2013 Do Sebe Umiranjem PDF

Naslov: Dying to Be ME
Ideje za na naslov:
Od pokoja do spokoja
Kroz smrt do sebe
Umreti za sebe
Umreti da budem ja
Dua me je iscelila
UMIRANJE
da budem JA
MOJE PUTOVANJE OD RAKA,
DO PRAGA SMRTI,
DO POTPUNOG ISCELJENJA
ANITA
MURANI
Naslov izvornika: Anita Moorjani Dying to be ME
Copyright Anita Moorjani, 2012.
Copyright za srpski jezik ADVAITA Udruenje za celovito zdravlje
Svapravazadrana.Nijedandeooveknjige,osimkratkogpregleda,nesme
se umnoavati u bilo kom obliku bez overene pismene saglasnosti nosioca
copyrightprava.
IZDAVA: ADVAITA BEOGRAD, SARAJEVO

ZA IZDAVAA: MILE MALEEVI
PREVOD I OBRADA: ADVAITA
TISAK / TAMPA: SABAHPRINT SARAJEVO
ZA TAMPARIJU: ELAN ELEZOVI
TIRA: 700 PRIMJERAKA

PRVO IZDANJE
SARAJEVO, BEOGRAD: 2013.
PLASMAN: TEL. / FAX: ++387 (0)33 971 798; ++387 (0)66 2468 81;
E-MAIL: ADVAITA@HS-HKB.BA ili nai na pretraivau advaita
SRBIJA: TEL. ++381 (0)63 825 42 34
HRVATSKA: TEL.: (++ 385) (0)98 232 473
Daniju, mojoj istinskoj ljubavi: uvek sam znala da se
naa ljubav prostire izvan vremena i prostora. Da
nije bilo tebe, ne bi danas bilo ni mene u ovom
fizikom ivotu.
Mojoj dragoj majci, i mom predivnom bratu, Anopu:

hvala vam to ste bili tu za mene tokom itavog mog
ivota, a naroito tokom moje bolesti, i to ste
brinuli za mene onda kada ste mi najvie trebali.
Volela bih da svako ima porodicu koja se za njih
brine onako kako vi brinete za mene.
U seanje na dragog mi oca, iji je najvei ivotni

san bio da prisustvuje mom venanju, ali koji je
napustio ovo carstvo pre tog velikog dana. Hvala ti
to si mi dao priliku da osetim tvoje beskrajno
prisustvo i bezuslovnu ljubav, i to si me uverio da
postoji ovde, tamo i svugde.
Verujem da najvee istine univerzuma ne lee spolja,
u prouavanju zvezda i planeta. One lee duboko u
nama, u velianstvenosti naeg srca, uma i due. Sve
dok ne uvidimo ta je unutra, neemo moi uvideti
ta je spolja.
Svoju priu delim s vama, u nadi da u na neki nain

dodirnuti vaa srca i podsetiti vas na vau vlastitu
velianstvenost.
Sadraj
7
2
Predgovor.......................................................................................................9
Uvod..............................................................................................................13
PRVI DEO: TRAENJE PRAVOG PUTA ..................................................................17
Prolog: Dan kada sam umrla ...............................................................19
1 Odrastati drugaija.................................................................................23
2 Mnoge religije, mnogi putevi..................................................................33
3 Provodadijske nezgode .........................................................................39
4 Moja prava ljubav...................................................................................47
5 Zastraujua dijagnoza...........................................................................57
6 Traei spas .............................................................................................65
DRUGI DEO: MOJE PUTOVANJE DO SMRTI... I NAZAD .........................................73
7 Naputanje ovog sveta ............................................................................75
8 Neto beskrajno i potpuno fantastino..................................................87
9 Razumevanje uda ..................................................................................93
10 Dokaz isceljenja...................................................................................101
11 Gospoo, kako god da pogledam, trebalo bi da ste mrtvi!..........107
12 Posmatrati ivot novim oima............................................................117
13 Pronalaenje sopstvenog puta............................................................123
14 Isceljenje je samo poetak ..................................................................131
TREI DEO: TA SAM SVE SHVATILA ILI OSTVARILA ........................................141
15 Zato sam se razbolela... i iscelila.........................................................143
16 Beskrajna sebstva i Univerzalna energija.........................................153
17 Dopustiti i biti Ja .................................................................................165
18 Pitanja i odgovori ................................................................................175
Pogovor ......................................................................................................195
Zahvale.......................................................................................................197
O piscu........................................................................................................201
Predgovor
Sadraj ove knjige me je duboko dirnuo, naroito zbog linog odnosa
sa Anitom Murani, koja je u moj ivot ula usled niza boanski
ureenih sluajnosti. Kroz vie od etiri godine, irenje raka je Anitu
dovelo do praga smrti, i preko u samo obitavalite smrti, daleko preko
praga i ulaznog hodnika, da se tako izrazim. Sve je to Anita detaljno
opisala u ovoj knjizi o potrazi za duom. Toplo vam preporuujem da je
proitate s panjom i razumevanjem, otvarajui um mogunostima da e
mnogo toga u ta verujete biti stavljeno na iskuenje, naroito u vezi sa
onim ta lei van granica ovog sveta, u predelima koje esto nazivamo
drugi svet.
Okruena ljudima koje voli i medicinskim timom koji je oekivao da
ona svakog trena ispusti poslednji dah, Anita je leala u dubokoj komi.
Ipak, pruena joj je prilika da se vrati u svoje telo izjedeno boleu,
prkosei svim izgledima, i da doivi neverovatno isceljenje uz pomo
bezuslovne ljubavi. I vie od toga, doputeno joj je da se vrati ispred
dveri smrti i ispria nam ta moemo videti u ivotu na drugoj strani
ovog telesnog sveta i, to je jo znaajnije, ta moemo osetiti.
Ovo je ljubavna pria pria o velikoj, bezuslovnoj ljubavi, koja e
vam osveiti oseaj onoga ko vi zaista jeste, zato ste tu, i kako moete
prevazii svaki strah i samoodbacivanje koje vam definie ivot. Anita sa
neuobiajenom iskrenou pria o svom raku, objanjavajui zato
smatra da je u ivotu morala krenuti tim izazovnim putem, ta smatra da
je razlog njenom isceljenju, i zato se vratila. Budite uvereni njena
ivotna misija se uveliko odraava u injenici da ete vi proitati njen
izvetaj o tim iskustvima... i da sam ja toliko ukljuen u to da joj
pomognem tu kljunu poruku preneti svetu.
Ono to je Anita otkrila tokom 24 asa kome, kada je prola kroz
dveri u drugo carstvo je u velikom skladu sa onim to sam ja primao
tokom inspirativnih trenutaka pisanja i govorenja. Oboma nam je jasno
10 Umiranje da budem Ja
da je dolo do boanskog uplitanja, koje je figure pomeralo na takav

nain da je ova ena, koja je ivela na drugoj strani sveta, u kulturi
veoma razliitoj od moje, sprovedena u moju vlastitu svest i fiziki ivot.
O Aniti sam prvi put uo kada sam dobio primerak njenog intervjua o
iskustvu bliske smrti (IBS), od Mire Keli (Mra Kelley) iz New Yorka, ene
s kojom sam se kasnije sprijateljio i koja je me je provela kroz regresiju
vraanju u prole ivote (to je opisano u mojoj knjizi Ispunjene elje
(Wishes Fulfilled)). Nakon itanja Anitinog izvetaja o IBS-u, osetio sam
neodoljiv nagon da uinim sve to je u mojoj ogranienoj moi da se
njena neodoljiva poruka prenese itavom svetu. Nazvao sam Rida Trejsija
(Reid Tracy), direktora izdavake kue Hej Haus (Hay House), i urgirao da
stupi u kontakt sa Anitom Murani i zamoli je da napie knjigu u kojoj
e detaljno opisati svoja iskustva. Dodao sam da bi mi bilo zadovoljstvo
ne, ast da napiem predgovor za tu knjigu, ako ona bude voljna da
pristupi pisanju. Kroz niz predivno uklopljenih dogaaja ukljuujui i
Anitin poziv iz Hong Konga u moju sedminu radio emisiju na
hayhouseradio.com, i razgovor s njom koji je sluao itav svet uklopili
smo se i na profesionalnom i na privatnom planu.
Anita je govorila o oseaju da smo svi mi ista ljubav. Ne samo da
smo svi povezani meusobno i sa Bogom, ve, na jednoj dubljoj razini,
svi jesmo Bog. Dopustili smo strahovima i egu da Boga izgura iz naih
ivota, i to je u velikoj meri povezano sa oboljenjem ne samo naeg tela,
ve itavog sveta. Govorila je o uenju da vrednujemo sopstvenu
velianstvenost i da ivimo kao bia svetlosti i ljubavi, kao i o
isceljujuim osobinama neodvojivim od takvog stanja uma.
Anita je opisala kako je zaista doivela odsustvo vremena i prostora,
i kako je po prvi put osetila udesnost saznanja da jedinstvo nije samo
intelektualni koncept, ve da se sve zaista deava odjednom. Ispriala je
kako je bila uronjena u auru iste, blaene ljubavi, i kako takvo oseanje
ima neogranien potencijal za isceljenje. Iz prve ruke je nauila pravo
znaenje Isusovih rei da s Bogom je sve mogue i da to zaista
obuhvata sve, ukljuujui i isceljivanje prolosti. Anita je na sopstvenoj
koi iskusila ono o emu sam tako podrobno pisao u Ispunjenim eljama:
da u istinskoj prisutnosti Bogotvorenja zakoni materijalnog sveta
(ukljuujui i medicinski) prestaju da vae.
Predgovor dr. Vein Dajer 11
Morao sam sresti tu enu. Od tog telefonskog razgovora, poeo sam

