1.

INTERNACIONALNE VLADINE ORGANIZACIJE

Ujedinjene nacije se zalau za odranje meunarodnog mira i sigurnosti i u tu svrhu

preduzimanje efikasnih kolektivnih mera radi spreavanja i otklanjanja pretnji miru,
suzbijanja akata agresije ili drugih povreda mira kao i postizanja mirnim putem, a u skladu sa
naelima pravde i meunarodnog prava, sreivanja ili reavanja meunarodnih sporova ili
konfliktnih situacija koje bi mogle dovesti do povreda mira i ratnih sukoba meu lanicama te
je njihova uloga mirotvorca od neprocenjive vrednosti. Ujedinjene nacije imaju est glavnih
organa. Pet od njih: Generalna skuptina, Vee sigurnosti, Ekonomsko i socijalno vee,
Starateljsko vee i Sekretarijat su situirani u seditu Ujedinjenih nacija u Njujorku. esti
organ Meunarodni sud pravde nalazi se u Hagu, u Holandiji.

Grupa osam (G8) je neformalna organizacija koja objedinjuje neke od najveih kapitalistikih
drava na svetu. Ona nema pravni status, ni osnivaku povelju ni ustav, nema stalne organe,
nema sedite. Organizacijom predsedava jedna zemlja godinu dana. Osnovni cilj G8 ini
razmena miljenja izmeu drava lanica i usaglaavanje mahom spoljnopolitikih i
ekonomskih pitanja.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) je najvanije telo Ujedinjenih nacija, zadueno
za odravanje mira i bezbednosti u svetu. Za donoenje odluka u petnaestolanom Savetu
bezbednosti o svim znaajnim pitanjima, npr. odluka o sprovoenju direktnih mera vezanih za
reavanje sukoba, potreban je potvrdan glas devet lanica. Negativan glas veto stalne
lanice spreava usvajanje predloga, iako ima veinu pozitivnih glasova.

Internacionalne biznis organizacije

Porast u internacionalnom poslovanju je stvorio potrebu za internacionalnim menadmentom.

Menaderi svih zemalja poslovae sve vie na internacionalnim osnovama. Internacionalni
menadment se moe definisati kao studija i analiza procesa menadmenta u razliitom
okruenju, u kome preduzea ostvaruju razliite rezultate.

Internacionalna biznis organizacija obavlja svoje biznis transakcije izvan svoje matine
zemlje i moe finansirati znaajne inostrane investicije, ali to ne znai da je ona obavezno i

1
globalno preduzee. Odlike globalne organizacije su integrisani sitemi internacionalnih
operacija i menadment koji dri kompaniju zajedno u smislu meuzavisnog napora. Interesi
globalne kompanije prevazilaze nacionalne granice i politike institucije, a njeni menaderi
rade meu ljudima razliitih kultura sa razliitim jezicima, religijama, obiajima i
vrednostima.

I1. TRANSNACIONALNE KOMPANIJE, MULTINACIONALNE KOMPANIJE,

STRATEGIJA MULTINACIONALNIH KOMPANIJA

Transnacionalne kompanije

Transnacionalna kompanija upravlja globalnim investicijama i obavlja svetske menadment

dunosti. Ona moe zadrati pravnu bazu u jednoj zemlji, ali njene primarne operacije mogu
da budu stacionirane bilo gde u svetu. Transnacionalna organizacija ne mora da posluje pod
menadmentom matine zemlje i ne mora da postoji poseban kadar koji kontrolie svetske
aktivnosti. Takoe, tehnologija i ljudi imaju protok medju operacijama sa irokom
integracijom roba i usluga. Meutim, neke velike kompanije sa transnacionalnim
karakteristikama takodje zadravaju snani nacionalni identitet sa svojim filijalama u
inostranstvu.

Multinacionalne kompanije

U svetskoj privredi znaajno mesto zauzimaju multinacionalne kompanije. Multinacionalna

korporacija je kompanija sa znaajnim direktnim stranim investicijama u barem jo jednoj
zemlji, izuzev kod kue, i sa aktuelnim menadment odgovornostima za aktivnosti u stranim
operacijama. Neke multinacionalne kompanije uvoze resurse iz drugih zemalja, a mnoge vee
multinacionalne kompanje imaju proizvodnju u drugim zemljama, i prodaju tu proizvodnju na
domaem ili drugim inostranim tritima.

