Autor naslovne slike: Nike Krajnc

PRIRUNIK O DRVNIM
GORIVIMA

Pripremila: Dr. Nike Krajnc

ORGANIZACIJA ZA HRANU I POLJOPRIVREDU UJEDINJENIH NACIJA

Pritina, 2015

iii
Upotrebljeni nazivi i nain na koji je sadraj prezentovan u ovoj informativnoj publikaciji ne predstavljaju
izraz miljenja Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) po pitanju pravnog ili
razvojnog statusa bilo koje drave, teritorije, grada ili oblasti kao ni njihovih organa vlasti, niti po pitanju
definisanja njihovih granica. Pominjanje specifinih kompanija ili proizvoda odreenih proizvoaa, bez
obzira na to da li su isti patentovani, ne podrazumeva da ih FAO podrava ili preporuuje u odnosu na druge
sline nepomenute kompanije ili proizvode.

Stanovita izraena u ovoj informativnoj publikaciji su autorova i ne odraavaju nuno stavove ili politike
FAO.

ISBN 978-92-5-708728-6

FAO, 2015

FAO ohrabruje upotrebu, reprodukovanje i distribuciju materijala iz ove informativne publikacije. Izuzimajudi
sluajeve u kojima je drugaije naznaeno, materijal moe biti kopiran, skidan sa interneta i odtampan za
svrhe uenja, istraivanja i poduavanja, ili za potrebe nekomercijalnih proizvoda ili usluga, ukoliko se jasno
navede da je FAO izvor i nosilac autorskih prava, kao i da se nikako ne insinuira da FAO podrava stavove,
proizvode ili usluge korisnika.
Svi zahtevi po pitanju prava na prevoenje i prilgoavanje, kao i preprodaju i druga prava na upotrebu u
komercijalne svrhe treba da budu dostavljeni putem formulara datog na adresi www.fao.org/contact-
us/licence-request ili upudeni na e-mail adresu copyright@fao.org.
Informativne publikacije FAO-a su dostupne na FAO internet sajtu (www.fao.org/publications) i mogu se
naruiti preko e-mail adrese publications-sales@fao.org

iv
SADRAJ

SKRAENICE I SIMBOLI............................................................................................................................................. viii

UVOD .............................................................................................................................................................................. 1
1. DRVNA GORIVA - DEFINICIJE ................................................................................................................................ 2
1.1. Glavni oblici drvnog goriva na tritu ............................................................................................ 2
1.2. Glavni izvori drvnih goriva............................................................................................................. 3
2. JEDINICE ZA MERENJE DRVNIH GORIVA ........................................................................................................ 4
2.1. Zapremina ..................................................................................................................................... 4
2.2. Teina ............................................................................................................................................ 6
2.3. Gustina .......................................................................................................................................... 6
3. GLAVNE KARAKTERISTIKE DRVNIH GORIVA.............................................................................................. 8
3.1. Sadraj vlage ................................................................................................................................. 8
3.2. Jedinice merenja za termalnu energiju ....................................................................................... 10
3.2.1. Kalorijska vrednost ............................................................................................................... 10
3.2.2. Teoretsko proraunavanje kalorijske vrednosti................................................................... 12
3.2.3. Energetski ekvivalenti .......................................................................................................... 15
3.3. Prisustvo pepela i taka topljenja pepela ................................................................................... 17
3.4. Hemijski sastav biomase ............................................................................................................. 18
4. LANCI PROIZVODNJE BIOMASE ........................................................................................................................ 20
4.1. Maine za proizvodnju drvnih goriva .......................................................................................... 20
5. SKLADITENJE KVALITETNIH DRVNIH GORIVA ..................................................................................... 22
5.1. Cepanice i ogrevno drvo ............................................................................................................. 22
5.1.1. Zahtevi vezani za kvalitet ..................................................................................................... 22
5.1.2. Kako pravilno skadititi ogrevno drvo .................................................................................. 23
5.2. Seka ........................................................................................................................................... 25
5.2.1. Kupovina seke..................................................................................................................... 25
5.2.2. Zahtevi po pitanju kvaliteta ................................................................................................. 26
5.2.3. Kako pravilno skladititi seku ............................................................................................. 27
5.3. Peleti ........................................................................................................................................... 28
5.3.1. Kako odabrati prave pelete .................................................................................................. 28
6. SPISAK STANDARDA ZA VRSTIH BIOGORIVA POMENUTE U OVOM PRIRUNIKU ... 30
7. LITERATURA .............................................................................................................................................................. 31

v
TABELE I FIGURE

Figura 1 - Osnovni koeficijenti za konverziju jedinica mere ................................................................. 5

Tabela 1 - Koeficijenti za konverziju jedinica mere za razliita drvna goriva ....................................... 5
Tabela 2 - Koeficijenti za konverziju jedinica mere za odabrane drvne ostatke .................................. 5
Tabela 3 - Merne jedinice .................................................................................................................... 6
Tabela 4 - Osnovna gustina odabranih vrsta drveta drvo sueno na vazduhu ................................. 6
Tabela 5 - Osnovna gustina odabranih vrsta drveta drvo sueno u pedi (drvo bez vlage) ............... 7
Tabela 6 - Tipine vrednosti nasipne gustine odabranih drvnih goriva ............................................... 7
Tabela 7 - Masa i osnovna gustina glavnih vrsta drveda ..................................................................... 7
Tabela 8 - Konverzija izmeu vlage i sadraja vode ............................................................................. 9
Tabela 9 - Koeficijenti konverzije jedinica termalne energije ............................................................ 10
Tabela 10 - Kalorijska vrednost i sadraj pepela za odabrana drvna goriva. ..................................... 11
Tabela 11 - Teina i kalorijska vrednost u odnosu na zapreminu i sadraj vode .............................. 12
Tabela 12 - Kalorijska vrednost drveta u zavisnosti od sadraja vode ............................................... 12
Tabela 13 - Za praktine namene koriste se sledede prosene vrednosti za drvna goriva ................ 12
Tabela 14 - Kalorijska vrednost (hi = 18,5 mj/kg) kao funkcija sadraja vode (m %) ........................ 13
Tabela 15 - Koeficijenti konverzije za ogrevno drvo lidara sa sadrajem vode od 20 %.................. 14
Tabela 16 - Koeficijenti konverzije za ogrevno drvo- etinari sa sadrajem vode od 20 % .............. 14
Tabela 17 - Koeficijenti konverzije za seku meano drvo sa sadrajem vode od 35 % ................ 14
Tabela 18 - Kalorijska vrednost odabranih goriva.............................................................................. 15
Tabela 19 - Hemijski sastav kompaktne biomase. ............................................................................. 18
Figura 2 - Test mesenih merenja suenja 4 razliite gomile ogrevnog drveta ................................. 23
Tabela 20 - Energetski sadraj razliitih tipova cepanica (sa sadrajem vlage od 20 %) ................... 23
Tabela 21 - Poreenje potreba po pitanju velidine skladita ............................................................. 25
Figura 3 - Poreenje veliine skladita za razliitih drvna goriva ...................................................... 25
Tabela 22 Teina i kalorijska vrednost u zavisnosti od teine i sadraja vode ................................ 26
Tabela 23 - Srednje vrednosti za kvantifikaciju .................................................................................. 26

vi
 Zahvalnost za financiranje

Priprema , tampanje i distribucija ovog prirunika je omogudeno zahvaljujudi

velikodunoj podrci Ministarsva inostranih poslova Finske.

vii
SKRADENICE I SIMBOLI

m3: kubni metar

prostorni m3: prostorni (kubni) metar
nasipni m3: nasipni kubni metar
u: vlaga na suvoj osnovi [%]
M: vlaga na mokroj osnovi [%]
Mv: kompaktna gustina, [zapreminska masa] [kg/m3]
Ms: prostorna i nasipna gustina [kg/msa, kg/msr]
Ww: mokra teina [kg, t]
W0: suva teina [kg, t]
d.b.: suva osnova [kg, t]
Wb: mokra osnova [kg, t]
GCV: bruto kalorifina vrednost [MJ/kg, kWh/kg]
NCVM: neto kalorifina vrednost [MJ/kg, kWh/kg]
toe: tona ekvivalenta nafte
Q: termalni kapacitet kotla [kW]
QB: bruto kapacitet kotla [kW]
QN: nominalni termalni kapacitet [kW]
k: efikasnost[%]
v: zapreminsko skupljanje [%]
v: zapreminsko irenje[%]
SRC: zasadi na koji se uzgaja drvee u kratkom procesu ophodnje

viii
UVOD

Drvna masa je obnovljivi izvor energije koji ne dovodi do isputanja CO2 u atmosferu. Ukoliko se
koristi na odriv i efiksan nain moe da doprinese poboljanju stanja ivotne sredine. Drvo kao
jedan od obnovljvih izvora energije se oduvek koristilo, i dalje se koristi, u domadinstvima irom
sveta.
Drvo predstavlja vaan izvor energije za vedinu domadinstava u jugoistodnoj Evropi . Glavni oblici
drvnog goriva koji su trenutno u upotrebi u regionu su cepanice, dok se peleti koriste u vedim
gradovima, a seka lagano ulazi na trite. Trenutno moemo da naemo nove proizvoae peleta ,
kao i neke nove proizvoae drvne seke. Zabeleeni su slededi glavni problemi u sadanoj
potronji drvnog goriva u regionu:
Drvnim gorivom se loe stare pedi i kotlovi koji su neefikasni i isputaju veliku koliinu
emisija.
Drvno gorivo sadri visok procenat vode (vlanost je veda od 30 %)
Drva goriva se esto prodaju kao kvadratni metar kompaktnog drveta, a u stvari kupci
dobiju kvadratni metar rastresite materije.
Nedostatak relevantnih informacija za korisnike i proizvoae
Da bismo pomogli korisnicima i proizvoaima drvnog goriva u ovom priruniku smo rezimirali
neke informacije. Podaci u ovoj brouri prikupljeni su iz razliitih izvora i ved su bili objavljeni u
razliitim publikacijama citiranim na kraju ovog dokumenta. Glavni cilj ove publikacije jeste da
predstavi korisne informacije o drvnim gorivima razliitim kljunim akterima u lancu proizvodnje
drvne biomase.
elimo da promoviemo moderne tehnologije, predstavimo razliite faktore konverzije krajnjim
korisnicima i pomognemo proizvoaima biomase da proizvode visokokvalitetne cepanice, seku i
pelete. Trite koje bi bilo transparentnije po pitanju cena i uslova trgovanja bi pospeilo i razvoj
stabilnog sektora biomase u bududnosti.