direktno oseati duhovnu sutinu Anite i njene poruke da strah zamenimo
nadom. Pozvao sam je ne samo da napie knjigu koja je pred vama, ve i
da sa mnom gostuje na stanici PBS i itavom svetu ispria svoju priu o
ljubavi, nadi i isceljenju.
Anitin IBS intervju sam poslao svojoj majci, koja ima 95 godina i
ivi u starakom domu. Ona se sa smru sree gotovo svakodnevno,
budui da mnogi od njenih novosteenih prijatelja u poodmakloj dobi
jednostavno preminu u snu i zauvek odu iz sveta njenih iskustava. S
njom sam vodio mnoge razgovore o njenim razmiljanjima u vezi s
velikom misterijom zvanom smrt, koja predstavlja sudbinu svih ivih
bia. Sve to se materijalizuje, to se i dematerijalizuje. Svi mi to znamo
intelektualno, ali ono to nas eka je i dalje jedna velika misterija. Nakon
itanja Anitinog izvetaja o IBS-u, majka mi je rekla da ju je preplavio
talas mira i potopio sav strah, anksioznost i stres u vezi sa onim ta joj
velika nepoznanica donosi. U stvari, svi oni koji su proitali o Anitinom
iskustvu bliske smrti, ukljuujui i moju decu, dobili su novi pogled na
ivot i zakleli mi se da e uvek i iznad svega voleti sebe, ceniti svoju
velianstvenost, i iz svakodnevnog ivota proterati sve one misli koje
potencijalno mogu dovesti do oboljenja. I dok sam ja samo pisao o
takvim idejama, Anita je sve to kroz sopstveno iskustvo donela na svet.
Anita je uspela isceliti vlastito telo, i mnogo puta mi je rekla da osea
kako se vratila da bi ljude poduila ovoj jednostavnoj ali monoj lekciji,
koja nas moe ne samo isceltii, ve i promeni celi na svet. I upravo to je,
znam, razlog zbog kojeg je Bog spojio mene i Anitu. Uvek sam oseao
da je moja darma 1 da ljude poduavam njihovoj vlastitoj boanstvenosti i
spoznaji da je Bog najvie mesto u njima. Nismo mi ova tela u kojima
obitavamo, niti smo mi naa postignua i imovina svi smo mi jedno sa
Izvorom svih bia, a to je Bog. Dok sam o svemu tome pisao u Ispunjenim
eljama, Anita Murani mi je ula u ivot, kao s ciljem da stavi usklinik na
sve ono to sam primao tokom procesa automatskog pisanja 2. Ona je to
1
Dharma (sanskrit) indijski filozofski termin s mnotvom znaenja. Buddhaghosa (5. vek) je
izdvojio etiri glavna: uenje, vrlina, kosmiki zakon i pojava liena istinskog bitka. Moda
najpriblinije znaenje u ovom sluaju bi bilo istinska svrha. prim.prev.
2
Automatsko pisanje slobodno izraavanje tz. toka svesti, bez kontrole uma. Prim.ur.MM
proivela i tako divno ispriala a sada ste i vi blagoslovljeni

mogunou da proitate i primenite sve ono to je Anita spoznala tokom
grozniave borbe sa uznapredovalim rakom i smirenim putovanjem
natrag, kroz direktno iskustvo boanskog isceljenja.
ast mi je odigrati malu ulogu u prenoenju ove nadom ispunjene
poruke da je ljubav konano isceljenje. elim vam da primite Anitinu
poruku i postanete instrument u uklanjanju svake bolesti iz vaeg tela,
vaih meuljudskih odnosa, vae zemlje i naeg sveta. Kako je to
Elizabeta Baret Brauning (Elizabeth Barrett Browning) jednom poetino
primetila: Zemlja je ispunjena rajem, i svaki bun gori porukom
bojom. I zaista, isceljenje i raj na zemlji su vama za ljubav.
Uivajte u ovoj prekrasnoj, prekrasnoj Anitinoj knjizi. Ja je volim,
kao to volim i Anitu.
Dr. Vein V. Dajer (Dr. Wayne W. Dyer)

Maui, Hawaii
13
Uvod
Odluila sam da svoju priu podelim prvenstveno radi toga da drugi
ljudi ne bi morali prolaziti kroz ono kroz ta sam ja prola.
Nije u mojoj naravi da otvoreno poduavam ljude, ili da im govorim
kako da ive svoje ivote, niti volim bilo koga savetovati o tome ta bi
trebali promeniti, pa ak i kada me pitaju. Radije u pokazati primerom, i
stvoriti sigurno okruenje u kojem e drugi ljudi moi da stupe u dodir sa
sopstvenom istinom.
O tome sam esto razmiljala, sve od dogaaja u zimu i prolee
2006., kada sam doivela iskustvo bliske smrti (IBS) i izleila se od raka
protiv kojeg sam se borila prethodne etiri godine. Tokom IBS-a sam
bila u stanju opaziti i razumeti odreene aspekte svog budueg ivota, i
shvatila sam da je jedan od razloga zbog kojih sam odabrala da se vratim
u ovozemaljski ivot taj to e moj doivljaj i poruka dopreti do drugih
ljudi i dirnuti ih.
U tom stanju sam znala da sam, na neki nain, predodreena da
nadahnem na hiljade, moda i desetine hiljada ljudi. Meutim, nije mi
ba bilo jasno kako bih to trebala samo sam znala da u, na neki nain,
pomoi mnogima. Naroito, osetila sam da neu morati nita initi da bi
se to dogodilo; samo sam trebala biti ono to jesam i uivati u ivotu, i
dopustiti sebi da budem provodnik neega mnogo veeg.
To se i dogodilo, i poela sam priati i pisati o svojim doivljajima,
kao odgovor na mnoga pitanja ljudi koji se bave medicinom i drugim
naukama, kao i mnogih drugih pojedinaca koji su traili odgovore na
pitanja o prirodi sveta i sopstvenih iskustava. Tako je i nastala ova knjiga
(za detalje pogledajte poglavlje 14). Otvoreno govorim o onome ta su
me rak i IBS nauili. Uivam u delenju svoga iskustva i razumevanja
ivota koje je usledilo kao rezultat tih iskustava, naroito jer smatram da
time mogu pomoi drugima.
Moja pria poinje u Prvom delu, govorei o tome kako sam
odrastala na razmei mnogih kultura, s njihovim specifinim i esto
protivrenim verovanjima. Objasniu vam kako me je to oblikovalo i

kako je razvilo strahove koji su se na kraju manifestovali kao bolest, i
poveu vas sa sobom na putovanje prema odrastanju i tonjenju u
tamnicu raka.
Drugi deo istrauje sam fenomen IBS-a ono ta sam ja doivela i
razumela u to vreme i ta se dogodilo potom. Isceljenje od raka i trud
da pronaem svoje novo mesto u svetu je predstavljalo jedno
iznenaujue, izazovno i veoma uzbudljivo iskustvo!
U Treem delu opisujem ono ta sada znam o isceljenju, o tome
kakav je svet danas, i kako moemo iveti kao odraz onoga to zaista
jesmo, doputajui svetlosti nae velianstvenosti da se probije. I
konano, zavriu odeljkom pitanja i odgovora, koji obuhvata neka od
najeih i najizazovnijih pitanja s kojima sam se susrela.
Meutim, pre nego to s vama podelim ono to sam tokom svojih
doivljaja nauila, elela bih razjasniti da ja ne tvrdim kako znam bilo
kakvu univerzalnu ili naunu istinu, niti pokuavam biti bilo iji guru
[duhovni uitelj]. Takoe ne pokuavam osnovati neku novu religiju ili
sistem verovanja. Jedini moj cilj je da pomognem, a ne da bilo koga
uverim u bilo ta.
Naroito elim naglasiti da nije potrebno proi kroz iskustvo bliske
smrti da biste se mogli isceliti! Namera mi je da s vama podelim sve
emocionalne i psiholoke okidae za koje verujem da su doprineli tome
da obolim od raka, i nadam se da ete, identifikujui te inioce, moi
umanjiti ili ak potpuno ukloniti mogunost da se razbolite. U isto
vreme, ako vi ili neko koga znate ima rak ili neku drugu ozbiljnu bolest,
znajte da postoji mnogo puteva do isceljenja. Jedino savetujem da sledite
ono za ta oseate da je ispravno i ta odzvanja unutar vas.
Ako traite detaljna uputstva, korak po korak, ili neki skup principa
koje ete slediti, onda ja nisam prava osoba za vas, budui da ne verujem
u stvaranje bilo kakve dogme koja bi odgovarala apsolutno svima. To bi
samo ograniilo ono ko vi jeste. ak i onda kada govorim o ljubavi
prema sebi, nije mi namera da panju skreem na mene, ve da vi isto to
oseanje doivite u sebi. S vama delim ono to sam doivela i shvatila, s
jedinom namerom da ukreem iskru velianstvenosti koja lei u vama.
elim probuditi uspavanog gurua u vama, koji e vas povesti da
pronaete vlastito mesto u centru univerzuma.
Predgovor dr. Vein Dajer 15
Nadam se da ete pronai radost u svakom danu svog putovanja i da

ete ivot zavoleti onoliko koliko ga ja danas volim!
PRVI DEO:
TRAENJE PRAVOG PUTA

19
Prolog:
Dan kada sam umrla

Oh, Boe! Osjeam se neverovatno! Tako sam slobodna i lagana!
Kako to da vie ne oseam bol u telu? Kuda je nestao? Hej, zato mi se
ini da se sve oko mene odmie? Ali, ne bojim se. Zato se ne bojim?
Kuda mi je nestao strah? Oh,vau, vie ne mogu pronai strah!
Ovo su bile neke od misli koje su mi prolazile kroz glavu dok su me
vodili u bolnicu. Svet oko mene je izgledao nadrealan, kao u snu, i mogla
sam osetiti kako klizim sve dalje od svesti, pravo u komu. Organi su mi
se poeli gasiti, podlegavi raku koji mi je pustoio ne, prodirao telo
tokom protekle etiri godine.
Bio je 2. februar 2006., dan koji e mi zauvek ostati urezan u seanje
kao dan kada sam umrla.
Premda sam bila u komi, izotreno sam bila svesna svega to se
dogaa oko mene, ukljuujui i neki osjeaj hitnosti i velike emocionalne
uzbuenosti lanova porodice koji su me vodili u bolnicu. Kad smo
stigli, im me je lekarka na onkologiji pogledala, na licu joj se odrazio
ok.
Srce vae supruge moda jo kuca, rekla je mom muu, Daniju,
ali ona vie nije zaista s nama. Prekasno je da je spasimo.
O kome to doktorka pria? Pitala sam se. U ivotu se nisam bolje
oseala! I zato Mama i Dani izgledaju tako preplaeno i zabrinuto?
Mama, ne plai, molim te. ta nije u redu? Plae li zbog mene? Ne
plai! Dobro sam, stvarno, draga Mama, jesam!
Mislila sam da govorim naglas, ali nita se nije ulo. Nisam imala
glasa.
elela sam zagrliti majku, uteiti je i rei joj da sam dobro, i nisam
20 Deo prvi: Traenje pravog puta
shvatala zato to nisam u stanju. Zato moje fiziko telo ne sarauje?

