jeftinijin postupaka, koji su manje precizni i taeni, a prilagodjeni pojedinim zahtevima MTM 2, MTM 3, MTM/SAM, MTM V,, 336. Samo dobro poznavanje cilja, kriterijuma i ogranicenja iz oblasti UPV i svakako, viadanje mnostvom pojedinacnih metoda iz razli¢itih grupa moze odgovoriti na pitanje koja je metoda za UVERR optimaina. Najvece ogranicenje u izboru i primeni pojedinacnin metoda je njihovo poznavanje i sposobnost primene. Nase je misljenje da je, u uslovima razvoja nauke, tehnike i tebnologije u Jugoslaviji, potrebno poznavati barem po jedau _metodu iz svake od pomenutih grupa; te bri2ijivim izucavanjem moguénosti i potreba, opredeliti se za odgovarajucu. Daljim pracenjem rezultata rada u oblasti UPV prikupljati podatke o mogucnostima, problemima, na¢inu njihovog regavanja,.., i paraleino upoznavati i ostale pojedinacne metode kako bi se izbor ‘mogao Uciniti jo8 boljima, U ostalim delovima ovog poglavija bice obradjeno utvrdjivanje vremena elemenata rada radnika sa po jednom pojedinacnom metodom predstavaikom iz pomenutih grupa. Utvrdjivanje vremena elemenata rada radnika merenjem veemena(studijom vremena) Merenje vremena elemenatarada radnika 337. Meriti, zna¢i uporediti sa poznatim i unapred dogovorenim. Ono sto se dogovori naziva se etalonom, jedinicom ili mernom jedinicom. Tako dutine merimo metrom, masu kilogramom, vreme sekundom, ja¢inu elekiriene struje amperom, Ornovas merna termodinamicky temperaturu kelvinom,.. Ovo su neke od Jeainica 2a osnovnih mernih jedinica u.sistemu Medjunarodnin mernin jedinica (SI), koje se u primeni u Jugosiaviji od 01.01.1981.8 Velicina vreme merise osnovnom mernom jedinicom se k undo m — ¢ija je oznaka [s]. "Sekunda je trajanje od 9.192.631.770 perioda zratenja koje odgovara prelazu izmedju va hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133°.46 Merne jedinice za vreme van SI koje se mogu upotrebljavati su: ~ minuta, oznaka [min], jednaka je 60 Isl; - sat/¢as, oznaka [h], jednak je 3.600 | = dan, oznaka [dl], jednak je 86.400 [5]: 1 ~ sedmica, mesec i godina gregorijanskog kalendara.*7 338. "Najveci uredjaj za odredjivanje vremena je svemir. Njegov rad potinje istovremeno sa stvaranjem sveta, Posto se svemirske mere racunaju u milijardama, ljudi su stvorili kalendar hronograf da bi podelili svoj 2ivot i istoriju na upotrebljive i korisne vremenske podatke”. 46) Sa razvojem nauke i tehnike razvijala se potreba 2a sve preciznijim podacima o vremenu, i insicumentima za njegovo registrovanje. Sredstva za merenje vremena prolaze kroz niz faza, potev od jednostavnog merenja peteanim satom, pa sve do danasnjih registrovanja vremena pomocu elektronskih uredjaja. 339.Za merenje vremena se koriste razliciti instrumenti, cja primena zavisi od zahteva 2a preciznoscu: ~ sat/easovnik koji moze biti mehanicki/elektrieni/elektronski, Koristi se za merenje vremena duzine elemenata (5 do 15 min), ako se ne zahteva velika preciznost, = hronometar/stoperica koji moze biti mehanicki/elektricni/elektronski, koristi se za merenje ‘veemena elemenata koji su duzi od 10 a kraci od 60 jedinica skale hronometra (6 do 36s za hronometar sa skalom podeljenom na 60 s), ako se zahteva uobicajena preciznost; Instrumenti z ~ filmska kamera Koja se koristi za elemente koji su veoma kratki (2 do 3 s) ako se zahteva veoma velika preciznost; ~ magnetofon koji se koristi za registrovanje zvucnih grani¢aih lacaka i snimanje u otezanim uslovima, ako se zahteva uobitajena preciznost; ~ instrumenti za registrovanje vremena, specijaine konstrukcije, ako se zahteva uobieajena preciznost: ~ instrumenti za registrovanje podataka (impulsa) povezani sa elektronskim racunarom, ako se zahteva uobi¢ajena i veoma velika preciznost; 7 Takon 9 mernim jedinicama i merit 47 JE Scott” Metode merenja Veemena u Industejski 012-224340, Sat je instrument za merenje vremena koji je najvise v ‘svakodnevnoj upotrebi, a redje se koristi za merenje vremena elemenata rada radnika, mada njegove tehnicke karakteristike to omogueavaju, narotito kada su u pitanju zahvati i operacije eee eaters mage a uaeee seal sence rede init alata ttee | saoeee esa sledeci tipovi hronometara: (a) Hronometar kod koga je skala podeljena na 60 delova. Svaki deo predstavija 1/60 minute, ili 1 (s). Velika kazaljka cini jedan pun okret za 1 minutu. Mala kazaljka cini pun obrt za 30 ‘minuta.Ovaj hronometar se redje upotrebljava zbog teskoca kod obracuna studije, itd. Tabela 27, Hronometri se razlikuju i po broju kazaljki; broju dugmadi za rukovanje; tehnici merenja vremena; tatnosti; otpornosti na udare, viagu, toplotu; moguenosti Koriscenja u mraku; sa kazaljkama i digitaine; energetskom pogonu (mehanicki elektrieni, elektronsti); zemiji proizvodjacu; firmi;.. Slika 121 Da bi se hrometrima mogli izmeriti keatki elementi primenjuju se dva, tri i ¢etiri hronometra povezana mehanizmom. Analiticar vremena rukuje samo jednom polugom, a hronometri se po odredjenom redosledu ukijucuju i iskijucuju, omogucavajuci analiti¢aru vremena da i pored veoma kratkih elemenata izvrsi sve potrebne aktivnosti (osmatranje, uotavanje granicne tacke, rukovanje sa hronometrima, o¢itavanje vrednosti sa hronometra, zapisivanje i ponovno osmatranje). Najjednostavniji slucaj je sa dva hromometra u paru (sli¢no kao kod sahovskog sata) dok jedan radi drugi stoj, analitiear moze preciznije da otita vreme sa hronometra Koji stoji i tek tada da ga anulira (veati kazaljku uv potetni - nulti polozaj) Slika 122. U primeni hronomete ‘vremena: 8 postoje dve osnovne tebnike merenja (A) Povratna tehnika i (B) Protoena (kumulativna) tehnika. . Stitn 12: Heotike tiporshronoetara {malin anipulaanje se . nine (Is BY. ote. Motion andere 2909074 282) 278Vecina hromometara (narotito savremenih elektronskin = digitalnih) moze se koristiti bilo kojom tehnikom. (A) Poveataom tehnikom se mere vremena pojedinin elemenata nezavisno (elemenat po elemenat, npr.: A; B:C;..) (B) Proto¢aom (kumulativaom) tehnikom se otitavajy Yremena u svakoj granieno taeki od potetka snimania, pa redom do kraja merenja, na koji nacin se meri vreme trajanja