U svetskom ekonomskom prostoru danas egzistira preko 3000 transnacionalnih kompanija i

veliki broj preduzea srednjih i malih dimenzija, 500 transnacionalnih banaka, oko 200 drava
i 300 razliitih meunarodnih organizacija, to govori o sve veem broju subjekata koji se
pojavljuju u svetskoj privredi i meunarodnim odnosima, a svi oni imaju kako razliite
interese, tako i razliitu snagu da te svoje interese ostvaruju.

2
Srategija multinacionalnih kompanija

Strategija je irok pojam za definisanje i realizovanje organizacionih ciljeva; reakcija

organizacije na svoju sredinu tokom vremena. Moe se definisati sa najmanje dva aspekta:
jedna je ta organizacija namerava da uini, a drugo ta organizacija konano ini, bez obzira
da li su njihove akcije provobitno planirane ili ne.

Stateki menadment kao koncept statekog upravljanja prizvodno-poslovnim sistema novijeg

je datuma. Prvi meunarodni simpozijum na temu strateki menadmet odran je u Nevilu,
Tenesi 1973. godine i od tada do dananjih dana plasirao je na trite vie kapitalnih knjiga
koje opisuju ovu tematiku.

Sve velike multinacionalne kompanije danas koriste strateko planiranje. Strateki plan
predstavlja rezultat paljive analize spoljnog i unutranjeg okruenja. Uspeh stratekog
planiranja zavisi od preciznog predvianja spoljnog okruenja i realne procene unutranjih
jakih, ali i slabih strana kompanije. Poslednjih godina, multinacionalne kompanije su se
oslanjale na svoje strateke planove da bi usmerile svoje napore za ulaenje na nova globalna
trita, naputajui stara domaa trita. Ovo je bilo jako bitno za poveanje profitabilnosti i u
nekim sluajevima za opstanak.

Menaderi u multinacionalnim korporacijama susreu se sa drugim problemima od onih sa

kojima se susreu menaderi u domaim korporacijama. Oni deluju u pravcu razliitih
nacionalnih suvereniteta, ekonomskih uslova, u sredinama sa razliitim sistemima vrednosti,
zahtevima i potrebama, na velikim geografskim distancama, sa infrastrukturom i
populacionom strukturom. S obzirom da odreene varijabile generitu znaajne razlike u
odkruenju u kome posluju multinacionalne korporacije to su one prinuene da modifikuju
svoj stil delovanja i da ga prilagode eksternim organienjima i specifinostima.

3
II1. EVROPSKI INTEGRACIONI PROCESI

Uticaj SAD na Evropu u celini

Evropska kolonijalizam je bio na vrhuncu uoi Prvog svetskog rata. Ovi uslovi su se
promenili zbog propasti kraljevstva i revolucija koje su se javljale u zemljama, pa je privredni
prosperitet zamenila depresija. Evropske nacije su se povukle u sebe, a njihove teritorije su
postale politika i ekonomska bojna polja, umesto da i dalje budu kolonijalni trgovinski
partneri.

Evropa je u celini imala veliko uee u svetskim trgovinskim aktivnostima, ali su SAD imale
industrijske kompanije iji je zajedniki bruto dohodak bio vei od njihovih rivala iz Velike
Britanije, Francuske ili Nemake. Vodee amerike kompanije su imale i veu prodaju od
svojih konkurenata u Evropi, u nafti, elektrinim mainama, automobilskim proizvodima i
telefonskoj i telegrafskoj industriji. Ove industrije su predstavljale etiri od pet vodeih
sektora industrijske aktivnosti.

Kraj Prvog svetskog rata otvorio je svetska trita za skoro sve vrste roba i usluga koje su
amerike kompanije mogle da ponude. Amerika je iz ratnog perioda izala sa snanim
industrijskim, finansijskim i tehnolokim resursima, dok su ratna razaranja ostavila
ekonomski haos u vodeim evropskim dravama. I ostalom delu sveta bile su potrebne stvari
koje je Amerika mogla da obezbedi, i zato su amerike multinacionalne kompanije bile na
elu razvoja i poele su da uspostavljaju znaajno prisustvo u inostranstvu.

Period posle Drugog svetskog rata do poetka 70-ih godina doneo je kontinualni rast bogastva
amerikih multinacionalnih kompanija, zajedno sa ponovnom pojavom vodeih evropskih
firmi. Meunarodna potranja daleko je prevazilazila mogunosti inostrane ponude, i mnoge
strane zemlje su oajniki tragale za mogunostima i resursima za ponovnu izgradnju. Veliki
posleratni jaz izmeu potranje i ponude pruio je bezbroj mogunosti za izvoz robe i usluga.