Dr. Nike Krajnc

1
1 DRVNA GORIVA - DEFINICIJE

Biomasa se definie, sa naune i tehnike take gledita, kao materijal biolokog porekla
iskljuujudi materijal usaen u geoloke formacije i/ili transformisan u fosilne ostatke (EN
14558:2010). Biomasa je organski materijal ivotinjskog ili biljnog porekla, ukljuujudi (ali ne i
ograniavajudi se na) energetske useve, poljoprivredne kulture i drvede, ostatke biljaka
namenjenih ljudskoj i stonoj ishrani kao i industrijskog bilja za proizvodnju vlakana, vodene
biljke, alge, umske i drvene ostatke, poljoprivredni otpad, nusproizvode nastale tokom
proizvodnje i drugu organsku materiju koja nije fosilne prirode (prEN ISO/DIS 16559:2013).
Biogorivo je vrsto, teno ili gasovito gorivo koje se dobija direktno ili indirektno iz biomase.
umsko gorivo (drvno gorivo) se mehanikim putem dobija direktno od drveta iz uma ili zasada
gde sirovina nije prethodno bila koridena ni na koji nain (prEN ISO/DIS 16559:2013).
Drvno gorivo predstavlja sve tipove biogoriva koja potiu od drvne biomase, gde je originalni
sastav drveta ouvan i neizmenjen u odnosu na svoj poetni oblik (FAO jedinstvena
terminologija na polju bioenergije (UBET)),
Drvna goriva se klasifikuju na osnovu:
a) porekla i izvora,
b) glavnih obilka i svojstava goriva na tritu.

1.1 Glavni oblici drvnog goriva na tritu

Sledede definicije glavnih oblika drvnih goriva za trgovinu u skladu su sa evropskim standardima
(EN 14558:2010).

1. Ogrevno drvo
Iseeno i ustinjeno drvo pripremljeno za ubacivanje u pedi koje se

Autor: N.Krajnc
koristi u domadinstvima za loenje pedi, ognjita ili centralnih grejnih
sistema (NAPOMENA: Komadi ogrevnog drveta su obino jedinstvene
duine, tipino od 200 do 1000 mm.)

2. Cepanice
Autor: N.Krajnc

Iseeno drvno gorivo u kome su pojedinani komadi drveta duine

500 mm i vie

3. Seka
Iscepkana drvna biomasa u obliku parida sa definisanom veliinom
Autor: N.Krajnc

estica proizvedenih putem mehanike obrade alatom sa otrim

ivicama poput noa. (NAPOMENA: komadi seke su oblika kvadra sa
zaobljenim ivicama, koji su obino poprilino tanki i dugaki od 5 do
50 mm.)

2
 4. Peleti

Autor: Tina Jemec Autor: Bioles Horizont

Biogorivo vede gustine proizvedeno od pulverizovane drvne biomase
sa ili bez aditiva. Peleti su obino valjkastog oblika, razliite duine i
obino veliine od 5 do 40 mm, sa nepravilnim ivicama.

5. Briketi
Biogorivo vede gustine u obliku kocke ili cilindra proizvedeno
kompresovanjem pulverizovane biomase uz dodatak aditiva ili bez
njih.

1.2 Glavni izvori drvnih goriva

1. ume, zasadi i drugo netretirano drvo

ume su najvaniji izvor drvnog goriva u jugoistodnoj Evropi. Oko
polovine teritorije regiona je pokriveno umama , a to predstavlja
Autor: Marjan Dolenek

znaajan izvor proizvodnje ogrevnog drveta . Drvo kao jedan od

obnovljvih izvora energije se oduvek koristilo, i dalje se koristi, u
domadinstvima irom sveta. Drvo kao gorivo uglavnom se koristi u
seoskim sredinama i manje u urbanim sredinama .

Zasadi se obino definiu kao energetski zasadi sa kratkim

ophodnjama. Obino se nalaze na poljoprivrednom zemljitu, gde
Autor: Marjan Dolenek

dolazi do pojavljivanja novih izdanaka (izbojaka) na poseenim

panjevima ili korenju, koji se seku tokom ciklusa od godinu i po
dana. Obino se koriste vrste koje brzo rastu poput topole, vrbe,
bagrema i eukaliptusa. Najuobiajenija praksa u Evropi (Evropski
model) jeste uzgajanje izdanakih zasada sa kratkom ophodnjom i
seom na svake dve do tri godine, gde se sadi od 5.000 do 16.000
biljaka po hektaru i razmakom 0.5 x 3 m. Ophodnja moe da traje od 1,5 do 3 godine. Iz zasada se
dobija seka. Pojavljuje se i sve vede interesovanje za izdanake ume manje gustine (od 1.000 do
5. 000 biljaka po hektaru i razmakom za sadnju 2 x 3 m) i trajanjem ophodnje od 5 do 8 godina
(Ameriki model). U ovom sluaju se iz zasada dobijaju ogrevno drvo i seka.
Drugo netretirano drvo: u ovu kategoriju spada sortirano drvo iz bati, parkova, drvoreda,
vinograda, vodnjaka i drvo koje nanose slatkovodni tokovi.

3
 2. Nusproizvodi i ostaci u drvnopreraivakoj industriji
U ovo drvno gorivo mogu spadati drvni ostaci koji nisu proli
hemijsku obradu (drvo bez kore ili sama kora) nastali tokom
primarne prerade drveta, uglavnom u pilanama, ili drvni ostaci,
vlakna ili elementi koji jesu proli hemijsku obradu sredstvima ili
premzima za ouvanje, ali ne i tekim metalima ili halogeniziranim

Autor: N.Krajnc
organskim jedinjenjima.

3. Korideno drvo
Ova grupa ukljuuje drvene predmete koji su ved bili u upotrebi i
postali otpad; i to prirodno ili mehaniki obraeno drvo. Vano je
zapamtiti da ni korideno drvo ne sme da sadri vie tekih metala
od netretiranog, kao ni halogeniziranih organskih jedinjenja koja se
koriste za premazivanje ili konzervaciju.
Autor: N.Krajnc

2 JEDINICE ZA MERENJE DRVNIH GORIVA

2.1 Zapremina

Uopteno govoredi, moemo definisati dva razliita tipa zapremine:

Zapremina kompaktnog drveta: zapremina pojedinanih komada drveta
Zapremina sloenog drveta: zapremina odreenog naslaganog materijala koja ukljuuje i
prostor izmeu komada
Nasipna zapremina: zapremina rastresitog materijala, ukljuujudi i prostor izmeu
komada.
Sledede definicije se mogu koristiti u svrhe praktine primene u industriji drvnog goriva:
Kubni metar (scm m3) je merna jedinica za kubni metar punog drveta bez upljina. Ova merna
jedinica se uglavnom koristi za drvnu grau- oblovinu.
Prostorni metar (stcm - sloeni m3) je merna jedinica za naslagano drvo, ukljuujudi upljine
izmeu pojedinanih komada, koje ima zapreminu od jednog kubnog metra. To je merna jedinica
koja se obino koristi za uredno naslagane cepanice.
Nasipni kubni metar (bcm - nasipni m3) i je merna jedinica koja se upotrebaljava za male rastresite
komade drveta (npr. seke, piljevinu, komadide drveta) koji zajedno, ukljuujudi i upljine izmeu
njih, imaju zapreminu od jednog kubnog metra. Ova merna jedinica se koristi za cepanice, i ede
seku.

4
 3
1 m3 oblovine 1.4 prostorni m3 2 nasipna m3
3 nasipna m umske seke
ogrevnog drveta iseckanog ogrevnog srednje veliine (G50)
drveta

Figura 1 - Osnovni koeficijenti za konverziju jedinica mere

Tabela 1 - Koeficijenti za konverziju jedinica mere za razliita drvna goriva[4]

Komadi Cepanice (25-30 cm) Seka
Oblovina drveta
duine 1 Sitna Srednje
Sloene Nasute veliine
Materijali m
Puni m3 Prostorni Prostorni Nasipnim3 Nasipni m3
m3 m3
3
1 m oblovine 1 1,4 1,2 2 2,5 3
1 prostorni m3 cepanica duine 1 m 0,7 1 0,85 1.4 1,8 2,15
1 prostorni m3 cepanica (25-30 cm) 0,85 1,2 1 1,67 2 2.5
1 nasipni m3 cepanica (25-30 cm) 0,5 0,7 0,6 1 1,25 1,5
3
1 nasipni m sitne seke 0,4 0,55 0,5 0,8 1 1,2
3
1 nasipni m seke srednje veliine 0,33 0,47 0,4 0,67 0,85 1

Tabela 2 - Koeficijenti za konverziju jedinica mere za odabrane drvne ostatke [3]

Koeficijenti za konverziju jedinica mere za drvne ostatke
3
1 protorni m sloenih ploa ekvivalentno 0,65 m3 oblovine
3
1 nasipni m seke P35 ekvivalentno 0,33 m3 oblovine
3
1 nasipni m piljevine (5mm) ekvivalentno 0,33 m3 oblovine
3
1 nasipni m iverja ekvivalentno 0,20 m3 oblovine
3
1 nasipni m kore ekvivalentno 0,30 m3 oblovine

5
 2.2 Teina

Jedinice za teinu koje se koriste u sluaju drvnih goriva jesu kilogram i metrika tona. Uvek treba
napomenuti da li se teina odnosi na suvu ili sveu tonu/kilogram drvnog goriva i da li je masa
vlage materijala uraunata ili ne.
U donjoj tabli su date merne jedinice za zapreminu i teinu koje su u irokoj upotrebi na tritu
drvnog goriva.
Tabela 3 - Merne jedinice

Tona Kilogram Prostorni kubni metar Nasipni kubni metar

t kg prostorni m3 nasipni m3

cepanice
seka cepanice ogrevna seka
peleti i briketi

2.3 Gustina

Pod gustinom uvek podrazumevamo odnos mase prema zapremini.