prvog elementa, pa prvog i drugog zajedno, zatim prvog, drugog i treceg zajedno i tako redom, (Npr.: A; A+ B; A+ B+ C;...). Veemena pojedinih elemenata izracunavaju se oduzimanjem registrovanih veemena na hronometru u trenucima zavréne i potetne grani¢ne tacke posmatranog elementa. Ovaj obracun se vrsi posle obavijenih snimanja u pogonu, Npr: A= 0,20; A+ B~ 0,28: A+ B+ C= 0,42;... Vreme trajanja elementa C se dobija oduzimanjem (A + Bs C)-(A+B) = Cili 0,42 - 0,28 = 0,14 Mada postoji niz pogodnosti i nedostataka svake od ovih tehnika vu primeni je najcesce povratna tehnika 48 342, Filmska kamera je instrument za snimanje veceg broja fotografija na filmsku traku, koja se posle razvijanja moze projektovati istom, povecanom ili usporenom brzinom v odnosu na brzinu snimanja (broj fotografija u sekundi), Brzine snimanja mogu biti razli¢ite. Smatra se normainom, brzina od 16 do 24 snimka u sekundi, ta vremenom ekspozicije od 1/50 s. Kod sporin snimanja je vremenski period izmedju dve fotografije dugacak (snima se po jedna fotografija svakin pola sata, ili svaki put kad predmet rada naidje i aktivira kameru). Brzim snimanjem ;radjuje se broj fotogcafija koji je nekoliko stotina i hiljada puta ‘yeti od broja fotografija kod normalne brzine. (Npr.: 10 miliona snimaka v sekundi, 2a utvedjivanje brzine Leta projeKtila) Utvrdjivanje vremena se vrsi prebrojavanjem snimaka izmedju graniénin tacaka elemenata i primenom razmere (broj snimaka U jednoj sekundi). Postoji i tehnika u kojoj se, pored filmske kamere koristi i mikrohronometar, (izuzetno brzi hronometar). Mikrohronometra se postavi u vidno polje kamere, tako da ne smeta snimanju rada radnika, Direktnim ocitavanjem mikrohronometra na snimku granicnih tacaka utvrdjuje se veeme, a razlika otitanih vremena sa poslednje i prve grani¢ne tacke je vreme elementa, postoji veliki broj tipova filmskin PR 16006 qaeke lt TTgvenje nade Sve omy asjagtr Ima tak podeeen ‘lk 122; Table 04 uredjajen aa serenje vrenene poof SH Meo romotea & nafin wanipulieanja an nim. (02 8.¥.Miabe Motion assy 238: REPA 2,9.) FEU TaBaFFRR.- Studi rad, ste 138,282 Oprema 2a snimanie i brad. podataka konstantan broj snimaka da se rezultati mogu izeazavati direktno vodredjenim jedinicama mere.19 Primena filmske kamere je visestruka: proucavanje organizacionin metoda, merenje vremena, obuka radnika, formisanje rukovodstva,... formiranje banke podataka, sirenje naprednih organizacionih metoda, 343, Magnetofon je instrument za snimanje zvuka, te se v oblasti ‘merenja rada koristi za snimanje onih elemenata éije su grani¢ne tacke definisane zvucnim signalima. Pored toga, magnetofon se _ mote koristiti i kao diktafon u svim onim siucajevima kada je tetko vrsiti snimanje na uobi¢ajeni nacin. Vreme se meri kasnije sa take ("skidanjem"), nekim od tehnickih sredstava za merenje 344. Instrumenti za registrovanje vremena predstavijaju specijaine uredjaje za utvedjivanje vremena elementa, kao sto su tabla sa beojilima na baterijski pogon, uredjaj sa mernom papirnom trakom, uredjaj sa papirnim krugom,... Svi oni omogucavaju da se posredno merenjem duzine, ocitavanjem brojeva,... i primenom odgovarajuce razmere utvedi vreme. Slika 123. 345. Instrumenti za registrovanje podataka povezani sa elektronskim racunarom sluze da se u poseban uredjaj sa tastaturom ukucaju podaci i registruju na magnetnoj traci, koja predstavija ulazni elemenat u racunar, te se dalja obrada studije vrsi automatski i neuporedivo br2e.50 346. pored instrumenata za merenje vremena neophodna je oprema za snimanje i obradu izmerenih podataka: ~ snimacka tabla, pisadi pribor, dve olovke, rezae i gumica, lenjir, trougao,..) insteumentarij za rad, > (snimacki listovi - SLI i $L2) radni tistovi - RLI, i RL2, zakijueni list - 2L; list za analizu zakljucnih listova ~ A ZL, ‘ist papir za pribeleske), - uputstvo za snimanie, + li¢na zagtitna oprema, ~ tehnieka sredstva za obracun podai - (digitron, racunska elektriena masina,... raeunar). RM Barses.- Motion and str. 1321 133. 30. B. Majnard - Industljski . ste 3.98. date “iilaaredja) 20 traton; uredias ot krufnon kartonzure- (Ajaj an trwton, (Ue H.B. Majpand.~ Induetet Jaks... 12.202, 12.295, 12-296; Boe Mabel. Hotlon andere, 296 4 297.) 283cena brine i rada rad efikarnosth rade Snimacka tabla slu2i da pridrtava hronometar i snimacke listove i omoguei pisanje i rad sa hronometrom u raznim uslovima. Slika 12451 Ocena brzine i efikasnosti rada radnika 347. Vreme elementa rada radnika koje bi bilo izmereno nekom od _ Pomenutih tehnika uz primenu tehnickog sredstva i opreme ne bi moglo da se iskoristi za utvrdjivanje vremena elementa rada radnika. 20g ¢ega? Merenjem je konstatovano koliko su vremena radili Konkretni radnici na posmatranom elementu. Bez obzira sto su Konkretni radnici radili isti elemenat, po isto) organizacionoj metodi,..., pod istim preduslovima, izmerena veemena su razlicita. Ovo je posledica ¢injenice da su svi ljudi razli¢iti i da je razlicitim ljudima potrebno razlicito vreme da urade isti elemenat cada pod istim predusiovima. Zato je Remoguce progiasiti jedno od izmerenin vremena kao odgovarajuce, kao vreme elementa rada radnika, koje je potrebno prosecnom, standardnom radniku. Ukoliko bi izracunali prosek iamerenih vremena, jos uvek ne bi imali nikakavy garanciju da je ovaj prosek odgovarajuce vreme. Zato #to se ne poznaju brzina i efikasnost rada svakog pojedinog konkretnog radnika i odstupanje od prosecne/standardne bezine i efikasnosti koja je predusiovima definisana i dogovorena.5? 348, 2bog toga je neophodno potrebno tokom merenja vremena elementa radaradnika primenitii postupak ocene br zine i efikasnosti cad a. Ovaj postupak svodi vreme elementa rada bilo kog konkretnog radnika na vreme elementa @ koji radi prose¢nom/standardnom brzinom i efikasnoscu ada. Jasno je da je radnik koji radi proseenom/standardnom brzinom i efikasnoscu rada samo pojmovna kategorija, obracunska kategorija, fiktivai apstraktni radnik a nikako konkretan radnik. 