Zato samo leim, beivotna i mlitava, kad je sve to elim samo da
zagrlim voljene mua i majku i uverim ih da sam dobro i da me vie nita
ne boli?
Vidi me, Dani mogu se kretati naokolo bez invalidskih kolica.
Oseaj je fenomenalan! I vie nisam povezana na kiseonik. Oh, vau, vie
ne diem teko, i lezije po koi su mi nestale! Vie ne cure i ne bole!
Nakon etiri godine agonije, konano sam izleena!
Nalazila sam se u stanju iste radosti i ushienja. Konano sam bila
slobodna od bola prouzrokovanog rakom koji mi je pustoio telo. elela
sam da i oni budu sretni zbog mene. Zato se nisu radovali to je moja
borba konano gotova, to je njihova borba konano gotova? Zato ne
dele moje ushienje? Zar ne vide radost koju oseam?
Molim vas, mora da moete neto uiniti, molili su moja majka i
Dani lekarku.
Kod nje je sad samo pitanje sati, odgovorila je lekarka onkolog.
Zato je drugi lekari nisu ranije poslali kod nas? Organi joj se ve gase,
i zbog toga je upala u komu. Nee preiveti no. Od mene traite
nemogue. ta god da joj damo u ovom stadiju bolesti moe biti previe
otrovno i fatalno za nju, imajui u vidu da joj organi vie uopte ne
rade!
Moda je i tako, insistirao je Dani, ali ja ne diem ruke od nje!
Mu mi je drao omlitavelu ruku dok sam leala, i bila sam svesna
meavine bola i bespomonosti u njegovom glasu. Vie od svega sam
elela da njegova patnja prestane. elela sam da zna koliko se divno
oseam, ali mu nisam bila u stanju to i preneti.
Ne sluaj doktorku, Dani; molim te, ne sluaj je! Zato ona to
govori? Ja sam jo uvek ovde, i dobro sam. U stvari bolje nego dobro
oseam se odlino!
Nisam shvatala zato, ali doivljavala sam sve ono to su drugi
proivljavali kako lanovi moje porodice, tako i lekarka. Mogla sam
osetiti njihov strah, anksioznost, bespomonost i oaj. Kao da su njihova
oseanja moja. Kao da sam ja postala oni.
Oseam tvoj bol, duo mogu osetiti sve tvoje emocije. Molim te, ne
plai zbog mene, i reci Mami da ni ona ne plae. Molim te da joj kae!
Prolog 21
Meutim, im sam se poela emotivno vezivati za dramu koja se

odigravala oko mene, osetila sam da me neto istovremeno odvlai dalje,
kao da postoji neka ira slika, neki vei plan koji se odvija. Mogla sam
osetiti da se povezanost sa scenom oko mene povlai, kako sam uviala
da je sve savreno i da se odigrava u skladu s planom na velikom tkanju.
Tek u tom trenutku sam zaista shvatila da umirem.
Ohh... umirem! Znai to je ovakav oseaj? Nije ni nalik bilo emu to
sam zamiljala. Osjeam se tako prekrasno smireno i blago... i oseam
da sam konano isceljena!
I tada sam shvatila da, ak i ako moje fiziko telo prestane
funkcionisati, sve e i dalje biti savreno na velikoj tapiseriji ivota, jer
niko od nas nikada ne umire zaista.
I dalje sam bila akutno svesna svakog detalja koji se preda mnom
odigravao, dok sam posmatrala kako medicinski tim juri s mojim gotovo
beivotnim telom na odeljenje intenzivne nege. Okruili su me,
preplavljeni uzbuenjem, prikljuujui me na maine i uvlaei mi igle i
cevice.
Leei na bolnikoj postelji, nisam oseala nikakvu povezanost sa
svojim omlitavelim telom. Oseala sam kao da uopte nije moje.
Izgledalo je premaleno i previe beznaajno da se u njemu smesti sve
ono to sam doivljavala. Oseala sam se lagano, osloboeno i
velianstveno! Nestao je svaki bol, alost i tuga. Bila sam potpuno
rastereena, i nisam se mogla prisetiti da sam se ikada ranije tako oseala
nikad.
Potom sam osetila da me obuhvata neto to mogu opisati samo kao
istu, bezuslovnu ljubav, ali ak i re ljubav je nedovoljna. To je bila
najvea i najdublja panja i briga, i nikad ranije nisam tako neto
doivela. Ljubav je revazilazila svaki zamislivi fiziki oblik naklonosti, i
bila je potpuno bezuslovna ta god da sam ikad uinila, sve je bilo
moje. Nisam morala initi bilo ta, niti se bilo kako ponaati da to
zasluim. Ta je ljubav bila tu za mene, bez obzira na sve!
Oseala sam da sam potpuno uronjena u tu energiju i da me ona
obnavlja, i uinila je da oseam kako pripadam, da sam konano stigla,
nakon svih onih godina borbe, bola, aksioznosti i straha.
Konano sam stigla kui.
23
Odrastati drugaija
Indija je udesna zemlja, ali nije mi bilo sueno iveti tamo. Premda
su mi roditelji etniki Indijci, poreklom iz Hajderabad Sindha, ja sam
roena u prekrasnom Singapuru.
Deda po ocu je bio trgovac tekstilom i drao je porodini posao na
ri Lanki, uvozei i izvozei evropski, indijski i kineski tekstil irom
sveta. Priroda posla je bila takva da je deda morao esto putovati, i
konano se skrasio u onome to je tada bila britanska kolonija Hong
Kong, kada sam imala samo dve godine.
S takvim poreklom, istovremeno sam bila uronjena u tri kulture i tri
jezika. Hong Kong, energina i uurbana metropola, preteno je naseljen
kineskim stanovnitvom, tako da sam s lokalnim ljudima nauila govoriti
kantonski 1 kineski. Roditelji su brata Anopa i mene slali u britanske
kole, gde se predavalo na engleskom, i veina kolskih drugova su nam
bili Britanci. S druge strane, kod kue smo priali naim maternjim sindi
jezikom i praktikovali hinduistiki nain ivota.
Otac mi je bio visok, zgodan mukarac, koji je od porodice zahtevao
potovanje. Znam da nas je voleo, ali ponaanje mu je bilo strogo i
oekivao je da se prilagoavamo njegovim pravilima. Bojala sam ga se, i
kao dete sam se trudila da ga nikad ne naljutim. Za razliku od njega,
majka je uvek bila nena prema bratu i meni, i nikad se nisam bojala da s
njom podelim ono to oseam.
Anopa sam u potpunosti oboavala, i itavog ivota smo veoma
1
Kantonski dijalekt koji se koristi u dijelu Kine i u Hong Kongu. Prim.ur.MM
bliski, iako je on pet godina stariji od mene. To je prilina razlika u

godinama kad ste dete, tako da smo se retko igrali zajedno, a retko smo
se i prepirali. Umesto toga, ugledala sam se na njega, a on je bio veoma
zatitniki nastrojen prema meni. Oseala sam se bezbedno u njegovoj
blizini, i znala sam da s njim mogu razgovarati o bilo emu. Uvek mi je
predstavljao jai muki uticaj od oca.
Kao tradicionalnim Hindusima, brak naih roditelja je bio ugovoren,
a i oni su se nadali da e jednog dana pronai odgovarajue suprunike
za Anopa i mene, kad dovoljno odrastemo. Pored toga, tradicija je
nalagala da ena bude pokorna muu i mukarcima u domainstvu.
Takva neravnopravnost polova je iroko rasprostranjena u naoj kulturi.
Kao dete, meutim, nisam preispitivala te vrednosti i takvo stanje stvari
sam uzimala zdravo za gotovo. Prvo neprijatno iskustvo s tom
nejednakou sam doivela u nenoj dobi od est godina, kada sam
naula razgovor izmeu jedne gospoe i moje majke.
Jesi li bila razoarana to ti je drugo dete ensko?, pitala je ta ena,
na naem indijskom dijalektu.
Ne, naravno da ne. Volim svoju kerku!, odgovorila je majka, na
moje veliko olakanje.
Ali, devojice su problem, naroito kad porastu, rekla je ena. S
devojicama mora paziti da ne postanu razmaene, inae se nee dobro
udati. A veliina miraza koji je potreban da uda kerku se svake godine
samo poveava!
Ne moe predvideti budunost. Svako dete, bilo deak ili
devojica, sa sobom nosi vlastitu sudbinu!, seam se da je majka mudro
odgovorila.
E, pa ja sam sretna to imam dva sina! rekla je ena ponosno. ak
je i moj mladi um bio u stanju opaziti oseaj postignua koji je ta ena
imala kad je to rekla.
Kasnije, kad smo majka i ja ostale nasamo, pitala sam je: Mama, je
li istina da devojice predstavljaju problem?
Naravno da ne, Beta draga, odgovorila je. (Beta je termin od milja
za dete moje u naem dijalektu).
Majka me je privukla sebi i zagrlila, i seam se da sam u tom
trenutku pomislila: Nikad ne elim postati problem svojim roditeljima
1. Odrastati drugaija 25
samo zato to sam ensko. Neu da ikad poele da su umesto mene dobili
deaka.
NA PRVI DOM u Hong Kongu je bio stan u devetospratnici u
kvartu Happy Valley 1, s pogledom na hipodrom. Znala sam satima kroz
prozor posmatrati dokeje u njihovim arenim odelima kako treniraju
konje za trke koje su se odravale vikendom.
Tramvajska linija je ila du glavnog puta ispred naeg bloka, i
tramvaji bi bukom ometali moja sanjarenja, dok su protutnjavali ispod
mene, a ja zurila kroz prozor stana na sedmom spratu.
Veinu jutara me je pri ustajanju doekivao bogati miris tamjana od
sandalovine i ruinog drveta. Uvek sam volela tu aromu, jer mi je pruala
oseaj mira i spokoja. Uglavnom bih nala majku, obuenu u neku od
svojih, mnotvom boja iaranih, sal-waar kameez (tradicionalna indijska
haljina) sainjenih uglavnom od fine indijske svile ili francuskog ifona,
kako se sprema da ue u nae kuno svetilite.
Moji su roditelji svakog jutra meditirali, molili se i govorili mantre u
svetilitu, ispred boanstava Krine, Lakmija, ive, Hanumana i
Ganee. To su inili u nemeri da podignu svest o unutranjoj snazi koja
im je bila potrebna da se suoe s jo jednim danom. Sledili su tekstove iz
hinduistikih Veda, kao i uenja Gurua Nanaka i njegove svete knjige,
Guru Granth Sahib. esto sam znala sedeti ispred svetilita i pomno
posmatrati roditelje kako pale tamjan i mau njime ukrug pred malim
kipovima i slikama raznih bogova i boginja, dok izgovaraju pue
(hinduistike molitve), i radila bih to i oni.
Kasnije, posmatrala bih kako naa kineska dadilja, Ah Fong, obavlja
raznorazne poslove dok sa mnom avrlja na kantonskom. Njeno sitno
telo, obueno u tradicionalni crno-beli samfoo (tradicionalna kineska
haljina) se ustro pokretalo dok je jurila kroz kuu. Bila sam veoma
vezana za Ah Fong. S nama je bila od moje druge godine ivota, i ne
seam se vremena kada nije bila deo nae porodice.
TIPINIM RADNIM DANOM, roditelje nisam viala sve do rane
veeri. Ah Fong me je uzimala iz kole, i, nakon to bismo svratili kui
na ruak, esto me vodila na pijacu da kupimo svee namirnice za kuu.
Ili smo tramvajem, i uivala sam u tim naim izletima. Uskoili bismo u
1
Happy Valley znaenje je srena dolina ili dolina sree. Prim. ur. MM.
tramvaj kad se zaustavi tano ispred nae zgrade. To mi je predstavljalo

