosti
stvari koja je poklonjena.
Raskid zbog osiromaenja poklonodavca - Osiromaenje je nedostatak nunih, sredstava
za ivot. Osiromaenje poklonodavca se uzima kao isto objektivna okoinost, nezavisna od
^'*;-i?;',;ponaanja;,poklonoprim.ca. Ali ono mora biti znatno tj. da dovodi u pitaje materijalnu
egzistenciju poklonodavca i lica koje je duan da izdrava. O tome postoje dva pristupa; a)
Re je o potpunom osiromaenju poklonodavca i. tu dolazi do potpunog opozivanja
poklona i.b) Re je o nemanju sredstava za izdravanje gde dolazi do deliminog
opozivanja tj.. opozivanja u meri koja je potrebna da se obezbedi izdravanje. Kad nastane
ovaj razlog dolazi do raskida ugovora jednostranom izjavom poklonodavca upuenom
poklonoprimcu (vansudski nain). Tada dolazi do vraanja datog ako je stvar predata, a
ako stvar nije predata jer je poklon samo obean, onda nee ni doi do njegove predaje.
Raskid deluje samo pro*futuro, pa se moe vratiti samo ono to je preostalo.
Poklonoprimac se moe osloboditi obaveze vraanja prirnljene stvari ako: prihvati obavezu
da poklonodavcu obezbedi sredstva za izdravanje [facultas alternativa).
Povraaj predmeta pokiona u sluaju razvoda i ponitaja braka - U sluaju razvoda, pravi
se raziika izmedu obinih i ostalih poklona. Obini pokioni se ne vraeaju. Re je o
manjim, uobiajenim poklonima. Za ostale poklone, pokione vee vrednosti, vae pravLia:
1. Suprunik koji nije kriv za razvod zadrava sve poklone od suprunika ijom krMcom
je brak razveden, a ima i pravo da trai povraaj poklona. koje je on uinio. 2. Ako je
brak razveden bez krivice, svaki suprunik. zadrava prirnljene poklone 3. Ako su oba
suprunika kriva, ni jedan od njih nema pravo da zahteva povraaj datih poklona. Pokioni.
se vraaju^u. stanju u kom su se; naiazili u. trenutku nastankai'uzroka za razvod. Umesto
otuenih poklona vraa se njihova vrednost. Vraanje poklona se razliito objanjava.. Po
jednom shvatanju zbog neosnovanog obogaenja, po drugom zbog negativnog raskidnog
uslova, a po treem zbog nezahvalnosti. Izgieda da se ovo najbolje moe objasniti uz
pomo kauze u koju ulaze i motivi. Postojanje braka je- odluujui motiv poklona a bez
njega naruena je sama asiimus donandi. U sluaju ponitenja braka,. pokloni se vraaju
zavisno od savesnosti odnosno od nesavesnosti suprunika. . Savestan suprunik.
, suprunik koji nije znao za razlog nitavosti, zadrava. poklone; a ima'' pfavo da. trai
!*'< 4 -natrag'. 'uinjene poklpne-nesavesnom supruniku, Ako su oba suprunika savesna ili
nesavesna, zadravaju.. priirjijene..poklone.i.nemaju pravo_.da trae povraaj. datih poklona.
od drugog suprunika. Savestan nije duan da vrati poklone ni treem licu, a nesavestart
jeste. Proglaavanje poklona bez vanosti u odnosu na nune naslednike, izdravanalica.i
poverioce po paulijanskoj tubi - Ugovor o poklonu deluje inter partes ali on moe. da
iritira i prava nekih treih lica: nunih naslednika, izclravaiiih lica i poverilaca?. po'
paulijanskoj tubi. Nuni naslednici kojima je poklonom povreden nuni deo, mogu'traiti
vraanje poklona u meri u kojoj se podroiruje'' njihov nuni deo. Vraanje se trai poev
od poslednjeg poklona pre.smrti ostavioca. ;pa u obrnutom redu. Lica koja imaju pravo' nat-
'izdravanje mogu pobijari poklon koji uini dunik izdravanja ako s c tim poklonom:
ugroava njihovo pravo. Obim pobijanja treba biti. srazmeran zadovoljanju potreba:. ui..
pogledu izdravanja. Poklonoprimcu stoji na r.aspolaganju facuitas aiternativa da obezbedi.
sredsiva za izdravanje i ouva poklon. Poverioci po Pauiijanskoj tubi mogu traiti da s e
poklon ogiasi bez dejstva prema njima ako su njime osujeeni u naplati njihovog dospelog
 86
potraivanja. Ovome se pribegava ako je dunik insolventan i nema druge imovine iz koje
bi se potraivanje naplatilo. Ovde poklon ostaje, ali se liava dejstva perma poveriocima.

117. UGOVOR O ZAJMU

Ugovor o zajmu je ugovor kojim se jedan ugovornik (zajmodavac) obavezuje da drugom
ugovorriiku preda odreenu koliinu novca ili drugih zamenljivih stvari, dok se drugi
ugovornik (zajmoprimac) obavezuje da mu posle odreenog vremena vrati istu koliinu
novca ili istu koliinu stvari, iste vrste i kvaJiteta. Na primijenim. stvarima zajmoprimac
stie pravo svojine odnosno raspolaganja. Ovu definiciju je usvojio i ZOO. To znai da je
on prihvatio ideju o zajmu kao konsensualnom ugovoru koji nastaje saglasnou volja i
stvara obavezu na obe strane - zajmodavca, da preda novac ili zamenljivu' stvar, a
zajmoprimca - da vrati isti iznos novca odnosno vrstu stvari. Ove obaveze nisu
istovremene i to ih ini razliitim od ostalih dvostrano obaveznih ugovora. Na ZOO je
napustio klasian koncept o ovom ugovoru kao realnom ugovoru koji nastaje predajom
stvari, kome prethodi predugovor o zajmu. Prema tome po konsesualnom konceptu zajma
predaja nije akt zakljuenja, ve izvrenja ugovora- o zajmu. Ovaj ugovor. je osnov za
sticanje prava svojine odnosno prava raspolaganja na odreenoj- kollini amemjivih stvari.
Po tome zajam odgovara ra2meni, kupoprodaji ili poklonu (kojima se takoe stie to
pravo). Ali">za razliku od ovih ugovora, sticalac (zajmoprimac) preuzima obavezu da
prenosiocu :(zajmodavcu) vrati istu koliinu stvari iste vrste i kvaliteta. Obaveza vraanja
postoji i kod posluge, ostave ili zakupa, ali tada ne dolazi do sticanja prava svojine
odnosno raspolaganja. Ugovor o zajmu ima i svoje modifikacije, pa tako postoji:
1. Namenski zajam, koji ograniava zajmoprimca tako to mu odreuje ta ima da radi sa
predmetom zajma. Npr. kd zajma za .izgradnju kue da ga upotrebi za tu svrhu, kod
uvoznog. zajma - za uvoz robe itd.. Nepridravanje namene zajma je razlog za raskid
ugovora a mogu uslediti i administrativne sanckije.
2. Lombardni zajam je takav zajam kod koga se dunik obavezuje da banci preda
odreene stvari na kojima. banka stie zalono pravo. .Te stvari mogu biti dragocenosti..
hartije od vrednosti i sl. Ovaj zajam je kombinacija zajma i zaloge.
3. Emisioni zajam postoji kad dunik izdaje javne obveznice o zajmu koje poverilac
kupuje za_novac.(kombinacija zajma.i kupoprodaje).
4. Ulog na tednju Je takav ugovor o zajmu u korne ulaga predaje banci na uvanje
odredenu kollinu novca, a banka se obavezuje da mu na osnovu tedne knjiice.na njegov
zahtev isplati taj novac.
. 5. Javni zajam je zajam koga na osnovu odreenog propisa daju graani ih pravna Iica
dravi ili nekoj drugoj javnoj ustanovi s tim da im u odreenom roku predmet zajma
bude vraen. U svim ovim sluajevima, zajam Je po pravilu uz kamatu ali su mogui i
bezkamatnii'Zajmovi.
Porekio i zhaaj - Zajam je jedan od najstarijih ugovora. Porninju ga i zakon. 12 tablica i
Hamurabijev zakonik. Od najranijih vremena razlikuju se- dve vrste zajma: sa kamatom 1
beskamatrji'lprijateljski zajam).. Prvi je teretni a drugi Je dobroin.. Ove dve- vrste zajma
poznaje i rimsko pravo. Ono uvodi i izvesna ogranienja u pogledu_visine,kamate. Zajam
sa kamatom naziva se fenus a beskamatni mutuum. U srednjern veku pod uticajem.
kanonskog prava zajam sa kamatom ne uiva podrku. Medutim, u praktiriom ivotu
kamata se ipak naplaivala, pod uslovom da je ugovor zakijuen u formi promisorne
zakletve. Velike kodifikacije 19. i 2o. veka ponovo daju puni znaaj zajmu sa kamatom ali
reguliu i beskamatni zajam. Zajam sa kamatom postaje vaan instrument trinih.
odnosa, naroito u bankarskim poslovima i to kako aktivnim (davanjem kredita) fiako- i
pasivnim (izdavanje obveznica, ulog na tednju). Zajam postaje i instrument
meunarodnog prometa. ,
Pravne osobine ugovora o zajmu su: 1. Imenbvani - jer je zakonom regulisan;
2. Neformalan - po savremenom konceptu o konsensualnosti, odnosno realan (formalniJ.;:i::;.
po ranijem konceptu da on nastaje predajom stvari. Na ZOO prihvata konsensualni
koncept tako da zajam nastaje saglasnou volja, a predaja je izvrenje ugovora kojim
nastaje obaveza vraanja. 3. Dvostrano obavezan - s tim to obaveze ne nastaju
istovremeno. Prva je obaveza predaje a tek potom obaveza vraanja.4. Teretan - ako je sa
 87
kamatom odnosno besteretan ako je bez kamate, 5, Komutatlvan - jer su prestacije
unapred poznate, 6. Sa trajnim izvrenjem obaveze - jer uvek postoji rok vraanja, 7.
Jednostavan - mada kod nekih modifikacija (lombardni i emisioni) mogu postojati i
elementi drugih ugovora, 8. Sa sporazumno odredenom sadrinom - ali moe biti i po
pristupu s tim to se ovi drugi javljaju kao zajam sa kamatorn, 9. Samostalan - jer ne
zavisi od drugog ugovora, lo. Ne zakijuuje se s obzirom na linost ali moe biti i Intuitu
persouae (naroito beskamatni), 11. Moe mu prethoditi i predugovor, naroito u
konceptu zajma kao realnog ngovora. Ova osobina gubi znaaj kod konsesualnog zajma. i
12. Kauzaian - jer je ona vidno oznaena.
Bitni'elementi - 1. Predmet zajma su zamenljive stvari. To su stvari odreene po rodu.
Treba uiniti jedno preciziranje: neki stariji zakoni - AGZ, SGZ - su odreivali da'su '
predmet. zajma samo potrone stvari. Meutim. potrone stvari se troe jednom
upotreborn, a ovde je re o zamenijivim stvarima to jest stvarima po rodu odreenim koje
se mogu zamenjivati u okviru svog roda bezbroj puta, kao to su ito, benzin, ulje, eer,
itd. Mnoge od tih stvari su i potrone ali je ta odlika ovde irelevantna. Najei predmet
v^ M zajma 'je jiovac: Ali to mogu biti i druge zamenljive stvari. Br.due stvari ne mogu biti
predmet 'zajnia ^ako se on shvati kao .realni ugovor, ali ako.se shvati kao konsensualni
onda je to mogue jer se moe ugovoriti predaja budueg dela etve. Predmet zajma je
stvar iji je viasnik zajmodavac. Ako se zajam shvati kao realni ugovor to" uvek mora biti
tako ali ako se shvati kao konsensualni ne mora jer se i nevlasnik mora obavezati da u
odreenom roku preda stvar na zajam s tim da do tog roka postane vlasnik.
Zajmoprimac nee postati vlasnik ako mu stvar preda nevlasnik. Meutrm. .on e i tada
postati Vlasnik'ako je bio savestan a postoje uslovi za odraj ili sticanje od nevlasnika.
Potd zajmoprimac postaje ^lasnik, on snosi rizik sluajno propale stvari prema praviiu
res perit domlno.
2, Rok je svojstven i zajmoprimcu i zajmodavcu ako se zajam shvati kao konsensualni
ugovor, Tada je zajmodavac u odreenom roku od zakljuenja ugovora duan da preda
novac ili zamenljivu stvar- zajmoprimcu. Kad je ovaj priinu on. (zajmoprimac) duan je da
vrati istu koliinu, vrstu i kvalitet stvari. Ako se zajam shvati kao reaian ugovor onda se
za rok vezuju samo obaveze zajmoprimca. Rok je odreen protek vremena ili momenat u
vremenu za ije se* nastupanje vesuje dospelost obaveze: Taj se rok odreuje. u ugovora ili.
za celu ili za obroke obaveza, zavisno od ugovorenog naina vraanja.. Ako rok nije
ugovoren, a ne moe se ustanoviti tumaenjem zajednike namere. primenjuje se sledee
pravilor a)-.Kod zajmodaveve- obaveze- im to zajmoprimac zatrai f ..samo.ne u. nevreme s
tim to -taj rok zastareva' za 3 meseca od nastupanja. docnje zajmodavca i b) Kod
zajmoprimeeve obaveze - obaveza vraanja se obavezuje za primeren rok koji ne moe biti
krai od 2. rneseca od dana zajmodavevog traenja da mu se zajam vrati.
3. Kamata se javlja kao bitan element samo ako j c zajam teretam Tada se dunik
obavezuje da pored glavnice vrati i izvesnu naknadu za koristi- koje.je; imao korienjem
zajma odnosno za tetu koju je zajmodavac imao zbog nekorienja. svog novca.ili druge
zamenljive- stvari. Ta naknada. se zove kamata iii interes. Postoji ugovorna kamata. i
H";." 'zakonski kamata; Ugovorena se ugovara, a zakonska odreuje zakonom i zove se zatezna-
kamata. . Kamata se javlja u jo* najstarijim oblicima ovog ugovora. Vremenom. j e
ograniavana ali se uglavnom reguiie imperativim propfima. Zatezna~kamata-se.odreuje
zakonom o visini stope zatezne kamate prema iznosu duga u momentu isplate. u visini
eskontne stope koju meseno utvruje NBJ uveana za 2o%. Zatezna kamata se plaa bez
obzira da li je nastupila kakva teta zbog docnje zajmoprimca. Ali ako je zatezna kamata
manja od tete koju zajmodavac trpif on ima pravo da zahteva razhku do-potpune : ..-
naknade tete. Ugovorna kamata izmeu pojednaca ne moe biti vea od kamatne stope
koja.se u mestu ispunjenja plaa na tedne uioge po vienju. Ugovorna kamata izmetc'-"'-'^
- drugih lica odreuje se posebnim zakonom. Ako je ugovorena kamata vea od dozvoljene
primenjuje se najvea dozvoljena stopa kamate. Kamata na kamatu (ugovornu ili, zatemu)v>r|.->
se po pravilu ne moe odreivati izuzev kad je to zakonom odreeno. Nitava j e odredba:'* -
kojom se unapred ugovara kamata na kamatu, osim kod kreditnih poslova banaka. i
drugih bankarskih organizacija. Meutrm, kamata na kamatu se moe ugovoriti naknadno
poto istekne rok za naplatu kamate. Time se titi dunik. Prema tome ako kamata nije
 88
isplaena a proao je rok za njenu isplatu, na iznos neisplaene kamate se moe zahtevati
zatezna kamata i to od dana kad je sudu podnet zahtev za isplatu neisplaene kamate.
Obaveze zajmodavca - 1. Obaveza predaje obeanih stvari - kod zajrna shvaenog kao
konsensualnog ugovora zajmodavac je duan da preda obeane stvari zajmoprinicu kako
bi ovaj stekao pravo svojine ili raspolaganja. Predaja se najee vri praktinom
predajom iz ruke u ruku. Mogua je i skraena predaja traditio breri rnanu ako
zajmoprimac ve dri stvar a mogua je i simbolina predaja - predaja konosmana.
Predajom predmeta zajma prelazi rizik sluajne propastl stvari na zajmoprimca tako da
e morati da vrarj predmet zajma i ako je primijena stvar propala. Predaja se vri na
ugovprenom mestu i na ugovoren nacin i u ugovoreno vreme kao i kod predaje kod drugih
ugovora kojima se stie svojina (kupoprodaja, razmena, poklon). Ako rok mje odreen,
predaje se im zajmoprimac zatrai. Specifinost obaveze zajmodavca je u tome to on
moe odbitl da on izvri svoj'u obavezu ako se u meduvremenu od zakljuenja ugovora,
pogoraju zajmoprimeve materijalne prilike do te mere da se ne zna da li e on biti u
stanju da zajam vrati.
2. Obaveza zatite i naknade tete - reeno je da ugovor o zajmu moe biti, teretan ili
dobroin. Ako je teretan, primenjuju ,se pravila ,o zatiti :odpravnhV.i; fizlekih^ttedostataka-
na stvar, kao i kod svakog drugog teretnog ugovora. Tu vai princip ekvivalencije. Pored
prava koje^jiroizilaze iz zatite zbog fizikih ili pravnih nedostataka. zajmodavac je duan
da naknadi tetu zajmoprimeu koju je usled tih nedostataka imao. Ako je bez naknade, tj.
dobroin, ohda naelo ekvivalencije prestacije ne vai pa ne- postoji ni obaveza zastite zbog
pravnih i fiikih nedostataka na stvari. No ako je usled toga zajmoprimac pretrpeo kakvu
tetu na svojim stvarima zajmodavac Je duan-da mu je. nadoknadi.
Obaveze zajmoprimca - Oljaveza vraanja predmeta zajma je svojstvena svakom ugovoru o
zajrnu bez. obzira da li je sa kamatom ili ne. Zajmoprimac postaje vlasnik. pozajmljenih
stvari i moe sa njima initi to mu je volja ali ima obavezu da zajmodavcu vrati istu
koiiinu stvari iste vrste i kvaiiteta. Pravila vraanja se tiu predmeta, naeina, vremena,
mesta i pravnih posledica neizvrenja obaveze. Predmet obaveze vraanja je. ista koiiina
stvari iste vrste i kvaiiteta. To je pravilo ali su moguna izvesna odstupanja - vraanje
manje koliine stvari, vraanje stvari loijeg kvaliteta. Tada je zajam kombinovan sa
poklonom.uz.; animus donandl Ako se ugovori da..se umesto'. prirnljene. stvari vrati novac,
onda je zajam kombinovan sa kupoprodajom. Zajmoprimac vraa stvar iste koliine, vrste
i kvaliteta bez obzira to se vrednost tih stvari u meuvremenu popela ili spustila. U tom
pogledu. postoje dva vana pravila:
1.. Kad obaveza ima za: predmet svotu novca, dunik je duan isplatiti onaj broj novanih
jedimca na koju obaveza glasi izuzev kad zakon odreuje ta drugo (naelo monetarnog
nominalizma)
2. Ako novana obaveza prorivno posebnom saveznom zakonu glasi n a plaanje u zlatu ili
stranoj valtiti, njeno ispunjenje se moe zahtevati samo u domaem novcu,. prema kursu. u.
trenutJcu'.nastanka obaveze.
Nain ispurfifenja obaveze se odreduje samim ugovorom. Vraanje-moe biti odjednom. ili u
obrocuna.. Ako je ugovoreno odjednomv on nije duan da.primi, demnino, ispunjenje: (ali.
moe). Ako je ugovoreno vraanje u obrocima,. onda je poverilac-diian..:da.priirii izvrenje:
i odjednom. Ukoliko nita nije ugovoreno u. pogledu naina uzima s e d a se-predmet zajma
vraea odjednom, u celini. Vreme vraanja se odreduje ugovorom. utvrdivanjem roka. Ako
rok nije odreen izriito u uporednom pravu se primenjuju dva reenja:
1. Potrebno je da zajmodavac opomene zajmoprimca i dospelost odmah nastupa i
2. Potrebno je odrediti naknadni rok. Njega prihvata i na ZOO, predviajui odreptivanje
primerenog roka koji ne moe biti krai od. 2 meseca. Po naem ZOO zajmoprirnac moe
vratiti zajam i pre rpka ali je duan obavestiti zajmodavca unapred o tome i naknaditi, mu
eventualnu tetu. Mesto ispunjenja obaveze odrejaje se samim ugovorom,. a ako to n e
' bude uinjeno, a ne mbe se odrediti ni pomou svrhe i prirode zajmar. uzima se dajetctt ....;
mesto u kome je dunik u trenutku nastanka obaveze imao prebivahste, ukoliko nije reecr- V
zajmu novca. Kod zajma novca uzima se da je to mesto u kome poverilac ima prebivaMte.
Posledice neizvrenja - zajmoprimac pada u duniku docnju od koje poinje obaveza^
plaanja zatezne kamate ak i kad je zajam dobroin. On duguje i naknadu tete
 89
zajmodavcu. S tim u vezi je i kasatorna klauzula - odredba kojom se ugovara gubitak
odreenog prava iz ugovora, ukoliko se ne ispuni neka ugovorna obaveza npr. gubi se
pravo na vraanje zajma u ratama ako se ne isplati jedna rata. Obaveza plaarija kamate
je obaveza svojstvena samo teretnom zajmu. Kamata ini zajam teretnim ugovorom.
Postoji ugovorna kamata koja se ugovara, i zatezna kamata koja se odreuje zakonom.
Pod odreenim uslovima, je mogua i kamata na kamatu.

118. UGOVOR O ZAKUPU

Ugovor o zakupu je ugovor kojim se jedan ugovornik (zakupodavac) obavezuje da preda
odreenu nepotronu stvar na upotrebu drugom ugovorniku (zakupcu), a ovaj se
obavezuje da mu za to plaa odreenu naknadu'(zakupninu) i da mu po isteku odreenog'
vremena stvar vrati. Upotreba obuhvata i uivanje stvari (upotreba piodova) ako nije
drugaije ugovoreno iii uobiajeno. Ovim ugovorom se, za razliku od kupoprodaje,
razmene, poklona i zajma ne prenosi svojina.ve se prodaje upotreba. Postoji vie oblika
zakupa, ali za sve oblike je karakteristino da se ovim ugovorom ne prenosi svojina. Ipak,
* " " ima nekih oblika zakupa sa elementima prodaje npr. Zakup kamenoloma, koji se
"""'"' '"''upotreBfjaVa tako to se vadi i prodaje kamen. Zakupom se stiu relativna, a ne apsolutna
prava. Stie se pravo upotrebe, ali ne i pravo raspolaganja. Ipak, u izvesnoni smislu,
zakupac moe raspolagati zakupnim dobrom izdajui da u podzakup, ime,se ispoljavaju i
neki elementi erga omnes odnosa,
Odnos prema drugim ugovorima - Ova dva sluaja (zakup "kamenoloma J podzakup)
ukazuju samo na neke minimalne slinosti sa kuporodajom. Ova dva ugovora razdvajaju
kapitalne razlike:'-zakup nije osnova sticaja svojine, a kupoprodaja jeste, zakupac-je uvek
duan da vrati 'predmet ?akupa a. kupac nije duan da vrati predmei kupoprodaje,
zakupac daje zakupninu u novcu ili drugim stvarima a cena se.uvek.plaa u. novcu, zakup
se odnosi na nepotronu stvar a kupoprodaja i na potronu i. nepotronu. Obaveza
vraanja postoji i kod nekih drugih ugovora npr. Zajmu, posluzi, ostavi, to te ugovore
irti slinim zakupu. Ali, razlike izmeu ovih ugovora.su oigledne. Tako 'se zakup i zajam,
razlikuju po tome to je zajam osnova sticanja prava svojine, a zakup nije, to je predmet
zajma- zamenljiva stvar, a zakupa nepotrona,, to zajam moe biti zakljuen i kao
dobroin ugovor, a zakup ne. moe-. Zakup 'i posluga se razlikuja. po tome to se kod
ostave ne stie upotreba a kod zajma stiee, to kod ostave moe biti i bez naknade, a
zakup je sarno sa naknadom.
Podzakup - To je ugovor kojim zakupac predaje zakupljenu stvar. na upotrebu.
podzakupcu, a ovaj se obavezuje. da mu piaa podzakupninu i- da mu. po isteku odredenog-
vremena stvar vrati. Podzakup predvia i ZOO aii samo ako se time ne nanosi teta
zakupodavcu, pri emu zakupac jemi zakupodavcu da e podzakupac upotrebljavati stvar
u skladu saugovorom o zakupu. Podzakup reguiiu dve grupe pravila;
1. Prva grupa regulie uslove podzakupa. Potrebno je da.se on zakljuuje, u skladu sa
zakonom, ugovorom o zakupu i da ne izaziva tetne posledice-,pp zakupodavca..
2. Druga reguiie odnose izmedu zakupodavca, zakupca. i .podzakupca... to..se.. ovih.odnosa
"s ;';" tieev postoje razliita shvatanja: a) zakupac uspostavlja odnos. samo sa. zakupcem, a. ne i
sa podzakupcem,' kome se ne moe obraati b) zakupodavac se moe obraati i zakupcu i
podzakupcu, c) podzakupac i" zakupac su"zajedno"odgovorni zakupodavcu- za-upotrebu
stvari. Na ZOO predvida da se zakupodavac moe radi naplate svojih -potraivanja. od.
zakupca nastalih iz zakupa obraati i podzakupcu, ukoliko ovaj duguje zakupcu. po
osnovu podzakupa. Prema tome, odnos izmeu zakupodavca, zakupca ,1 podzakupca: se
zasniva na principu Juter partes, a princip erga omnes dolazi do izraaja sarno izuzetno
kad zakupodavac treba da naplati zakupninu lz podzakupnine od.podzakupca;. Podzakup
se ustanovljava po pravilu bez dozvole-zakupodavca. Dozvola je potrebna-ako je izriSto -
propisana xx zakonu ili je odreena u ugovoru o zajmu. U tom -sluaju, izdavanje u.
podzakup je razlog za otkaz zakupa. Podzakup je akcesoran ugovor, jer zavisLod zakn-pmipjj::
moe trajati samo dok traje zakup, ': -*-i'*"--,.-";ffe;,
Otuenje zakupijene stvari - Zakupodavac Je vlasnik stvari koja -je izdata u zakup^- Za. ' :'..
vreme zakupa, njegovo pravo svojine ne prestaje, pa zato moe initi i akte raspolaganja..
. U tom pogledu, postoje dva shvatanja:
 90
1. Pribavilac, odnosno novi vlasnik zakupljene stvari, stupa na mesto zakupodavca
(ranijeg vlasnika) tako da se uspostavlja odnos izmeu njega (kao zakupodavca) i
zakupca, pri emu je on duan da potuje ranije zakljuen ugovor o zakupu. Po tom
shvataju raniji ugovor o zakupu deluje i na prvog vlasnika, to znai da sadri i
dejstva erga omnes.
2. Ugovor zakupu deiuje iskljuivo inter partes. Otuda, ako raniji vlasnik otui stvar koju
je izdao u zakup, ugovor o zakupu ne deluje na novog vlasnika, pa zakupac nema
pravo da zahteva produenje zakupa.
Drugim reima, pribavilac (novi vlasnik) moe otkazati ugovor o zakupu, osim u dva
izuzetka; 1) ako je ugovor o zakupu zabeleen u ZK, b) ako je ugovorom izmeu ranijeg i
novog ' vlasnlka izriito predvideno da zakup ostaje. ZOO prihvata prvo miljenje -
pribavilac stvari stupa na mesto zakupodavca pa prava i obaveze iz zakupa nastaju
izmeu njega i zakupca. Otuda, pribavilac ne moe zahtevati od zakupca da mu preda
stvar pre proteka vremena za koje je zakup ugovoren, a ako to vreme nije odredeno pre
isteka otkaznog roka. Za pribavioeve obaveze iz zakupa. prema zakupcu odgovara
prenosilac (raniji zakupodavac).
Posebne vrste zakupa - Opii reim zakupa regulisan je:" ZOO, -'ali pbstoje-i*posebiu reimi
zakupa, koji su regulisani posebnim propisima. Oni iskljuuju primenu odredaba ZOO.
Posebnim.propisima se regulie:
1. Zakup siana je regulisan zakonom o stambenim odnosima. Ugovor o korienju stana
je bio Jedan od tri konstitutivna elementa za sticanje stanarskog prava, *pored akta
davaoca stana i akta uselenja. Ovaj ugovor se zakljuivao izmeu nosioca stanarskog
prava i organizacije za gazdovanje stambenim zgradama, kasnije SlZ-ovima stanovanja.
Elemente tog ugovora jpdreivao je zakon - stan, opis i veliina, zakupnina, lanovi
domainstva, obaveze u vezi sa korienjem. stana i drugo. Ovaj ugovor je imao, pored
elemenata zakupa i stvarno pravna dejstva: nosilac stanarskog prava je imao .zatitu
prema svim treim licima, a posle njegove smrti stanarsko pravo je prelazilo na
lanove, domainstva. lanovi. domainstva su takoe sticali odreena. prava kao.
korisnici stana, i ako nisu bili stranke u ugovoru. Stanarsko pravo sticalo se trajno, s
tim, to je moglo prestati samo iz razloga odreenih zakonom. Ali, zakon o stambenim
odnosima. je izmenjem i vie: se ne. zakljuuju. ugovori o, korienju: .stana,. ve ugo.vori o
zakupu, ali opet po posebnom reimu iz novog zakona o stambenim odnosima. I ti se
ugovori zakijuuju na neodreeno vreme, a njima se odreuju i predmet i zakupnina.
Raniji .ugovori o korisenju stana, posle odredenog roka^ preobrazie se u ugovore o
zakupu, ukoliko se-ne iskoristi pravo na otkup stana. .
2.. Ugovor o zakupu poslovnih prostorija je regulisan zakonom o poslovnim. zakupima i
prostorijama. Predmet ovog ugovora je poslovna prostorija u kojoj se vri odredena
poslovna delatnost. Ugovor je sadrao odredbe o zakupnini, naknadi za korienje
zajednikih ureaja, otkazu i otkaznim rokovima, Otkazni rok iznosi 6 meseaL ako
drugaije. nije odreeno. Materiju zakupa. poslovnih. prostorija su reguiisaii i dopunski
propisi ~ odluke optine, odnosno grada.
3. Ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljita regulisan. je zakonom o korienju.
poljoprivrednog zemljita u svojini graana. Drutvena pravna -llca- koja se bave
poljoprivrednom proizvodnjom, imaju pree pravo zakupa u odnosu na zemijoradnike.
Kod ovog zakupa se ne moe konstituisatipodzakup. Ovaj ugovor treba da sadri i:
katastarske oznake zemljita, vreme trajanja zakupa, visinu, vrstu i nain plaanja
zakupnine. Moguno je da se propisima odredi i najvii iznos zakupnine.
Poreklo i znaeaj - Ugovor o zakupu je veoma star ugovor. Poznavao ga je jo zakon XII
tablica. U rimskom pravu je uiazio u. korpus 3 ugovora, koja su u svom nazmt. imali
. odrednicu. locatio conductict. 1. Zakup - locatio conductio rei, 2. Ugovor o radu - loca.Ho-
conducdo operamm, 3. Ugovor o deiu - iocatio conductio^ operis. Kasnije su s e ova. tri.
ugovora samostalno razvijala u srednjem veku. Ugovor o zakupu j e dobio javnopravner
elemente, jer je kmet bio vezan za zemlju feudalca koju mu je ovaj iznajmljivao. Veliker
kodifikacije posle buroaskih revolucija su davaie znaajno mesto ugovoru o zakupu.
naroito kod zakupa stana, zemlje i drugih stvari. U modernom pravu, zakup takoe ima.
 91
znaajno raesto, to vai i za nae pravo, koje odreuje opti reim ovog ugovora u ZOO. i
posebne reime u posebnirn zakonima.
Pravne osobtne - Ugovor. o zakupu je: 1. Imenovani - jer je regulisan zakonom,
2. Neformalan - jer se zakljuuje solo coasensus, ali moe biti i formalan npr. o
korienju stana, zakupu posiovnih prostorija, poljoprivrednog zemljita itd. 3. Teretan -
jer druga strana daje naknadu za ono to uzima tako da postoji ekvivalentnost prestacija,
4. Dvostrano obavezan - jer svaka strana ima obaveze prema drugoj, a one su uzajamne,
5. Komutativan jer su prestacije unapred odredene, 6. Sa trajnim prestacijama - s'tim
to je kod nekih ugovora, vreme trajanja odreeno posebnim propisima, a obaveze u
pogiedu zakupnine se odreuju uglavnom obrono, 7. Jednostavan - jer ne sadri
elemente drugih mada moe (ugovor o pansionu), 8. Ugovor sa sporazumno odreenom
sadrinom - aii moe biti i ugovor po pristupu, 9. Samostalan - jer je nezavisan od
drugih ugovora, lo. Zakljuuje se nezavisno od svojstva linosti , ali moe biti i intuitu
persoaae, 11. Ne mora mu prethoditi predugovor ali moe i 12. Kauzalan - osnov mu je
vidljiv ' Bitni elementi zakupa - Predmet zakupa je odreena
j. ; .^-jPQkreta^^i,ne.po.kre.tna stvar, za koju se vezuju tri uobiajena zahteva: da je mogua,
dozvbljeha' 1 bdreehaV Dolaze u obzif samo nepotrone stvari' (mogu i potrone ako se
zakupljuju radi izlaganja a ne troenja). Stvar se mora predati u ispravnom stanju, da
moe posluiti za upotrebu zbog koje je ugovor i zakljuen. Uz stvar idu ! pripatci. Stvar
treba biti postojana, ali je mogue da bude i budua. Moe 'biti telesna ali i bestelesna.
Predmet moe biti i neko imovinsko pravo - licenca. Stvar, obino predaje-vlasnik," ali ne
mora biti tako....'Predrnet posebnih ugovora su: stan, poslovne prostorije, poljoprivredno
zemljite i dr.
Zakupnina - za upotrebu *iznajmljene stvari, zakupac plaa zakupinu, jer je ugovor o
zakupu dvostrano obavezan teretnf ugovor. Ona se. obino odreuje-u novcu-iliu drugim
srvarirna po emu se razlikuje od cene. Zakupninu odreuju samo stranke. Meutim,
postoje sluajevi kada je ona odreena od organa vlasi - kod zakupa poslovnih prostorija
Ui stanova. Zakupnina mora' biti odreena ak' moe biti i odrediva; Njeno odreivanje se-
moe prepustiti i treem licu..
Vreme trajanja zakupa odreeno je nekim vremenskim periodom. Samo svojina nema
' takva'" ogranienja,. a zakup-: nije* svojimko-veobligaciona: pravov. Zakupirmogur-bitf. i--
kratkoroni, ali i dugoroni.. Oni se. mogu zakljueivati i naneodreeno vreme, ak\ uz
mogunost otkaza, pri emu se odreuje i otkazni rok. Dugogodinji zakupi su rei,. ali 5
mogui. Postojali. su-.-u.feudalnonrpravu-,; zbogvezanosti kmete-za^'zemlju,.. alt'su-moguni'i
danas - kod zakupa 'stana. Istekom roka zakup prestajer ah ako stranke nastave da s e
ponaaju kao i ranije, dolazi do produenja zakupa na_ neodreeno vreme. Ugovor o
zakupu na neodre'eno vreme ne vezuje se unapred za odreeni rok,.'ali se moe otkazati
uz otkazni rpk. Kod nekih'posebnih ugovora (zakup stana r poslovnih? prostorija) -razlozi za
otkaz su utvreni zakonom. " "" ; :'v ;-.-.:- <\ \r;-;.
Obaveze zakupodavca Obaveza predaje stvari ^'vri--se..:na*'r.azUitev;naMer;:iiz-ruke. u
s .. a i 4 , f _ruku, simbolino. Stvar'' sevmora'predati.- u. ispra'moiit^stanju'^:--a^itov!znai'rt]cako.'.je.
;j.A:;y^govQT^ da.moe posluiti za. upotrebu: radi koje je-ugovor i
zaMjuen...'Uz~s.h^.~idu.*"'i.'pripat^^ Stvar se prodaje: u vreme i u mestu. kako Je'
ugovoreno. Ako mesto nije ugovoreno, izriito pokretna stvar s e predaje u mestu u kontje
dunik imao prebivalite-u vreme nastaka obaveze; odnosno u mestu gde-se- nalazi;
nepokretnost Predaja se mora tako obaviti da zakupodavac- omogui zakupcu dravinu
na stvari. *' y' v
- Obaveza odravanja stvari - zakupac je duan da odrava stvar u ispravnom stanju I da^
vri popravke na njoj. Ako je trokover ocii^avanja snosio zakupac^ zakupodavac e mui^ilr.., r...-
naknadiU,, ukoliko je on bio duan da ih snosL Trokovi redovnog odravanja (sitnef ^'
popravke) padaju na teret zakupca. Sve ostale snosi zakupodavac. O potrebi preduzimaiija^ .'_,"-
radnji u cilju odravanjastvari, njene popravke i slino, zakupac Je duan da ga obavesiKtg^:-^
o trokovima koje je sam preduzeo zbog hitnosti, a koje padaju na teret zakupodavca**''?;
- Obaveza zatite - poto je ovde re o dvostrano teretnom ugovoru, zakupodavac je duan: - "
da prui zakupcu zatitu od evikcije i za materijalne nedostatke. Kad je re o zatit'od> '[;-:-
evikcije, treba razlikovati dve situacije: u sluaju potpune evikcije ugovor o zakmm
 92
prestaje po sarnom zakonu, a zakupodavac je duan naknaditi tetu- zakupcu, dok u
sluaju delimine evikcije, zakupac ima pravo opcije da raskine ugovor, ili da zahteva
snienje zakupnine.
Kad je re o zatiti za rnaterijalne nedostatke zakupljene stvari, treba rei da se odgovara
za skriveni nedostatak. O tom nedostatku zakupac je duan da odmah obavesti
zakupodavca. Zakupcu su na raspolaganju sledee opcije: 1. Raskid ugovora, 2, Snienje
zakupnine, 3. Otklanjanje nedostataka i 4. Naknada tete. Izbor ovde zavisi od toga da li
je nedostatak otklonjiv ili nije.
Obaveze zakupca - Obaveza plaanja zakupnine -r zakupac je duan da plaa zakupninu u
novcu ili u drugim st^arima. Zakupnina se plaa u rokovtma odreenim ugovorom ili
zakonorn. Ako to nije odfeeno onda se piaea onako kako je uobiajeno u mestu gde je
stvar predata zakupcu. Ako nije drugaije odreeno ili uobiajeno zakupnina se plaa
polugodinje kad je stvar data u zakup za jednu ili vie godina a ako je data za krae
vreme po isteku tog vremena. Neplaanje zakupnine je razlog za otkaz s tim to se
prethodno ostavlja jo jedan rok od 15 dana. Obaveza upotrebe stvari prema ugovoru -
zakupac je duan da upotrebljava stvar sa panjom dobrog domaina. Poto zakupljenu
stvar mora da vrati neoteenu duan je da je uva..: Bez'-toga se takva*obavezai-vraanja ne.
moe ispuniti. Stvar se upotrebljava onako kako je ugovoreno-Ako nita nije ugovoreno
onda u 'skladu sa karakterom i namenom stvari. Prema tome on se prema stvari mora
odnositi.rifino. Ako se tako ne odnosi zakupodavac moe otkazati ugovor i bez davanja
otkaznogijrpka. Obaveza vraanja zakupljene stvari - po isteku roka zakupa zakupac je
duan da-vfati stvar zakupodavcu neoteenu. Ona se vraa u stanju u kojem je primljena
s tim to se uzima u obzir istroenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom
kao i oteenja koja pojiu od njene dotrajalosti. Pri vraanju stvari zakupae moe
zadraO. dodatke stvari koje. je sam ugradio ali ih moe i. predati. zakupodaveu s tim da
mu on naknadi njihovu vrednost. Stvar se vraa u mestu u. kom je bila predata. Rizik
siuajne propasti stvari snosi viasnik - zakupodavac po pravilu res perit domino aii ako je
stvar propala. krivicom. zakupca. orx e snositi rizik.
Prestanak zakupa - Trajanje- zakupa odreuju same strane saglasnou. volja. One to ine.
izriito odreivanjem roka uz pomo kalendara ili preutno s obzirom na prirodu, cilj iii
.druger relevantiie, okolnosti. U oba- sluaja. odreenog, trajanja zakupai.ugovor, prestaje .
istekom roka ipso iure, a eventualna presuda o tomeima samo deklaratorno dejstvo. Kod
ugovora o zakupu zakljuenog na odreeno vreme moe doi i do preutnog.. obnavljanja
zakupa_ukoliko svaka- stranka nastavi d a se. ponaa kao Lranije posle isteka. roka~ IX tom
sluaju se uzima da je zakljuen novi ugovor o zakupu rieodreenog trajanja pod isthn
usiovimaL kao i prethodni. Medutim, obezbeenja koja. su trea lica dala za prvi zakup
prestaju da vae. Za prestanak. zakupa vano je razmotriti jo i otkaz,. propast stvartusled
vie sile: i srnrt stranke. Otkaz ugovora je nain prestanka ugovora o zakupu zakljuenom
na neodre^eao vreme. Svaka stranka moe otkazati ugovor o zakupu u svako doba samo
ne u nevrerhe. Pri tom mora potovati, pravila o otkaznom. roku.. Otkaz. predstavlja pravnu
mo: zakupek, ili. zakupodavca da jednostranom izjavom volje uini kraj ugovora o zakupu.
ZOO sadri praviio da se otkazni rok odreuje ugovorom, zakonom ili mesnim obiajem.
Ukoliko nije odreen ni jedan od ovih* naina, onda iznosi 8:dana siirii: da ne-moeiDiti
dat u nevreme. Ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje zakupac moe otkazati ugovor
bez davanja otkaznog roka ak i kad. je znao za tu. opasnost s tim to se. ovog prava ne
moe odrei.. Ako zakupljena stvar bude unitena usled:vie sile ugovor o zakupu prestaje,
pa ni jedna strana drugoj za to nij'e odgovorna.. Ako zakupljena stvar bude samo delimice
unitena iii samo oteena zakupac ima pravo izbora. On moe raskinuti ugovor iljj-dstati I
dalje u zakupu i zahtevati ogovarafuee snienje zakupnine. Ako stvar propadne krivicom.
jedne stranke ona je duna da drugoj nadoknadi teta. Smrt stranke ne dovodi do
prekida ugovora. Zakup se nastavlja sa njegovim naslednicima ako nije drugaije
ugovoreno ili iz prirode ugovora ne proizilazi to drugo; Ovdeje doao do izraaja princip*. .
da ugpvori nadivljuju ugovornike ali strake: mogu. same ugovoriti da smru prestaje."
ugovor. On e prstati smru i kad to nije izriito ugovoreno, kad je ugovor zakljuen
inimtu personae.
 93
119. UGOVOR O POSLUZI
Ovaj ugovor je ugovor kojim se jedan ugovornik (poslugodavac) obavezuje da preda
odreenu nepotronu stvar na besplatnu upotrebu drugom ugovorniku (poslugoprimcu), a
ovaj se obavezuje da mu po isteku odredenog vremena tu stvar neoteenu vrati. Ovakva
definicija posluge ukazuje na njen konsensuaini karakter, ime se naputa klasino
shvatanje posluge kao realnog ugovora koji nastaje predajom stvari poslugoprirncu, pri
emu sporazum o posluzi ima znaaj predugovora. Konsensualnost posluge znai da se
ugovor zakljuuje. samom. saglasnou .volja. pri emu se predaja uzima samo kao akt
izvrsenja obaveze poslugodavca posle koje nastaje obaveza vraanja. Na ZOO nije
regulisao ugovor o posluzi poto on nije tipian za promet roba i usluga, a i ta oblast je
bila u zakonodavnoj nadlenosti federacije. Ugovor o posluzi sadri obavezu jednog
ugovornika da drugome preda stvar. Takva obaveza postoji i kod kupoprodaje razmene
poklona i zajma, ali se ovaj ugovor razlikuje od pomenutih po tome to ne predstavlja
osnov za. sticanje prava svojine odnosno raspolaganjaPosluga se razlikuje od kupoprodaje
jer nije teretan ve dobroin ugovor to isto vai i za razmenu. Kod ovih. ugovora nema
,.V ^obaveze.'vraqanja .stvari koja kod posluge postoji. Posluga je besplataa kao i poklon ali se
poslugom' ne stie'svojina, ve s a m o pravo na besplatnu upotrebu. Posluga se razlikuje od
zajma jer se zajmom prenosi svojina a poslugom stie saino pravo upotrebe. Predmet
zajma je ^amenljiva stvar, a posluge nepotrona stvar. Poluga je uvek besplatna a zajam
moe biti i teretan. Slinost posluge i zakupa je u tome to s e stvar predaje na upotrebu
ali se za to kod posluge ne plaa naknada a kod zakupa se plaa s"tim'to se kod oba
ugovora javlja obaveza vraanja stvari. Posluga i ostava su slini po predaji i vraanju
stvari ali se razlikuju po tome to poslugoprimac upotrebljava stvar dok je ostavoprimac
samo uva. *
Poreklo i znaaj - Poslugu je poznavalo rimsko p r a v a i . t o kao. dobroui. ugovor.. Odlike
posluge iz rimskog prava su preuzete od velikih kodifikacija 19. i 2o. veka s tim to je
posluga shvaena kao realni ugovor. U modernom pravu, posluga dobija karakter
konsensualnog ugovora.
Pravne osobine: 1. Imenovani - jer je regulisan zakonom, 2. Konsensualni - u savremenim
pravima dok je u starijim shvatan kao realni ugovor, 3. Dvostrano obavezan - po nekim
savremenim- pravima,. a. jednostrano obavezan po starijim- pravima- koja ga.- tr.etiraju. kao-
realan ugovor (obaveze stranaka meutim nisu istovremene), 4. Dobroin - jer
poslugoprimac ne plaa naknadu poslugodavcu, 5. Komutativan - j e r su prestacije
unapred: odreene,. 6. Sa trajnim izvrenjem. - jer- prestaeija- traje odreeno vreme, 7.
Jednostavan - jer ne sadri'meovite elemente, aii i moe da ih sadri,. 8. Sa sporazumno
odreenom sadrinom - ali moe biti i po pristupu, 9.. Samostalan jer nije akcesoran,
lo. In'tuita personae - mada moe biti i bez obzira na linost 11. Mogu. je i predugovor ali
moe 1 bez njega i 12. Kauzalan - jer je osnov vidljiv.
Bitni elementi - Predmet posluge je nepotrona stvar. Predmet morabiti.'mogu, dozvoljen
i odredenr..Nepotrona Je ona stvar koja se prvom redovnom.'-upotrebom-.ne.utroi. Stvar
moe biti pokretna.. ili nepokretna, ali uvek individualno oclreena.:"Gakvi;kad.je.zamenljiva
ona se.individualizira jer se m o r a vratiti ista stvar. Stvar j e obino postojea,. ali moe biti
i budua ako se pOsluga uzme kao konsensualni ugovor. Po>nekim autorima stvar moe.
biti i bestelesna. ' ' '
' "'' ---.
Vreme trajanja posluge- - Posluga j e ugovor sa rrajnim izvrenjemm; a t o znal da ugovor
traje odreeno vreme. Vreme trajanja se odreuje ugovorom izrino-ili preeutno.. Rok se
odreuje kalendarski ili vezuje za odreenu budu'cu okohiost (zavretak kolske. godine).
Ako vreme trajanja nije odredeno, a ne moe se odrediti iz svrhe ugovora trajanje'hposluge-
prestaje im poslugodavac zatrai da m u se.-stvar vrati. Po isteku roka stvar uzeta- na>
poslugu se vraa. -' '--'""*: '"
. Prekarijum- Ovo je. vrsta posluge ije trajanje nije unapred odreeno. Re j e o besplatnoj fc ^
upotrebi stvari koja se u svako doba moe opozvad s tim to- opoziv deluje sampprdg^
futuro. Prekarist ima dravinu na stvari i moe je tititi clravinskim tubama.' Ovo-' : jer:f :
rimsko shvatanje prekarijuma koje se odlikuje veom samostalnou u odnosu narr
f poslugu. Drugo shvacanje prekarijuma je tenje povezano sa poslugom tako da se uzima- '.;
da on postoji kad je ugovorena posluga ali nije odredeno vreme njenog trajanja. U svakorrt
 94
sluaju prekarijum odlikuje osobina da upotreba stvari nije unapred vremenski oreena,
iako se podrazumeva. Otuda se prekarijum moe opozvati im to poslugodavac zatrai.
Postojanje prekarijuma ne moze biti izvedeno kao zakonska pretpostavka u sluaju da
vreme posluge nije odredeno - odredivo, ve jedino saglasnou voija moe biti predvieno
i to pod usiovom da nema elemenata nedozvoljenog posla.
Obaveze stranaka - Posluga shvaena kao konsensualni ugovor porazumeva obaveze obe
strane u ugovoru. One meutim, nisu istovremene u potpunosti.
1. Obaveze poslugodavca- su: a) obaveza predaje stvari - ova obaveza se javlja samo kod'
posluge kao konsensuamog ugovora. Kod realne posluge predaja je akt zakljuenja
ugovora. Predaja se vri na razne naine: faktikim uruenjem, simbolinom predajom iii
kratkom rukom. Predajom posiugodavac treba da omogui poslugoprimeu upotrebu stvari
prema njenoj nameni. Mesto predaje se odreduje ugovorom. Isto tako je i za trokove
predaje. b) obaveza naknade tete usled materijalniii nedostataka - posluga je dobroin
pravni posao, pa tu nema odgovornosti za evikciju i materijalne nedostatke na stvari. Ali
ako je zbog materijalnih nedostataka na stvari nastupila kakva teta za poslugoprimca, za
nju odgovara poslugodavac ako je znao za te nedosta*'ke pa je nameraom ili grubom
nepanjom propustio da ukae na.,,to. Za obinu n^pariju:ne':Odgovara.ft?e),'obaveza
snoenja vanrednih trokova - poslugodavac snosi trokove koji nisu vezani za uobiajenu
upotrebu stvari npr.. ako je predmet posluge automobil, poslugodavac e snositi trokove
redovnog 'servisa ukoliko on padne u vreme trajanja posluge, dok e trokove za benzin
snositi poslugoprimac. Prema tome, redovne (obine) torkove snosi poslugoprimac, a
vanredne poslugodavac. Ukoliko poslugoprimae zbog hitnosti uini izdatke koji padaju na
teret posiugodavca ima pravo da ih. od njega. zahteva po praviiima o nezvanom vrenju
tuih poslova. ,
2. Obaveze poslugoprimca su: a) obaveza upotrebe stvari prema njenoj. nameni i uvanje
stvari - poslugoprimac ima pravo da upotrebljava stvar uzetu na poslugu onako kako je
ugovoreno, a ako nita nije ugovoreno prema prrrodi stvari i njenoj nameni. On ima pravo
na upotrebu stvari ali ne i na obavezu pa je ne mora upotrebljavati osim ako karakter
stvari to zahteva. Ali bez obzrra da li on stvar upotrebljava iii ne mora je uvati sa
panjom briljivog i urednog oveka to je vii standard od panje dobrog domaina.
Stoga on. ne. moe dati stvar drugome na. upotrebu bez saglasnosti. poslugodavca..
Poslugoprimac koji prekri ovu obavezu uvanja, odgovara i za sluajnu propast stvari
(ima pootrenu odgovoraost). b) obaveza snoenja redovnih trokova - redovne trokove u
vezi sa upotrebom stvari uzete. na posiugu snosi. poslugoprimac. Vanredne snosi
poslugodavac. To proizilazi iz obroinog karaktera posluge. c) obaveza vraanja posuene
stvari - po isteku trajanja posiuge poslugoprimac ima obavezu da vrati posudenu stvar
poslugodavcu neoteenu. Posluga nije osnov sticanja svojine i stvar se- mora vratiti
njenom vlasniku makar se nala i kod treeg lica. Stvar se ima vratiti neoteena uz
tolerisanje'hormalnog habanja od redovne i dozvoljene upotrebe. Stoga posiugoprimac ne
odgovara zarumanjenje vrednosti stvari usled takve upotrebe.. On moe skrnuti dodatke
koje je priMjuio stvari ali stvar moe biti vraena i sa dodacima ako poslugodavac
naknadi njihovu vrednost. Stvar se vraa posle isteka roka trajanja posluge. U sluajevima
prekarijuma taj rok nije odreden pa se stvar vraa im je poslugodavac zatrai.
Poslugoprimac moe vratiti stvar i pre roka ako je rok bio ugovoren u njegovu korist a to
ne bi biio na tetu poslugodavca. Stvar se vraa u mestu koje je ugovorom odreeno. Ako
ono nije ugovoreno, a ne moe se odrediti prema okoinostima sluaja, vraa se
poslugodavcu u mestu njegovog prebivalita. Trokove vraanja snosi poslugoprimac ako
nije drugaeije odreeno. Rizik sluajne propasti stvari snosi viasnik po praviiu r& perit
domino. To je poslugodavac ali ako je poslugoprimac stvar dao drugom licu bez. znanja
poslugodavca iii je nije vratio u roku, rizik prelazi na njega.