284 ST Detaljlje u D. Tabortax Studij rade, H. B, Majnard Industeiski inzenjering 1 u literatort koja ima karakter priewenika 52 U titeraturi en or retavanje ovos po, efikaenost, intensive ienja smo. dace. postupak wijen ig dve rei: bezina fefikasnost dovoljno urpesno resili problem 1 dobro ‘odreditt ova) pojam. Pri tome rmo svesni da se on oénos! | na intonzitet intenzivnost) 1 Stik 124; Saimatbe able (Ie RoW-Barnon,~ Sui Majnard.~ Induatet jek, 12.2265 200; RHPA 2,100.)286 349. Istrativanja su pokazala da, u dovoljno velikoj grupi radnika, brzina i efikasnost cada varira od najsporijeg do najbr2eg. Ako se V najsporijes radnika ozna¢i sa 1, onda je v najbe2eg radaika 21 1/5 veea. Isto tako je utvrdjeno da raspored sposobnosti takve reprezentativne grupe odgovara normainom rasporedu. Na slici 125 je prikazan caspored V grupe radnika, Na apcisi je V merena ¥u odnosu na najsporijeg radnika oznacenog sa 1, Na ordinati je broj radnika koji su radili sa odredjenom V. Povrsina ispod krive Fasporeda predstavija ukupan bro} radnika. U pojedinim -intervalima je razlicit. Ako se ukupan bro} radnika iskate procentom (100 (x)), onda je procenat broja radnika iz pojedinin intervala kod normainog rasporeda definisan unapred, Oni su simetri¢no rasporedieni oko srednje vrednosti: 2; 14; i 34 [+] Vrednosti su upisane u pojedina polja povrsine ispod krive rasporeda, Svega 2 *] radnika rade veoma sporo, a isto toliko (2 [xD rade izuzetno brzo. $ druge strane, najveca grupa radnika (68 [sD radi veoma sticno tj, njihova V se malo razlikuje od neke proseéne/standardne vrednosti koja je unapred definisana. Na drugo} skali apcise nanete su granice rasipanja u odnosy na srednju vrednost oznacenu sa X. Odstupanje na levu i desnu stranu pojedinih intervala je standardna devijacija umnozena sa Koeficijentom 1, 2 i 3. Najsporiji radnik iz grupe je sporiji od proseka za 3 standardne evijacije, a najbr2i je br2i od proseka isto za 3 standardne devijacije. Najsporiji i najbrti radnik se razlikuju za 6 standardnih devijacija. Ako se u nekom primeru proseera V oznaci sa 100 (J, a standardno odstupanje odredi da je oko 12 [x], moze se izracunati odstupanje svakog intervala na apcisi normaine raspodele. 53 Nasjporiji radnik radi sa V - 64 (2) od proseene u, a najbeai sa V= 136 1%] Potpuno je jasno da ce srednje vrednosti V i ceo skup radnika (u ‘okviru normaine raspodele) da se pomera du2 apcise u zavisnosti od motivisanosti za rad. Ovde se ne misli na individualnu motivisanost vee na motivisanje cele grupe radaika (novéano, stimulativnim nagradjivanjem..) Znati da V direktno zavisi od stimulisanja te se u predusiovima mora definisati jasno i sta se pod stimulisanim radom podrazumeva. U svetw i dostupnoj literaturi, ovom problemu je posvecana velika paznja. Mada se on tretira i retava godinama, jot uvek 33 CA Ande-son.- Ocenjivanie radnog napora u Industrijski se 337 eat [eligi aims A AE i if i Fl { Bye face feng a Hg eellegttis [all A il Dregledon nekin oenovnih karakteristika 287,postoje (rekli bismo) zna¢ajna odstupanja, Svi polaze od stava da je potrebno unapre utvrditi standard, Neki odredjuju standard v okvirima firme, a drugi pokusavaju da odrede opsti standard Jedn: zastupaju tezu da je standard nestimulisan rad pod Kontrolom, a crugi da je standard stimulisan rad. Vecina se ipak slaze da je potrebno usvojiti neke lako prepoznatijive poslove i za ajih usvojiti standard. Uvecini stucajeva to su hodanje bez opterecenja po ravnoj podiozi i delenje 52 karte na éetiri kupe Medjutim, koliko ce standardno vreme biti, tu postoje razmimoilazenja “Sigurno je da ovo vreme zavisi od klimatskih usiova, case, tradicije,tehnieke kulture... U Evropi i Americi iskazane su odredjene sli¢nosti u ovom podrugju. Tako, postoji podudarnost da se standard odredjuje 2a stimulisan cad, i da je u tom slucaju brzina hodanja 4 {milje/hl priblizno 6 [km/h]. Sistem MTM bazica na nesto nizin veednostima V, te je brzina hodanja 5.75 [km/h]. Neki autori ova vredrost utvedjuju na 4.8 [km/h](Barnes) ili 5 [km/h] (Tabor sak) Kod podele 52 karte na 4 kupe vreme je razli¢ito. Ono iznosi 0.5 {ain} (1L0, Barnes, Taborsak,..) 10.375 [min] (P.A. Management... $ obsirom na primenv standardnog veemena (norma) za Programiranje, planiranje, upravijanje..... i2radu qn Kalkulacija..raspodelu dohotka i licnih dohodaka i stimulisanje l Fada; Ustav SFR) i Zakon 0 udruzenom radu; osnovu samoupravnog socjalizma: i opredelenje radnin ljudi u Jugostavii mitljenja smo = da standard treba da bude jedinstven -jugosiovenski = da treba da bude odredien 28 stimvlisan rad; ~ dane reba da bude niti od standarda Evrope i Amerike. Prems tome, a na osnovu iskustva (autora), mogu se preporuciti sleded standardi: * Brzina hodanja po ravnoj podlozi bez opterecenja 6 [ken/hl; * Vreme za podelu 52 karte na ¢etici grupe rasporedjene aa vuglovima kvadrata ¢ija je stranica 46 em] pri cemu radnik anisarale sedi za stolom 0.375 [mink oven drzine | * Stimulisan rad podrazumeva da radnik koji radi standardnom etikasnostt brtinom i efikasnoseu rada(6 [km/h]; 0.375 min) ostvari licni donodak za 33 Ix] veci od litnog dohotka radnika ¢ija je brtina i efikasnost za 25 [1] manja od standardne, tj, éija je besina hodanja 4.5 [km/hl i vreme podele 52 karte 0.5 [min] Posie definisanja standarda za V_potrebno je odrediti skale promena ocene V odnosno kako obelezavati STANDARDNO Vu 288 as kojim jedinicama i kako peatiti promenu Vv odnosu na standardno VI u ovom slucaju bilo je puno ideja i resenja Najpoanatije i najvise primenjivane su: (A) Skala 0-100 (jedinica mere je procenat ili poen V; ocena 0d 100 jedinica odgovara standardnoj V uz stimulitan rad: ocena fod 0 jedinica odgovara mirovanju; skala je linearna sa diskretnom promenom 04 0,1,2)..100, ..) (B) Skala 0-133 (jedinica mere je procenat ili poen V; ocena od 133 jedinica odgovara standardnoj V uz stimulisan rad; ocena od 100 jedinica odgovara proseenoj V uz nestimulisan rad. ili 25% manjoj V od standardne za stimulisan rad: ocena od 0 jedinica odgovara mirovanju; skala je linearna sa diskretnem promenom 04 01,2) 100...) Osnovna razlika ovin skala je u ozna¢avanju sa 100 jedinica U skali (A) to je stimulisan rad koji se izvodi standardnom V; au skali (B) nestimulisan rad pod kontrolom koji je za 25% sporiji od stimulisanog. Slika 126. Pored toga skala (B) ozacava da je stimulisan rad efikasniji 2a 33%. Ona je i sa nesto sitnijom podelom Sasvim je svejedno koja ce se skala za ocenu V koristiti Jedino se mora jasno poznavati standard i odnos ocene Vu dato) skali prema njemu da i je to 100 (skala A) ili 133 skala (B) za stimulisan rad; ili 75 (skala A) i 100 (skala B) 2a nestimulisan rad Na osnovu primene u svetu i iskustva u zemiji preporucuje se skala (A) od 0-100, koja je najbliza granicama rasporeda iskazanim u procentima. 