Tri decenije amerike firme su dominirale meunarodnom trgovinom i stranim investicijama.

Tokom tog vremena Evropa i Azija (posebno Japan) su se brzo regenerisale, esto preko
kooperativnih alijansi sa SAD i drugim zemljama, ali i takoe uz pomo sredstava koje su
davale maunarodne agencije za razvoj.

4
Sredinom sedamdesetih amerika i evropska ekspanzija su se iznenada usporile. Tokom
narednih nekoliko godina, period stalne stagnacije je bio prisutan. U nacionalnim privredama
vladala je inflacija, visoka nezaposlenost i bilo mnotvo politikih potekoa. Evropa se
suoila sa veim problemima nego Amerika, ali su tokom tog vremena ojaale azijske
privrede.

Uticaj SAD na drave Evropske unije menadment pristup

Ameriki menadment predstavlja svetski standard i mnoga izuavanja se temelje na tome

kako primeniti amerika znanja i istustva u drugim razvijenim i manje razvijenim zemaljama.
Evropski menaderi pak, nemaju potrebu usvajanja principa rukovoenja, ve pokuavaju da
se prilagode tradicionalnoj amerikoj praksi u oblasti stratekog planiranja, decentralizacije
odluivanja i sistema motivisanja. Interesantno je saznanje da postoje odreene razlike u
menadment praksi u razliitim zemalja, samim tim to drutvo i okruenje nisu statini i zato
to se promene u njima neprestano deavaju.

Kada su u pitanju uticaji SAD, Evropske unije i Rusije na Jugoistonu Evropu,

neophodno je naglasiti sledee :

Brojnost inicijativa SAD, Evropske unije i Rusije ocigledno ne odrazava naglasenu

preokupaciju zemalja Evropske unije i SAD opstim nezadovoljavajucim stanjem na
jugoistoku Evrope, ali i njihovu teznju da se afirmisu kao bitni cinioci napora za
prevazilazenje tog stanja. Jugoistona Evropa je jedan od glavnih delova Evrope i zbog svog
geografskog poloaja koji Evropi omoguava otvorenost prema jugoitonoj Aziji tj. Maloj
Aziji pa sve do severoistone Afrike, dobila je naziv srce Evrope.Ovaj deo obiluje mnogim
prirodnim bogatsvima koje ni mi ni zemlje u okruenju nisu u stanju i mogunosti da
iskoriste. Zato je danas Jugostona Evropa poprite mnogih investitora koji su spremni da
pomognu ovom nerazvijenom delu Evrope.

Kao i prema drugim regionima, odnosno grupama zemalja, EU je nastojala da pospei

meusobnu saradnju unutar regiona kada je to u saglasnosti sa njenim stratekim
interesima.Podsticanje saradnje meu dravama srednje Evrope najslinije je pristupu EU
zemljama Jugoistone Evrope. Prilikom odreivanja posebnog regionalnog pristupa EU je
koristila princip razlikovanja na osnovu perspektive za integraciju u glavni evropski tok,

5
odnosno na osnovu mogunosti da se ispune politiki i ekonomski kriterijumi za integraciju u
evropske strukture u bliskoj budunosti. Mnoge od zemalja Jugoistone Evrope nisu jednako
uspene u implementaciji reformi stoga ih je EU na bazi ekonomske efikasnosti i politike
pripremljenosti podelila na napredne zemlje (Slovenija i Maarska), obeavajue zemlje
(Rumunija i Bugarska), i zemlje obuhvaene regionalnim pristupom EU (Albanija, BiH,
Hrvatska, Makedonija, Srbija i Crna Gora).

Pakt za stabilnost Jugoistone Evrope predstavlja prvi ozbiljan pokuaj medjunarodne

zajednice da krizu u podruju Jugoistone Evrope i politiku intervenisanja radi zaustavljanja
te krize zameni konstruktivnom preventivnom strategijom.

Na inicijativu Evropske Unije, 10. juna 1999. godine, u Kelnu je usvojen osnivaki dokument
Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope, kojim je vie od 40 zemalja i organizacija na sebe
preuzelo obavezu pruanja podrke zemljama Regiona u njihovim naporima da unaprede mir,
demokratiju, potovanje ljudskih prava i ekonomski prosperitet, radi postizanja stabilnosti u
itavom Regionu.