veliku avanturu. Gledala bih kroz prozor kako se tramvaj probija kroz
napuene, uske ulice Hong Konga, kroz Happy Valley, Causeway Bay i
Wan Chai; i onda bismo sili kod pijace, dok me je Ah Fong vrsto
drala za ruicu. Uivala sam upijajui sve prizore, mirise i zvuke koji su
me okruivali. Roditelji me nikad nisu vodili na tako uzbudljiva mesta!
Oni su svugde ili autom i trgovali su u robnim kuama, koje su, po mom
miljenju, bile prilino nezanimljive u poreenju sa ovim
kaleidoskopom1 boja i oseta.
Na pijaci se prodavalo sve, od sveih poljoprivrednih proizvoda i
stvari za domainstvo, do kojekakvih trica i sitnica. Prodavci su
izvikivali ponude, a tandovi nisu bili rasporeeni po nekom naroitom
redu. Tezge s povrem su bile ispresecane tandovima na kojima su se
prodavale cipele, cvee, erpe i lonci, jeftine plastine igrake, raznoliko
arenilo sveeg voa, nakit, baloni, svea riba, meso, arape, arene
salvete i pekiri, stolnjaci, itd., i te su robe ljudi kupovali i odnosili
ulicom. Satima sam bila kao opinjena.
Ah Fong, Ah Fong! Vidi ono! ta onaj ovek radi sa zmijom?,
pitala sam na tenom kantonskom.
To je prodavac zmija. Zavezae onu zmiju, i ona porodica e je
odneti kui i napraviti supu od zmije, odgovorila je Ah Fong.
I ja bih, razrogaenih oiju, posmatrala kako se zmija uvija i
pokuava da se oslobodi iz vetih ruku prodavca ali bezuspeno.
Saoseala sam s jadnim stvorenjem, dok ga je prodavac majstorski
vezivao trakama od bambusa i zatvarao u ianu mreu.
Ipak, apsolutno sam oboavala ii na pijacu sa Ah Fong. Ti nai mali
izleti su predstavljali zadovoljenje mog jakog oseaja za avanturu!
AK I NAKON mnogo godina provedenih s nama, Ah Fong je i
dalje sputala pogled i skretala ga kad god bi mi majka ili otac uli u
prostoriju. Budui da sam bila veoma ljubopitivo dete, bombardovala bih
je pitanjima o svemu i svaemu, ukljuujui i njeno ponaanje. U svom
1
kaleidoskop (gr. kalos: lep; eidos: vid, oblik; skopein: gledati, posmatrati) igraka u obliku
cevi u kojoj su smetena ogledala i soiva iza kojih se nalaze razni predmeti u boji koji kad
se gledaju kroz soivo na jednom kraju stvaraju mnotvo oblika i boja koji se menjaju sa
svakim pokretanjem oka ili kaleidoskopa. Prim. ur. MM.
umu sam uvek pokuavala pomiriti kulturne razlike izmeu Ah Fong i

svojih roditelja.
Zato to ini?, estogodinja ja je htela da sazna.
Zato inim ta?, odgovorila je Ah Fong.
Zato sputa pogled kad ti se moji roditelji priblie?, pitala sam na
kantonskom.
Da iskaem potovanje, objasnila je.
Zato?
Tvoji roditelji su moji poslodavci. elim pokazati da ih potujem i
shvatam da su mi oni nadreeni.
Pa jesu li oni tvoji nadreeni?, to saznanje me zapanjilo.
Da, jer mi daju posao.
Jesam li ja tvoj nadreeni?, pitala sam.
Ah Fong, navikla na moj uvek ljubopitiv um, se dobroduno nasmeja.
Ne, ti mi ne daje posao. Ja sam ovde da bih se starala o tebi.
Ah, u redu, dobacila sam dok sam odlazila da se igram novom
lutkom.
Isto tako, volela sam se igrati sa kerkom Ah Fong, Ah Moh Yee. Od
moje pete godine, Ah Moh Yee je dolazila u na dom da preko vikenda
bude sa svojom majkom. Bila je samo godinu starija od mene i, budui
da sam teno govorila kantonski, brzo smo se sprijateljile. Uivala sam u
njenom drutvu. Igrale smo se mojim igrakama, ili smo zajedno odlazile
u oblinji park. Roditeljima je bilo veoma drago to imam drugaricu za
igru, koja se s nama svakog vikenda.
Nedelja je bila slobodan dan za Ah Fong, i ona je tim danom izvodila
Ah Mo Yee na ruak, a zatim je ostavljala u kui svojih roditelja, gde je
Ah Mo Yee boravila radnim danima. (Mnogo kasnije sam shvatila da je
Ah Fong bila samohrana majka koja je kerku podizala uz pomo svoje
porodice, ali tada mi takva pitanja nisu padala na pamet.) Ah Fong je i
mene vodila s njima, kad nisam izlazila s roditeljima, i zaista sam uivala
u tim naim izlascima.
Kao i obino, ili smo tramvajem. Poinjali bismo odlaskom do
kineskog tanda s hranom, na ruak. Ti tandovi, zvani dai pai dong na
kantonskom, su se nalazili na ulici, tako da smo sedeli na drvenim
stoliicama, srui iz zdele vruu supu s rezancima i knedlama, dok se

oko nas odvijao saobraaj. Nakon jela, Ah Fong nas je vodila do mesta
gde je Ah Mo Yee ivela s dedom i bakom u skromnom i oskudno
nametenom stanu u potkrovlju niskospratnice u kineskom stilu. I dok je
Ah Fong pila aj s roditeljima, ja sam se vrzmala kroz mranu, kamenu
unutranjost stana, jer je moj radoznali um eleo istraiti svaki kutak. aj
su pili iz malih olja sa arenim slikama ivotinja iz kineskog zodijaka,
poput zmajeva i tigrova, dok sam ja dobijala staklenu au punu soka ili
slatkog aja.
Odlazak tamo mi nikad nije bio dosadan. ak i ako bih se zamorila
od razgovora, uivala sam gledajui kroz velike prozore sa lukovima na
ulicu ispod, na kojoj su prodavci suenih morskih plodova stavljali svee
koljke i ribu na slamnate prostirke pored puta, da se sue na jakom
popodnevnom suncu.
DAKLE, MOJE DETINJSTVO je predstavljalo meavinu Istoka i
Zapada. Budui da je Hong Kong bio britanska kolonija naseljena
preteno Kinezima, Boi i Uskrs su se slavili sa istim entuzijazmom kao
Praznik Gladnog duha i Festival Jesenjeg Meseca.
Ah Fong i Ah Mo Yee su me uili kineskim tradicijama i
verovanjima, kao i znaenju u pozadini svih tih festivala, i svialo mi se
to Ah Mo Yee ostaje kod nas tokom praznika. Na primer, Praznik
Gladnog Duha se odravao etrnaeste noi sedmog meseca lunarnog
kalendara. Tokom tog dana su se porodice molile za svoje preminule
roake i nudile darove precima koji su umrli.
Anop i ja smo gledali kako Ah Fong i Ah Mo Yee, kao i Ah Chun,
kuvarica, nude darove svojim preminulim roacima, palei papirnate
slike na kojima su prikazane razne vredne stvari. Zapalili bi vatru unutar
velike urne u zadnjem delu nae kue, u podnoju stepenica iza kuhinje, i
ubacivali papir u vatru. Na slikama su bili prikazani automobili, kue, pa
ak i novac. Smatrali su da e njihovi preci te luksuzne stvari dobiti u
drugom carstvu.
Ah Fong, hoe li tvoj deda stvarno dobiti kuu u raju ako spali tu
kuu na papiru?, pitala sam radoznalo.
Da, Anita. Deda i baka oekuju da ih se seam i dajem im darove,
ak i u zagrobnom ivotu. Svi moramo potovati svoje pretke, rekla mi
je.
Ah Fong, Ah Chun i Ah Mo Yee bi zatim sele za svoj sto u zadnjem

delu kuhinje, da jedu. Ah Chun bi provela vei deo dana pripremajui tu
trpezu, i na njoj je uvek bio postavljen jo jedan pribor, da se i preminuli
roaci mogu pridruiti proslavi. Ispred mesta rezervisanog za preminule
su stajali darovi u hrani. esto sam se pridruivala tim obrocima, i
izraavala iskrenu zabrinutost da li se ispred predaka postavlja dovoljno
hrane!
Jedno od mojih omiljenih doba godine je bio Festival Jesenjeg
Meseca, i tada sam mogla odabrati jedan svetlo obojeni papirni fenjer
izmeu mnotva izloenih koji su visili s tavanica mnogih lokalnih
prodavnica. Fenjeri su se prodavali u mnotvu boja i oblika, ukljuujui i
ivotinje kineskog zodijaka. Uvek mi se najvie sviao oblik zeca! Ah
Fong je vodila Ah Mo Yee i mene da zajedno biramo fenjere u
prodavnicama iza pijace.
Ovaj praznik je uveliko slian amerikom Danu zahvalnosti, i
predstavlja slavljenje velikog etvenog meseca. Ceremonija ukljuuje
jedenje i delenje meseevih kolaia, kojih ima raznih vrsta. Zatim se
pale svee u prekrasnim arenim papirnim fenjerima i iznose van.
Zajedno s drugom decom iz susedstva, Ah Mo Yee i ja bismo okaili
fenjere pred kuom, i na drvee i ograde. Te veeri smo smeli ostati
budni due nego inae i igrati se na svetlosti fenjera i meseca, koji je te
noi u godini sijao najsjajnije i najjae.
MOJA PORODICA JE TAKOE proslavljala sve indijske praznike,
ukljuujui i Divali (hinduistiki praznik svetlosti), s velikim
entuzijazmom. Tom prilikom smo uvek nosili novu odeu, i to mi je bilo
veoma uzbudljivo vreme. ak i tako mlada, apsolutno sam oboavala
ideju kupovine nove odee pred praznik! Majka je brata i mene najee
vodila u Lejn Krauford (Lane Crawford), u to vreme najveu robnu kuu
u centralnom poslovnom kvartu Hong Konga. Jurili bismo gore-dole
kroz deje odeljenje, ja sa uzbuenjem posmatrajui haljine i duge
dempere, a brat gledajui koulje i pantalone. Majka bi mi pomogla da
odaberem haljinu za praznik, a za to doba godine je uglavnom vailo
pravilo to arenije to bolje.
Te srene veeri itava porodica je oblaila novu odeu; majka
uglavnom nov novcat, areni sari, stavivi sav svoj nakit; otac je nosio
tradicionalni kurta patloon (indijska koulja i pantalone); brat pantalone i
koulju; a ja novu haljinu.