12.UGOVORO DELU
Ugovor o deiu je ugovor kojim se jedan ugovornik (poslenik) obavezuje da izvri odredeni'
posao za drugog ugovornika (naruioca), a ovaj se obavezuje da mu za to plati odredenu
naknadu i da primi izvreni posao. Pod poslom u smislu ovog ugovora porazumeva se
materijalni, a ne pravni posao. npr. izrada portreta, popravka neke scvari itd. Iz ovog
 95
genusnog pojma proizali su neki posebni ugovori: ugovor o izdavanju autorskog dela.
ugovor o graenju, ugovor o prevozu itd. Definisanje ovog ugovora zahteva izvesno
preciziranje - predmet ugovora je posao i to materijaini a ne pravni, Sutina ovog posla je
da se on obavi kako bi nastaio neko delo, kreacija. Najee, obavijanje ovog posla daje i
odreeni rezultat Zato ovaj ugovor sadri obligaciju rezultata (ciija), ali nije iskljueno da
posao bude i obligacija sredstva (angazovanje lekara da lei bolesnika kako najboije ume)
tada postoji ugovor o delu a bez rezultata (boiesnik boluje od neizleive bolesti). Osobine
ugovora o delu se mogu najbgije uoiti ako se on uporedi sa kupoprodajom, ugovorom o
punomostvu, ugovorom o radu, ugovorom o zakupu i ugovorom o . ostavi. Kod
kupoprodaje sutina je u prenoenju svojine na odreenoj stvari za odreenu cenu. Toga
rnoe biti i kod ugovora o delu - ako se narui izrada odreene stvari od poslenikovog
materijaia. Ali tu ipak nema kupoprodaje jer suina je u poslenikovoj obavezi da stvori
odreeno delo, a to ini ovaj ugovor posebnim bez obzira to se njime deava i prenos
svojtne, Kod ugovora o punomostvu predmet ugovora je pravna radnja dok je kod
ugovora o delu ; predmet materijalna radnja. Kod punomostva, punomonik stupa u
i:t7$*-: ^odnpse 4a ,txe,im u'.ime i za raun poslodavca, dok kod ugovora o delu toga nema. Kod
ugovora'b radu' pf-edrriet ugovora je -sam rad bez obzira da li e taj rad dovesti do
odreenog rezuitata ili ne pri emu se uspostavlja i odnos subordinacije i zavisnosti u
radu. Kod ugovora o delu bitno je da se postigne odreeno delo -,-<kreacija koja popravilu
daje odreeni reztiltat Krae - kod ugovora o radu, angauje se radna sposobnost radnika
da radi ono to mu naloi poslodavac dok se kod ugovbra o delu poslenik.obavezuje da
obavi odreeni posao i stvori odreenu kreaciju. Kod ugovora o zakupu, stvar se uzima
radi upotrebe kdd zakupodavca. Kod ugovora 0 delu nema nikakve upotrebe ve se
posienik obavezuje da izvrsi* odreeni posao. Oba ugovora su intuitu personae s tim to je
to mnogo izrazitije- kod" ugovora 0 delu. Kod ugovora o ostavi bitno j e da. se stvar uva, a
kod ugovora o delu da se izvri odreeni posao. Prvi ugovor*moe biti i dobroin a drugi
je uvek teretan. Nas ZOO ga predvia (ugovor o delu).
Poreklo i znaaj - Ovaj ugovor vodi poreklo iz rimskog prava. Pripadaoje porodici
ugovora locatio - conductio. Ugovor o delu je nastavio da se razvija samostaino i uao je u
klasine i savremene kodifikacije graanskog prava kao konsensualni ugovor. Ima iroko
polje primene jer za predmet ima posao kojim se kreira u svim oblastima, rada;., od,
manueinih do naunih radova. Naroito je ratren u oblasti privrede, zanatstva itd.
Pravne osobine ugovora o delu - 1. Imenovani - jer je zakonom regulisan,
2.'Neformaian - jer se u principu zakljucuje solo consensus- mada moe biti i formalan
kao ugovor o graenju, 3.' Dvostrano obavezan - jer stvara. uzajamne obaveze na obe
strane, 4. Teretan - jer druga strana daje naknadu za korist koju dobija* 5.
Komutativan - jer su prestacije poznate, 8; Sa trajnim izvrenjem obaveze 7. Jednostavan
- jer najee ne sadri elemente-drugih ugovora mada moe.da bude i.meovit ~ ugovor o
pansionu, 8. Sa sporazumno odreenom sadrinom - mada moe-biti.i-po pristupu, 9.
Samostalan jer nije akcesoran, lo. Intuitu personae - j e r . se. rauna. na kreativnu
sposobnost' posienika. 1L Moe mu prethoditi predugovor i ;12;;.-I&uzalan\r,Jer je osnov
..:.-t?y _ vidljiv. , . '
Bitni elementi - Posao poslenika je predmet ugovora. Re je:o materijalnom poslu. Sastoji
se u odreenoj kreaciji - izradi ili' popravci stvarL stvaranju- umetnikih; knjievnih
naunih dela, gradnji objekata. Predmet posla moe biti pokretna i nepokretna stvar.
Kreacija se uvek vri po odreenim zahtevima - dimenzijama, formatu, obimu i sL Bitan
je rezultat posla, maa on ponekad moe izostati. Naruilac ima pravo ,da vri nadzor u.
obavljanju posla, Nagrada je vrednost koju naruilac duguje posleniku za narueimposao.
Sastoji se u novcu ali moe biti i u drugoj -vrednosti. Utvruje se voljom stranaka^.u;
ugovoru mada nekad moe biti odreen i tarifom - prevoz putnika ili robe. Vreme ffiajarija:'"
odreuju stranke ugovorom, izrino.-iii preutno. Ispunjenjem ugovora u odreenoni-roku
ugovor prestaje. Po ZOO naruilac moe, dofc se posao ne okona, raskinuti ugovor alije^
duan ispiatiti posleniku ugovorenu naknadu umanjenu za iznos trokova koje. ovaj-^nlje-"
uinio kao i za iznos zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je namerno
propustio da ostvari. Ova mogunost raskida se prostire ne samo unutar roka za izradu
 96
dela nego i posle roka (Unutar roka - ako je rok odmakao a posao nije ni zapoet. Posle
isteka roka - ako je rok proao, a posao nije obavio).
Zakljuenje ugovora sa nadmetanjem - ZOO predvida i ugovor o delu sa nadmetanjem.
Naruilac moe uputiti poziv odreenom ili neodreenom broju lica na nadmetanje za
izvrenje odreenih poslova pod odredenim uslovhna i uz odreene garancije s tim da se
ugovor zakljui sa onim koji da najpovoljniju ponudu. U oglasu se moe iskljuiti obaveza
zakljuenja ugovora sa najpovoljnijim uesnikom nadmetanja. Tada se moe zakljuiti
ugovor sa bilo kojim uesnikom nadmetanja. Npr. nadmetanje za najbolje idejno reenje
nekog objekta. Nadmetanje se objavljuje oglasom i ima kakrakter jednostrane izjave volje
koja.obavezuje da se postupi u skladu sa uslovima nadmetanja.
Prava i obaveze stranaka:
1. Obaveze poslenika su: a) obaveza izvrenja posla - poslenik ima obavezu da posao izvri
blagovremeno i uredno. Blagovremeno znai da bude izvren u roku. Istekom roka
poslenik pada u docnju koja pogorava njegov pravni poloaj. Poslenik moe traiti raskid
ugovora i naknadu tete. Uredno znai izvrenje posla u skladu . sa narudbinom to
podrazumeva odgovarajui oblik, kvalitet, boju i druge -elemente. Pri tom se koriste i
odgovarajui standardi ako elementi nisu, blie. ugovorom-'-'odr.eemAiNeipunJenje'ovog'
uslova vodi..r,askidu ugovora po zahtevu naruioca i pravu da mu poslenik naknadi tetu.
Posao moraftposlenik obaviti lino jer je. ugovor. intuitu personae. Zbog ove odlike smru
poslenika "prestaje ugovor. Naruilac, ako ima.interesa, moe preuzeti nedovrem posao,
ali je duantsda isplati srazmernl deo ugovorene naknade.. Doputeno je da. se ugovori da
poslenik poveri posao nekom treem licu. U tom sluaju on.i.dalje odgovora naruiocu za
blagovremeno i uredno izvrenje posla. Bez obe klauzule to nije moguno jer je -ovaj
ugovor Intuitu personae. p) obaveza naknade tete usled nekog nedostatka posla -
poslenik je duan da posao obavi saglasno ugovoru. i pravilima poslenika odnosno
zahtevima posla. Ipak moe doi do odreenog nedostatka u poslu. To mogu biti
nedostaci u materijalu koji mogu postojatt i kad je materijal obezbedio naruilac. O tim
nedostacima poslenik je duan da obavesti naruioca im ih primeti. Ako to ne uini ili.ih.
ne primeti, a morao ih je primetiti odgovarae za tetu. Ako je naruilac obezbedio
materijal, a bio je upozoren na. nedostatke pa izda nalog da se stvar napravi bez obzira na
nedostatke, poslenik. nee odgovarati za tetu.. Poslenik e. odgovarati za sve. nedostatke
koje on uini. To ukljucuje sve nedostatke u materijalu koga on obezbeuje-. Naruilac je
duan da odmah obavesti poslenika o nedostacima im ili otkrije. U sluaju osporavanja
nedostatka o tome se. izjanjava struno lice. Za ove nedostatke^ odgovara. poslenik osim u.
sluaju kad su nedostaci bili skriveni a nisu se mogli otkriti u momentu prijema posla. c)
obaveza predaje predmeta - poslenik je duan da predmet posla preda naruiocu u vreme
i na.nain kako je to ugovorom predvieno. Vreme se ugovara zavisno od posla. Nain
predaje moe biti razliit - faktiko uruenje, simbolina. predaja kratke ruke. Predaja
izostaje ako^stvar propadne usled vie sile ili sluajno. Rizik snosi vlasnik. Otuda. ako Je.
materijai. dao narueilac on .snosi rizik propasti materijala a poslenik rizik propasti
vrednosti rada ugraenog u delo.
2. Obaveze naruioca posla su: a) obaveza isplate nagrade - naruilac je duan. da, isplatl.
posleniku nagradu po obavljenom poslu i to u vreme, mestu i na nin kako je.ugovorom
predvieno. Nain ugovaraju stranke slobodno. Ako ne ugovore, isplata se vri poto-
naruilac pregieda. obavljeni posao i izvri prijem.. Nagrada se plaa odjednom ili u
obrocima ako je i izrada dela bila sukcesivna. Ako Je naruilac u toku obavljanja posla
postavljao dodatne zahteve, naknada se poveava za vrednost novih poslova. Mesto isplate
naknade se odreuje ugovorom a ako to nije uinjeno, a ne moe se utvrditi m' nabsnovu
svrhe. prirode posla iii mesnog obiaja piaanje.se vri u mestu prebivalita poslenika. b)
obaveza saradnje pri izvravanju posla - kod nekih ugovora o delu zbog prirode iii vrste
posla mora -se uspostaviti odnos saradnje poslenika i naruioca. Npr. u vezi predaje
materijala od strane naruioca, odazivanje naruioca na probu, davanje uputstva posleniku.
itd. Neizvravanje ovih obaveza daje pravo drugoj strani na raskid ugovora i naknadu
tete. c) obaveza prijema posla - naruilac ima obavezu da izvri prijem posla poto ga
je poslenik obavezao. Naruilac je duan da prijem obavljenog posla uini blagovremeno.
On to moe uiniti izrino iii preumo i to u vreme, mestu i na nain predvien
 97
ugovorom, Ako posao ne primi na vreme, naruilac pada u poverilaku ocnju, Tada se
njegov poloaj oteava jer snosi rizik sluajne propasti naruene stvari, a duan je i da
naknadi tetu posleniku. Tada poslenik stvar moe drati kod sebe ili je dati na uvanje
treem licu na troak i rizik naruioca. Izbor treeg vri poslenik s panjom, urednog i
briljivog oveka. Prijem posla podrazumeva niz radnji kojima se obavezuje prijem
predmeta ugovora, Nekad je to obezbeivanje ambalae, prevoza, a nekad osiguranja
prenosa predmeta. Najzad aktom prijema posla.od strane naruioca, poslenik se oslobada
svake odgovomosti izuzev za nedostatke zbog skrivenih mana posla koje se nisu mogle
uoiti iii koje je poslenik namerno prikrio.

121. UGOVOR O PUNOMOSTVU

Ugovor o punomostvu je ugovor kojim se jedan ugovornik (punomonik) obavezuje da
besplatno ili uz naknadu preduzme odreene pravne poslove u ime i za raun drugog
ugovornika, (vlastodavca) koji mu za to daje ovlaenje. Predmet ovog ugovora je pravni
posao, a ne materijaini kao kod-ugovora o delu. Pimomonik taj pravni posao preduzima
^.u'lme i ra raun viastodavca. U ime znai da se pravna dejstva pravnog posla ostvaruju
"prema vltstbdavcua ne punomoniku. Za raun znai da se imovinski efekti pravnog
posla ostvaruju u'imovini viastodavca. Okvir pravnih poslova koji se ovim ugovorom mogu
preduzimati je' veoma irok. On uglavnom zavisi od volje ugovornih'strana ali-nekad na to
utie i zakon; statut iii neki drugi opti akt ZOO sadri odredbe o .zastupanju uopte, a
ugovorno zastupanje naziva ugovor o nalogu. Po ZOO, nalog je termin zajedniki za
razlieite vrste zastupanja. Ugovor o punomostvu treba razlikovati od ugovora o deluf
prodajnog naldga ugovora o ostavi i ugovora o komisionu. Kod ugovora o delu poslenik
preduzirna materijalne radnje dok kod punomostva punomonik preduzima pravne
poslove. Poslenik radi za sebe; a punomonik.u imcri za raun vlastodavcac Prodajni nalog ,
ovlauje nalogoprimca da stvar proda, a ako to ne uini smatra se da. je'on stvar kupio.
Punomonik preduzima pravne poslove samo u ime* i za raun poslodavca. Prodajni nalog
se ne moe opozvati, a punomoje moe. Ugovor o ostavi ima za predmet uvanje
poverenih stvari, a ugovor o punomostvu preduzimanje pravnib poslova u ime i za raun
poslodavca. Kod ugovora o komisionu komisiouar postupa u svoje ime, a za raun
komitenta, dok/punomonik postupa u- ime i za ratur viastodavca; Komision; je uvek
teretni posao a punomoje moe biti i teretni i dobroini. posao.
Punomoestvo - Obzirom na ovlaenja koja punomonik dobija od vlastodavca, punomoje
moe biti opte i posebno. Opte - generaino - punomoje ovlasuje- punomonika da
preuzima iri obim poslova u ime i za raun poslodavca. Npr. sve poslove u vezi sa
odravanjem stambenezgrade - naplata stanarine, isplata raznih obaveza, vrenje raznih*
popravki itd. Posebno iii specijalno punomoje ovlauje punomonika da preuzima uu
vrstu pravnih poslova, odnosno konkretne pravne posiove tako da punomonik.van toga
ne moe vriti druge pravne poslove. Ako je ueg domasaja;- specijaino!;punomostvo i
obino ima fadikalnije dejstvo jer se najee odnosi na -raspblaganjeovlastodavevom
imovinom. Obzirom na to, takvo punomoje je preciznije/'od^/optegivjer konkretizuje,
, pravne. poslove koji se imaju preduzeti. Posebno punomoje s e odlikuje i striktmm-
ovlasenjemV Ono je ispunjeno uputstvima kojih je punomonik duan da se pridrava-
Takva ovlasenja su obino ograniena 'ali pundmdje'moe. bitt i neogranieno - bez
posebnih uputstava. Takva punomoja su obino opta punomoja kod kojih. j e
punomoenik, u okviru oviasenja, slobodan da obavlja razne pravne poslove rukovoden.
samo inieresom vlastodavca.
Poreklo i znaaj - Ovaj ugovor vodi poreklo tz rimskog prava.. Prvi znaci ovog ugovora .
nosili su obeleje komisiona, jer je punomonik preuzimao pravne poslove u svoje ime a
za racun vlastodavca- i to uvek besplatno, s tim to je viastodavac bio duan da nataiadi
trokove oko'' izvrenja poslova. U savremenom pravu, punomoje ima iroku primenu.
kako meu fizikim licima tako izmeu pravnih i fizikih lica. U principu svi pravnir -
poslovi se mogu obavljati preko punomonika i to kako uz naknadu tako i bez nje-.'*
Iskljuenje punomosrva se mora izriito predvideti npr. kao kod sastavijanja testamenta,
ugovora o doivotnom izdravanju itd.
 98
Pravne osoblne - 1. Imenovani - jer ga zakon predvida, 2. Neformalan (konsensualanj - u
naelu mada moe biti i formalan - kada se daje punomostvo za zakijuenje formalnog
ugovora o prometu nepokretnosti, 3. Jednostrano obavezan - ako se zakijuuje bez
naknade - a dvostrano obavezan ako je sa naknadom. 4. Teretan - ako je sa naknadom, a
dobroin ako je bez nje, 5. Komutativan - jer su u trenutku zakljuenja poznate
prestacije, 6. Sa trajnim izvrenjem - izuzetno sa trenutnim, 7. Jednostavan - aii se
njegovi tragovi nekad mogu javiti u drugim ugovorima (kod prodajnog naloga), 8. Ugovor
sa sporazumno odreenom sadrinom - ali moe biti i po pristupu, 9. Samostalan - jer
nije zavistan od drugih, lo. Obino je intuitu personae, 11. Mogu je predugovor i 12.
Kauzalan - jer je osnov vidljiv.
Sposobnost ugovaranja - Za ovaj ugovor vae praviia o sposobnosti ugovaranja uopte. To
znai da i vlastodavac i punomonik moraju biti poslovno sposobni. Ako nisu, ugovor o
punomoju moe zakljuiti samo zakonski zastupnik u ime nesposobnog lica. Meutim,
posebna praviia vrede za vlastodavca. Ukoliko je on poslovnu sposobnost za obavljanje
odreenih poslova stekao pre punoletstva onda on moe zakljuiti i ugovor o punomostvu
pre punoletstva. Lice moe zasnovati radni odnos sa 15 godina, kada stie i poslovnu
sposobnost za raspolaganje zaradom. Otuda on moe i zaMjuiti.ugovorj-O'punomostvu u
vezi sa raspolaganjem tom zaradom. Lica sposobna da zakljue ugovor o punomostvu
zaklj'uuju .-|aj ugovor saglasnosu volja koja mora biti izriita. Meutim, za lica koja se
profesionalnp bave zastupanjem vai pravilo da ugovor zakljuuju i preutno, ukoliko
izriito ne odgovore da ne prihvataju nalog za zastupanje,
Bitni elementi - 1. Posao punomonika - mora biti pravni posao a ne materijalna radnja
kao kod ueovora o delu. Taj posao morabitl uokviren optirn, iii specijainim.punomojeni..
U principu svi pravni posioS se mogu obavljati preko punomonika. Zakon isMjuuJe
mogunost da se: preko'. punomonika zakljuuje testament ili ugovor o doivotnom
izdravanju ili ugovor o raspodeii imovine za ivota. Posao mora biti dozvoijen i
objektivno moguan. On se moe preduzimati u okviru obligacije cilja i obligacije sredstva.
ee se vezuje za obligacije sredstva. 2. Nagrada punomonika - se javlja samo- kod
teretnih ugovora o punomostvu. Nagrada je naknada. koju vlastodavac duguje
punomoniku za njegov trud u obavljanju pravnog posla. Odreduje se u novcu ali moe i u
nekoj drugoj imovinskoj vrednostL -.predaja slike:.har.uje.od-.vrednostL.i. sL. Nagrada.se
ugovara ali je za
advokate propisana tarifom. Stranke njeno odreivanje mogu prepustifi. i treem licu. I
nagrada. mora. biti. moguna i doputena. 3. Vreme trajanja- - Odreuje- se., kalendarskim.
raunanjem ili nastupanjem neke okolnosti. Ovo naroito vai za opta punomoja.. Neka
posebna, specijalna punomoja mogu biti i trenutna. Ugovor traje do isteka roka ali
mogue je i jednostrano ga raskinutL Ako to tni vlastodavac. onda je to opoziv,. a ako to
ini punompnik onda je to otkaz. U sluaju opoziva kod teretnih ugovora o punomostvu,
punomoeniku pripada deo naknade srazmeran delu obavljenog posia. U sluaju otkaza,
vlastodavac1(!'.moe zahtevati naknadu tete koju: je u tom sluaju pretrpeo. Ukoliko je
punomonik-po prestanku punomoja izvrio posao, on ne proizvodi. pravna dejstva. osim.
prema treem, savesnom licu koje nije znalo da je punomoje prestalo, pa je zakljuiio
ugovor sa vlastodavcem preko dotadanjeg punomonika... Punom'qje prestaje i usled-
srnrti punomonika jer je ovaj' ugovor uglavnom intuitu. personae: Ako nije takav, oa
nadivijuje punomonika. Punomoje prestaje i Menjem poslovne. sposobnosti odnosno
steajem vlastodavca - pravnog lica..
Obaveze stranaka - Funomoje je dvostrano obavezan ugovor pa svaka stranka.-. ima.
obaveze koje su uzajamne: i
1. Obaveze punomonika - a) obaveza da izvri .pravni posao - punomonik.je duan da u.
ime i za raun vlastodavca obavi pravni posao kako je ugovoreno i kako nalau pravni
standardL Pri tom mora da postupa sa panjom dobrog domaiua bez obzira da li j e
ugovor teretan ili dobroin. U suprotnom odgovara za naknadu tete. Punomonik je.
duan da pravni posao obavi u granicarna ovlaenja. Ako ovlaenja prekorai,..
vlastodavac ih moe naknadno odobriti (ratifikovati). Ako to ne uini vlastodavac se moe
pozivati na nezvano vrenje tuih posiova. Poto je ovaj ugovor po pravilu intiiitu
personae, punomonik je duan da ga lino obavi, a ne moe ga poveriti drugom licu
 97
ugovorom. Ako posao ne primi na vreme, narueilae pada u poverilaku docnju. Tada se
njegov poloaj oteava jer snosi rizik sluajne propasti naruene stvari, a duan je i da
naknadi tetu posleniku. Tada poslenik stvar moe drati kod sebe ili je dati na uvanje
treem licu na troak i rizik naruioca. Izbor treeg vri poslenik s panjom, urednog i
briljivog oveka. Prijem posla podrazumeva niz radnji kojima se obavezuje prijem
predmeta ugovora. Nekad je to obezbeivanje ambaiae, prevoza, a nekad osiguranja
prenosa predmeta. Najzad aktom prijema posla .od strane naruioca, poslenik se oslobada
svake odgovornosti izuzev za nedostatke zbog skrivenih mana posla koje se nisu mogle
u'oiti iii koje je poslenik namerno prikrio.

121. UGOVOR O PUNOMOSTVU

Ugovor o punomostvu je ugovor kojim se jedan ugovornik (punomonik) obavezuje da
besplatno ili uz naknadu preduzme odreene pravne poslove u ime i za raun drugog
ugovomika, (vlastodavca) koji mu za to daje ovlaenje. Predmet ovog ugovora je pravni
posao, a ne materijalni kao kod-ugovora o delu. Punomonik taj pravni posao preduzima
u/irrie i ra racun vlastodavca. U ime znai' da se pravna dejstva pravnog posla ostvaruju
"prema vlastddavcu' a ne punomoniku. Za raun'znai da se imovinski efekti pravnog
posla ostvaruju" u' imovini vlastodavca.- Okvir pravnih poslova koji se ovim ugovorom mogu
preduzimati 'je veoma irok. On uglavnom zavisi od volje ugovornih'stranaalimekad na to
utie i zakon," statut ili neki drugi opti 'akt ZOO sadri odredbe o'.'zastupanju uopte, a
ugovorno zatupaiije naziva ugovor o nalogu. Po ZOO, nalog je termin' zajedniki za
raziiite vrste zastupanja. Ugovor o punomostvu treba razllkovati od ugovora o delu,
prodajnog naldga/ ugovora o ostavi i ugovora o komisionu. Kdd ugovora o delu poslenik
preduzima materijalne radsje dok kod punomostva punomonik preduzima pravne
poslove. Poslenik radi za sebe, a punomonik. u imeT za raun vlastodavcac.Prodajni.nalog ...
ovlauje nalogoprimca da stvar proda, a ako to ne uini smatra se da.je on stvar kupio.
Punomonik preduzima pravne poslove samo u ime i za raun poslodavca. Prodajni nalog
se ne moe opozvati, a punomoje moe; Ugovor o ostavi ima za predmet uvanje-
poverenih stvari, a ugovor o punomostvu preduzimanje pravnih poslova u ime i za raun
poslodavca. Kod ugovora o komisionu komisionar postupa u svoje ime, a za raun
komitenta, dok.pruiomonik postupa u--ime i za raun vlastodavca; Komision: je uvek
teretni posao a punomoje moe biti i teretni i dobroini. posao.
Punomostvo - Obzirom na ovlaenja koja punomonik dobija od vlastodavca, punomoje
moe biti opte i posebno. Opte - generalno - punomoje ovlaeuje- punomonika da
preuzima iri obim poslova u ime i za raun poslodavca. Npr. sve posiove u vezi sa
odravanjem stambenezgrade - naplata stanarine, isplata raznih obaveza, vrenje raznih
popravki itd. Posebno ili specijamo punomoje ovlauje punomonika da preuzima uu
vrstu pravnih poslova, odnosno konkretne pravne posiove tako da. punomomk.van toga
ne moe vriti druge pravne poslove. Ako je ueg omaaja,- specijalno-punomostvo i
obino ima'fadikalnije dejstvo Jer se najee odnosi na raspolaganje.'.vlastodavevom
imovrnom. Obzirom na to, takvo punomoje je preciznije^od'^-opstegrg'er::koiikretizuje.
pravne;,posloy'e koji se imaju preduzeti. Posebno punomoje se odlikuje i stiiktaim-
ovlasenjem. Ono je ispunjeno uputstvima kojih je punomonik duan da se pridrava..
Takva ovlaenja su obino ograniena 'ali punomdje" moe bitf i neogranieno - bez.
posebnih uputstava. Takva punomoja ! su obino opta punonioja kod kojih. j e
punomonik, u okviru ovlaenja, slobodan da obavlja razne pravne poslove rukovoen:
samo interesom vlastodavca.
Poreklo i znaaj - Ovaj ugovor vodi porekio iz rimskog prava.. Prvi. znaci ovog ugovora .
nosili su obeleje komisiona, jer je punomonik preuzimao pravne poslove u svoje ime a
za raun vlastddavca- i td uvek besplatno, s tim to je vlastodavac bio duan da naknadi
.trokove oko-" izvrenja poslova. U savremenom pravu, punomoje ima iroku primenu.
kako meu fizikim licima tako izmeu pravnih i fizikiii lica. U principu. svi. pravntr. .-
poslovi se mogu obavijati preko punomonika i to kako uz naknadu tako i bez nje.""
Iskljuenje punomosrva se mora iriito predvideti npr. kao kod sastavljanja testamenta,
ugovora o doivotnom izdravanju itd.
 99
(supstitutu) bez saglasnosti vlastodavca. Ako to, pak, uini odgovarae vlastodavcu za
tetu. b) obaveza polaganja rauna i podnoenja izvetaja - u toku obavljanja poslova
punomonik je duan da podnosi izvetaje o stanju poslova vlastodavcu na njegov zahtev
ili u odreenim ugovorenim rokovirna ili kako to priroda posla zahteva. c) obaveza
naknade tete - ako punomonik ne izvri povereni posao onako kako je ugovoreno ili po
odreenim standardima, odnosno ako ne postupa sa panjom briljivog i urednog oveka
ili se ne rukovodi interesima vlastodavca duan je da mu prouzrokovanu tetu naknadi.
On je to duan... da uini. i kad. prekorai ovlaenja ili obavi posao po prestanku
punomostva ukoliko vlastodavac pretrpi zbog toga tetu.
2. Obaveze vlastodavca - a) obaveza naknade trokova i predujmljivanje novca - poto
punomonik obavlja poslove u ime i za raun vlastodavca, sve trokove za obavljanje tih
poslova snosi vlastodavac. On te trokove moe preduzeti uplaivanjem odreenih
novanih iznosa punomoniku. Ako to ne uini, duan je da naknadi punomoniku.
trokove koje je dvaj' iz svojih sredstava podmirio. Obavezu snoenja trokova ne treba
meati sa obavezom isplate naknade. Isplata naknade postoji kod. teretnog ugovora, a
io-^V'sr-.-'.naknada. .trokova i kod .dobroinug, Pod trokovima se podrazumevaju putni trokovi,
isplata 'tak'si" Itd. b) bbaveza isplate naknade - vlastodavac je duan da isplati naknadu
punomoniku, ako je ugovor bio teretan. Naknada se moe isplatiti u fiksnom iznosu iii u
ratama. Ako punbmonik bez svoje krMce samo delimino obavi posao; onda-mu pripada
samo srazmerni deo naknade. Naknada se isplauje u mestu g d e ' j e t o ugovoreno a ako
nij'e ugovoreno onda u mestu gde poveriiac ima prebivalite. Ako se- naknada-plaa kao
nenovana obavez'a, ona se plaa u mestu u kome dunik ima svoje prebivalite. c)
obaveza naknade "tete - ako punomonik pretrpi tetu za vreme obavljanja posla za ime' i
za raun vlastodavca, viastdavac je duan da mu tetu naknadi, ako je ona nastala bez. -
krivice punomonika. Jer ako punomonik radi u korist vlastodavca pa-pretrpi tetu. za-.
koju 'nije kriv treba da se obrati vlastodavcu za naknadu bez obzira da 11 je ugovor o
punomostvu teretni ili dobroin posao. Tako je i po ZOO.

122. UGOVOR O OSTAVI

Ugovor' o ostavi j e ugovor kojim se jedan ugovoraik (ostavoprimac) obavezuje da uz
nagradu ili. bez.-nje primi pokretmr-stvar drugog ugovornika*(ostavodavca)i-da je. uva* i
vrati kad je ovaj bude zatraio. Ovako ostavu definie i na ZOO iz ega proiziiazi da on . .
naputa klasino shvatanje ostave kao reainog ugovora, koji nastaje predajom stvari kojoj
prethodi predugovor a- ostavi.. Savremeno shvatanje ostave- polazi-.od toga; da je ree o
konsensualnom ugovoru, kod koga je predaja izvrenje. obaveze' ostavodavca iz koje-
nastaje obaveza uvanja i vraanja. Ugovor o stavi ne spada u red ugovora kojima sestie
pravo svojine. Po tome se razlikuje od ugovora o kupoprodaji, razmerh, pokionu i zajmu.
Osim toga kupoprodaja i razmena su teretni ugovori, a ostava- moe .biti' i teretni i
dobroini.. Dobroini su ugovori i poklon i posluga aii se ipak ralikuju'bd' ostave. Kod
poMona.se.prenosi svojina, a kod ostave ne. Kodposluge se'Stvar-- upotrebljava,. a kod
ostave ne. Meutim, i kod ostave i kod posluge'postoji 'obaveza ;vraeanjai-stvari, a kod
,-.-.:>. poklona ne.. Poklon; je popravilu formalan a ostava nije.
Posebni. sluajevi ostave -'Kod svake ostave, osnovna odlika'Je uvanje tue pokretne'
stvari uz obavezu njenog vraanja. Ipak mogue su i birojne modifikacije ostave. Posebne
vrste ostave su; '
1. Neprava ostava - je ostava sa elementima zajma. Ona oviauje ostavoprimca da stvarr
datu na uvanje potroi uz obavezu da vrati istu koliinu stvari iste-vrste i kvaliteta..
Na ZOO predvia da element meovitog ugovora apsorbuje eiement matinog ligovdra
tako da se kod neprave ostave imaju primeniti pravila ugovora o zajmu, izuzev pravila, ^ _
u pogiedu vremena i mesta vraanja (teorija apsorpcije). '".' '
2. Ostava u nudi. - Postoji kad se ostava uspostavlja u nekoj izvanrednoj situaciji.; kojai._.;
stvara nudu uvanja ugroenib. stvari. Nuda je posledica poara, zemijotresa: poplave&j^;
-iii druge elementarne nepogode. Ona nastaje preutno. samim aktom predaje stvari"
koja je spasena. Ona je uvek besplatna jer predstavlja neku vrstu javne dunostL.
Ostavoprimcu pripada naknada brokova uvanja koju treba razlikovati od nagrade.
Ova ostava nije uriapred vremenski ograniena ali traje dok opasnost ne proe. uvar
 100
mora da postupa sa poveanom panjom. Ta panja je vea nego panja koju poklanja
svojim stvarima.
3. Skupna ostava - Postoji kad vie ostavodavaca predaju na uvanje odreene koliine
zamenijivth stvari, aii tako da ih ostavoprimae moe smeati i tako smeane uvati.
Npr. uvanje ita razliitih lica u silosu. Ovde je ree o javniin skladitima u kojima se
stvari uvaju izmeane. Za to je potreban pristanak ostavodavca. Pri vraanju,
smeane stvari se vraaju prema alikvotnim delovtaia stvari koje su uvane. Re je o
stvarima istog roda. Kod ove ostave se javlja susvojina na izmeanim stvarima.
4. Ugostiteijska ostava - Kod ove ostave ostavoprimac je ugostitelj. On uva stvari koje je
gost doneo sa sobom, odnosno predao na uvanje. Ovu modifikaeiju predvia i ZOO.
Ugostiteij odgovara za nestanak ili oteeenje stvari. Ugostitelj ne odgovara ako su stvari
propale ili oteene usled vie sile iii ponaanjem samog gosta ili lica koje je on doveo
sa sobom. Ugostitelj odgovara za tetu usled vlastite kriviee ili krivice lica za koje
odgovara (zaposleno osoblje). Ugostitelj je duan da prkni na uvanje stvari koje gosti
donesu i hoe da predaju na uvanje izuzev ako ne raspolae podesnim prostorom ili
mogunostima za uvanje odredenih stvari. Za odbijanje uvanja kad postoje uslovi,
ugostitelj odgovara za tetu (ako stvar-nestane). ! Gost-je-:duan^da^prtjavi.'-hestanak ^
stvari IfL.pteenje, im dozna za to. Ugostitelj ne moe iskljuiti svoju odgovornost i
kad o togtie istakne objavu u prostorijama. Na predmetu ostave ugostitelj ima pravo
retencrje.:f'{2adravanja stvari sve dok gost ne plati), Odredbe o ugostiteljskoj ostavi
shodno se*primenjuju i na bolnice, garae, kola za.spavanje, kamione i sl.
5. Ugovorni'sekvestar - je takav ugovor o uvanju u kome su ostavioci lica koja se spore
oko neke stvari, a kod koga se ostavoprimac obavezuje da primi stvar sve dok spor ne
bude reen. Njemu pripada i pravo na nagradu. Ovde mogu postojati i elementi
ugovora o. punomostvu, ako uvar treba i da upravlja odnosno redovno. odrava stvar
jer ona moe biti i nepokretna.
6. Kvanritativna ostava - Postoji kad je ostavoprimcu dozvoljeno da stvar datu na uvanje
zameni, vraajui ostavodavcu drugu stvar iste vrste, obima i kvaliteta. Razlikuje se od .
skupne ostave po tome to ovde ne dolazi do meanja stvari.
7. Trezorna ostava (sei) - Postoji kad banka u svojim prostorijama stavlja na
raspolaganje. komitentu odgovarajue sigurnosne pregrade-u. kojima. ovaj. uva 'stvart
vee vrednosti. Pregrada se zatvara sa dva razliita kljua od kojih- je jedan. kod banke,
a drugi kod komitenta. Za ovu ostavu komitent plaa naknadu. banci. ZOO poznaje ovu
ostavu i naziva je ugovor o sefu. Pristup sefu s e moe. dozvoliti, samo njegovom.
korisniku i njegovim punomonicima. Banka ne sme drati duplikate kljueva ni onog
kod nje niti onog koji je kod komitenta/ U sef se ne smeju stavljati. stvari kojima se
ugrozava sigumost banke i drugih sefova. Povreda ove zabrane vodi raskidu ugovora.
On se moe raskinuti i kad koristnik ne plati rnakar jedan obrok po dospelosti, ali
poto istekne mesec dana od pismene opomene upuene preporuenim pismom. .
Poreklo i znaaj - Ostava je bila poznata jo u vreme zakona. XII. tablica, iako je tretirana
kao delikt fis^slucaju nevraanja). Tek u Gajevo vreme javlja se kao ugovor. Klasino
rimsko pravo, poznavalo je samo besplatnu ostavu. Teretna ostava tretirana. je kao ugovor
o delu. U savremenom pravu poznajemo i besplatnu i teretnu ostavu.. Ona. je dobila.i
rnnoge modifikacije.
Pravne osobine ostave su - 1. Imenovan ugovor jer je zakonom regulisan,
2. Neformalan - ali su neke modifikaeije formalni ugovori, 3. Jednostrano obavezan - ako
je bez' naknade, a ako je sa naknadom onda je dvostrano obavezan, 4. Dobroin - ako je
bez naknade, a teretan ako je ugovorena nagrada, 5. Komutativan - jer su' prestacije i
njihov medusobni odnos unapred odreeni, 6, 5a trajnim izvrenjem 7. Jednostavan - ali
neke modiflkacije mogu biti i meovite (neprava ostava' - zajam) 8. Sa sporazumno
odreenom sadrinom ali moe biti i po pristupu, 9. Samostalan, a ne akcesoran, lo. Bez
obzira na linost ali moe biti i intuitu personae, 11. Predugovor je mogu, ali raoe i bez
njega i 12. Kauzalan.
Bitni elementi - Predmet ostave je telesna stvar. Pri tome ona moe biti zamenijiva iii
nezamenljiva, potrona ili nepotrona. Nepokretna stvar ne moe biti predmet ostave osim
kod ugovomog sekvestra. Bestelesne stvari odnosno prava ne mogu biti predmet ostave.
 101
Buduee stvari mogu ako se ostava shvati kao konsensualrii ugovor, a ne mogu ako se
shvaU kao realni ugovor. Vreme trajanja ostave je bitan eiement ovog ugovora jer je ostava
trajni ugovor. Njega odreuju stranke samim ugovorom putem raunanja vremena
kalendarom ili s obzirom na neku okolnost. Ali poto se rok ugovara u korist ostavodavca
on moe traiti stvar i pre isteka tog roka, To je pravilo kod besplatne ostave. Kod teretne
ostave rok moe biti ustanovljen i u korist uvara. U tom sluaju ostavodavac je duan da
mu naknadi tetu zbog prevremenog vraanja. Nagrada se odreuje samo kod teretne
ostave. Ona mora biti. o.dreena ili odrediva, Njena visina se obino odreuje ugovorom.
ali moe biti odredena i nekom tarifom - kad depozitar obavlja javnu slubu (javna
garaa). Po ZOO ostavoprimac nema.pravo na nagradu osim ako je ugovorena, ako se
ostavoprimac bavi uvanjem stvari ili ako- se nagrada mogla oekivati s obzirom na
okolnosti sluaja.
Obaveze stranaka - Obaveze obe stranke postoje kad se ostava tretira kao dvostrano
obavezni kauzalni ugovor.
1. Obaveze ostavoprimca su: a) Obaveza prijema stvari - kad se ostava shvati kao
,.- koiisenualni ugovor ostavoprimac ima obavezu da primi stvar na avanje. Kod realne
ostave' prijem" je momenat zakijuenja ugovora. Prijem se sastoji u nizu radnji kojima se'
omoguuje da ostavodavac izvri akt predaje. To je faktiko pitanje i zavisi od naina
predaje. b)"Obaveza uvanja stvari - ova obaveza je sedes materiaeovogrugovora, jer
dominira tirne to je to glavni cilj ugovora. uvanje se sastoji u redovndm odravanju
supstancije 'stvari bez upotrebe stvari. Redovno odravanje supstance stvari je faktiko
pitanje to zavii od prirode stvari (provetravanje, podmazivanje, pretakanje, hranjenje
itd.). Ostavoprimac je duan da prijavi svaku promenu na supstanci stvari. Pri uvanju,
ostavoprimac je duan da^ispolji panju koju ispoljava i prema svojim stvarima, prema
jednom g'leditu. Prema drugom gleditu kod besplatne ostave ispoljava. panju kao i
prema svojim stvarima, a kod teretne panju dobrog domaina. Ovo drugo giedite usvaja
i ZOO. c) Obaveza vraanja stvari - ostavoprimac ima obavezu da vrati stvar i to
sauvanu, na traenje' ostavodavca odnosno po isteku odreenog roka_ Zajedno. sa stvari
vraa i pripatke i prirataje stvari. Vraa se ista stvar osim kcd skupne ili kvantitatine
ostave. Ako nije drugaije odredeno iii ne proizilazi iz prirode stvari vraanje se ima
izvriti u mestu predaje stvari, Stvar se vraa ostavodavcu. ili njegovim naslednicima.. Stvar
se moe vratiti i pre isteka roka ako joj preti neka opasnost (od propasti ili kvarenja). >.
2. Oba'veze ostavodavca su: a) Obaveze naknade trokova - trokove uvanja definitivno
snosi ostavodavac. To su oni.izdaci koje ostavoprimac ini..da.bl.sauvao supstancu stvari.
Ti trokovi se mogu' predujmiti, a' ako se to ne uini plaaju se naknadno po raunima
koje mu ispostavi ostavoprimac. Ostavodavac snosi trokove i kod teretne i kod dobroine
ostave. b) Obaveza isplate nagrade - ostavodavac je duan da isplati nagradu ostavoprimcu
samo kod teretne ostave. Kod dobroine takvu obavezu. nema~,...Nagrada...se. .plaa. u
ugovoreno vreme, a ako ono nije ugovoreno niti se moe.'-odrediti'premarprirodi posia
nagrada se isplauje posle- obavljenog posla. Nain plaanja se^odreuje .-.ugovorom.
Ugovorom e odreuje.i mesto plaanja a ako se nije odrediloniti -se--moe*-odrediti onda
se plaea u mestu u kdme Je ostavoprimac imao prebivaiite. U sluaju nenovane nagrade,
mesto se' bdreuje prema prebivalitu ostavioca. c) Obaveza naknade tete - ostavodavac
je duan da naknadi tetu ostavoprimcu ako jeovaj tu tetu pretrpeo uvajuei poverene-
stvari osim ako je sam kriv to je do tete dolo. Kod ostave sa naknadom ostavodavae
nee odgovarati za tetu ni kad je ona nastaia bez krivice cffitovoprimea. Poto je ovde re
o teretnoj ostavi ocmosno profesionalnom bavljenju uvanjem tudih stvari ne vaipraviio
res perit domiiio pa rizik propasti stvari snosi ostavoprimac.

123. JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE KAO IZVOR OBLIGACIJA

Jednostrana izjava volje je izbor obligacija novijeg datuma. Najstariji izvori su ugovor r
prouzrokovanje tete. Oni su summa divisio (glavni izvori) obligacija jo od vremena Gajai
Kasnije su im se pridruili 1 neosnovano obogaenje i nezvano vrenje mih poslova.. kao
variae causarum figurae (Justinijanove institucije). Jednostrana izjava volje stie svojstvo
izvora obligacija tek u 19. veku sa nagiim razvojem robnonovanih odnosa koji je zahtevao
instrumente za ubrzani promet. Dodue. ima autora koji tvrde da je i rimsko pravo
 102
poznavalo Jednostranu izjavu volje, ali samo u korist bogova, odnosno drave. Meutim,
poto je ovde re o bogovima, odnosno dravi, ova ideja je vie zanimljiva nego tana,
budui da spada u domen javnog prava. Ipak, ako se drava tretira kao domenium,
odnosno graansko pravno lice, a ako se bogovi uzmu kao fikcija za korist koju dobijaju
hramovi, odnosno svetenici, ovo tvrenje moe imati znaaj i u domenu privatnog prava
kakvo je i obligaciono. Sutina jednostrane izjave volje kao izvora obligacija je u tome to
obligacioni odnos nastaje voljom jednog lica. Ona spada u jednostrane pravne poslove
kojom jedno lice svojom izjavom volje utie na nastanak, prestanak. ili izmenu nekog
pravnog odnosa.
Ovaj izvor obligacija jo nije opte prihvaen. Postoje argumenti za i argumenti protiv
uvoenja ovog izvora obligacija. Argumenti u priLog - Jednostranom izjavom volje se ne
stvaraju obaveze za druga lica. Obaveza se sivara na strani onog ko daje izjavu, a svako
drugi moe ali i ne mora stupiti s njim u neki pravni odnos, razume se, ako je drugo lice
prihvatilo uslove iz jednostrane izjave volje. Ako su moguni ugovori, odnosno dvostrani
pravni poslovi u korist treeg, treba da budu mogue i jednostrane izjave volje u korist
treeg. Argumenti protiv - Tiu se tvrenja d a . s e . ovaj izvor teko uklapa,.u pojam.
obligaciono pravnog odnosa, koji podrazumeva , dva: odreena ,?.subjekta~,1 <-pbverioca i
dunika. Ovde je dunik odmah poznat, ali ne i poverilac. Otuda je moguno da posle
jednostrane;,f:izjave volje, pravo poverioca i ne nastupi, npr. ako se niko ne odazove,
odnosno iie:prihvati jednostranu izjavu volje.
Iako jednosfcrana izjava volje u izvesnom smislu odstupa od obligacionopravnog odnosa u
klasinom 'smislu, ona se ipak uzima kao izvor obligacija. Sutina obligacije je u obavezi,
a ona nastaje i davanjem jednostrane izjave volje. Pravo poverioca moe; ali i ne mora
nastati, Ako nastane, dobija se i konkretni poverilac, a sa njim i kompletni obligacioni.
odnos. To to prava i obaveze ne nastaju. istovremeno, ne treba da bude odluujue za
postojanje. obligacionog odnosa, jer .prava i obaveze ne nastaju istovremeno ni kod ugovora
o zajmu,. posluzi ili ostavi, shvaenih kao konsesualnih ugovora. ak i kad se niko ne
odazove jednostranoj izjavi. volje, ona obavezuje do isteka roka. u kome se. mogao. javiti
poveriiac (ako je rok odreen), odnosno sve dok jednostrano data izjava volje ne bude
opozvana (to je mogue samo do pojave poverioca), a takvo dejstvo jednostrane izjave
volje i ini da je ona izvor obligacija. Dodue, uz uslov da neko lice. prihvati. uslove; iz
jednostrane izjave volje i na taj nain predstavi kompletan obligacionopravni. odnos..
U uporednom pravu, neka zakonodavstva daju-jednostranoj izjavi volje znaajsamostalnog.
izvora obligacija, dok ga druga zakonodavstva, zajedno sa ugovorom svrstavaju u.pravne
poslove, Na ZOO ne sadri opte pravilo o jednostranoj izjavr voljei'kao izvoru' obligacije.
On meutim, u odeijku o jednostranoj izjavi volje, reguiie dva sluaja: 1 Javno obeeanje
nagrade i 2. Hartije od vrednosti. Meutim, u odeljku o ugovoru, ZOO regulie i privatna.
dejstva ponude za zakljuenje ugovora iz ega proizilazi da je i ona poseban sluaj
jednostranesizjave volje. Zato se: i moe rei da u nas postoje tri sluaja jednostrane izjave
volje. ;;::,

124. NASTANAK OBAVEZE U SLUAJU PONUDE- ZA ZAKLJUENJE UGOVORA

Ponuda za zakljuenje ugovora je prvi korak u nastajanju ugovora, Ponudaje predlog za
zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu koji sadri sve- bitne sastojke ugovora, tako
da bi se njegovim prihvatanjem ugovor mogao zakljuiti. Ponuda se ini konkreuiom. licur
aii Je mogua i opta ponuda koja se ini. neodreenom broju lica. Prihvatanjem ponude
nastaje ugovor. Otuda, ponuda za zakljuenje ugovora deiuje pre zakljuenja ugpvora..
Dejstvo ponude za zakljuenje ugovora se raziiito objanjava: }.
1. Idejom predugovora - ponuda za zakljuenje ugovora se objanjava tvrenjem da ona.
sadri u stvari dve p.onude: jedna je glavna i odnosi se na zakljuenje odreenog pravnog
ppsla (kupoprodaje, zakupa, zajma), a druga je sporedna I odnosi se na obavezu
ponudioca da do isteka roka odri ponudu. Druga sporedna. ponuda. je zaprava-
predugovor, koji nastaje preutnim pristankom obe stranke, da se glavna ponuda ne moe*
opozvati do isteka odreenog roka. Ova ideja nije iroko prihvaena, jer mnoge ponude
nisu vezane za rok. Sem toga, postojanje preurnog pristanka je u stvari fikcija, to se
javlja i kao mana ove ideje.
 103
2. Ideja odgovornosti za tetu - poiva na optem pravliu o krivici, kao osnovu
odgovornosd za tetu: onaj ko se ne pridrava ponude u odreenom, odnosno
primerenom roku, kriv je za tetu koj'a za ponuenog iz toga proizade. Mana je u tome to
se polazi od toga da je ponuda apsolutno neopoziva. Meutim, ponuda se nekad moe i
opozvati (brim sredstvom).
3. Ideja o zloupobrebi prava - samo varijanta pretfaodne ideje, jer zloupotreba prava ima
iste implikaeije kao i krenje prava, a povreda prava uinjena krivicom (dakie i
zloupotrebom) je osnov odgovornosti za tetu.
4. Ideja o jednostranoj izjavi volje - danas preovladava u mnogim pravima i ponudu
svrstava u sluajeve jednostrane izjave volje. Ona obavezuje ponudioca da ostane kod
ponude u odredenom roku, a ako on nije odreen, onda u primerenom roku.
Da bi ponuda obavezivala, potrebno je da stigne do
ponudioca i zato se ona i moe opozvati brim sredstvom, dakle pre no to stigne
ponudiocu.
Naa pravna teorija, ponudu objanjava kao jednostranu izjavu volje. To objanjenje
;odgovara i sadrini odredaba lanova 36. i 37. ZOO, koje reguliu dejstvo ponude i vreme
njenog'ejstva; Po ZOO ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da odri
ponudu iskljuib, ili ako to iskijuenje proizilazi iz okolnosti posla. Ponuda. se moe
opozvati, akd opoziv ponuenome stigne pre ponude ili istovremeno-sa njam.-Ponuda u
kojoj je odreen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka rog roka. Ako
rok za prihvatanje nije odreen, ponuda odstupnom licu vezuje.'ponudioea.za .vreme koje
je redovno potrebno da ponuda stigne ponuenom, da nju razmotri,. da o njoj' odlui i da
odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu. Ovakva dejstva ponude, odnosno vezanosti
ponudioca ponudom u odreenom odnosno primerenom roku i ini ponudu za
zakijuenje ugovora - jednostranom izjavom volje. Takva njena pravna- priroda doprinosi.
sigurnosti pravnog prometa. Dejstva ponude treba da dovedu do zakljuenja ugovora u
sluaju prihvatanja ponude. Ali obaveza iz ponude moe prestati i pre odreenog, odnosno
primerenog roka. Do toga e doi u dva sluaja: kad ponudeni. pre isteka. roka. izvesti.
ponudioca da odbija ponudu, -i kad ponueni pre isteka roka obavesti ponudioca da.
prihvati ponudu. U prvom sluaju ne dolazi, a u drugom dolazi do zakljuenja ugovora..

125. JAVNO OBEANJE NAGRADE

Javno obeanje.nagrade je sluaj jednostrane izjave voije koji nisu poznavali stari zakoni.
ali kogapriznaju sva savremena zakonodavstva pa i ZOO. Po-lanu. 22o. ZOO pod.javnim
obeanjem nagrade podrazumeva javnim ogiasom uinjeno obeanje- nagrade onom ko
izvri neku radnju: postigne neki uspeh, nade se u odreenoj situaciji ili ispuni neke
druge uslove. Ovako uinjeno obeanje nagrade, obavezuje obeaoca da ispuni obeanje.
Kad je re o ngradi u nekom takmienju, obealac je duan da.odredi.odgovarajui rok. Iz
reenog prbizilazi- da javno obeanje nagrade postoji kad - neko -lice - javno obea
neodreenom broju lica da e dati odreenu nagradu onom ko izvri ono to je oznaeno
u obeanju npr. da vrati izgubljenu stvar, da izradi nacrt amblema preduzea itd. Obaveza.
za'obeavaoca nastaje- u trenutku kad jeobeanje javno uinjeno - objavljivanjeimoglasa,.
ali' obaveza se' realizuje kad se javi lice koje je ispunilo usiove-iz obeanja. Ovaj "trenutak
nastanJka obaveze govori da nae pravo prihvata javno obeanje nagrade kao jednostranu
izjavu volje. Postoji i drugo sfavatanje po kome obaveza nastaje tek kad neko Iice prihvati
obeanje izvrenjem radnje. Ovo, ugovorno objanjenje javnog obeanja nagrade.'. nije-
prihvaeno u naem zakonodavstvu. .;;
Da bi obaveza nastala u trenutku kad je obeanje uinjeno, potrebno je da su ispunjerii
sledei uslovi:
L Da je obeanje uinjeno'javno, a to znai putem sredstava javnog informisanja,.
, 2. Da je obeanje nagrade upueno neodredenom broju lica,
3. Da je u javnom obeanju odredena radnja ili neto drugo, to treba da se izvri, -C;'
4. Da je odredena nagrada, vrstom i visinom.
Javnom obeanju se odreuje i rok za izvrenje radnje, iii druge inidbe iz obeanja, ali
obaveza nastaje i kad rok nije odreden, s tim to to tad odreuje sud na zahtev uesnika
tamienja (iako j'e radnja vezana za takmienje). Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvri
 104
radnju za koju je nagrada obeana, Ako je vie lica izvrilo radnju istovremeno, svakom
pripada jedan deo nagrade, ukoliko pravinost ne zahteva drugaiju podeiu. Pravo na
naknadu nastaje tek kad se ispuni radnja ili druga inidba iz obeanja. Iz ovog proizilazi
da najpre nastaje obaveza, a potom pravo onog ko ispuni obeanje. Onaj ko ispuni radnju
iz obeanja je poveriiac. Njernu pripada nagrada bez obzira da li je znao ili ne za javno
obeanje nagrade.
Opozivanje obeanja nagrade je moguno pod uslovom da se izvri na nain kako je
izvreno i javno obeanje. Ono se moe uiniti i linim saoptenjem. Ali, onaj ko je izvrio
radnju, a nije znao niti je morao znati za opoziv obeanja nagrade ima pravo zahtevati
obeanu nagradu. Obeanje nagrade se ne moe opozvati ako je oglasom odreen rok za
izvrenje radnje, odnosno druge inidbe. U sluaju opozivanja, obeavalac je duan da
naknadi trokove licu koje ih je imaio radi izvrenja radnje, odnosno inidbe iz oglasa,
osim ako obeavalac dokae-da su oni uzaludni. Prestanak obaveze nastupa zavisno od
toga da li je u oglasu odreen rok ili nije. Ako je odreen rok za izvrenje radnje,
odnosno druge inidbe, obaveza nagrade prestaje ako u tom roku niko ne saopti da je
izvrio radnju, postigao odredeni uspeh ili uopte ispunio uslove iz javnog oglasa. Ako rok
nije odreen, onda obaveza prestaje godinu dana od.oglasa, :ukoIiko.'neko;m-tom vremenu
ne saopti da je izvrio odreenu radnju, postigao odreeni uspeh ili ispunio druge uslove
iz javnog oglasa.