Politika Pakta zasnovana je na sledeim osnovnim iskustvima i postulatima: Prevencija

konflikata i jaanje mira mogu biti uspeni samo ako istovremeno zaponu u sledea tri
kljuna sektora: stvaranje uslova opte bezbednosti, stvaranje odrivih demokratskih sistema,
podsticaj ekonomskom razvoju i drutvenom blagostanju.

U Osnivakom dokumentu Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope, Evropska Unija, koja je u

Paktu preuzela vodeu ulogu, prihvata obavezu da Jugoistonu Evropu priblii perspektivi
pune integracije u svoje strukture, ukljuujui, u konanosti, i punopravno lanstvo. Pritom,
zemlje koje ele ovo lanstvo moraju da ispune odredjeni minimum uslova, pre svega u
smislu demokratskih, ekonomskih i institucionalnih reformi.

EU je uspostavila novu generaciju sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, namenjenih

zemljama Jugoistone Evrope koje jo nemaju bilo kakav ugovorni odnos sa Evropskom
Unijom a cilj je - unapreenje ekonomske, politike i drugih oblika saradnje izmeu EU i
ovih zemalja.

Rusiji se priznaje kljucna uloga u regionu Balkana, posebno istice njen doprinos u resavanju
kosovske krize i ocekuje njena vodeca i konstruktivna uloga u implementaciji Pakta.

6
IV. INTERNACIONALNI MENADMENT MULINACIONALNIH KOMPANIJA
VOLVO I FORD, INENJERSKI PRISTUP

Porast u internacionalnom poslovanju je stvorio potrebu za internacionalnim menadmentom.

Menaderi svih zemalja poslovae sve vie na internacionalnim osnovama. Internacionalni
menadment se moe definisati kao studija i analiza procesa menadmenta u razliitom
okruenju, u kome preduzea ostvaruju razliite rezultate. Porast u internacionalnom
poslovanju je stvorio potrebu za internacionalnim menadmentom, te otud i potreba za
njegovim predstavljanjem u ovom radu. Internacionalni menadment se moe definisati kao
studija i analiza procesa menadmenta u razliitom okruenju, u kome preduzea ostvaruju
razliite rezultate.

Osnovna ideja od koje je Ford krenuo kada je poeo da pravi svoje bogatstvo bila je da stvori
model koji bi bio dostupan svakome. Ispunjenje tog sna bio je uveni model T, najpoznatiji od
svih automobila. Ovaj model je u veoma kratkom roku postao simbol jeftinog i kvalitetnog
transporta i poput munje pretvorio je marku "ford" u giganta svetske industrije.

Ford Motor Kompanija je osnovana 16 juna 1903 god. Prvi Ford- model A prodat je u
Detroitu nekoliko meseci kasnije. Kada je osnovana Kompanija je bila jedna od 15 u
Miigenu i 88 u SAD. Poevi da donosi profit ve nakon nekoliko meseci postalo je jasno da
e Fordova vizija automobilske industrije funkcionisati i to sa velikim uspehom. Za prvih 5
godina postojanja Henri Ford kao glavni inenjer a kasnije i kao predsednik razvijao je
proizvodnju u modifikovanoj prikolici? Fordovo insistiranje da budunost kompanije lei u
proizvodnji ekonominijih automobila dostupnih svakome izazivalo je nesuglasice sa ostalim
investitorima. Ipak tokom godina je uspeo da povea svoj udeo u deonicama na 58,5% a 1906
da postane predsednik zamenivi John S. Graya -detroitskog bankara prvog predsednika.

Godine izmedju Prvog i Drugog Svetskog Rata bile su godine haotine ekspanzije. 1917.
godine Kompanija je zapoela proizvodnju kamiona i traktora. Konflikt sa deoniarima
1919.god, oko izgradnje velikog proizvodnog kompleksa, prouzrokovao je da je 100%
deonica kompanije prelo u vlasnitvo Henrija Forda i njegovog sina Edsela koji ga je
nasledio na mestu predsednika kompanije. Posle Edselove smrti 1943 godine tuni Henri Ford
se vratio na mesto predsednika. Nakon zavretka II svetskog rata tanije 21.septembra 1945,
na elo kompanije doao je njegov najstariji unuk Henri Ford II . Imao je teak zadatak da u

7
posleratnim godinama izvri reorganizaciju i decentralizaciju i povrati predratnu poziciju kao
vodeeg proizvoaa automobila u sve otrijoj konkurenciji rastue automobilske industrije.
Henry Ford II autoritativno i uspeno je vodio Ford Motor Company posle rata sve do 1980
god. Bio je predsednik od 1945 do 1960 godine, predsednik izvrnog odbora do 1979 godine.
Predsednik odbora direktora je bio u periodu od 1960 do 1980 godine, i ostao predsednik
finansijskog komiteta sve do svoje smrti 1987 godine.