Kad bismo se sredili, odlazili smo u hinduistiki hram u Hepi Veliju
(Happy Valley Dolina sree) da se pridruimo drugim lanovima
indijske zajednice i pevamo baane, hinduistike verske pesme.
Pomeani sa zvucima zvonia i zvona, glasovi su nam odzvanjali
pod visokom, zasvoenom tavanicom hrama i jezdili dalje, vani u no.
Seam se kako sam oseala da zvuci zvona u hramu zaista odzvanjaju
kroz samo moje bie, dopirui mi do dubine due. Na svaki dan
hinduistikih praznika, dvorite hrama je oivljavalo bojama, muzikom,
plesom i mirisima zainjene indijske vegetarijanske hrane koji su
pronalazili svoj put kroz slatke mirise tamjana. Kako sam samo volela tu
atmosferu!
Mama, idem napred, da mi mahra (indijski svetenik) stavi
crvenilo na elo!, uzbueno bih doviknula majci na sindiju, dok se moje
maleno telo probijalo kroz aroliku masu.
Crveni znak od cinobera 1 koji je mahra stavljao na elo je
oznaavao otvaranje treeg oka, i nisam proputala priliku da dobijem
svoj crveni znak svaki put kad sam bila u hramu.
Zahvaljujui hinduistikim korenima, odrasla sam verujui u karmu 2
i reinkarnaciju. Veina istonjakih religija se temelji na tim zakonima,
verujui da svrha ivota lei u tome da podignemo svoju svest i duhovno
se uzdignemo kroz svaki ciklus roenja i smrti, dok ne dostignemo
prosvetljenje. U toj taki prekidamo ciklus raanja i smrti i vie nije
potrebno da se ponovo rodimo u telu od krvi i mesa. To stanje se naziva
nirvana.
Razmiljanje o tome me je ponekad zabrinjavalo, i dobro sam vodila
rauna da ne uinim nita to bi mi moglo stvoriti negativnu karmu u
narednom ivotu. ak i dok sam bila dete, um mi je neprestano radio na
onome to bismo mogli nazvati stvaranjem dobre karme nasuprot loe,
1
Cinober ili cinabarit u mineralogiji poznat i kao rumenica je ivin sulfid (HgS), najvanija
ruda ive, vrlo lepe crvene boje. iva spada u teke metale i prema tome je otrovna.
Zanimljivo je da se u homeopatiji trovanja ivom dovode u vezu i sa rakom. Prim. ur. MM.
2
Karma re koja se iz hinduizma rairila po celoj Planeti. Pojednostavljeno, to je zakon
uzroka i posledica u moralnom i duhovnom pogledu, a koji dovodi do niza ponovnih raanja
ili reinkarnacija. Prim.ur.MM
dok sam se pokuavala usavravati prema barometru stvorenom mojim

kulturnim uverenjima. 1
Hinduistika religija me je takoe nauila da meditacija2 i mantre 3
predstavljaju dve od mnogobrojnih metoda koje se uobiajeno koriste za
proiavanje uma od neistih misli i kao pomo u potrazi za
prosvetljenjem. Meditacija nam pomae u razvijanju svesti da smo mi
mnogo vie od naeg fizikog bia. Dakle, kako sam odrastala, ve sam
postala svesna da smo mi neto vie od samo nae biologije.
1
Ovo ve ovde primeujemo specifinost karaktera male devojice Anite elja za savrenst-
vom i pokuaj kontrolisanja unutranjeg sveta, nasuprot konfuziji koja dolazi iz raznolikih
kult-urolokih uticaja. Prim. ur. MM.
2
meditacija (lat. meditatio; lat. medias = sredina neeg) usredsreivanje misli na neto, u
ovom sluaju na sopstvenu unutranjost, sopstvenu psihu. Prim. ur. MM.
3
Mantra (sanskrit, doslovno orue misli) mistina formula, mistini slog ili rije koja se
ponavlja u sebi ili se izgovra za vrijeme obreda ili meditacije. Prim. ur. MM.
33
Mnoge religije, mnogi putevi

Za razliku od hinduistikih tradicija koje sam upijala kod kue, rano
formalno obrazovanje mi je zapoelo u katolikoj koli koju su vodile
asne sestre. Do vremena kad sam napunila sedam godina, ve sam
poela uviati uticaj koji imaju kulturne i religijske razlike. kola se
nalazila u prekrasnoj, prostranoj staroj zgradi, tri sprata visokoj i
krunisanoj ljupkom zasvoenom kapelom. Takoe je bila zgodno
smetena nedaleko od nae kue, tako da se do nje stizalo etnjom.
Prvog dana kole sam novu uniformu obukla prepuna ponosa.
Uniforma se sastojala od blistavo bele haljine bez rukava i mornarsko
plavog sakoa sa crvenim amblemom. Oseala sam se zaista dobro i bila
zadovoljna sobom, jer, kada sam ula u kolsko dvorite, videla sam da
su sva druga deca obuena isto kao ja. Uniforma mi je dala neki oseaj
pripadanja. Svaki dan smo poinjali pevanjem himni, u emu sam takoe
duboko uivala.
Kako to da tvoja porodica ne ide nedeljom u crkvu?, pitao me je
jednom Jozef, drug iz razreda, nakon otprilike mesec dana od poetka
kole.
Zato to nismo Katolici. Mi smo Hindusi i idemo u hram
ponedeljkom uvee, rekla sam.
Mora rei roditeljima da te svake nedelje povedu u crkvu da se
moli Bogu, inae nee otii u raj kad umre, kazao mi je Jozef.
Jesi li siguran u to?, pitala sam. Jer, ako je to tano, sigurna sam
da bi moji roditelji znali za to.
Naravno da sam siguran pitaj bilo koga u koli. Ili, jo bolje, pitaj
sestru Meri na narednom asu prouavanja Biblije. Ona garantovano zna
istinu. Zna ta Bog zaista eli! bio je uporan.

Jozef mi se dopadao. Izgledalo je da mu je zaista stalo i da zaista eli
da odem u raj. Stoga sam pitala sestru Meri i, ne moram ni rei, ona je
potvrdila neophodnost da idem u crkvu i prouavam Bibliju ako elim
biti u bojoj milosti. Ljubazno se ponudila da mi pomogne razumeti re
boju.
Kad sam se tog popodneva vratila iz kole, odluila sam
porazgovarati s majkom o onome ta je sestra Meri rekla.
Mama, moji prijatelji i asne sestre kau da moram nedeljom ii u
crkvu i da moram prouavati Bibliju ako elim otii u raj kad umrem.
Ne, Beta, rekla mi je majka, neka te to ne zabrinjava. Samo svima
u koli reci da smo mi Hindusi; onda, kad jo malo odraste, prouavae
nae svete spise, Vede. Ljudi iz razliitih krajeva imaju razliita
verovanja. Nauie da, kada umremo, ponovo se raamo u drugaijim
okolnostima.
Mislim da deca u koli ba nee poverovati u to, rekla sam pomalo
potiteno. I bojim se. ta ako su oni u pravu? Ne mogu ba svi da gree.
Kako sestre mogu da ne budu u pravu?
Majka me privukla sebi i rekla: Ne plai se, Beta. Niko zaista ne zna
istinu pa ni sestra Meri. Religija predstavlja samo put do nalaenja Formatted: Not Highlight
istine; religija nije istina. Ona je samo put. A razliiti ljudi slede razliite
puteve.
IAKO PRIVREMENO UTENE, majine rei nisu u potpunosti
uklonile moje strahove. Kako je vreme prolazilo, strah u vezi s
neuklapanjem u religiju mojih drugova je samo rastao, umesto da se
smanjuje.
elela sam da mi sestra Meri kae da u ipak dospeti u raj, iako sam
Hinduistkinja, ali ona to nije htela. Iz onoga to sam uila u koli, moglo
se zakljuiti da crna sudbina eka one koji ne dospeju u raj.
ta ako Bog odlui da doe po mene dok spavam? Sestra Meri kae
da je On svuda i da sve zna. To znai i da zna da nisam krtena!
I tako, leala sam budna nou, ne usuujui se zaspati, za sluaj da
Bog ne poeli iskoristiti tu priliku da mi pokae kakva sudbina eka one
koji nisu u Njegovoj milosti.
Roditelji su postajali sve zabrinutiji zbog mojih briga i neprospavanih
2. Mnoge religije, mnogi putevi 35
noi. Kad su shvatili da mi se strahovi vremenom ne smanjuju, ve

postaju sve jai, odluili su da me, u osmoj godini ivota, premeste u
Ostrvsku kolu.
Ta britanska kola grupica od est zgrada s pripadajuim
zemljitem se ugnezdila na brdima Hong Konga, odmah iznad Bowen
Roada. kola je bila svetovnija, i u to vreme su veinu uenika inila
deca britanskih iseljenika koji su bili slubenici vlade ili su radili u
meunarodnim korporacijama koje su pomogle izgradnji i razvoju grada.
Sama kola je bila raskona, prelepa, pravo umetniko delo svog
vremena, sa kabinetima za nauke i jezike, eksperimentalnim zoolokim
vrtom, sportskim salama i bazenima. Meutim, kao indijskom detetu u
dominantno britanskom okruenju, moje tekoe nisu prestale. Veina
dece u razredu je bila plavokosa, plavih oiju, tako da su me esto
zadirkivali samo zbog toga to imam tamniji ten i gustu, crnu, talasastu
kosu.
Um mi je esto bio ispunjen mislima poput: elela bih da me Bili
prestane zvati imenima poput Sambo! Pored toga, uglavnom sam bila
poslednja koju su birali u sportski tim, i retko kada su me zvali da se
ukljuim u neku igru. Nadalje, druga deca su mi esto uzimala stvari,
poput knjiga i olovaka, kad nisam gledala.
Usled takvog odnosa sam se oseala usamljeno, tuno i odbaeno, ali
u javnosti sam suzdravala suze i plakala sam u jastuk, u spavaoj sobi
kod kue. Nisam ak htela ni da mi roditelji znaju da doivljavam
maltretiranja u koli, jer nisam htela da me posmatraju kao problem. Na
kraju krajeva, ve su me premestili iz jedne kole, tako da sam se
pretvarala kako se dobro prilagoavam i kako sam zaista srena.
Ipak, jedan dogaaj je imao jak uticaj na mene. Sedela sam u menzi i
gledala svoja posla kada je Bili, koji je upravo zavrio s rukom, ustao sa
sedita dijagonalno od mene. Podigao je posluavnik sa ostacima hrane i,
prolazei pored mene, namerno prosuo sadraj posluavnika pravo u moj
ruak.
Svi oko mene su prasnuli u smeh. Moda je u stvari tek aica aka
primetila ta je Bili uinio, ali meni se inilo da se svaka osoba u
prostoriji smeje meni.
Osetila sam kako bes kljua u meni. Dostigla sam taku u kojoj mi je
bilo dosta. Dosta mi je bilo da me zovu Sambo, da sam poslednja koju
biraju u tim, da me maltretiraju, da mi kradu stvari. Jednostavno vie

nisam mogla da trpim.
Gotovo sam skoila sa stolice, uzela au slatkog soka od narande i
okrenula se da se suoim s Bilijem, koji me je gledao i smejao se.
Pogledala sam ga pravo u lice i izlila mu pie po glavi.
Sada se zaista itava prostorija poela smejati, ali, sreom, ovaj put
ne meni. Gledali su Bilija koji je stajao tu, s lepljivim sokom od narande
koji mu se slivao s kose niz lice i na odeu. E to je bio prizor, ali ja sam
bila previe uplaena da se smejem. Bojala sam se Bilijeve reakcije.
On me je proboo pogledom takvog besa da mi se inilo kao da bui
rupe kroz mene, i nisam se zadrala dovoljno dugo da vidim nastavak.
Pobegla sam. Izletela sam iz menze poput munje, otila u ensko
kupatilo, zakljuala se u toalet i poela plakati. Plakala sam jer sam znala
da se ono to sam uinila nikako ne uklapa u moj karakter. Vie od svega
sam elela da se uklopim, da me prihvate i vole. Nisam mogla promeniti
boju koe i rasu, i zbog toga sam se oseala tako bespomono!
Zato sam ja uvek drugaija, gde god da odem? Pa, gde ja onda
pripadam? Zato se oseam kao da nigde ne pripadam? Oajniki sam
elela da znam, dok sam duboko jecala, uei u uskoj pregradi toaleta.
IPAK, KAKO SAM ODRASTALA i ulazila u tinejderske godine,
maltretiranje je polako prestalo. Meutim, kako su moji kolski drugovi
postajali sve nezavisniji, primetila sam da mi roditelji postaju stroiji,
naroito kada se radilo o veernjem izlasku s prijateljima, a posebno ako
su u to bili ukljueni deaci. U naoj kulturi se ne gleda blagonaklono na
izlaske s deacima, tako da mi je retko kada bilo doputeno da
prisustvujem veernjim okupljanjima kolske omladine, ili da sa
kolskim drugovima odem na vikend.
Rezultat toga je bio da nikad nisam osetila da pripadam. Kad god su Formatted: Not Highlight
drugovi iz kole priali o veerima na omladinskim plesovima, smejui