126. KONKURS KAO JAVNO OBEANJE NAGRADE

- Javno obeanje nagrade se moe uiniti i j'avnim konkursom. Za njega vae opta pravila
o obeanju nagrade, ali i posebna pravila za sluaj konkursa. Prema tome, sve to je
reeno o javnom. obeanju nagrade (nastanak obaveze, uslovi, dejstva i prestanak). vai i
ovde, ali vae i sledea posebna pravila:
1. O dodeljivanju nagrade u sluaju konkursa odluuje Organizator konkursa ili jedno ili
vie Uca koje on odredi (iri). Da li e neko dobiti nagradu ili ne, zavisi ne samo od
ispunjenja radnje, ve i odluke organizatora, irija, a ona se donosi prema odredenini
kriterijurnima u odnosu nakvaiitet radnje, odnosno inidbe. Npr. konkurs zanajbolju
radio drarnu,. ili muziko delo, ne mora da. bude okonaii nagradom, ako organizator,
odnosno iri oceni da nijedno delo ne ispunjava zahteve u pogledu kvaliteta.. Pri tom se
moe odrediti i vie nagrada. Tada je mogue da se, dodeli 1. a i da se. dodeii 2 ili 3
nagrae., Prema. tome, nagrada se ne- dodeijuje automatski,. ve zavisi od-. odluke
organizatora, odnosno irija. -
2. Na nagraenom delu, svojinu ili koje- drugo pravo zadrava lice koje je delo stvorilo, a
organizator konkursa samo ako j.e- to izriito navedeno u konkursu. Ako su uslovtma
konkursa ili u nekim optim propisima, odreena pravila. po kojima nagrada- treba. da
bude dodeljena, svaki ucesnik konkursa ima pravo zahtevati da, se poniti odluka o
dodeljivanju nagrade, ako ona nije dodeljena saglasno tim pravilima.
3. Nagradas'se moe odrediti. u novcu,, drugim. stvarima (pokretne i nepokretne) ill u
drugpj^ imovinskoj vrednosti (besplatno, putovanje). Moguno j e odreivati i vie
nagrada'T razliite vrednosti. Odreivanje' nagrade zavisi od\ odluke ,organizatora
konkursa, odnosno njegovog irija.

127. IZDAVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI NA DONOSIOCA

Hartija od vrednosti na donosioca je takva hartija, od vrednosti u kojoj je imalac hartije,
istovremeno i nosilac prava iz hartije. To je dakle- samo jedna vrsta hartija od vrednosti..
Kod svake hartije od vrednosti treba razlikovari dva prava: 1. Prava na. hartiji i 2.. Prava 'm
hartije. Pravo na hartiji je uvek stvarno pravo,. dok pravo iz hartije moe- biti. i stvarno i
obligaciono i lino pravo, Hartije od vrednosti uopte se dele po dva kriterijuma:
1. Prema prirodi prava iz hartije, postoje; Stvamopravne' hartije (Konosman ili Teretnica,
Skladinica), Obligaciono pravne hartije (menica, ek obveznice), Korporacione hartije
(akcije).
 105
2. Prema nainu odreivanje titulara, postoje: hartije od vrednosti na ime (tedna
knjiicah hartije po naredbi (menica, ek konosman, skladinica), hartije od vrednosti
na donosioca (blagajniki zapis).
Hartije od vrednosti na donosioca - U ovoj hartiji nije upisano niije ime, ve je imalac
hartije istovremeno i nosiiac prava iz hartije. Izdavalac hartije m o r a izvriti obavezu
prema svakom donosiocu. Hartija se prenosi s jednog na drugo lice prostom predajom.
Ove hartije su od Izuzetnog znaaja u platnom prometu, jer ga one krajnje
pojednostavijuju. Takve-.hartije su: blagajnlki zapisi, obveznice narodnog zajma. Postoji
vie teorija kojima se objanjava nastanak obaveze kod hartija od vrednosti na donosioca.
Po teoriji kreacije, obaveza izdavaoca hartije nastaje u trenutku izdavanja hartije, To je
trenutnak kad je hartija nastala kao perfektan pravni akt, nezavisno od toga da li je
hartija emitovana iii nije. Po ugovornoj teorijl, obaveza nastaje tek kada njen izdavaiac tu
hartiju preda imaocu. Po emisionoj teoriji. za nastanak obaveze vaan je momenat
emitovanja hartije. To je momenat kad je hartija putena u promet, bez obzira da li je
legitimno dospela do imaoca ili nije, Teorija kreacije je naprihvatljivaja jer ona odgovara
objanjenju da je hartija od vrednosti na donosioca jednostrana izjava volje. Po ZOO, kao
N3/^v^-2^ vrednosti.na donosioca se smatra njen donosiiac. Savesni
pribavilae ove hartije od vrednosti stie pravo na hartiju i iz hartije i kada je hartija izasla
iz r u k u njenog izdavaoca odnosno ranijeg imaoca i bez njegove volje.
Poverilac po ovoj hartiji tj. njen donosilac moe traiti Ispunjenje obaveze od izdavaoca u
svako doba ali uz podnoenje hartije. Izdavalac je duan da svakom imaocu hartije izvri ,
obavezu na koju ovaj ima pravo. Izdavalac ne moe proveravati kako je imalac stekao
svojinu na hartijL Pretpostavlja se da je svaki donosilac, zakoniti draiac hartije, AIir ako
izdavaiac zna da donosiiac nije vlasnik hartije, tj. da je do nje doao na nesavestan nain,
m o r a odbiti izvrenje obaveze. Ukoliko to ne uini. odgovara pravom viasniku hartije. Van
ovog sluaja, izdavalac hartije moe isticati samo prigovore koji se~tiu same hartije ili
same obaveze koja je naznaena na hartiji kao npr. da je hartija falsifikovana ili da je
pravo iz hartije zastarelo. Kod hartije na donosioca postoji opausnost da pravo iz hartije
realizuje i neko ko je hartlju stekao nesavesno (kraom ili slino). Da se* ukradena iii
naena -'hartija od vrednosti na donosioca ne bi reailzovaia, zakon predvia postupak
amortizacije hartije od. vrednosti. Ovaj postupak sprovodi Optinski sud-u vanparninom
postupku. Kad s u d primi predlog, on zabranjuje realizaciju hartije i o tome obavetava
svakog ko moe doi u tu priliku (ZOPt Banke). Zabrana traje dok se postupak ne
okona, a sa okonanjem postupka donosi se i odluka o ponitenju hartije. Tom odlukom
hartija gubi svaki pravni znaaj I tada se od izdavaoca moe zahtevati nova h a r t i j ^ ^ L '
prestanak obaveze po hartijl na donosioca vai posebno praviio - Dok se. kod osta.1ih.
hartija obaveza gast ispunjenjem, ovde se i posle ispunjenja obaveze moe: dogoditi da
doe do nove realizacije ukoliko imalac ponovo doe do hartije (kraom iz banke). Zato
e do prestajhka obaveze doi tek unitenjem hartije na.donosioca.
Hartiju od - vrednosti n a donosioca treba razlikovati. od: legitimacionog papira i
- legitimacioilih znakova. Legitimacioni. papiri su npr. eleznikev;karte r ppzorine uiaznice,
bonovi i d r u g e . siine. isprave koje sadre odreenu obavezn za. njihovog, izdavaoca,. a u
,; r
- *' ^kojima^nija naznaen. -poverilac. To nisu hartije od vrednosti, ali.se.. i na njih shodno
primenjuju odgovarajue odredbe p hartijama od vrednostL. Legitimacioni znaci su
garderobni ili slini znaci koji se sastoje iz komada hartije, metala ilidrugog materijaia n a
kojima je obino utisnut neki broj, odnosno broj predatih predmeta, a koji obino n e
sadre neto odreeno o obavezi njihovog izdavaoca. Na osnovu ovih znakova. se poverilac
u odreenom obligacionom odnosu legitimie. Izdavalac legitimacionih znakom.. s e ,
osiobada obaveze kada u dobroj meri ispuni ,obavezu prema donosiocu znaka.. AIL z a
donosioca ne vazi pretpostavka da je on pravi poverilac. Zato u sluaju sunmjer odnosno^?
spora, on je duan da dokaie to svojstvo. Pravi poverilac moe zahtevati ispunjenje "'
obaveze iako je izgubio legitimacioni znak, razume se, ako dokae d a je'poverilac. ^ A ^
%-Jrfri, r'*i
- '***' -'?"

128. PROUZROKOVANJE TETE -

Prouzrokovanje tete. je zajedno sa ugovorom, osnovni izvor obligacija. Po Gajevim
institucijama, ugovor i delikt su suimna divisio svih izvora obaveza, Ugovor je akt voljm. a
 106
delikt je akt nevoljni. Ugovor je in dozvoijen, a deiikt je in nedozvoljen. U najstarijim
pisanim izvorima prava, prouzrokovanje tete nije imaio atribute reparacione
odgovornosti. Zakon XII tablica doputao je fiziku osvetu, nanoenjem istog tekog zla
licu koje je tetu prouzrokovalo. To je sistem taliona koji se zasnivao na naelu isto za
isto. Kasnije je odredivana i odredena kazna za prouzrokovanje tete, ali ona nije znaila
naknadu tete, ve otkup za odustajanje od osvete. Tek je Akvilijev zakon, sredinom 3.
veka pre nove ere, uspostavio temelje reparaeione odgovornosti za tetu. Ovaj znaajan akt
rimskog prava je prvi' odredio da plaena suma novca za prouzrokovanu tetu nije kazna,.
ve naknada tete.
Osnovi odgovornosti - Istorijski posmatrano, najstariji osnov odgovoraosti za
prouzrokovanu tetu je krivica. Krivica se vezuje za reparacioni karakter odgovornosti za
tetu (u sistemu taliona, a kasnije i kazne, na krivici se nije insistiralo). U vreme
Justinijana, krivica je ve biia razvijen odnos odgovornosti. Ona je imala i hronologiju
pojedinih stepena: Obina nepanja {culpa levis), krajnja nepanja {culpa lata\ i namera
{dolus). Sa propau rimskpg carstva u 5. veku nove ere, dolazi do velikog zastoja u
razvoju prava to se odrazilo i na prouzrokovanje tete kao izvora obiigacije. Varvarski
zakoni ponovo tretiraju naknadu kao osvetu ni .kaznu.,.Meutirn'fc,sa pojavomsikapitalizma,
u Masinim .kodifikacijama graanskog prava, krivica ponovo postaje osnov odgovornosti,
Zato e Jering i rei: Ne obavezuje na naknadu sama teta ve krivica. Na krivici se
zasniva subjektivna odgovornost. Sa razvojem tehnike civilizacije, od kraja prolog veka
pa nadalje^lerivica je izgubila svoj prvobitni kapacitet, jer nije bila u stanju da zadovolji
potrebe novog vremena. Nova tehnika sredstva su uveavala produkciju dobara, aii su
uzimala i danak. Samo u saobraaju svake godine u svetu. strada vie od miiion ljudi.
Radnici su dnevno izloenj riziku povreivanja od raznih maina, postrojenja i drugih
sredstava rada. U tim novim uslovima nastajanja tete, njihovi vinovnici ostaju anonimni.i
zato su najpre sudska praksa a potom i teorija, potraile novi.osnov odgovomosti -
odgovornost bez krivice, zasnovan na riziku poslovanja i logici ubi emoultum iblonus -
rizik tete treba da.pogoi onog ko izvlai ekonomsku korist iz delatnosti u kojoj Je teta
nastala. Rizik poslovanja postao je osnov odgovornosti za tetu koja nastaje usled opasnih
stvari iii opasnih delatnosti. Odgovornost zasnovana na riziku je objektivna odgovornost
Tu. za tetu odgovara imalaa.opasne stvari,. odnosno organizatbr opasne delatnosti.
U dananje vreme, uglavnom. se koriste ova dva osnova odgovornosti - krivica i rizikr,.
odnosno subjektivna i objektivna. odgovornost. Meutim, razvoj tehnike civilizacije,
naroeita^rizici od. atomske i. kosmike. energije, zahtevaju, da se. ovim osnovima.
odgovorflsfsti pridrui i novi osnov za naknadu tete - socijaiizacija odgovornosti- tete,
kao to f je ona od havarije atomske centrale u emobilju, ne moe da. otkioni imalac
opasne stvari, ve itavo drutvo, odnosno drava. Zaeci takve odgovoraosti se javljaju u.
teoriji (projekat Andre Tenka) ali i u nekim zakonodavstvima (N. Zeland, vedska,
Kvebek), Kd, prva dva osnova re je o osnovu odgovornosti,. a kod treeg o osnovu za.
naknadu-, tete. Objektivna pdgovornost odvaja odgovornost od krivice, a socijalizacija
odgpvoraoipodvaja odgovoraost od naknade tete. .;.,
Istorijat prouzrokovanja tete kao izvora obiigacije i osnova odgovornosti, ukazuje da se'
odgovornost za tetu kretala od komutativne prema disMbutivnoj pravdLi-Jo je Aristofcel,
a pre njega i Platon, razlikovao dva obiika pravde: komutativnu pravdu, koja se izraavala
aritmetikom proporcijom - oteeni ima da dobije od tetnika onoliko koliko iznosi
teta, bez obzira na sve druge okolnosti i distributivmi pravdu, koja uvaava i neke
posebne okolnosti (zasluge, drutverji znaaj i drugo). Obe ove pravde vode AristotelovoJ
savrenoj i potpunoj vrlini, nekoj vrsti apsolutne pravde. *? ,

129. POJAM I VRSTE TETE

U najirem srnislu rei, pod tetom se podrazumeva utrb {naruavanje, ili povreda)
nekog pravno zatienog dobra Ui interesa. To dobro moe biti" imovinsko, odnosna.
materijalno aii i neimovinsko, odnosno nematerijalno. U prvom sluaju, teta nastaje na.
stvarima odnosno imovmskim pravima, a u drugom u linosti, odnosno u njegovom.
psihikom iii emocionalnom ivotu. Ovo je teta u pravom smislu koju treba razlikovati
od pojma tete u svakodnevnom ivotu. teta u svakodnevnom ivotu je iri pojam, jer
 107
pored tete u pravom smislu obuhvata i razne 'druge neprijatnosti, neprilike i druga
negativna iskustva. U ivotu se kae teta je to sam se razboieo, to je izgubio klub za
koji navijam itd.
Vrste tete - teta u pravom smislu, rnoe se razlikovati po razliitim kriterijumima:
1. Prema poreklu nastanka, teta moe biti: delikataa i ugovorna. Delikatna je posledica
protivpravne radnje, odnosno postupaka koji su suprotni zakonu ili drugom propisu.
Ugovorna nastaje povredom neke ugovome obaveze. U vezi sa ovom podelom postoji
dualistiko i monistiko shvatanje. Dualistiko (doputa) odvaja deliktnu od ugovorne
odgovornosti, a monistiko polazi od toga da je odgovornost za tetu jedinstvena i da
se vezuje za povredu neke ranije obaveze, s tim to je =kod deliktne, re o povredi
obaveze predviene zakonom,' a-' kod ugovorne je re o povredi obaveze predviene
ugovorom.
2. Prema karakteru teta moe biti materijalna ili nematerijalna. Materijalna se ogleda- u
umanjenju neije imovine (obina teta) ili u spreavanju njenog uveanja (izmakia
dobit). Ona nastaje objektivno. Nematerijalna se sastoji u nanoenju drugome fizikog
_ ili psmikog bola ili straha. Ona ne nastaje objektivno ve-subjektivno, u linosti
V,<;^;
"'-* "'''"'oteehbg kao poremeeaj njegove psihike i emocionalne ravnotee. Zato se ta teta ne
dogaa, vee doivljava. Doivljaj je neprijatan, i uvek se sastoji u nekoj negativnoj
afekeiji. -
3. Prema-mogunosti utvrivanja i dokazivanja, teta moe biti konkretna ili apstraktna.
Konkretna je meriva i moe se utvrivati odnosno dokazivati. tako da, se otklanja
potpunom haknadom (npr. kad se oteti odelo, polomi prozor, automobii 'itd).
Apstraktna -teta je- teta koja nastane ali. koja se ne moe ili teko moe meritt, tako
da bi njeno dokazivanje bilo davolsko [probatio diabolica). Otuda se ta teta ne
dokazuje vee se njeria visina pretpostavija, na osnovu unapred odreene tarife, kao--.
npr. ako radnik zakasni na posao 1. sat, teta je nastaia. jer nije radio, ali je nemogue-
utvrditi taan iznos tete, pa se naknada odreuje prema unapred odreenoj vrednosti .
za svaki sat odsustva sa posla. Otuda je ovde naknada globalna, paualna.
4. Prema' tome da li je nastaia ili e. tek nastati, teta moe biti:.. postojea, buduea i
eventualna. Postojea je ve nastala teta. Budua je. teta koja jo nije nastaia, ali e
sigurno nastupiti u budunosti, a javija se kod sukcesivnih teta. koje se otklanjaju...
rentom. Eventuaina je teta. koja nije nastupila, ali je njeno nastupanje moguno-iako
nije sasvim izvesno, npr. teta. zbog onemoguavanja napredovanja u slubi (u naem
pravu se ne dosuuje). _
5. Prema' mogunosti predvtdanja tetnih posledica, teta rrioe- biil predviillr i
nepredvidiva. Predvidiva je ako je njeno nastupanje moglo biti predvieno unapred,
kao npr. ugovorna teta u prometu kvarljive robe.. Nepredvidiva teta je teta koja se
ne moe unapred predvideti.
6. Prema tome da li'je nastala direktno ili indirektno,:-,.teta-..moe-biti- posredna iii
neposredna. Neposredna nastaje' kao direktna posledica tetaev : radnje n .npr. radnik
vozei automobil preduzea nanese. tetu treeenEiicu..-,Posxectaa:tetai:nastaje .Mdirektno
npr. kad u.- pomenutom primeru, preuzee- isplati naknadu treeem- licu, onda ono
"'"'"'potaje<oteeno pa se regresira od radnika.

130. ZAHTEV DA SE UKLONI OPASNOST TETE (EKOLOKE. TETE)

Prema l. 156. ZOO, svako moe zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od' koga
preti znatna teta njemu i neodreenom broju lica, kao i da se uzdri od delatnosti iz,
koje proizilazi uznemiravanje iii opasnost od tete, pod uslovonr da se- ta pretnja pcinosno
opasnost nije mogla spreiti odgovarajuim merama. Ovde je re o tetama usled imisija -
difuznog irenja tetnih gasova, prasine, i' slinih materijala. Imaoci fabrika, rudnika..
kamenoloma, cementara su duni da primenjuju propisane zatitne mere, kako bi spreeili
zagaenje ivotne sredine (ugradivanje. filtera i sL). Ali, ako se uprkos ovim merama-.
opastnost od tete ne moe otkloniti ili svesti na razuninu meru, svako ko je- ugroem.
ovtm imisijama, moe traiti od onog ko se bavi tetnom delatnostu: 1. Da ukloni izvor
opasnosti od kog preti znatnija teta, i 2. Da se uzdri od delarnosti koje izazivaju. rizik..
odnosno opasnost tete. Odluujui o ovakvom zahtevu, sud moe narediti preduzimanje
 108
odgovarajuih mera da se sprei nastanak tete, ili otkloni opasnost od njenog-aastanka
na troak draoca izvora opasnosti, Ako teta nastane u obavljanju opte korisne
delatnosti za koju je dobijena dozvola nadlenog organa, moe se zahtevati samo naknada
tete koja prelazi normaine granice, dakle ne i obustava delatnosti. Ali i u tom sluaju
moe se zahtevati preduzimanje odgovarajuih mera za spreavanja nastupanja tete ili
njeno smanjenje.

131. ZAHTEV DA SE PRESTANE SA POVREDOM PRAVA LINOSTI

Prema lanu 157. ZOO svako ima pravo zahtevati od suda ili drugog nadlenog organa da
naredi prestanak radnje kojom se povreuje integritet ljudske linosti, linog i porodinog
ivota i drugih prava njegove linosti. Prava linosti su apsolutna graanska subjektivna
prava, koja ulaze u korpus ustavnih sloboda i prava graana. Ta prava imaju i
m e u n a r o d n u konotaciju, j e r s u predmet mnogih meunarodmh akata. Takva prava'su
prava na ivot, ugled, ast, psihiki i telesni integritet, pravo na privatni ivot, pravo na
identitet, pravo na ime itd. Ova lina prava su viestruko zatiena. Ona uivaju i
krivinopravnu zatitu, ali je ovde re o njihovoj graanskopravnoj zatiti.
Graanskopravna zatita moe biti preventivna i Tepafaeioha.>Reparaeiona je v predvieha u
o d r e d b a m a lanova 199-2o5. ZOO o nematerijalnoj teti. lan 157. ima vie preventivnu a
manje repateacionu funkciju. Jer, im doe do povrede prava linosti sa izgledima da
povreda btfde trajnijeg karaktera, svako ko je tom povredom ugroen ima pravo da
zahteva o d s s u d a ili drugog organa da naredi pestanak radnji kojom se ta povreda ini.
Poto je re o urgentnoj potrebi, nalaganje prestanka radnje vri se- odreivanjem
privremene m e r e , . p o odredbama zakona o izvrnom postupku.. Tu privremenu meru sud
moe usvojiti tek poto oarnini postupak bude pokrenut.. On se pokree tubom, a
nadleni s u d Je optinski sud. Drugi nadleni organ moe biti prekrajni organ.. Sud,
odnosno drugi nadleni organ, moe narediti prestanak radnje pod pretnjom plaanja
izvesne novane svote, odreene ukupno ili po jedinici vremena (na svaki dan stanja
trajanja povrede). Ova novana svota se. ima plaati sve dok ne prestane radnja povrede.
Ovo sredstvo je eflkasnije ako je novana svota vea.

132. ODGOVORNOST ZA PROUZROKOVANU TETU

S a m a teta nije dovoljna da se odredi obaveza. naknade tete-. Postojanje tete je objektivni
uslov za odredivanje naknade. Odgovornost za tetu. j e subjektivni uslov za odredivanje
n a k n a d e . Poto teta moe biti deliktna iii ugovorna i odgovornost za tetu moe biti
ugovoiip: ili deliktna.. Deliktna odgovoraost j e odgovornost za tetu - prouzrokovanu
protivpravnom radnjom. Postoje dve vrste deliktne odgovornosti: subjektivna i objektivna.
Subjektivna odgovornost se zasniva n a krMci, a taj se osnov angauje kad teta nastane
nezavisno o d . o p a s n e stvari ili opasne delatnosti. Objektivna odgovovoraost se zasniva na
riziku, a taj -se osnov angauje kod teta nastalih usled opasne stvari ili opasne delatnosti.
Ova dva psnova odgovornosti.se pojavljuju u svim sluajevima deliktne-odgovornostr, a oni
se mogu-'.^vfstati u nekoliko. grupa. ZOO regulie sledee sluajeve odgovornosti: 1.
Odgovornost po osnovu krivice; 2. Odgovoraost za drugog, 3 . Odgovornost preduzea i
drugih poslodavaca za tetu koju njihov r a d n i k priini treem licuv, 4.' Odgovoraost" za-
tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti, 5. Posebni sluajevi odgovornosti: od
teroristikih akata, javnih demonstracija, ili. manifestacija, organizatora priredbi, zbog'
uskraivanja neophodne pomoi, u vezi sa obavezom zakljuivanja ugovora, u vezi sa
vrenjem poslova od opteg interesa. Pored krivice i rizika, izuzehio se kao .osnov
odgovornosti javlja i pravlcnost V: -

133. ODGpVORNOST PO OSNOVU KRTVICE

Odgovornost po osnovu krivice je subjektivna odgovoraost Osnov te odgovoraosti j e
krivica. Prema lanu 158. ZOO krivica postoji kad je tetnik prouzrokovao tetu namerno
ili nepanjorn. Zla namera [dolus) postoji kad je tetnik bio svestan svog postupka i kad
je hteo da nastupi tetna poslediea (direktna namera) ili kad je bio svestan da usled
njegovog ponaanja moe nastupiti tetna posledica pa je na nju pristao (eventualna
namera). Nepanja (culpa] se ne definie pozitivno, ve u odnosu na neke standarde
 109
ponaanja kao to su: panja obinog oveka, panja dobrog domaina, panja strunjaka.
Ovi standardi su oekivana ponaanja, Otuda nepanja postoji ako se neko lice u
odreenoj situaciji nije ponaalo u skladu sa potrebnim standardom. Stoga se moe rei
da je nepanja odnos izmeu konkretnog i oekivanog ponaanja. Postoje dva oblika '
nepanje: 1. Krajnja nepanja lculpa Iata) postoji kad se tetnik u odreenoj situaciji nije
ponaao ni kao iole paljiv ovek to se ceni u svakom konkretnom sluaju. 2. Obina
nepanja {culpa levis) postoji kad se tetnik u odreenoj situaciji nije ponaao prema
potrebnom standardu {kad nije ispoljio panju obinog oveka ili dobrog domaina,
dobrog privrednika itd.].
Prema l. 154 s t 1. ZOO kriviea tetnika se pretpostavlja,. ali je on moe obarati dokazima
da je teta nastala bez njegove krivice. Ova odredba zahteva izvesna'' preeiziranja.
Pretpostavka krivice ne moe se po prirodi stvari ticati namere ili krajnje nepanje. Ovo
su tei oblici krivice i zahtevaju posebno utvrivanje. Ti oblici krivice. se utvruju samo
onda 'kad se zakonom propisuje da tetnik odgovara samo ako je tetu prouzrokovao
namerno iii iz krajnje nepanje; U svm drugim sluajevima krivica se odnosi na obinu
. nepanju (cipa levis), a to Je stepen krivice knji se pretpostavlja.. Kriv jtnoe biti samo
#-'*-''<?' onaj:"tetnik'koji-je-,'U-'Stanju da shvati znaaj svoje tetne radnje i da upravlja svojim
postupcima. Drugim reima samo lice sposobno za rasuivanje.
Sposobnost.:Za deliktnu odgovornost po osnovu krivice- (odgovornost,.m.aloletnika} - za
tetu me. odgovarati po osnovu krivice samo lice..sposobno. za . rasudivanje. Ova
sposobnost:-se esto naziva i deliktna sposobnost. Deliktna.sposobnosi.se s'tie- pre-
poslovne sposobnosti. Poslovna sposobnost se stie sa 18 godina a deliktna sa navrenih .
14. Prema. tome,- i maloletnik od 14 godina odgovara. za- tetu prema optim pravilima
odgovornosti. Maloletnik od navrene- 7 do navrene 14 godine ne .odgovara za tetu osim
ako se dokae. da je- sposoban. za rasuivanje.. Teret dokazivanja snosi .oteeni - ovde je
re o oborivoj pretpostavei nepostojanja deliktne sposobnosti. Maloletnik do navrene 7
godine ne odgovara za prouzrokovanu tetu (za nju odgovaraju roditelji odnosno staralac
deteta).
Neodgovorna lica - 1. Lice koje usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja. ih drugih
razloga nije sposobno za rasuivanje, ne odgovara za tetu koju drugome prouzrokuje. Za
takvo. lice. odgovara. lice koje. je bilo duno. da.. vodi. nadzor nad- njim,. alL sud. moe- po
osnovu;pravinosti ako to nalau materijalne prilike tetnika i oteenog osuditi i tetnika
nesposdbnog za rasuivanje da tetu naknadi potpuno ili delimino. 2.. Lice koje drugom
prouzrokuje-tetu. u. stanju. prolazne nesposobnosti za rasuivanje (pijanstvo,. drogiranost).
odgovorno-je: za tetu: izuzev ako. dokae da nijesvojom' krMeom d'ospeo u. to stanje. Ako
je u to stanje dospeo tuom krivicom, za tetu e odgovarati onaj ko ga je u to stanje
doveo.
Uslovi. odgovornosti - Ako postoji osnov odgovornosti. (krivica),.. tetnikse.moe. obavezati
na naknadu..tete kad su ispunjeni sledei uslovi:
1. Postojanje tete - teta je. preduslov svake odgovornostL ..za. .tetu.:., tetav moe biti
izraenai-'kao'-'mate'rijalna.V'kojau se moe ispoljltt;rkao.v;obisa;v#e.tai.;mf.;,izmakla. dobit. a.
-. -'. ' nematerijahia, se moe. izraziti kao nanoenje drugom fizikog. ili. psihikog bola ili
fv T ,-.-.. , traha:"--Ona. moe- -biti -i konkretna, apstraknta,. postojea ili- budua, direktna. ih
mdirektna..
2. Postojanje uzrone veze - tetnik odgovara za tetu samo ako izmeu njegove radnje ili
drugog postupka i tetne posledice postoji uzrona veza. Uzroci tete se uglavnom lako-
identifikuju. Ali postoje i sluajevi kada j e teta- posledica. vie uzroka koji izviru-.jedaii. __._
iz drugog. Tada se i javlja problem uzronosti. Problem se ogleda u iznalaenj^.onih,. ^ft^'
uzroka koji u konrektnom siuaju objanjavaju. nastanak tete (npr.. laka povreda,-.
smrt od delirijum tremensa usled. alkoholne apstinencije). Postoji vie. teorijas kojimaf?'-.rfr
se reava ovaj problem. Po teoriji. ekvivalenrnih uzroka svi uzroci tete,. bez obzira: na, -
kvalitet i snagu imaju jednako znaenje za njen n a s t a n a t Po teoriji najblieg uzroka^.m^^,
nizu uzroka relevantni su samo oni koji su neposredno izazvaU: tetu. Pov* tedrfjfi'^---'
adekvatne uzronosti relevantni su samo uzroci tipini za nastajanje odreene tetne-., _
posledice tako da je uzrono ono to je tipino, a ne uzrono ono to Je atipirio. U -
naem pravu dominira teorija adekvatne uzronosti. Kod subjektivne odo.gvornosti.
 uzronost se dokazuje a teret dokazivanja je na oteenom (kod objektivne se
pretpostavija).
3, Nepostojanje razloga za Lskljuenje odgovornosti - tetnik e odgovarati za tetu ako ne
postoje razlozi za iskljuenje njegove odgovornosti. Po ZOO razlozi za iskljuenje
subjektivne odgovornosti su:
nuna odbrana - ko u nunoj odbrani prouzrokuje tetu napadau nije duan
nadoknaditi je osim u sluaju prekoraenja nune odbrane. Nuna odbrana je ona
odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac tete od sebe ili drugog odbije
istovremeni protivpravni napad.
stanje nude - kad neko prouzrokuje tetu u stanju nude, oteeni moe zahtevati
naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti tete iii od liea od kojih je teta
otklonjena aJi od ovih poslednjih ne vie od koristi koju su imala od toga.
dozvoljena samopomo - ko u sluaju dozvoljene samopomoi prouzrokuje tetu licu
koje je izazvalo upotrebu samopomoi, nije duno naknaditi je. Pod dozvoljenom
samopomoi podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad mu
neposredno preti opasnost ako je takv^ zatita.nuna i ako nain otklanjanja povrede
prava odgovara prtlikama u kojima nastaje .opasnost. ......
100 f.
pristartlk oteenog - ko na svoju tetu dozvoli dfugome preduzimanje neke radnje, ne
moe ct njega zahtevati naknadu tete prouzrokovane tom radnjom. Nitavna je izjava
oteeiiika kojom je pristao da mu se uini teta radnjom koja je zakonom zabranjena.

' 134. ODGOVORNOST ZA DRUGOG

Odgovornost za drugog postoji u zakonom odreenim sluajevima koji predviaju da
naknadu oteenom licu ne plati. tetnik ve lice koje za njega. odgovara. U ZOO
predvieni su sledei sluajevi odgovornosti za drugog:
1. Odgovornost lica koje vodi nadzor za tetu koju prouzrokuju duevno bolesna lica iU
lica koja zaostaju u. umnom razvoju - za tetu koju prouzrokuje. lice: koje usled
duevne bolesti, zaostalog urrmog razvoja ili drugih razloga nrje sposobno za
rasudivarije, odgovara onaj koji je na osnovu zakona, odluke nadlenog organa ili
ugovora-duan-:.da; vodl. nadzor nad njim. Ovde je re o. odgovornosti.,.za.tetu.koju
prouzrokuju lica nesposobna za rasuivanje zbog duevne bolesti, zaostalog umnog
razvoja:, ili fizike nemoi (giuvonema, nepokretna lica). Za njih odgovara lice koje po
zakonu^ odluci..nadlenog organa iii ugovoni vpdt nadzor nad njima. To je- obino
staralac ali moe biti i drugo lice, npr. roditelj nad punoletnim neuraunljivim detetom.
ili ustanova koja se stara o takvim licima, Osnov odgovornosti lica koje. vodi nadzor je
krivica (zbog nevrenja odgovarajueg nadzora), s tim to se ona pretpostavlja.
Pretpostavka je oboriva pa se odgovorno lice moe osoboditi odgovornosti ako dokae
da bPSteta nastala i pri briljivom voenju nadzora. U ovom sluaju-je- re o
subjektivnoj odgovornosti.
2. Odgovornost roditelja za tetu koju prouzrokuje njihovo maloletno dete - Ve je reeno
da se deliktna sposobnost stie sa 14 godina. Tada.se ne postavlja. pitanje odgovprnosti.
roditelja. Ovo pitanje se postavija kada' tetu prouzrokuje maloitetno lice 'do navrene 7
godine ocmosno maloletno lice od navrene 7 do 14 godine.
za tetu koju prouzrokuje maloletnik do navrene 7 godine: roditelji odgovaraju bez
obzira na svoju krivlcu. Njihova odgovornost je objektivna i iskljuuje se u sluajevima
postojanja razloga za iskljuenje objektivne odgovornosti (via sila, radnja oteenog i
radnja treeg lica). Osim ovih razloga, roditelji nee odgovarati ni u sluaju?;kada je
njihovp dete bilo povereno drugom licu,-a ono j e odgovorno za tetu.. Kad su oba
roditelja iva onda odgovaraju solidarno. Kad je iv samo jedan ili se samo jedaa stara
o detetur, odgovara samo roditelj koji vri nadzor.
za tetu koju prouzrokuje maloletno dete, koje je navrilo 7 a nije 14- godina> roditeljr.
odgovaraju po osnovu krivice koja se pretpostavlja. Pretpostavka je oboriva da roditelji
mogu dokazivati da je teta nastala bez njihove krivice. U ovom sluaju moe
odgovarati i sam maloletnik ako se dokae da je bio sposoban za rasuivanje. U" tom
sluaju. roditelji i dete odgovaraju sohdarno. Solidarno odgovaraju i oba roditelja ako
 111
"su ivi i ako se oba staraju o detetu. U ovom sluaju odgovornost roditelja je
subjektivna.
3. Odgovornost drugog lica za tetu koje prouzrokuje maloletnik - za tetu koju drugom
prouzrokuje maloletnlk dok je pod nadzorom staratelja kole ili druge ustanove,
odgovaraju isti osim ako dokau da su nadzor vrili na nain na koji su se obavezali i
. da bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora. Ovde je re o odgovornosti za
tetu koju prouzrokuju maloletna lica pod starateljstvom iii koja borave u koli
internatskog tipa ili u ustanovama za vaspitanje odnosno primenu vaspitnih mera i
krivlnih sankcija za maioletnike. -Za ova lica odgovaraju staratelj,..kola.ili druga
ustanova.. Njihova odgovornost.se zasniva na krivici koja se pretpostavlja s tim to je
pretpostavka oboriva pa se moe dokazivati da je nadzor vren kako treba ili da bi
teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora (u kom sluaju se odgovornost za tetu
iskljuuje).' Ovde je re o subjektivnoj odgovornosti. Ako za tetu odgovara i maloletnik
onda je~ odgovornost staratelja kole i drugih ustanova solidarna.. Treba naglasiti da e
kola odgovarati i za ake na ekskurzijama. Odredba o ovoj odgovornosti e se
~ *"_' ' analogno primeniti i na druge subjekte-koji vre nadzor nad maloletnicima..
^'''"^".-"'"Posebna"' odgovornost. roditelja- u sluajevima odgovornostL drugih lica za tetu koju
prouzrokuje maloletmk - Ako dunost nadzora -nad malolemim licem ne lei na
rooUtelju,.''i:ve'-.staraocu,-;-koU.-iU'-'drugoj ustanovi,. oteerii..Jma.v,:pEavo..J;da., .zahteva.
naknadu'itete. od roditelja-kad je teta nastala usled;loeg.vaspitanja:.malolemika,
ravih primera-ili porodinih navika koje sn mu-roditdjir,dahn;.ili.ako,v.se:;.inae teta
.moe upisati u krivicu roditelja. Ovo je izuzetak od pravila*-da -za- stetu - lica pod
nadzorom staratelja, kole ill drugog lica odgovara. onaj ko vri nadzor. Zar- tetu koju
pod tim nadzorom prouzrokuju maloletnici, odgovarae roditelji ako je- do tete dolo
usled-loeg vaspitanja,. ravog primera^. poromnih. navika ili..akose:.teta..i inae moe.
upisati u krivicu',.roditelja. 'Ova'teta "moe'-biti direktna. ako osteeno iice zahteva,'' .
tetu od roditelja ili mdirektna. - ako s e zahteva od onog ko vri nadzor pa taj, poto ^ifr,,^

plati .naknadu,. zatrai od. roditelja regres- Ovo j e subjektivna . odgovoniost roditelja.
(krivicaj-
5. Odgovornost po osnovu pravinostr Postoje dva sluaja ove odgovornosti:
- Tiese.tete..koje je,-prouzrokovalo-. neodgovorno lice:- lice. koje. netmoe odgovarati.
(duevno. bolesno,, lice zaostalog umnog. razvoja ili koje nije iz drugih: razloga sposobno
za rasuivanje, maloletnik. do navrene 7 godine). Ako. se naknada. ne: moe- dobiti od
lica kojejeb'ila-.duno. da.-.vodi nadzor nad.njim,. sudmoe,.kad.to pravinost zahteva
a naroito- s obzirom. na materijalno. stanje- tetnika-. i oteeenog",. osuditi tetnika na. .
naknadu tete, potpuno ili delirnino..
* Tie se-tete koju prouzrokuje odgovorno maloletno lice-(14 - 1 8 godina) - ukoliko to
lice nije u.stanju da. tetu naknadu sud moe, kad praviriost;to.'Zahteva, 'naroito s
obzirom na materijaino stanje roditelja i oteenika_ obavezatiir.oditeije.'a. naknade
tetu, potpuno .111 delimino, iako za nju. nisu krivi.

135.. ODGOVORNOST' PREDUZEA, POSLODAVCA I DRUGIH'. PRAVNIH LICA PREMA

"TRfilM ' -' ' '< ".:'.. . . .
Ovde je re o naroitim.sluajevima odgovornosti za drugoga:
1. O odgovornosti preduzea za tetu koju njegovi radnici priine treem. licu
2. O odgovornosti poslodavca za tetu koju njegovi radnici prouzrokuju treem licu
3.. O odgovornosti pravnih liea za tetu. koju njeni organi prime treem licu. t
U svim ovim sluajevima uspostavljaju se dva odnosa:
a) Odnos izmeu tre.eg lica i odgovoniog lica (preduzee, poslodavac, pravno lice) _
b) Odnos izmeu odgovoraog lica i tetnika (radnik preduzea iii poslodavca, odnosno-'..
organ) . ___ _._.
1, Odgovoraost preduzea za tetu koju radnik u radu ili u. vezi sa. radomr prou2xoknje^f'-fa--
treem licu - Ovde odgovara preduzee u kome je radnik radio u trenutku prouzrokovanJaj:- '- :"
tete. osim ako preduzee dokae da je radnik u datim okolnostima postupao onako kaka-. . r ...
je.trebalo. Uslovi odgovornosti preduzea su:
a) Da je tetu prouzrokovao radnik preduzea
 112
b) Da je tetu priinio na radu ili u vezi sa radom
c) Da radnik u datim okolnostima nije postupao onako kako je trebalo, to znai da je
kriv za nastalu tefcu ali se uzimaju u obzir svi stepeni krivice - namera, krajnja nepanja,
obina nepanja.
Kad su -ispunjeni svi ovi uslovi, tree lice ima pravo direktne tube prema preduzeu. Ono
meutim moe tuiti i radmka neposredno ako je on tetu prouzrokovao namerno.
Odgovornost preduzea za tetu koju njen radnik priini treem licu, zasniva se na krivici
koja se pretpostavlja. Krivica se objanjava na razliite naine. Preduzee odgovara:
a) Fii zbog preduzimanja radnje koja je morala izostati {culpa in comitendo)
b) ili zbog proputanja radnje koja je morala da se preduzme [culpa in omitendo)
c) iii zbog proputanja duzne paznje u nadgledanju radnika [cuipa in custodiendo)
d) ili zbog proputanja duzne paznje pri izboru radnika (cuipa m eligendo)
e) iii zbog toga to je na bilo koji drugi nain izostalo ponaanje koje je trebalo da usiedi.
Ovim osnovom se ne dira u pravila o odgovornosti za tetu usled opasne stvari iii opasne
delatnosti. Zato ako teta natane na ovaj nain, preduzee e odgovaratipo objektivnoj
odgovompsti kao imalac opasne stvari i organizator, opasne. dela.tr),ostJ.fyPitanjle;ilregresnog
zahteva preduzea prema radniku nije ureeno odredbama>Z0d;lve ^oredbama-'zakona-o"-
. radnim odngpima. Preduzee koje isplati naknadu ima. pravo da se regresira od radnika,
ako j e ovaj^fetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepanje. Ako ju je prouzrokovao
obinom'nepanjom, radnik nije duan da tetu naknadi preduzeu, pa ono m': tetu
deftotivnojsritisL Pravo na regres zastareva za 6 meseci od dana isplaene naknade;tete.
Ovde je rec'o indirektnoj teti za preduzee.
2. Odgovomost poslodavca - Pod poslodavcem se podrazumeva svako drugo fiziko ili.
pravno lice, koje nije preduzee, a zapoljava. radnike.. Za odnos izmeu treeg lica i
poslodavca vai. sve kao. i kod odnosa. treeg lica i preduzea. Poslodavac. odgovara za.
svaku tetu -koju njegov radnik na radu ili u vezi sa radom prouzrokuje treem licu i to
'" " _bz obzira na stepen krivice. Odgovornost poslodavca je subjektJvna. j e r se zasniva. na
krivici.-I.. ovde. s e ne. dira u. pravila o. primeni objektivne. odgovornosti. Odnos izmeu
poslodavca i radnika je regulisan odredbama ZOO za razliku- od prethodnog sluaja.
Poslodavac koji isplati naknadu ima pravo regresa, ako je : radmk prouzrokovao tetu
., namemo.. lii-. jz...krajnje nepanje.. To pravo. zastareva za 6 mesect od dana, ispiaene-.
naknade.
3. Odgovomost pravnih lica -Pravno lice odgovara za teturkoju njegov organ prouzrokuje
. ... treern..lictu u. vrenju. ili u.vezi. s a vrenjem. svojih-.funkcrja.. Pravno- lice.- koje; isplatL
naknadu, ima pravo regresa od lica koje-je tetu skriviior namemo ili i z krajnje nepanje,
ako za'odreeni sluaj nije to drugo odreeno. Pravo regresa zastareva- za 6 meseci od "
dana isplate^.naknade. Pod pravnim licem se podrazumeva svako pravno lice, osim
preduzeaj, ^drugik.pravnih. Lica koje su. izjednaena sa preduzeem - drava - lokalna
- samouprava.,|td. Pravno lice. odgovara za tetu koju priine- njegovi organi u vrenju ili u
vezi sa vrenjem svojih funkcija, pri emu dolazi u obzir svaki oblik krivice, organa.
Odgovomos't. pravnih lica s e raziiito. objanjava. Jedni smatraju d a je re o subjektivnoj
odgovomosti po krivici koja se- pretpostavlja,. a drugi' smafraju da>-jer- re o objektivnoj
odgovomosti. ZOO je prihvatio.ideju objektivne odgovomosti.--.Regresni-zahtev-pravnog:"lica
prema organu. odnosno licu koje je skrivilo tetu, regulisan je tako da su mogua
odstupanja: Ako za odreeni sluaj nije to drugo odreeno, onda se pravo na regres
ostvaruje samo kad je teta prouzrokovana namerno ili iz krajnje nepanje. Ovo pravo
zastareva u roku od 6 meseci od dana isplaene. naknade.

136. OBJEKTTVNA ODGOVORNOST (ODGOVORNOST ZA TETU OD OPASNE STVARL ILI

OPASNE DELATNOSTI)
Odgovomost. za tetu d opasne stvari ili opasne delatnosti j e objektivna odgovornost Za
tetu. se odgovara bez obzira na krivicu. Odgovorno lice. j e imalac. opasne: stvari^ odnosno-
organizator opasne deiatnosti. ZOO ne deflmse opasnu stvar, odnosno opasnu delatnost On-
to prerputa teoriji. Objektivna odgovornost se vezuje za opasne stvari i opasne delatnostt
ali i za druge sluajeve odreene zakonom.
 Opasna stvar je ona pokretna ili nepokretna stvar koja svojim poloajem, upotrebom,
unutranjim osobinama ili samim postojanjem, poveava opasnost za okolinu, pa mora biti
nadgledana i upotrebljavana sa posebnom panjom. Ovako odreden pojam opasne stvari nije
aumerus claasus ve je jedan pokretljiv okvir, koji se stalno menja i rastee, tao da u
promenjenim priiikama moe dobiti i drugu sadrinu. Po poloaju opasne stvari su dotrajala
fasada. saksija na prozoru, naslagani dakovi. Po upotrebi opasne stvari su automobil,
dizalice, vrilice, lokomotive i sl., ali samo dok su u pogonu, a ne i u stanju mirovanja. Po
osobinama, opasna stvar je 2apaljiva materija, kiselina, exploziv. Po postojanju, opasne stvari
su fabriki dimnjaci, TV tornjevi, nezatieni ahtovi. Jedna stvar moe biti opasna na vie
naina : auto je opasna stvar po upotrebi [dok je u pogonu), ali moe biti i po poloaju (ako
je ostavljen na sred puta neosvetljen nou).
Opasna delatnost je delatnost koja svojom prirodom iii uslovima u kojima se vri stvara
poveanu opasnost za okolinu, nezavisno od opasnih stvari, pa mora biti organizovana uz
primenu posebnih mera opreza i nadzora. U takve delataosti spada organizovanje masovnih
skupova, snimanje masovnih scena u fiknovima, leenje agresivnih duevno oboielih lica.
Odgovorno lice je imaiac opasne stvari iii organizator opasne delatnosti. Imaocem se smatra

: i.'";';'v/-s6pstve'nik-5tvari, kao i dralac stvari kome je stvar poverena na privremeno korienje. Ako
je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravni nain, za tetu od te oduzete stvari odgovara
onaj koji je stvar oduzeo, ako imalac za to nije odgovoran. Ao je imalacpoverio drugom Ucu
opasnu stvar ne bi li se on njome posluio, onda e to drugo lice' odgovarati za tetu od
opasne stvari, ukoliko poslugoprimac ili zakupac nije kod imaoca.na radu. Ako je imalac
poverio opasnu stvar drugom lieu zarad popravke, ili neke druge inidbe na stvari, onda je
-to lice odgovorno jer je duno da nadgleda stvar. U oba ova sluaja, odgovaraee i imalac
stvari, ako je teta proizila iz neke skrivene mane iii svojstva. na koje on nije obratio
panju. Tada e odgovorilo lice imati pravo regresa prema imaocu. Najzad,. imaiac e"
odgovarati i kad je stvar poverio nekom licu koje- nije sposobno da njom rukuje, pa usled
toga doe do tete. Organizator opasne delatnosti je ono itziko ili pravno lice koje
organizuje, vri ili kontrolie opasnu delatnost. Npr. politika partija koja organizuje mifing,
klub koji organizuje utakmicu itd.
Osnov odgovornosti za tetu od opasne stvari odnosno opasne delatnosti je rizik. Teoretiari
razliito objanjavaju rizik. Jedni pozivaju na Justinijanovo pravilo, zakljuujui da rizik
.tete treba dapogodi onog ko izvlai ekonomsku korist iz. delatnosti u koj'oj-je' teta-i nastala--
- "ija korist, toga i teta". Drugi smatraju da rizik treba vezivati za svako vrenje aktivnosti
kojima se ugroava javni red, sigurnost, pravni red I mir (Salej, Konstantinovi). Ovo drugo
shvatanje j e ispravnije, jer tete od opasnih stvari ili delatnosti nastaju i u vanprivrednim
deiatnostima - sportu, poiitikim org. Ovo shvatanje je prihvaeno i u naem ZOO. Prema
lanu 154. stav 2. " za tetu od stvari ili deiatnosti od kojih potie poveana opasnost tete
za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu".
Uslovi odgovornosti - Ako postoji osnov odgovomosti, tetnik se moe obavezati za naknadu
tete ako su ispunjeni sledei uslovi :
Postojanje tete - teta je preduslov svake odgovornorsti. za-tetu.'. teta- moe biti izraena
kao materijalna i nematerijalna. Materijalna se moe ispoljiti kao:"izmakia-dobit ili obina
teta. Nematerijalna - kao nanoenje drugom fizikog ili psihikog bola ili' straha. Ona moe
*'" * biti-'i konkretna i" apstraktna, postojea Ui budua. direktna ili indirektna.
Postojanje uzrone veze - Uzronost kod objektivne odgovornosti u svom pojmovnom smislu
je ista kao i uzronost kod subjektivne odgovomosti. Meutim. ona's'e kao uslov objektivne'
odgovornosti bitno razlikuje od uzronosti kod subjektivne odgovornosti. Razlika je u tome
to se kod objektivne odgovornosti uzronosc pretpotavlja. Prema odredbi 173. tetanastala
u vezi sa opasnom stvari, odnosno delabaou se smatra da potie od te stvaru odnosno
delatnosti, izuzev ako se dokae da one nisu- bile uzrok tete. Iz ovog proizilazi da je
pretpostavka uzronpsti oboriva i moe se obarati dokazivanjem da opasna stvar iii opasna
delatnost nije uzrok tete. Ova pretpostavka govori da je za tetu od opasne stvari. odnosno
' opasne delatnosti odgovoran imalac odnosno organizator opasne delatnosti^ ali: om tu,-.. ,
pretpostavku moe obarati. Teret dokazivanja, dakle, pada na njega. Treba prtmetiti da kod^ '
subjektivne odgovomosti teret dokazivanja uzronosti (kao usiova odgovornosti) pada. na.
oteenog.
 H4
Nepostojanje razloga za iskijuenje odgovomosti - Prema l. 177. ZOO tmalac opasne stvari
tj. organizator opasne delatnosti, oslobaa se odgovornosti, ako dokae da je teta nastala na
sledei nain:
Iskljuiva radnja oteenog - Ako oteeni sam sebi nanese tetu, onda e on sam snosia'
posledice, pri emu je nevano da li je za radnju koja je dovela do tete on kriv iii nije. Zato
je pogreno ovaj razlog vezivati za iskljuivu krivicu oteenog. Imalac opasne stvari,
odnosno organizator opasne delatnosti, nee odgovarati ni kad oteeni nije kriv to je sebi
prouzrokovao tetu. Dovoljan je njegov objektivan doprinos nastanku tete. Npr. ako neki
radnik, uprkos upozorenju uJdjui cirkular i pretrpi tetu od maine.
Iskljuiva radnja treeg lica - Ovaj sluaj postoji kad je tetu prouzrokovalo tree lice, prl
emu radnja treeg lica moe biti skrivljena ili neskrivljena. Npr. ako jedno Iice radi pored
vrilice i neko rree lice ga gurne medu noeve maine i prvo lice zbog toga pretrpi tetu, za
tetu nee odgovarati imalac stvari, ve lice koje. ga je gumulo. U'ovom sluaju tree lice je
prekimuo uzronu vezu izmeu opasne stvari i tete i stvorilo svojim ponaanjem osnov
vlastite odgovornosti (krivicu), Uzrona veza e biti prekinuta i ako tree lice nije bilo
sposobno za rasuivanje, jer je bitan objektivni doprinos teti.
J/ia sila - Pod viom silom se podrazumevaju prfradni .dogadaji .ili ljudsket.radnje koji
doiaze spolja i nezavisno od volje subjekata, a utiu na nastanak, promeriu 'ili prestanak
nekog pravnpg odnosa, bez mogunosti da se njeno dejstvo predvidi, izbegne ili otkloni.
Prirodni dogadaji su via siia samo ako se nisu mogli predvideti, izbei ili otkloniti. Takvi
dogaaji sUj^emljiotres, poplava, poar itd. Prirodni dogadaji koji su se mogli predvidetL
izbei ili otSloniti nisu via sila.. Takvi su kia, sneg, plima, oseka itd, ak i grom nije via
sila ako je mogao da se otkloni (postavljanjem gromobrana) iii predvidi (u sluaju
ponavljanja nevremena nekoliko dana uzastopce). U svakom sluaju. da bi priradni dogaaji
bili nepredvidljivi, neotkloBjivi ili neizbeni, moraju biti izvanredni, atipini, neobini za
odredenu. sredinu, odnosno ambijent. Ljudske radnje su via sila,. ako su takoe
nepredvidive, neizbene ili neotkionjive. To su rat ekonomska blokada, meunarodne
sankcije, zatvor. U oba sluaja uzrok mora da doe spolja i da je nezavisan od volje
subjekta. Ako je uzrok u samoj oteenoj stvari ili nekom rugom oteenom dobru, onda.-
teta nije izazvana viom silom, ve sluajem. Za sluaj odgovara imaiac stvart (vlasnik ili
dralac). Otuda i pravilo res perit domino. Sluaj postoji kad do tete doe npr. usied
pucanja-poluosovine..automobila-. zbog premora. materijala^. znai zbog. linih:,uzroka koji se.._
nalae u samoj stvari tj. koji nisu doli spolja. Via sila iskljuuje odgovornost imaoca.
opasne- stvari, odnosno organizatora opasne delatnosti, a sluaj ne iskljuuje. Odgovornost za
sluaj je upravo svojstvena objektivnoj odgovomosti.
Podeljena odgovomost - Oteeni ne mora svojom radnjom biti iskljuM uzronik. tete..
Moe se dogoditi da je njegova radnja samo delimino uticala na nastanak tete, U tom
sluaju njegova radnja prekida uzroni lanac izmeu opasne delatnosti, odnosno radnje i
tete, samq.;|delirriino. Tada postoji podeljena odgovomost, npr. radnik je povreen na poslu
svojom nepaznjom, ali je ona bila posledica umora od rada dueg od punog radnog vremena.
U ovom siu.aju e radriik odgovarati zbog svoje nepanje, a preduzee zbog toga to je teralo
radnika daigadi due- od punog radnog vremena i time izazvalo umor. Udeli u nastanku tete
kod podeljene odgovornosti mogu biti razliiri - 50% : 50%; 70% : 30% i obmuto to se ceni
prema konkretnom sluaju. '. .