Danas, osim proizvodnje automobila Ford, Lincoln, Mercury, Mazda i automobila visoke
klase (Premier Automotive brands Aston Martin, Jaguar, Land Rover, Volvo), preduzee je
zadralo i ostale usluge; finansiranje (Ford Credit), rezervni delovi i servis (Ford Customer
Service Division) i rent-a-car poslovanje (Hertz).

Ford Motor Company drugi je najvei proizvoa automobila u svetu sa oko 350,000
zaposlenih i koja deluje na vie od 200 trita na est kontinenata. Njegove automobilske
marke ukljuuju Aston Martin, Ford, Jaguar, Land Rover, Lincoln, Mazdu, Mercury i Volvo.
Srodne usluge ukljuuju Ford Credit, Hertz i Quality Care. Svetsko sedite preduzeca je u
Dirbornu, Miigen. U Evropi, Ford zapoljava vie od 60,000 ljudi na 42 trita.

Do prekretnice u polju proizvodnje automobila dolo je u Americi 1914. godine , kada je

Ameriki konstruktor Henri Ford uveo proizvodne trake. Njegova inovacija dovela je do
revolucije u proizvodnji automobila. Pokretna traka znaila je drastino poveanje
proizvodnje automobila u jednom danu, a smanjeni su i trokovi proizvodnje. Pre uvoenja
pokretne trake bilo je potrebno preko 12 ljudskih radnih asova da bi se proizveo automobil, a
posle uvoenja pokretne trake bilo je potrebno samo oko 1 as i 30 minuta ljudskih radnih
asova. To znai da je sa pokretne trake u toku jednog radnog dana na svake 15 minuta silazio
novi automobil. Automobil na kojem je primenjena ova tehnologija izrade nosio je oznaku
Ford " T " .Dakle, Ford ima zavidan ugled kompanije koja neprkidno uvodi inovacije. Poceo
je od modela T, koji je proglasen za automobil veka i proizveden u vise od 15 miliona
primeraka.

U auto-sportu Fordovi motori stekli su veliki ugled zbog performanski, pouzdanost i trajnosti.
Za to je u najvecoj meri zasluzan Fordov motor DFV, prvi put uveden 1967 godine. Ford je
takodje, uspesan i u svetu trka obicnih automobila i relija. Automobil Focus World Rally Car

8
je dokazani pobednik, a mondeo je pokazao da je ozbiljan takmicar u evropskim
automobilskim turing sampionatima.

Ford Fusion Hydrogen 999 je najnoviji Ford ekoloki projekat, koji bi ovu kompaniju trebalo
da za jo jedan korak priblii komercijalno isplativim vozilima pogonjenim na hidrogen.

Ford je ponudio novi model Fieste i sa Durashift automatskim menjaem, koji e se, za sada,
nudi u kombinaciji sa 1,4 litarskim benzinskim motorom.

Ford je bio prvi veliki proizvodjac koji je uveo disk-kocnice ranih sedamdesetih godina, da bi
kasnije prvi ponudio neblokirajuce ABS kocnice kao standardne na vozilu scorpio iz 1985
godine.

Volvo grupa ili samo Volvo (latinski:"I roll",:"Ja vozim") je vedski proizvoa komercijalnih
vozila kao to su autobusi, kamioni i automobili koji je osnovan 14. aprila 1927. godine.
Volvo je nastao izdvajanjem iz kompanije SKF koja je proizvodila kugline leajeve.