U sluaju drvnog goriva treba napomenuti da li se gustina odnosi na gustinu pojedinanih komada
ili ukupnu gustinu materijala i da li se uraunava masa vode u materijalu.
Za izraavanje gustine drvnog goriva se mogu koristiti razliite merne jedinice.
1. Osnovna gustina predstavlja odnos suve mase i zapremine punog sveeg drveta.
2. Ukupna gustina: masa dela kompaktnog goriva podeljena sa zapreminom suda koji je
napunjen tom masom pod specifilnim uslovima (u skladu sa ISO 1213-2:1992.). Koristi se
za sloeno drvno gorivo (cepanice i seku) gde izmeu pojedinanih komada drveta postoje
upljine koje mogu biti vede ili manje u zavisnosti od veliine i oblika tih komada. Izraava
se ili u kg/prostorni m3 ili kg/nasipni m3, u zavinosti od toga da li je gorivo naslagano ili
nasuto.
3. Gustina estica predstavlja gustinu pojedinanih estica.
Tabela 4 - Osnovna gustina odabranih vrsta drveta drvo sueno na vazduhu (u = 1215 % oz. w = 1113 %)
[13]
Vrsta drveta 3
Tipina vrednost (kg/m ) Tipina varijacija
Smra 470 330680
Jela 450 350750
Ari 510 330890
Bukva 720 540910
Hrast 690 430960
Grab 830 540860
Kesten 620 590660
Bagrem 770 580900

6
Tabela 5 - Osnovna gustina odabranih vrsta drveta drvo sueno u pedi (drvo bez vlage) [6]

Vrsta drveta Osnovna gustina drveta suenog u pei (kg/m3)

Smra 430
Jela 410
Beli bor 490
Ari 550
Bukva 680
Hrast 650
Breza 610
Topola 410
Bagrem 730

Tabela 6 - Tipine vrednosti nasipne gustine odabranih drvnih goriva [14]

3
Drvno gorivo Nasipna gustina (kg/m )
Ogrevno drvo- naslagano Bukva 460
Ogrevno drvo- naslagano Smra 310
Seka etinari 195
Seka irokolisno drvee 260
Kora etinari 205
Kora irokolisno drvee 320
Piljevina 170
Iverje 90
Peleti 600

Tabela 7 - Masa i osnovna gustina glavnih vrsta drveda [3]

Bukva Hrast Smra Bor
Vlaga NC
S. NC- S. NC- Seka NC- S.
M% EO pros EO EO EO
3 nasipn 3 prosto nasipni 3 prostor nasipni 3 prostor nasipn
m torn 3 m 3 3 m 3 3 m 3 3
3 im rni m m ni m m ni m im
im
(1)
Mass or bulk density in kg
0 680 422 280 660 410 272 430 277 177 490 316 202
10 704 437 290 687 427 283 457 295 188 514 332 212
15 716 445 295 702 436 289 472 304 194 527 340 217
20 730 453 300 724 450 298 488 315 201 541 349 223
30 798 495 328 828 514 341 541 349 223 615 397 253
40 930 578 383 966 600 397 631 407 260 718 463 295
50 1117 694 454 1159 720 477 758 489 312 861 556 354
3 3 3 3
Upotrebljena je ekvivalentna vrednost 1m oblovine=2,43 nasipna m (zapreminski indeks =0,41 m / nasipni m ) seke .
Skradenice: EO=Ekvivalent oblovine; NC=naseene cepanice (33 cm, sloene); S=seka.

7
3 GLAVNE KARAKTERISTIKE DRVNIH GORIVA

3.1 Sadraj vlage

Voda u drvetu se moe definisati kao sadraj vlage i vlanost. U praksi, termini sadraj vode i
vlanost se esto meaju ili ak izjednauju. Ovo je, meutim, netano.

Sadraj vode (M) izraava masu prisutne vode u odnosu na masu sveeg drveta. Ova vrednost
opisuje kvantitet vode u celoj vlanoj biomasi (sveoj masi). Ova jedinica se koristi u reklamiranju
drvnih goriva.

Formula za izraunavanje sadraja vode (M)

Ww W0
M x100
Ww

Gde su:
Ww = teina vlanog drveta
W0 = teina drveta suenog u pedi

Praktian primer izraunavanja vlanosti gde ukupno 100 kg vlanog drveta predstavlja 20 kg

20 20
100 kg 80 kg kg = 100 = 20 %
100

Vlanost drveta (u) izraava masu prisutne vode u odnosu na masu drveta suenog u pedi. Ova
vrednost opisuje odnos mase vode prema suvoj masi. Vlaga stoga moe da se konvertuje u sadraj
vode i izrauna na osnovu istog. Ukratko, vlanost drveta se moe opisati kao odnos izmeu vode i
suve substance. Vlanost drveta je uobiajeni termin u drvnoj industriji.

Formula za izraunavanje vlanosti (u)

Ww W0
u x100
W0

8
Praktian primer izraunavanja vlanosti gde ukupno 100 kg vlanog drveta predstavlja 20 kg

20 20
100 kg 80 kg = 100 = 25 %
kg 80

Formule za konverziju
Sledede dve formule se koriste za izraunavanje u iz M i obrnuto.

100xM
u
100 M

100xu
M
100 u

Tabela 8 - Konverzija izmeu vlage i sadraja vode

M% 15 20 25 30 35 40 45 50 60
u% 18 25 33 43 54 67 82 100 150

u% 15 20 30 40 50 65 80 100 150
M% 13.0 16.7 23.1 28.6 33.3 39.4 44.4 50.0 60.0

Ako pretpostavimo da se masa svee poseenog drveta sastoji od polovine vode i polovine drveta,
onda drvo ima vlagu na mokroj osnovi. (M) u iznosu od 50% i vlagu na suvoj osnovi (u) u iznosu od
100%.
Brze sprave za merenje za odreivanje sadraja vode u gorivu esto mere vlanost drveta.
Finalna faza prirodnog suenja je stadijum suenja na vazduhu. Ovde sadraj vode iznosi izmeu
15% i 20%.

9
3.2 Jedinice merenja za termalnu energiju

Gorivo poseduje odreenu koliinu energije koja se naziva primarna energija i koja se konvertuje
putem sagorevanja u finalnu energiju koja de se koristiti za eljenu svrhu (npr. grejanje, vrelu vodu
za sanitarne svrhe i procesnu toplotu).
SI (meunarodni sistem mernih jedinica) merne jedinice koje treba koristiti su Dul (J), Vat-as
(Wh) i vede vrednosti tih jedinica.
Jedinice koje se obino upotrebljavaju su:
MJ/kg MJ/ms kWh/kg kWh/ms MWh/t

Tabela 9 - Koeficijenti konverzije jedinica termalne energije[3]

kJ Kcal(*) kWh tep
-3 -9
1 kJ 1 0,239 0,278x10 23,88x10
-3 -6
1 kcal(*) 4,1868 1 1,163x10 0,1x10
-6
1 kWh 3.600 860 1 86x10
6 6 3
1 tep 41,87x10 10x10 11,63x10 1
(*)
Kalorija je energetska jedinica koja prethodi SI.

Najuobiajenije konverzije:

1 kWh = 860 kcal = 3.600 kJ (3,6 MJ)

1 MJ = 239 kcal = 0,278 kWh
1 kcal = 4,19 kJ = 0,00116 kWh
1 toe = 41,87 GJ = 11,63 MWh
Tona ekvivalentne nafte (toe) je konvencionalna merna jedinica koja se koristi za statistiko-
komparativne svrhe. Ona odgovara koliini energije koja se oslobaa sagorevanjem jedne tone
sirove nafte.
3.2.1 Kalorijska vrednost

Kalorijska vrednost, toplotna vrednost (q) se definie kao koliina energije po jedinici mase ili
koliina osloboena tokom potpunog sagorevanja.
Sadraj vlage u drvetu menja kaloriijsku vrednost istog tako to je smanjuje. I zaista, deo energije
osloboene tokom procesa sagorevanja se troi na isparavanje vode i stoga nije na raspolaganju za
bilo koju eljenu svrhu.
Isparavanje vode podrazumeva potronju 2,44 MJ po kilogramu vode. Stoga je mogude razluiti
izmeu slededih vrednosti:
Bruto kalorijska vrednost (qbruto): izmerena vrednost specifine energije sagorevanja za jedinicu
mase goriva sagorenog u kiseoniku u kalorimetrijskoj posudi pod odreenim uslovima.
Neto kalorijska vrednost (qneto) izraunata vrednost specifine energije proizvedene tokom
sagorevanja jedinice mase goriva sagorenog u kiseoniku pod konstantnim pritiskom pod takvim
uslovima da sva voda koja je isparila tokom sagorevanja se tretira kao vodena para (na 0,1 MPa).