137. ODGOVORNOST ZA SLUAJ UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZTLIMA U

POKRETU (SUDAR VOZDLA)
ZOO' u l. 178. sadri posebna pravila o odgovomosti za tetu u sluaju udesa izazvanog
motomim vozilima u pokretu. Do toga najee dolazi u sluaju sudara dva ii vie vozUa. pri
emu teru mogu pretrpeti kako imaoci vozila, tako i trea lica (putnici u vozilima,.'peaci,
biciklisti). Pravila su sledea :
Ako je do udesa dolo Iskljuivom krivicom jednog imaoca vozila, primenjuju se pravila o
subjektivnoj odgovomosti, pa on odgovara po osnovu krivice. Sam snosi svoju tetu. i duguje
naknadu drugom imaocu.
Ako je do udesa dolo obostranom krivicom oba imaoca, svaM imalac odgovara za ukupnu
tetu koju su oni pretrpeli, srazmerno stepenu svoje krivice. To znai da se najpre utvruje
 115
ukupna teta oba imaoca, pa se onda tako utvrena visina tete deli na svakog imaoca,
srazrnerno stepenu njegove krivice.
Ako nema krivice ni kod jednog imaoca, imaoci odgovaraju na ravne delove, ukoliko razlozi
pravinosti ne zahtevaju neto drugo, a to drugo se' moe ttcati sudara automobiia i
motocikla koji stvaraju raziiite stepene opasnosti. Odgovornost se odnosi na ukupnu tetu,
kao i kod prethodnog pravila.
Za tetu koju pretrpe trea Iica, imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno, Svaki od njih
duguje naknadu cele tete i na njihov odnos prema treem licu ne utie pitanje krMce za
. udes, tako da se moe desiti da tetu plati i imalae koji nije kriv. Prema treim licirna se
primenjuju praviia objektivne odgovornosti.' Ali kad jedan imalac plati svu tetu, on ima
pravo regresa prema drugom, srazmernd njegovoj krivici. Otuda, ako on uopte nije kriv, on
e se regresirati u celiru' isplaene tete prema treem licu, dok e se kod obostrane krivice
regresirati srazrnerno krivici drugog imaoca.

138. ODGOVORNOST PROIZVOAA ZA STVARI SA NEDOSTATKOM-

, Ova odgovornost je reguiisana u lanu 179. ZOO. Prema ovoj odredbi, lice koje stavi u
:" pfomet neku stvar koju je proizvelo, a koja zbog nekog nedostatka za koji ono nije znalo
predstavlja opasnost tete za lica ili stvari, odgovara za tetu koja bi nastaia usled
nedodstataka. Ovde dakle nije re o teti u samoj stvari koja ima neki.nedostatak, ve u teti
koju stvar s'a nedostatkom moe izazvati za lica i stvari u njenom-okruenj.u,..odnosno koja
dou u koritakt sa njom. Nije dakle re o "teti na samoj stvari zbog njene mane", ve o
"teti od mane", Npr. ako flaa napunjena pod pritiskom sa soda vodom,-pivom iii drugim
gaziranim piem explodira i nanese tetu licima ili srvarima oko nje, za tu tetar nee
odgovaf'ati imalac flae, ve onaj koji je flau napunio pod pritiskom i stavio je u promet.
Ovde je re o deliktnoj odgovornosti,. a ne o ugovornoj odgovornosti za tetu zbog fizikih
nedostataka na kupljenoj stvari. Ovde je u pitanju sekundarna; posredna, pratea iii .
refleksna teta. Ova odgovornost je specifina po tome to za tetu ne odgovara imalac stvari,
ve proizvoda stvari od koga je imaiac stvari nju nabavio. Meutim, odgovornost
proizvoaa- za opasna svojstva stvari' je- uslovljena- time- da on nije preduzeo sve to jc bilo
potrebno da tetu, ukoliko ju je mogao predvideti sprei putem odgovarajueg upozorenja,
bezbedne ambalae ili'drugom odgovarajuom merom. Sudska praksa uzima da za uvezenu
robu odgovara -uvoznik robe.

139. ODGOVORNOST ZA TETU OD IVOTINJA -

ivotinje su. naroite- opasne stvari (naroite zbog toga. to su. iva bia koja se smatraju
opasnim stvarima). One su opasne stvari pre svega po unutranjinr. svojstvuna (mogu da
ogrebu, ugrizu). Ve iz okolnosti da je- ivotinja opasna stvar, proizilazi da se tete koje one
prouzrokuju otkianjaju po pravilima o objektivnoj odgovornosti. To znai da za tetu od
ivotinje odgovara njen dralac iii imalac. U vezi sa pitanjem ko j c imalac-.ivorinje, treba
praviti razliku izmedu domaih i divljih ivotinja. Domae ivotinje- (psi;, make; konji) imaju
svoje vlasnik'e iii draoce. To su njihovi imaoci koji'odgovaraju'za.-^tem.^Divlje-'ivotinje ive
slobodno u'prirodi i nisu u vlasti oveka. Te ivotinje* mogu biti zastiene-ili nezastiene.
Odgovornost za tetu od tih. ivotinja je regulisana propisima o iovu. Za tetu od njih
odgovara lovno gazdinstvo ili iovako drutvo. Njihova se odgovornost zasniva na injenici da
oni ostvaruju prihode od lova, da za vreme sezone love te ivofinje, a da se za vreme
lovostaja brinu o njima. Za zatiene ivotinje (orao, medved) vai praviio da odgovara, ona
lovaka organizacija na ijoj teritoriji se nalazi brlog odnosno gnezdo. Za nezatienu divlja
odgovara lovaka organizacija na ijoj je teritoriji nastala steta. -.,

140. ODGOVORNOST ZA TETU OD GRAEVBME

Pod. graevinama se podrazumevaju zgrade, tornjevi, mostovi, metroi i druge konstrukcije.
To su nepokretne stvari. One mogu predstavljari i opasnu strar i to po poloaju (toranj), po
potrebi (metroi), po svojstvima (tuneli) i po samom postojanjti, (nezatieni aht). Za.tetii-OoU..;;-...
gradevina (pad crepa, odron fasade, pad saksije ) odgovara iinalac ili dralac grae'vme;x''poi-';v '.
pravilima objektivne odgovornosci od opasne stvari. AlL ako je teta nastala. usled.
konsrrukcione greke nastale pri izgradnji graevine, odgovara onaj ko je zgradu sagradio,
po praviiima odgovornosti proir/odaa stvari sa manom. Za tetu koju pretrpe rrea Eca u
 116
vezi sa izvoenjem radova na nepokretnosti, solidarno odgovaraju naruilac i izvoa radova,
i to kako u toku gradnje tako i posle izvedenih radova.

141. POSEBNI SLUAJEVl ODGOVORNOSTI ZA TETU

U posebne siuajeve odgovornosti za tetu spadaju :
Odgovornost usied teroristikih akata, javriih demonstracija iii manifestacija
Odgovornost organizatora prirebe
Odgovornost zbog uskraiv'anja neophodne pomoi
Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora
Odgovoniost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa

1. Za tetu nastalu smru, telesnom povredom ili oteenjem iii unitenjem imovine fiz. lica,
usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara
drutveno - poiitika zajenica, iji su organi po vaeim propisirna bili duni da spree
takvu tetu. Poto javnu bezbednost, po novom Ustavu i propisima donetim na osnovu njega
obezbeduje'Repubiika, ona je i duna da naknadi tu tetu.
Ova odgovornost je objektivna. Pravo na naknadu.-tete./,mogu .pst^raritt.svaifizieka-.lica
oteena u ovim prHikama, izuzev organizatora, uesnika, podstrekaa" i pomagaa u
aktima nasilja iii terora u javnim manifestacijama iii demonstracijama, a ukoliko su one
usmerene,Jia podrivanje Ustavom utvrenog drutvenog uredenja. Pomenuta lica nemaju
prava na/;jaaknadu tete po ovom osnovu. Kad odgovnorna DPZ isplati naknadu tete
oteenom" licu, ona ima pravo i obavezu da se regresira od lica koje je tetu
"pr.ouzrokovalo. Pravo na regres zastareva po optim rokovima o zastarelosti (3 godine), a
ne po posebnim rokovima o regresnom zahtevu kod indirektne tete, koju treim licima
priine radnici preduzea ili poslodavca, odnosno organa pravnog lica (6 mesecij. teta
moe biti kako materijalna tako i nematerijalna.
2. Odgovornost organizatora priredbi - Organizator okupljanja veeeg broja ljudi u
zatvorenom ili otvorenom prostoru, odgovara za tetu nastalu smru ili telesnom
povredom koju' neko pretrpi usled izvaiuxdnih okolnosti koje u takvrm prilikama mogu
nastati. Ovde je re o tetama usled smrti ili telesne povrede koje nastaju na velikim
fudbalskim utakmicama, na masoviiim javriim priredbama' rok i folk muzike, kao i na
druginr priredbama, na otvorenom ilr zatvorenom prostoru. Na ovakvrnr okupljanjima- su
mogue neke izvanredne okolnosti (stampedo, gibanje, mete]. Rizik za tetuod ovakvih
okomosti snosi organizator okupljanja (fudbalski klub, estrada, koncertna organizacija,.
disko.klubovi); Oni pdgovaraj-u za tetu nastalu usledsmrti ili telesne povrede a to znai
da teta moe biti materijaina i nematerijalna. U stuaju da se neredi iz odreenog'
zatvorenog ili otvorenog prostora koj.i kontrolie organizator okupljanja,. proire na grad,
uiice ,i trgpve, tete od toga e se reparirati po odredbama za odgovornost usled javnih
maiufestaija. Ovde je re o objektivnoj odgovornosti, pa organizator odgovara i bez svoje
krivice,. kab prganizator opasne delatnosti.
3. Odgovomost zbog uskraivanja neophodne pomoi - Ko, bez opasnosti po sebe,-.uskrati
pomo licu iji su ivot i zdravlje- oeigledno ugroeni, odgovara za tetu koja je otuda
nastala ako je on tu tetu, prema okolnostima sluaja moraopredvideti.'Ako, pravinost to,
zahteva, sud moe oslobodiri takvo lice obaveze da naknadi tetu. Uktaivanje neophodne
pomoi je krivinopravno sankcionisano. Odredbom l. 182. ZOO uvodi se i imovinska-
sankcija za isto ponaarrje. Ova odredba postavlja 3 uslova odgovornosti:
a) da je pomo mogla biti pruena bez opasnosti po onog ko je trebao da je prui
b) da pomo nije pruena licu iji su ivot ili zdravlje biii oigledno ugroeni j'
c) da je nastupanje tete moglo biti predvideno od strane onog ko pomo nije pniio
Svi ovi uslovi, procenjuju se prema objektivnim kriterijiiiiiima, s obzirom na prosene
standarde ponaanja u odredenoj, ivotnoj situacijl. Ove situacije najee nastaju posle
saobraajnih nezgoda, bez obzira da li je re o licu koje je izazvalo nesreu ili se tu
sluajno zadesiio, I kad postoje pomenua* uslovi, sud moe llce koje je uskratilo pomo
osloboditi obaveze da naknadi tetu, ako praviaiost to zahteva. Zahtevi pravinosti se
procenjuju u svakom konkretnom siuaju i to prema subjektivnim svojstvima onog ko je
uskracio pomo (koji su uticaii da on pogreno proceni upotrebu ukazivanja pomoi) npr.
 117
posle udesa dolo je do unutranjeg krvarenja koje nije biio vidljivo, pa rtvi nije biia
ukazana blagovremena pomo, a nije pruena zbog odsustva iskustva.
4. Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora - Lice koje je po zakonu obavezno
da zakljui neki ugovor, duno je da naknadi tetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez
odlaganja ne zakljui taj ugovor. Obaveza zakljuenja ugovora postoji npr. kod obaveznog
osiguranja automobila, kod stavljanja u promet prehrambenih proizvoda, kod javnog
prevoza i sl. Ako se ovi ugovori ne zakljue bez odlaganja na zahtev zainteresovanog lica.
subjekt koji ugovor nije zakljuio odgovara za tetu koja iz toga nastane.
5. Odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa - Organizacije koje vre
komunalnu ili drugu slinu delatnost od opteg interesa, odgovaraju za tetu ako bez
opravdanog razloga obustave ili neredovno vre svoju uslugu. Ovde je re o shabdevanju
vodorn, gasom, odnoenjem smea, korienju javnog prevoza itd. Svaka od ovih
komirnalnih ili drugih javnih slubi, poverena je odreenoj organizaciji [elektrodistribuciji,
gradskoj istoi itd,). Ako ove organlzacije bez opravdanog razloga neredovno vre iii
uopte ne vre svoje usluge, dune su da naknade tetu koja iz toga proizae. To mogu
^ :h ;:./4 ^Jpiti ,.tete \zbog.kvara u zamrzivaima, nabavke vode na drugoj strani, korieenja taksija
J
' umesto javnog prevoza i sl.

142. UGOVORNA ODGOVORNOST ZA TETU

Ugovorna odgovornost za tetu proizilazi iz ugovora, odnosno iz voljnog akta, za razliku
od deliktne odgovornosti, koja proizilazi iz delikta - nedozvOljenog akta. Ove dve
odgovornosti proizilaze iz dva osnovna izvora obligacija koji ine summa dinsio svth
obaveza ljudi. Ugovorna odgovornost je odgovornost za tetu zbog povrede neke ugovorne
obaveze. Ovde treba svrstati i povredu obaveza iz jednostrane izjave volje odnosno svih
drugih obaveza koje proizilaze iz. voljne radnje.
Monistiko shvatanje
Izvestan broj autora brani shvatanje da je odgovornost za tetu jedinstvena i kod ugovorne
i kod deliktne tete. Ovi smatraju da se odgovornost uvek zasniva na povredi neke
obaveze bez obzira da li je njen izvor u ugovoru ili zakonu. Tako je Planiol (francuski
pravnik) sastavio listu obaveza zajednikih za sve tete. To su sledee :
1. Uzdravati. se od. nasilja
2. Uzdravati se od prevare
3. Uzdravati se od postupaka koji zahtevaju odreenu snagu ili umenost, ako se to nema
4. Nadgledati. opasne. stvari u dravini. i paziti. na lica koja su nam .poverena^na uvanje.
Ovo shvatanje je monistiko, koje se zasniva na teoriji jedinstvene: krivice. Ona brie
razlike izmeu ugovome i deliktne odgovornosti
Dualistiko shvatanje
Ovo suprotno shvatanje odvaja ugovornu od deliktne odgovornostL- Po tom shvatanju
ugovorna odgovornost je samo vid obaveze stvorene ugovorom (kod svih obaveza dunika
javlja se i t ,naknada tete). S obzirom na to postoje autorr koji smatraju da se ova
odgovornost treba drugalje i nazvati - garancijom. Deliktna' odgovornost. je vezana.
^-'^^''.rf^iskijuivp za deliktne radnje,.postupke suprotne zakonu.
Fostojanje monistikog- i dualistikog shvatanja ukazuje na zajedmcke odlike i razlike
ugovorne 1 deliktne odgovoraosti :
1. Kod obe odgovornosti postoji osnov* odgovornosti. On se ogleda u krivici koja se
pretpostavlja, s tim to se kod objektivne odgovornosti javlja i rizik kao osnov
2. Kod obe odgovornosti trai se da postoji teta i uzrona veza, s tim to se kod.
objektivne i ugovorae odgovornosti uzronost pretpostavija
3. Obe odgovornosti proizilaze iz povreda obaveze (samo je kod prve obaveza. iz ugovora,
a.kod druge zakonska obaveza)
. . 4. Obe odgovornosti daju pravo na naknadu
Razlike izmeu ugovorne i deliktne odgovornosti su. brojner
1. Ugovorna odgovornost spada u domen privatne- volje jer proizilazi iz povrede ugovorae
obaveze, dok deliktna odgovornost spada u domen javne viasti jer predstavlja povredu
zakonske obaveze. Zato se prva reguiie cuspozitivnim, a druga odgovornost
imperativtiirn normama.
 118
2. Kod ugovorae odgovornosti u mnogim sluajevima su relevantni samo tei stepeni
krivice. Kod deliktne odgovoraosti najee je dovoljna obina nepanja, a ima
sluajeva kada se odgovara i bez krivice (opasne stvari, delatnosti i sl.}
3. Uopte govorei, kod ugovorne odgovornosti krivica dunika obaveze se pretpostavlja
(kad se ne odnosi na tee oblike) im padne u docnju, dok se kod deiiktne
odgovornosti krivicu treba da dokazuje tetnik.. Meutim, u naem pravu ta raziika je
ublaena time to je i kod deliktne odgovornosti ustanovljena pretpostavka krivice.
4. Kod ugovorne odgovornosti, sposobnost za odgovornosf se po pravilu vezuje za
punoletstvo (osim kod ugovora o radu i raspoiaganju zaradom) dok se kod deliktne
odgovornosti, ta sposobnost stie sa 14 godina.
5. Ugovoraa odgovornost se uvek zasniva na kriviei, a deliktna i na krivici i na riziku
.6. Kod ugovorne odgovornosti po praviiu odgovara tetnifc - ugovornik (a izuzetno drugo
lice - jemac npr.), dok je kod deliktne odgovornosti moguna i, u principu,
odgovornost za drugoga, kada se ugovorno lice razlifcuje od tetnika.
7. Kod ugovorae odgovornosti je mogue i ugovaranje iskljuenja odgovornosti za tetu, a
kod deliktne odgovornosti tafcvo ugovaranje nije moguno jer je re o imperativnim
propisima
8. Kod ugovorne odgovoraosti, kad prouzrokuje tetu vie lica nema solidarne obaveze u
pogledug|iaknade tete, ve svafci ugovornifc odgovara za svoj deo neizvrene obaveze,
dok kod'jdeliktne odgovornosti vie tetnika odgovaraju solidarao
9. U pogleu. nadlenosti suda, razlika je u tome to kod ugovorne tete sudi sud na
ijem podrueju tetnik ima prebivalite tj. boravite, a. kod delifctne sud na ijem j e
podruju teta uinjena
10. Kod ugovorne tete, zastarelost poinje od dospelosti obaveze (docnje), a kod delifctne
tete od saznanja za teru
% l l . K o d ugovorae odgovornosti, odgovara se samo za predvidivu tetu,. a kod deliktne i za
predvidivu i za nepredvidivu.

143. PROIRENJE ODGOVORNOSTI 2A TETU

Proirenje odgovornosti za tetu je, ustvari, pootravanje odgovornosti za tetu. Drugim
reima, njeno prostiranje i na sluajeve kada se inae i : ne odgovara.. Do proirenja
odgovornosti moe doi na osnovu zakona ili ugovora. Sluajevi zakonskog proirenja
odgovornosti se snose na odgovornost za tetu nastaiu viom silom za koju se inae ne
odgovara. Ovo proirivanje odgovornosti je. predvideno u ZOO u vazdunom saobraaju ili
u sluajevima odgovoraosti preduzea za tetu koju radnlk na radu', iili u^vezi sa radom,
priini treem licu, obino nepanjom (ovde se proirenje ogleda u odsustvu .prava na
regres koje se moe ostvariti kad postoji namera ili krajnja nepanja). Sluajevi ugovornog
proirenja.-.pdgovomosti se utvruju klauzulama ugovora o obavezi naknade tete u
svakom sluaju, a to znai i u sluaju vie sile odnosno drugog sluaja.

144. OGR4MENJE I ISLJUENJE ODGOVORNOSTI

Ogranienje odgovoraosti - Do ogranienja odgovoraosti moe doi kod Helifctne
odgovornosti na osnovu zakona, a kod ugovorne 'odgovornostina>.osnovu .ugovora.. -
Zakonsko ogranienje odgovoraosti je predvieno npr. l. 182 sL L ZOR-a po kome je
radnik fcoji na radu ill u vezi sa radom prouzrokuje tetu preduzeu, odgovara samo za
nameru. a ne i za obinu nepanju. Ugovorao ogranienje se odreuje ugovornim
klauzulama, da se za tetu odgovara samo ako. se prouzrokuje namermo ili grubom
nepanjom, pri emu se ne odgovara za obinu nepanju. ,/
Iskljuenje odgovornosti - moe biti:
a) Potpunp iskljuenje odgovornosti odreuje se zavisno od toga da li je re o
subjektivnoj ili objefctivnoj odgovomosii. Subjektivnu odgovornost tetnika isljuuje
nuna odbrana, stanje nude, dozvoljena samopomo, pristanak oteenog. Objefctivnu.
odgovornost iskljuuje iskljuiva radnja oteenog, iskljuiva radnja treeg lica i via
sila. U nekim pravima, odnosno propisima predvieno je da se odgovornost za tetu
iskljuuje vrenjem prava. Ovo zapravo ne moe biti razlog za iskljuenje odgovomosti
zato to tu odgovoraost i ne nastaje. Onaj ko vri pravo, postupa u skladu sa njim a
 119
ne protivpravno. On ne kri nlkakvu obavezu (zakonsku ili ugovornu) i zato se tu
pitanje odgovornosti za tetu i ne moe postaviti. Odgovomost koja nije nastala, ne
moe se ni iskljuiti, Vrenje prava treba meutim razlikovati od zloupotrebe prava.
Zloupotreba prava je vrenje prava protivno ciiju, odnosno svrsi tog prava.
Zloupotreba prava nije vrenje prava i zato je to osnov odgovornosti za tetu.
Odgovornost za tetu se zasniva na krivici, a ona se ogleda upravo u zloupotrebi.
b) Delimieno iskljuenje odgovomosti dovodi do podeljene odgovornosti tetnika i
oteenog u sluajevima kad je oteeni svojom radnjom u Izvesnoj meri (koja se
odreuje procentom) doprineo nastanku tete. Tada oteeni odgovara za tetu
srazmerno svom udelu.

145. OBAVEZA NAKNADE TETE (UOPTEJ

Obaveza naknade' tete je sankcija za prouzrokovanu tetu. Njome se tetniku namee da
otkloni tetu koju je naneo oteenom. Ova sankcija se moe odrediti kad postoji osnov i
kad su ispunjeni uslovi odgovornosti. Osnov odgovornosti moe biti krivica i rizik, a
izuzetno i pravinost. Uslovi odgovomosti su kod objektivne i kod subjektivne
odgovornosti postojanje tete, postojanje uzrone veze, nepostojanje razloga za iskljuenje
odgovornosti.
Obaveza naknade tete nastaje- momentom prouzrokovanja tete. Tada nastaje i pravo na
tubu oteenog {actio nata est). Neki smatraju da obaveza nastaje momentom donoenja
pravosnane presude, a to je pogreno shvatanje. Presudom se samo . ostvaruje pravo,
pdnosno realizuje obaveza koja je ve nastala. Ali u momentu presuenja ima znaaja, jer
ako tetnik nee da plati naknadu, bez presude se njegova obaveza ne moe realizovati.
Osim toga, prilikom odreavanja naknade uzima se u obzir stanje u momentu tete i cene
u momentu presuenja. Naknada tete odgovara vrsti i obliku. tete. Materijalna. teta.se
otklanja naknadom materijalne tete, a nematerijaina teta se otklanja naknadom
nematerijalne tete. Naknada tete se moe odnositi na naturalnu restituciju (uspostavi
ranijeg stanja)...i na naknadu u novcu. Mogua je i kombinacij'a - delimino jednoi drugo.
Kod naturalne tete, novana naknada ima karakter reparacije, a kod nematerijalne tete,
novana naknada ima karakter satisfakcije. Pravo na naknadu materijalne tete prelazi na
naslednike.jer.je. tc.teta u. imovtni,..a pravo.na.naknadu.nematerijalne. tete. ne~ prelazi. na
naslednike, jer teta nastaje u linosti oteenog u kojoj se moe jedino i ostvariti
naknada. Ali ako je novana naknada nematerijalne tete odreena u. pravosnanoj
.presudi. ili.sudskom poravnanju, onda pravo na tu. naknadu. prelazi na-riaslednike (tu. se.
novac nasleuje u njegovoj optoj funkciji a ne u funkciji naknade- nematerijalne tete).

146, NAKNADA MATERIJALNE TETE

Naknada materijalne tete odnosi se na reparaciju tete u raioviiii oteenog lica. Zato se
ta teta naziva i imovinskom tetom. Materijalna teta se otklanjavna"'dva naina:
1. Uspostava ramjeg stanja ima prioritet ukoliko je moguna. Tada se vri naturalna
restitucija popravka oteene stvari - nabavka nove'stvarinste'vrste;-.; kvaliteta i koliine
f-~..-:v,. f ^virne. se o.teena stvar, odnosno imovina dovodi u stanjekakvo je bilo pre nastanka tetei
2. Novana naknada se odreuje kad upostavljanje ranijeg stanja. nije mogue. ili kad sud
smatra da to nije nuno. Tada e sud obavezati tetnika- da oteenom isplati
odgovarajuu svotu novca na ime naknade tete. Sud e dosuditi naknadu u novcu kad.
oteeni to zahteva osim ako okolnosti sluaja opravdavaju uspostavijanje ranijeg stanja.
Novana naknada e se dosuditi i kad je oduzeta srvar propala usled vie sile. Razume se,.
re je o protivpravnom oduzimanju stvari, jer ako to mje u pitanju vai princip r.esperit
domino. Novana naknada se dosuuje u dva oblika:
a) jednGkrataa naknada se dosuduje za postojeu tetu koja. je- u celini vee nastalar (za'.
. uniten automobil, sruenu kuu, oteeno odelo). Isplatora. te naknade, teta se reparira
u potpunosti. ': ... '-'Cf* -:
b) mesena renta se dosuuje za buduu tetu tj'. tetu koja e izvesno' nasttipitif u ;
budunosti i to sukcesivno iz meseca u rnesec. Takva teta je teta zbog manje zarade
usled telesne povrede oteenog ili zbog izgubljenog izdravanja deteta pogtnulog lica..
Novana renta se isplauje sukcesivno u mtervalima u kojima sukcesivno nastaje i budua
 120
teta. Ali ako postoji opravdan razlog rizik od insolventnosti tetnika i sl. sud moe
ukoiiko tetnik ne prui odreeno obezbeenje jemstvo ili garancije, kapttalizirati rentu
odredivanjem jedne ukupne svote koja bi se na ime svih buduih obroka rente isplatila
odjednom. Ovo kapitaliziranje se vri uz pomo vetaka - aktuara, koji imajui u vidu
verovatno trajanje poverioevog ivota izraunava sadanju vrednost buduiii davanja uz
primenu odgovarajuih meukamata. Mesena renta se dosuduje pod klauzulom rebus sic
stantibus. Otuda ako se teta u budunosti povea ili smanji, oteeni, odnosno tetnik
moe traiti poveanje, odnosno smanjenje rente da bi se naknada uskladila sa promendm
visirie tete. Novom odlukom o visini rente, prestaje dejstvo ranije donete presude. Renta
se moe i ukinuti ako je u budunosti teta prestala - npr. kada dete zavri kolovanje i
zaposii se, ono bi izgubilo pravo na izdravanje i od pokojnog oca pa i od tetnika/

147. OBIM NAKNADE MATERIJALNE TETE

Obim naknade materijalne tete zavisi od toga da li je re o obinoj teti ili izmakloj
dobiti. Obina teta sastoji se u umanjenju imovine oteenog. U tom sluaju visina
naknade mora da odgovara visini umanjenja imovine. Naknada mora odgovarati teti 1 ne
moe biti ni vea ni manja. Tu dolazi da .izraaja prmGip,,mtegralnos.ti >-naknade ;,-' ona..
mora biti potpuna. Visina naknade tete se odreuje prema cenama u vreme donoenja
sudske odluke, ako zakonom nije to drugo odreeno. Kod novane reparacije, naknada
se isplaujeaa novcu, a kod uspostave ranijeg stanja u naturi s obzirom na vrstu, koliinu
i kvalitet.
Izmakla dobit se sastoji u spreavanju poveanja imovine. Pri oceni vislne izmakle koristi
uzima se u obzir dobitak - korist - koji se mogao osnovano oekivati prema redovnom
toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ije je ostvarivanje spreeno tetnikovom
radnjom ili proputanjem. Prema tome dolazi u obzir samo dobitak koji bi se osnovano
. mogao ostvariti s obzirom na konkreme okolnosti sluaja. Takav izvestan dobitak se
odnosi npr. na izostalu zaradu radnika koji je povreen na poslu, na tzostala primanja-
taksiste kome je oteeno vozilo, pa do popravke nije mogao da ga koristL na izostanak
piodova zbog unitenog vonjaka itd. Eventualna teta ne dolazi u obzir. Vrednost
oteene srvari, odnosno tmovine odreuje* se prema objektivnim merilima, odnosno
prema trinoj vrednosti. Ali kad je stvar unitena ili dteena kriviniin delom sa
umiljajem, sud moe odrediti visinu naknade prema vrednostl koju je stvar imala za
oteenog (pretium affectionis). Ovo ovlaenje suda Je fakultativno, tako da se afekciona
vrednost moe ali i ne mora primeniti, To zavisi od karaktera oteene stvari i drugih
okoinosti sluaja. Princip potpune naknade, odnosno princip integralne naknade znai da
e sud uzimajui u obzir i okolnosti koje su nastupile. posle- prouzrokovanja tete, -
dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oteenikova materijaina situacija
dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo tetne radiije ili proputanja.. Ovo
praviio institira da naknada odgovara teti, da nije ni manja. ni vea. Pri tom na visinu
naknade';ne:,./:utiu materijalne prilike oteenog ni druge okolnosti subjektivne prirode. Ali
na potpunu^.naknadu utiu okolnosti koje su nastupile- posle- prouzrokovanja tete npr.
pojaana havarija zbog oteenja, izmakla korist, trokovi u vezi sa otklanjanjem tete,
kamate, opadanje vrednosti srvari itd.. Snienje naknade , sud moe, .vodeei raunao
materijalnom stanju oteenog, osuditi odgovorno lice da isplati manj'u naknadu nego to
iznosi teta ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepanjom ukoliko je
odgovorno iice slabog materijalnog imovinskog stanja, te bi ga isplata potpune naknade
dovela u oskudicu. Do snienja naknade moe doi izuzetno (jer pravilo Je potpuna
naknada), a izuzetak se moe primeniti kada su kumulatlvno ispunj'ena 3 uslova: / '
1. Da Je materijaino stanje oteenog relativno dpbro
2. Da je materijalno stanje tetnika relativno slabo
3. Da tetnik nije tetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepanje
Sud moe odrediti manju naknadu tete ako je tetnik prouzrokovao tetu radei neto u
korist oteenog pri emu e vodiH raima o briljivosti koju tetnik pokazuje u
sopstvenim poslovima. Pri tom moraju biti kumulativno ispunjena 2 uslova:
I. Da je tetnik prouzrokovao tetu radei neto u korisc oteenog
 121
2. Da tetnik nije pokazao manju briljivost u toku rada za oteenog od briljivosti koju
pokazuje u sopstvenim poslovima.
Princip integralne naknade je pravilo i zasniva se na komutativnoj pravdi. Snienje
naknade je izuzetak i zasniva se na distributivnoj pravdi. Podeljena odgovornost -
Oteeni koji je doprineo da teta nastane iii da bude vea nego to bi inae bila,
ostvaruje pravo na srazmerno smanjenu naknadu. Naknada se smanjuje srazmerno
njegovom doprinosu. U nastanku, odnosno uveanju tete. Ali ako se taj doprinos ne moe
utvrditi. sud ee smanjiti naknadu po slobodnoj oceni vodei rauna o okolnostima- sluaja.
Prema tome podeljena odgovornost u oba sluaja vodi snienju naknade s tim to je u
prvom sluaju smanjenje odreeno prema udelu oteenog u teti, a prema drugom po
slobodrioj oceni, s obzirom na sve okolnosti slucaja.
148. NAKNADA MATERIJALNE TETE U SLUAJU SMRTI, TELESNE POVREDE ILI
NARUENJA ZDRAVLJA
ZOO posebno regulie naknadu materijalne tete zbog smrti, telesne povrede i oteenja
zdravija:
, _. ^ .L Naknada u sluaju smrti - U sluaju smrti tetnik je duan da nadoknadi:
r
^''''**'far?%"obiajerii'trokovi sahrane - obuhvatajutrokove u vezi sa kovegom, prenosom lea,
grobriim mestom i sahranjivanjem, obredom i dr. kao i trokove- u vezi sa nadgrobnim
spomenikom. Uobiajeni trokovi se oreujuod zavisnosti,.:od .shvatanja .-sredine iz
koje usmreni potie s tim to bi se imali eiiminisati trokovi, .makar biii i uobiajeni,
koji odstupaju od razumnih trokova npr. trokovi za uinjene darove uesnicima
sahrane iii za izdatke koji ne priiie sahrani ve su bliski veseljima.
b) Trokovi leenja - obuhvataju izdatke za leenje do momenta smrti, preglede,. boravak
u bolnici, operacije lekqye i dr.
c) Drugi potrebni trokovi u vezi sa leenjem - odnose se: na. trokove prevoza do bolnice.
odnosno do druge zdravstvene organizacije, trokove poseta biiskih srodnika rtve do
njegove smrti, izgubljena zarada pratilaca rtve do bolnice itd.
d) Zarada izgubljena zbog nesposobnosh za rad - pbuhvata izostale prihode. iz radnog
odnosaili drugih oblika rada koje rtva riije ostvarila od momenta povrede do smrti
e) Izostanak izdravanja - lice koje je poginuli izdravao ili redovno pomagao kao i lice
koje je po zakonu. imalo pravo zahtevati izdravanje od poginulog,. ima pravo na
naknadu tete koju trpi zbog gubitka izdravanja, odnosno pomaganja. Izdravano-lice
je ono lice koje ima zakonsko pravo izdravanja ukoliko je to pravo i ostvarivalo.
Pomagano lice je lice koje je uivalb stakm pomo od. poginulog,.. iako u. tom. pogledu
nije. postojala neka zakonska obaveza. Pored ovih lica, naknadu moe zahtevati. i lice
koje je po zakonu imalo pravo od poginulog ali ga nije efektivno ostvarivalo. Naknada
za izostalo izdravanje se dodeljuje u obliku mesene rente, jer je ovde re o
sukeesivnoj teti koja nastaje iz meseca u mesec. Iznos rente se- odreuje prema visini
izostalog izdravanja. Presuda se donosi pod klauzuiom rebus: sic-stmtibus,.pa. se ako
se promene okolnosti moe traiti poveanje odnosno smanjenje: rente; Dospeli iznosi
se dosuduju odjednom, a budui u obliku mesene rente..
2. Naknada u sluaju telesne povrede lli naruenja zdravlja - U sluajunanoenja telesne
iv
' ' povredeili naruavanja zdravlja, oteeniima pravo na naknadu tete:
a) Trokovi leenja - kao i u prethodnom sluaju .
b) Troskovi u vezi sa leenjem - isto
c) Izgubljena zarada za vreme leenja - isto
d) Smanjena ili izgubljena budua zarada zbog potpune- ili delimine nesposobnosti za rad
- ako lice zbog delimine ili potpune nesposobnosti za. rad nije u stanju. da obavija; ranije-
poslove. ve je prinudeno da ne radi Ui radi na drugim, slabije plaenim poslovima ima.
pravo na-naknadu tete u visini negahvne razlike izmedu zarade ili penzije koju ostvaruje
posle okonanog leenja i zarade koju bi ostvarivao da nije dolo do povrede odnosno
deiirninog ili potpunog gubitka radne sposbonosti. Ova naknada se dosuuje u, obliku._
mesene rente koja je podlona promenama jer se presuda donosi pod klauzuiom. rebvs.-.
sic stantibus. U zavisnosti od promenjenih okolnosti, mesena renta se moe poveati ali i
smanjiti ili ukinuti na zahtev tetnika. Pravo na rentu u sluaju srnrti bliskog lica iii
 122
povrede tela ili oteenja zdravlja ne moe se preneti na drugo lice osim ako je re o
dospelim iznosima utvrdenim pismenim sporazumom ili pravosnanom presudom.

149. NAKNADA MATERIJALNE TETE U SLUAJU POVREDE ASTI I IRENJA

NEISTINITffl NAVODA
Ko drugome povredi ast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prolosti o znanju
i sposobnosti drugih lica ili o emu drugom, a zna ili bi morao znati da su neistiniti,
duan je da naknadi materijalnu tetu koju je time prouzrokovao. Obino se povreda asti
otklanja naknadom nematerijalne tete ali povreda asti i irenje neistinitih navoda moe
izazvati materijalnu tetu. Ako materijainu tetu prouzrokuje onda je tetnik duan da je
naknadi. Povreda asti moe biti izvrena na razliite naine - realno, verbalno, mimikom,
amarom ili drugim postupkom kojim se omalovaava drugo lice ili izraava nepotovanje
njegove linosti. Iznoenje ili prenoenje neistinitih navoda se tie prolosti, zvanja,
sposobnosti ili neeg drugog to je vezano za oteenog, pod uslovom da tetnlk zna ili
mora znati da je re o neistini. Napred navedene radnje predstavljaju odnos za naknadu
tete samo ako je zbog njih nastala materijalna teta npr. oklevetano lice je izgubilo posao
i s tim u vezi i zaradu, oklevetano lice je rasktoulo.svadbu,,aaimalo. Jeuzdatkerzajnjeno
pripremanje- itd.
"%.:
150. NAKMADA NEMATERIJALNE TETE (UOPTE)
Naknada nematerijalne tete se odreduje radi otklanjanja tete koja nastaje u. Iinosti
oteenog "zbog izazvanog poremeaja psihike ili emocionalne ravnotee. Nematerijalna
'teta ne nastaje u imovini pa se, zato naziva i neimovinska. Ona zapravo ne nastaje
objektivno ve je oteem' doivljava kao neprijatnu afekciju - fiziki bol, strah ili duevni
boi zbog naruenosti iii umanjenja ivotne aktivnosti. Ako se nematerijalna teta doivljava
onda se naknada te tete doivljava. Zato se i moe govoriti o doivljaju tete i doivljajti
naknade. Nematerijalna teta se otklanja na dva naina;
1. Uspostava ranijeg stanja se ostvaruje objavljivanjem presude ili ispravke, ali samo u
sluaju kad je teta nastala povredom prava iinosti (povreda asti, irenje neistinitih
navoda i dr). U tom sluaju sud moe narediti, na troak tetnika objavljivanje presude
odnosno ispravke ili narediti da tetnik povue izjavu kojom je povreda uinjena ih uini
to drugo ime se moe ostvariti svrha koja se postie naknadom. Sredstva za uspostavu
ranijeg stanja su objavljivanje presude i objavljivanje ispravke. Presuda, kojom je utvrdena
povreda prava linosti osuenog se objavljuje i to kako krMna, tako i graanska
presuda. Presuda se objavljuje u javnim-sredstvima informisanja. Ispravka.se objavijuje u
onom sredstvu javnog informisanja u kojem je uinjena povreda prava linosti i to kao
demanti oteenog. Ako sud naloi da tetnik povue izjavu kojom je povreda naneta, pa
on to i uini onda ta izjava o povlaenju treba da bude objavljena na isti nain na koji je i
data. <w
2. Noveana, naknada nematerijalne tete odreuje se u novcu- tj. u jedno.kratnom
novanomMznosu koju tetnik ima da plati oteenom. Ta. novana naknada mje
protivrednost za povreena lina dobra, niti novana kazna za. tetruka. Svrha ove
naknade je u tome da oteeni njenim: podsredstvom pribavi sebi.-neku, prijatnost, iii
radost, neko duhovno, ulno ili intelektualno zadovoljstvo, kako bi na taj nain uspostavio
ranijTi psihiku ili emocionalnu ravnoteu. Prema tome, sav novac nije naknada. Njegova
uloga je isto tehnika. On treba da poslui da oteeni njegovim ulaganjem obezbedi
odreena zadovoljstva i prijatne emocije ne bi U ublaio ili otklonio poremeaj duhovne
ravnotee kojoj je izloen. Novana naknada nematerijalne tete se dosuuje za: />'
a) pretrpljeni fiziki bol,
b) pretrpljeni strah
c) -pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, povrede
ugle.da, asti, slobode ili prava linosti' i smrti bliskog lica.
U svtm ovim sluajevtma, novana naknada se odreuje ako sud nae da okolnosti
sluaja, a naroito jaina faolova i straha i njihovo trajanja to opravdava. Ova rezerva je
brana od zloupotrebe prava na nematerijalnu tetu. Novana naknada nematerijalne tete
se dosuuje nezavisno od toga da li postoji ili ne materijalna teta. Prilikom odluivanja o
 122
povrede tela ili oteenja zdravlja ne moe se preneti na drugo lice osim ako je re o
dospelirn iznosima utvrenim pismenim sporazumom ili pravosnanom presudom.

149. NAKNADA MATERIJALNE TETE U SLUAJU POVREDE ASTI I IRENJA

NEISTINITIH NAVODA
Ko drugome povredi ast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prolosti o znanju
i sposobnosti drugih lica ili o emu drugom, a zna iii bi morao znati da su neistiniti,
duan je da naknadi materijalnu tetu koju je time prouzrokovao. Obino se povreda asti
otklanja naknadom nematerijalne tete ali povreda asti i irenje neistinitih navoda moe
izazvati materijamu.tetu. Ako materijakru tetu prouzrokuje onda je tetnik duan da je
naknadi. Povreda asti moe biti izvrena na razliite naine - realno, verbalno, mimikom,
a m a r o m ili drugim postupkom kojim se omalovaava drugo lice ili izraava nepotovanje
njegove linosti. Iznoenje ili prenoenje neistinitih navoda se tie prolosti, zvanja,
sposobnosti ili neeg drugog to je vezano za oteenog, pod uslovom da tetnik zna ili
m o r a znati da je re o neistini. Napred navedene radnje predstavljaju odnos za naknadu
tete s a m o ako je zbog njih nastala materijama teta npr. oklevetano lice je izgubilo posao
i s tim u vezi i zaradu, oklevetano lice je raskinulo>syadbu-,a-?irnalo. Je^izdatke:za>njeno,
pripremanje- itd.

150. NAKMffDA NEMATERIJALNE TETE (UOPTEJ

Naknada nematerijalne tete se odreduje radi otklanjanja tete koja nastaje u . Iinosti
oteenog "'zbog izazvanog poremeaja psihike ili emocionalne ravnotee. Nematerijalna
'teta ne nastaje u imovim pa se- zato naziva i neimovmska. Ona zapravo ne nastaje
objektivno ve je oteeni doivljava kao neprijatnu afekciju - fiziki bol, strah ili duevni
bol zbog naruenosti ili umanjenja ivotne aktivnosti. Ako se nematerijalna teta doivljava
onda se n a k n a d a te tete doivljava. Zato se i moe govoriti o doivljaju tete i doivljaju
naknade. Nematerijalna teta se otklanja na dva naina:
1. Uspostava ranijeg stanja se ostvaruje objavljivanjem presude ili ispravke, ali samo u
sluaju kad je teta nastala povredom prava linosti (povreda asti, irenje neistinitih
navoda i dr). U tom sluaju sud moe narediti, na troak tetnika objavljivanje presude
odnosno ispravke ili narediti da tetnik povue izjavu kojom je povreda uinjena ili uini
to drugo ime se moe ostvariti svrha koja se postie naknadom. Sredstva za uspostavu
ranijeg stanja su objavljivanje presude i objavljivanje ispravke. Presuda, kojom je utvrena
povreda prava linosti osudenog se objavljuje i to kako k r M n a , tako i gradanska
presuda. Presuda se objavljuje u javnim-sredstvima informisanja. Ispravka.se objavljuje. u
onom sredstvu javnog informisanja u kojem je uinjena povreda prava linosti i to kao
demanti oteenog. Ako sud naloi da tetnik povue izjavu kojom je povreda naneta, pa
on to i uini o n d a ta izjava o povlaenju treba da bude objavljena n a isti nain na koji je i
data. aJ
2. NovanSb naknada nematerijalne tete odreduje se u novcu- tj.- u jedno.kratnom
novanomftiznosu koju tetnik ima da plati oteenom.. Ta. novana naknada nije
protivrednost za povreena lina dobra, niti novana kazna za. tetnika. Svrha ove
naknade je u tome da oteeni njenim: podsredstvom pribavi s.ebi ,-neku.. prijamost. ili
radost, neko duhovno, ulno ili intelektualno zadovoljstvo, kako bi n a taj nain uspostavio
raniju psihiku ili emocionalnu ravnoteu. Prema tome, sav novac nije naknada. Njegova
uloga je isto tehnika. On treba da poslui da oteeni njegovim ulaganjem obezbedi
odredena zadovoljstva i prijatne emocije ne bi li ublaio ili otklonio poremeaj duhovne
ravnotee kojoj je izloen. Novana naknada nematerijalne tete se dosuduje za: ' ,
a) pretrpljeni fiziki boi,
b) pretrpljeni strah
c) pretrpljene duevne bolove zbog rananjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, povrede
ugieda, asti, slobode ili prava linosti" i smrti bliskog lica.
U svim ovirn slueajevima. novana naknada se odreuje ako sud nae da okolnosti
sluaja, a naroito jaina bolova i straha i njihovo trajanja to opravdava. Ova rezerva je
b r a n a od zloupotrebe prava na nematerijalnu tetu. Novana naknada nematerijalne tete
se dosuduje nezavisno od toga da li postoji Ui ne materijalna teta. Prilikom odluivanja o
 123
visini nemaf.erijalne tete i njene novane naknade, sud vodi rauna o znaaju povredenog
dobra i cilju kome ta naknada siui ali i o tome da se njome ne pogoduje tenjama koje
nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom. Novana naknada,se dosuuje u jednom
paualnom iznosu koji obuhvata dospelu i buduu' tetu. Ona ima sve atribute pravine
novane naknade, a odmerava se po slobodnoj oceni s obzirom na sve konkretne
okolnosti sluaja. Poco je novana naknada nematerijaina teta strogo linog karaktera,
pravo na naknadu nematerijalne tete se ne nasleuje. Novana naknada nematerijaine
tete prelazi na nasledriike samo ako je priznata pravosnanom presudom ili pismenim
sporazumom. Pod istim uslovtma ova naknada moe biti premet istupanja, prebijanja ili
prinudnog izvrenja. Na nematerijalnu tetu i njenu naknadu se shodno primenjuju
pravila podeljene odgovornosti.

151. VIDOVT NAKNADE NEMATERIJALNE TETE

Prem'a l. 2oo ZOO novana naknada nematerijalne tete se dosuuje za:
1. Naknada tete za pretrpljeni fiziki boi - Fiziki bol je nenormalan i teak oseaj koji
; trpi orgmizam, a zapaa nervni sistem. On ima spoljne i unutranje uzroke. Spoljni imaju
s>: >, Hi -f^^f u . fc^tvoj mehanikoj, hemijskoj ili drugoj vrsti siia. .Unutranji su posiedice bolesti.
Izostajanje bolova u prisustvu uzroka je redak sluaj. Bolovi mogu biti primarni ili
sekundarni, zavisno da ii su vezani za povredu ill leenje (hirurke intervencije. i sl.). Bol
se meri frajanjem i intenzitetom. Bolovi mogu biti jaki, srediiji i slabi-a svaki stepen traje
odreeno vreme. To se utvruje uz pomo vetaka - rraumatologa,.
2. Naknada tete za pretrpljeni s t r a h - Strah je neprijatna reSrtivna afekcija koju prate
organske promene u vegetauvrum funkcijama i mirnine reakcije u motorici - drhtanje,
znojenje, pojaan rad srca^proirene zenice itd. I strah moe biti primarari i sekundaran.
Primaran.'nastaje uoi sudara koji je.- neizbean,. a.sekundaran.. posle sudara. On se: meri
trajanjem'i intenzitetom. Postoji Jak, srednji i slab strah i svaki od njih traje odreeno
vreme. To se utvruje uz pomo vetaka - neuropsihijatra.
3. Naknada tete za duevne bolove zbog;
a) Umanjenja ivotath aktivnosti koje postoji kad usled telesne povrede iii oteenja
zdravlja nastupi mogunost ili smanjena mogunost funkcionisanja organizma zbog
koje oteenl ne. moe. vriti. iii moe vriti. tek uz< pojaane: napore-. L. tegobe; opte.-
ivotne funkcije i aktivnosti kaoto su. kretanje, raanje,.obavljanje- fiziolokih funkcija
i sl. Ovo umanjenje se utvruje uz pomo vetaka. a izraava se u procentima. Zavisno
od procenta umanjenja, doba starostr utvruje se i. naknada.. Naknada-se- nedaje za
org'an ve za patnje-zbog odsustva-organa..
b) Naruenje - telesna deformacija kojom se naruava. telesni izgle, oteenog od blagih
stepena do unakaenja. Takvi deformiteri su: oiljci, opekofcine, deformiteti udova ili
organa itd.. Stepen naruenosti se: utvruje . putem vetaka, Stepenuje; se na jaku,
sredrrju i slabu. Naknada se daje zbog naruenosti, a.nezbog odsustva..organa..
c) Povrede ugieda, asti, slobode i prava Unosti. postoji-kad;...se.-,vrea...east ili iznosi i
prenose 1 neistiniti navodi o prolosti, znanju,. sppsobnosti:.;ill,,0:: emu^.,drugom to
.; naruava rntegritet linosti, njegovu prvataost, ustavna prava. 1 slobode. -
' '"''' : d) ZOO' predvia' i posebno pravo na novanu naknadu satisfakciju zbog duevnih
bolova zbog kanjive obljube-'iii bludrie radnje odnosno drugogs krivinog dela protiv
dostojanstva ili morala..
e) Smrt - u sluaju srnrti nekog lica, sud moe dosuditi lanovima njegove ue porodice
(brani drug, deca i roditelji) pravinu novanu oaknadu za. njihove duevne bolove-.
Takva se naknada moe dosuditi i brai i sestrama i vanbranom drugu ako Je izmeu
njih i umrlog postojala trajna zajednica ivota.
f) Tekog. invaliditeta - u sluajevima naroito tekog invaJiditeta (paraplegija, gubitak
vida) sud moe dosuditi njegovom branorn drugu, deci, roditeljima kao i vanbranom
drugu koji ivi u. trajnoj zajedmci sa oteeenim, pravirru novanu. naknadu za njihove
duevne bolove.
 124
152. ODGOVORNOST VIE LICA ZA TETU
Odgovornost vie lica za tetu je po pravilu solidaraa. Izuzeci od tog p r a v i l a s u izriito
odreeni zakonom. Takav izuzetak postoji kad vie radnika prouzrokuje tetu preduzeu
radnjom koja nije umiljajno krivino deio jer tada svaki radnik odgovara za svoju tetu
po zajednikoj deljivoj obligaciji. Van izuzetka, ukoliko su propisani, vlada pravilo o
solidarnoj odgovornosti. Solidarna odgovornost postoji i kad naruilac (investitor i izvoa
radova) prouzrokuju tetu treem licu u vezi sa izvoenjem tih radova. Solidarna
odgovornost se tie ne samo vie lica koji su izvrili deliktnu radnju, ve i podstrekaa i
pomagaa izvrilaca tih radnji. Svi oni odgovaraju solidarno. Solidarno odgovaraju i lica
koja s u prouzrokovaia tetu radei nezavisno jedan od drugog ako se ne mogu utvrditi
njihovi udeii u prouzrokovanoj teti. Solidama odgovornost postoji i kad je nesumnjivo da
je tecu prouzrokovalo neko od dva ili vie lica koja su meusobno povezana nekim
odnosom a ne moe se utvrditi koje je od njih tetu prouzrokovalo, Kod solidaraosti,
svaki dunik odgovara za celu tetu. Kad naknadu plati, nastupa personalna subrogacija,
pa on stie pravo regresa prema ostalim ternicima i to za viak iznosa naknade preko
njegovog udela u nastanku tete. Te udele utvruje sud s obzirom na ,.teinii, krivice i
teinu posledica proisteklih iz delovanja svih. Ako se -ti udeli ne1 mogu utvrditi,"onda se
dele n a j e d n a k e delove osim ako pravinost zahteva da u konkretnom sluaju bude
drugaije.1!!^""

153. OSTVARTVANJE PRAVA NA NAKNADU TETE

Pravo na riaknadu tete ostvaruje se tubom koja se podnosi nadlenom sudu (kod nas
d p t i n s k o m sudu). Zakonom o paminom postupku.predviena je izabrana nadlenost za
suenje u sporovima o .deliktnoj teti. Za suenje je nadlean. ili sud opte mesne
nadlenosti (koji se odreuje po prebivalitu tetnika} ili s u d n a ijem j e podruju tetna
radnja izvrena ili sud na ijem je podruju nastupila tetna posledica. U sporovima za
n a k n a d u tete usled smrti iii teke telesne povrede nadlean je pored ve pomenutih
sudova i.-sud n a ijem podruju oteeni ima prebivalite. Izbor mesne. nadlenosti je u
r u k a m a oteenog. On izbor vri podnoenjem tube, a moe je podneti biio kom od
navedenih sudova. Potraivanje naknade tete zastareva za .3 godine od kad je oteeni
saznao za,tetu. i lice koje je teto uinilo.. Kod. tete.u' obliku mesene rentetreba:
razlikovatl zastarelost samog prava i zastarelost pojedinih obroka. Obroci zastarevaju za 3
godine od dospelosti, a samo pravo zastareva za 5 godina od dospelosti najstarijeg
obroka. Posle nastupanja, zastarelosti prava da se zahteva- naknada tetev oteeni moe'
zahtevati od odgovornog lica da mu po pravilima o sticanju bez, osnova ustupi ono to je
dobio radnjom kojom je prouzrokovana teta.. Npr. ako tetnik obije kiosk i nanese mu
tetu lomljenjem prozora da bi izneo robu onda Je rok zastarelosti za prouzrokovanu. tetu
na prozoru%'<3 godine, a za odnetu robu 5 godina koliko iznosi rok zastarelosri za sticanje
bez osnova. Otuda ako proe rok za naknadu tete zbog oteenja prozora. ostaje jo 2
godine da'lsteeni zahteva povraaj robe od lica koje je obilo kiosk. Ovo pravo obuhvata i
zahtev za #aanje plodova od odnetih stvatri (npr, ako se- ukrade trudna. krava).