Amblem Volvoa se sastoji od natpisa Volvo sa dvostrukim krugom sa strelicom. Po mitologiji,

to je znak Marsa, boga rata, koji je u boj isao sa hladnim oruzjem. Izraz Volvo na jeziku
starih Rimljana znaci kotrljam se. Volvo su osnovali dvojica prijatelja koji su se zvali
Gabrielsson i Larsson. Osnovana 1927. godine, kompanija Volvo je jedan od vodeih
proizvoaa tekih privrednih vozila i dizel motora u svetu. Grupacija Volvo takoe nudi irok
izbor prilagoenih reenja koja se odnose na finansiranje, zakup, osiguranje i servisiranje, kao
i potpune transportne sisteme za gradski saobraaj.
Ime Volvo je registrovano 1911. godine kao odvojena firma od SKF-a i kao registrovana
marka. Namera je bila pod tim imenom napraviti posebnu seriju kuglinih leajeva, no ideja
je kratko trajala i SKF je odluio da svi njegovi proizvodi budu pod oznakom SKF.

Kompanija Volvo nije bila aktivna sve do 1926. kada je vodstvo SKF-a nakon jedne godine
priprema odluilo zapoeti proizvodnju 10 prototipova i Volvo postaviti kao manufakturnu
fabriku automobila. Volvo je postala nezavisna firma 1935. kada je SKF prodao svoj udeo u
toj firmi.

9
Larson i Gabrielson su znali da je vedski elik boljeg kvaliteta nego gvoe iz drugih
zemalja. Prema tome vedska kola e biti bolja od uvoznih kola. Upravo tako se i desilo i
prodaja je ila dobro, naroito za kamione ove kompanije. Izvoz je zapoeo jo 1928. godine,
i Volvo vozila su se mogla videti na putevima zemalja kao to su Kina i Argentina. Ime
Volvo je bilo lako za pamenje i izgovaranje na svim jezicima irom sveta. Kamioni su bili
najvaniji proizvod kompanije Volvo sve do 1950-ih, kada je vie ljudi moglo sebi da priuti
kola, pa je proizvodnja automobila porasla.

Sredinom 1999. Volvo grupa je prodala svoj deo Volvo Car korporacije Fordu za 6,45
milijardi amerikih dolara. Time se Volvo odrekao proizvodnje automobila.

Ekonomska kriza u Evropi i SAD negativno uticala na "trite skupljih automobila", gde
prodaja "pada jo bre nego na tritu jeftinijih putnikih vozila", ako da je kompanija
"Volvo", otpustila 2.000 od ukupno 25.000 zaposlenih, ukljuujui 1.200 u Geteborgu na
zapadnoj obali vedske i Olofstromu na jugu zemlje i ukinula nonu smenu u fabrici "Volvo"
u Geteborgu zbog cega se proizvodnja u tom postrojenju smanjila za pet odsto na 20.000
vozila.

Sredinom 2008. godine u cilju smanjenja trokova i obezbeivanja kakvog-takvog izvora

prihoda, Ford je ponudio Volvo na prodaju po skoro istoj ceni po kojoj ga je kupio pre 10-ak
godina. Kineski holding "Peking auto" (BAIC) bio je zainteresovan za preuzimanje vedske
kompanije "Volvo automobili" kao i Dajmler. Nemaki auto-gigant "Dajmler" definitivno je
odustao je od kupovine vedske kompanije "Volvo automobili" od njene matine korporacije,
amerikog "Forda", zbog toga to teko moe da "uklopi" njegovo poslovanje s vlastitom
prestinom filijalom ". Ono to se ve neko vreme pria u irim krugovima, da kompanija
Ford ima nameru da proda svoju erku firmu u Evropi - Volvo, potvrena je iz kompanije
Ford. Prema izjavama zvaninika Ford je ve stupio u kontakte sa potencijalnim kupcima ove
kompanije Volvo sa seditem u vedskoj. Pregovori su u toku, tako da se prve zvanine
ponude mogu oekivati krajem sledeeg meseca. ta se sve prodaje, koliko i pod kojim
uslovima za sada nije poznato, a kao mogui kupci se javljaju kineski proizvoai Dongfeng
Motor Group i Chongqing Changan Automobile Co, kao i neki proizvoai automobila iz
Evrope, za koja se ne navode imena.

10
Ono to e za kineske proizvoae biti od izuzetne koristi, ako se odlue za preuzimanje
Volvo-a, jeste reputacija koju Volvo poseduje kao proizvoa bezbednih i izuzetno kvalitetnih
automobila, to i potvruje svojim brend automobilima (XC60, XC90, V50, C30, S50), to
nije do sada nije prepoznatljivo kod kineskih proizvoaa.

11