10
Ukoliko nije navedeno drugaije, pod kalorijskom vrednosti se podrazumeva neto kalorijska
vrednost.
Neto kalorijska vrednost (NCV0) razliitih vrsta drveta suenog u pedi varira u okvirima vrlo male
skale, od 18.5 do 19 MJ/Kg. Kod etinara je ona za 2% veda nego kod lidara. Ova razlika proistie iz
vedeg procenta lignina - a delimino i zbog vedeg sadraja smole, voska i ulja - prisutnog u
etinarima. U poreenju sa celulozom (17.2-17.5 MJ/kg) i hemicelulozom (16 MJ/kg), lignin ima vii
sadraj energije (26-27 MJ/kg ncv). Do nekog variranja po pitanju anhidrine kalorijske vrednosti
moe dodi usled varijacija u sadraju vodonika (H) i komparativno mnogo vedih varijacija po pitanju
sadraja pepela.
Kalorijska vrednost (kWh/kg) je maksimalna koliina toplotne energije koja se moe iskoristiti, a
koja se oslobaa tokom poptunog sagorevanja nekog goriva.
Meutim, kad uzmemo u obzir i poljoprivredna biogoriva, anhidrina kalorifina vrednost se nalazi
u rasponu od 16.5 do 19 MJ/Kg. Anhidrina kalorijska vrednost drvnih goriva je u proseku za 9%
veda nego kod travnatih biljaka.
Tabela 10 - Kalorijska vrednost i sadraj pepela za odabrana drvna goriva [CEN/TS 14961:2010].
etinarsko drvo Lidarsko drvo
Parametar Jedinica Tipina
Tipina vrednost Tipina varijacija Tipina vrednost
varijacija
1
Pepeo w% daf 0,3 0,2 - 0,5 0,3 0,2 - 0,5
Bruto kalorijska
MJ/kg daf 20,5 20,2 - 20,8 20,2 19,5 - 20,4
vrednost
Neto kalorijsku
MJ/kg daf 19,2 18,8 - 19,8 19,0 18,5 - 19,2
vrednost
Kora etinara Kora lidara
Parametar Jedinica Tipina
Tipina vrednost Tipina varijacija Tipina vrednost
varijacija
Pepeo w% d 4 2-6 5 2 - 10
Bruto kalorifina
MJ/kg daf 21 20 - 23 21 20 - 23
vrednost
Neto kalorifina
MJ/kg daf 20 19 - 21 20 19 -21
vrednost
etinari - umski ostaci Lidari - umski ostaci
Parametar Jedinica Tipina
Tipina vrednost Tipina varijacija Tipina vrednost
varijacija
Pepeo w% d 2 1-4 1,5 0,8 - 3
Bruto kalorijska
MJ/kg daf 21 20,8 - 21,4 20 19,7 - 20,4
vrednost
Neto kalorijska
MJ/kg daf 20 19,5 - 20,0 19 18,4 - 19,1
vrednost
Zasadi kratke ophodnje - vrba Zasadi kratke ophodnje - topola
Parametar Jedinica Tipina Tipina
Tipina varijacija Tipina vrednost
vrednost varijacija
Pepeo w% d 2,0 1,1 - 4,0 2,0 1,5 - 2,5
Bruto kalorijska
MJ/kg daf 20,3 20,0 - 20,6 20,2 20,0 - 20,4
vrednost
Neto
MJ/kg daf 18,8 18,4 - 19,2 18,8 18,6 - 19,1
kalorijskavrednost

1w% d on dry basis

11
Tabela 11 - Teina i kalorijska vrednost u odnosu na zapreminu i sadraj vode[2]
Sadraj
Nasipna gustina u kg/m3 Kalorijska vrednost u kWh/ m3
vode
% Bukva Hrast Bor Smra Bukva Hrast Bor Smra
20 277 280 216 188 1.048 1.062 867 759
30 316 320 246 216 1.022 1.034 846 740
40 369 374 287 251 986 998 818 716
50 443 449 345 302 936 948 780 682

Najvaniji inilac za visok prinos energije je sadraj vode, a potom i tip drveta. Kod malih grejnih
sistema (za grejanje privatnih kuda i stanova) sadraj vode u drvnom gorivu ne bi trebalo da
prelazi 25 %. Ukoliko je procenat vode u drvetu vii, temperature padaju ispod idealnog raspona
to dovodi do stvaranja vede koliine dima, vedih emisija i otedenja dimnjaka.
Tabela 12 - Kalorijska vrednost drveta u zavisnosti od sadraja vode

Stanje drveta Sadraj vode(M) Kalorijska vrednost (H)

Svea drvna graa 5060% 2,0kWh/kg
Drvna graa uskladitena tokom leta 2535% 3,4kWh/kg
Drvna graa uskladitena tokom 1525% 4,0kWh/kg
nekoliko godina

3.2.2 Teoretsko proraunavanje kalorijske vrednosti

Kalorijska vrednost (MJ/kg) drveta sa specifinim sadrajem vode (M %) se moe izraunati uz
pomod sledede formule:
H i 0 * (100 w) 2,44 * w
Hi
100

Tokom suenja drveta, smanjenje vlage od 10% povlai povedanje koliine energije za otprilike 0.6
kWh/kg (2.16 MJ/kg).

Tabela 13 - Za praktine namene koriste se sledede prosene vrednosti za drvna goriva:

NCV0 = 18,5 MJ/kg = 5,14 kWh/kg DRVO SUENO U PEDI (M 0%)

NCV10 = 17,0 MJ/kg = 4,7 kWh/kg PELETI (M 10%)
NCV20 = 14,4 MJ/kg = 4,0 kWh/kg OGREVNO DRVO (M 20%)
NCV30 = 12,2 MJ/kg = 3,4 kWh/kg SEKA (M 30%)

12
Tabela 14 - Kalorijska vrednost (Hi = 18,5 MJ/kg) kao funkcija sadraja vode (M %)[3]
M (%) MWh/t GJ/t M (%) MWh/t GJ/t
15 4,27 15,36 38 2,93 10,54
16 4,21 15,15 39 2,87 10,33
17 4,15 14,94 40 2,81 10,12
18 4,10 14,73 41 2,76 9,91
19 4,04 14,52 42 2,70 9,71
20 3,98 14,31 43 2,64 9,50
21 3,92 14,10 44 2,58 9,29
22 3,86 13,89 45 2,52 9,08
23 3,80 13,68 46 2,47 8,87
24 3,75 13,47 47 2,41 8,66
25 3,69 13,27 48 2,35 8,45
26 3,63 13,06 49 2,29 8,24
27 3,57 12,85 50 2,23 8,03
28 3,51 12,64 51 2,17 7,82
29 3,45 12,43 52 2,12 7,61
30 3,40 12,22 53 2,06 7,40
31 3,34 12,01 54 2,00 7,19
32 3,28 11,80 55 1,94 6,98
33 3,22 11,59 56 1,88 6,77
34 3,16 11,38 57 1,82 6,56
35 3,11 11,17 58 1,77 6,35
36 3,05 10,96 59 1,71 6,15
37 2,99 10,75 60 1,65 5,94

Praktini primer 1 - Primer proraunavanja kalorijske vrednosti sa odreenim sadrajem vode

Ako imamo 100 t svee seke P35 (klase razvrstane po veliini estica su date u poglavlju XX) sa
izmerenim sadrajem vode od 35 % (w).
Tano proraunavanje kalorijske vrednosti vrimo na slededi nain:
100 t *3,165 MWh/t = 316,5 MWh
(podrazumevali smo da 1 t svee seke ima kalorijsku vrednost od 3,165 MWh videti tabelu 16)

Za teoretske proraune moemo uzeti u obzir i slededu jednainu:

100 t svee seke = 65 t suve mase + 35 t vode (jer M = 35 %)
Proraunavanje kalorijske vrednosti je u ovom sluaju drugaije i zasnovano na pretpostavci da 1
tona sve materije ima kalorijsku vrednost od 5,235 MWh (videti tabelu 17). Izraunavanje kalorijske
vrednosti u tom sluaju se vri na slededi nain:
65 t suve materije*5,235 MWh/t dm= 340 MWh
Drugi proraun je pogrean ukoliko se ne urauna i energija potrebna za isparavanje vode. Razlika
izmeu prvog i drugog prorauna za 100 t isnosi 23 MWh (ili 7 %)

13
U donjoj tabeli su dati praktini keoficijenti konverzije za odabrana drvna goriva sa preciziranim
sadrajem vode.

Tabela 15 - Koeficijenti konverzije za ogrevno drvo lidara sa sadrajem vode od 20 % [3]

3
Sloeno Sloeno m
Nasuta Svea Suva Kalorijska
(duine 2530cm) (duine 1m) kompaktnog
graa materija materija vrednost
drveta Jedinica
3
Nasipni stm stm m T t MWh GJ
3
m
1 0,847 0,699 0,500 0,365 0,292 1,411 5,079 nasipni
3
Ogrevno m
drvo 1,180 1 1,214 0,850 0,621 0,497 2,398 8,634 stm
(lidari)
1,430 0,824 1 0,700 0,512 0,409 1,975 7,111 stm
3
2,000 1,176 1,429 1 0,730 0,584 2,822 10,158 m
2,740 1,610 1,953 1,370 1 0,800 3,864 13,911 t
3,425 2,012 2,445 1,712 1,250 1 5,000 18,000 t
0,709 0,417 0,506 0,354 0,259 0,200 1 3,600 MWh
0,197 0,166 0,141 0,098 0,072 0,056 0,278 1 GJ

Tabela 16 - Koeficijenti konverzije za ogrevno drvo- etinari sa sadrajem vode od 20 % [3]

3
Sloeno Sloeno m
Nasuta Svea Suva Kalorijska
(duine 2530cm) (duine 1m) kompaktnog
graa materija materija vrednost
drveta Jedinica
3
Nasipni stm stm m t t MWh GJ
3
m
nasipni
1 0,847 0,699 0,500 0,250 0,200 1,021 3,675 3
Ogrevno m
drvo 1,180 1 1,214 0,850 0,425 0,340 1,735 6,248 stm
(etinari)
1,430 0,824 1 0,700 0,350 0,280 1,429 5,145 stm
3
2,000 1,176 1,429 1 0,500 0,400 2,042 7,350 m
4,000 2,353 2,857 2,000 1 0,800 4,086 14,711 t
5,000 2,941 3,571 2,500 1,250 1 5,278 19,000 t
0,779 0,576 0,700 0,490 0,245 0,189 1 3,600 MWh
0,272 0,160 0,194 0,136 0,068 0,053 0,278 1 GJ

Tabela 17 - Koeficijenti konverzije za seku meano drvo sa sadrajem vode od 35 % [3]

3
Sloeno Sloeno m
Nasuta
(duine 25 (duine 1m) kompaktnog Svea materija
graa 30cm) Jedinica
drveta
3 3
Nasipni m m t t MWh GJ
3
Seka (M35, 1 0,400 0,256 0,167 0,811 2,921 loosm
3
meano drvo) 2,500 1 0,641 0,417 2,028 7,302 m
3,906 1,560 1 0,650 3,165 11,393 T
5,988 2,398 1,538 1 5,235 18,846 t
1,233 0,493 0,316 0,191 1 3,600 MWh
0,342 0,137 0,088 0,053 0,278 1 GJ

14
3.2.3 Energetski ekvivalenti
esto su potrebni jednostavni koeficijenti konverzije kako bi se napravilo poreenje izmeu
razliitih drvnih i fosilnih goriva. Ova poreenja su naroito bitna kada mora da bude donesena
odluka o eventualnoj promeni goriva. U donjim tabelama su dati konverzioni koeficijenti za razliita
goriva.