4 skal ocene V definite sao" da nema rada, ema pokceta Naysporm adniku odgovaraocena V"G3" a nabctom "138. Sa Senakom "100" definicnna je medjana cormainog rasporeds Rajvecibeo)radnica radu oskim greniat oko ove ocene Skala ocen Ve linearna, te V-oceaa od 100 odgovara ave pula eco) Vd one ozngcene ta ocenom 30 Na kraju je dat opis aacina rada kod pojedinin V. Vredno, ozbiljno jzvesavanje posia prosecno uverbanog radnika ¢iji je cad stimulisan, a moze bez posledica po zdravlje na tiaj nacin i tom bezinom da radi svih 8 ¢asova, odgovara oceni V=100 [4]. Sa 125 ice ocenjena V onog radnika koji radi vrlo brz0, Koji ispoljva visok stepen sigurnosti, umegnosti i koji radi dosta brze od proseenog radnika, Najsporiji radnik u grupi ¢iji je V ocenjen sa 28963 radi na takav nadin da se stie utisak sporog, nespretnog. pipavog izvetenja posta, radnik kao da je nezainteresovan za rad, kao da je pospan. SALA(A) (0-100 ome , n eo us Osnovno vreme element mm 2 2 @ m1e wf te mpm ma rada radniea 350, Veeme elementa rada radnika - osnovno vreme elementa rada radnika, ono na kome se zasniva postupak, (to) se izracunava na osnovu podataka: * izmereno veeme elementa rada konkretnog radnika (ti); * ocena brzine i efikasnosti rada konkretnog (istog) radnika Wei ° ° wo 12 iw great provecne/standardne brine | efikesnost! cade a e oomm iktivnog/apstraktnog radnika definisana preduslovima ~ 2 2 © © hm & jib min tp Lymm wm | oeena osnovne brzine | efikasnosti rads, one na Kojo) t6 zasniva postupak Vou skali0 100, Vo = 100). osnovno veeme Izraz 2a proracun vremena elementa rada radnika ~ osnovnog. veemena elementa ada radnika izvodi se iz zakonitosti da je proizvod vremena elementa cada radnika i ocene brzine i - | efikasnosti rada, konstanta pri radu na istom elementu, pod istim [STANDARD X(BRZINA RODANJA BEZ OPTEREEENJA PO RAVNOJ PODLOZT: preduslovima, bez obzira na individuaine razlike pojedinin —— | konkretnih cadnika. Ova zakonitost je posledica prethodno ° a 7 om | postavijene zakonitosti (linearne), izmedju ocene brzine i 1 2 3 48 5 77 efikasnosti rada radaika wv odgovarajucoj skali, i brzine i t . , efikasnosti rada radnika. Slika 127. Znaci da konkretnoj V. ‘ 5 ‘odgovara jedna i samo jedna ocena V. (Npr.: ako konkretan radnik hoda brzinon 6 [km/hl po ravnoj podiozi bez opterecenja focena V je 100; aco se konkretan radnik ne krece 0) [km/h], ‘ocena V je 0:..) Tako je: STANDARD 1: (VRDNE POTREBNO ZA PODELU 52 KARTE RA 4 GRUP: to Vo + GX Vy = tig x V2 = = constans. ° 1 ay le ny Saas Te je ‘Slike 126: Uporedni pregled skala A 4 B xa ocenu standardina Vir $ 11. 290 291T®r RE 8 eee eg ee ge ‘S1ska 127: DiJagram zavianosti ocene hodanja of breine hodanja radnika u (K/h) 351 Ova zakonitost se prikazuje dijagramski Slika 128, Naprimer: Tri radnika hodaju po ravno) podiozi bez opterecenja sa zadatkom da predju 6 (km). Prvi radnik je pregao rastojanje za 1 (h), drugi za 2 (n), a treei za 0.8 (h). Proseeno radniku je bilo potrebno da predje 6 (km); 1,267 (h). Medjutim, analiticari raga koji su merili vreme, ocenjivali su brzinu i efikasnost hodanja ovih radnika. Tako je ocenjeno da je prvi radnik hodao sa bezinom i efikasnoscu 100 (1), drugi sa 50 (1), a treei sa 125 (1) Mnozenjem izmerenog vremena i ocene brzine i efikasnosts dobija se konstantna vrednost jednaka 100 Primenom izraza za proracun osnovacg vremena elementa sada cadnika dobija se 2a, hodanje po ravnoj podiozi bez opterecenia na rastojanju od 6 (km), ukoliko se hoda standardnom brzinom i efikasnscu cada u sva tri sluéaja ista vrednost jednaka | ini Coeava se da je greska prosecnog vremena u odnosu na osnovac wreme preko 26:4! Rezultati merenja i ocene v su dati u tabeli 28 Obuka analiti¢ara vremena u postupku ocenjivania Vy Ocena V u najvecoj meri zavisi od analiti¢ara vremena i njegove obucenosti. Zbog toga se ovome posvecuje izuzetna paznja Maogo je lakse obuciti analiticare rada da mere vreme hronometrom il nekim drugim tehnickim sredstvom i da postizu zadovoljavajuce rezultate, nego obutiti ih da ocenjuju V. Iskustvo pokazuje ca je ovaj problem resiv, ali mu se mora posvetiti potrebna paznja vkolike se ne 2eli dobijanje pogresnih rezultata, Postupak obucavanja analiti¢ara vremeena za ocenu v je u potpunosti razvijen. Potinje se od male teorijske obuke, a nastavija sa obukom na usvojenim standardima u svetu: hodanje po ravnoj podlozi bez opterecenja sa duzinom koraka od 75 [em] i demonstratorom visine 170 [em] na rastojanju od 20 {ml; podela 52 igrace karte na 4 kupe koje se formirajy pri podeli na ugiovima kvadrata ¢ija je stranica 46 leml: pri cemu demonstrator. sedi za stolom, postavijanje 30 ¢epova u tablu sa 30 otvora sa obe ruke simetrienc,..; Potom se obuka nastavija sa 293Fa — Skolskim filmovima, da bi se zavesila u pogonu u realnom sistem. 352. Da bi se ocenjivanje V koliko toliko olakéalo najmanja jedinica promene je 5 (tako se ocenjuje V sa: 85; 90; 95; . 125;..) 353. Potrebno je napomenuti da svaki analiti¢ar vremena posle obuke dobija sertifikat (atest) sa karakteristikama svojih sposobnosti, a narotito tacnost/osetljivost, i postojanost, Pozeljno je da se analiticar cada jednom goditnje uputi na proveru svojih karakteristika i atest produti, promeni, uskrati,.. 