154. GRAANSKO PRAVNA I KRTVINOPRAVNA ODGOVORNOST '

Graanskopravna odgovornost je odgovornost za tetu, a krivinopravna odgovornost Je
odgovornost za izvrenje krivinog dela. Obe ove odgovornosti su pravne i samostalne.
One mogu biti i paraielne, jer isto iice za isti ivotni dogaaj moe odgovarati i
krivinopravno i graanskopravno, ukoliko u istoj radnji ima i krivinog dela i deliktne
radnje. Meutim, izmedu krMnopravne i graanskopravne odgovornosti postoje raziike:
1.' Krivinopravna odgovornost j e odgovoraost za krivino delo kao drutveno opasno delo
utvreno zakonom. Opti zatitni objekat Krivinopravne odgovornosti je drutveno
iireenje, odnosno poredak Jedne zemlje, ukljuujui i zatitu graana, ali u konotaciji
zastite drutva kao celine. Graanskopravna odgovoraost je odgovornost za tetu koja
se prouzrokuje povredom zakona iii ugovora. Njome se tite pravni subjekti i njihovi
interesi pri ernu se to ne iti u konotaciji zatite poretka.
 125
2. KrMnopravna odgovornost redovno poviai i graanskopravnu odgovomost. Ukoliko
je dolo do tete a graanskopravna odgovornost moe, aii i ne mora biti paralelna sa
krivinom odgovornou.
3. Graanskopravna odgovornost se regulie optom normom - ko drugome prouzrokuje
tetu, duan je da je naknadi. Krivinopravna odgovomost se normira pojedinaenim
inkriminacijama za svako krivino deio, bez ega nema ni odgovornosti.
4. Postupak utvrdivanja graanskopravne odgovornosti se pokree po tubi (privatnoj), a
krivini postupak se pokree po slubenoj dunosti, a postoje i krivina dela za koja
se gonjenje preuzima po privatnoj tubi.
5. Ako je u krMnom postupku utvrena krivina odgovomost sud koji reava spor u
vezi naknade tete vezan je tora presudom u pogledu odluke o kfivici pa se
pretpostavka krivice ne moe obarati. KrMni sud meutim nije vezan odlukom
- graanskopravnog suda o krivici.
6. U krivinom postupku se moe odluivati o imovinsko-pravnom zahtevu u vezi sa
naknadom tete (adhezioni postupak). U parninom postupku nije mogue utvrivati-,
..i - ... odgovornost za krivina dela.
''^. ' '7;; ' KrMnopravne sankcije su kazne, mere bezbednosti i vaspitne mere. Graanskopravne
sankcije su uspostava ranijeg stanja i novana naknada tete.
8. Svrha krivinopravne odgovornosti je represija i prevencija (opta -r psoebna), a svrha
gradariskopravne sankcije je reparacija - popravka tete.
9. Kod krMne odgovornosti odgovara uinilac protivpravne.radnje.vKod/odgovornosti za
tetu odgovara takoe uinilac, ali u sluaju odgovornosti za drugog i neko drugo lice.
10. KrMnopravna odgovornost se ostvaruje u krivinom postupku, a graanskopravna u-
parninom postupku. *
155. GRAANSKO PRAVO I PREKRAJNA ODGOVORNOST (UPRAVNO PRAVO)
Graanskopravna odgovornost je odgovornost zatetu. Prekrajnopravna odgovornost je
odgovornost za prekraj. Ove odgovornosti su samostalne ali i ne zavisne. Mogu biti i
paraleine ako je jedan isti ivotni dogaaj i deiiktna. radnja i prekraj. .Meutlm.-,izmedu
graanske i prekrajne odgovornosti ima i razlika:
1. Prefcraj je povreda javnog poretka utvrena zakonom iii uredbom i odlukom
nadlenog-organa.. Gradanskopravna odgovornost je odgovornost za. tetu-.koja. se
prouzrokuje povredom zakona iii ugovora.
2. Prekraj povlai i odgovomost za tetu ukoliko je do nje dolo. Prouzrokovanje tete
moe, ali Lne mora predstavljati prekraj.
3. Prekrajna- odgovornost se normira pojedinanim utvrivanjem radnji i prekraaja.
Graanskopravna odg'ovornost se- normira optom klauzulom.
4. Prekraajna odgovornost se pokree po slubenoj dunosti na zahtev nadlenog organa
(unutranji poslovi i inspekcije). Gradansko pravna odgovornost/se, pokree po. tubi
oteenog.
5. Prekrajne sankcije su - kazne (novane i zatvor): i zatiitnfr.,,.mere.. .Sankcije za
:
prouzrokovanu tetu su uspostava ranijeg stanjai novana-naknadai-tete; .:--. -
6. Svrha prekrajne sankcije je represija i prevencija (opta i specijalna). Svrha naknade-
"- ' tete je ; reparacija - popravka..
7. Sud koji odluuje o naknadi tete nije vezan odlukom: prekrajnog organa i obmuto,
8. I kod prekrajne odgovomosti odgovara uiniiac aii moe biti odgovomo i pravno lice
u kome je uinilac u radnom odnosu. Za tetu odgovara uinHac aii moe i drugo lice.
9. Prekrajnu odgovornost urvruje prekrajni organ, a graanskopravnu odgovornost
nadleni sud. t

156. GRAANSKA ODGOVORNOST I ODGOVORNOST ZA POVREDU RADNTH OBAVEZA ''

Graanskopravna odgovomost je odgovomost za tetu. Odgovomost za povredu radnih
obaveza je disciplinska odgovomost u- radu. Obe ove odgovomosti su nezavisne: i-
samostaine, ali mogu biti i paraleine kada. isti ivotni dogadaji predstavljaju razlog za,
utvrivanje gradanskopravne i disciplinske odgovomosti. Izmedu ove dve odgovomosti
postoje i raziike:
 126
1. Odgovornost za povredu radne obaveze je disciplinska odgovornost - za uinjene Iake
ili tee povrede radnih obaveza, Gradanska odgovornost je odgovornost za tetu
prouzrokovanu povredom obaveze iz ugovora odnosno zakona.
2. Disciplinska odgovornost povlai i odgovornost za tetu' ako je ta teta prouzrokovana.
Odgovornost za tetu na radu (materijalna odgovornost radnika) moe ali i ne mora da
dovede do disciplinske odgovornosti.
3. Disciplinska odgovornost se normira pojedinanim utvrivanjem povreda radnih
obaveza. Gradanskopravna odgovornost se normira optom klauzulom.
4.. Disciplinska odgovornost se pokree po zahtevu ovlaenih organa u preduzeu,
odnosno drugoj radnoj sredini. Gradanskopravna odgovornost se pokree tubom
o'teenog optinskom sudu.
5. U disciplinskom postupku mogue je utvrivati materijalnu odgovornost radnika. U
postupku utvrivanja materijaine odgovornosti nije doputeno utvrdivanje disciplinske
odgovornosti.
6. Disciplinske sankcije su javna opomena, novana kazna, mera prestanka radnog
odnosa. Sankcija za prouzrokovanu tetu je uspostava ranijeg stanja i novana
naknada. , .'
7. Svrha disciplinske sankcije je represija (opta i specijalna). Svrha sankcije za
gradanski'pravnu odgovornost je reparacija - popravka tete.
8. Ako je utvrdena disciplinska odgovornost ta odluka ne vezuje onog ko odluuje o teti
i obrnuto*
9. Kod disciplinske odgovornosti odgovara uinilac povrede. Tako je i kod. odgovornosti
za tetu s tim to tu moe odgovarati i drugo lice u sluaju odgovornosti za drugog.
lO.Disciplinsku odgovornost utvruju discipIMski organi u preduzeu ih drugoj radnoj
sredini (disciplinska komisija organ upravljanja odnosno drugostepena diisciplinska
komisija), O odgovornosti za tetu odluuje nadleni sud.

157. OSIGURANJE OD TETE (POJAM I PREDMET, LICA I OSNOVNI POJMOVI)

Pod osiguranjem od tete se podrazumeva obligacionopravni odnos koji nastaje na osnovu
ugovora ili zakona u kojem jedno lice Eosiguranik) ima obavezu da plati premiju
osiguranja, drugom licu (osigurau), a to lice,, osigura,.ima obavezu da. plati. naknadu iz
osiguranja najvie do osigurane. sume, ukoliko se dogodi osigurani sluaj. Osiguranje od
tete treba razlikovati od socijalnog osiguranja. (zdravstveno, penzijsko, invalidsko) koje se
vezuje za radni odnos,. kao i od odgovornosti tetnika za prouzrokovanu tetu
(osiguranjem se pokriva ova odgovomost u principu ali ne- u potpunosti). Osiguranje od
tete je relativno novija pravna ustanova. Iako su njeni zameci bili prisutni i ranije, tek u
drugoj polovini 19. veka ova ustanova dobija svoj pravi, smisao. Osiguranje se javlja
istovremenO;kad i ideja o objektivnoj odgovornosti za tetu od opasnih.stvari i delatnosti..
Kada j e razvoj tehnike civilizacije dobio svoje negativne pratioce u rtvama od raznih
rizika koji -su se javili, imaoci opasnih stvari, odnosno organizatori opasnih delatnosti
postali su ribsioci interesa d a s e osiguraju od objektivne- odgovornosti. Taj svoj interes su
zadovoljiLi osiguranjem za sluaj nastanka tete u. linim dobrima ili imovini treih lica.
Osiguranje poiva na naelu uzajamnosti i solidarnosti onih koji lmdju.;-zajednike interese-
u pogledu obezbedivanja od rizika prouzrokovaja tete na jednoj- strani i na raunu
verovatnoe- da se svi ti rizici nee realizovati. Nosioci rizika uplauju premije osiguranja
osigurau, a osigura iz sredstava pribavljenih na taj nain obezbeuje isplatu naknade iz
osiguranja, ako se dogodi osigurani sluaj. Poto se po raunu verovatnoe nikad ne
dogodi da se svakom osiguraniku dogodi osigurani sluaj, premije osiguranja su bleno
dovoljne da se zadovolje sve potrebe u pogledu isplata naknada. U tome je. i obostrani
interes obe'Stranke u osiguranju.
. Predmet - Predmet osiguranja mogu biti Lina i imovinska dobra kao i odgovornost za.
tetu prema treim licima. U lino dobro spadaju ivot, telesni integritet, zdravlje;, estetskt..
iz.gled itd. U imovinska dobra spadaju pokretne i nepokreme stvari, materijaina prava
(pacenti i licente ) itd. U novije vreme sve se vie kao predmet osiguranja javlja i
odgovornost za tetu prema treim licima. Re je o osiguranju od ocigovornosti. U mnogim
pravima je ova odgovornost obavezna.
 127
Lica - Lica kod osiguranja od tete se mogu podeliti u dve kategorije:
1. Lica u odnosu osiguranja su osiguranik i osigura. Osiguranik je lice koje se osigurava
od tete stupajui u tu svrhu u odnos osiguranja sa osiguraem. Ono plaa premiju
osiguranja osigurau da bi on, ukoliko doe do osiguranog sluaja, isplatio naknadu za
osigurajije njemu ili drugom korisniku. Osigura je lice kod kojeg se osiguranik osigurava
od tete. To je obino osiguravajua organizaeija. Njoj se uplauje premija osigruanja, a
ona je duna da kad doe do osiguranog sluaja isplati naknadu osiguraniku ili drugom
korisniku. U nas to moe biti samo pravno lice.
2. Lica u vezi sa odnosom osiguranja su osigurano lice i korisnik osiguranja. Osigurano
lice je lice u ijem ivotu treba-da se dogodi. osigurani siuaj da bi osigura trebao da
plati naknadu za osiguranje. Redovno se kao osigurano lice pojavljuje sam osiguranik ali
osigurano lice moe biti i neko drugo lice izvan odnosa osiguranja. U prvom sluaju
osiguranik je istovremeno i osigurano lice (kad sam sebe osigura}. U drugom sluaju
osiguranik se razlikuje od osiguranog lica (kad jedno lice osigura drugo). Korisnik
osiguranja- je lice kome osigura treba da isplati naknadu iz osiguranja ukoliko se dogodi
osigurani sluaj. Ukoliko naknada iz osiguranj'a treba da se isplati osiguraniku onda se
korisnik osiguranja podudara sa osiguranikom i taj pojam tada rrij'e u upotrebi. Ali ako
naknada iz osiguranja treba da bude isplaena licu izvan odnosa osiguranja, onda je to
lice korisnik osiguranja. To moe biti kako osigurano lice; tako i drugo lice. .
Osnovni pojmovi u vezi sa sadrinom osiguranja su:
Premija osiguranja je novani iznos koji je osiguranik duan da platr osigurau da bi
ovaj, kad se dogodi osigurani sluaj isplatio naknadu iz osiguranja.
Osigurani sluaj je onaj ivotni dogaaj koji treba da nastupi i da izazove nastanak
tete, da bi osigura, bio duan da plati naknadu tete iz osiguranja. To mora biti
budui neizvestan. ivotni dogaaj' npr. poplava, provala i krada, oteenje- automobila
itd.
Naknada iz osiguranja je novani iznos koj'i je osigura duan da plati ukoliko se
dogodl osigurani sluaj i iz.njega nastane teta.
Osigurana suma je najvei novani iznos do kog se osigura obavezuje da e platiti
naknadu iz osiguranja, ako se dogodi osigurani sluaj. To je limit do kojeg moe ii
visina.'.naknade iz, osiguranja.. Ako je-.teta manja od. limita-,. naknada-,iz'.osiguranja Je
manja od sume osiguranja. Ona moe biti i jednaka sumi osiguranja i bie tolika ako
visina tete odgovara visini limita, ili ako je visina tete vea od limita. U ovom
drugom. sluaju. naknada. iz. osiguranja- pokriva samo- deo tete:. Ovde je re o
ogranienom osiguranju. Osiguranje je uglavnom takvo ali postoji i neogranieno.
osiguranje - kad nije ustanovljen limit do kojeg osiguranje pokriva tetu. Neogranieno
osiguranje nije uobiajeno, ali u savremenim pravima postoji tendencija proirenja
domaaja neogranienog osiguranja.

158. VRSTE OSIGURANJA OD TETE

Postoji vie vrsta osiguranja-jer se- osiguranje od odgovornosti-'razvija:'paralelno sa
* . .,.poveanjem broja i karaktera rizika. Osiguranje se moe razvrstati po vie kriterijuma:
1. Prema predmetu osiguranja se deli na:
a) Lino osiguranje - osiguranje koje ima za predmet osiguranje liniii dobara kao to su
ivoi telesni integritet i si.
b) Imovinsko osiguranje - ima za predmet osiguranje imovinskih dobara kao to su stan,
kua, automobil, dragocenosti i sL.
c) Osiguranje od odgovoraosti - je osiguranje od odgovornosti za tetu koju osiguranik
priini .treim licima odnosno njiiiovim imovinskrm ili Unim dobrrma. Po jednom
shvatariju ovo je posebna vrsta osiguranja, a po drugom samo podvrsta imovtnskog
osiguranja. Preovladava prvo shvatanje.
2. Pfema mestu nastanka osiguranog sluaja;
a) Vazduno osiguranje - osigurani sluaj nastaje u vazdunom prevozu
b) Reno osiguranje - osigurani sluaj nastaje u prevozu na rekama i jezerima
c) Pomorsko osiguranje - osigjrani siuaj nastaje u pomorskom saobraaju
d) Drumsko osigurarije - osigurani siuaj nastaje u drumskom saobraaju.
 128
3, Prema nainu zasnivanja, osiguranje se deli na:
a) Obavezno osiguranje nastaje na temelju imperativnih zakonskih propisa i to na osnovu
samog zakona ili na osnovu ugovora, ije je zakljuenje po zakonu obavezno. U prvu
vrstu spadaju osiguranje za tetu od motornog vozila, prema treem licu, a u drugu
spadaju osiguranje vatrogasaca, pilota i drugih radnika koji rade pod oteanim
uslovima rada.
b) Ugovorno osiguranje je ono osiguranje koje nastaje na osnovu ugovora koga
dobrovoljno zakljuuje osiguranik i osigura. To je voljno ili dobrovoljno osiguranje za
razliku od obaveznog. Ovo osiguranje se zakljuuje ugovorom o osiguranju. Taj ugovor
se naziva polisa osiguranja.
Ugovor je zakljuen kad ugovarai potpiu polisu. Poiisa sadri sve bitne sastojke ugovora:
ugovorne strane, osiguranu stvar, osigurano lice, rizik osiguranja, trajanje osiguranja,
sumu osiguranja, da li je .ogranieno ili neogranieno, premiju osiguranja, nain
odreivanja naknade, datum izdavanja polise, korisnike osiguranja i potpise. Ugovor o
osiguranju je aleatoran.

159. REOSIGURANJE
Reosiguranje je obligacioni odnos koga uspostavljaju osigura i reosigura.. U tom odnosu
koji nastafe' ugovorom osigura uplauje deo premije koju je primio od osiguranika
reosiguratt' da bi on, ukoliko se dogodi osigurani sluaj sa odgovarajuim pr.oceritom
uestvovaees u isplati naknade iz osiguranja. Reosiguravajue organizacije mogu biti
nacionalnelli iz drugih zemalja, npr. osigura ZOEL Dunav uplati deo premije britanskom
' Lojdu da bi i on uestvovao u isplati naknade osiguraniku.

160. ODNOS IZMEU OSIGURANJA ZA TETU I ODGOVORNOSTI ZA TETU.

Odgovornost za tetu je graanskopravna odgovornost tetnika za prouzrokovanu tetu
oteenom. Osiguranje od tete moe biti jako znaajno za sigurnost u uslovima delovanja
odreenih. rizika. Zato je osiguranje pre svega vrsta obezbedenja od mogue tete. Slinost
izmedu osiguranja i odgovoraosti za tetu je njihova zajednika svrha - otklanjanje
posledica nekog tetnog" dogadaja. Treba rei da je osiguranje po praviiu ogranieno i da
ne pokriva svu tetu, Utoliko se i.ova svrha. ne ostvaruje kod obe ustanove u potpunostL
Ostvaruje se samo kod neogranienog osiguranja ali su ti sluajevi retki. Razlike izmedu
osiguranja i odgovornosti za tetu. su brojne:
1. Obe ove ustanove se pojmovno. razlikuju.. Odogovornost za.tetu. obavezuje tetnika na
naknadu. Osiguranjem od tete se obezbeuje za sluaj nastanka tete time to
osigura isplauje naknadu tete zato to je primio premiju osiguranja.
2. Odgovornost za tetu je vremenski nastala mnogo pre osiguranja (odgovornost jo u
rirnskom pravu, a osiguranje u 19. veku).
3. Odgovornost za tetu reguliu propisi o reparacij'i tete, a osiguranje propisi o
osiguranju.
4. Naknala tete sleduje kod svakog prouzrokovanja tete. Naknada iz. osiguranja..sleduje
samo kod onog nastanka tete koji je pokriven. osigurarjjenu
5. teta se reparira po pravuima graanske odgovornosti na osnovu :krivice (subjektivne
odgovoraosti) ili rizika (objektivna odgovornost). Naknada iz osiguranja se ne ostvaruje-
po tom osnovu, ve po osnovu osiguranja.
6. Obaveza naknade tete po osnovu gradanske odgovornosti proizilazi iz samog delikta
odnosno iz povrede kakve ugovorne obaveze. Naknada iz osiguranja proiziiazi iz
odnosa osiguranja koji nastaje na osnovu ugovora ili na osnovu samog zakona.s:
7. Naknada tete se ostvaruje prema tetniku, a naknada iz. osiguranja prema osigurau.
Ostvarivanje prava. na naknadu tete, kad sva teta nije pokrivena osiguranjem Vee je
reeno da Je osiguranje po pravilu ogranieno, a to znai da suma osiguranja ne pokriva
svu teta. Otuda. ako oteeni kao korisnik osiguranja ne dobije naknadu, iz osiguranja.u.
punoj visini tete, ima pravo da se obrati tetniku i da od njega naplati razliku do punog
iznosa tete. Ako je tubu odmah podneo protiv tetnika za ceo iznos tete, pa mu je
osiguranik isplatio naknadu osiguranja, taj iznos se ima uraunati u naknadu tete koju
trai , pa e ta naknada obuhvatiti samo razliku do punog iznosa tete. Ovo pravilo se
 129
primenjuje i kod drugih vidova osiguranja, npr zdravstvenog, penzijskog i invalidskog.
Otuda ako oteeeni zbog teke telesne povrede trai rentu zbog gubitka zarade, u tu
naknadu e se uraunati iznos penzije koju ostvaruje zbg potpune nemogunosti za rad.
Isto tako, u naknadu tete za izostaiu zaradu za vreme leenja uraunava se naknada koju
je radnik primao po osnovu zdravstvenog osiguranja za vreme bolesti. Iz navedenih
razloga kod ogranienog osiguranja oteeni obino ostvaruje naknadu iz osiguranja koja
je manja od pune tete, pa zato razliku od punog iznosa tete dobija tek po tubi za
naknadu tete protiv oteenog.. Tako vodi dva postupka - jedan po osnovu osiguranja, a
drugi po osnovu odgovornosti za tetu. Da bi se ovo izbeglo, postoji tendencija da se
domasaj osiguranja proiri i postane neogranien, da bi se ve po. osnovu osiguranja
reparirala puna teta.

16 L STICANJE BEZ OSNOVA - PRAVNO NEOSNOVANO OBOGAENJE

Stieanje bez osnova {condictio sine causa), odnosno neosnovano obogaenje je poseban
izvor obligacija koji izlazi iz okvira summa divisio. Sticanje bez osnova obavezuje sticaoca
da vrat* ono to je stekao jer to dri bez osnova. Ovaj osnov se pojavio jo u rimskom
pravu. a pravo na vraanje stvari od sticaoca bez osnova se ostvarivalo ili tubom ili
kondikcijama. Ovaj izvor obligacija dobio je mesto i u velikim kodiiikacijama, a i u
savremenom pravu. Poznaje ga 1 ZOO. On odreuje da je, kadje.neki.deo. imovine jednog
lica preao na bilo koji nain u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz .nema.svoj osnov u
nekom pravnom-poslu iii.u zakonu sticaiac je duan vratiti ga, a kad to.nije moguno -
naknaditi vrednost tih koristi. Obaveza vraanja, odnosno naknade vrednosti postignutih
koristi postoji i -kad se neto primi s obzirom na osnov koji se kasnije ne ostvari ili
kasnije otpadne. Iz ovog prpizilazi da postoje dva obiika sticanja bez osnova:.
1. Kad je neki deo imovine preao u imovinu drugog lica bez pravnog osnova
2. Kad.je preao po nekom pravnom osnovu, ali se taj osnov nije ostvario Ui'je otpao. .
U prvom sluaju osnov nikada nije postojao, a u drugom je nastao ali je kasnije.prestao.
U oba ova sluaja postoji obaveza da se vrati ono to je steeno, odnosno to se dri bez
osnova. Kod sticanja bez osnova postoje dva lica. Lice koje se obogauje. i lice koje se
osiromauje. Obogaenje sticaoca, odnosno osiromaenje drugog lica mora biti bez
osnova,. a njega..nema ako preiaz dela imovlne nema svoj osnov u. nekom pravnom poslu
ili zakonu.
Odnos obogaenja i osiromaenja - Obogaenje se sastoji u uveanju imovine obogaenog
lica, poveanjem aktive Ui smanjenjem pasive. Osiromaenje. se sastoji u umanjenju
imovine osiromaenog lica. smanjenjem aktive ili poveanjem pasive. Izmeu obogaenja i
osiromaenja mora postojati meusobna uslovljenost - jedno lice se obogauje za onoliko
kollko.'je drugo osiromaeno i obrnuto. Obogaenje je, dakle, posledica osiromaenja i to
u obrnutoj srazmeri jednakih velieina.. ,

162. NAINI STICANJA BEZ OSNOVA

Sticanje bez.osnova moe nastati na razliite naine. (u.razliiiim,sluajevima) ali se svi
oni mogu. svrstati u 4 grupe: L Radnjom osiromaenog lica, 2. Radnjom obogaeenog lica,
''',*"-,'"':3.'*Radnjom=treeg lica-i 4. Dogaajem
1. Obogaenje radnjonr osiromaenog. lica Najei.sluajevi sticanja bez. osnova nastaju
radnjom osiromaenog lica. Ti siuajevi se odnose na:
a) Isplatu nedugovanog {condictio indebiti] koje postoji kad je osiromaeno lice- isplarilo
obogaenom neto to uopte nije bilo duno da plau' verujui u zabludi da je plaalodug.
Ovde postoje dva elementa: . -J ,
Plaanje nedugovanog koje postoji: ako se plaa dug koji uopte nije postojao, ako j e
isplaen tui dug u uverenju da se plaa svoj, ako se svoj dug plati drugom poveriocu.
a' ne pravom, ako se preda druga stvar u uverenju. da se predaje dugovana,, ako se-
izvravaju dve-.obaveze.kunmlativno a trebaju biti izvrene alternativno, ako.se diigj.
isplauje pre odlonog uslova koji nije nastupio u uverenju da je nastupio... aka* sei
izvrava obaveza u eeiini i ako je dolo do zakonske kompenzacije za deo duga, ako je.
ponovo isplaen dug koji je jednom ve bio isplaen i u drugim slinim sluajevima-
 130
Zabluda - u svim ovim sluajevima postoji stJcanje bez osnova ako je kod isplatioca
prisutna zabluda da plaa neto to duguje, Ako je isplata izvrena bez zablude, ne
radi se o ispiati nedugovanog u smislu sticanja bez osnova. Ta isplata se procenjuje
prema nekom drugom osnovu - nezvanom vrenju tudih poslova, poklonu, namemom
plaanju tueg duga itd.
Smatra se da nema isplate nedugovanog u sledeim sluajevtaia: kad se dug isplaa' pre
roka u uverenju da je nastupio, kad se dug platl iako je dunik mogao da upotrebt
prigovor neizvrenja obaveze druge strane, izvrenje prirodne obligacije (pomo u nevolji i
sl,, poklon), izvrenje duga savesti (davanje milostinje), izvrenje simulovane obaveze,
izvrenje tudeg duga ako se znalo da je tui, ali u uverenju da je postojala takva dunost,
izvrenje drutvene obaveze u vezi sa solidarnou.
b) Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario. Ovo je sluaj kad osiromaeno lice
izvri kakvu isplatu, odnosno drugu prestaciju s obzirom na oekivani osnov koji se
kasnije nije ostvario. Npr. ako neko lice isplati unapred zakupninu za stan licu koje mu je
obealo da e zakljuiti ugovor o zakupu, a do toga ne dode iii ako verenik uini poklon
verenici u oekivanju venanja, a do toga ne dode. Ovaj sluaj je condictio ad causam non
secutam. . :
c) Isplata s obzirom na osnov koji je kasnije otpao. Ovaj sluaj postoji kad je osiromaeni
izvrio nek^-isplatu s obzirom na osnov koji je nastao ali je kasnije otpao. Npr. ako je
izvrena bbaveza po zakljuenom ugovoru koji je kasnije raskinut. Tu je u stvari re o
restituciji pjGjsle prestanka pravnog osnova. Postoje Jednostrana i dvostrana restitucija. Ali
postoji i nedoputena restitucija kada se stvar ne vraea onom koji ju je dao ve ide u
crkvenu kasu ili u fondove drave. Re je o primeni maksime condictio ad causam
fmitam.
2. Sticanje radnjom: obogaenog lica - Do sticanja bez osnova moe doi i radnjom
obogaenog lica, najee u sledeim sluajevima:
a) kad nedozvoljenom radnjom pribavi tuu stvar
b) kad neovlaeno upotrebi iii potroi tuu stvar
c) nad neovlaeno preradi tudu stvar iii smea svoju sa. tuom stvari (gradnjom tudim
cementom na svome zemljitu).
U ovim sluajevirna, a naroito u prva dvar osiromaeno lice moe traiti i naknadu tete.
Ako ne postoje uslovi da ostvari naknadu tete, onda se koristi sticanje bez osnova.
3. Sticanje radnjom treeg lica - Ovaj nain postoji u istim situacijama kao i u
prethodnom; sluaju. samo radnju ne vri obogaeno lice ve tree lice...
4. Dogaajern - Dogaaj- moe- da hude razlog sticanja bez osnova kad neki prirodni
dogaaj izazove obogaenje jednog lica na raun drugog, npr. kad mu bujica donese u
dvorite tuu stvar, kad vetar obori'neki predmet sa susedne zgrade i tako doe u ruke
drugog, m

163. S A D R J I N A O B A V E Z E S T I C A N J A B E Z OSNOVA
Ako dode do stleanja bez osnova, sticalac je- duan da imovinu steenu bez osnova vrati a
kad 'to nije mogue, da naknadi vrednost .postignutih koristi. Iz'- ovog- proiziiazi da
osiromaeno lice i ima pravo da zahteva, a obogaeno lice ima obavezu da vrati sve to je
steklo bez osnova. Ako vraanje nije moguee,. mora naknaditL vrednost postignutih koristL
U prvom sluaju re je o restituciji, a u drugom o isplari protivvrednosti..
1. Restitucija u naturi - Obogaeno lice je duno da vrati sve stvari, odnosno imovtau koju
dri bez osnova, osiromaenom licu. On mora vratiti sve plodove - prirodne i eivuiie.i io
od.dana sticanja - ako je nesavestan, a od dana podnoenja zahteva za vraanje ako je
savestan. Sticalac ima. pravo na naknadu nunih i korisnih trokova koje je uinio za stvar
koju vraa. Meutim, ako je bio nesavestan, naknada za korisne trokove mu pripada
samo. do iznosa koji predstavlja uveanje vrednosti u trenutku vraanja. Kad su u pitanju
individualno odredene i nepotrone stvari, vraaju se te stvari, ali kad su u pitanju
potrone stvari odnosno zamenljive^ vraaju sedruge stvari istog roda, koliine i kvaiiteta.
2. Restitucija u protivvrednosti - Vri se u novcu ako nije moguna naturaina.
 131
164. OSTVARIVANJE PRAVA IZ STICANJA BEZ OSNOVA (TUBE)
Pravo na vraanje stvari iz sticanja bez osnova ostvaruje se tubom nadlenom sudu. Ova
tuba je obligacionopravne, a ne stvarnopravne prirode, Zato tubu moe podneti samo
osiromaeno liee, a tueni moe biti samo obogaeno lice. U rimskom pravu, ove tube su
nazivane kondikcijskim tubama - condictio mdebiti (kod isplate nedugovanog), coudictio
ad causam secutam (kad se osnov nije ostvario) 1 condictio ad CBusaiu Hnitam (kad je
osnov postojao pa prestaoj. Kondikcijska tuba se razlikuje od.vindikacione tube, tube
za naknadu tete, tube za izvrenje ugovora i tube iz nezvanog vrenja tudih poslova;
a) Odnos prema vindikacionoj tubi - kondikcijska i vindikaciona tuba se iskljuuju. Ko
moe da vindicira, ne moe da kondicira i obrnuto. To znai da se kondikcijska tuba
ne moe podneti protiv vlasnika stvari.
b) Odnos prema tubi za naknau tete - ove tube mogu biti paralelne ali se ne mogu
koristiti kumulativno (i jedna i druga, ve samo jedna od njih). Izbor je u rukama
osiromaenog lica. Razume se, paralelnost tubi je mogua samo kad postoje I uslovi
odgovornosti za tetu, a oni mogu postojati .samo kad je do sticanja dolo radnjom
-. obogaenog lica. U tom sluaju moguno je da se podnese kondicijska tuba, a ako se
njome ne moe ostvariti puna restitucija, onda da se podnese tuba za nafcnadu tete
do punog iznosa.
c) Odnos kondikcijske tube i tube za'izvrenje ugovora - ove dve-tube. se iskljuuju.
Ako se hoe izvrenje ugovora, onda se hoe ouvanje osnova, pa ne moe biti
kondikcijske tube. Ali ako se trai raskid ili ponitaj ugovora; pa/se u. tome uspe
- onda se moe traiti samo kondikcijska tuba, jer je osnov otpao.
d) Odnos kondikcijske tube i tube iz nezvanog vrenja tuih poslova - odnos izmedu
ove dve tube je po pratnlu iskljuujui. Moe se podneti ili jedna ili druga, ali ako je
sticalac ulagao u stvar koju je- drao, on moe- odgovoriti:- protivtubom na. tubu
osiromaenog lica traei da mu osiromaeno lice naknadi trokove koji su bili nuni i
korisni za stvar,

185, NEZVANO VRENJE TUIH POSLOVA

Nezvano vrenje tuih poslova (negotiorum gestio) je stara ustanova. Biia je poznata u
rimskom pravu Ova ustanova se svrstavala u kvaziugovore.. Nezvano vrenjertuih poslova
postoji kad. neko lice obavlja pravne ili materijalne poslove. drugog lica bez njegovog
ovlaeenja ako je to nuno ili korisno. Prema klasinim kodifikacijama, ova korist se,
ogleda u otklanjanju.veertete. za drugo-lice tako da se u;.drugim situacijama poslodovstvo
bez naloga ne moe primeniti. Ovu ustanovu poznaje i ZOO. On se razlikuje od mgih
zakona po tome to ne insistira na uslovu u pogledu otklanjanja vee tete. Za njega
poslodovstvo bez naloga moe uslediti ako posao ne trpi odlaganje, te predstoji teta iii
proputanje oigledne koristi. Prema tome, uslovi po ZOO za poslodovstvo bez. naloga
su;
1. Da se-posao obavlja za drugog - posao mora biti tucL On.: se ne preuzima za sebe i
svoj raun ve za drugog i'za njegov raun, Po- toriie je paslovodstvo-bez. naloga. slino
, , --ugovoru, o- deiu i punomostvu ali se od njih razlikuje po tome jer se poslovi vre bez
ugovora odnosno ovlaenja. Ti poslovi mogu biti pravni ili materijalni,
2. Da se vri nezvano - tui posao se vri nezvano ako onaj ko ga vri (poslovoda) nema
ovlaenje ve to ini na svoju ruku, ali verujui da postupa u .skladu sa interesima
gospodara posla (dominusa).
3. Da posao ne trpi odlaganje - posao mora biti hitan* jer ukoliko se ne preduzme,.
usledie odredene posledice.
4. Da se posledice nepreduzimanja posla tiii tete koja predstoji ili oigledne koristt
koja se'proputa - pod tetom se ne podrazumeva samo materijalna teta nego I svaka
druga teta - po ivot zdravlje, telesni integritet. Pod proputanjem oiglednev koristi
podrazumeva se svaka korist, kako Imovinska tako i neimovinska. -;.'-
Da bi ovi uslovi doveli do nastanka obaveze, iz poslovodstva bez naloga, potrebna/suL'i
sledea dva zahteva:
1, Da je poslovoa obavio posao u nameri zasnivanja poslovodstva bez naloga
2. Da gospodar posla nije izriito zabranio vrenje tudih poslova za njega
 132
Instltut poslovodstva bez naloga je slian ugovoru o punomostvu, ugovoru o delu, a
ponekad i ugovoru u korist treeg, ali se od svih ugovora i bitno razlikuje zbog odsustva
saglasnosti volje. Zato je negotiorum gestio samostalan izvor obligacija. Zbog siinosti sa
ugovorom mnogi ga svrstavaju u kvaziugovore.
Dejstva poslovodstva bez naloga ine obaveze poslovoe i gospodara poslova.
Obaveze poslovode:
1. Obavetavanje gospodara posla - poslovoa je duan da obavesti o svom postupku, to
je mogue pre gospodara posla, kako bi ovaj preuzeo na njega zapoeti posao.
2. Polaganje rauna - po svrenom poslu posiovoa je duan da poloi raun o poslu koji
je obavio, gospodaru posla.
3. Duna panja - pri vrenju poslova, poslovoa je duan da ispolji panju dobrog
dornaina. Ako to ne uini, odgovara za tetu po pravilima o ugovomoj ili deliktnoj
odgovornosti.
Obaveze gospodara posla - Obaveze gospodara posla su ujedno i prava poslovoe:
1. Oslobaanje svih obaveza - im bude obaveten o poslovodstvu, gospodar posla je
duan da posiovou oslobodi daljih obaveza, s tim to je poslovoa duan da do
faktikog preuzimanja -posla, nastavi da.ga obavlja. -! .- -
- ..,
2. Preuzimanje obaveza poslovoe koji je on zakljuio u njegovo ime - oslobaanje od
daljih ijaveza poslovode, znai i preuzimanje obaveze koje je poslenik zaklj.uio u
njegovo 'irne. Ako je neki ugovor zakljuio, gospodar posla ga mora preuzeti.
3. Nafcnada1? nunih i korisnih izdataka - gospodar posla ima obavezu da naknadi
poslovoai sve nune i korisne izdatke, to se ceni u svakom, konkretnom sluaju.
Naknada tete - Gospodar posla je duan da poslovoi naknadi svu tetu koju je pretrpeo
obavljajui poslove za gospcdara posla, ak i kad nije dolo do oekivanog rezultata.. .
Primerena nakanda pripada poslovoi. ako je uspeo da otkloni stetu od. gospodara posla
ili ako mu je pribavio korist koja u svemu odgovara njegovim namerama i potrebama.
Poslovoda ima pravo da odnese dodatke (pripatke) stvari kojima je poveao tuu imovinu,
ako mu se uinjeni, izdaci ne nadoknade, ukoliko se oni mogu odvojiti bez oteenja stvari
kojima su dodati. U tom sluaju gospodar posla moe zadrati dodatke ako isplati
protivvrednost. Poslovoda ne moe ostvarivati prava koja mu pripadaju, ako je
poslovodstvo- bez; naloga obavio,supromo..izriitoj zabrani. Tada. e on. odgovarati i za.tetu
koju je prouzrokovao meanjem u tue poslove ak i ako je- do nje dolo bez. njegove
krivice. Ali ako je zabrana poslovoe protivna zakonu i moralu, ona nee- delovati tako da
e vaiti opte. pravilo o poslovodstvu.. Samim tim e poslovoa. ostvariti svoja prava.
Razlika od'slinih instituta:
1. Vrenje tuih poslova u nameri da se pomogne - Ko vri tu posao u nameri da
drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za poslovodstvo bez naloga pripada mu
pravo 'iria naknadu uinjenih trokova. ali najvie do visine koristi koju je drugi
postigaB? Ako nema korsiti nema ni naknade.
2. Nepravo^poslvodstvo - Ko vri tui posao u nameri da za sebe postigne koristi,. iako
zna da'f posao tud, duan je da na zahtev gospodara posla poloi raun i preda mu
sve postignute koristi. Gospodar posla moe- zahtevati vraanje stvari u preanje
stanje, kao i naknadu tete.
3. Naknadno odobrenje - Ako gospodar posla naknadno odobri ovo to je za njega
izvreno, poslovoa bez naloga smatrae se nalogoprimcem kao da je od poetka radio
po naiogu gospodara posla. U ovom sluaju se ne primenjuju pravila o poslovodstvu
bez naioga, ve praviia koja vae za. ugovor o punomostvu. Ovo se naziva i ratiftkacija.

166. ZAKON KAO IZVOR OBLIGACIJA .. ,

Kao imenovani izvori obligacija, javljaju se ugovor, jednostrana izjava volje,
prouzrokovanje tete, sticanje bez osnova, poslovodstvo bez naloga. Medutim, postoje neke
druge obaveze koje se ne mogu svrstati ni u jedan od ovih izvora. Te. raziiite obaveze koje
nemaju svoj genusni izvor nazivamo zakonskim obiigacijama {obligatioaes ex lege).
Zakonske obiigacije u ovom smistu rei poznaje AGZ, Ruski i ehoslovaki GZ. U nauci
postoje razliita shvatanja o zakonu kao izvoru obligacija;
 133
1. Zakon ne treba tretirati kao poseban izvor obligacija jer svi imenovani i neimenovani
izvori obligacija proizilaze iz zakona, pa je on iznad svih tih izvora.
2. Zakon treba tretirati i kao poseban izvor jednak svtrn drugim izvorima obligacija. On
jeste iznad svih izvora obligacija jer svi oni proizilaze u krajnjoj liniji iz njega poto ih
on regulie. Aii postoje injenice za koje razliiti propisi vezuju razliite obaveze koje
se ne mogu podvesti ni pod jedan imenovani izvor obligacija jer su razliite i nemaju
zajednike osobine osim to ih regulie zakon. Poto im je zakon zajedniki sadralac,
te razliite obaveze se nazivaju i zakonskim obligaeijama. Prema tome, smisao zakona
kao izvora obligacije je da okupi sve druge injenice iz kojih proiilazi kakva obaveza.
Rimsko pravo Gajevog vremena razlikovalo je tri izvora obligacija - ugovor, delikt i jedan
skupni izvor - variae causarum figurae. Ono to je svrstavano u variae causarum figurae
rimskog prava danas se svrstava u zakonske obligacije. Postoje brojne i raziiite pravne
injenice za koje neki zakonski propis vezuje nastanak neke obaveze. Te obaveze se mogu
ticati: zakonske obaveze izdravanja, obaveze vanbranog oca prema majci za vreme
trudnoe, obaveze zasejavanja oranica, obaveza obezbeivanja sigurnosnog pojasa du
eleznike pruge, obaveza naknade parnikih trokova.
1: Obaveza zakonskog izdravanja postoji izmeu suprunika;! srodnika u' pravoj liniji,
roditelja i dece usvojenika i usvojioca, ouha (maehe) i pastorka, razvedenih
suprunika, brae i sestara. Uslovi za obavezu izdravanja regulisarii.su ,zakonom o
braku i ".porodinim odnosima.
2. Obaveze/vanbranog oca.'prema majci za vreme trudnoe i poroaja --ova obaveza
vanbranog oca da uestvuje u trokovima izazvanih trudnoom i porodajem kao i u
izdravanju majke odreeno- vreme, regulisana je zakonom o braku i porodinim
odnosima, *
3. Obaveza zasejavanja. oranice. ustanovijena je zakonom o iskoriavanju' privrednog
zemljita.
4. Obaveza obezbeivanja sigurnosnog' pojasa du eleznike pruge je propisana zakonom
o eleznici.
5. Obaveza naknade parninih trokova Je ustanovljena zakonom o parninom postupku.

167. DEJSTVA OBLIGACIJA

Obligacioni odnos je pravni odnos izmeu dve odredene strane, na osnovu koga je jedna
strana ovlaena da zahteva od druge strane-odreeno davanje, injenje ili uzdravanje od
.injenja to bi. inae. imala pravo da.ini, a druga srrana..je.duna da to ispuni. Iz. pojma
obligacionog odnosa proizilazi da svaka obligacija proizvodi odreena pravna dejstva i to
kako prema duniku tako i prema poveriocu.
Dejstvo obligacija prema duniku - Obligacija deluje prema duniku u dva smisla:
1. Dunost.ispunjenja obaveze - dunik je duan da ispuni .svoju.,..obavezu sasveno i u
svemu kako ona glasi. Razume se, svaka obaveza zavisi od vrste obligacije i uslova koji
su pred'vieni za njeno ispunjenje. Neke obaveze su trajne-, neke.,su. trenutne, neke se
odnose'na davanje ili injenje a neke na neinjenje., 2naajna:j.e. traiti. razliku. izmedu
obaveze kod obiigacije cilja i obligacije sredstva. U' prvom sluaju, obaveza se-
ispunjava ako se postigne rezultat a u drugom se- obaveza. ispunjava ako dunik
postupi po svom najboijem znanju bez obzira da lie-rezultatnastupiti ili ne;
2. Odgovomost zbog povrede dunosti - Ako se dunik oglui o svoju obavezu, povredi j e
ili je ne ispuni snosie odgovoraost tako to e biti izloen razliitim sankcijama. Te
sankcije se mogu odnositi na raskid ugovora zbog neizvrenja i naknadu tete zbog
neizvrenja obaveze. Pored ovih osnovnih sankcija postoje i druge koje zafise 'od
kakraktera ugovora. Tako e prenosiiac u.siuaju evikcije biti duan da vrati. cenu, a u.
siuaju .fizikih nedostataka da otkloni te nedostatke ilf da preda drugu stvar. bez.
nedostataka. Kod teretnih ugovora koji predviaju. ugovomu kaznu zbog zadocnjenja,,-.
sankcija e biti isplata ove kazne. ". ,4~\r^;ip
Dunika docnja - Ovo je poseban oblik odgovornosti za povredu obaveze iz ugovora*tzvl""""
odgovomost dunika zbog zakanjenja u izvrenju obaveze. Drugim reima, odgovomost-
zbog docnje. Docnja je zakanjenje dunika u ispunjenju obaveze. U uporednom. pravu
docnja se trerira na dva naina: kao subjektivna docnja - koja podrazumeva krMcu
 134
dunika zbog zakanjenja izvrenja obaveze i kao objektivna docnja - ne podrazumeva
krivicu dunika za zakanjenje. Objektivan pojam je prihvaen u naeni ZOO. Po njemu
dunik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odredenom za ispunjenje bez obzira
da li je ili nije kriv za zadocnjenje. Objektivno shvatanje docnje predvieno Je u
jednoobraznom zakonu o meunarodnoj prodaji telesnih pokretnih stvari. Ipak iako se u
nas docnja shvata u objektivnom smislu izvesni subjektivni inioci se ne mogu zanemariti.
Tako se ne moe uzeti da je re o docnji, ako do zakanjenja ne doe krivicom dunika
ve viom silom ili nekom drugbm okolnoeu za koju on ne snosi odgovornosti. Via siia
odnosno ovakva okolnost iskljuuje svaku odgovornost pa i odgovornost za sluaj docnje.
Docnja nastupa ako dunik ne ispuni svoju obavezu u odree.nom roku. Taj rok moe biti
predviden u ugovoru ali ugovor moe biti i bez klauzuie o roku. U sluaju da je rok
odreen dunik tada u docnju pada kad taj rok istekne a on ne izvri svoju obavezu. U
sluaju neodredenosti, roka dunik pada u docnju kada ga poveriiac pozove da ispuni
svoju obavezu. On to moe. uiniti usmeno iii pismeno, vansudskorn opomenom iii.
pokretanjem nekog postupka ija je. svrha da se postigne ispunjenje obaveze. Ovim
pozivanjem se jedna neoroena obaveza oroava. Prema jednom shvatanju, akt preobraaja
neoroene u oroenu obavezu se objanjava kao jednostranivpravni' po;sad.p Po;.-rugom
shvatanju. koje Je prihvatljMje re je o pravnoj moi kojom poverilac utie na promenu
odreenog.fi'.avnog odnosa,
Posledice doenje - posledice dunike docnje se tiu:
1. Prava na.naknadu tete - kad dunik zadocni sa ispunjenjem obaveze, poverilac ima
pravo zahtevatl naknadu tete koju .je usled toga pretrpeo. Poverilac ima pravo na
naknadu obine tete i izmakle koristi. Dunik se osiobaa odgovornosti za tetu ako
dokae da nije mogag ispuniti obavezu u roku zbog okolnosti posle zakljuenja
ugovora, zbog okokiosti koje nije mogao predvideti. otklonlti. ili izbei (ovo su
subjektivni elementi u objektivnom pojmu docnje). Ako je za nastalu tetu. kriv u
izvesnoj meri i poverilac, odgovornost za tetu se deli pa se naknada tete koju dumk
duguje srazmerno smanjuje. U svemu ostalom shodno se primenjuju pravila o naknadi
tete iz ZOO.
2. Pootrenje dunikove odgovornosti - docnja pootrava odgovornost dunika. To
pootravanje se ogleda. u tome to e dunik u docnjt snoiti rizik propasti stvari i kad
do toga doe bez njegove krivice - usied sluaja iii vie sile. Tada se on moe
osloboditi pootrene odgovornosti samo ako dokae da bi ona propala i kad bi se
nala kod poverioca, da je on izvrio svoju obavezu.
3. Druge pravne posledice - mogu se odnositi na raskid ugovora bog neizvrenja poto
se prethouio odredi primereni naknadni rok iJi na obavezu da se uz dugovanu stvar
vrate plodovi odnosno koristi koje su dobijene ili su mogle biti dobijene od stvari u
. toku docnje.
4. Docnja jednog solidarnog dunika se odnosi i na ostale solidarne dunike.
Prestanak docnje dochja m.oe prestati:
1. Ako strake- u obligacionom odnosu naknadno produe- rok .za. izvrenje obaveze
dunika. Ako do tog produenja ne doe, stanje docnje prestaje.
2. Kad dunik naknadno izvri ugovornu obavezu zajedno sa obavezarna. koje- mu .je
. nametnula docnja (naknada tete, predaja. plodova).
U ova dva sluaja razlozi koji su doveli do prestanka docnje deluju samo na. budunost
[ex nunc) a ne i na prolost (ex tunc). Stranke se mogu sporazumeti da dunik izvri
samo svoju ugovornu obavezu povodom docnje. Ovo se smatra kao delimini oprotaj
duga. jf'...
Dejstvo obligacija prema poveriocu - Iz depniicije obligacionih odnosa proiziiazi da
poverilac u obligacionom odnosu ima odreena ovlaenja. Ona se odnose- na ostvarivanje
potraivanja; koje poverilac irna prema duniku, ali i na izvesne dunosti koje poverilac
ima u odnosu na prijem onoga, na ta se njegovo potraivanje odnosi.
Ovlaenja poverioca se tiu:
1. Ovlaenje da trai ispunjenje obaveza dunika - ovo je osnovno oviaenje poverioca
kao. titulara subjektivnog prava. Subjektivno pravo ine dva elementa - ovlaeenje i
zahtev. Ovlaenje da zahteva ispunjenje obaveze je vezano za prvi element
 135
subjektivnog prava poverioca. Poverilac je ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje
obaveze onako kako obligacija glasi. Zato i dolazi u obzir naturalno ispunjenje
obaveze - da se preda odreena stvar, da se uini odredena radnja itd. U siuaju da je
naturano ispunjenje postalo nemogue, poverilac je oviaen da trai ispunjenje u
novcu odnosno novanom ekvivalentu, poto je novac zamenljiva stvar za svaku drugu
stvar odnosno radnju. Moguno je da poverilac u sporazumu sa dunikom primi drugu
stvar odnosno radnju umesto dugovane kada postoji zamena ispunjenja {datio in
sotutum).
2. Ovlaenje da zahteva prtnudno ispunjenje obaveze - ovo ovlaenje odgovara drugom
elementu subjektivnog prava poverioca - zahtevu. Poverilac ima pravo na tubu u
materijalnom smislu. Sam akt - podnesak, kojim se reaiizuje pravo na tubu u
materijalnom smislu je tuba u formalnom smislu. Na osnovu te tube, sud donosi
presudu i usvaja zahtev ostavljajui rok (paricioni rok) da se izvri obaveza pod
pretnjom prinudnog izvrenja. Ako- dunik ne ispuni svoju obavezu u ovom roku,
poverilac pokree izvrni postupak u kom se prinudno izvrava presuda i ne rniruje
^..poverioevo potraivanje.
" 3 . ' Ovlaenje"'da' trai preventivne; mere obezbeenja potraivanja - ovO se tie
privremenih mera uperenih prema duniku kako bi se spreili akti otudenja ili
umanjenj'a imovine iz koje on treba da izvri obavezu.: "Nprv'privremene naredbe
zabrane .otuenja imovine do okonanja spora po tubi za ostvarenje potraivanja. Na
nepoketnosti' se moe traiti zabeieba o zabrani otuenja.
4. Ovlaenje na vrenje dunikovih prava - dolaze u obzir kad dunik zanemaruje' svoja
prava ne vrei ih i tako dovede u opasnost svoju imovinu iz koje se njegov poverilac
moe naplatiti. U tom sluaju poveriiac moe vriti njegova. prava to ga ini
legitimisanim da podnese tubu.protiv treeg lica koje. duguje- njegovom. duniku, kako
bi se iz' naplaenih sredstava mogao namiriti npr. ako je dunik poverilac svojih
dunika, pa od njih ne trai ispunjenje obaveza onda to moe uiniti u vrenju
dunikovih prava, njegov poverilac podnoenjem tube da dunici njegovog. dunika
ispune svoje obaveze, kako bi obezbedio sredstva za ostvarivanje njeg'ovog potraivanja.
Pravo 'se ne vri za sebe nego za dunika.
5. Ovlaenje pobijanja. dunikovih pravnih dela - tie se pobijanja pravnih poslova- i
drugih' pravnih dela dunika i treih lica 'kojima se eli osujetiti prinudna. naplata
potraivanja.
Dunosti poverioca - Da. bi poverilac ostvario svoje. ovlaenje u pogledu potraivanja,
nameu mu se i neke dunosti, a : pre svega dunost a primi izvrenje - obaveze; S tim u
vezi on ima dunost da sarauje sa dunikom u ispunjenju njegove obaveze, npr. da
nabavi ambalau, obezbedi prevoz- itd. to sve zavisi od ugovora. Ako poveriiac ne prirni
obavezu ije je ispunjenje dospelo, pada u poverilaku docnju.