Tabela 18 - Kalorijska vrednost odabranih goriva [3]

Kalorijska vrednost (prosena vrednost)
Gorivo
MJ kWh

Ekstra razblaena nafta za grejanje 36,17 MJ/l (42,5 MJ/kg) 10 kWh/l, (11,80 kWh/kg)
Nafta za grejanje 38,60 MJ/l (41,5 MJ/kg) 10,70 kWh/l (11,50 kWh/kg)
2 3 3
Prirodni gas 36,00 MJ/m 10,00 kWh/m
3
Teni petrolejski gas (LPG) 24,55 MJ/l (46,30 MJ/kg) 6,82 kWh/l (12,87 kWh/kg)
Ugalj 27,60 MJ/kg 7,67 kWh/kg
Koks 40/60 29,50 MJ/kg 8,20 kWh/kg
Lignit (briketi) 20,20 MJ/kg 5,60 kWh/kg
1 kWh elektrine energije 3,60 MJ 1 kWh
1 kg meanog drveta (M 20%) 14,40 MJ/kg 4,00 kWh/kg

Za jednostavne proraune moemo korititi sledede energetske evivalente, koji ne ukljuuju

informacije o efikasnosti kotlova.

1 kg nafte za grejanje 3 kg drveta

1 l nafte za grejanje 2,5 kg drveta

56 nasipnih m3 ogrevnog drveta lidara

78 nasipnih m3 ogrevnog drveta etinara
1000l nafte za grejanje
1015 nasipnih m3 seke
2,1 t peleta

2
1 kg = 5,8 l (20 C, 216 bara)
3 3
1m LPG = 4 l = 2 kg
15
 Praktini primer 2 - Primer izraunavanja potrebne koliine seke za odreeni kotao[3]
Potrebnu koliinu seke moemo izraunati na osnovu podataka o potronji fosilnih goriva u
prolosti. U naem sluaju demo dati primer prelaska sa lo ulja na seku.

a) Proraun zasnovan na podacima o proloj potronji lakog ulja za loenje (u obzir se uzima prosek
potronje tokom prethodne tri godine)
Prosena godinja koliina lakog ulja za loenje: 23 530 l/godinje
Toplotna vrednost (Hi)ulja za loenje: 10 kWh/l
Efikasnost kotla (k): 85 %
Godinja proizvodnja toplotne energije u kWh:

b) Proraun potrebne godinje koliine seke

Potrebna koliina toplotne energije: 200 000 kWh/godinje
Toplotna vrednost (Hi) seke (M 30 %): 3,4 kWh/kg
Efikasnost kotla (k): 80 %
Procena potrebene godipnje koliine seke:
200000 kWh / god .
seka (kg / god .) 73530kg ( 75t )
3,4 kWh / kg * 0,80
3
U sluaju seke sa w = 35 % i P31,5 75 t je jednako 293 nm
c) Gruba procena neophodnog kapaciteta kotla za seku (1500 radnih sati godinje)

Sledede empirijske formule se mogu koristiti za proraunavanje potrebne koliine seke u malim i
srednjim postrojenjima:

Kapacitet kotla u kW x 2.5 = potreba za sekom u nasipnim m3/godinje (meko drvo P45, M30)

Boiler capacity in kW x 2.0 = potreba za sekom u nasipnim m3/godinje (tvrdo drvo P45, M30)

16
 Praktini primer 3 - Primer izraunavanja potrebne koliine ogrevnog drveta za odabrani kotao[3]
Potrebnu koliinu ogrevnog drveta moemo izraunati na osnovu podataka o potronji fosilnih
goriva u prolosti i podataka o toplotnoj vrednosti odreenog drvnog goriva.

a) Proraun zasnovan na podacima o proloj potronji lakog ulja za loenje (u obzir se uzima prosek
potronje tokom prethodne tri godine)
Prosena godinja koliina lakog ulja za loenje: 2.000 l/god.
Toplotna vrednost (Hi)ulja za loenje: 10 kWh/l
Efikasnost kotla (k): 75 %

Godinja proizvodnja toplotne energije u kWh:

b) Proraun potrebne godinje koliine ogrevnog drveta

potrebna koliina toplotne energije: 15.000 kWh/year
toplotna vrednost (Hi) ogrevnog drveta (M 20 %) u sluaju smre iznosi 1.350 kWh/stm3,
3 3
bukve 1.930 kWh/ stm , a bagrema 2.200 kWh/ stm
Efikasnost kotla (k): 75 %
Predviena godinja koliina bukovog drveta:

15.000kWh/god.
Kol.drv(prm/god) 10prm/god.
1.930kWh/prm * 0,75

Predviena godinja koliina smrekovog drveta:

15.000kWh / god .
Kol.drv( prm / god .) 15 prm / god .
1.350kWh / prm * 0,75

Predviena godinja koliina bukovog drveta:

3 15.000kWh / god . 3
Kol.ogrev.drveta ( stm / god .) 9 stm / god .
3
2.200kWh / stm * 0,75

c) ) Gruba procena neophodnog kapaciteta kotla za seku (1500 radnih sati godinje)

3.3 Prisustvo pepela i taka topljenja pepela

Ako pogledamo vrsta biogoriva, drvo bez kore ima jedan od najniih procenata pepela, dok
poljoprivredna biogoriva obino sadre visok procenat pepela.

17
Ukoliko koristimo goriva sa niskim temperaturama fuzije pepela, rizikujemo da se na reetki
formira fuzijska pepelna ljaka. Fuzijska ljaka ometa proces sagorevanja menjanjem primarnih
protoka vazduha i pospeuje preterano zagrevanje reetke, kao i korozije.
Meutim, problemi povezani s nastankom ljake mogu se reavati na vie naina, izmeu ostalog
hlaenjem reetke i recirkulacijom dima, zatim ugradnjom mehanikih sastava za automatsko
idenje ili, u sluaju itarica, koridenjem kalcijumskih aditiva.4
Drvo i kora imaju relativno visoku taku topljenja (1.300-1.400 C) pa zato nemaju kritinih taaka.
Za razliku od toga, taka topljenja kod zeljastih biljaka je ispod 1.000 C, to kao posledicu ima lako
stvaranje ljake tijekom sagorevanja. U sluaju itarica (zrnja), taka topljenja je ispod 750 C, pa je
zato posebno kritina (tabela 2.7.1.).
Iz gorenavedenih razloga, poljoprivredna biogoriva imaju vie kritike take nego drvo i treba ih
koristiti samo u posebnim ureajima za sagorevanje.
3.4 Hemijski sastav biomase

Biljna biomasa se uglavnom sastoji od ugljenika (C), kiseonika (O) i vodonika (H). Ugljenik je vrsta
komponeneta biogoriva i energija tog goriva se oslobaa upravo njegovom oksidacijom.
Tabela 19 - Hemijski sastav kompaktne biomase [15].
wt% (d.b.) C H O N K S Cl
Smra (sa korom) 49.8 6.3 43.2 0.13 0.13 0.015 0.005
Bukva (sa korom) 47.9 6.2 43.3 0.22 0.22 0.015 0.006
Topola SRC 47.5 6.2 44.1 0.42 0.35 0.031 0.004
Vrba SRC KKO 47.1 6.1 44.2 0.54 0.26 0.045 0.004
Kora 51.4 5.7 38.7 0.48 0.24 0.085 0.019
Miskant 47.5 6.2 41.7 0.73 0.7 0.150 0.220
Penina slama 45.6 5.8 42.4 0.48 1.0 0.082 0.190
Tritikala 43.5 6.4 46.4 1.68 0.6 0.11 0.07
(zrnevlje)
Pogaa od uljane 51.5 7.38 30.1 4.97 1.60 0.55 0.019
repice
Fosilna goriva
Ugalj 72.5 5.6 11.0 1.30 - 0.940 < 0.1
Lignit 65.9 4.6 23.0 0.70 - 0.390 < 0.1
Lo ulje 85-86 11-13 1-4 - - - -
Prirodni gas 75 25 - - - - -

Efekti hemijskog sastava vrstih biogoriva na sagorevanje i emisije

Elementi koji direktno utiu na nivo tetnih emisija koje nastaju sagorevanjem su: sumpor (S), azot
(N), hlor (Cl) i sadraji pepela. Sledede pravilo se generalno odnosi na spomenute elemente: to je
njihov sadraj u gorivu vii, to su prisutniji u emisijama u atmosferi.

4
Ca iMg obino poveavaju temperaturu fuzije pepela
18
Sadraj azota u drvnim gorivima je relativno nizak, dok je mnogo vii u itaricama posebno ako
ukljuimo i seme. Ovo direktno utie na stvaranje azotnih oksida (NOx) koji tokom sagorevanja
postaju gasoviti i ne ostaju u pepelu.
Kalijum (K), koji se najede nalazi u poljoprivrednim biogorivima, sniava taku topljenja pepela,
ime pospeuje stvaranje ljake u reetki koja je uzrok znaajnih problema u procesu sagorevanja.
tavie, kalijum koji se kao posledica sagorevanja isputa u obliku finih estica, jedan je od
elemenata koji obiluju tetnim esticama.
Procenat sumpora (S) u vrstim biogorivima je mnogo manji nego to je sluaj sa fosilnim, i to zato
to najvedi deo sumpora (40 do 90%) uglavnom ostaje u pepelu, dok se iz ostatka formira nestabilni
SO2 .
Hlor (Cl) - drvna goriva se odlikuju niskim sadrajem hlora. Cl uestvuje u formiranju jedinjenja
poput HCl i dioksina/furana. Uprkos tome to najvedi deo Cl bude vezan u letedem pepelu (40-
95%), ostatak formira HCl, ije je dejstvo povedano procesom kondenzacije i koja, zajedno sa
drugim jedinjenjima, dovodi do korodiranja unutranjih metalnih delova kotla.