354, Dozvoljeno odstupanje ocene V konkretnog analiti¢ara vremena (gretka ocenjivanje) od stvarne vrednosti V definisane standardom je +/-5 (x). Medjutim ¢ obzirom na jedinicu promene ocene V (5), preporueenu skalu (0-100), vobitajen raspon, ocena V (70-130) i éinjenicu da se mote uporedjivati samo po jedna konkretna ocena V , a nikako prosek moze se smatrati da je dozvotjeno odstupanje ocene V +-5 (1). Bitno je da cezultat, a to je osnovno vreme u sekundama (s) bude u dozvoljenim granicama +-5 (x) za 95 (x) verovatnocu i dozvoljenu gresku pri ocitavanju hronometea +-2 |] 54 355. 1 pored potpuno korekine obuke analiti¢ara rada u postupku ‘ocene V. potrebno je da, pre svake studije, tim analiticara vremena (u toku probne studije) usaglasi sa struenjacima u BE aR pogonu prosek/standard za svaki konkretni posao i proveri Uigeanost tima za ocenu Vu konkretnim uslovima reainog sistema, Sl 128: DiJegr mavens: pres wenn ele rc rahi come Tune | ofhanesti rad Jo mwa Tebeta 20 Pyne ¥ Jay peimeoen 37 Detalinije’ (LO. Proueavanje rads; D. Tabortak.~ studtj ada ") Todorovic | B. Petrovie™ Proucavanje | merenje. HB. Majnaed” Industeijskl 4 ostala literatura sa karakierom prieueniea 204 295Postupak utvrdjivanja vremena elemenata rada radnikal, ‘merenjem vremena (studijom vr: a 356. Studija vremena je osnovna metoda merenja vremena elemenata rada radnika, koja garantuje precizne podatke velike tacnosti Ona je bila osnova razvoja maogobrojnin metoda utvedjivanja vremena elemenata rada radnika. Otkako ju je uveo F-V.Tejlor _ Frederick W. Taylor) keajem prosiog veka, jos uvek je v primeni ¥ razlicitim modalitetima, Omogucava utvedjivanje vremena elemenata rada radnika paraletnim radom na merenju vremena | oceni brzine i efikasnosti rada. Precizni i tacni podaci koji se dobijaju u ovom postupku obezbedjuju. pored direktnos Koriscenja, izradu tabela, dijagrama, nomograma, katalogs standardnih podataka i brze i efikasnije utvrdjivanje PVERR iu kranjem slucaju, lakse normiranje, izradu standarda rada, 357, Studija vremena je metoda utvedjivanja vremena elemenata rada radnika, koji se izvesavaju po definisanim predusiovima utvrdjivanja osnovnog vremena elemenata cada radnika, merenjem vremena i paraleinim ocenjivanjem brzine i efikasnosti cada radnika. 358. Samo merenje VERR i ocenjivanje V ne predstavija metody studije vremena, to je tehnika, nacin, kako da se izmeri veeme i foceni V , primenom tehnickih sredstava (sata, hronometra filmske kamere,..) i opreme (snimacke table, obrazaca,.) 359. Metoda studije vremena predstavija sprovodjenje metode utvedjivanja potrebnog vremena uz primenu merenja vremena i ocenjivanja V : izbor pravea za UPV, prikupljanje podataka - definisanje konkretaih uslova, podelu na elemente, utvedjivanje VERR merenjem i ocenjivanjem V studije vremena, utvedjivanie vremena nepredvidjenih zastoja, utvedjivanje vremena odmora, utvedjivanje potrebnog vremena elemenata. utvrdjivanje potrebnog vremena za razlicite obime proizvodnje, proveru utvrdjenog potrebnog vremena u praksi. i pracenje, anali kontrola i razvoj utvedjenog potrebnog vremena, 360, Studija vremena zauzima posebno mesto u oblasti UPV, kao najstarija metoda i zato sto je iz njenog metodoloskog postupka razvijena celovita metoda UPV 361. Sprovodjenje metode studije vremena, posle izbora pravea za " UPY, definisanja konkretnin usiova i podele na elemente, obavija se na sledeci natin: 1, Informise se cukovodstvo organizacione celine u kojoj ce se snimati studija veemena o ciljevima, znacaju, mestu, predmetu, nacinu rada, periodu trajanja,... potrebnoj pomoti i saradnji, obezbedjivanju uslova rada,.., 0 potrebi informisanja kolektiva, narocito poslovedja, kontrolora kvaliteta, radnika: informisu se poslovodje, kontrolori kvaliteta i radnici o buducem radu na studiji vremena (sa goteva istim sadr2ajem), Ova faza je neophodna, bez obziea fa Cinjenicu da je studija vremena IV faza rada na UPV i da 8U prethodne faze zavréene, zato Sto se moze desiti da je veliki vremenski period izmedju pojedinih faza, 2. Izabere se metoda za UVERR, Primenjuje se neki od postupaka izbora. Osnova izbora je obim proizvodnie, broj ponavijanja elemenata rada radnika i o¢ekivano vreme trajanja pojedinih elemenata. Izbor ima smisia amo u slucaju da analitigari vremena poseduju znanja iz vise metoda i opremu za rad. Ukoliko se utvrdi da treba da se primeni studija vremena postupak se nastavija, U slucajy da treba primeniti drugu metodu nastavija se postupak izabrane metode, 3. Proveri se da li su elementi rada radnika koji treba da se snime ispravno odredjeni i potpuno definisani: = dali je u pitanju prirodna podela na elemente, tako da ce brezina j efikasnost rada ostati konstantaa tokom teajanja elementa i da radnik verovatao nece prekidati posao tokom elementa; ~ da li delimicne promene metode rada ne ponistavaju celu studiju; . = da li se mogu jasno razdvojiti elementi cada radnika i radnika i masine od elemenata cada masine; ~ da li se tako mogu izdvojiti elementi korisnog cada od nekorisnog i ekanja: = da li se mogu jasno izdvojiti elementi sa konstantnim i promenijivim trajanjem elementa; .: ~ da li su jasno odredjene graniene tacke za svaki elemenat, 4, Utvedi se stcuktura standarda cada (norme) koju je potrebno odrediti na osnovy obima proizvodnje: pojedinatna, serijska 297ili masovna proizvodaja. Ponovo se proveri da li je podela na elemente i sa ovog stanovista ispravno izvrtena, 5. Utvedi se o¢ekivana duzina trajanja elemenata, Na osnovu toga, vr8i se izbor tehnickog sredstva (sat, hronometar i koji, da li jedan, dva ili tri hronometea u paru,.), 6, Izabere tehnika kojom ¢e se vesiti merenje. 7. Utvedi se tim za rad na studiji veemena. Izbor analiti¢ara vremena vrii se na osnovu kontroinin karata gretke i atesta datih dijagramima za svakog snimaca. Slika 129 i 130. Kombinacijom analiticara vremena mogu se dobiti izuzetno tani rezultati Kada se govori o gresci, treba razlikovati sledece pojmove; 1 Greskai II Dozvoljena greska. 