se i razmenjujui anegdote, ja sam se oseala izostavljeno. Posmatrala Formatted: Not Highlight
sam ih sa zaviu, tako jako elei da ne budem Indijka. Umesto toga,

koncentrisala sam se na uenje i uglavnom se drala povueno.
Bezbrojne sate sam provodila zatvorena u sopstvenom svetu, i imala sam
veoma malo prijatelja s kojima sam bila bliska.
Roditelji su davali sve od sebe da me uvedu u nau kulturu i da me
nagovore da ponem sretati druge Indijce, ali ja sam se borila protiv tih
2. Mnoge religije, mnogi putevi 37
pokuaja.
Neu da idem na asove Vedante 1, rekla sam majci jedne subote,
kad sam imala oko trinaest godina. Vedanta je prouavanje Hinduistikih
spisa, i svake sedmice sam ila na asove na kojima sam sretala drugu
indijsku decu.
Onda e ti biti tee kad odraste, a naroito kad se uda. Treba da
zna ta to znai biti Hindus, rekla mi je majka dok mi je nametala
kosu.
Ali, ja ne elim da budem jo vie Indijka! elim da budem slinija
svojim drugovima iz kole! pomislila sam. Naglas sam rekla: Ali, elim
da izlazim sa drugim prijateljima prijateljima iz kole. Oni ne moraju
da idu na asove Vedante!
Tvoj otac i ja elimo da pohaa asove, i nema tu mesta raspravi,
rekla je.
I dalje nisam bila ba uverena da elim biti Hinduskinja, ali, kao
dobra indijska devojica, pokorila sam se eljama roditelja. I tako, tokom Formatted: Not Highlight
mnogo godina, susretala sam se sa indijskim prijateljima svake sedmice

da prouavamo detalje nae vere. Uenja Veda su se pokazala veoma
interesantnim i stimulativnim za prouavanje. Imali smo sjajnog uitelja,
koji nas je ohrabrivao da se uputamo u rasprave, i u njima sam bila
veoma dobra. Bila sam popularna u razredu, to je predstavljalo otar
kontrast onome kako sam se oseala u koli, gde sam se tako oajniki
elela uklopiti. Oseala sam se kao da ivim dva odvojena ivota. Formatted: Not Highlight
Kako bih samo volela da mogu sve ovo objediniti i biti i u koli
popularna onako kako sam popularna kod svojih indijskih prijatelja,
esto sam razmiljala. Zato drugovi u koli ne mogu u meni da vide ono
to vide moji indijski prijatelji?
Kako sam odrastala, postajala sam sve zainteresovanija za
intelektualne aspekte prouavanja hinduizma. Zaista sam uivala u
prouavanju Bagavad gite 2 i Veda, uei o uzrocima i posledicama,
1
Vedanta poslednji deo Veda koji se bavi analizom filozofije Veda. Veda je zbirka tekstova
drevne indijske knjievnosti, filozofije, duhovnosti i medicine. Prim.ur.MM
2
Bhavad gita Boanska pesma drevni indijski spis u upotrebi i danas, poput Biblije.
Prim.ur.MM
sudbini nasuprot slobodne volje, i o slinim temama; i oboavala sam

rasprave i debate o tome. Takoe sam se molila i meditirala, budui da
sam oseala kako mi se tada misli proiavaju. Mnogo toga mi je imalo
smisla, ak i ako mi mnoga verovanja moje kulture nisu ba izgledala
racionalno, poput sputavanja ena, oekivanja da one budu pokorne
mukarcima i ugovaranja brakova protiv neije volje. Ni na jednom
mestu u Vedama se ne zahteva nita slino tome!
Uprkost injenici da sam bila izloena tako irokoj lepezi kultura i
religija, nita me nije pripremilo na ono to me je ekalo u godinama
koje su usledile. Nisam mogla ni naslutiti da e sva moja stara verovanja,
percepcije i filozofije biti do temelja uzdrmane. Meutim, i mnogo pre
toga, ja sam nastavljala preispitivati vlastitu kulturu i tradicije, dok sam
ulazila u zreliju dob i traila ravnoteu u ivotu.
39
Provodadijske nezgode
Tokom godina, pod uticajem kulturnih tradicija, roditelji su me
pokuavali izokola nagovoriti da pristanem na ugovoreni brak,
upoznajui me sa sinovima svojih prijatelja i poznanika. Ocu se naroito
nije dopadala ideja da nastavim kolovanje nakon srednje kole, jer je
strahovao da e me odlazak od kue na koled uiniti nezavisnijom.
Verovao je da bi to umanjilo izglede da jednog dana postanem pokorna i
usluna domaica. U mojoj kulturi je uvreeno verovanje da e supruga
biti to uslunija to je mlaa i manje obrazovana, i to se smatra
poeljnim.
I premda mojim roditeljima nita nije bilo vanije od toga da im
kerka bude srena, u njihovim umovima je ta srea zavisila ne samo od
toga da se udam, ve da se udam za nekoga ko pripada mojoj kulturi.
Meutim, inilo se da sve moje elje i ciljevi u ivotu rade protiv toga.
Ali, tata, zaista elim da odem na univerzitet i studiram fotografiju i
grafiki dizajn!, insistirala sam.
Ako moe ii na predavanja blizu kue, nemam primedbi, ali neu
te pustiti da ode na studije daleko od kue!, odgovorio mi je otac.
Ali, tata, zna i sam da nigde u blizini nema ustanove vieg
obrazovanja gde se predaje na engleskom! Moram se odseliti ako elim
nastaviti obrazovanje!, iznosila sam argumente.
To ne dolazi u obzir! Dobro zna da nije prihvatljivo da ena ivi
van roditeljskog doma pre nego to se uda, protivreio mi je otac.
U vreme kad se ova rasprava potegla ja sam ve bila mlada devojka,
sa vlastitim stavovima i miljenjima. Dotadanje obrazovanje mi je
pogled na svet uinilo mnogo zapadnjakijim, tako da sam pitala: Zato
se pravila za ene razlikuju od pravila za mukarce?

Nisu to pravila! To je jednostavno tako i trebala bi da s ponosom
podrava vlastite kulturne vrednosti, rekao je otac, pomalo iznerviran
mojom nepokornou.
A ja sam imala toliko snova koje sam elela ostvariti, i stekla sam
neko poraavajue oseanje da to neu uspeti. elela sam videti sveta,
moda raditi kao putujui fotograf. elela sam obii Evropu s ruksakom
na leima, videti Ajfelovu kulu u Parizu, posetiti egipatske piramide.
Htela sam osetiti energiju Maku Pikua (Machu Picchu) 1, jesti paelju u
paniji i probati taine u Maroku. Toliko toga sam elela uinti, videti i
doiveti; a znala sam da e mi pristanak na ugovoreni brak okonati
izglede da ostvarim snove. Nadalje, ba mi i nije bilo od pomoi to su
mi dve najbolje prijateljice Indijke ve bile verene u okviru ugovorenih
brakova, nedugo nakon zavretka srednje kole.
Stoga, u elji da ne stvaram probleme i ne sukobljavam se sa ocem,
upisala sam se na lokalni kurs fotografije. Istovremeno sam ugaala
roditeljima, igrajui ulogu stidljive potencijalne mlade, kad god su od
mene traili da upoznam odgovarajuu enidbenu priliku.
SEAM SE JEDNE PRILIKE kad su mi roditelji zatraili da obuem
najbolju tradicionalnu odoru koju imam, pre nego to su sa mnom otili
da upoznamo jo jednog mogueg uvegiju.
Nosila sam tamnoljubiasti gornji deo od svile, sa prekrasnim
filigranom na irokom okovratniku. Na to je iao fini, pastelnoljubiasti
vezeni al, sa odgovarajuim filigranom, slobodno prebaen preko glave
i ramena, da ostavi utisak skromnosti. To je upotpunjeno svilenim
pantalonama pastelnoplave boje i parom bledorozih natikaa picastog
vrha.
Jasno se seam da sam, tokom itave vonje automobilom, u glavi
prolazila kroz spisak definitivno neprikladnih tema za razgovor u datoj
situaciji. Zatekla sam se u razmiljanju da mi ne sme izleteti kako se
ugodnije oseam u farmerkama i patikama ili izmama za hodanje nego
1
Stari vrhovi planina u Peruu, istoni Andi, na kojoj su Inke u 15. stoleu sagradili svoj
Sveti grad poznat pod idztim imenom Maku Piku. Prim.ur.MM
3. Provodadijske nezgode 41
u tradicionalnoj indijskoj nonji. Jo jedan faux pas 1 bi bio da priznam

kako, za razliku od ranijih godina, vrlo retko poseujem hinduistiki
hram za sedmine molitve, osim moda tokom praznika. Znala sam da se
takoe moram suzdravati od razgovora o svojim hobijima i onome to
me interesuje sklonosti biranju muzike po sopstvenom ukusu; ljubavi
prema umetnosti, astronomiji i posmatranju zvezda; i strasti za boravkom
na otvorenom, u prirodi. Odluila sam da ne bi trebala priati o bilo
kakvim planovima za budunost, o tome da jednog dana biciklom Formatted: Not Highlight
preem Afriku, da s ruksakom obiem Evropu, posetim Egipat, budem

drutveni aktivista i prikljuim se organizacijama koje izgrauju
samoodriva i ekoloki prihvatljiva sela u zemljama u razvoju, ili da
radim na poboljanju izgleda za budunost ljudi u nekim od siromatvom
pogoenih zemalja Azije.
Ne, rekla sam sebi, moram upamtiti da ne spominjem nita od toga.
Seam se kako sam u svoj um utisnula kako moram naglasiti, u
prisustvu potencijalne svekrve, svoju nedavno steenu vetinu u motanju
savrenog apatija. Taj tradicionalni hleb bez kvasca predstavlja jedan
od stubova indijskog domainstva, i potrebna je velika vetina da se testo
smota ravnomerno, tako da napravi savren krug. Znala sam da e to
dovoljno ugoditi itavoj porodici.
I zaista sam mislila da sam sve razradila do detalja. Mislila sam da
sam ovaj put uzela u obzir svaki mogui scenario i da nita ne moe
krenuti naopako. Meutim, ispalo je da domai zadatak nisam ba uradila
kako valja. Kad smo stigli na mesto okupljanja, ljupki kolonijalni klub
smeten na strani brda iznad ceste za Stari Vrh (Old Peak), konobar je
doao da uzme narudbe. Zatraila sam sendvi s tunjevinom, ne
uviajui da su potencijalni mladoenja i njegova porodica strogi
vegetarijanci. Nita mi nije znailo ni to to sam videla da svako
naruuje sendvi sa sirom i krastavcem, pitu sa sirom i lukom, ili tako
neko vegetarijansko jelo.
Jedva da sam izgovorila rei ja u sendvi s tunjevinom, kad mi je
majka potencijalnog mladoenje uputila takav pogled da mi se inilo kao Formatted: Not Highlight
da bui rupe kroz samu sr mog bia. Kao jedan, ostali lanovi porodice
su sledili njen pogled. I kako su se svi pogledi zaustavljali na meni, ja
1
Franc.: pogrean korak prim.prev.
sam samo sedela i prieljkivala da se zemlja otvori i proguta me.