19
4 LANAC PROIZVODNJE BIOMASE

Radne faze
Lanac proizvodnje drvne biomase podrazumeva vie koraka, poevi od see u umi do skladita
toplane. Ceo proces se moe ralaniti na sledede faze:
sea: seenje drveta pri dnu stabla takod a padne na zemlju;
obrada: uklanjanje grana (seenje svih grana sa stabla i uklanjanje kronje) i poprena sea
(seenje stabla na komade odreene duine);
tegljenje: prenos drveta od zone seenja do rute za odvoenje i rutama za odvoenje do
stovarita;
[guljenje: delimino ili potpuno uklanjanje kore sa trupca;]
prevoenje: transport drveta umskim ili javnim putevima;
proizvodnja drvnog goriva: proizvodnja razliitih tipova drvnih goriva (seenje, cepanje,
proizvodnja seke).
Poslednja faza se moe sprovesti ved na umskom stovaritu ili u skladitu van umskog gazdinstva.
Jedan od najvanijih delova lanca proizvodnje biomase jeste skladitenje i suenje. Suenje se moe
obaviti pre ili posle proizvodnje drvnog goriva. U sluaju seke se preporuuje da se oblovina sui
na suncu i seka proizvodi od suvog materijala. Kod proizvodnje cepanica je proces obrnut -
preporuuje se seenje sveeg drveta na komade duine 1m koji de kasnije biti iseeni na manje
delove i ostavljeni da se sue.

4.1 Maine za proizvodnju drvnih goriva

U zavisnosti od radnje koju vre, maine za proizvodnju cepanica se mogu podeliti na:
Testere za trupce: ako su zasnovani na tehnologiji cirkularne ili motorne testere, mogu da
obrauju komade drveta prenika vedeg od 40 cm sa miminalnim gubitkom pri rezanju.
Ukoliko imaju samo cirkularnu testeru mogu da obrauju samo komade manjeg precnika i
imaju vece gubitke pri seenju.

Cepae za drvo: opremljni su ureajem za

lomljenje sa klinom ili vijkom. Mnogi
cepai se sastoje od hidraulikog ili
elektrinog tapa i klipa koji se obino
obeleavaju na osnovu jaine (tona)
Autor: Marjan Dolenek

pritiska koji mogu da stvore. to jai

pritisak mogu da geriu to komadi drveta
koji se obrauju mogu biti dui ili deblji.
Vedina cepaa za kudnu upotrebu vre
pritisak od oko 10 tona, ali kod
profesionalnih hidraulikih modela to
moe da iznosi 25 tona i vie. Cepai s klinom za upotrebu u domadinstvu imaju klin s 2 ili 4
strane, a rade tako da trupac dre vertikalno i maksimalnog su radnog pritiska do 15 t, dok
se kod industrijskih maina cepanica dri horizontalno, gura se nasuprot klinu ili reetki, a
klin ima do 16 strana. Cepai na principu vijka opremljeni su konusnim vijkom koji ulazi u
drvo kako bi ga razdvojio. Bri su od prethodnih, ali su manje precizni.
20
 Kombinovane maine za obradu ogrevnog drveta (testera - cepa): postoje pokretni modeli
ili stacionarne maine koje kombinuju ove dve funkcije, rezanje i cepanje, to omogudava
automatizaciju procesa i vedu produktivnost, poto je moguda obrada i trupaca i velikih
grana. Opremljni su ekletrinim ili benzinskim motorom (snag do 55 kW), mogu da obrauju
cepanice duine do 6 m i prenika do 60 cm i da proizvedu vipe od 12 toni materijala na sat.

Obrada tvrdog drveta zahteva vie snage od obrade mekog, a sve vrste drveta se lake cepaju svee
nego suene.

Sekai za drvo
Seka je maina koja je posebno napravljena da
podeli drvo na seku i moe biti stacionarna ili
montirana na kola, prikolicu, kamion ili zadnju
trokraku kuku traktora. Moe da poseduje
sopstveni motor ili se moe pokretati paljenjem
traktora. U zavisanosti od aparata za seenje,
moemo razlikovati sekae sa diskom, bubnjem i
dovodnim vijkom. Ali, slededa podela sekaa na

Autor: Mus_max
osnovu snage je zapravo praktinija:

Mala snaga: obino se montiraju na trokraku kuku trakotra ili prikolicu, i pokrede ih paljenje
traktora ili nezavisni motor (~50 kW). Mogu da obrauju samo komade malog preseka
(maksimalno 20 cm ) i ne mogu da proizvedu vie od 10 nasipnih m3 seke na sat. Uglavnom
se koriste u domadinstvima;
Srednja snaga: monitraju se na prikolicu, obino imaju sopstveni motor (50-110 kW), ili se
monitraju na traktor koji ih pokrede; mogu da obrauju komade prenika do 30 cm i
proizvedu do 50 nasipnih m3 seke na sat;
Velika snaga: montiraju se na prikolice ili kamione, ponekad ih pokrede motor kamiona, ali
obino imaju sopstvene motore (>110 kW); mogu da seku komade velikog prenika (>30 cm)
i lako proizvode vie od 100 nasipnih m3 seke na sat.

Sito je vana alatka za odabir komada seke u skladu sa njihovom veliinom, ime se materijal
rafinira, ali i usporava proces prerade.
Kada se seenje ne sprovodi u krajnjem postrojenju, seka se transportuje kamionom ili kamionom
sa prikolicom, retko vozilom za kontejnerski prevoz, i pakuje u velike, ali lagane metalne sanduke.
Na kamion ili prikolicu se moe direktno montirati zahvatna korpa kako bi se omogudilo autonomni
utovar seke.

21
5 SKLADITENJE KVALITETNIH DRVNIH GORIVA

Skladitenje drvnih goriva sadri tri osnovna rizika:

1. rast bui, koja predstavlja opasnost po zdravlje,
2. gubitak u masi izazvan raspadanjem, i
3. gubitak energetske vrednost.
Kad je u pitanju proizvodnja kvalitetnih drvnih goriva (seke ili cepanica), vano je obezbediti da
drvo koje se prerauje bude to suvlje mogude.
Drvna biomasa se najbolje sui prirodnim putem, na suncu ili vetru. Tehniko suenje je, u
najvedem broju sluajeva, zahtevan proces sa ekonomske take gledita i obino vredi samo ako su
vam na raspolaganju jeftina otpadna toplotna energija nastala tokom prozivodnje elektrine
energije ili procesna toplota (npr. iz postrojenja na biogas).

5.1 Cepanice i ogrevno drvo

Najubiajeniji oblik cepanica na tritu jesu okrugle cepanice duine 1 m (neiscepane i sa

sadrajem vlage vedim od 45 %). Cepanice se prodaju na lokalnom tritu i stoga je teko proceniti
njihovu godinju proizvodnju. Nakon kupovine cepanice se cepaju i skraduju (na duinu 25 do 50
cm). ogrevno drvo se uglavnom kupuje na kubike (metar kubni). Ali, kao to smo naveli pri
definisanju kubnog metra, ovo je jedinica mere za kompaktno drvo bez prostora sa
vazduhom, to nije sluaj sa ogrevnim drvetom. Cepanice i ogrevno drvo treba da se kupuju na
prostorni kubni metar. Najuobiajeniji koeficijent za preraunavanje kubnog metra u prostorni
jeste 1,4. Drugim reima, za jedan prosorni kubni metar cepanica ili ogrevnog drveta vam treba 0,7
kubika drveta. Preporuuje se trgovina u tonama (ali treba odrediti sadraj vode).
Moemo koristiti slededi jednostavan proraun kako bismo lake izraunali potrebnu koliinu
ogrevnog drveta: da bismo zamenili 1.000 litara lo ulja treba nam otprilike 7 do 8 prostornih
kubnih metara mekog drveta, ili 5 do 6 sloenih prostornih metara tvrdog drveta.

5.1.1 Zahtevi vezani za kvalitet

Kvalitet cepanica zavisi od vrste i ouvanosti
drveta, kao i naroito od sadraja vode i
veliine komada drveta. Kvalitet zavisi
uglavnom od skladitenja. Cepanice koje se
Autor: Marjan Dolenek

upotrevbljavaju u domadinstvima ne bi
trebalo da imaju vie od 25, maksimalno 30 %
sadraja vode. Uz odgovarajude skladitenje
ovo je mogude postidi u roku od godinu dana.

Test sproveden u Sloveniji gde se stepen suenja 4 razliite gomile cepanica merio na mesenom
nivou potvruje gorenavedeno pravilo. Dokazali smo da je najvaniji inilac za suenje pozicija
drveta (na suncu ili u senci), a zatim su bitni i oblik ogrevnog drveta (cepano ili necepano), kao i da
li je gomila drveta pokrivena ili ne. injenica je da je ogrevno drvo koje je bilo sloeno na suncu
22
postalo suvo u roku od 6 meseci. Iscepano drvo se suilo bre od neiscepanog (sa korom). Oblovinu
koja je bila u senci su nakon godinu dana napale gljivice, a sadraj vode u drvetu je i dalje bio iznad
35%. Potvreno je da vremenski uslovi vie utiu na drvo koje nije pokriveno, to je postalo
evidentno kad je, sa poetkom kine sezone, sadraj vode opet porastao iznad 40%.

100

80
Vlanost (%)

60

40

20

0
Oct Nov Dec Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov

Shadow/with cover
Senka/pokriveno Shadow/without cover
Senka/ i pambuluar
Senka/ne pokriveno

Sunny/with cover
Osuncano/pokriveno Osuncano/nepokriveno
Sunny/without cover

Figura 2 - Test mesenih merenja suenja 4 razliite gomile ogrevnog drveta

Tabela 20 - Energetski sadraj razliitih tipova cepanica (sa sadrajem vlage od 20 %) [2]
Tip Kal. vrednost u Kal. vrednost u Ekvivalent u litrima Ekvivalent 1 kompaktnog
drveta kWh/kg Wh/stm3 lo ulja m3 bukovine
Bukva 3.8 1,900 190 1
Hrast 3.8 1,900 190 1
Breza 4.0 1,800 180 1.1
Topola 3.8 1,200 120 1.6
Smra 4.1 1,350 135 1.4
Bor 4.0 1,500 150 1.2

5.1.2 Kako pravilno skadititi ogrevno drvo

- Radi efikasnog suenja drvo bi trebalo da bude iscepano na manje komade. Da bi se
neiscepano drvo propisno osuilo, neophodno je dvaput vie vremena nego za iscepano.
- Zona za suenje bi trebalo da bude na osunanoj i vetrovitoj poziciji.
- Sloaj drveta bi trebalo da bude za bar 10 cm izdignuta od zemlje, kako bi se obezbedila
cirkulacija vazduha i smanjio uticaj vlanosti tla
- Svee drvo ne bi trebalo skladititi u zatvorenim sobama ili skladitima (ili ak u podrumu)
gde voda ne moe da isparava, te tako drvo postane savreno mesto za razmnoavanje
gljivica i bakterija i moe da predstavlja opasnost po zdravlje.
- Nakon suvog i sunanog perioda (tj. posle leta) drvo bi trebalo da bude pokriveno kako bi
ga zatitili od kie.
- Razdaljina izmeu gomila naslaganog drveta, kao i udaljenost od zidova skladita bi trebalo
da iznosi bar 10 cm kao bi se omogudila cirkulacija vazduha.