1. Gresaka postoji veei bro} (a) Greska instrumenta za merenje vremena - tehnicka areska izrae instrumenta, (b) Gresks ocitavanja instrumenta 2a merenje vremena ~ greska koja zavisi od umesnosti i obucenosti analiticara vremena Slika 129, (©) Greske ocenjivanja brzine i efikasnosti rada radnike - greska koja zavisi od umesnosti i obucenosti analiticara veemena. Slika 130, (4) Greska ostvarenja predusiova - greska koja zavisi od uslova na radnom mestu i u radionici - to je odstupanje ostvarenih predusiova od unapred definisanih (e) Greska obracuna studije - racunska greska koja zavisi od koncentracije i savesnosti analiti¢ara vremena. (1) Greska veli¢ine uzorka - gretka odstupcanja otvrdjene velicine u uzorku i veli¢ine v cealnom sistemu - to je areska koja nastaje kao posledica nereprezentativnog uzorka pri utvrdjivanjy odredjene velicine, na nju uticu vreme trajanja elementa i rasipanje izmereagg veemena, a ravisi od savesnosti, upornosti i doslednosti analiticara vremena, II. Dozvoljene greske su intervatl prinvauijivost cezuitata’ (a) Greska instrumenta za merenje vremena, s obzirom aa primenu savremenih clektronskin instrumenata i merenje veoma kratkih elemenata - ZANEMARUJE SE. eee & 8 ANALITIGAR VREMENK Lape 1234 ‘Sitka 129: Fontroina karte, ‘oEttavanga instrysenata a9, masenje vreaena 7S: Konkretnog analiitara vreeena koji'greli uvek 5, m profi ‘seanjuje taken vreena. a) — ‘SUika2o: Kontrol Jara gree ce ngivanja pent grb) Ronkreteog analitiéara ‘vrenona Koji gredi dozvoljenin granicana #5(2), uobizajene cect Ljivostl t postojenoati © (qntititor vena) o 29910. (b) Greska o¢itavanja instcumenta za merenje vremena (relativna greska) - +~ 2 (x) (©) Greska ocenjivanja V (relativaa greska +-5 (x); odnosno ¥ okview prediozenin odnosa (apsolutna greska) - =- 5 (a, (d) Greska ostvarenja predusiova - NIJE DOZVOLJENA. (e) Greska obracuna studije - NIJB DOZVOLJENA. (0) Greska velicine vzorka - uzorak treba odabrati tako da za 95 (x) verovatnoce garantuje relativau gresku do -- 5 (3). Proveri se opremljenost tima za snimanje, Prvenstveno se Proveravaju instrumenti, njihova tacnost, bazdarenost, @ Zatim j ostala oprema, od liene zastitne opreme, koja treba da odgovara radnim uslovima u pogonu, pa preko snimacke table, snimackia listova, uputstava za rad,... sve do olovaka, gumice, rezaca,... Organizuje se studija. Odredi se vodja snimanja i skakaci (snimaci koji zamenjuju osnovau postavku tima za snimanje). Snimaci se dele po smenama i cadnim mestima Utvedjuje se stajna tacka za svakog snimaca, hodogeam dolaska i odiaska sa snimanja, oznacavaju se opasna mesta, nacin uzbunjivanja i postupak u tom slucajy, kao i riacin | hodogram brz0g napustanja mesta za snimanje Snimi se probna studija sa celim timom. Tokom studije prikupljaju se podaci potrebni za zaglavije snimackog lista, proveravaju se elementi i graniene tacke, upoznaju se radnici {ceo postupak snimanja studije, usaglasavaju se stavovi oko ‘ocene brzine i efikasnosti rada s2 poslovodjom, radnikom i snimacima izmedju sebe (koji rade na istim operacijama i istim radnim mestima). Uwvrdjuje se orijentaciono duzina trajanja elementa i broj ponavijanja. Odredjuje se okvieni broj potrebnin snimanja po elementima55 Probna studija Predstavija generainu probu snimanja studije vremena u realnom sistemu. Snimi se studija vremena. Snimanje se vrsi na snimackom listu koji je prethodno odabran, pripremijen i proveren. Snimackih listova ima vite vesta. Njihov izbor zavisi od tehnike i tehnickog sredstva. Na slici 131 je prikazan jedan + Studi eada sr 434 dale a = Tae —Fatharad Tala — oT Fareewe [wee es Secrest Vecsey ioe EE iaiorante hatin i kepiees tae fea hafane fll nade nent via c ovrteteatead Ste ed E Py 20 atte ney TS RNG We SOW Talay oe 1 Tae Be ar a fis | “i2| ‘ia -nestanak struje hz fe | see a eye hal] RR Bai bbe as File = aaa ‘Riv Lt: Sun et st rer (Gt ey eo Ravi mind pa Dee alt oe hh) 301Tabortak Susi rada, od mogucih snimackih listova studije vremena za rad povratnom tehnikom i jednim hronometrom.5¢ Postoje dva obrasca snimackog lista (SL). Za prvu stranu studije koristi se prvi, a za ostale strane studije drugi, Oba obrasca su slicna. Razlika je samo u zaglaviju, Osnovai obrazac SL ima tri dela. U opstem zagiaviju je simbot i naziv Fadne organizacije, naziv metode (etudija vremena), naziv obrasca (snimacki list), beoj studije, strana i ukupno strana U posebnom zaglaviju SL je naziv pogona, opis operacije, ime i pol radnika, radni usiovi. Ovaj deo SL je nedavoljan za sve Podatke potrebne za studiju veemena. Zbog toga se ovde upisuju (najcesce) oznake dosijea operacije, v kome su pored projektovane organicacione metode definisani | svi relevantni podaci kako za organizaciony metodu tako i za studiju vremena. U prostoru za elemente upisuju se oznake | nazivi elemenata koje treba snimiti, Ostali podaci u Posebnom zaglaviju slute da se izracuna gretka studije i definitivno prihvati ili odbaci studija iz dalje obrade (ukoliko je realtivna greska van granica +- 2 [4]; proseéna ocena brzine i efikasnosti raéa -POV van granica +50] u odnosu a sve studije: i odstupanje ovih veednosti u konkeetno} studiji "neuobicajeno” u odnosu na karakteritike snimaca) Podaci: snima¢, analiticar vremena) greska i POY se smatraju ‘vizom’ studije i jedini se upisujy mastilom ili ervenom bojom (ostalo olovkom), Snimacki deo obrasea SL je podeljen na dva jednaka dela po vertikali, od kojin svaki sadr2i po cetiri kolone: elemenst, ocena brzine i efikasnosti rada (V ), izmereno vreme (1 ‘osnovao veeme (ta). Drugi obrazac SL ima samo opste zaglavije i sninacki deo sa oznakama kolona, Jako se studija vremena koristi za utvedjivanje veemena elemenata rada radnika, u toku njenog snimanja mere se vremena svih elemenata koji se pojavijuju u cperaciji: rad Fadnika, rad cadnika i magine, rad masine, nepredvidjeni zastoji | odmori. Tokom snimanja studije vremena popunjavaju se kolone 1, 2 13 (5, 6 17) grafitnom ofovkom. U kolone 418 se upisuju (tokom snimanja) vremena elemenata iz grune “neiskoriscen vreme". Pod neiskori¢enim elementima podrarumevaju se {Wo Proueavanje rada; HB, Majnard . - industejski : . ostala literatura koja ima karakter pritucnika 12, oni elementi kada radnik nije radio operaciju koja se saima ( radio je neki deugi posao ili se odmarao}, ili snimat jos nije poteo sa snimanjem pvog