Oseala sam se tako glupo to sam nainila takvu greku! Kako sam
mogla da ne primetim ili da mi je makar na pamet pala mogunost
da su vegetarijanci? Prekorevala sam se opet i iznova. Na kraju krajeva,
to nije neto neuobiajeno u naoj kulturi.
Mislim da ne moram naglaavati da navedeni aranman nije otiao
dalje od prvog sastanka.
IPAK, JEDNO PROVODADISANJE jeste dovelo do veridbe.
Nakon samo dva sastanka, mladi i ja smo morali da odluimo da li
emo se veriti, pre nego to nastavimo da se viamo.
Nisu nam dozvoljavali da provodimo vreme zajedno sve dok ne
odluimo kako e se situacija dalje odvijati. On je bio visok, zgodan i
reit. Privukao me je, a videlo se da i on isto osea prema meni. Hteli
smo vie saznati jedno o drugom i, na oduevljenje naih roditelja,
odluili smo da se jedno drugom obaveemo. Veridba je obavljena kao
religijski obred u hramu Guru Nanak, kome su prisustvovali svi lanovi
porodice i prijatelji, i kojeg je blagosiljao mahra. Ovakav dogaaj se
naziva misri, to se moe slobodno prevesti kao ceremonija veridbe ili
obavezivanja.
Na misri se odigrao popodne, a uvee je usledila zabava s veerom u
jednom poznatom indijskom restoranu. Hrane i vina je bilo u izobilju,
muzika je svirala i nas dvoje smo po prvi put zaplesali zajedno. U tom
trenutku sam bila velianstveno srena. Oseala sam da konano inim
pravu stvar, da e me svi konano prihvatiti. Verovala sam da u iveti
sretno do kraja ivota.
Naalost, kako su meseci proticali i kako se dan venanja
pribliavao, poinjala sam uviati da nikad neu biti ona osoba koju
verenik i njegova porodica ele za suprugu i snahu, budui da se nisam
uklapala u tradicionalne obrasce. Kako to nisam shvatila pre nego to
sam pristala na takvo obavezivanje? injenica da se radilo o ugovorenom
braku mi je trebala ukazati na to da u svemu postoje odreena
oekivanja. Meutim, budui da je veridba ve bila potvrena, nije
dolazilo u obzir da se raskine, makar to se tie nae dve porodice.
Svo vreme trajanja veridbe sam se nadala da u uspeti da se
promenim, za njega i njegovu porodicu. Trudila sam se da postanem
neko koga bi oni s ponosom mogli zvati suprugom i snahom. Ali,
naalost, samo sam nastavljala razoaravati ih i ne ispunjavati ono to su

od mene oekivali. Oajniki sam im elela udovoljiti, ali bilo mi se je Formatted: Not Highlight
teko koncentrisati na tradicionalne dunosti, budui da sam bila toliko

nemirna i eljna da sledim svoje snove.
U tom periodu sam bila tako razoarana u sebe. Pitala sam se: Zato
mi je ovo tako teko? ta nije u redu sa mnom? Drugima je to tako lako.
Ljudi se svako malo zaruuju i venavaju, ukljuujui i moje prijateljice.
Zato ja imam toliko problema s tom idejom? Oseala sam se nemono i
bezvredno. Oseala sam se kao potpuni promaaj.
Konano, priznala sam da moda nikad neu biti onakva osoba kakvu
oni ele. Bila sam spremna priznati poraz, jer sam znala da vie ne mogu
nastavljati s tim.
Toliko sam se bojala bojala da bilo kome kaem, i bojala reakcija Formatted: Not Highlight
koje bi usledile ako kaem. Bojala sam se udaje, a i raskida veridbe.

Duboko u sebi sam znala da nikad neu ispuniti oekivanja budueg
mua i njegovih roditelja. Sve to sam do tog trenutka radila
ukljuujui i nain na koji sam se oblaila i ponaala sve je bila samo
gluma. Znala sam da nikad neu zaista biti ono to oni ele da budem. Na
kraju u provesti itav ivot pokuavajui da budem neko ko nisam, i
uvek u podbacivati u tome. Takoe nikad neu dobiti priliku da
ostvarim bilo ta od svojih snova, nada i elja.
Tokom itavog tog perioda roditeljima nisam rekla nita o onome ta Formatted: Not Highlight
oseam i koliko se borim i trudim, jer nisam elela da me opet

posmatraju kao problem. Sve sam drala u sebi i stavljala masku
hrabrosti, prikazujui se srenom i uvek nasmeenom, spremno se
smejui i inei sve ono to bi sretno verena ena i trebala. Nita nikome
nisam rekla, ne elei da optereujem druge svojim emocionalnim
bolovima i strahovima.
Meutim, dostigla sam taku u kojoj vie nisam mogla sve to
potiskivati. Jedne veeri, kratko pre zakazanog venanja, otila sam kod
majke i briznula u pla.
Mama, tako mi je ao!, plakala sam. Ne mogu ja to! Jednostavno
ne mogu!
Na moje iznenaenje, majka me zagrlila i rekla: Ne plai, draga.
Samo mi reci ta te mui.
Nisam spremna, mama! Ja imam snove, i elim putovati svetom i

raditi mnogo toga, i jednostavno ne mogu podneti pomisao da nikad vie
neu imati nezavisnost da uinim sve ono to elim!
Kroz duboke jecaje sam izgovorila sve to me je titalo. Ispustila sam
iz sebe sve svoje misli i strahove, sve snove, nade i tenje.
Majka me je grlila i rekla da me nee terati da proem kroz bilo ta
to ne elim. Izvinila mi se to nije ranije prepoznala moje strahove i to
je doprinela svemu kroz ta prolazim, makar do tog trenutka. Rekla je da
mora porazgovarati sa ocem, ali da se ne bojim i da e me ona podrati u
onome ta sam odluila.
Osetila sam katarzu i olakanje kakve nikad ranije nisam doivela.
Onda sam sa bratom porazgovarala o svemu to sam rekla i majci.
Odmah mi je rekao: Ne brini, seko. Tu sam za tebe. Voleo bih da si nam
ranije rekla kako se osea. Nisi se sama trebala boriti sa svojim
oseanjima.
Ali, nisam znala da nakon veridbe imam bilo kakvog izbora, seam
se da sam mu rekla kroz suze.
Meutim, osim lanova moje ue porodice, niko u zajednici nije ba
dobro primio novosti.
ROACI, LANOVI PORODICE, potencijalni lanovi porodice i
drugi ljudi iz nae zajednice su bili rastueni, ljuti i razoarani kad su uli
o emu se radi. Poseivali su me, pokuavajui me nagovoriti da
nastavim s planovima za venanje. Rekli su mi da je normalno da se tako
oseam, da e se kasnije sve srediti i da trebam nastaviti. Pokuavali su
me uveriti da, ako raskinem zaruke, niko iz nae kulture nee hteti da me
uzme za enu. Ime e mi biti okaljano i nijedna porodica nee svog sina
pustiti ni blizu mene.
Pokuali su me uveriti da su moje ideje nerealne, naroito za jednu
enu. Oekivanja su mi prevelika, i zato nikad neu pronai mukarca Formatted: Not Highlight
koji mi odgovara. Smanji oekivanja, budi posluna supruga i snaha, i

imae dobar ivot, rekli su mi.
Oseala sam se apsolutno grozno zbog toga to sam sve ljude oko
sebe povredila isteravi svoje. Kad sam ula kakve prie poinju da
krue o meni, osetila sam se grozno zbog svoje odluke i pobojala sam se
za budunost. Ljudi su govorili da nemam dovoljno oseaja za porodini
i domainski ivot, da sam razmaena i da me roditelji nisu odgojili kako

treba. Takoe su govorili da, ako sam u stanju da kao ena uinim tako
neto, onda imam previsoko miljenje o sebi. Oseala sam se grozno i
tuno. Nisam vie elela da budem u kontaktu s bilo kojim pripadnikom
nae kulture. Poalila sam za sve to sam uinila, od veridbe do raskida,
to sam povredila verenika i njegovu porodicu, to sam povredila svoju
porodicu, to nisam dovoljno pitoma, to nisam dovoljno Indijka. U
stvari, poalila sam za sve to ima veze sa mnom.
Zato se ja uvek izvinjavam? Zato se moram izvinjavati zbog toga
to sam ono to jesam? Nisam mogla shvatiti ta nije u redu sa mnom.
Nisam mogla podneti sva objanjenja koja sam morala davati i ljude
s kojima sam morala izlaziti na kraj. Stoga, samo nekoliko dana pred
venanje, kada je ve sve bilo kupljeno i plaeno, svi aranmani ureeni,
darovi se gomilali, a prijatelji i roaci poeli dolaziti sa svih strana sveta
ja sam pobegla. Krenula sam na dugo putovanje da posetim neke stare
prijatelje u Indiji i Velikoj Britaniji. Samo sam elela nestati, skloniti se
iz nae zajednice dok se sve ne stia, jer se nisam elela boriti s bilo im
osim s vlastitim emocijama. Morala sam se srediti. Znala sam da mi
naredni period nee biti lak.
47
Moja prava ljubav