23
Naini skladitenja ogrevnog drveta

Oblovina koja de se koristiti za proizvodnju ogrevnog

drveta moe da bude smetena na obodima umskog
puta, ali samo na osunanom mestu i samo kao

Autor: N.Krajnc
privremena mera.

Oblovina treba da bude iscepana i sloena na

osunanom mestu. Na ovoj slici vidimo potencijalno
privremeno mesto za skladitenje. Glavni problem bi
ovde bilo to to drvo nije pokriveno, niti je gomila
podignuta bar 15 cm od tla. Ovako naslagano drvo
Autor: N.Krajnc

moemo ostaviti na obodu ume tokom suvog i vrelog

godinjeg doba (leta), ali ga moramo pokriti ili
pomeriti na drugu lokaciju pre dolaska kinih perioda.

Komadi drveta( duine1 m) su iscepani i sloeni u

gomile pokrivene plastinom folijom. Koridenje
Autor: N.Krajnc

plastine folije ipak nije najbolji nain za zatitu

drveta.

Oblovina manjeg prenika ( 25-30 cm) je iseena i

smetena u skladite pored kotlarnice. Vano je da
ovakvo skladite bude na osunanom i vetrovitom
mestu. Tako de se drvo osuiti za 4 do 6 meseci ak i
Autor: N.Krajnc

ako nije iscepano

Na ovoj slici vidimo nain skladitenja drveta koji

najvie strunjaka preporuuje. Komadi ogrevnog
drveta duine 1 metra bi trebalo da budu iscepani,
naslagani na osunanom mestu i pokriveni. Ogrevno
Autor: Marjan Dolenek

drvo bi trebalo da bude ovako uskladiteno bar 4 do 6

meseci.

24
5.2 Seka

Kvalitet seke odreuje sadraj vode, vrsta i kvalitet drveta, veliina estica, udeo neistoda (poput
kamenja, zemljita, plastike...). Svi ovi parametri imaju veliki uticaj na kalorijsku vrednost, gustinu
naslaganog drveta i udeo pepela.
Za proizvodnju seke se koriste samo niskokvalitetna oblovina malog prenika, umski ostaci i
otpad. Postrojenja za proizvodnju seke obino snabdevaju poljoprivredne i drvnopreraivake
kompanije, komercijalna preduzeda, stambene zgrade, dravne zgrade, kao i mikro i lokalne
grejne sisteme. Najveda mana seke jeste manja gustina energije koja je reultat manje
ukupne gustine goriva. Sve ovo utie na veliinu neophodnog skladita

Tabela 21 - Poreenje potreba po pitanju velidine skladita kubna zapremina neophodna za

skladitenje 20,000 kWh potencijalne energije

Gorivo Lo ulje 2000l Cepanice Seka Peleti

Veliina skladita 2 3 m3 12 m3 24 m3 6 m3

25
20
15
10
5
0
Lo ulje Cepanic Seka Peleti
e
Veliina skladita (m3) 2.5 12 24 6

Figura 3 - Poreenje veliine skladita za razliitih drvna goriva

5.2.1 Kupovina seke

Na tritu goriva sekom se trguje u nasipanim kubicima ili apsolutnoj suvoj masi (tonama). Jedan
nasipni kubni metar odgovara koliini od 200 kg do 450 kg, u zavisnosti od tipa i veliine drveta,
kao i sadraja vode u istom. Neto kalorijska vrednost jednog nasipnog kubnog metra iznosi izmeu
630 kWh i 1.100 kWh, najvie u zavisnosti od sadraja vode. Iz ovog razloga bi seka trebalo da se
kupuje i prodaje po teini i sadraju vode.
Iako je gravimetriki metod (CEN 14774-1) jedini priznati referentni metod za tano odreivanje
vlage u drvetu (ovaj metod se primenjuje u laboratorijama i sastoji se od vaganja uzorka koji se
25
potom sui na temperaturi od 103 C tokom 24 sata), dananja tehnologija nudi niz prenosivih
praktinih alatki za brzo odreivanje sadraja vode. Takva sredstva su naroito korisna pri
sprovoenju ugovora koji pokrivaju snabdevanje zasnovano na teini drveta.
5.2.2 Zahtevi po pitanju kvaliteta
Kako bi se obezbedio efikasan i ekoloki rad malih ili srednjih postrojenja za sagorevanje biomase,
mora se koristiti samo suva, visokokvalitetna seka.
Trulo kontanimirano ili ubualo drvo, kao i grmlje sa tankim granama i drvo preostalo nakon
ruenja graevina nisu pogodni za proizvodnju seke.

Procenat vode u seki

Sadraj vode je najvaniji parametar kvaliteta, poto je bitan i sa aspekta energetske vrednosti i
uslova skladitenja goriva. Svea seka sadri vie od 50 % vode i nije pogodna za dugotrajno
skladitenje ili upotrebu u malim i srednjim sistemima za grejanje na biomasu.

U veim, optinskim toplanama i industrijskim postrojenjima za sagorevanje, se iz ekonomskih

razloga koristi seka proizvedena od niskokvalitetnog drveta sa visokim sadrajem vode. Specifina
tehnika oprema u ovakvim postrojenjima (koja omogudava idenje i kondenzaciju dimnih gasova)
obezbeuje niske emisije i efikasno sagorevanje.

Tabela 22 Teina i kalorijska vrednost u zavisnosti od teine i sadraja vode

Sadraj vode Ukupna gustina u kg/m3 Neto kalorijska vrednost u kWh/
nasipni m3
u% Bukva Hrast Bor Smra Bukva Hrast Bor Smra
20 % 277 280 216 188 1.048 1.062 867 759
30 % 316 320 246 216 1.022 1.034 846 740
40 % 369 374 287 251 986 998 818 716
50 % 443 449 345 302 936 948 780 682
Tabela 23 - Srednje vrednosti za kvantifikaciju

Sadraj Nasipni
Merna jedinica Tip drveta t t atro kWh
vode (%) m3
1 nasip. M 15 % 1 0.20 0.17 876
seke Smra 30 % 1 0.25 0.17 847
(zapremina) 45 % 1 0.31 0.17 819
15 % 1 0.32 0.27 1298
Bukva 30 % 1 0.39 0.27 1252
45 % 1 0.49 0.27 1180
1t seke 15 % 5 1 0.85 4380
Smra 30 % 4 1 0.68 3388
(neto teina) 45 % 3,2 1 0.55 2621
15 % 3,1 1 0.85 4024
Bukva 30 % 2,6 1 0.69 3255
45 % 2,1 1 0.55 2478

26
5.2.3 Kako pravilno skladititi seku

Seka kojom se loe mali ili srednji kotlovi treba da bude suva (sadraj vode bi trebalo da bude nii
od 30 %). Glavne preporuke za proizvodnju i skladitenje seke bi bile:
- Drvo treba da bude uskladiteno bar na tri meseca (tokom leta) na suvom, osunanom i
vetrovitom mestu (suenje proirodnim putem);
- Drvo koje je pravilno bilo uskladiteno tokom leta bi trebalo da ima sadraj vode ispod 30
%;
- Nakon kraja suvog godinjeg doba (poetkom jeseni) je neophodno pokriti naslagano drvo,
- Samo suva seka (gde je sadraj vode ispod 30 %) moe da se skladiti u zatvorenim
skladitima;
- Seku treba vaditi iz skladita u skladu sa jednostavnim pravilom PUPN "prvi unutra - prvi
napolje"
- Kada radimo sa sekom u zatvorenim skladitima moramo da se zatitimo od fine praine i
mikroroganizama;
- Izbegavajte da skladitite mokru seku sa vedim procentom iglica i lida. Temperatura u
ovakvoj naslaganoj (zelenoj) seki de rasti usled aktivnosti mikroroganizama pa de krenuti
da truli u roku od dve do tri nedelje.
Seku treba nasipati u gomilama maksimalne visine do 7 metara i to samo na dve do tri nedelje.

Naini za skladitenje seke:

Oblovina koje se koristi za proizvodnju seke se moe

Autor: Marjan Dolenek

uskladititi na obodima umskih puteva, ali na

osunanom mestu i to samo privremeno. Preporuuje
se da se seka proizvodi od suvog drveta.

Preporuuje se da se seka proizvodi od ostataka

drveta (poteklih iz drvnopreraivake industrije). Ovaj
materijal treba uskladititi na suvom mestu i treba ga
Autor:N. Krajnc

iscepati kad se osui.

27
 Seka proizvedena od sveeg materijala ima vedi
sadraj vode, moe da se skladiti samo tokom
kratkog perioda i moe se koristiti samo u vedim

Autor N.Krajnc
kotlovima sa pokretnom reetkom.

Suvu seku treba skladititi u prostorijama sa

efikasnom cirkulacijom vazduha.
Autor:N. Krajnc

Centri za trgovinu bimasom su lokacije na kojima se

kvalitetna drvna goriva (cepanice, seka i peleti)
Autor:N. Krajnc

prodaju na trasnparentni nain tokom cele godine.

5.3 Peleti

Peleti koji se ne upotrebaljavaju za industrijske svrhe imaju prenik od 6 mm i dugi su od 1 do 4 cm.

Pored ovog tipa peleta, na tritu se mogu kupiti i industrijski. Kvalitet industrijskih peleta je nii,
prenik im iznosi od 6 do 8 ili 10 mm, sadraj pepela je vedi od 3 %, i njihova mehanika izdrljivost
nije toliko bitna. Za normalan i efikasan rad manjeg kotla se preporuuje upotreba
standardizovanih i sertifikovanih peleta.