168. VRENJE' DUNIKOVH PRAVA

Poverilac ima' interesa da njegov dunik sauva svoju imovimr jer/ona slui kao' vrsta opte
zaioge iz koje- e se i on naplatiti ukoliko doe do prinudnog ispunjenja -obaveze po
njegovom' zahtevu. Zato poverilac brine o imovini dunika. U sluaju da- dunik. ne vri
svoja prava zbog kojih se njegova imovina umanjuje poveriiac moe vriti prava dunika
koja on zanemaruje kako < bi sauvao. njegovu imovinu u svom interesu. U francuskom
pravu poveriiac pod odreenim uslovima moe da podnosi tube u ime i za raun dunika
ako on to sam ne ini. Re je o tubama koje se potinose protiv lica koja duguju njegovom
duniku. To mogu biti obligacionopravne i stvarnopravne tube. Prva je npr: razba po
osnovu naknade tete ili isplate cene, a druga je tuba za predaju stvari po osnovu
svojine. U tom pogledu postoji jedno ogranienje. Poverilac moe vriti samo imovinska
prava. Ne moe vriti lina prava. dunika Ne moe vriti ak ni imovinska prava vezana
za linost (pravo na izdravanje). . . . . . . . . -;V-.v,
Da bi poverilac mogao vriti prava dunika, potrebno je da su ispunjeni sledeei uslovi:
- da dokae svoje svojstvo poverioca, pri emu mu stoje na raspoiaganju svi dokazi, a n c
samo izvrna presuda (ugovor i sl.).
 136
- da je dunik' postao insolventan (tj. da se poveriiac iz njegove imovine ne moe
naplatiti).
- da dunik zanemaruje vrenje svojih obaveza, da ih ne vri
Pravna dejstva vrenja dunikovih prava. ogiedaju se u tome -to poverilac podie tubu
protiv dunika, njegovih dunika, u ime i za raun svog dunika, a ne u svoje ime i za
svoj raun. Ako uspe u sporu, potraivanja idu na raun dunika,. ali ako izgubi spor.
donesena presuda ne deluje prema duniku, pa ta odluka nee biti procesna smetnja {res
iudicata) da dunik sam podnese tubu protiv istih lica. Ako naplati potraivanja svog
dunika, pa ona uu u njegovu imovinu. poverilac koji je. vrio njegova. prava, ne stie
nikakvu prednost u odnosu na ostale poverioce njegovog dunika. Zato se ova ustanova
retko koristi.

169. POBIJANJE DUNIKOVIH PRAVNIH DELA {ACTIO PAULIANA)

Poveriiac ima interesa da njegov dunik sauva svoju imovinu, jer ona slttzi kao vrsta
opte zaloge iz koje e se on naplatiti, ukoliko doe do prinudnog ispunjenja obaveze po
njegovom zahtevu. Zato poverilac bririe o imovini dunika. esto se r meutim. dogada da
dunici raspolau svojom imovinom da bi.onemoguili".poverioce::da-se iz,nje,naplate. ,Da
bi to spreio,. poverilac moe pobijati dunikove pravne radnje. Ova mogunost ima dugu
istoriju koj%.see do rirnskog. prava. Justinijaiiove institucije p02navale-.su Paulijansku
tubu. Pobrjanje dunikovih pravnih radnji poznaje i ZOO..,To pobijanje se.moe vriti uz
pomo dva,^ekvizita:
1. Paulijanska tuba koju podnosi poverilac pobijajui pravno delo dunika kojim se
otuuje imovma. Tu je poverilac - tuilac.
2. Paulijanski prigovor istie poverilac kod koga se nalazi stvar dunika koju je on
otuio treem licu pa' sada tree lice tui poverioea traei predaju. stvari. Branei se
od ove tube, poverilac istie Paulijaiiski prigovor. Tu je poverilac - tueni.
Predmet pobijanja su pravna dela kojima dunik otuuje svoju imovinu treem. Iicu.
Pobijaju se i pravna dela koja na drugi nain tete poveriocu. Npr. novo dunikovo
zaduenje prema treem licu, novo davanje zaloge, oprotaj duga i sl. Ipak, ne mogu se
pobijati sva pravna dela. Izuzetak su ona koja se odnose na plaanje izdravanja, prigoclne
poklone,. pokloni zahvainosti, poklone uinjene u humanitarne svrhe i sL, ukoliko. su
srazmerni materijaJiiirn mogunostrma tuenog. Stranke, u sporu pobijanja su:
1. Tuilac je- poverilac jer on pobija pravna dela svog dunika, budui da se fcime
ugroava naplata trabine.
2. Tueni 'je tree lice, sa kojim je dunik stupio u odreeni p'ravni odnos, kojim se
otuduje dunikova imovina. Ako je tree lice i samo otuilo pribavljenu. stvar, onda se
kao tueni javlja pribavilac, ukoliko je znao da se pravno delo njegovog prethodnika
moglo pjsbijati, a kod dobroinih pravnih poslova i kad to nije znao.
Uspeh Paulijanske tube zavisi od tri uslova:
1. da je rjGverilac pobijanim pravnim delom oteen - ovaj ,je uslov.ispunjen ako
poverilac r dokae da je dunikova imovina u toj mert. umanjena..da, je ...naplata njegove
trabine dovedena u pitanje-, tj. onemogueena,
2. da je dunik preduzeo pobijano pravno delo sa.namerom .da onemogui naplatu..
poverioeve trabine - za ta je dovoljno da je dunik bio svestan da e-njegova radnja
izazvati takve posledice.
3. da je tree lice nesavesno, tj. da je znalo ili je moralo znati za dunikovu nameru da
izigra poverioca.
Po naem ZOO, treba razlikovati tri situacije utvrdivanja nesavesnosti: <
1. Kod teretnih raspolaganja, potrebno je da su nesavesni i dunik i tree lice, a to znai
da su znali ili morah znati da se preduzetom radnjom nanosi teta poveriocu.
2. Kad je tree lice dunikov suprug ih srodnik, po krvi u pravoj liniji ili u pobonoj liniji
do 1 stepena, iii tazbini do 4 stepena - nesavesnost treeg se pretpostavlja.
3. Kod besplatnih raspolaganja uzima se da su dunik i tree lice nesavesni (pravna
fikcija). Sa besplatnim raspolaganjem izjednaeno je i odricanje od nasledstva.
Rok za podnoenje Pauhjanske tube - Prema ZOO, PauMjanska tuba se moe podneti u
roku od 1 godine od preduzetog akta raspolaganja, ukoliko je ono vreno teretnim
 137
pravnim poslom. U ostala dva sluaja (raspolaganje u korist bliskih srodnika i besplatno
raspolaganje) rok za pobijanje je 3 godine od preduzetog akta raspolaganja. Ako se
pobijanje odnosi na neinjenje, onda se rok rauna od dana, kad je radnja trebala biti
preduzeta.
Posebni sluajevi pobijanja - Pre stupanja na snagu ZOO, posebni sluajevi pobijanja su
biii predvieni zakonom o pobijanju pravnlh dela van steaja (1931). U tim slueajevirna.
poverioev poloaj je bio olakan time to se uzimaio da je u njima dunik otetio svog
poverioca i da je zajedno sa treim licem bio nesavestan. Ti sluajevi su:
1. Otuenje imovtne u bescenje, npr. prodaja stvari daieko ispod njene vrednosti,
2. Otudenje imovine bez naknade, npr. poklon,
3. Sticanje dunikove imovine od treeg, sredstvima dunika npr. dunik da novac svom
prijatelju da otkupi njegovu raniju stvar koja je prodata na javnoj drabi.
Pravna dejstva pobijanja - Ukoliko zahtev iz Pauiijanske tube' bude usvojen, ne ponitava
se pravni posao" tzmeu dunika i treeg lica. Pravni posao i dalje postoji i proizvodi
pravna dejstva, osim to pobijano pravno delo ne deiuje prema tuiocu. Prema tome,
_ v ^ preduzeti pravni posao deluje prema svima, osim prema tuiocu. Ovakvo pravno dejstvo
?.+ -,',.. i'p'ogijanja utice na nastanak dva odnosa;
Odnos poverioca i treeg - tree lice obavezno je da ustupi poveriocu, ono to je dunik
pobijanim pravnlm delom preneo na njega, ali samo u onoj~merrkoja"je-potrebna da se
namiri poverioevo potraivanje,
Odnos dunika i treeg - zavisi od karaktera pravnog posla. Npr; kod dvostrano
obaveznog ugovora, tree lice ostvaruje prema duniku ona prava. koja irna.u sluaju
evikcije (predaja' druge stvari, ili nadometanje vrednosti vraenog dela imovine). Tada
nastupa personalna subrogacija, pa trei stupa na mesto poverioca. Dunik sada duguje
treem ono to je trei izgubio zbog Paulijanske tube.

170. PRAVO ZADRAVANJA (IUS RETENTIONIS)

Pod. pravom zadravanja se podrazumeva pravo poverioca da pokretnu stvar dunika koju
ima u dravini zadri do naplate svog dospelog potraivanja prema duniku bez obzira iz
kojeg je pravnog odnosa nastalo to potraivanje. Sa naplatom potraivanja prestaje pravo
. zadravanja. Na.ZOO poznaje pravo zadravanja.. On. to pravo regulie jedinstveno tako
da ne razlikuje graanskopravne od trgovake retencije. Za graanskopravnu reteneiju
svojstveno je da se zadrana stvar ne moe prodati radi realizacije trabine dok j e za
trgovaku retenciju ta mogunost svojstvena. ZOO predvida. da pravo. zadravanja. daje
poveriocu pravo da se naplati iz zadrane stvari na isti nain. kao i zaloni poverilac. Po
ZOO za vrenje prava zadravanja potrebno je da je potraivanje- dospelo. im do toga
dode mogue je i pravo zadravanja. Meutim, ako je dunik postao insolventan pravo
zadravanja moe nastati i pre dospelosti potraivanja.. Za pravo zadravanja uslov sine
qaa non je da poverilac ima dravinu na stvari koja pripada duniku.-Topravo meutim,.
izuzetno neee moi da vri kad je stvar izala iz dravinedunika protiv-njegove voije ili
kad. je prea'ta poveriocu na uvanje ili naposlugui Predmepravazadravanja-je'svaka.
pokretna stvar koja moe biti u dravini uzuzev.-- punomoja, isprava,. iegitimacija^
prepiske I ostale sline stvari kao ni 'druge stvari koje se ne mogu' izloiti prodaji. ZOO-
upotrebljava pojam stvar aii se po prirodi stvari ima uzeti da je re o pokremim stvarima.
i to onim pokretnim scvarima koje su roba. Ako dunik prui poveriocu odgovarajue:
obe^beenje njegovog potraivanja poverilac je duan da mu vrati stvar koju drL
Odgovarajue obezbeenje moe biti stvarno (zaloga) i iino (jemstvo). Poverilac koji dri
dunikovu stvar po osnovu prava zadravanja ima pravo da se naplati iz njene vrednosti
kao i zaloni poverilac To znai da stvar proda i da iz dobijene vrednosti namiri svoje
potraivanje i ostatak vrati poveriocu. Meutim, pre no to pristupi ostvarivanju naplate
duan je da:o svojoj nameri blagovremeno obavesti duinika. Pravo .zadravanja; j e vrlo
priblino zaionom pravu. Ipak izm'eu njih postoje i razlike: " : " ;
1. Zalono pravo se zasniva na osnovu ugovora a pravo zadravanja na osnovu zakona..
2. Poveriiac je duzan vratiti stvar duniku ako mu ovaj prui odgovarajue obezbeenje
njegovog potraivanja, a kod zalonog prava to nije sluaj
 138
3. Pravo retencije prestaje izlaskom zadranih stvari Iz dravine poverioca a kod zalonog
prava u takvom sluaju pripada mu sledovana stvar. Zaiono pravo time ne prestaje.
4. Pravo retencije se ne moe prenositi na drugoga. Zaiono pravo se moe prenositi.

171. POSEBNA POVERIOEVA PRAVA U ODREENIM SLUAJEVIMA

Poverioeva prava u posebnim sluajevtma se tiu sluajeva:
1. Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreene po rodu, a dunik padne u docnju,
poverilac moe da bira jednu od dve opcije - da sam nabavi stvar istog roda o troku
dunika (koji je duan da mu naknadi cenu i naknadu tete), ili da od dunika zahteva
vrednost dugovanih stvari. Uslov da poverilac pristupi izboru jedne od ovih opcija je
da prethodno obavesti dunika da e iskoristiti svoje pravo da bira jednu od ovih
opcija.
2. Kad se obaveza sastoji u injenju, a dunik je pao u docnju poverilac moe sam o
troku dunika uraditi ono to je dunik bio duan uraditi i od dunika zahtevati
naknadu tete zbog zadocnjenja kao i druge tete koju .je imao zbog ovakvog natna
ispunjenja. Uslov da poverilac ovo uini je da prethodno>aunika-o,.tonifi;'obave3ti;: .
3. Kad se obaveza sastoji u neinjenju, poverilac ima pravo da zahteva naknadu tete
sarnirn'Jtirn. to je dunik postupio protivno svojoj obavezi.
4. Kad se,'t>baveza sastoji u uklanjanju neeg to je sagraeno protivno obavezi da se ne
gradi -^Ovaj sluaj je posebna situacija prethodnog.sluaja.. Re.je o.graenju protivno
obavei "iieinjenja. Tada poveriiac moe zahtevati da.se sagraeno ukloni o troku
unika i da mu dunik naknadi tetu koju je pretrpeo u vezi sa graenjem i
uklanjanjem. All tada ud moe, kad nae, da je to oigledno korisnije, uzimajui u
obzir drutveni interes i opravdani interes poverioca, odluiti da se ne rui ono to je"
sagraeno ve da se poveriocu naknadi teta u novcu.
5. Kad se zaJiteva naknada umesto dosuenog - Ako dunik ne ispuni svoju obavezu u
roku koji mu je odreen pravosnanom presudom, poverilac ga moe pozvati da je
ispuni u naknadno primerenom roku i izjaviti da po isteku tog roka nee prihvatiti
ispunjenje ve da e traiti naknadu tete u novcu bog neispunjenja. Po isteku
naknadnog roka poverilac moe zahtevati samo naknadu tete zbog. neispunjenja. Ne
moe traiti ispunjenje. Ovde je- re o postojanju obaveze- iz pravosnane- odluke koja
moe biti sudska ali i drugog organa (npr. organa urpave). Sa odiukom je izjednaeno
i sudsko odnosno, upravno poravnanje. Opcije koje- poveriocu ovaj propis. daje
ovlauje. ga da~postupi drugaije, a ne da trai izvrenje odl'uke' u odgovarajuem
izvrnom postupku. Pravo na naknadu tete u sluaju primene propisa' poverilac
ostvaruje.u novom sporu,
Sudski penali - Kad dunik ne izvri u roku neku svoju nenovanu obavezu utvrenu
pravosnaiipm odlukom sud moe na traenje poverioca odrediti. duniku naknadni.
primeren rpk i izrei da e. dunik ako ne izvri svoju obavezu u tom roku biti duan
isplatiti poveriocu izvesnu sumu novca na svaki dan zadocnjenja. ili koju. drugu jedinicu
vremena (nedelja, mesec) poeev od isteka tog roka. Sudski penali odreuju se nezavisno
od toga da li postoji ili ne postoji teta a njihov cilj je da utiu.:na dunika da Izvri. svoju
obavezu. Uslovi za primenu sudskih penala su:
1. Docnja dunika u pogledu nenovane obaveze
2. Postojanje pravosnane odluke (sudske, upravne, poravnanja)
3. Postojanje zahteva za odredivanje penaia
4. Prethodno odreivanje naknadno primerenog roka f
Sudske penale treba razlikovati od ugovorne kazne. Ugovornu kaznu odreduju ugovorom.
same stranke, a sudske penale odreuje sud. Ugovorna kazrta se plaa zbog skrivljenog
zadocnjenja dok se sudski penali isplauju bez obzira na krivicu. Penali se razUkuju i od
naknade tete jer se isplauju bez obzira da II teta postoji dok se naknada tete plaa
samo kad tete ima.
 139
172. POVERIOEVE DUNOSTI NA OSNOVU OBLIGACIJA '
Poverioevo pravo da trai ispunjenje obligacije je subjektivno pravo. Ono ima dva
elementa: ovlaenje da trai izvrenje obaveze i zahtev za prinudno izvrenje obaveze.
Pravo poverioca da trai ispunjenje obligacije nije istovremeno i njegova obaveza. Zato on
to pravo moe vriti ali i ne mora. Zbog toga to nema obavezu da trai ispunjenje ona
moe i zastariri u odredenom roku. Za razliku od poverioca, dunik ima i pravo i obavezu
da ispuni obligaciju. Ali on poverioca ne moe naterati da primi ispunjenje. Medutim,
pravo i dunost dunika da izvri svoju obavezu imaju za posledicu odredene poverioeve
dunosti povodom ispunjenja, Poverilac treba da saraduje u ispunjenju obaveze. On najpre
treba da primi ono to je predmet obaveze, a ako taj prijem zahteva i preduzimanje nekih
radnji, on treba i da ih preduzme - da obezbedi ambalau. prevoz i sl. Ukoliko poverilac
ne ispuni ove svoje obaveze pa odbije prijem ispunjenja, onda mu sleduju siedee mere
odnosno sankcije:
1. Dunik moe dugovanu inidbu izvrirJ deponovanjem stvari ili novca kod suda, u kom
sluaju se smatra da je obavezu izvrio '
., ,;2.. :.PpyeriIae pada u poverilaku docnju.

173. POVERILAKA DOCNJA

Odgovorpost poverioca zbog odbijanja da primi ispunjenje obaveze reguliu pravila o
poverilakoj docnji. Poverilac dolazi'u docnju ako bez osnovanog razloga. odbije da primi
ispunjenje obaveza dunika ili da to svojim ponaanjem sprei. Poverilac dolazi u docnju i
kad, je spreman da primi ispunjenje dunikove dospele obaveze ali ne nudi ispunjenje
svoje dospele obaveze. Poverilaka docnja zahteva da se ispitaju sledea pitanja:
1. Uslovi poverilake docnje*jesu sledei uslovi:
a) postojanje dospele trabine- - poverioevo potraivanje* mora biti dospelo, a. to znaei da
je proao rok za ispunjenje obaveze
b) dunikova ponuda ispunjenja - ona postoji kad dunik doe do poverioca i donese mu
dugovanu stvar, odnosno kad pozove poverioca da primi ispunjenje neke-, druge njegove
obaveze. U oba siuaja dunik treba da izrazi spremnost da ispuni svoju obavezu.
c) pov.erioevo neosnovano odbijanje ispunjenja - re je o subjektivnoj docnji jer je
relevantno; sarno.. neosnovano* obijanje, dakle. odbijanje; uz-.poverioevu; krivicu:. Tb, je
kljuni uslov .poverilake docnje. On moe uslediti na dva naina - izriitim
odbijanjem prijema ili ponaanjem koje spreava izvrenje obaveze. Postoji i jedan
poseban sluaj odbijanja - kad je- poverilac spreman. da primi ispunjenje dunikove-
dospele obaveze ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze.
2. Posledice poverilake docnje - manifestuju se dvojako:
a) oteavanje poloaja poverioca se ogleda u: obavezi naknadi tete duniku koju pretrpl
zbog odbijanja prijema ispunjenja, obaveze naknade. trokova duniku koje je- imao
povodom odbijanja prijema ispunjenja, prelaz. rizika slueajne pr'opasti stvari sa
dunika na poverioca, Ove posledice nastupaju nezavisno od krMce'poverioca osirn
kod naknade tete jer je tamo krivica osnov odgovornosti.
, b) plakanje poloaja dunika koje se ogieda u: prelasku rizika sluajne propasti stvari sa
dunika na poverioca, ovlaenje dunika da deponuje dugovanu. stvar kod suda -
prestanku dunike docnje (ukoliko je postojaia) 1 prestanJku^ toka.. kamate. Kod
solidarnih obligacija docnja jednog poverioca proizvodi dejstva i prema ostalim
poveriocima.
3. Prestanak poverilake docnje: j'
a) ako poveriiac nakandno primi ispunjenje obiigacija odnosno ako naknadno uiiii ve
to je bilo potrebno da se ispuni dugovana 'inidba.
b) ako se 'dunik i poverilac sporazumeju da poverilaka docnja prestane (novacijom
ugovora kojom se produuje- rok). 'U ovom sluaju prestanak docnje moe delovatL _
samo na budunost iii na prolost i na budunost (sporazum).

174. PROMENE SUBJEKTA U OBLIGACIONOM ODNOSU

Promena subjekta u obligacionom odnosu postoji kad na mesto jednog subjekta u
obligaciji doe neko 'drugo lice pri emu se promena subjekta moe odnositi ili na
 140
poverioca ili na dunika ili na poverioca i dunika zajecmo. Do promene subjekta dolazi iz
razliitih uzroka. Otuda je i osnov promene subjekta razliit. To moe biti:
L Univerzala sukcesija - javlja se u nekoliko vidova, a svi proizilaze iz praviia da
ugovorni odnosi obligacije nadivljuju stranke osim kod ugovora intuitu personae.
Najei vid univerzalne sukcesije Je nasledivanje u sluaju smrti ugovome strane.
Tada nastupa promena subjekta utoliko to na mestu stranke- u obligacionom odnosu
stupa njegov nasiednik odnosno naslednici. Univerzalna sukcesija dolazi i u
sluajevima odlreenim zakonom npr. kod nacionalizacije, konfiskacije, prekoraenja
zemljinog maksimuma. Tada subjekti kojima je pripao predmet nacionalizacije,
koniiskacije iii oduzimanja stupaju na mesto ranljeg vlasnika u obligacionim odnosima
koje je on zakljuio. Ona postoji i kod statunih promena preduzea u sluaju njihovog
spajanja. pripajanja ili podele odnosno izdvajanja.
2. Sudska odluka moe'biti osnov za promenu subjekta u obligacionom odnosu u sluaju
deobe zajednike imovine, flzike deobe stvari vie suvlasnika i dr. Znaaj sudske
odluke ima i sudsko poravnanje.
3. Jednostrana izjava volje moe biti osnov samo za promenu poverioca npr. k?d testator
testamentom ustupi svoju trabinu nasledniku Ui legataru. ...,.,,,;,.. -.
4. Sporazum zainteresovaniii strana je najei osnov za promenu subjekata obligacionog
odnosa^jjer prua najire. mogunosti. Sporazum se moe odnositi na cesiju,"
preuzimanje duga, asignaciju, personalnu subrogaciju itd.
Istorijski.razjvoj ustanove - Stara prava nisu poznavala promenu subjekata u obligacionom
odnosu. To se moe rei i za rimsko pravo. Ono je medutim, ipak doputalo promenu
subjekata, ali zaobilaznim putem. Dodue rimsko pravo je poznavalo ustanovu
nasleivanja ali je nju objanjavalo kao produetak linosti umrlog a ne kao prenoenje
njegove imovine za slueaj' smrti. Prvi oblik promene subjekata se ticao promene poverioca
putem novacije. Dunik je uz saglasnost starog poverioca. zakljuivao novi ugovor sa novtm
poveriocem. Kasnije e se iz ovoga izroditi cesija - prenoenje potraivanja na novog
poverioca bez saglasnosti dunika.. Kao to su postojalL zaobilazni. naini promene
poverioca tako su postojali i zaobilazni naini promene dunika i to putem novaeije ili
putem nastupanja u parnici koju vodi novt dunik. U svim tim zaobUaznim siuajevima
promene.. subjekata. sa, promenom, subjekta.menjaa.se i. sam:oblieacioni odnos. To je- bilo
k l u t t n o shvatanje promene subjeto u obHgacionom odnos?. Savremeno shitanje
promene subjekta je promovisano u kasnom srednjem veku-a zasniva se na tome da. do
promene. subjekta u. obligacionom- odnosu dolazi bez istovremene promene- same
obligacije. To shvatanje dolazi od toga da obligacija ima odreenu objektivnu sadrinu. Ta
objektivna sadrina obligacije ima odreenu imovinsku. vrednost (supstanca koja moe biti
premet prenosa kao i svaka druga unovinska vrednost). Kao to se stvar moe prodati
tako se i^pravo moe prodatL Pravo potraivanja iz neke obligacije sa njegovom
imovinskom vrednou se moe prenositi na drugo lice (novog poverioca) i to bez
saglasnosti^dunika zato to tu nije re o novoj obligaciji ve o istoj obiigaciji koja se
prenosi nadrugog subjekta.

175. CESIJA
Cesija je ustupanje potraivanja ugovorom. Tim ugovorom ustupiiac (cedent) ustupa svoje
potraivanje koje ima prema duniku (eenzusu) - prijemniku (novom. poveriocu,
cesionaru). U ovom ugovoru ne uestvuje dunik niti Je potrebno da se on sa njim saglasL
Dovoljno je da o cesiji bude obaveten. Svaka cesija deluje prema duniku. (cezusu). Ona
e biti bez dejstva prema duniku samo ako su on i poveriiac ugovorih da se porraivanje
ne moe preneti na drugog odnosno da se ne moe preneti bez saglasnosti. dunika ako Je
ovaj nije dao.
Predmet cesije - je potraivanje, odnosno trabeno pravo poverioca. Potraivanje moe biti
dospelo ili neodspeio i moe se ticati svih potraivanja kako civimih tako i naturalnih.
Cesijom se prenosi obligaciono pravo, a ne stvarno pravo kao kod kupovtae, poklona,
razmene i sl. Ipak postoje izvesna ogranienja u pogledu predmeta cesije - ne mogu se
cedirati. (ustupati) potraivanja vezana za linost, potraivanja iz zabranjenih ugovora,
potraivanja koja se ne mogu zapleniti. Cesijom potraiivanje ustupioca (cedenta) prelazi
 141
na prijemnika (cesionara). Sa potraivanjem prelaze na prijemnika i sporedna prava kao
npr. prava prvenstva naplate hipoteke, zaloga, kamata, ugovorna kazna i dr. Zaloena
stvar moe prei u ruke prijemnika samo ako zalogodavac na to pristaje.
Potrebni uslovi - Uslovi cesije zavise od vrste ugovora kojim se cesija ostvaruje. To moe
biti kupoprodaja (najee), poklon, zajarn, razmena, i svaki drugi ugovor podoban da se
njime prenese trabina. Zavisno od vrste ugovora odreuju se i potrebni uslovi. Osim tih
uslova potrebno je da se o cesiji obavesti unik. To obavetavanje nije uslov nastanka
cesije ali moe imati znaaja na dejstva cesije prema duniku.
Dejstva cesije - Cesija deiuje u tri pravca:
1. Odnos ustupioca i dunika - Kad se zakljui ugovor izmeu ustupioca i prijemnika
prestaje odnos izmedu ustupioca i dunika. Od tog trenutka dunik duguje prijemriiku
jer je potraivanje ustupioca prelo na njega, jer je promena poverioca i glavno dejstvo.
Ali ako dunik nije bio obaveten o cesiji pa je svoj dug isplatio ustupiocu on se time
oslobaa svoje obaveze. U tome je i smisao da se dunik obavesti o cesiji.
2. Ocuios prijemnika i dunika - Na osnovu cesije prijemnik stupa na mesto ustupioca i
prema duniku ima ista ona prava koje je ranije imao ustupilac. Sadrina obligacija se
cesijom niukoiiko ne menja.
3. Odnos prijemnika i ustupioca - Taj odnos se uspostavlj'a zavisno od vrste i karaktera
ugovorakojim je cesija obavljena. Kod teretnili, dvostrano .obaveznih" ugovora ustupUac
odgovara od evikcije i za fizike nedostatke stvari. On odgovara nesamo za postojanje
ve i za naplativost potraivanja. Kod dobroinih ugovora'nenia-ovih -odgovornosti.
Osim toga ustupilac je duan predati prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu.
Viestruka ustupanja - Ova cesija postoji kad poverilac isto potraivanje ustupi raznim
licima odnosno kad poverMac svoje isto potraivanje prenese na dva ili vie lica. U tom
sluaju prijemnik e postati onaj o kome je ustupilac prvo obavestio dunika odnosno koji'
se prvi'javio duniku (za sluaj kad o cesiji dunik uopte nije obaveten).
Posebni sluajevi cesije - ZOO predvia dva posebna sluaja:
1. Cesija radi ispunjenja. 'ili naplaivanja - Cesija radi ispunjenja, postoji kad dunik
umesto ispunjenja svoje obaveze ustupi poveriocu svoje potraivanje prema treem. Tada
se jo samim zakljuenjem ugovora o ustupanju dunikova obaveza gasi do iznosa
ustupljenog potraivanja. Cesija. radi. naplaivanja postoji kad dunik ustupi svom
poveriocu svoje potraivanje samo radi naplaivanja. Tada se njegova obaveza gasi
odnosno smanjuje tek kad poverilac naplati. ustupljena potraivanja. U oba ova sluaja
prijemnik je duan da preda svom .ustupiocu sve to. j.e. naplatio preko- iznosa. svog
potraivanja a prema ustupiocu.'
2. Cesija radi obezbeenja - Postoji kad je izvrena samo radi obezbe'enja prijemnikovog
potraivanja-'Tada je prijemnik duan da se stara o naplati ustupljenog potraivanja (kao
dobar domain), a da po. izvrenoj naplati poto zadri svoju. -.proviziju,. ovome preda
viak.
3. Cesija trabine iz hartija od vrednosti je posebna utoliko.to se na.hartiji;-ukoliko nije
na ime, upisuje ime novog prijemnika to se ini indosamentom.

176. PREUZIMANJE DUGA

Preuzimanje duga je promena dunika u obligacionom odnosu- Preuzimanje duga se vri
ugovorom dunika i preuzimaoca na koji Je pristao poveriiac. Ugovor zakljuuju samo
dunik i preuzimaoc. Ne i poverilac. Ali ugovor ostaje bez dejstva ako na njega ne pristane
poveriiac. O zakijuenom ugovoru poverioca moe izvestiti i dunik i preuzimaoc.
Poverilac svoj pristanak moe saoptiti svakome od njihu Pristaiiak se moe dati iriito
(davanjem izjave) ili preutno (prijemom ispunjenja od preuzimaoca koje ovaj uini u
svoje ime).' Ako je. poveriocu ostavljen rok da se izjasni o prihvatanju ugovora o
preuzimanju. duga (to mogu initi i dunik i preuzimatelj), pa se on u tom roku ne izjasni; -
smatra se da nije dao svoj pristanak.
Pravna dejstva - Osnovno pravno dejstvo je.promena dunika. Ali ovde dejstva idu u tri
pravca:
1. Odnos izmedu dunika i poverioca - dunik prestaje da bude subjekt obaveze i na
njegovo mesto dolazi preuzimatelj.
 142
2. Odnos izmedu preuzimatelja i poverioca - preuzimatelj postaje dunik. On stupa u
poloaj ranijeg dunika i moe prema njemu isticati iste prigovore kao i stari dunik.
3. Odnos izmeu preuzimatelja i dunika - ureuje se ugovorom kojim je izvreno
konkretno preuzimanje duga. To moe biti ugovor o kupoprodajl ili razmeni, poklonu.
Osim ovih dejstava potrebno je ukazati i na sledea dva momenta:
1. Ako je poverilac pristao na preuzimanje duga a nije znao niti je mogao znati da je
preuzimatelj prezaduen, preanji dunik se ne oslobaa obaveze a ugovor o
preuzirnanju ima dejstvo ugovora o pristupanju dugu.
2, Ako je dolo do preuzimanja duga a preanji dunik je imao jemca, jemstvo prestaje
jer je Intmtu personae osim ako jemac tzjavi da e jemiti i za novog dunika.

177. PRISTUPANJE DUGU

Pristupanje dugu je ugovor kojim se tree lice obavezuje poveriocu da e ispuniti
dunikovu obavezu u celini "ili delimino tako da poveriiac moe svoje potraivanje
naplatiti i od dunika i od njega. Ovde dunik i lice koje je pristupilo dugu solidarno
odgovaraju poveriocu. Pristupanje dugu se razlikuje od preuzimanja duga.,poJ..tome to
raniji dunik to ostaje i dalje s tim to mu se samo.pridruuje jo Jedan : dunik.'Kod
preuzimajaduga raniji dunik prestaje da bude subjekt obaveze a na njegovo mesto dolazi
novi duniksi. Poseban oblik pristupanja dugu nastaje kad neka imovinska celina (npr.
zanatska*radnja) prede na osnovu ugovora na drugo liee. Tada novi imalac odgovara
poveirocu riiijeg imaoca zajedno sa ranijim imaocem ali samo do vrednosti- aktive te
imovinske celine.

178. PREUZIMANJE ISFUNJENJA

Preuzimanje ispunjenja je ugovor dunika i treeg lica na osnovu kog se tree Iice
obavezuje prema duniku da ispuni njgovu obavezu prema njegovom poveriocu. Ovim
ugovorom poverilac ne stie nikakvo pravo prema treem licu jer ono ne preuzima dug
niti pristupa dugu. Ono samo izvrava obavezu dunika. koju on ima prema poveriocu.
Npr. lice A je subjekt obaveze isplate mesenih obroka izdravanja prema licu B, a
preduzee u kome radi lice A je ugovorom preuzelo obavezu da iz zarade lica A svakog
meseca izdvaja potreban iznos i alje ga licu B. Ako ne ispunjava ovu obavezu preduzee
je obavezno licu A a ne svom poveriocu a lice A je neposredno odgovorao svom poveriocu.
Ovaj siuaj najee nastaje kod prinudnog izvrenja pravosnane sudske odluke o
izdravanju.

179. ASIGNACIJA (UPUIVANJE)

Asignacija odnosno upuivanje postoji kad jedno lice (uputilac - asignant) oviauje drugo
lice (upueenik - asignat) da za njegov raun izvri odreenu inidbu treem Ucu -
primaocu uluga (asignator), a ovoga ovlauje da to izvrenje primi u svoje ime. Ovaj
odnos odnosno nain optenja izmedu tri razliita subjekta moe biti smeten u razliite
pravne poslbve i zato ima vrlo iroku primenu. Naroito se primenjuje u platnom prometu
jer je pogodno sredstvo da se novane obaveze izvravaju bez efektivnpg novca .putem
iralnog novca.
Dejstva - dejstva asignacije idu u tri pravca:
1. Odnos uputioca i upuenika - Ovo je odnos pokria, Ovaj odnos se uspostavlja u dve
razliite situacije:
a) kad uputiiac kod upuenika ima pokrie u obiiku nekog duga /.
b) kad uputilac kod upuenika nema pokrie. ?
Kad pokrie postoji upuenik je duan da izvri uput u korist primaoca uputa a kad
pokrie ncpostoji upuenik nije duan prihvatiti uput (ak iako je dunik uputioca) izuzev
. ako mu je to obeao. Izvrenjem uputa izdatog na osnovu pokria upuenik se osiobada
obaveze u istoj meri svoga duga prema uputiocu. Uput se moe i opozvati sve dok
upuenik ne izjavi primaocu uputa da ga je prihvatio.
2. Odnos primaoea uputa i uputioca - Ovo je valubii odnos. Ovaj odnos se uspostavija u
dve razliite situacije:
. a) kad je uputilac dunik primaocu uputa
 b] kad uputilac nije dunik primaoca uputa
Kada je uputiiac dutnik primaoca upuca, dug uputioca se gasi kada upuiva izvri
isplatu. Kada upucilac nije dunik primaoca uputa dug uputioca e prestati u trenutku
kad se zakijui ugovor o asignaciji.
3. Odnos primaoca uputa i upuenika - Taj ocinos zavisi od toga da li je upuenik dunik
primaoca uputa iii nije. Kad je upuenik dunik primaoca uputa on je obavezan da primi
uput od uputioca i da izvri isplatu. Kad upuenik nije dunik primaoca uputa primaiac
uputa stie pravo da zahteva od njega ispunjenje uputa tek kad ovaj izjavi da priiivata
uput. Prihvatanje uputa je neopozivo.

180. PERSONALNA SUBROGACIJA ' '

Personaina subrogacija postoji kad tree lice plad dug pa usled toga stupi na mesto
poverioca tako da dunik umesto ranijem poveriocu duguje njemu. Ovde dugovanu
inidbu nije izvrio dunik ve neko rree iice. Zbog toga obligacija ispiatom duga ne
prestaje aii doiazi do promene poverioca tako da umesto ranijeg stupa novi i to. tree lice
/it -/.. koje je<ispiatilo dug. U- sluaju personaine subrogacije na no,rog poverioca preiazi giavno
'*' >>1'"""potraivanje-"i,'sva 'iii samo neka sporedna porraivanja to zavisi od toga kako je
personainom subrogacijom odredeno. Postoje dva oblika personaine subrogacije:
i. Ugovorna personaina subrogacija nastaje na odnosu ugovora. rreeg" iica sa poveriocem
ili na osnovu ugovora treeg lica sa dunikom. Personaina subrogacija na osnovu ugovora
treeg lica sa poveriocem nastaje kad su ispunjeni siedei uslovi:
a) da tree iice zakiiui ugovor sa ooveriocem (npr. ugovor o Dristurjanju dugu)
b) da taj ugovor bude zakijuen pre isplate a najkasnije u samom trenutku isplate
c) da tree lice ispiati dug*poveriocu.
Personaina subfogacija na osnovu ugovora. treeg iica sa dunikora postoji. kad ugovor
zakijuuje iree iice i dunik. Sluaj je neobian zato to poverilac ostaje van ugovora.
Medutim, i pored toga ovaj oblik subrogacije se koristi pre svega iz prailinih. razlpga.
2. ..Zakonska personaina subrogacija nastaje na. osnovu..samog zakona.. Ovaj.obiik' nastaje
npr; kad jernac plad dunikov dug, kad tree iice u vrenju svog pravnog interesa piati
dug poveriocu, kad preduzee isoiati naknadu tete koju je prouzrokovao niegov radnik
itd.
I u sluaju ugovorne kao i u sluaju zakonske. subrogacija moe biti pocpuna iii
deiimina. Potpuna je kad tree iice isplati dug u celini. Tada na njega prelaze sva prava
poverioca. Deiimina postoji kad tree. lice. deiimino. isplati dug u, kom, sluaju na njega
prelaze poverioeva prava ali samo do tog iznosa. Kod personalne subrogacije tree iice
stupa . na mesto poverioca u istom obligacionom odnosu. Raniji poverilac njemu ne
odgovar.a ni za postojaje ni za naplativost prenete trabine. On ne odgovara po osnovu
personalne subrogacije ali moe odgovarati po pravilima o sticanju bez' osnova:
Razlika izmecu personaine subrogacije i cesije - Mnogi personainu.' subrogaciju nazivaju
zakonskom'eesijom, jer kod obe ustanove dolazi do'promene*poveriocav,,'Meau-tim, izmeau
njih postoje" bitne razliker
....,,.., ',... 1, <-Personaina subrogacija moe nastati i na osnovu zakona i na osnovu ugovora a cesija
samo na osnovu ugovora.
2. Personalna subrogacija po osnovu ugovora nastaje ugovorOm ,izmeu treeg lica sa
poveriocem iii sa dunikom a cesija. samo sporazumom poverioca i treeg lica.
3. Personaina subrogacija je uvek konsensuaina dok se za cesiju trai ona forma koja je
predviena za ovaj ugovor kojim se cesija vri. ;' .
4. Kod personaine subrogacije trabina prelazi na tree lice tek isplatom duga poveriocu
dok kod cesije zakljuenjem ugovora.
5. Kod personalne 'subrogacije poverilac ne .odgovara ispiatiocu (novom poveriocu) za
postojanje odnosno naplativost trabine, a kod cesije odgovara.
6. Kod oersonalne subrogacije novi Doveriiac se ne moe obraati starom u vezi sa
zastitom u pogiedu postojanja iii naplativosti trabine aii moe po osnovu sticanja bez
osnova. dok kod cesije novi poveriiac moe rraiti tu zatitu od raijeg po samom
ugovoru.
 144
181. USTUPANJE UGOVORA
Ustupanje ugovora predstavlja ustupanje ugovornog statusa treem iicu kod dvostranog
ugovora ako na to pristane druga strana. u kom sluaju tree iice postaje nosilac svih
prava i obaveza stranke koja mu je uscupila ugovor. To se moe odnositi na ustupanje
stacusa poverioca ili ustupanje statusa dunika. U prvom sluaju se dogada cesija a u
drugom preuzimanje duga. Uslovi za usmpanje ugovora su:
1. Da je re o dvostrano obaveznom ugovoru kao to je kupoprodaja. zafcup, razmena jer
se jednostrano obavezni ugovori ne mogu ustupiti.
2. Da prava odnosno obaveze iz ugovora koji se ustupa jo nisu ispunjena (u suprotnom
ustupanje nema svrhu).
3. Da ugovor nije vezan za linost
4. Da je druga strana pristala na ustupanje
Predmet ustupanja je ugovorni status. odnosno prava i obaveze stranke u ugovoru koja
svoj status ustupa. Ustupanjem ugovora. ugovor prelazi na prijemnika u asu kad je druga
srrana pristala na to. a ako ga je dao unapred onda u asu kada je o tome obavetena.
F A rma pristanka na ustupanje ugovora mora odgovarati fbrmi u. kojoj je.zaklj.uen ugovor
koji se usarpa. Kad dode do usrupanja 'ugovora : druga' 'stfana' rnoe 'istai- prijeniniku
ugovora .^ye prigovore koje je mogla istai i prema ranijoj strani iz tog ugovora, kao i
prigovore-'-koje ima prema ustupiocu. U pogiedu odgovornosti ustupioca. 'ustupilac
odgovara*rljemniku samo za ounovanost ustuDlienog ugovora. On ne ogovara'za to da
li e druga strana ispuniti svoje obaveze osim ako se na to naroito obavezao. On ne
odgovara ni drugoj strani da e prijemnik ispuniti svoje obaveze iz ugovora osim ako se
na to naroito obavezao.

182. OBEZBEENJE OBLIGACIJA

Obezbedenje obligacija ima za ciij da se ojaa poverioev poloaj i na taj nain povea
sigumost da e njegovo porraivanje biti ispiaeno. Obezbecenje ima preventivnu funkciju
jer se stavljanjem u izgied odredenih sankcija za siuaj zakanjenja ili neizvrenja obaveza
vri psihiloki pritisak na dunika da u svemu postupi po obavezi koju ima. Obezbedenje
nastaje:
1. Ugovorom izmeu dunika i poverioca
2. Ugovorom izmeu poverioca i rreeg iica. Izuzetno u nekinr sluajevirna obezbedenje
obligacija nastaje i
3. Na osnovu samog zakona
4. Na osnovu sudske odiuke
Sredstva>,obezbedenja su brojna i razliita. Ona se mogu svrstati u dve grupe:
1. Lina.tsredstva obezbeenja u koja spadaju jemstvo, ugovorna kazna, odustanica,
pasivna solidarnost
2. Stvarna.sredstva obezbeenja u koja spadaju kapara. kaucija, avans.

183. JEMSTVO
Jemstvo je lino obezbeenje obiigacija. Jemstvo predstavija odnos izrneu poverioca i
rreeg lica (jemca), koji nastaje ugovorom iii zakonom, u kome se jemac obavezuje
poveriocu da e ispuniti punovanu i dospelu .obavezu dunika ako ovaj to ne uini.
Jemstvo nastaje ugovorom iii zakonom. Ugovorno jemstvo nastaje sporazumom..poverioca
i jemca. Najeee je to dobroin ali moe biti i teretan pravni posao. U veini'sluajeva
jemstvo ,nastaje ugovorom. Ugovor o jemstvu moe zakijuiti samo jemac koj'i ima
potpunu poslovnu sposobnost Ugovor o jemstvu obavezuje samo ako je izjava o jemstvu
uinjena pismeno. Zakonsko jemstvo nastaje na osnovu samog zakona. Npr. jemstvo
drave za tedne uloge graana u banci. Jemsrvo se moe dati za svaku punovanu
obavezu bez obzira na njenu sadrinu. Ranije se smatraio da iine obaveze ne mogu biti
predmet jemstva. To shvatanje je sada naputeno s tim to se kod Uriih obaveza uzima
da jemac ne moe, preuzeti da sam uini ono to je mogao uiniti dunik kod ugovora
.intulni personae. Obino se jemi za bezuslovne trabme i za postojee trabine, aii
 145
moguno j'e jemstvo i za uslovne kao i za budue obaveze. Kod uslovne obaveze i Jemstvo
je uslovno, Jemstvo za buduee obaveze se moe opozvati pre no to obaveza nastane, ako
nije predvien rok u kom ona treba da nastane. Naturalna obligacije ne moe biti predmet
jemstva je je to protivno njenoj sutini.
Osnovne odlike jemsta su:
1. Akcesornost jemstva - znai da je jemstvo zavisno od dunikove glavne obaveze. Ono u
svemu deli pravnu sudbinu te obaveze. Otuda akeesornost dovodi do sledeih posledica:
a) obaveza jemca traje dok postoji obaveza glavnog dunika
b) obaveza jemca ne moe biti vea od obaveze glavnog dunika ali moe biti manja
c) jemac moe isticatJ poveriocu sve prigovore koje moe isticati i glavni dunik
d) ako je glavna obaveza nepunovana, nepunovana je i obaveza jemca.
e) sa prestankom glavne obaveze prestaje i obaveza jemca.
2. Supsidijamost jemstva se ogleda u tome to je jemac duan da izvri obavezu glavnog
dunika tek ako sam glavni dunik svoju obavezu prema poveriocu ne miri. Jemac je
dunik drugoga reda. Zato poverilac najpre ostvaruje svoje potraivanje prema glavnom
: . f . ,,_ duniku, a ako ga ne moe ostvariti (usled insolventnosti ili drugih razioga) tek se onda
' ;"' moe obratiti jemcu. Ova odlika nije svoj'stvena jemcu.
Pravna dejstva jemstva se kreu u dva pravca:
1. Odnos poverioca i jemea proizilazi iz supsidijarnog karaktera jemstva,i..akcesornosti
jemstva. Supsidijarnost jemstva trai da se poverilac najpre .obrati glavnom. duniku pa
tek ako potraivanje ne moe naplatiti od njega - jemeu. .-Akcesornostjemstva ukazuje
da poverilac od jemca moe naplatiti samo ono to moe i od glavnog.dunika,. ukoliko
jemac nije jemio za manji iznos. Poverilac prema jemcu ima one dunosti koje irna i
prema glavnom duniku. Stoga ako mu jemac isplati dug, duan je da mu preda*
priznaoicu o isplati, isprave o dugu, da mu ustupi pravo zaloge, zato to je nastupila
personalna subrogacija i jemac postao poverilac dunika. Jemac moe istai sve
prigovore protiv poverioca koje moe i glavni dunik, ukljuujui i prigovor prebijanja
ali ne i.isto line dunikove prigovore.
2. Odnos jemca i dunika se moe posmatrati pre i posle ispunjenja obaveze. Pre nego
to je obaveza ispunjena, odnos izmeu jemca i dunika zasnovan je na principu
supsidijarnosti. Jemac je dunik drugog reda pa. se poverilac ne moe naplatiti od
njega pre nego to pokua da se- naplati od glavnog dunika. Posle- ispunjenja obave2a
poveriocu od strane jemca, odnos izmeu jemca i dunika zasniva se na personalnoj
subrogaciji:. jemac stupa na mesto- poverioca i moe zahtevati odglavnog dunika da
m u naknadi sve-to je isplatio poveriocu kao i kamatu t.trokove eventualnog spora sa
poveriocem. Ali ako je jemac bez znanja glavnog dunika isplatio dug poveriocu,. glavni
du.nik moe prema jemcu isticati sve prigovore koje- je mogao i prerna poveriocu.
Ukoliko se ustanovi da je taj dug prestao ili da je potraivanje.-,bilo...nitavo, jemac
moe zahtevati od poverioca povraaj ispiaenog (sticanje,bez..osnova).
Prestanak jemstva - Jemstvo prestaje sa prestankom glavnog.-duga. ali. moe .prestati i pre
toga:
a) ako se ugovor o jemsrvu raskine
h) ako poverUac oprosti dug jemeu
c) ako doe do konfuzije, pa jemac nasledi poverioca tli poverilac-jemca
d) ako istekne rok do koga je jemstvo bilo ugovoreno
e) ako je poverilac bez opravdanog razloga odbio da primi jemevu ponudu ispiate- duga..

134.POSEBNE VRSTE JEMSTVA / . \;.."-...

Posebne vrste jemstva su atipini oblici jemstva: > :-.
1. Solidarno jemstvo postoji kad jemeva obaveza nije supsidijarna-, ve. solidarna;-. Eocl;-^- -
ovog oblika jemsrva, jemac je i platac to znai da odgovara soUdarno sa. glavnim- ;
dunikom. Poveriiac se ne -mora najpre obraati glavnom duniku, ve moe po.-svom^-^.;.
izboru traiti naplatu dospelog duga od jednog ili drugog. Kbd ugovora VL- privredi#""'
jemac odgovara kao platac ako to drugo nije ugovoreno. . .-..-..
2. Sajemstvo postoji kad za jedan dug jeme vie jemaca. Tada je obaveza svih. jemaca
medusobno solidarna bez obzira na to da li su jemili zajedno ili odvojeno ukoliko
 146
ugovorom nije odreeno drugaije. Medutim, njihova solidarna obaveza prema
poveriocu ostaje supsidijarna u odnosu na primarnu obavezu glavnog dunika. To
znai da se poverilac i kod ovog oblika jemstva mora najpre obratiti glavnom duniku
pa tek ako se od njega ne naplati onda se moe koristiti solidarnom obavezom svih
jemaea.
3. Jemstvo za jemca - Kod ovog oblika javlja se jemev jernac. To je lice koje jemi
poveriocu da e ispiatiti obavezu jemca ako ovaj to ne uini. I ovde postoji
supsidijarnost i to kako izmeu jemca i glavnog dunika tako' i izmedu jemca i
jemevog jemca. Jemev Jemac je duan da plati dug tek ako to ne moe jemac (a
prethodno nije mogao ni glavni dunik).
4. Jernstvo za naknadu tete jemcu - To je' lice koje se obavezuje jemcu da e mu
naknaditi tetu koju pretrpi ako ne dobije od glavnog dunika ono to je ovaj platio da
isplati njegov dug poveriocu.-

185. UGOVORNA KAZNA

Ugovorna kazna je vrsta iinog obezbedenja obligacija. Ugovoma kazna je kazna koju
poveriiac i dunik ugovaraju tako to se .dunik- obavezuje 'a^poveripcu/f'piati^odreeni/
novani iznos ili da mu pribavi neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju
obavezu ill^adocni sa njenim ispunjenjem. Ugovorna kazna ima dvostruku funkciju:
a) javija'serskao sredstvo linog obezbeenja ali i
b)- u izvesuem smislu ostvaruje i funkciju naknade tete.
Na taj nam ona utvrduje ugovornu disciplinu i doprinosi.ugovornoj sigurnosti. Medutim,
hagiasenija je njena funkcija sredstva linog obezbedenja obligacija. Ugovorna kazna se
ugovara sporazumom povgrioca i dunika. Taj sporazum je sastavni deo ugovora ijem
obezbeenju ona slui. Obino je re o jeclnoj klauzuli ugovora kojom se utvrduje i
reguiie plaanje ugovorne kazne. Tom klauzulom se precizira da li se ugovorna kazna
utvrduje za sluaj neispunjenja ili za sluaj zadocnjenja. Ako se ona predvidi, a ne odredi
se da li se odnosi na zadocnjenje iii ispunjenje, uzima se da je ugovorena za sluaj
zadocnjenja. Ugovoma kazna je akcesomo potraivanje - zavisno -Je od glavne obaveze.
Zato i deii sudbinu te obaveze. Ako Je ta obaveza nepunovana, nepunovana je i ugovorna
kazna.
Domen primene - Ugovoma kazna se javlja kao sredstvo linog obezbedenja svih
obligacija. Jedini izuzetak se odnosi na novana potraivanja odnosno obaveze. Ugovoma
kazna ne ide uz novane obaveze zato to uz njih ide kamata, pa je to sredstvo njihovog
obezbeenja. Ugovoma kazna-ima iru primenu u privrednom pravu.
Predmet i nain odreivanja ugovorne kazne - Predmet ugovome kazne je odredeni
novani iznos ili druga materijaina korist - imovinska vrednost. U praksi se ugovorna
kazna najeee odreuje u novcu. Visinu ugovome kazne srrane mogu odrediti:
a) po svormnahoenju
b) u jednonr ukupnom iznosu
c) u procentu za svaki dan zadocnjenja
d) na koji drugi nain
Ona mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je-nastala'obayeza,koja se
obezbeuje.
Oblici ugovome kazne - Ugovorna kazna se moe javiti u dva oblika
1. Ugovoma kazna za sluaj neispunjenja - kad je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja
obaveza poverilac moe zahtevati iii ispunjenje- ugovome obaveze ili ugovomu kaznu.
Pravo izbora je u njegovim rukama. On ne moe ostvariti i ispunjenje ugovome
obaveze i ugovorau kaznu. Ako se opredeiio za isplatu ugovome kazne poverilac gubi
pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Dunik nema pravo da isplati ugovomu kaznu i
'odustane od ugovora izuzev ako je to bila namera ugovaraa kad su kaznu ugovarali.
2. Ugovoma kazna za sluaj zadocnjenja - kad je kazna ugovorena za siuaj zadocnjenja
poverilac ima pravo zahtevati i ispunjenje ugovome obaveze i ugovome kazne, dakle i
jedno i drugo - kumuiativno. Po tome se ovaj oblik raziikuje od prethodnog kod koga
se zahtevi mogu postaviti samo altemativno. Poveriiac ne moe zahtevati ugovomti
kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunenje obaveze, a nijebez odlaganja saoptio
 147
duniku da zadrava i svoje pravo na ugovornu kaznu. To je i izuzetak od
kumulativnosti zahteva kod ovog oblika ugovorne kazne.
Smanjenje iznosa ugovorne kazne - Prilikom ugovaranja visine ugovorne kazne ugovornici
uzimaju u obzir sve okolnosti a pre svega oekivanu tetu usled neizvrenja odnosno
zadocnjenja. Pri tom je moguno da iznos ugovorne kazne bude adekvatan, prenizak iii
previsok u odnosu na vrednost tete. ZOO propisuje da e sud na zahtev dunika smanjiti
iznos ugovorne kazne ako nade da je ona nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i
znaaj predmeta obaveze, to se ceni u svakom konkretnom sluaju.
Ugovorna kazna i naknada tete - Mogunost smanjivanja ugovorne kazne ukazuje da
izmeu nje i tete usled neizvrenja ili zadocnjenja postoji odreeni odnos, Ugovorna
kazna treba' da prati visinu tete ali ne striktno jer se ona ne moe izjednaiti sa
naknadom tete. Stoga poverilac ima pravo zahtevati ugovornu kaznu i kad njen iznos
premauje visinu tete koju je pretrpeo kao i kad nije pretrpeo'nikakvu tetu. Razume se
time se ne dira u primenu odredbe o smanjenju iznosa ugovorne kazne. Ai ako je teta
koju je poverilac pretrpeo vea od ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati raziiku do
. dopune naknade tete. U tom sluaju ugovorna kazna se uraunava u naknadu tete. U
3 :;
- r' " "' 'ovim p^avillrna'ogledase i druga manje znaajna odtetna funkcija ugovorne kazne.
Odnos ugovorne kazne i slinih ustanova - Ako je za. neispunjenje obaveze ili za sluaj
zadocnjenja sa ispunjenjem, zakonom odreena visine, naknade.:,-podv:nazivom penala,
ugovorne kazne, naknade ili kojim drugim nazivom, a ugovornestrane.su pored toga
ugovoriie kaznu, poverilac nema pravo da zahteva ujedno' ugovorenu kaznu i naknadu
odreenu zakonom izuzev ako je to samim zakonom dozvoljeno.