elementa (vreme pre pocetka snimanja), kao i kada snimac nije zaustavio hronometar Posie Kraja poslednjeg elementa (vreme posle kraja snimanja). Kontrolise se snimanje studije vremena tokom éitavog rada povremenia obilascima od strane vodje snimanja, Kako bi se utvedila regularnost i korektnost rada, prvenstveno snimaca i skaka¢a, @ zatim definisanih predusiova, Proverava se da slugajno nije dotio do neke bitne promene, koja moze izvrsiti znaéajan uticaj na rezultate snimanja. Kontrola se vei po svim elementima pripreme studije veemena i prethodnin faza iz oblacti UPY, ali isto tako i oblasti POM. (Npr., kakve bi imalo svrhe nastaviti studiju vremena ako je dotlo do promene organizacione metode, radnih uslova, materijala, alata...) Posle zavesetka snimackog dela posla pristupa se obradi SL Kao prvo, izraéunava se greska o¢itavanja instrumenata za merenje vremena, analiti¢ara veemena da bi se donela odluka 0 sudbini snimljene studije. Ukoliko je relativaa areska u granicama + 2 [4] studija se prinvata i nastavija dalja obrada. Izracunavaju se osnovna vremena elemenata i proseena ocena brzine i efikasnosti rada, * Greska snimanja se odnosi na analiti¢ara vremena, njegovu tacnost otitavanja vremena sa hronometra i umesnost v Viadanju tehnikom studije vremena. [zracunava se na sledeci nacin; (ukoliko se merenje vremena obavija hronometrom): (a) Hronometar se pusta u rad u trenutku pocetka studije, a to je vreme koje se o¢itava na satu koji meri realno veeme. TI (slika 132) i koje se upisuje u SL u rubriky pocetak studije (b) Od trenutka pustanja hronometra u rad pa do nastanka prve granicne tacke elementa Cije vreme se meri, hronometar meri vreme elementa “VPPS" (vreme pre potetka snimanja). Ono se upisuje u kolonu 4 (kao i svi element iz skupa “neiskoriseeno vreme"). (©) Ocena brzine i efikasnosti i izmereno vreme tokom snimanja studije upisuju se v kolone 24 3 (6 1 7), dok se odmori i neiskorisceno vreme upisuju w kolone 4 (8). 303row tanya tatiseltp — 1) vas) = te) ~ (os = (o..c0 = 1.ot.ce) ~ (0.0.49 + 008,52 + 0.0840) Arabunavanja neto vresent studi Je (d) Vreme od postedaje graniene tacke studije pa do trenutka ponovae sinhronizacije hronometra i sata naziva se vreme elementa "VPKS" (vreme posle kr snimanja). Ono se upisuje u kolonu 4 (8). Vreme sa sat pri sinhronizaciji sa hronometrom o¢itava se (T) i upisuje u zaglavije SL uv rubriku “keaj studije”. (e) Izracunava se "vreme trajanja studije” i upisuje u SL, Ono je cazlika ocitanih vremena sa sata: (T2 - T1), (f) Neiskorisceno vreme koje se upisuje u zaglavije snimackog lista je zbir veemena iz kolona 4 i 8. To su vremena: VPPS, VPKS, odmori, razgovori koji nisu u veri sa posiom, rad na poslovima koji nisu predmet snimanja, {g) Izcacunava se “aeto vreme” (Tn). Ono je razlika vremena teajanja i neiskoriscenog vremena i upisuje se USL, Greska snimanja se izracunava u odnosu na neto vreme. Ono je otitano sa sata, i posle odstranjivanja vremena elemenata: Koji se ne odnose na studiju. dobijeno je vreme takve tacnosti na éije o¢itavanje nije mogao zaacajno da deluje analiti¢ar vremena. (h) Izragunava se ukupno izmereno vreme studije (Ti). Ono je zbir veemena iz kolona 3 i 7. Ovo vreme se upisuje a kraju studije u kotoni 3 ili 7. (i) Izracunava se realna greska snimanja po izrazu. Be = Th 65> Th net 100# = 100 ts} 7 (i) Ukoliko je relativaa greska u dozvoljenim granicama, + 2 [x] i nalazi se u okvicima uobi¢ajenog nivoa greske analiti¢ara vremena, studija se prihvata a vrednost gretke se upisuje u zaglavije SL crvenom bojom. * Osnovna vremena elemenata izracunavaju se po irazu: 305,toe = VelVoX tie U slucaju da se radio skali V (0 do 100) tada je Vo= 100 pa je: toe = Vo/100 X Ue Osnovno vreme elementa se upisuje plavom bojicom v kolone 4 i 8. Posie zavrsetka izracunavanja osnovnog, vremena elemenata, ova vremena se sabiraju i ukupno osnovno vreme (To) upisuje na kraju studije u kolonu 4 8. * Proseena ocena brzine i efikasnosti rada radnika Pov tokom studije izracunava se po izrazu: POV =v =To/Tq x Vo = To/Ta x 100 (u slucaju skale 0 do 100) Pov ‘se upisuje u zaglavije SL crvenom bojicom, Upisivanjem podataka o greski snimanja, proseénoj oceni Vi analiticary vremena u zaglavije SL i izracunavanja osnovnog vremena elemenata, obrada snimackog lista je zavesena, Poseduje "vizu" koja ga kvalifikuje 2a dalje korisecenje. 14. Izradjue se “radni list” (RLY studije. On se koristi da bi se postupno izracunala proseena osnovna vremena za svaki elemenat. Pored toga, u RL se grupisu elementi za dalju obradu prema obimu proizvodnje (pojedinaena, serijska i masovaa proizvodnja). Pri tome se vodi racuna 0 osnovnoj strukturi rada i veemena operacije te se elementi grupisu ~ elementi cada (rad radnika, rad radnika i masine i cad matine), ~ elementi nepredvidjenih zastoja; ~ elementi odmora: 1 = pomocni elementi studije (VPPS i VPKS), Obrada RL se sastoji v padijivom pregledu podataka iz SL i prepisivanju osnovnog vremena elemenata u red za taj elemenat i grupu elemensta, Svako osnovno vreme elementa iz SL koje se prepite mora biti vidno oznaceno da je iskorisceno (atiklirano). Posto su iskoriscena sva osnovna vremena elementta iz SL isti se odlaze, a dalja obrada RL zahteva izeacunavanje ukupnog ukopnog osnovnog vremena, broj 16 17, ajihovog pojavijivanja (broj dogadjaja) i proseeno osnovno, vreme elementa (kao koli¢nik ovih podataka). Na kraju svake grupe elemenata izracunava se: ukwpno ‘osnovno vreme grupe i upisuje u RL u odgovarajucu kolonu. Na keaju RL upisuju se ukupno osnovno vreme elemenata rada iz svih grupa i nepredvidjenih zastoja i “neiskorisceno veeme™ (odmori i pomocni elementi studije). Ova vremena moraju da se poklapaju sa prethodno izracunatim na SL, sto sluti za kontrolu, ukoliko se obrada radi rueno, a ne na racunaru, Slika 134. Izradjuje se “zakijueni list” (2L) studije. On se koristi da bi se svi relevantni podaci studije pregledno prikazali na jednom jedinom list. ZL se kuca aa pisaco) masini u vise kopija. Jedino njegove kopije smeju da se iznose iz odelenja. Ostali ‘obrasci studije se