5.3.1 Kako odabrati prave pelete

1. Boja peleta ne utie na njihov kvalitet
2. Jedina karakteristika peleta koju kupac moe da proceni bez posebnih merenja jeste
mehanika izdrljivost fina praina na dnu daka peleta od 15 kg pokazuje izdrljivost istih.
3. Ukoliko peleti imau etiketu sa sertifkatom (ENplus, DINplus) to pokazuje da ih je kontrolisala
nezavissna institucija. Samim tim je mnogo verovatnije da de peleti biti visokokvalitetni (ili
bar onog kvaliteta koji je dat na deklaraciji).
4. Ne postoje zakonski propisi koji odreuju koji podaci treba da stoje na deklaraciji, ali je uvek
bolje odabrati pelete proizvoaa koji navodi vie infromacija. Takoe je uputno proveriti
poreklo peleta.

28
 5. Svi drveni peleti imaju otprilike istu bruto kalorijsku vrednost (bez obzira na vrstu drveta), a
neto vrednost varira u odnosu od sadraja vode. To znai da vrsta drveta ili prisustvo kore
nemaju bitan uticaj na energetski sadraj peleta.
6. Nasipna gustina peleta je vana samo zbog zapremine koja de stati u dak od 15 kg. Manja
gustina podrazumeva i vedu zapreminu daka od 15 kg, a ponekad dak od 15 kg bude laki
od 15 kg.
7. Kvalitet peleta bi trebalo da zavisi od potreba kupca (i naroito zahteva njihovog grejnog
sistema).
8. Cena peleta bi trebalo da bude jedini kriterijum za selekciju.
9. Ukoliko odluimoi da nabavljamo pelete od novih i neproverenih proizvoaa, prvo bi
trebalo da kupimo i isprobamo manju koliinu peleta (samo nekoliko dakova od 15 kg).
10. Pelete bi trebalo kupovati na kraju grejne sezone kada su cene nie, a ne na kraju ili sredini
iste.

Razlititi tipovi peleta

Boja peleta ne odreuje klasu njihovog kvaliteta.

Peleti su tamniji zbog priustva kore ili vrste drveta
od kojeg su pravljeni. U tom sluaju je procenat
Autor: P.Prislan

pepela obino vii.

Manje estice u dakovima se obino pojavljuju

zbog manje mehanike izdrljivosti peleta.
Autor: Tina Jemec

Peleti sa ENplis etiketom na daku su sertifikovani

u skladu sa evropskim standardom EN 14961-2.
Ukoliko peleti imaju ovu etiketu , oni su A1
kvaliteta (sadraj pepela < 7 %, sadraj vode< 10 %,
Slike od interneta

mehanika izdrljivost > 97,5 i nasipna gustina

>600 kg/m3).

29
6 SPISAK STANDARDA ZA VRSTIH BIOGORIVA POMENUTE U OVOM
PRIRUNIKU

Terminologija
EN 14588:2010 vrsta biogoriva Terminologija, definicije i opisi
ISO/DIS 16559
Specifikacije goriva i klase

EN 14961-1:2010 vrsta biogoriva Specifikacije goriva i klase Dio 1: Opi zahtevi

ISO/DIS 17225-1
EN 14961-2:2011 vrsta biogoriva Specifikacije goriva i klase Dio 2: Drveni pelet za ne-
ISO/DIS 17225-1 industrijsku uporabu

EN 14961-3:2011 vrsta biogoriva Specifikacije goriva i klase Dio 3: Drveni briket za ne-
ISO/DIS 17225-3 industrijsku uporabu

EN 14961-4:2011 vrsta biogoriva Specifikacije goriva i klase Dio 4: Drvena seka za ne-
ISO/DIS 17225-4 industrijsku uporabu

EN 14961-5:2011 vrsta biogoriva Specifikacije goriva i klase Dio 5: Drvo za ne-industrijsku

ISO/DIS 17225-5 uporabu

EN 14961-6:2012 vrsta biogoriva Specifikacije goriva i klase Dio 6: Ne-drvenaste pelete za ne-
industrijsku uporabu
ISO/DIS 17225-6
Osiguranje kvalitete goriva

EN 15234-1:2011 vrsta biogoriva Osiguranje kvalitete goriva Part 1: Opi zahtevi

EN 15234-2:2012 vrsta biogoriva Osiguranje kvalitete goriva Part 2: Drveni pelet za ne-
industrijsku uporabu
EN 15234-3:2012 vrsta biogoriva Osiguranje kvalitete goriva Part 3: Drveni briket za ne-
industrijsku uporabu
EN 15234-4:2012 vrsta biogoriva Osiguranje kvalitete goriva Part 4: Drvena seka za ne-
industrijsku uporabu
EN 15234-5:2012 vrsta biogoriva Osiguranje kvalitete goriva Part 5: Drvo za ne-industrijsku
uporabu
EN 15234-6:2012 vrsta biogoriva Osiguranje kvalitete goriva Part 6: Ne-drvenasti pelet za ne-
industrijsku uporabu

Fizike i mehanike osobine

EN 14774-1:2009 vrsta biogoriva Odreivanje sadraja vlage Metoda

ISO/CD 18134-1 suhog drva Dio 1: Ukupna vlaga - Referentna metoda

EN 14774-2:2009 vrsta biogoriva Odreivanje sadraja vlage Metoda

ISO/CDP 18134-2 suhog drva Dio 2: Ukupna vlaga Pojednostavljena metoda

30
7 LITERATURA

1. FRANCESCATO, V., KRAJNC, N., et al. 2009. Wood fuels handbook. Legnaro: AIEL - Italian
Agriforestry Energy Association, 79 str., ilustr. (www.biomasstradecentre2.eu) (Accesed 17
October 2014)
2. KRAJNC, et al. 2014. Kakovostna lesna goriva za vsakogar : koristne informacije za vse, ki se
ogrevajo z lesom. Ljubljana: Gozdarski intitut Slovenije, Zaloba Silva Slovenica, 19 p., ISBN
978-961-6425-72-8. (www.biomasstradecentre2.eu) (Accesed 17 October 2014)
3. KRAJNC, N., et al. 2009. Lesna goriva : drva in lesni sekanci : proizvodnja, standardi
kakovosti in trgovanje. Ljubljana: Gozdarski intitut Slovenije, Zaloba Silva Slovenica, 81 p.,
ISBN 978-961-6425-50-6. (www.gozdis.si) (Accesed 17 October 2014)
4. KRAJNC, N., PIKUR, M., 2011. Drva in lesni sekanci : kakovost lesnih goriv. Ljubljana:
Gozdarski intitut Slovenije, Zaloba Silva Slovenica, 23 p., (www.gozdis.si) (Accesed 17
October 2014)
5. KRAJNC, N., PREMRL, T., 2010. Biomasni logistini in trgovski centri : trije koraki do
uspene realizacije projekta : smernice. Ljubljana: Gozdarski intitut Slovenije, Zaloba Silva
Slovenica, 33 p., ISBN 978-961-6425-55-1. (www.gozdis.si) (Accesed 17 October 2014)
6. Langendorf G., Schuster E., Wagenfhrt R. 1972 Rohholz,Leipzig : VEB Fachbuchverlag,
278 str.
7. Loo van S., Koppejan J., 2003Handbook of Biomass Combustion and CoFiring, Ed.,
Twente University Press (NL),
8. Obernberger I., 1995Logistik der Aschenaufbereitung und Aschenverwertung,
Bundesministerium fr Ernhrung, Landwirtschaft und Forsten, Bonn (DE).
9. Stampfer K., Kanzian C., 2006, Current state and development possibilities of wood chip
supply chains in Austria, Croatian Journal of Forest Engineering 27 (2): pp 135144.
10. Tomter S.M., Bergsaker E., Muja I., Dale T., Kolstad, J.. 2013. Kosovo National Forest
Inventory 2012. Pristina 2013, Ministry of agriculture, forestry and rural development,
Republic of Kosovo, 58 p.
11. Torelli N., 1989. Zgradba in lastnosti lesa : (za interno uporabo). Ljubljana : VDO
Biotehnika fakulteta, VTOZD za lesarstvo, Katedra za tehnologijo lesa,92 str.
12. Torelli N., 1998. Gostota in relativna gostota lesa = Density and relative density of wood/.
str. 54. V: Les.ISSN 00241067. Let. 50, t. 3 (marec 1998), p. 5254.
13. UNIFIED BIOENERGY TERMINOLOGYUBET, 2004. FAO, 50 p.
14. Wagenfhr, R., 1996. Holzatlas. 4. Izd. Fachbuchverlag, Leipzig, 688 p.
15. HARTMANN, H. (Hrsg.): Handbuch Bioenergie-Kleinanlagen 2007 (2nd edition).
Sonderpublikation des Bundesministeriums fr Verbraucherschutz, Ernhrung und
Landwirtschaft (BMVEL) und der Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe (FNR), Glzow
(DE) 224 S., ISBN 3-00-011041-0, Mai 2007.

31
Dr. Nike Krajnc, strunjak za drvnu
biomasu, pripremila je ovaj prirunik
kao rezultat komponente za
ublaavanje klimatskih promena u
okviru FAO projekta Podrka za
sprovoenje politike i strategije za
razvoj umarstva na Kosovu, podran
od Ministarstva Inostranih Poslova
Finske.
Prirunik prua jedan skup informacija
o drvnoj biomasi za proizvoade i
potroade, i prilagoen je potrebama
trita i problemima koji su
identifikovani u junoistonoj Evropi.
Ovaj prirunik ima takoe za cilj
promovisanje modernih tehnologija,
kao i efikasno i odrivo koridenje
drvne biomase itavim lancem
vrednosti. Jedno transparentnije
trite, u smislu vrednosti i uslova
privreivanja, stablizovalo bi rast
sektora za proizvodnju biomase u
bududnosti, i na taj nain bilo bi od
pomodi proizvoadima biomase i
ostlih drvnih prozivoda koje se koriste
kao gorivo, popunjanajudi time
potranju trita za biomasom u
bududnosti.
FAO je zahvalan svim uesnicima ovog
projekata sa nadom da de ovaj
prirunik ohrabriti mnoge
poljoprivrednike, vlasnike uma i
donosioce odluka da promoviu
uzgajanje drvne biomase na lokalni
nivo.