186. ODUSTANICA.
Odustanica je sporazum^ugovornih. strana. kojim se ovlauje jedna. ili. svaka strana. da
odustane od ugovora davanjem odreene sume novca ili druge imovinske koristi. U
pogledu pravne prirode osutanice postoje dva gledita. Prema jednom ovo je lino sredstvo
obezbedenja obligacija, a. prema_ drugom ona. to nije jer ona ne jaa ugovor .ve ga- slabi
davanjem mogunosti odustajanja od ugovora. Treba prihvatiti prvo shvatanje jer
odustanak nije bezuslovan. To je moguno t e k a k o se piati odredena novana suraa iii
...druga.. imovinska vrednost, a taj. uslov je upravo sr.edstvo pstholokog pririska. da se.
ostane pri ugovoru. Odustanica se- ugovara obino jednom klauzulom glavnog ugovora kao
to se ugovara i ugovoma kazna. Pravna dejstva odustanice se ogledaju u tome to
ovlauju onog u ij.u..korist j e odustanica ugovorena da. izabere jednu od. dve mogunosti
- ili da ispuni ugovornu obavezu ili da odustane od ugovora. Ovaj izbor j e u rukamasamo
onog koji se moe koristiti odustanicom. Ako je ona ugovorena .u korist jedne strane
druga se strana ovom mogunou ne moe koristiti tako da ta strana ne moe traiti
odustanicu umesto izvrenja. Ako je ona ugovorena u korist..obe:,strane.:.onda.:obe strane
imaju pravo izbora izmeu ovih mogunosti. Ako je ovlaena ugovorna strana. izvrila
izbor tako to je optiralaza. odustanicu, ona vie'ne moe::zahtevati":-izvrenje ugovora.
Izbor odustanice je neopoziv. Na osnovu izjave kojom:=se:vdrngojT*stram',v:daje- .odustanica,.
_ ovlaena strana je duna istovremeno isplatiti odreenu novanu sumu ili dati neku

'
' '''*"'drugu"' imovm'ku' vfednost' Izjava o davanju odustanice i plaanje odustanice moraju-biti
istovremeni. Davanje odustanice se moe uiniti sve- dok ne protekne rok odreen za
ispunjenje obaveze onog ko ima/ovlaenje da odustane od ugovora. Ali ako je odustanica
ugovorena tako da se moe dati u nekom kraem roku, onda vai taj krai rok. Pravo
davanja odustamce prestaje i kad strana u iju je korist ugovorena, pone sa ispunjavajem
obaveza iz ugovora ili pone sa primanjem obaveza druge strane. Plaanje odustaniee nije
uslovljeno krivicom strane oviaene na odustanak. Ona s e plaa. kad se odustane od.
ugovora bez obzira na razlog odustanka. Razume se ne i u sluaju- sporazumnog rasMda
ugovora, obostrane krivice ugovornih. strana ili vie siie. Tada dolazi do prestanka ugovora
iz drugih razioga pa i do prestanka klauzule oodustanici koja je sastavni deo ugovoras -.. _-'
Kapara kao odustanica - Kad je uz kaparu ugovorena i odustanica, kapara se smatrakao
odustanica i svaka strana moe odiistati od ugovora pod sledeim pravil ima: ako odustane
. strana koja je dala kaparu ona je gubi, ako odustane strana koja je kaparu primila ona je
vraa ali u dvosrrukom iznosu vrednosti. Sa ovim u vezi postavlja se pitanje da li-se
 148
odustanica moe smanjivati. Odgovor bi trebao da bude pozitivan jer ako se kapara rnoe
smanjiti onda bi takva raogunost trebalo da postoji i kod odustanice. Razume se ako je
preterano visoka. Odustanicu treba razlikovati od ugovorne kazne. Ugovorna kazna
predstavlja u izvesnom smislu i naknadu tete (jer se u nju uraunava ako je manja od
tete) dok odustanica nikada nema znaenje naknade tete. Ove dve ustanove su siine jer
obe spadaju u sredstva linog obezbeenja i ugovaraju se obeanjem davanja a ne samira
davanjem odreene novane svote odnosno druge imovinske vrednosti (kakav Je sluaj sa
kaparom).

187. PASIVNA SOLIDARNA OBLIGACIJA

Pasivna solidarna obligacija Je ona u kojoj vie unika odgovaraju za ceo dug tako 'da se
poverilac u celiru' moe naplatiti i od svih i od nekih i od jednog dunika. Ona je takode i
jedno od sredstava linog obezbeenja obligacije (o ovom sredstvu je bilo rei u pitanju
br.29).

188. KAPARA
Kapara spada u sredstva stvarnog obezbeenja. abligaeija..-;PoL, kaparom :se/podrazumeva -
suma novca. ili neka druga imovinska vrednost koju dunik predaje poveriocu u cilju
obezbeenjaVispunjenja obaveza kao znak da je ugovor zakljuen kao i na ime deliminog
ispunjenja ohaveze. Poto se kapara daje unapred odnosno poto se predaje drugoj strani
ona i spada-.ru sredstva-stvarnog, a ne linog .obezbeenja obligacija. Po pravnoj prirodi,
ugovor o kapari je realni ugovor jer nastaje predajom predmeta kapare. Kapara je i
akcesorni ugovor jer zavisi od postojanja, odnosno punovanosti osnovnog ugovora.
Funkcije kapare su trojake^
1. Kapara je najpre sredstvo stvarnog obezbedenja obligacija jer se njom ne vri
psiholoski pritisak na obe strane da izvre ugovor.
2. Kapara je znak da je ugovor zakljuen jer strana koja je primila kaparu moe na
osnovu toga dokazivati postojanje ugovora. Ona je dakle i dokaz o zakljuenju ugovora.
3. Kapara je ujedno i predujarn jer ako doe do ispunjenja obaveze ona se uraunava u
ispunjenje obaveze pa je dunik u obavezi da isplati samo razliku do pune vrednosti
obaveze.
Dejstva kapare - Kaparu daje samo jedna strana. To je pravilo ali nije iskljueno da je
daju obe strane. Medutim, dejstva kapare su podeljena prema pravilu da kaparu daje
samo jedna ugovorna strana. Dejstva kapare se mogu odrediti u tri situacije:
1. Kad obe strane izvre svoje obaveze - u ovoj situaciji kapara se uraunava u ispunjenje
obaveze tako da predstavlja avans. Moguno je meutim. i da se kapara vrati uz
ispunjenje itave obaveze. Do toga e doi ako je predmet kapare bila neka vrednost koja
po svom karakteru ne odgovara vrsti obaveze.
2. Kada obe strane ne izvre svoje obaveze - ova situacija moe nastupiti zbog
sporazumnog raskida ugovora ili zbog nemogunosti ispunjenja ugovora usled vise sile ili
drugih razloga za koje ni jedna strana ne odgovara. U tom sluaju prestaje osnovni ugovor
a sa njim i kapara kao sporedni .ugovor.
3. Kada je za neispunjenje obaveze kriva jedna strana u ugovoru:..-..u ovoj.situaciji. treba
razlikovati dva sluaja:
a) kad je kriva strana koja je dala kaparu, druga strana po svom izboru moe traiti ili
izvrenje ugovora, ako je mogue zajedno sa naknadom tete zbog zadocnjenja iii
zadrati primljenu kapara uz raskid ugovora. U* prvom sluaju kapara se uraunava u
izvrenje obaveze krive strane, a u drugom 'toj strani kapara propada. v .
b) kad je kriva strana koja je primila kaparu.^druga strana po svom izboru moe traiti
ili izvrenje ugovora, ako je mogue ili traiti naknadu tete i vraanje kapare iii traiti
vraanje dvostruke kapare.
Smanjenje kapare - Sud moe na-zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veHku
kaparu.. Reeno je koje su funkcije kapare. Ako sud oceni da je kapara odreena
preterano visoko u odnosu na funkcije koje ima, tako da moe pogodovati tenjama za
bogaenjem, pekulacijama i drugim zloupotrebama sud moe na zahtev zainteresovane
strane kaparu smanjiti i uiniti da ona bude primerena njenim funkcijama.
 149
Kapara u siuajevtma deliminog ispunjenja obaveze - U ovim sluajevima, poverilac ne
moe zadrati kaparu. Tada on moe birati izmeu sledeeih opcija:
a) traiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu tete zbog zadocnjenja
b) traiti naknadu tete zbog nepotpunog ispunjenja.
U oba siuaja kapara se uraunava u naknadu. Ako poveriiac raskine ugovor i vrati ono
to je primio na ime deiiminog ispunjenja, on moe birati izmeu ostalih opcija koje
pripadaju jednoj strani kad ugovor ostane neizvren krivicom druge strane - naknada
tete, zadravanje kapare ili potraivanje dvosrruke kapare,

189. KAUCIJA
Kaucija je suma novca koju dunik predaje poveriocu u cilju obezbeenja ispunjenja svoje
obaveze, Poto doiazi do predaje sume novca, ovo je sredstvo stvarnog obezbeenja
obligacija. Kaucija je realni ugovor jer nastaje predajom sume novca, ali ona je i akcesorrh
ugovor jer zavisi od punovanosti osnovnog ugovora. Osnovna odlika kaucije je da
. - . poverilac postaje vlasik sume novca koja mu je predata. Ovo sredstvo obezbeenja nema
%<< ___,,_ iroku primenu. Srec se kod ugovora na osnovu javnog nadmetanja u oblasti privrednog
i4 i;i
' '"*' 'pravav'UgoVofdni:''o kauciji dunik pristaje da se predajom sume novca ona definitivno
pripada poveriocu u sluaju neispunjenja obaveze iz glavnog ugovora. Glavna dejstvo
kaucije su siedea:
a) u sluaju neispunjenja obaveze iz glavnog ugovora kaucijadefmitivno ostaje poveriocu
koji je svojinu na njoj stekao jo predajom.
b] u sluaju ispunjenja obaveze iz glavnog ugovora. kaucija se vraa duniku.
Sudbina kaucije zavisi od fakta' ispunjenja odnosno neispmijenja obaveze. Pitanje krivice
rhje reievantno. Kaucija nema odtetni karakter.

190. PREDUJAM (AVANS)

Avans je suma novca koju jedna strana predaje drugoj u trenutku zakljuenja ugovora kao
anticip'irano..delimino ispunjenje.obaveze. Anticipirano znai da.se.delimino ispunjenje-
vri unapred, pre dospelosti. Ovo sredstvo rhje u pravom smislu sredstvo stvarnog
obezbeenja obligacija jer se predujam daje na ime budueg izvrenja obaveze. Otuda ako
ugovor prestane iz. bilo kog-razloga... avans.-ne. propada. nego-se. vraa, stranci koja.ga-je
dala. Meutim, avans se ipak ubraja u sredstva obezbedenja jer ako je- dat avans,. ima vie
' sigurnosti da e stranka koja ga.je dala biti verna. ug'ovoru. Time ona ispoijava veu
zainteresovanost. za ugovor.. U praksi. se avans najee. daje kodL ugovora o delu da.-bi
poslenik iz njega obebedio poetne trokove izvrenja posla (materijal za- kreenje).

191. PRESTANAK OBLIGACIJA

Obligacioni odnosi slue kao mstrumenti pravnog prometa; Onhnisursami-sebi- eilj, ve su.
sredstva da se postigne odreeni cilj - stekne- svojina,' sagradi' stvar -ili zadovolje neki
drugi interesi, Poto je vek obligacija relativno kratak,-.one!..proizvoder;dejstva-brzo i. interes
stranakaje-da-se obaveze iz obligacijato pre ostvare da.-bivse?pbstigao--ickrajnji cilj.. Ova
odlika svojstvena je pre svega trenumim' obligacijarna, aii se- Hme odlikuju. i trajne
"'''-' '' bbligacije. Tz: ovog'proizilazi da se smisao i sama sutina. obhgacijei'ogledaju u tome da se
obaveza to pre ispuni i to upravo onako kako glash Time se- ostvaruje i chj obhgacije.
- Drugim reima, cilj obligacije se ispunjava ako ona prestane : ispunjenjem - obaveza.
Ispunjenje obaveze je i normalan nain prestanka obligacije. Ali ona moe prestati i n a
druge naina bez obzira to se tada svrfaa obligacije ne ostvaruje- (to~ ne doiazi do
ispunjenja obaveze). Otuda u modernim pravima,' a i u naem pravu obligacije rnogu-
prestati na sledee naine: ispunjenjem 'obaveze, prebijanjem, (kompenzacijom)^ vj.r;
oprotajem' duga, novacijom, sjedinjenjem (konfuzijom), nemogunou ispunjenja^.
, zastarelouV ih posefarhm nainima prestanka - smrt, protek vremena i otkaz. Treba;' -_.
razlikovah prestanak obligacije od prestanka ugovora. Ugovor prestaje samo ponitenjeni4.i?::";
ugovora raskidom ugovora ili srnru (kodugovora intuitu personae). Smru prestaje. i"'"'
obligacija i ugovor, ah samo kad su u pitanju obaveze odnosno ugovori iiituitu persome.
 150
192. ISPUNJENJE OBLIGACIJE
Ispunjenje obligacije je najvaniji nain prestanka obligacije. To je i normalan nain jer
obligacija i nastaje da bi bila ispunjena. Obligacija nije sama sebi cilj. Ona je sredstvo da
se dode do odreenog cilja .odnosno zadovolje odredeni interesi (da se doe do svojine,
da se stekne odreena stvar, da se upotrebljava odreeno dobro).
Ispuniti obligaciju znai izvriti ono to je predmet obligacije: dati odredenu stvar, izvriti
neku inidbu ili se uzdravati od nekog injenja. 2a ispunjenje obligacija koriste se i drugi
termini: izvrenje, namirenje, isplata (kod novanih obaveza). Obligacija se ispunjava
onako kako glasi a to zavisi od njenog predmeta. Pri tom se misli na nain, vreme, mesto
ispunjenja itd. Trokove ispunjenja snosi dunik, ako ih nije prouzrokovao poveriiae. U
nauci postoje razliita objanjenja pravne prirode ispunjenja obligacija. Pristalice ugovorne
teorije smatraju da i ispunjenje predstavlja ugovor koji nastaje kad poverilac prihvati
dunikovu ponudu ispunjenja obligacija. Protivnici ugovorne teorije smatraju da ispunjenje
predstavlja jednu faktiku radnju kojom se ugovorna obaveza operacionalizuje. Pristalice
modifikovane ugovorne teorije polaze od toga da je ispunjenje obaveza novi ugovor
poverioca i dunika koji nastaje prihvatanjem obaveza ispunjenjem. ali dppu,ta da ,se
ugovori mogu izvriti i faktikom radnjom (npr, kod bbaveze"'iz' ugovora o delii iii obaveze
neinjenjaj.^pa bi se upoznao onaj najvaniji i normalan nain ispunjenja obligacije,
potrebno .je-da se razmotre sledea pitanja: ko moe da ispuni obligaciju, kome treba
ispuniti obligaeiju, predmet ispunjenja, zamena ispunjenja i davanje radi ispunjenja,
ispunjenje novane obaveze, imputacija, vreme i mesto ispunjenja, potvrda o ustupanju,
dejstvo ispunjenja, posebni naini ispunjenja itd.

193. KO MOE ISPUNITI &BLIGACIJU ?

Dunik - On je nosiiac obaveze u obligacionom odnosu, pa je on po prirodi stvari pre
svega duan da ispuni obavezu. On je dunik obaveze ali i titular prava da zahteva od
poverioca da primi izvrenje. Ukoiiko ovaj to odbije, pogodie ga sankcije poverilake
docnje; Podrazumeva se da je re o poslovno sposobnom licu ali i poslovno nesposobni
dunik moe pravovaljano ispuniti obavezu ako je njeno postojanje nesumnljivo i ako je
dospeo rok za njeno ispunjenje. Meutim, ako je poslovno nesposobni dunik isplatio
zastareli dug ili dug iz igre ili-opklade, ispunjenje obaveze.se moe osporiti.. Dunik moe
ispuniti obavezu lino iii preko punomonika. tavie on moe ispuniti obavezu i
posredstvom drugih lica koja bi umesto njega izvrili obavezu pod uslovom da se ne radi
o obavezi intuitu personae (npr. popravku automobila po ugovoru o delu ne mora
popraviti vlasnik radnje, ve neko od radnika].
Tree lice - Obavezu dunika moe ispuniti i tree lice. Poverilac je duan primiti
ispunjenje_o treeg lica koje ima pravni interes da obaveza bude ispunjena ak i kad se
dunik prptivi tom ispunjenju. Tu je re o jemcu, vlasniku zaloene stvari za dunikov
dug, tuenLjDO Paulijanskoj tuibi. Poverilac je duan primiti ispunjenje i od treeg lica
koje nemagjOdreeni pravni interes, ako je dunik sa tim saglasan, izuzev ako je re o
obavezi intuitu personae koju moe da ispuni samo dunik lino. Poverilac mo'e primiti
ispunjenje od treeg lica bez dunikovog znanja pa i u sluaju k a d g a j e dunik. obavestio
da ne pristaje da trei ispuni njegovu obavezu. Ali ako mu je 'duruk ponudio da sam
odmah ispuni svoju obavezu, poverilac ne moe primiti ispunjenje od treeg.

194. KOME TREBA ISPUNTTI OBAVEZU?

Obavezu treba ispuniti poveriocu, jer je on nosilac prava potraivanja. U tom svpjtvu on
je ovlaen da primi ispunjenje. To njegovo ovlaenje nije medutim i njegova obaveza pa
ga niko ne moe naterati prinudno da primi o'bavezu. Ali ako obavezu ne primi, a ona je
dospela, izlae se sankcijama poverilake docnje. Punovaan prijem ispunjenja zahteva da
poverilac ima poslovnu sposobnost. Ipak staralac poslovno nesposobnog poverioca nee
moi osporavati ispunjenje obaveze ako dunik dokae da se predmet ispunjenja nalazi u
imovini poslovno nesposobnog ppverioca. Inae kad je poverilac poslovno nesposoban
obaveza se ispunjava prema poverioevom zakonskom zastupniku (roditeij iii staralac).
Obaveza se moe ispuniti i prema prividnom poveriocu tj. ranijem poveriocu u sluaju
cesije o kojoj dunik nije bio obaveten.
 151

195. PREDMET ISPUNJENJA

Dunik duguje poveriocu onu prestaciju koja ini sadrinu obligacije. Ta prestacija
predstavlja i predmet ispunjenja obaveze. U ZOO je stoga i odreeno da se ispunjenje
sastoji u izvrenju onoga to ini sadrinu obaveze. To je neko davanje injenje, neinjenje
iii trpljenje. S obzirom na reeno poverilac ne moe zahtevati neto to nije predmet
obaveze niti dunik moe ispuniti obavezu nekim drugim predmetom, a ne onim koji ini
sadrinu konkretne situacije. Otud nema punovanog ispunjenja ako je dunik predao kao
dugovanu stvar neto to ne.duguje, odnosno ako je poverilac primio neku drugu stvar, a
ne dugovanu. T a d a poverilac ima pravo da vrati ono to je primio i da zahteva dugovanu
stvar. Ispunjenje obligacije odgovarajuim predmetom predstacije podrazumeva i sledee:
1. Dunik se mora pridravati naina ispunjenja to zavisi od toga da li se obaveza
izvrava odjednom ili sukcesivno.
2. Poverilac nije duan primiti delimino ispunjenje osim ako prtroda obaveze drugaije
naiae s tim to j e ' kod novanih obaveza obrnuto - duan je da primi i delimino
. . ispunjenje osim ako ima poseban interes da ga odibje.
".3.. Akb: e ' p r e d a j u po rodu odreene stvari onda se predaju stvari srednjeg kvaliteta, a
ako je poznata namena stvari, onda odgovarajueg kvaliteta.
Ova pravila su dispozitivnog karaktera. Zato se stranke 'mogu.sporazmetr da se obaveza
ispuni na drugi nain. Taj nain moe se odnositi na zamenu ispunjenja.ili davanje radi
ispunjenja.

" 196. ZAMENA ISPUNJENJA ILI DAVANJE RADI ISPUNJENJA

Zamena ispunjenja i davanje. radi ispunjenja su dve mod.ifikacije ispunjenja obligacije-koje
. nastaju sporazumom poverioca i dunika. Takav sporazum iskljuuje primenu optiir
dispozitivniii pravila o predmetu ispunjenja. Zamena radi ispunjenja [datio tii solutum)
jeste sporazum poverioca i dunika na osnovu koga se dunik moe osloboditi svoje
obaveze tako to e umesto dugovane, izvriti neku drugu prestaciju. U tom sluaju
poveriiac je duan da primi neto drugo umesto onog to m u se duguje. Ovde se daje
solucija. Otuda ime datio in solutum.
Pravna p r i r o d a datio in soiutum se objanjava na raziiite. naine. Prema starijeni.
shvatanju, datio in solutum- je uslovni sporazum - zamena prestacije e dovesti do
prestanka obaveze samo pod uslovom da drugi predmet ne bude eviciran (oduzet) o d
poverioca. U sluaju evikcije vai ranija obaveza, jer j e uslov raskidan... Po. novijem
shvatanju, datio in solutum se tretira. kao potpuno nov teretni. ugovor. Stoga ako doe- do
evikcije iii fizikih nedostataka,. primenjuju se pravila o teretnom ugovoru pa se
odgovornost dunika ostvaruje po njemu. Stoga se ranija obaveza ne- aktivira. Po treem
shvatanju, datio in soiutum je istovremeno uslovna isplata i teretni ugovor. ZOO prihvata
ovo tree stanovite - dunik. odgovara, kao i prodavac, za materijalne-i'pravne nedostatke
stvari koja j e data umesto dugovane. Ali poverilacrumesto.zahteva po - osnovu ..odgovornosti.
dunika .za materijalne i pravne nedostatke zamenjener srvari r : ! .'moefzahtevati od .dunika
. (ali.ne vie i od jemca) ispunjenje prvobitnog potraivanja i naknadu. tete.
Davanje radl ispunjenja [datio pro solveda) postoji kad s e poverilac i dunik sporazumeju
da dunik preda poveriocu svoju stvar ili koje drugo trabeno pravo - da ih proda i da iz.
postignutog iznosa naplati svoje potraivanje, a da mu ostatak preda. Ovde obaveza-;
prestaje tek kad se poverilac naplati iz postignutog iznosa. Na ZOO ovu ustanovu poznaje-
pod imenom predaja radi prodaje. Ova modifikacija ispunjenja se razlikuje od prethodne.
po tome to se kod obligacija gasi predajom drugih stvari umesto dugovane d o K s e k o d
davanja radi ispunjenja odnosno predaje radi.prodaje obligacija gasi tek k a d se poverilac
naplati iz postignute cene. Raziika izmeu datio in soiutum i-novacije j e u tome to: koct
prva dva -instituta dolazi do gaenja obligacije, ispunjenjem obaveze, dok kodnovacije toga.
nema jer dolazi samo do promeneobiigacije.

197. ISPUNJENJE NOVANIH OBAVEZA

Novane obaveze se ispunjavaju po posebnim pravilima. Ta praviia se tiu:
 152
1. Princip monetarnog nominalizma - dunik je duan isplatiti onaj broj noveanih
jedinica na koji obaveza glasi. izuzev kad zakon odreuje to drugo.
2. Monetarni vaiorizam - po sada vaeoj odredbi ZOO ako novana obaveza protivno
saveznom zakonu glasi na vraanje u zlatu ili nekoj stranoj valuti, njeno ispunjenje se
moe zahtevati samo u domaem novcu prema kursu koji je vaio u trenutku nastanka
obaveze. Ova odredba je skoro promenjena i giasi - ako novana obaveza gtasi na
plaanje u nekoj stranoj valuti Ui zlatu, nj'eno ispunjenje se moe zahtevati u domaem
novcu prema kursu koji vai u trenutku izvrenja obaveze.
3. Zlatna klauzula - proizilazi iz monetarnog valorizma. Ona zabranjuje da se visina
novane obaveze u domaem novcu vezuj'e za promenu vrednosti zlata. Sa
predstojeom izmenom ova klauzula gubi raniji znaaj jer se Iznos domaeg novca
vezuje za kurs zlata u trenutku ispunjenja obaveze.
4. Valutna klauzuia zabranjuje da se visina novanih obaveza u domaem novcu vezuju za
promenu vrednosti strane valute. Sa predstojeom Izmenom i ova klazuia gubi raniji
znaaj jer se iznos domaeg novca vezuje za kurs u trenutku ispunjenja obaveze.
5. Indeksna klauzula zabranjuje da se visina vrednosti, novane ' obaveze u... domaem
novcu. vezuje za promenu vrednosti dobara i ; usluga' izraeiiih mdeksom;',ena kod
statistikih organa. Predlae se brisanje ove klauzule.
6. KaTO.ata**tekod novanih obaveza dunik vraa pored glavnog duga i kamatu. Ona moe
biti zatezna i ugovorna. Prva se odreuje zakonom, a druga sporazumom.
7. Vreme ispunjenja - specifinost je u tome to dunik moe vratiti dug i pre roka ako
je on ugvoren iskljuivo u njegovom interesu.
8. Mesto ispunjenja - specifinost je u tome to se kod novanih obaveza ispunjenje
obaveze vri u mestu#prebivalita odnosno boravita poverioca ako nije drugarje
odreeno.
9. Kod nenovanih obiigacija uzima se mesto prebivalita ili boravita dunika ako nije
drugaije odreno.
10. Klizna skala - strane mogu ugovoriti da e kod ug'ovora o izgradnji, izradi odreenih
predmeta cena zavisiti od cene materijaia rada i drugih elemenata koji utiu na
trokove proizvodnje na tritu tako da se cena proizvedenih predmeta moe menjati u
zavisnosti.od cena na tritu.

198. URAUNAVANJE ISPUNJENJA (INPUTACIJA)

Ustanova. uraunavanja. ispunjenja primenjuje se. kad jedan dunik dugujeastom poveriocu
vie raznorodnih obaveza. Ukoliko dunik u'toj situaciji izvri neku isplatu, odnosno izvri
neko ispunjenje, a to nije dovoljno da se narnire sve obaveze onda se poverHac i dunik
sporazumevaju na ime kojih obaveza e se ova isplata odnosno ovo ispunjenje
uraunavati'; Ukoliko takav sporazum ne bude zakljuen odnosno postignut, uraunavanje
se vri ovtarredom koji odredi dunik (najkasnije prilikom ispunjenja). Ako dunik ne
odredi svojomizjavom redosled, obaveze se namiruju redom kako. je koja obaveza dospela
za ispunjenje. Ako je vie obaveza istovremeno dospelo, prvo se namiruju one koje su
najmanje obezbeene a kad su sve obaveze podjednako obezbeene, prvo semamiruju one
koje su duniku na najveem teretu. Ako su u svemu napred reenom sve obaveze
jednake, one se namiruju redom kojim su nastaie, a ako su istovremeno nastale, ono to
je dato na ime ispunjenja, rasporeuje se na sve obaveze srazrnerao njihovim iznosima.
Ako dunik pored glavnice duguje i kamate i trokove, uraunavanje se vri sledeim
redosledom - prvo trokovi, pa kamate, pa tek onda glavnica.

199. VREME I MESTO ISPUNJENJA .<

Vreme ispunjenja obaveze - Odreuje se zavisno od toga da li je rok odreen iii nije
odreen: ' '
1. Ako rok nije odreen onda se on odreuje zavisno od svrhe posla, priroda obaveze i
ostalih okolnosti. Aii ako ove okolnosri ne zahtevaju odredivanje izvesnog roka za
ispunjenje, poverilac moe zahtevati ispunjenje obaveze odmah, a dunik moe zahtevati
od poverioca da odmah primi ispunjenje.
 153
2. Ako je rok odreden onda se po pravilu ispunjenje obaveze ne moe zahtevati pre isteka
roka niti dunik moe zahtevati prijem tog ispunjenja. Od ovog' pravila postoje i izuzeci:
a) dunik ispunjenje moe izvriti i pre isteka roka, ako je rok ugovoren u interesu
dunika ali on mora o svojoj nameri obavestiti pvoerioca i paziti da to ne bude u
nevreme, Ovo je naroito est sluaj kod novanih obaveza. U ostalim sluajevima kad
dunik ponudi ispunjenje pre roka, poverilac moe to odbiti, a moe ga i primiti uz
zadravanje prava na naknadu tete ako o tome bez odlaganja obavesti dunika.
b) zahtev poverioca za ispunjenje obaveze pre roka, Poverilac ima pravo zahtevati
ispunjenje pre roka ako mu dunik nije dao obeano obezbeenje iii ako na njegov
zahtev nije dopunio obezbeenje, smanjeno bez njegove krivice kao. i kad je rok
ugovoren u interesu poverioca,
c) kad je odredivanje roka ostavljeno jednoj strani (iii poveriocu ili duniku) pa ona ne
odredi rok ni posle opomene, druga strana moe zahtevati od suda da odredi
primereni rok za ispunjenje.
Kod novanih obaveza postoje posebna pravila:
. .,, ,,,, .,.1.:, Ako-.se plaanje vri preko Banke, smatra se da je dug izmiren kad nov?na doznaka u
T:V-<>'>-korist poverioca stigne do. banke u' kojoj on ima raun ako stranke nisu drugaije
odredile.
2. Ako je ugovoreno plaanje preko Pote smatra se daje-dug izmiren uplatom dugovanog
iznosa poti. Ukoliko takav nain plaanja nije ugovoren,-dug je izmiren-kad poveriiac
primi doznaku..-
3.. Ako je ugovoreno iii predvieno plaanje ekovnom uplatnicom, obaveza je izvrena kad
dunik uplati dugovan iznos tom uplatnicom.
Mesto ispunjenja - Postoje opta praviia o mestu ispunjenja i posebna, pravila o mestu
:
ispunjenja novanih obaveza: ..
a) opta pravila - dunik je duan ispuniti obavezu a poveriiac primiti ispunjenje u mestu
odreenom pravnim poslom ili zakonom:
Kad mesto ispunjenja nije odreeno na ovaj nain, a. ne moe se odrediti. ni- prema
svrsi posla, prirodi posla ili ostalim okolnostima, ispunjenje obaveze vri se u mestu u
kome je dunik u vreme nastaka obaveze imao svoje sedite odnosno prebivalite. a u
nedostatku. prebivalita boravite..
Ako je dunik preduzee koje ima vie jedinica po raznim mestima, kao mesto
ispunjenja smatra se sedite one jedinice koja treba da izvri radnje- neophodne za
ispunjenje. obaveze.
b) posebna pravila za.novane obaveze - novane obaveze se ispunjavaju u mestu u. korne
poveriiac ima sedite, odnosno prebivalite a u nedostatku prebivalita, boravite:
Ako se plaanje vri virmanom, novane obaveze se plaaju u seditu organizacije kod
koje se.vode poverieva novana sredstva
Ako je poverilac pormenio svoje sedite, odnosno prebivallte-'u"vremenu kad je
obaveza nastala te se usled toga trokovi poveaju, topovearij*e;pada':riateret poverioca

l: J 200, PRIZNANICA
'--"'' Prinanica je isprava da je obavezau potpunosti ili delimino ispunjena. a izdaje je
poveriiac. Ko ispuni obavezu potpuno ili delimino ima pravo zahtevati da mu. poveriiac o
tome izda priznanicu o svom troku. Dunik koji je novanu obavezu isplatio preko banke
ili pote, moe zahtevatl da mu poverilac izda priznanicu samo ako za to ima opravdan
razlog (npr. ako je izgubio uplatnicu). Ako je izdata priznanica da je u potpunosti
isplaena glavnica, pretpostavlja se da su isplaene kamate, sudski i drugi trokovi;ako ih
je biio. Kod sukcesivnih (obronih) obaveza postojanje priznanice o isplaH docnijeg obroka.
znai da j e namirena obaveza i u pogiedu ranijeg obroka Ako poverilac odbije- da izda
.priznanicu, dunik mpe poloiti u sudski depozit predmet svoje obaveze; Kad' izmiri
svoju' obavezu, dunik pored priznanice moe zahtevati i vraanje obveznice- iii druge*
isprave o dugu.

201. DEJSTVA ISPUNJENJA I PRAVNA PRIRODA

 154
Ispunjenjem obaveze kako ona glasi, obligacija prestaje. To znai da se gasi poverioevo
potraivanje i dunikova obaveza. Presstankorn glavne obaveze prestaju i sporedne.
Izuzetno sporedna obaveza ne prestaje npr. obaveza u pogiedu ugovorne kazne.
Ispunjenjem obaveze nee doi do prestanka obligaeionog odnosa u sluaju personaine
subrogacije. Tada umesto ranijeg, stupa novi poverilac pa sada dunik duguje njemu.
Posebna dejstva ispunjenja postoje i u sluaju inputacije.

202. POSEBNI NAINI ISPUNJENJA

Posebni naini ispunjenja se tiu:
1. Polaganja (depozit) kod suda - Dunik moe poloiti (deponovati) dugovanu stvar kod
suda za poverioca:
a) kad je poverilac u docnji
b) kad je nepoznat
c) kad je neizvesno ko je poverilac
d) kad je poverilac poslovno neposoban a nema zastupnika
U ovim sluajevima, polaganje stvari kod suda moe. izvriti i tree lice koje ispunjava
obavezu. Po izvrenom polaganju dunik .. obavetava-,-poverioea vako; zna'-'gde je.
Depon.ovanj.ese vri kod prvostepenog suda u mestu ispunjenja. Deponovanu stvar uva'
sud, a akog&tvar nije podesna za takvo uvanje, sud odreuje uvara o troku i za raun
poverioca: .gplaganjem dugovane stvari dunik se oslobaa obaveze u asu kad je izvrio
polaganje. Tada prestaje i njegova docnja ako je bio u njoj a i kamata prestaje tei od
tada. Rizik siuajne propasti stvari. prelazi od.tada na poverioca.. Dunik moe i opozvati
depozit uzimanjem natrag deponovane stvari, o emu- Je duan obavestiti poverioca.
Trokove depozita snosi dunik do visine uobiajenih trokova ispunjenja, a preko tog
iznosa trokove snosi poverilac.
2.Prodaja umesto polaganja stvari sudu - Do prodaje umesto polaganja stvari sudu dolazi:
a) kad je stvar nepodesna za uvanje
b) ako su za njeno uvanje i odravanje potrebni nesrazmerni trokovi
Tada dunik moe prodati na javnoj prodaji (drabi), stvar koju nije mogao predati
poveriocu. Do te prodaje dolazi u mestu odreenom za ispunjenje ili nekom drugom
mestu, ako je to u interesu poverioca. Postignuti iznos po odbitku. trokova prodaje,
polae se kod suda iz tog mesta. Dunik moe prodati stvar i iz slobodne ruke ako ona
ima tekuu vrednost ili ako je male vrednosti u poreenju sa trokovima javne prodaje.
Ako je stvar takva da moe brzo propasti ili pokvariti se, dunik je. duan prodati je. bez.
odlaganja i na najpogodniji nain. O svemu prednjem dunik je duan obavestiti poverioca
kad god je to mogue. Sud predaje poveriocu poloenu stvar pod uslovtma koje je dunik
postavio. I sud moe naplatiti trokove uvanja prodajom stvari ako trokovi ne budu
naknaeni u. razurrmorn roku.

203. K O M P J N Z A C I J A (PREBIJANJE)
Prebijanje fifompenzacija) je nain prestanka obligacije do kojeg moe doi:
1. Kad dunik postane poverilac svog poverioca, odnosno kad. poverilac postane dunik
svog dunika..
2. Ukoliko meusobna potraivanja glase na novac ili druge zamenijive stvari istog roda.
3. Ako su oba potraivanja dospela
4. Ako su istog kvaliteta
5. Ako jeclna strana izjavi drugoj da vri prebijanje*.
Kompenzacija je korisna ustanova jer se njome gase dve obligacije tako da je u lirokoj
primeni, pogotovo kad dode do poremeaja na.,tritu zbog smanjenja novane mase i dr.
Ova ustanova se primenjuje kako u obligacionom tako i u privrednom pravu. Ako su
meusobna potraivanja jednake vrednosrj onda se gase u celini, a ako su potraivanja
raziiite vrednosti onda se gase do visine vrednosti manjeg potraivanja tako da dunik
vee obaveze ostaje duan za razliku vrednosti meusobnog potraivanja. Postoje tri vrste
kompenzacije:
A, Zakonska kompenzacija - Do nje dolazi kad su ispunjeni odreeni uslovi:
. a) uslovi u pogiedu karaktera potraivanja:
 155
Uzajamnost potraivanja je osnovni uslov tj. pretpostavka svake kompenzacije. Bez
njega nema prebijanja. Uzajamnost ukljuuje samo poverioca i dunika. Zato dunik
ne moe izvriti prebijanje onoga to duguje poveriocu sa onim to poveriiac duguje
jemcu. Aii jemac moe izvriti prebijanje, ne svoje, ve dunikove obaveze prema
poveriocu sa dunikovim potraivanjem od poverioca.
Jednorodnost potraivanja znai da se mogu prebijati samo potraivanja iste vrste -
novac za novac, zamenljive stvari istog roda, odnosno zamenljive stvari za novac - zato
to je novac zamenljiva stvar za svaku drugu i on pripada svakom rodu.
Dospelost potraivanja znai da je kod oba potraivanja isteklo vreme u kome je
obiigacija trebala da -bude ispunjena. To je logina posledica pravila da se moe
ispuniti samo dospela obaveza.
Likvidnost potraivanja u naem ZOO nije usiov zakonske kompenzacije. Tako je u
veini savremenih kodifikacija. Ovaj stav se zasniva na shvatanju da likvidnost moe
imati samo procesnopravni znaaj, a da ne moe biti materijalni usiov kompenzacije.
Meutim, starije kodifikacije predviaju ovaj usiov, a on znai da su potraivanja ista
, , , , ... i jasna to e rei da su nesporna.
,r'*>':;';b-) uslovi u pogiedu izjave o prebijanju:
U uporednom pravu postoje dva shvatanja o tome kako nastupa kompenzacija:
Po francuskom pravu, kompenzacija nastupaautomatski irnse ispune uslovi
Po nemakom i vajcarskom pravu, kompenzacija ne nastupa. automatski ve kad
jedna strana-izjavi drugoj da vri prebijanje.
Na ZOO usvaj'a ovo drugo shvatanje- i po njemu prebijanje ne nastaje kad se steknu
uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vri prebijanje. Aii ako je
takva izjava data, smatra, se da je prebijanje nastalo onog asa kad su se stekli uslovi za
- to.. .. __ . . . . . .
Sluajevi kad je prebijanje iskljueno - ZOO odreuje da neka potraivanja ne mogu
prestati kompenzacijom a to su:
1. Potraivanja. koja se ne mogu zapleniti
2. Potraivanja stvari ili vrednosti stvari koje su duniku bile date na uvanje, poslugu ih"
Lh je bespravno uzeo iii bespravno zadrao.
3. Potraivanje. nasMo.mamerriim prouzrokovanjem tete
4. Potraivanja naknade tete koja je nastala oteenjem zdravlj'a- ili usled smrti
5. Potraivanja zakonskog izdravanja
. .Kompenzacija. zastarelih potraivanja - Dug. se moe prebiti sa.- zastareiim potraivanjem
ako ono jo nije bilo zastarelo u momentu kad su se stekli uslovi za prebijanje. Ako su"
uslovi nastali poto je jedno od potraivanja ve zastarelo, do prebijanja nee doi ako je
dunik zastareiog potraivanja istakao prigovor zastarelosti. Ukoiiko ga nije istakao
prebijanje e nastati.
Posebna praviia o kompenzaciji u sluaju cesije - U sluaju cesije. ZOO sadrzi neka.
posebna pravila o kompenzaciji.. Osnovno pravilo- je da--duznik.-ispunjenja--potraivanja
moe prebiti prijemniku ona. svoja potraivanja/koja-je'do'-obavetenja'o-cesiji mogao
..... . ,,.prebiri i ustupiocu, Ali ako je-dunik bez rezerve izjavio prijemniku. da' pristaje- na
ustupanje, ne moe mu vie prebijati nikakvo svoje potraivanje od ustupioca.
B. Sudska kompenzacija - Kad se ispune uslovi za zakonsku kompenzaciju. moe nastupiti
i sudska kompezacija, ukoliko izmeu poverioca. i dunika ve postoji parnica po tubi
poverioca u kojoj dunik istakne prigovor kompenzacije ili podnese kompenzacionu tubu..
Podnoenje kompenzacionog prigovora,. odnosnp kompenzacione tube je usrvari iziava.o
kompenzaciji (prebijanju). Razlika izmedu kompenzacionog prigovora i kompenzacione
tube je u siedeem: . y
.a.) ako dunik odnosno tueni ima vee potraivanje prema poveriocu, odnosno tuiocu, a
: is'takne samo kompenzacioni prigovor, dpi e do prebijanja samo do visine- tubenog.
zahteva tj. do manjeg iznosa.
b) aiiako je dunik, odnosno tueni podneo kompenzacionu protivtubu on e moi da
pored kompenzacije ostvari i raziiku do njegovog punog potraivanja. Ovo je posledica
pravila da sud moe odluivati samo u granicama istaknutih zahteva.
 156
C, Ugovorna kompenzacija - Do ugovome kompenzacije dolazi kad se dva lica (poveriiac i
dunik) sporazumeju da njihova uzajamna potraivanja prestaju prebijanjem. Jedini uslov
za ovu kompenzaciju Je postojanje meusobnih potraivanja. Ostali usiovi se ue
postavljaju. Ovo je zbog toga to dva lica sporazumno reguliu svoje meusobne odnose
pa dolazi do izraaja autonomija volje i princip da stranke mogu zakijuivati sve ugovore
osim onih koji su zabranjeni. Zato mogu zakljuivati i neimenovani ugovor o
kompenzaciji. Tim ugovorom se mogu kompenzirati i raznorodne, nedospele, uslovne,
budue pa ak i naturalne trabine.
Dejstva kompenzacije - Kompenzacija izaziva prestanak dvaju uzajarnnih potraivanja do
visine manjih potraivanja. Sa prestankom trabine prestaju i akcesorna prava - jemstvo,
kamate i sl. Kod zakonske kompenzacije do prebijanja dolazi u trenutku ispunjenja
potrebnih uslova, aii ako je data izjava o prebijanju (jer bez nje nema prebijanja). Kod
pasivne solidarne obligacije, ako jedan od solidarnih dunika prebije svoje potraivanje
prema poveriocu, dejstva kompenzacije nastupaju prema svim solidarnim dunierma,
razume se do visine manje trabine koja je uestvovaia u kompenzaciji. I kod aktivne
soiidarne obligacije, kornpenzaeija prema jednom poveriocu deluje i na': ostale po istoj
logici. - . . - < .-. - . - , . . . -

204. OPROTAJ DUGA (OTPUTANJE DUGA)

Oprotaj duga je nain gaenja obligacije koji nastaje kad poverilac izjavi duniku da nee
'traiti ispuftjenje obaveze, a dunik se sa tim saglasi. U pravu su postojala dva pristupa
ovom institutu. Prema jednom, otputanje duga je jednostrana izjava volje poverioca, a po
drugom do otputanja duga dolazi na osndvu sporazuma poverioca i dunika. Na ZOO
prihvata ugovorni koncept otputanja duga do koga dolazi sporazumom poverioca i
dunika. Taj koncept vodi rauna o obostranim interesima strana u jednoj obligaciji.
Naime, oprotaj duga moe da bude motivisan i malicionim razlozima - da se dunik.
omalovai da se povredi njegova ast i ugled, Ti motivi bi mogli doi do izraaja kad bi
oprotaj. bio jednostrana izjava poverioca. Kod sporazurrmog oprotaja. duga to. nije
mogue. Oprotaj duga je najee motivisan nekim dobroinstvom. Zato je sporazum o
oprotaju duga obino- ugovor o poklonu, ali nije iskijueno da do oprotaja doe uz
izvesnu naknadu-od-dunika...Oprotaj.. duga moe biti.potpun -.ako se-.opr.osti ceo dug i
delimian - ako se oprosti samo deo duga. U prvom sluaju obligacija se gasi u eelini, a u
drugom delirmcho, Ugovor o oprotaju duga je neformalan konsensuaian ugovor. Stoga za
njegovu. punovanost nije potrebno da bude zakljuen u formi pravnog posla iz kojeg je
obaveza nastala. Kad se oprosti dug glavnom duniku, prestaju i obaveze jemca, to je
posledica akcesornosti ovog oblika linog obezbedenja obligacija. Aii otputanje duga
jemcu ne oslobaa glavnog dunika. Kad ima vie jemaca, pa poverilac oslobodi obaveze
jednog od njih, ostali jemci ostaju u obavezi, aii se njihova obaveza smanjuje za deo koji
otpada na "Ssloboeng jemca. Kod pasivne solidarne obligacije oprotaj duga zavisi od
namere: ' '""'
1. Ako je 'dug oproten samo prema jednom solidamom duniku (In persanam) onda su
pravila ista kao i kod oprotaja duga jednom jemcu. Obaveza ostalih ostaje, ali se
smanjuje za deo koji otpada na onog jednog.
2. Ako je oprotaj prema svima, obaveza je prestala prema svima.
Kod aktivne solidarne obligacije, otpust duga od strane jednog solidarnog poverioca ne
deluje na druge solidarne poverioce, aii smanjuje dunikove obaveze za deo koji pripada
tom poveriocu. U sluaju opteg otputanja dugova tj. otputanja svih dugova;.prema
jednom duniku gase se sva potraivanja poverilaca prema duniku, izuzev onih a'koje
poverilac nije znao da postoje u momentu kad j'e otputanje izvreno.

. 205. NOVACIJA (PRENOV)

Novaija je nain prestanka obligacija na osnovu sporazuma poverioca i dunika prema
kome' obligacija koja je meu njima prestaje, a istovremeno sa njenim prestankom medu
istim stranama nastaje nova obligacija. Ovde je zapravo re o zameni postojee obligacije
novom dbligacijom izmeu istih iica. Novacija je stara ustanova. Potie iz rimskog prava.
Tamo je sluila i kao sredstvo kojim se postiu ciijevi cesije ili preuzimanja duga. Postoje
 157
razliita miljenja o pravnoj prirodi novacije. Prema Jednom shvatanju, novacija nije nain
prestanka obligacionog odnosa ve samo nain gaenja odreene dunikove obaveze. Po
drugom novacija nije nain prestanka, ve preinaenja obligacije. Ima i miljenja da je
novacija u stvari zamena ispunjenja, aii veina autora smatra da ovo miljenje nije tano.
U svari, novacija je simultano gaenje stare i nastajanje nove obligacije meu istim
stranama.
Uslovi za novaciju - Novacija nastaje sporazumom poverioca i dunika. To je dakle njihov
novi ugovor. Zato je osnovna pretpostavka za postojanje novacije' sposobnost ugovaranja,
odnosno puna poslovna sposobnost ugovornih strana. to se samih uslova novacije tie
oni se odnose na:
1. Postojanje stare obiigacije - ovaj uslov je ispunjeri ako je stara obligacija bila
punovana. Ako je stara obligacija bila nitava, nitava e biti i nova. Ruljiva obligacija
moe biti novirana ako su proli rokovi za njeno pobijanje ili ako se lice koje je to moglo
uiniti odreklo prava pobijanja. Stara obligacija mora biti civUna a ne naturalna
(zastarela).
.. 2. Ugovaranje nove obligacije - sve to je reeno za staru, vai i za novu obligaciju. I ona
* 'rhora biti punovana i civilna, a ne naturakia.
3. Razlika izmeu stare i nove obligacije - nova obligacija se mora raziikovati od stare i
to:
a) u pogledu osnova, postoji npr. ako je ranija obligacija nastaia po osnovu kupoprodaje,
a nova obaveza e biti zasnovana na zajmu. Ovde se pojam osnovne uporebljava u smislu
kauze ve u smislu titulusa dugovanja -'ista svota novca ostaje predmet obaveze, ali ta
"obaveza vie nije kupoprodajna cena, ve dug po osnovu zajma.
b) u pogledu predmeta,. pgstoji npr. kad se obaveza plaanja odreene sume novca zameni
obavezom predaje neke stvari ili kad se obaveza davanja preobrazi u. obavezu injenja ili.
neinjenja", pri emu osnov moe ostati i isti.
c) Novacija postoji kad se nova obligacija razlikuje od stare i po osnovu i po premetu.
4. Namera da se izvri novacija - uz sve reene uslove potrebno je da postoji i volja
ugovornih strana, odnosno njihova namera da svojim sporazumom (ugovorom) ugase
staru i zasnuju novu obligaciju tj. da postoji animus jiomndi. Ova namera proizilazi iz
same sutine novacije kao ugovora- Zato je tu i re. o zajednikoj nameri .obeju. ugovornih.
-strana. Ova-namera-se-obino- izraava'klauzulom - ovim ugovororn: prestaje. raniji ugovor.
Dejstva novacija - Ugovorom o novaciji, ranija obaveza prestaje a nova nastaje. To je
osnovno dejstvo novacije koje proizilazi lz samog njenog. pojma.. Sa..pr.estankom. stare
obligacije prestaje i docnja po toj obligaciji. Sa ranijom obavezom prestaju i zaloga i
jemstvo izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem dragaije ugovoreno. Isto vai I za ostala
sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu. Dejstva novacije na pasivnu
solidarnost su ista kao i kod oprotaja duga. Ako je novacija in rem,,novacija deluje samo
na onog prema kome je izvrena, ali se smanjuje i obaveza ostalih za deo koji otpada na
njega. Ako je novacija in rem prema svima, onda. deiuje prema svima. .Kod aktivne
solidarnosti, novacija jednog solidarnog poverioca i duruka..irna,-,,za posiedicu smanjenje
dunike obaveze prema svtnr soiidarnim- poveriocima za deo koji odgovara novaciji.

206. SJEDINJENJE (KONFUZIJA)

Sjedinjenje (konfuzija) je nain prestanka obligacije'do kojeg dolazi kad u jednoj obligaciji
ista strana postane istovremeno i poverilac i dunik, drugim reima kad se u istoj iinosti
sjedine funkcije poverioca i dunika. Tada do presranka obligacije doiazi jer je nemogue-
da jedno lice samo sebi bude poverilac i dunik. Tada se gasi pravni odnos, jer jedno licer
moe biti u pravnom odnosu sa drugim licem, ,a ne sa samim. sobom.
Do sjedinjenja najeee doiazi usled. nasledivanja ili druglb, vidova univerzalne sukeesije....
Meutim, postoje neke situacije u kojima je dolo do sjedinjenja. funkcij'e poverioca i-
dunika u kojima ni ne dolazi do prestanka obligacija. ZOO predvia dva takva sluaja;.;..&-ztt
1. Obaveza glavnog dunika ne prestaje kad jemac postaje poverilac (tada prestaje samos ""
obaveza jemca)
2. Obaveza upisana u javnoj knjizi prestaje tek kad se izvri upis brisanja poto
prechodno dode do sjedinjenja, a ne samim sjedinjenjerm
 158
Treba uzeti da do prestanka obligacije usled konfuzije ne dolazi ni kad fai time bila
povredena prava treih lica koja su oni stekli pre sjedinjenja (zaloge, plodouzivanja). U
sluaju postojanja hartija od vrednosti na donosioca, konfuzija nee izazvati prestanak
obligaeija sve dok postoji hartija na donosioca, Konfuzija nee izazvati prestanak obligacija
ni u sluaju primene pravila naslednog prava koja se odnose na instituciju separatlo
bonorum - odvajanja naslednikove imovine od nasleene imovine da bi se poverioci
naplatiii samo iz ove druge. Kod solidarnih obligacija, konfuzija u kojoj uestvuje jedan
solidarni dunik ili poverilac nikada nema za posledicu prestanak cele obligacije. Ono
samo smanjuje obaveze odnosno potraivanja za deo koji je zahvaen konfuzijom..