odiazu u registrator i pregledno arhiviraju prema broju studije. ZL sadr2i podatke iz SL i RL koji su neophodni za dalju obradu u postupku studije vremena. Jedini novi podatak koji se odredjuje i upisuje u ZL je ‘rekvencija” (f). Ona se odredjuje u obliku odnosa i pokazuje a koliko se jedinica proizvoda odnosi prosecno osnovno vreme elementa. U ZL se ne unose podaci iz grupe ‘neiskorisceno vreme”, jer su nepotrebni za dalju studijy veemena. Slika 135. Izradom 2L posao na jednoj studiji je zavesen. Uobi¢ajeno je da studiju obradjuje analiti¢ar vremena koji ju je 1 snimi Uukoliko je radio samostalno, ili grupa snimaca koji su radili na jednoj studiji, so je stucaj sa dutim studijama, Po zavréetku studije analiticar vremena je predaje vodji snimanja, koji je pregleda, razjatnjava pojedina pitanja (ukoliko postoje), uvodi je u registar studija i odlaze u registrator. Utvedjivanje vremena elementa rada radnika nikada se ne ve$i na osnovu samo jedne studije, bez obzira sto bro} pojedinih snimljenih elemenata moze biti dovoljan vec v prvo} studiji, Zbog potrebe da se snimanje obavi u raznim smenama i radnim mestima, na kojima rade razliciti radnici,.. pa i na osaovu snimanja koje su izvr$ili razliciti analiticari vremena. Prikupljaju se podaci vite studija koje se odnose na istu operaciju na obrascu “analiza zakljucnih listova” (AZL), On predstavija sumarni pregled ZL razlicitin studija koje se odnose na istu operaciju. Svaki ZL formira jednu kolonu u 30730/-296-291 291 291-291 91 29 14/-24/-19/.2/ a/.39/.39/ 2 sewomnata eri meres me (oo wen Troe —} wya.a8 1 -Rz00vOR sx BRUNO (0) vers; ves SI TT TTS va Foe Peuteani gute Eas | Petar Petrov fakoeanje nati IS honplets. ‘Svajande Lolth Ronee [CoE — Kowa - 7 |__| fo07 27 PoeRETS Gaile [pz] none Sethe secede tgltdyngen nntatns | RCE oleae ed ame fro | (2) axa 5 nase vm etenenses a 5 (o) natn 1 ae ameDTTRTO TST 1 tana ateuse sista 138: 20k jvént Liat ~ #tudija vranent 309,310 18 AZL. Posto se na osnovy AZL vesi dalja obrada studije Veemena, na njemu moraju biti svi relevantni podaci do sada definisani, Pored broja studije unose se podaci 0 "vizi' studije, datumu, smeni i satu u smeni.... a zatim podaci o svakom elementu. Slika 136. Vodja snimanja patijive unosi podatke 0 svakoj studiji odmah posie predaje, a najkasnije 48 casova po ajenom snimanju i vrsi ponovau analizu prinvatlivosti Analiza se odnosi, pre svega, na gretke pojedinin studija, te Vodja snimanja izradjuje kontroinu kartu gresaka, Slika 137 Kombinujuei studije razli¢itin analiticara vremena, v mogucnosti je da svede ukupnu gresku studije vremena gotovo na nulu. Pored toga, vodja snimanja analizira i ujednacenost kriterijuma pojedinih snimaca prilikom ocene bezine i efikasnosti rada, svakako samo kod onih studija koje se odnose na istog radnika, te izradjuje kontroinu kartu POV, Slika 138. Dozvoljeno apsolutno odstupanje POV wv Pojedinaénoj studiji, u odaosu na prosek svin studija je +- 5 [11 U stueaju veceg odstupanja, studija se odbacuje i povratno deluje sve do kontroine karte i atesta snimata. Pronalaze se uzroci odstupanja. Ukoliko nisu u podrueju cada snimaca, treba ih tra2iti v podrucju izrade studije. Radnik i ajegove psihofizioloske i psihosocioloske osobine, se mogu U periodu snimanja promeniti, zbog dana u nedelji, smene, sata U smeni... podele stanova,...§ obzirom da su poremecaji koji su se odrazili na POV van normainih uslova rada (definisanih Predusiova za UPVERR), studija se mora odbaciti. Vodja snimanja ima zadatak i da utvrdi koliki broj studija je potrebno snimiti, ili, preciznije, koliki broj pojedinin elemenata rada radnika treba snimiti i na osnovu tog broja utvrditi prosecno osnovno vreme elementa. Ovo je potrebno, bez obzira sto je u toku probne studije ovo izvrseno orijentaciono, Zato sto su podaci u probnoj studiji samo okvirni, Postoji vise na¢ina za odredjivanje kada treba prestati sa daljim snimanjem. Svi se oni osnivaju na stave da treba prestati sa daljim snimanjem ukolike svaka dalja studija ne dovodi do bitne promene osnovnog vremena elementa rada radnika. Jedan od najlaksih na¢ina, a ujedno i najvise primenjivanih, je izracunavanje kumulativacg proseka osnovnog vremena elemenata i njegovo predstavijanje na dijagramu. Slika 139. U vecini slueajeva se degava da se pojedini elementi ponavijajy razliciti bro} puta U toku studije. Bro} ponavijanja elemenata u okviru studije odgovara (najéesce) zastuplenosti elemenata v operaciji. Zbog toga, posle odredjenog broja studija nece biti potrebno Teen Fearne Z a jo] 988 [a2 A Sans [leas Hey 3| | 7 t RT fe | is is oa i | ii Bea |i q i Fee i aulabe il PRIS Slike 157; Rontrolne karen gredaka wtadlJe Te wo | / 7 7 rev = 95 0) rv Pajedinatne stiatyenn) ‘Ske 100: Kontroina karta POW stadia Sz AZL umulativnd proses uhipnog oonomog wrenena clenanate rade (ain) ile Ir Sige rae Relates te eg are ‘Senta os reat ra ec nastaviti sa sniamajem pojedinin ele: tok ce jos uvek biti snimijen mali broj nekih drugih elemenata. Potrebno je napraviti takay optimum v broju studija da se manji bro} elemenata snimi dovoljan bro) puta, pri cemu njihovo vreme {ibr0j ponavijanja ucestvuju znacajno u ukupnom vremenu ( 80 [4). Zato se a2 dijagramu nanogi cumulatival prosek ‘ukupnog osnovnog vremena elemenata rada i pratl njegova promena od studije do studije. Posle odredjenog broja studija kumulativni prose te2i konstantnoj vrednosti (vrio malo se menja) tada prestati sa daljim snimanjem. Precizniji natin odredjivanja potrebnog broja merenja zasniva se na statistickim zakonitostima. Naime, potreban broj merenja radnika zavisi of: lementa Na osnove statistickih zakonitosti utvedjuje se broj merenja Najeesce pomocu izraza, tabela, di 7 Podaci (ornovno vreme elemenata cada radnika) dobijeni studijom vremens, predstavljaju osnovau komponentu potrenog vremena elemenaia rada radnika, na koju se v obliku procenta Godaju ortale komponente: vreme nepredvidjenih rastoja i veeme ‘odmora, Uivedjivanje ostalih komponenti se ve8i u daljim fazana UPV, a predmet su posebnih poglavija, STB, Tabortak Sta ea, st 431 eae 313