207. NEMOGUNOST ISPUNJENJA

Ciij svake obligacije je da bude ispunjena kako bi se zadovoljio neki interes. Meutim, ako
se taj cilj ne moe postii zato .to je 'posle nastanka obligacije njeno ispunjenje postalo
nemogue, obaveza ispunjenja obligacije e prestati. Uslov za to je da je nemogunost
nastupiia usled okolnosti za koje dunik ne odgovara. Uobiajeno je da se pravi razlika
izmedu faktike i pravne nemogunosti. Prva je fizika nemogunost. izvrenja obaveze do
koje dolazi usled nekog prirodnog dogaaja ili ijudske. radnje koja-v;nastane-MnezavisnO'Od-
volje ugovornih strana (via sila - slikar oslepi pa ne moe da dovri sliku), dok se druga
vezuje za f a%ne akte drave npr. zabrana uvoza i izvoza eksproprijacija dugovane. stvari i
sl. U stvarf^ne postoje faktika i pravna nemogunost jer je nemogunost jedinstvena, a
samo uzroci-tih nemogunosti mogu biti razliiti. Teret dokazivanja da je nemogunost
nastupila iz'';razloga za koje dunik ne odgovara, pada na dunika. Nemogunost mora biti
takva da ne ostavlja nikakvu moguenost za izvrenje obaveze. Takve su okolnosti koje.
dovode do trajne nemogugiosti ispunjenja obaveze, ali nekad i privremene nemogunosti
imaju iste posledice npr. kod fiksnih ugovora..
Pravila nemogunosti ispunjenja se razlikuju zavisno od karaktera predmeta obavezar
1, Ako je predmet obaveze stvar odreena po rodu, obaveza ne prestaje ak i kad
propadne sve to dunik ima od takvih stvari. Rod ne propada (genersi non pereuntl
pa se mogu nabaviti stvari iz istog roda da bi se ispunila obaveza. Tu dolazi do
izraaja pravilo res perit ommo.
2. Ako je predmet. obaveze. stvar. odreena po rodu, koja_.se ima uzeti iz odreene
ograniene mere tih stvari, obaveza prestaje kad propadne cela masa.. Ovde je re o
rodu koji je ogranien obimom mase stvari tako da sesamo iz te mase moe pribaviti.
. Iz ova dva. pravila. proiziiazi da se: pravila o nemogunosti ispunjenja potpuno primenjuju..
samo kod individualno odreenih stvari tj. stvari na ije mesto ne mogu doi druge stvari.
Ustupanje prava prema treem licu koje snosi rizik nemogunosti ispunjenja - Dunik
odredene stvari koji je osloboen svoje obaveze usled nemogunosti ispunjenja duan je
ustupiti poveriocu pravo koje bi imao prema treem licu zbog nastale nemogunosti.

208. ZASTARELOST
ZastarelosPje nain prestanka obligacija usled toga to poveriiac u zakonom odreenom
vremenu nije traio od dunika ispunjenje obaveze. Prema ZOO zastarelou prestaje
pravo poverioca da zahteva ispunjenje obaveze. Ako se poe od toga da subjektivno pravo
sadri ovlaenje i zahtev, onda se zastarelou gubi samo zahtev, a to znai pravna mo
prinudnog ostvarivanja potraivanja. Poto se zahtevom ne iscrpljuje subjektivno pravo,
zastarelou ne prestaje obligaciono pravo u celini. Ono samo prelazi iz sfere civiinih u
sferu natoainih obligacija. Otuda ako dunik ispuni obavezu dobrovoljno on ne moe
traiti povraaj datog. Zastarelost nastupa kad protekne zakonom odreeno vreme u
kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje .obaveze. Tanije kad istekne poslednji dan
zakonom odreenog vremena. U vreme zastarelosti rauna se i vreme koje je protekio u
korist dunikovth prethodnika. Ovo se naziva uraunavanje (akcesija), a primenjuje se kod
preuzimanja duga, iii u sluaju nasleivanja obaveze - slueajevi univerzalne sukcesije.
Nastupanje zastarelosti zahteva izvesno preciziranje. Istekom roka zastarelosri ne nastaju.
automatski dejstva zastareiosti. Prema ZOO sud se ne obazire na zastareiost, ako se
dunik na nju nije pozvao. On to ini isticanjem prigovora zastarelosri. Ako se i ova
okoinost uvede u pojmovno odreivanje zastarelosti onda bi se moglo rei da zastarelost
 159
nastupa kad se posle isteka roka zastarelosti dunik na nju pozove. Tek tada se zapravo
jedna civilna obligacija pretvara u naturalnu. Bez tog prigovora sud e pruati zatitu
poveriocu, a to znai da se tek sa prigovorom gubi zahtev za prinudno ostvarivanje
potraivanja.
Opravdanje - Obligacije nastaju da bi se bez velikog okievanja ispunile i na taj nacin
ostvarili odreeni interesi poverioca. Poveriiac ima pravo da zahteva ispunjenje obiigacija,
ali on nema obavezu da to ini, Zato se dogaa da on ne vri svoje pravo. Ako on to ne
tni bez opravdanih. razioga, onda to dovodi do sankcije u vidu zastarelosti. Ona'je
irnpLikacija tenje za pravnom sigurnosu. Jer ako neko ne vri pravo koje mu pripada
onda konano treba da se rei da li on treba da ostane titular tog prava ili ne treba.
1. Ako pravo ne vri zato to ga ne interesuje, onda obiigacija gubi svoj smisao pa ne
treba vie da postoji.
2. Ako se pravo ne vri zbog' nemarnosti, onda ono treba da prestane jer pravo zahteva
savestan odnos tituiara aii,
3. Ako pravo ne moe da se vri iz odreenih objektivnih razloga. onda sve dok oni
- postoje poverilac ne moe biti ugroen sankcijom zastarelosti.
, ;
s^V ^. r\^.Vr'erii'e'?zastarelosti.~. Vreme zastarelosti je ono zakonom odreeno vreme za iji istek je
vezano nastupanje zastarelosti. To vreme se utvruje iskljuivo .zakonom. Re je o
imperativnom propisu, tako da se. vreme zastarelosti ne.mo.e.-.pravriim.-.poslom. menjati ni
u smislu- produavanja, niti u smislu skraivanja. Vreme zastarelosti tee kontinuirano
osim u sluajevima zastoja koji se takoe odreuju zakonom. Prekid toka.zastarelosti ne
moe se odrediti pravnim poslom. U odreenim sluajevima moe doi i do prekida
"zastarevanja, ppsle ega rok zastarelosti ponovo poinje tei. iznova. I ovi se utvruju
zakonom. Vreme. zastarek)sti nije isto za sve vrste potraivanja.. Ali kod svih vrsta
potraivanja, poetak roka zastarelosU je ureen na isti. natn:
. 1. Kodobligacija koje se sastoje n davanju. ili injenju, zastarelost poinje tei prvog dana
posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako za
pojedine sluajeve nije to drugo odreeno (npr. zanaknadu tete - od saznanja).
2. Ako se obaveza sastoji u neinjenju, odnosno proputanju ili trpljenju, zastarelost
poinje tei prvog dana posle dana kad je dunik postupio protivno obavezi fprvog
dana posle injenja).
Istek roka- zastarelosti -se razlikuje- zavisno'od. vrste potraivanja:.
1. Opti rok zastarelosti je 5 godina ako zakonom nije odreen drugi rok.
2. Posebni rok zastarelosti je odreden za pojedine vrste potraivanja.. Izmeu ovog' i opteg
roka postoji odnos karakteristian za- opti i poseban: propis. - poseban rok iskijuuje.
primenu opteg roka. Drugim reima opti rok se prirnenjuje kada nema posebnog roka.
Posebni rok je dui od opteg roka u dva sluaja:
a) potraivanje naknade tete prouzrokovane. krivinim delom zastareva. istekom roka
zastarelosti krivinog gonjenja za to krivino deio, akoje taj .rok dui. .od 3 godine, a
najdui rok zastarelosti krivinog gonjenja je 25 godina.
b) kad je..potraivanje utvreno. pravosEuanom..-sudskom:...odlukom...ill.. odlukom. drugog
! nadlenog organa, odnosno'-poravnanjem pred timv organima. rok. zastarelosti iznosi
:
'.'". "'"''-"' ' "10 godina. . , _ . .
Posebni rok je krai u vie razliitih sluajeva: "
a) 3 godine je rok zastarelosti za isporuku robe, izvren rad ili uslugu,, za zakupninu. i za
naknadu prouzrokovane tete (od saznanja za tetu i uinioca)
b) 1 godina je rok zastarelosti za potraivanja za iporuenu elektrinu energiju. toplotau
energiju, plin, vodu, ciirnniarske radove, odravanje istoe, porraivanje za uptorebu.
radio i TV prijemnika, potralvanje pote,..,telegrafa i telefona, za upotrebu telefona. i.
potanskih fahova, potraivanje pretplate za povremene publikacije. Mogue je- da?
hekim posebnim zakonom bude propisan i neki drugi dui ili krai rok od. opteg'
rpka.
Rok istie istekom poslednjeg dana zakonom odredenog roka. Izuzetno preina:-
maloletnicima i drugim poslovno nesposobnim licima bez zakonskih zastupnika,.
zastarelost ne moe nastupiti dok ne proceknu 2 godine od kad su postala poslovno
sposobna ili dobila . zastupnika. Kod povremenih potraivanja kao to su: meseiio
 160
izdravanje, renta, i druga sukcesivna davanja, rok zastarelosti je odreen na poseban
nain - pojedini obroci zastarevaju za 3 godine, a samo pravo za 5 godina.
Tok roka zastareiosti - Rok zastarelosti tee kontinuirano od poetka do kraja. To je
pravtlo od koga postoje dva izuzetka;
A. Zastoj zastarelosti do koga dolazi u tri grupe sluajeva;
1. Prva grupa se tie linih odnosa izmeu poverioca i dunika. Zastarelost ne tee:
a) izrneu branih drugova
b) izmeu roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo
c) izmedu tieenika i njegovog staraoca kao i organa starateljstva za vreme trajanja
starateljstva, odnosno
d) dok ne budu poloeni rauni
e) izmeu dva lica koja ive u vanbranoj zajednici dok ona postoji.
2. Druga grupa se tie lica uodreenom statusu. Zastarelost ne tee:
a) kod potraivanja lica na vojnoj dunosti, za vreme mobilizacije, neposredne ratne
opastnosti i rata. ,
b) kod potraivanja izmedu lica zaposienih u tuem domainstvu s i njihovog-poslodavca,
odnosno lanova njegovog domainstva sve' dok radni odn'os traje.'; " : '
3. Trea .grupa se tie sluajeva u kojrma postoje nesaviadive prepreke zbog kojih
poverila*flije mogao da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze dok su te prepreke
trajale. ftkve prepreke su npr.
a) ratno 'stanje
b) epidemije zbog kojih je odreen karantin
c) velike elementarne nepogode
d) prekid saobraaja, ockiosno komunikacije sa sudom.
Za vreme zastoja, odnosno dok traju razl-ozi zastoja,. rokovi zastarelosti ne teku. Po
prestanku razloga oni nastavljaju da teku i to tamo gde su zaustavljeni. Po tome..se zastoj
i razlikuje od prekida kod koga rok ponovo poinje da tee aii iz poetka.
Prekid zastarelosti - Zastarelost.se prekida u dve.grupe sluajeva:
1. Radnjom dunika se prekida zastarelost kad dunik prizna svoj dug. Priznanje'moe
biti izrino, davanjem izjave poveriocu ili konkludentnom radnjom, npr. davanjem
otplata^ plaanjem . kamata, davanjem obezbeenja ili drugom. radnjom iz- koje
nesumnjivo proizuazida-dunik priznaje dug.
2. Radnja poverioca kojom se izaziva prekid zastareiosti je podizanje tube ill
preduzimanje druge radnje protiv dunika, pred sudom ili nadlenim organom u ciiju
utvrdivanja, obezbeivanja iii ostvarivanja potraivanja.. Tuba je- podnesak kojim se
poveriiac obraa sudu u ciiju ostvarivanja svog potraivanja, a druge poverilake
radnje se mogu odnositi na:
a) pozivanje u zatitu od pravnog uznemiravanj'a
b) istieanje kompenzacionog prigovora
c) podnosenje zahteva za prinudno izvrenje itd.
Obino'' pbzivanje dunika da ispuni obavezu ne prekida zastarelost. Tuba,. odnosno
druga radnja poverioca nee izazvati prekid ako poverilac odustane od tube iii ako sud
odbaci tubu iii odbije tubeni zahtev. Prema tome tuba prekida zastareiost jsamo ako je
bila osnovano podneta. Ako je tuba bila odbaena zbog nenadlenosti ili drugih razioga
koji se ne tiu sutine stvari pa poverHac podnese novu tubu u roku od 3 meeca,
smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tubom. Posie prekida zastarevanja, rok
zastarelosti poinj'e tei iznova, a vreme proteklo pre prekida se ne rauna. Novi rok ima
isto trajanje. Raziika zastoja i prekida je u tome to se kod zastoja rok nastavljai."' a kod
prekida poinje iznova.
Dejstvo zastarelostl - Nastupanj'em zastareiosti gubi se zahtev, kao eiement subjektivnog
prava, pa poveriiac gubi pravo da prinudnim putem ostvari svoja potraivanja. Zbog toga
se civilna obligacija preobraava u naturainu. Otada se sva dejstva obligacija ostvaruju u
domenu dejstva naturalnih obligacija. Usled toga, ako dunik sam ispuni svoju obavezu.
Nata inae nije mogao biti prinuen, ondane moe traiti povraaj datog zbog sticanja
bez osnova. Zastarelost kao i prekid, odnosno zastoj zastarelosti prema jednom
 161
soliarnom duniku, odnosno poveriocu ne deluje prema ostallina jer se i rokovi mogu
razliito ractmati.
Odricanje od zastarelosti - Dunik se moe odrei zastarelosti tek kad ona nastupi.
Odricanje pre nastupanja zastarelostl nije doputeno. Takve klauzule u ugovoru su nitave.
Odricanje od zastarelosti se vri izriitom izjavom dunika. All znaeaj odricanja imaju i
neke druge radnje - pismeno priznanje zastareie obaveze iii davanje jzaloge ili drugog
obezbeenja za zastarelo potrazivanje.
Zastarelost i prekiuzivni rok - Zastarelost i prekluzija se bitno razlikuju iako l n v j e
zajedniko da nastupaju posle odreenog, zakonom utvrdenog vremena s tim to je to
vreme kod zastarelosti, po praviiu, znatno due nego kod prekluzije.- Razlike= se ogledaju u
sledeem:
1. Kod zastarelosti ne prestaje obllgacija u potpunosti. Gubl se samo zahtev da se
potraivanje prinudno ostvari. tako da se obligacija^ preobraava iz civilne u naruralnu.
Kod prekluzije gubi se pravo u celini,. dakle i oviaenje i zahtev (oba elementa
subjektivnog prava), tako da ne postoji ak ni naturaina obligacija.
, 2... Na zastarelost sud ne pazi po slubenoj dunosa, ve samo ako se na nju dunik pozove
- - prigovorom zastarelosti. Na prekluzrju sud pazi po slubenoj dunosti bezobzira da 11 je
istaknut prigovor prekluzije ili ne.
3. Kod zastarelosti sud meritorno odluuje o predmeru mbenog;.zahteva. i donosi presudu
kojom se tubeni zahtev odbija. Kod prekluzije sud bdluuje nemeritornom odlukom i
onosi reenje kojom se tuba odbacuje.

2 0 9 . POSEBNI NAINI'P&ESTANKA OBLIGACIJE

U posebne naine prestanka obligacija spadaju:
i. Protek w e m e n a - Ovaj nain prestanka obligacije se tie trajnih obligacija (jer trenutne
prestaju.Jednokratnim ispunjenjenLkojim se ostvaruje ciij. obligacije)..-Kocitrajiiih..obligaeija .
prestacije se ispunjavaju trajnim injenjem. To vai i za sukcesivne obligacije. Zbog toga
trajne i sukcesivne obligacije prestaju protekom vremena odnosno roka do kojeg je
odredeno njihovo. trajanje.. Do-toga nee.doi. ako:
a) r o k trajanja nije odreden
b) kad je ugovoreno. odnosno zakonom odredeno da se posle isceka roka dugovlnski odnos
produava n a neodredeno vreme.. ako. ne bude blagovremeno otkazan.
Van ovih izuzetaka. do prestanka t r a j n i h i sukcesivnih obligacija dolazi sarnim: protekom
vremena. Eventualno, sudska odluka o tome ima samo deklatorno ejstvo - konstatuje ono
to se. po s a m o m zakonu dogodilo. Poverilac ima pravo da zahteva od dunika. ono to je
dospelo, pre- nego- Sto j e obaveza prestala protekom roka.
2. Otkaz - Ovo je nain prestanka.. trajne ill sukceslvne obligacije. kad postoje izuzeci u
kajima obligacija ne prestaje protekom vremena po samom zakonu.. To su sledea dva
siuaja: .
a) trajna ili sukcesivna obligacija ije trajanje nije .ogranieno.odreenim.rokom..
b) trajna ili sukcesivna obiigacija kod koje je ugovorom ili zakonom .odredeno, da se posle
isteka roka dugovinski odnos produava na neodredeno vxemev.ako.ne bude* blagovremeno
otkazan. ,,,. .
.Pravila o otkazu su sadrana u ZOO:
i\ko vreme trajanja dugovtnskog odnosa nije odreeno, svaka stranka ga moe prekinuri
otkazom koji mora biti dostavljen drugoj strani.
Otkaz se rnoe daO.. u svako doba samo ne- u nevr.eme.
U sluaju otkaza. dugovinski odnos prestaje kad istekne otkazni rok odreden ugovorom.
a ako takav rok nije odreen ugovorom dugo\'inski odnos prestaje po iateku'- r o k a
odredenog zakonom ili obiajem, odnosno istekom prtmerenog roka.
Stranke mogu ugovoriti da e njihov dugovinski odnos prestatl samim. dostavijanjenr,
otkaza; ako za odredeni sluaj nije zakonom- odredeno neto drugo.
Poverilac irna pravo da zahteva od dunika ono to je dospelo pre nego Sto j e obaveza"
prestala otkazom. -'"-,;.';>_-
3. Smrt - Smru dunika ili poverioca prestaje obiigacija. samo ako je nastaia s obzirom-
na line osobine ugovornih strana. odnosno jedne srrane iii.line sposobnosti dunika.
Prema tome, smru prestaju samo obiigacije mmiru personae. Smrt inae nije uslov za
 Ic>2
prestanak obligacija. One nadivljuju stranke jer prelaze na naslednike, To se ne ogaa
sanao kod obllgaclja mcuiaj personae. One su dakle izuzetak od pravtla. Smrt je ujedno i
jedini zajedniki - osnov za prestanak obllgacija i ugovora. Smru prestaju 1 ugovori
zakljueni mcuitu personae. Ostali ugovort ne prestaju. I onl, kao 1 obtlgacije. nadivljuju
stranke. Treba praviti razllku izmedu prestanka obligacija t prestanka ugovora.

DODATAK {OBJANJENJA IISPRA VKE)

' POZITTVNE I NEGATIVNE OBLIGACIJE

Kod negativniri obligacija zastarelost potaje tei prvog dana posle dana kada je dunik
postupio supr.otno'abavezi. Poto se ovde obaveza sastoji u tome da se neto ne utni, da se
propusti -111 trpi, zastarevanjepo prirodi stvari ne moe tei od vremena koje je predvteno.
kod pozitivnih obllgaclja, ve od dana kada je dunik prestao da se uzdrava od odredene
radnje tj. od dana kada Je postupio suprotno svojoj obavezi neinjenja.

ALTERNATIVNE OBLIGACIJE' . ~ -
Ako je do jiemogunosti ispunjenja Jednog od dva dugovana predraeta dolo usled krivice
jedne stratjev onda se vodi rauna ijorn krivtcom je olo do nemogunosti ispunjenja.
krivicom' dunika ili krivicom poverioca i kome Je pripadalo pravo izbora. Ako je do
nemogunosti ispunjenja jednog predmeta dolb krMcoriEs.dunikai onda, ako je>. njemu
pripadalo pravo izbora,. obligacija postaje jednostavna, to znai da e dunik biti duan d a
- ispuni preostali predmet.all ako je pravo izbora pripadalo poveriocu, onda poverilac moe
optirati iii za ispunjenje preostalog predmeta ili za naknadu tete koju usled toga trpL
Naprotlv, ako je do nemogunosti ispunjenja jednog predmeta dolo usledlkrjvice'paverioca!
onda-se: ukoliko Je-njemu pripadakrpravo-'izbora. dunikova.._obaveza!gasij._ali poverilac"
moe ako'hoee da d a n a k n a d u tete i da trai prebstali predmet; ako, pri tome pravo izbora
pripada "'duzniku, njegova obaveza prestaje, ali on moie~^o'~hocertraitrhalmadu~tete i
izvritr- svoju/; opavezur-preostalimv.predrnetom.,. Ogrameme^^nar-rnanjk' brc^rpredmeta
(koncentracija), kao to se vidi u prineipu'ne nastupa ako je do nemogunosti izvrenja
jednog predmeta obligacije doslo usled krivice one straue koja nema pravo izbora..

REALNI UGOVORI
Realni ugovori su jedna vrsta formalnih ugovora. 2a njihovo zakljuenje, naime, nije
dovoljnaprosta..saglasnost,voLja,...ve se. imperativno.zahteva.L ispunjenje.r.ealne,forme. koja
se ogleda u predaji stvari. Bez predaje nema ugovora. Realni ugovori' s u se-javili u rimskom
pravu kao znak poputanja stroge forme neksuma i apstraktne stipulacije-. Oni su bili korak
ka konsensualnim ugovorima jer su formu svodili na predaju stvari. Ovo tradlcionalno
shvatanje reaJLnih ugovora je trajalo vekovima. Novo ahvatanje realnih ugovora poiva na
ldeji da se^predaja ne tretlra kao znak zakljuenja ugovora, ve kao radnja ispunjenja
ugovora. Tca ideja znai i negaciju realnih ugovora koji postaju konsensualnL Njihova
konsensuaJLnost bi se ogiedaia u prostoj saglasnostl o predaji neke stvari, kako,. bi akt
prettaje bio radnja ispunjenja ugovora. Reairum ugovorirna se tracUcionaLno smatraju ostava^
posluga, zajam i zaloga, a u novijem pravu i ugovor o prevozu robe.

KONSENSUALNI UGOVORI
Konsensuaiizam kao princip ugovornog prava znai d a se. ugovori mogu zakljuivati
prostom sagtasnou volja fsolo. consensus) bez lspunjenja zakonom predvlenih formL
Stranke mogu ispoljavati svoju voiju na razne.naine-- usmeno ili pismeno - kao i svten
postupcima kojlma se posredno ili neposredno pokazuje odreena volja. One, dakte nisu
obavezne da se prillkom zakljuenja ugovora pptine Ispunjenju unapred odreenih formL
Prvi kons,emuaIni ugovori su se javili jo ' u rimskom pravu u kome je inae viadao
formaiizam. T o ' su bili 'ezuptio - vendltio, Iocatio - condnctio, sodetas, mandatum..
Konsensuaiizam se inae- vezuje za. 13. i 14. vek. a svoju punu afirmaciju. Je doiveo, u
vreme liberalnog kapitahzma. On odgovara slobodmm trintrn odnoslma. pa Je stoga. uz;
Izvesne izuzetke, dominantan i u danasnjim pravnim sistemima. Svedoci smo svojevrsne
renesanse formallzma, aii ne onog starog (formalizam reilgije i nerazvijenih drutvenih
 163
odnosa), ve jedne nove vrste - formalizma pravne sigumostiL Konsensualne ugovore
najbolje objanjavamo njlhovora razllkom od formalnih. Nepotovanje odredene forme Ima
za posledicu nitavost formalnog ugovora, zbog ega se pravtla forme kod isuh moraju
dobro poznavati.. to nije sluaj sa konsensualnim (neformalnim) ugovorima. Takoe,
i2vesna pravna pitanja se ne postavljaju u siuaju nelbrmataih ugovora - npr, pitanje
pravnih dejstava usmenih klauzula kod ugovora zakljuenlh u pismenoj formi.

UGOVORI SA SPORAZUMNO ODREENOM SADRINOM I UGOVORI PO PRISTUPU

U teorljl se pravt'razllka izmeu ugovora po pristupu i apskih ugovora. U osnovl ugovora
po pristupu lei' ekonomska nejednakost stranaka- t kod njih jedna ugovoma strana
odreuje uslove ugovora, dok kod tlpskih ugovora elemente. i uslove ugovora ne odreuju
ugovorne strane- ve su oni postavljenl od strane drave : ili neke druge profesionalne
organizaclje. Saglasnost stranaka se tada posmatra s a m o . k a o uslov prlmene unapred
odreenlh elernenata ugovora. Medutim terminologija u.ovoj oblasti nije ujednaena tako.da
se 1 Jedni i drugi esto nazivaju tipskl ugovori, a naroito zbog toga to se i ovde
organizacija koja sastavlja ugovor moe u tom ugovoru pojaviti kao ugovorna strana. Tipski
ugovori su od posebnog znaaja za medunarodnu trgovinu gde se kao -sastavijai ovih.
ugovora javijaju krupne trgovake organizaeije ijaje delatnost usmerena na'uvoz ili izvoz
odredene robe (npr. uglja. drva. celtka. ita. kafe. svile. pamuka it.) -- '

PREDUGOVORTGLAVNI UGOVOR
Kada je za zakljuenje giavnog ugovora potrebno i ispunjenje i odredene forme. pitanje je da
'li i predugovor : fnora biti zakljuen u toj forrni. Po jednom stanovitu, predugovor je uvek.
nitav- ukoliko riije sainjen. u istoj fooni koju zakon propisuje za glavni ugovor. Po drugom
sianovitu se pravi razlika prema ciiju koji j e inspirisao zakonodavca da propie odredenu
formu.-Tako. akoje^ forma propisana*radizatlteinteresa'samih' ugo.vornih-.'Strana-'(npr. ,da ;
se stranke spree od trenumog i prenagljenog odluivanja kao to je esto sluaj kod
poklona), onda se i predugovor mora sklopiti u odgovarajuoj formi. Naprotlv. ako je forma
propisanarsav ciljem-^cIav0s%tira?.bQljfc.daka2W^^^
publiciteta (npr. kod konstituisanja hipoteke). predugovor se moe zakljuitl i bez
ispunjenja odgovarajue forrne. Na ZOO prihvata pr/o stanovite.

KAUZALNI I APSTRAKTNI UGOVORI

Apstraktni ugovori takode imaju kauzu, samo to ona nije vtdljiva kao to je to slueaj kod
kauzalnog ugovora... vee je voljoni. stranaka apstrahovana,, tako. da za trea. Iica. po.pravilu '
ostaje nepoznata (npr. ako se neko lice obavee Jednonr pismenom ispravom da e drugom
licu u odredeno vreme predad odreenu sumu novca.. onda se ne vidi kauza te obaveze).
Za treca llca je neizvesno da li ta suma predstavlja kupoprodajnu cenu, zakupninu. povraaj
duga, pokion ili neto drugo. Medutim, apstraktni ugovor se uvek moe svesti na kauzalan i
to vo'ljom stranaka. prigovorom Jedne strane u sluaju s p o r a i l i po' siubenoj dunosti. ako
je u pltanju apsolutno nitav ugovor. To je mogue ak I kod menice, koja je najtlpiniji
primer apstraktnog pravnog posla. Za zaMjuenJe^ovog^-ugovora'Sei-zahteva- i : ispunjenje
odredene forme, najee pismene. To znai da su apstrakmi ugovorlujedno i formalni. dok
svi formalni ugovori nisu, normalno, i apstraktni. Apstraktni ugovori; su danas formalni po
racionalnom zahtevu vee pravne sigumosd. Naime.-oni,. prikrivajui.. svoju kauzu. esto uz
to kriju i neki' nemoralan lli nedozvoljen posao, tako da se formom donekle to-moe i
otkloniti, a pored toga forma utie i na veu izvesnost u reguiisanju pravnih odnosa koji su
nastali apstraktnim ugovorom.

NASTANAK SAGLASNOSTI -
Kada slanje kataloga i oglasa predstavlja pozive-na ponudu. onda konkretna ponuda, da bi
proizvela eljena pravna dejstva. mora biti sainjena tako d a odgovara objavljenim uslavima
Poiljalac poziva na ponudu ne odgovara kao ponudilac j e r on nema. status ponudloca r
poto utajena obavetenja ne predstavljaju ponudu. ve samo pozive. na. ponudu-. Ipak.,
poiljalac takvih poziva je duan da prihvati ponudu koja j e uinjena pod objavijenim
uslovtoia. Ukoliko on bez osnovanog razloga odbije prihvat takve ponude, duan je da-
naknadl teru koju je ponudllac zbog toga pretrpeo. ta je onovan. a ta neosnovan razlog
odbijanja ponude, cenie se u svakom konkremom sluaju s obzirom na odgovarajui
 164
standard, teta koju Je ponudilac pretrpeo usled neosnovanog odbijanja prihvata ponude
moe se manii'estovati na razlilte naine, a naroito zbog toga to je ponudilac usled
takvog akta poiljaoca poziva na ponudu, propustio da pod istim usloviraa pribavi stvar na
drugoj stranL

_ KAUZA (ODNOS KAUZE- PREMA.MOTTVIMA)

' Novrji pravci shvatanja kauze imaju nekoliko teita: subjekttvno, objektivno 1 meovfto. U
svom istom obliku, subjektivno shvatanje-. podrazumeva apsorbovanje kauze od strane.
motiva, to je suvlse radikalno. Ublaeno je ..bilo stvavom da od svih motiva treba uzeti
samo onaj koji Je uslovio izjavu volje (tj, onaj koji je bio odlueujui).. Objektlvno shvatanje-
udaljuje kauzu od motiva. prenosei njeno objanjenje n a ekonomski teren, dok meovito
uzima u obzir oba stanovita. ali u svakoj teorlji ove vrste akcenat je ilJt na subjektivnoj lli ,
na objektivnoj teoriji. Sve u svemu. kauza nije nl ekonomski ni psiholoki. vee pravni cilj,
koji stranke ostvaruju izvravajui svoje ugovorne obaveze. Ali iza tog pravnog, neposrednog'
ciija stoje razne pobude (ekonomske, moralne prtrode). Dodue u pojam kauze ulazi samo
poslednja u' lananom nizu pobuda (ona koja se ogieda u einjeniei. da se jedno liee
obavezuje prema dragom samo zbog izvrenja obaveze tog drugog prema prvom). Izuzetno u
pojam kauze mogu ui i neki drugt motivi - nedozvoljeni ili nemoraini : -'ukoliko su i jenoj
i drugoj strani blli poznatt lii morali bitl poznati, Naa sudska praksa odnos motiva prema
kauzi posi|jatra s obzirom na. podelu ugovora na teretne i dobroine. Kad je ugovorteretan.
onda je pjierua pravnim pravilima imovinskog prava pobuda relevanma. ukoliko je medu
so-arikama.Jitvrdena kao usiov vanosti ugovora. Naprotiv, kada je ugovor-dobroin, pobuda
je relevarima i onda kada nije medu strankama utvrena kao uslov, ali je darodavcu
posluila kao Jedini raziog darovanja. tj. da je volja darodavea jedino na toj pobudi
zasnovana (kod poklona. dakle, kauzu ini animus donandi. dok se kod teretnih ugovora
m o t M u, principu ne uzimaju u obzlr (sem ako su kao nedozvoljeni ili nemoralni' bili u
svesti oba ugovornika, tako da sti ih oni odveli nedozvoljenom cilju)). Znai uttcaj motiva na
kauzu je vei kod dobroinih nego kod teretnih ugovora (mogunost ponitaja).

RASKIDUGOVORAPREISTEKAROKA
Mogue je ugovor raskinuti i pre isteka roka za ispunjenje obaveze, ako je oigledno da
jedna strana nee ispuniti svoju obavezu iz ugovora. Tada druga strana moe raskinuti
"ugovoE-prastomiizjavom-'r-zahteva^ ..
ispunjenje, odnosno to nije ostavila duniku npr. naknadni, primereni rok; sveovo vai
ako je oeigleno cia dunik nee ispuniti svoju obave2U o roku). ta bi znailo "aigledno"
faktiko.je pitanjeJtoje sud cenr.-od;.sluaja.-do:.sIuaja; npr-.ako. se.izvoa&radova'obavezaa:.-
prema 1 naruiocu da o odredenom roku izgradi odredeni objekt, pa se pre isteka ovog roka
uD/rdi da on nije poeo ai pripremne radnje (kopanje temeija i sL), odnosno niim ne
pokazuje spremnost za ispunjenje obaveze, onda je oigledno da on nee ispuniti svoju
obavezu. U toj situaciji se primenjuje pravilo da druga strana moe raskinuti ugovor 1
zahtevati -naknadu tete. Raskidanje ugovora pre isteka roka za ispunjenje obaveze vri se
vansudskom izjavom koju poverilac mora saoptiti duniku bez odlaganja. Eventualna
sudska odluka tmae samo utvrdujue dejstvo.

USLOVI ZA POSTOJANJE ODGOVORNOSTI (OPTI I POSEBNI)

Taari naziv bi bio uslovi gradanskopravne odgovornosti za prouzrokovanu stetu. Pod njima
treba podrazumevati postojanje odreenih injenica bez kojih ne moe da nastane
graanskopravna odgovomost za nastalu tetu.. Podela ovih uslova na opte i posebne se
vri prema tome da 11 se postojanje odredenog uslova zahteva kod svth ih samo kod nekih
vrsta gradanskopravne odgovornostL 2a prouzrokovanu tetu.
Bez postojanja injenica koje imaju karakter optih uslova ne moe riastupiti
gradanskopravna odgovornost za prouzrokovanu tetu bilo koje vrste. U iste spadaju:
protivpravnost prouzrokovanja tete, sposobnost lica da odgovara za nastalu tetu i uzrona
veza izmeu injenice od koje Je nastaia teta-1 nastale stete. Mnogi pravni pisci u ove
uslove svrstavaju 1 postojanje tete, Sto pravnoiogiki giedano l nlje- ispravno, jer je- teta
fakttki neophodan preduslov rj. pretpostavka gradanskopravne odgovornosti za
prouzrokovanu tetu.. Meutlm, s a praktliiopravnog stanovita. teta predstavija optl uslov
odgovornosti (naime, esto se deava u praksi da je teta sporna injenica i da bi postojala
 165
odgovomosc tuenog lica, mora se se najpre utvrditi postojanje atete kao preduslova: rd
ucvrciivanje daje iscoj karakrer prvog i najvanijeg usiova za graanskopravnu odgovornost).
Posebni uslovl nisu zajedriiki svirn vrstarna gradanskopravne odgovornosti za
prouzrokovanu stetu. oni se trae samo kod pojedlniJb vrsca. Pojavljuju se pored optih
usiova I to ne svi odjenom, nego zavisno oci siuaja tj. od vrste graanskopravne
odgovornosti. U posebne uslove spadaju: kriyica odgovomog lica, pravno - relei'antni odnos
(veza), poticanje tete od opasne stvari iii opasne aktivnosti i svojstvo irnaoca opasne stvart
ill svojstvo nosloca opasne aktivnosti, poticanje tete od povrede postojee obaveze i
svojstvo dunika. , t \

PROTF/PRAVNOST ''
' Da bi se za prouzrokovanu tetu ogovaralo, po'trebno- je da je teta prouzrokovana
protivpravno. Prerna tome protivpravnost prouzrokovanja iete predstavlja optl uslov za
gradanskopravnu odgovornost za prouzrokovanu tetu. Protivpravnost postoji onda kada je
teta prouzrokovana protivno.objektivnom pravu koje zabranjuje prouzrokovanje tete tj.
kojeza prouzrpkovanje tete predvia kao sankciju obavezu naknade tete (objektivno
f' p r a v o ? = .zakonske pravne n o r r a e u najirem smisiu -r (moralne + obiajne norrae (koje
uzivaju dravnopravnu sankciju)) -f- sve pravne . norme ija povreda povlaci
graanskopravnu odgovornosr tj.sankciju naknade tete)
Procivpravnost, s e ' nekada niesa sa uzronou. to nije' ispravno . scanovite, Svako
ponaanje kojim se prieini teca nije protivpravno., ve saino ono koje predstavlja povredu
objektivnog-prava i poviai .gradanskopravnu odgovomost. Izmedu svakog: ponaanja kojim
se prouzrokuje teca i nastale stete postoji uzronost aii ne i protivpravnosc jer ima
prouzrokovanja tete koja nisu protivpravria (sluajevl Iskljuenja gradanskopravne
odgovornostf sza prouzrokovaou tecu).
U pravnoj nauci postoje dva osnovna;shvatanja protivpravnostk
a) objektivno - protivpravnim ponasanjem se smacra ono koje je u suprotnosti sa
odredenom pravnom normom:. ono se ne dovodi ni u kakvu vezu sa subjektivnira
sranjem.liea koje.seponaa:,da-.bfcpostojala : pi:oiivpravnosr.,.davoljna,je..injenica.cia je
ponaanje u supromosti sa objektivnim pravom..
b) subjektivno - procivpravnost postoji ukoliko je lice koje je svojim ponaanjcm
prouzrokovalo-tetu,. krivo tj^ukoliko.muse.povreda tudeg subjektivnog.prava Uipravno
zastienog interesa moe upisati u krivicu,
BITNO: Protivpravnost kao usiov gradanskopravne odgovornostl se raziikuje od
procivpravnosti. uopte. Za protivpravnost u. gradanskopravnom smislu je potrebno
postojanje 1 povreda objektivnog prava i-prouzrokovanje tete nekome kao posledica Le
povrede. Krivica ne uiazi- u pojam protivpravnosti uopte,. jer bi u suprocnom do!a2ilo do
protivurenih situacija (ponasanje protivno pravnim normama od strane neuraunljive
osobe se ne bi mogio smatrati protivpravnim).

UZRONA VEZA-
Lzinedu ..injenica iz. kojih se~sastojL.ivoc u dmt>%i,i,zbivanjar^^ odredeni
odnos, odredena veza u smislu: da.se jedne pojavijuju kao uzrok- a drugekao posiedica. Ta
veza se na^iva uzronom (kauzainom), Pri utvrdivanju pojma uzrone veze kao
gradanskopravnog pojnia, nagiaavamo a j e uzrona veza odnos izmedu radnje, opasne
stvari ili opasne aktivnosti kojom je prouzrokovana teta. za koju odgovara odgovomo lice
i tete koja je prouzrokovana. Uzrona veza kao opti uslov gradanskopravne odgovornostr
za prouzrokovanu tetu poscoji kod svih vrsta ^adanskopravne odgovomosti: i kod delikme"
i kod ugovorne, Sudska praksa definie uzronu 'vezu na osnovu isfcustva. pomaui se
tekscovima pravne nauke. Sama gradanskopravna nauka nastoji da utVTdi izvesne' preniise
n a osnovu kojih e se utvrdivati postojanje ili nepostojanje uzrone veze izmett-
prouzrokovane tete kao posledice L tetne radnje. Razlitta shvatanja o uzronoj vezi u.
graanskopravnoj nauci su poznata pod nazivom teorije o uzronoj vezi:
a) teorija uslova - tetna radnja se.pojavijuje -kao uslov bez ijeg.postojanja ne bi ni biio. v:
tete, pojavijuje se kao condltlo sine qua non tetnih posledica: svi ctrugi'uslovt kojisur- :
uestvovali u nastanku ukupne tete vezuju se za temu radnju kao za poemi uslov i
ine sa njom. kao uzrokom tece. celinu: teorija uslova stavija na piea odgovomog Iica
suvtse veiiki i esto neopravdan teret jer ga tni graanskopravno odgovomim za svu
 166
teru koja nastane poev od izvrenja tetne radnje. pa do konacnog Iznosa tete.
srnairajui kasnije nastale uzroke kao neprekldan lanac koji se.nadovezujc na temu
radnju kao poetni uslov (uzrok)
b) teorlja prevalentnog uzroka - uzrokom tete se smatra ona- injenica ija vanost pretee
za nastanak tete tj. ima vei znaaj od drtigih injenica u vezi s nastankom tete; ovoj
teoriji se zamera to to ne daje dovoijno elemenata na osnovu kojih se moe 'utvrditi "
koja injenica u poredenju sa drugim injenicama u vezi sa nastarikom tete prevaiira.
da bi se mogla okarakterisati kao uzrok tete '
c) teorlja neposrednog uzroka - po istoj postoje dve vrste uzroka: vrem'enski ili prostorno'
blli prouzrokovanoj teti i oni koji su vremenski ili prostorno daiji; vremenski ili
prostorno najbiii uzrok tete j e , neposredni uzrok, a ostaii su posredni uzroci (u,
rimskom-pravu.je jo vailo pravilo causa proxima, noa remots, spectatuf]
d) teorija adekvatne. uzronosti - u nizu injenica koje> s u vezane za, prouzrokovanje teie, .
uzrokom se smatra samo ona koja je adekvatna uinjenoj teti; teta koja je nasrala kao
rezuitat specifinih i neoetovaruh okolnosti u vezi sa' adekvatnim uzrokom tete. ne-
s m a t r a se posledicom toga uzroka jer ta teta po redovnom toku stvari nije adekvatna
(ne odgovara) uzroku: ona je posiedica nekog drugog uzrdka koji je .njqj:adekvatan-
Po miljenju jednog broja pravnih teoretiara, neinjenje kao vid Ijudskog ponaanja
predsravljJa- nulu: pa stoga neinjenje ne moe blti uzrok tete. Po drugom shvatanju,
neinjenj%'>-rnoe da se pojavi kao uzrok stete i to ako' postoji obaveza injenja za neko lice,-
pa ono tu-%bavezu ne izvri te usieds toga nastane teta.
U siucaju-;;- kada leta nastane. "kao posledica ' vie "samostainih uzroka. govori. se o
" korLkurenciji uzroka. U prvu grupu spadaju siuajevi u-kojimaj'e Steta nastaia kao posledica
vtse uzroka {tzv. grirpa kumulativnih uzroka - ima ih dva ili vie. aii nijedan sam za sebe
nije ciovoljan za nastanak- tikupne tete: teta u ovotn sluaju obavezno dovocli do podeljene
odgovornosd. ali ako se ne mogu' utvrditi' udeir pojedinih' uesnika u"prouzTokovanoj teti.
oni za tetu odgovaraju soiidarno); u drugu grupu spadaju siuajevi u kojima Je teta
nastala kao posiedica jednog uzroka ( tzv. altemativni uzroci - taniie, teta'je posiedica dva
- iii vie uzroka od kojih je svaki. uzrok'za-sebe b i o u stanju-da- izazove-tenru-celini,. alinije-
izvesno koji je od njiii tetti stvamo izazvao: pravo u ovim sluajevirna propisuje soiidamu
odgovomost za prouzrokovanu tetu), a u treu izv. hipotetiki uzroci teta nasrane fcao
posledica.-odgovarajuceg.-.,ozrokaaii,ubrzav posl&.toga.- nasajpi.neka:druga;injenica (uzrok)
koja bi u ceiini tli delimlcno, prouzrokovala istu tetu; ta druga injenica se naziva i
hipotetiki, rezervni iii laientni uzrok (npr. lopov odncse jedan deo pokoenGg sena uvee, s
. ujutru pacine kia. nascane. bujica. Lodnese ostaio. seno-^taj .uzrok nije izazvao tetu.. ali. bi
je izazvao da tefcu nije prouzrokovao uzrok koji je pre njega dejstvovao).
Problem uzrone veze je bitniji za graansko nego za krivino pravo, jer je u krivici pored
uzronasti potrebna i vtnost uinioca, dok je u ovom siuaju za postojanje odgovornosBL za
tetu: potrebna samo uzronost (pitanje krivice kao uslova za graanskopravnu odgovornost
se ni- ne p'ostavlja).

KR^v^cAP* ,
Krivica' 'p'ada u posebne uslove odgovomosti za prouzrokovanu stetu. Pod krtvicam
podtrazumevamo psihiko - voljni odnos lica sposobnog za rasuivanje, prema postupku
kojim je priinilo teru i prema teti kao posiedici svoga ponaanja: Prema tome ona
predstavija jedno unurranje stanje subjekta. Pojam krivice ne odreuje zakonodavac, ve
pravna nauka i sudska praksa. Krivica se neopravdano mea sa protivpravnom radnjom
(deliktom) - krivica je psihiko stanje, a delikt postupak protivan objektrvnom pravu - a
esto i sa sposobnou za rasudivanje (to je sposbbnost. oveka da uopte shvari znacaj
svojih postupaka, dok se krivica odnosi na rasucUvanje prema konkretnom postupku);
Po jednom shvatanju, krMcu lica koje, je prouzrokovalo tetu treba utvrdivati
uporedivanjem njegpvog ponaanja sa ponaanjem paljivog oveka (podrazumeva standarde'
,dobar domain, dobar privrednik, dobar strunjak i sL). Normalno, postoji vie vrsta---
nepaijivog ponasanja i stoga postoji vle stepena krivice.. Krivica se uopte deii na;
1. rjrailjaj - postoji kao oblik krivice kada tetnik prouzrokuje teru namerno (cfo/usj. -
Javija se u dva vida: a) Dtrektan - Postoji ka'da je tetnik svesno preduzeo tetni postupak i
hteo je da nastupi teta kao posiedica njegovog ponaanja. b) Eventualan - Postoji kada je
tetnik svestan da iz njegovog postupka moe da proizide teta. koju on oue ne eii; aii
 lo7
doputa da ona eventuakio nastupi i teta srvarno nastupi, 2. Krivica u uem suiialu -
Postoji, kada se temik p n prouzrokovanju tece nlje pcnaao nl umiljajno. ali ni kao
paljtv ovek odredenog standarda. nego se ponasao nebriljivo. Javlja se u dva osnovna
vida: a] Gruba nepanja - Postoji kada se tetnik u sluaju prouzrokovanja tete ponaao
krajnje nepaljlvo (granii se. a i esto izjednaava sa umiMjajem). b) Obina nepanja -
- tetnik se.nije ponaao kao paljiv ovek. aii se nije ponaao ni sa grubom nepainjom (ovo-
ae 2ove i obian nehat - culpa Ievis). .Javlja se u vie vidova: svesna nepanja, nesvesna
nepainja, nepanja manja od panje Idealno paljivog oveka 1 kao nepainja manja od
, panje koja se potlanja 'svojim stvarima. Ova ideja je.dominirala u XIX veku. ali danas se
' sve vle pritivata mlrjenje da naknada tete ireba da bude Jednaka visinl priinjene tete.
bez obzira na stepen krivice Stetnlka. Po clrugom stivatanju (tzv. teoriji jedinstva kriviee)
teta uvek poOe o'neizvrenja .neke ranije postojee obaveze-. Llce koje ne izvrt' obavezu
usled ega nastane teta smatra se krivlm. Teorlja jedinstva krivice ne pravi razliku izrnedu
ugovorne i vanugovorne odgovoraosti. Ova teorija u principu nije prihvaena.
to se tie polja prtmene krivice, ona Je najlzraenija kod subjektivne odgovornosti. Naime:
da bi .oteeno lice ostvarilo pravo na naknadu tete. ono mora dokazati krivicu odgovomog
} ''- r-'?';licar pa se'tako krivicamanifestuje kao .uslov odgovornostl za prouzrokovanu tetu. Kbd nas
' je situacija malo drugaija. jer oteeno lice ne dokazuje krivieu tetnika. nego se negova
krrvlca pretpostavlja, a. ako. stetnik kao. odgovorao liee smatra' a mje ..kriV'T..eli da.se^
oslobodi garanskopravne odgovornosti, .na njemu. lei teret dokazivanja da.do njega nema
krivice za nascalu tetu. U siuaju odgovornosd za drugoga i ugovorne:,odgovornosri. zs
razliku od siueaja subjektivne odgovornosd, krivica se ne dokazuje. ona se .pretpostavlja.
Krivtca se kao pojam vezuje i za l'izieka i za pravna lica. Dodue, samo fizika lica imaju
voiju ali ona se javijaju kao organi pravnog lica pa se .stoga i krivica kao ftisto stibjektivno
stanje oveka moe javid. l*u slueaju pravnih lica.
U naem pravu ?e Javija rendenaja-- zaneTnartvanja-- krivice.- r jaea--- stanovlte- potpunog
obeteenja. oteenog, sto znai da nae pravo u principu ne ini zavismrn visinu naknade
tece od stepena krlvice ogovomog lica (sem u izuzetmm sluajevima).

I OSMOV ODGOVORNOSTI ZA DRUGOGA

Poci osnovom odgovoraosd rreba podrazumevati razlog poscojanja ove odgovornasd u
pravnonLivotu.. ... ..... . .; .
O Istom postoje raziicita shvatanja. Po jednom. osnov odgovoraosti za drug'oga je krMca
odgovomog lica. Druglm reima. odgovomo lice je krivo za itefu koju je prouzrokovao
tetnik. ce j e prema tome. krivica..osnov (raziogjpostojanja njegove odgovornosti. Po.ovora
shvatauju. krivica odgovornog lica je i usiov: osnov odgovornosti za drugoga, -kao vrsre
gradanskopravne odgovornosd za prouzrokovanu odcetu. Po drugom ohvatanju. kao osnov
odgovornosti za drugog. pojavijuje se zatita rnteresa oteenog. Naime. u velikom broju
siuajeva oteeni ne bi mogao ostvariti pravo na naknadu tete ako bi obesteeenje mogao
traiiti samo od temka itemik je neuraunljiv, nema dovoijno Lmovinej.-Da--bi.-,bili zatieni
interesi oteenog, uvedena je odgovornost drugog lica. tj. onog koje sa temikom stoji u
odredenom pravnom odnosu i time omoguiio oteenom da praktlno ,astvari'..pravo na
naknadu tete. Po treem shvatanju.. pravnl odnos kojl postojl izmedit, odgovoraog iica 1
"'' . <- ; tetnika opravdava postojanje odgovornosd odgovornog lica za tetu koju prouzrokuje
'-" ' tetnik (ovo' shvatanje jo nije prodrio u pravni ivot).

ODGOVORNOST ZA TETU OD AUTOMOBILA

' Ovaj sluaj prouzrokovanja stete nastaje udesom 111 najeee sudarom dva ili vie motornih
voziia u pokretu. Tada teta moe nastati na strani imaiacs. motomih vozila ili na.-straru
treih llca (putnicl u voziiu, viasnicl unltenih ili oteenih vozila i sl.k U motoma.voziia u
pokretu spadaju sva voziia koja se kreu pomou pogona n a motor biio koje vrste, npr.
. automobili, kamioni, tramvaji, buidoerl i to kako oni tako i prikljuci (prikolice. vagoni
itd.%-
ZOQ posebnim odredbama regulie samc sluajeve-prouzrokovanja tete motornim vozilonr .
u pokretu kada tim voziiom upravlja imalac motornog vozila i kada dode do sudara (udesa)
tog voziia sa motornlm voziiom u pokreru drugog traaoca iti drugih imalaca. Na druge
sluajeve prouzrokovanja tete mocornim voziiom, primenjuju se opta pravlla o
 168
odgovomostl za tetu od opasne stvari i opasne deiamosri rj. opta pravila o odgovomosd
lobjektivnoj) za pncinjenu tecu.
Svi imaoci motomog vozila koji su pretrpeli teru usled sudara voziia u pokretu su u
principu i oteeeni i tetnici, i paverioci i dunicL' Ova sloena situacija je i namemuia
potrebu donoenja posebnlh pravila o odgovornosd imalaca motornog vozila za teru koja
nastane od vozila u pokretu. jer je regulisanje njihove medusobne odgovomosti za stecu
sioenije pitanje nego pitanje njihove odgovornosti prerna treeim licinia.
Odgovomost za tetu Je regulisana pravilima subjektivne odgovomosti, to znai da ona
zavisi od krivice imaiaca motomili vozila. Ako je jedan kriv. on naknaduje i svoju i tudu
_ tetu. a ako Je krivica obostrana, onda svaki imalac motomog voziia snosi deo od ukupne
tete koji odgovara njegovoj krivlci. A aJko ne poatojl krivica nijednog imaoca. onda oni
snose tecu.na jednake delove. ukoliko razlozi pravinosti ne nalau neko drugo reenje.
to se tie treih lica. ZOO propisuje da.'imaoci motornih vozila odgovaraju solid'amo I to
po pravilima' o objektivnoj odgovomosti.,
Ne postoje pravila o odgovomosti za tetu od automobiia u tri situacije:
a) u stuaju kada vozilima u pokretu nisu upravijaii imaoci voziia nego lica u njihovoj
SlUbi ! y ;; " -" ^
b) u siuaju kada se kao imaoci vozila pojavijuju pravna lica-. a vozilima u pokretu su
upravijala lica koja se nalaze u slubi u okviru pravnog lica
c) u, : sluaju kada je nekiraod vozila u pokrem upravljao imalac vozila, a drugini vozilima
u. pokretu lice u slubi drugog imaoea motoraog vozila.
Tek'ce praksa pokazati najei'iicas.nija reenja za ove probleme.

> IMPUTACIJA '

Fitanje uraunavanja ispunjenja (tj. ; imputacije) se postavija u siuaju kada dunik uguje
povenocm'vie istorodnili obaveza - npr. vie novanih obaveza. - pa isplari povenocu Jedan
iznos koji je nedovoijan za narnirenje svih obaveza. U ovakvom se- siuaju sporazitciom
strana. odreduje koji Je od vie dugova datim iznosom isplaen. Ukoiiko je po namirenju. tog
duga-'stogocl preostaio. taj visak se uraunava - imputira - kao deiimicno piacanje- oniir
" obaveza^'kako to strane urede svojim sporazumom. Ako je- data suma. nedovoijca za
namirenje'"i- jedne od obaveza u celini, dato se uraunava kako se strane sporazumeju.
Ukoiiko--i=e*dunik i poverilac ne sporazumeju u pomenutim pitanjima, primenie se sledea
praviia: '" ' -:y '-r '.-"" ,'"'
1. A k o . s ^ p n i m to je dunik piatio ne mogu.namiriti sva njegova dugovanja:v.itraunavanje-'
se.vTiltinim redom koji arei dunik najkasnije priiikom isplate '''"-''
2..-.Akoteca*kve-: dunikove- izjave*nema,;..obaveze. se narniruju.redom---kako.-Xe-.kpja. dospelaza
ip'unjenje ' ;:'; . '
^gg/;,3. Ako je" istovremeno dospelo vie obaveza. prvo se- narriiruju one' koje su najmanje'-
;,"'*"* obezbeene, a ako' su sve podjednako obezbedene. prvo se namiruje- ona-koja je- duniku..
n a najveem teretu ' ,
4. Ako s u u svemu navedenom obaveze jednake. namfruju se redom. kako su nastale, a :
ako su sve-nastale istovremeno, ono to Je dato na ime ispunjenja. rasporeduje sena-sve-
obaveze, srazmemo njiiiovlm iznosima
5, Ako dunlk" pored glavnice duguje i kamate i trokove. uraunavanje se- vrsi takoito-se '
; prvo otpiauju trokovi, zam kamate i najzad giavnica