Nakon povratka u roditeljski dom u Hong Kongu nisam se elela Formatted: Not Highlight
integrisati nazad u indijsku zajednicu, budui da sam se oseala kao

potpuni drutveni otpadnik. Stoga sam se okrenula graenju karijere, u
pokuaju da steknem kakvu-takvu nezavisnost.
Dobila sam posao!, uzviknula sam jednog dana, uletevi kroz
ulazna vrata u stan, u kome je otac sedeo u svojoj omiljenoj fotelji
gledajui veernje vesti.
Jedna prijateljica me je obavestila o upranjenom mestu u kompaniji
u kojoj je radila, smatrajui da je posao kao stvoren za mene. Radila je u
jednoj francuskoj kompaniji za modne dodatke, koja je svoju robu
distribuirala irom Azije. Traili su pomonika menadera prodaje, za
promociju proizvoda i ispunjavanje narudbi na veliko, uz mogunost
putovanja u okolne gradove. Prodaja i distribucija me inae i nisu neto
privlaili, ali bila sam uzbuena, najvie zbog mogunosti za putovanja i Formatted: Not Highlight
nezavisnost.
Bravo, Beta! Znao sam da hoe!, zablistalo je lice mog oca dok se
okretao da me pogleda. Ispriaj mi sve o tome. Kad poinje? Kome
podnosi izvetaj? Kakve su ti dunosti?
Poinjem prvog dana narednog meseca. Tako sam uzbuena!
Izvetaje podnosim regionalnom menaderu za izvoz. Ovo radno mesto
ima sjajan potencijal. Ako se dokaem efu i pomognem mu prebaciti
zacrtanu normu, dae mi neke teritorije da pokrivam sama, nezavisno.
ta to znai?, pitao je otac, sada s malo manje entuzijazma.
Znai da postoji velika mogunost da u putovati po itavom
regionu!
Iako sam zaista ponosan na tebe, draga, rekao je otac, ne zaboravi

da je ovo samo neto da ti proe vreme dok ne pronae mua. Ne elim
da se toliko posveti karijeri da postane previe nezavisna za udaju!
Tvoja majka i ja se jo uvek nadamo da emo ti pronai savrenog
partnera.
Ao, tata ne kvari ovaj trenutak! Stvarno sam uzbuena zbog ovog
posla!
Da, znam, rekao je. Pa, nikad se ne zna. Danas nekim muevima
ne smeta da im supruga bude zaposlena. Samo ne elim da se kasnije
razoara ako se tvom buduem muu ne bude svialo to radi i putuje,
to je sve. Ali, u pravu si nemojmo danas razmiljati o budunosti.
Danas emo da slavimo tvoj uspeh!
Gde je mama? elim da joj kaem lepe vesti. Onda vas oboje vodim
na veeru ja astim!, pitala sam dok sam izlazila iz sobe da
telefoniram bratu Anopu i podelim dobre vesti s njim.
Konano su stvari krenule na bolje. Poela sam sticati nezavisnost,
kako finansijsku tako i drutvenu.
KAKO SU GODINE PROLAZILE, roditelji su i dalje pokuavali da
mi pronau mua, ali su polako poeli uviati da vode unapred
izgubljenu bitku.
Njihovi pokuaji su me donekle frustrirali, budui da nisu shvatali da,
unutar granica nae kulture, ja nisam smatrana tipinom; reputacija mi je
bila ukaljana, usled raskinutih zaruka. Bila sam svesna da me pripadnici
moje kulture smatraju samosvesnom, pobunjenikom, idealistom,
tvrdoglavom i upornom, to su sve nepoeljne osobine za jednu enu.
Uprkos tome, roditelji su mi se i dalje nadali da u se, samo ako me
upoznaju s pravim mukarcem, promeniti za njega i okrenuti se
kuanskom ivotu.
U meuvremenu, karijera u francuskoj kompaniji je ila uzlaznom
putanjom, i posao je zahtevao da poseujem susedne gradove. Premda
sam i dalje ivela u roditeljskom domu kad sam bila u Hong Kongu,
putovanja su mi omoguavala odreeni stepen slobode i nezavisnosti, to
sam cenila i u emu sam uivala, i omoguavala su mi da upoznajem
razne ljude iz svih slojeva drutva. Polako sam poinjala ponovo da
uivam u ivotu. U stvari, oseala sam da sam srena, popularna i Formatted: Not Highlight
uspena kad god bih izala iz ogranienja moje kulture. Volela sam tu
4. Moja prava ljubav 49
stranu svog ivota ljude s kojima sam se susretala, posao i putovanja.

Uloga tradicionalne indijske domaice me uopte nije privlaila. To mi
uopte nije padalo na pamet i nisam videla nikakve koristi u tome da
odustanem od onoga to imam, tako da sam nastavljala obeshrabrivati
roditeljske pokuaje da mi nau savrenog partnera.
Meutim, negde u podsvesti mi se uvek motalo oseanje da sam na Formatted: Not Highlight
neki nain neadekvatna. Oseala sam da sam omanula, ili da nisam

dostigla standard koji se od mene oekivao. Taj uporni glasi me je
svuda pratio, pobrinuvi se da nikad ne osetim da sam dovoljno dobra ili
da sam neto dovoljno zasluila. Na neki nain, bila sam oteena roba...
ili manjkava...
JEDNOG DANA KRAJEM 1992., prilino neoekivano, upoznala
sam oveka koji e mi postati mu, premda mi se isprva nije inilo da je
on savren mukarac za mene. Upoznali smo se sluajno jedne veeri,
preko zajednike poznanice.
Zna li tipa po imenu Dani Murani?, pitala me Naina preko
telefona, dok sam sedela za radnim stolom pokuavajui da na vreme
zavrim sedmini izvetaj o prodaji. Naina je bila prijateljica koja nije
ivela u Hong Kongu, ve je u tom trenutku bila u poseti, i spremale smo
se da te veeri zajedno odemo na pie nakon posla.
Ne, nikad ga nisam srela, odgovorila sam. Zato pita, i ko je on?
Jedan jako sladak Sind1 momak koga sam upoznala prolog leta u
Njujorku. Izgleda da ivi i radi u Hong Kongu. Iznenaena sam to ga
nikad nisi srela, odgovorila je.
Zna ti mene. Izbegavam nau zajednicu, naroito nakon 'incidenta'!
Ima mnogo Sinda u Hong Kongu koje nikad nisam srela, tako da te to ne
treba iznenaivati, odgovorila sam.
E, pa sad e ga upoznati, rekla je. Pronala sam ga i zamolila da
nam se pridrui na piu veeras.
Kasnije te veeri, kad smo Naina i ja ule u Klub '97, prefinjeni klub
u centru grada, odmah sam prepoznala momka o kojem mi je priala,
iako ga nikad ranije nisam srela. Stajao je sam, oputen, u rolki
1
Sindh je bila provincija u Britanskoj Indiji od 1936. do 1947. i kasnije u Pakistanu od 1947.
to 1955. Najvei grad je bio Karai. Prim. ur. MM.
kestenjaste boje i crnim pantalonama. Podigao je pogled kad smo ule, i,

premda je doao da se sretne s Nainom, videla sam da pogledom prati
svaki moj pokret dok smo mu se pribliile i sele. ak i dok ga je Naina
pozdravljala nije skretao pogled s mene, i u trenutku kad su nam se
pogledi sreli kroz nas je prostrujalo neko oseanje prepoznavanja. Kao
da smo se poznavali oduvek, i kao da se atmosfera napunila
elektricitetom. Bila sam sasvim svesna da i on osea isto, i poeli smo
razgovarati. Uklopili smo se na toliko mnogo razina, i do kraja veeri
smo ve razmenili telefonske brojeve. Na moje oduevljenje, nazvao me
je odmah sutradan i poli smo na veeru. Bio je neverovatno romantian;
doneo mi je cvee i poveo me u ljupki restoran, Jimmy's Kitchen, koji
nam je i danas jedan od omiljenih.
Meutim, to smo se vie zbliavali tokom sedmica koje su prolazile,
to vie sam se ja trudila da se udaljim, jer nisam verovala sopstvenim
instinktima. Vreme provedeno s njim je predstavljalo istovremeno
donkihotsko i uzbudljivo iskustvo, i odavno se nisam tako oseala. To
me je plailo. Bojala sam se jer je on bio Sind. Nisam se elela vezati za
pripadnika moje kulture, makar ne sad... a moda i nikad.
Dobro sam znala da venanje u indijskoj kulturi najee znai
povezivanje s itavom porodicom. Ne bi to bilo samo dvoje ljudi koji se
vezuju, ve itave dve porodice. Bojala sam se da se opet upustim u
neto to u poaliti. elela sam se udati za mukarca, a ne i za svu
njegovu rodbinu; i, poznajui nau kulturu, bila sam preplaena.
Uasnuto sam se pitala ta e njegova porodica misliti o meni. Da li e se
ponoviti ista situacija? Da li njegova porodica zna za moju prolost? Da
li bi me odbacili ako saznaju da sam jednom raskinula zaruke? I kako ja
mogu znati da on od mene ne oekuje isto to i veina mukaraca u naoj
kulturi oekuje od svojih supruga? Nisam elela opet biti povreena, niti
sam elela da ja povredim bilo koga.
Meutim, Dani je bio veoma strpljiv i dao mi je vremena koliko god
mi je trebalo, i zbog toga sam ga cenila. Njegovo prisustvo mi je bilo
neodoljivo, i inio je da se oseam voljeno kao nikad ranije. Srce i um su
mi se sukobljavali, i srce je pobeivalo. Kako smo se sve bolje
upoznavali, uvidela sam da mi je Dani u mnogo emu slian. I on se
oseao donekle izopteno iz nae kulture, budui da je, kao i ja, odrastao
u Hong Kongu i kolovao se u britanskom obrazovnom sistemu.
Odbacivao je mnoge nae obiaje, naroito u vezi sa enama i brakom.

Uvek je bio vrlo velikoduan i otvoren u oseanjima prema meni, i
oseala sam da je njegova ljubav iskrena i bezuslovna. Po prvi put nisam
oseala nikakav pritisak da se moram ponaati na odreeni nain da bih
osvojila mukarca, niti da on ima neki skriveni plan.
Dani je takoe imao sjajan smisao za humor, i to mi je bilo veoma
privlano. Lako se smejao i smeh mu je bio zarazan, tako da su nai
sastanci uvek bili vrlo zabavni. inilo se da uvek tano zna kada da
nazove i ta da kae u pravom trenutku. Bio je nean, a istovremeno jak i
uverljiv, i to sam oboavala kod njega.
Ipak, i dalje sam razmiljala da je samo pitanje vremena kada e Dani
otkriti moje uroene manjkavosti. Strahovala sam da e se ubrzo
razoarati.
Meutim, taj dan nije nikad doao. Danijeva naklonost prema meni je
bila vrsta i nepokolebljiva. Znao mi je telefonirati samo da vidi ta
radim, i slao mi je cvee i poklone kad god bi se ukazala neka posebna
prilika. Za razliku od mnogih drugih mukaraca, njemu se sviala moja
nezavisna narav. Umesto da ga moja interesovanja, snovi i tenje
uasavaju, bio mu je simpatian nain na koji odbijam sve pokuaje
roditelja da mi ugovore brak. Sve te moje kvalitete je smatrao vrlo
draesnim. Bio je iskreno zainteresovan za mene kakva jesam, i taj
oseaj prihvatanja mi je bio veoma nov i osveavajui.
Dani je diplomirao poslovni menadment. Kao to se esto deava u
naoj kulturi, otac mu je bio vlasnik jedne kompanije i Dani, kao jedini
sin i naslednik, bio je obavezan da se prikljui porodinom poslu. U to
vreme mi je posao zahtevao da esto putujem van Hong Konga. Budui
da je i Danijev posao postavljao isti zahtev, esto bih videla njegovo
nasmeeno lice kako me posmatra na raznim stanicama tokom puta, jer je
namerno usklaivao svoja putovanja s mojima.
Jedne veeri, dok smo etali du Zaliva duboke vode (Deep Water
Bay), jedne od meni omiljenih plaa na hongkonkom ostrvu, upitala
sam Danija da li zna za moju prethodnu veridbu i ta sve ljudi unutar
nae zajednice priaju o meni. Nikad ranije nismo priali o tome, tako da
sam se gotovo bojala pitati. Nisam bila sigurna kako u se oseati ako se
pokae da nita nije uo.
Da, odgovorio je, znam za to gotovo od trenutka kada sam te
sreo. I zahvaljujui naoj predivnoj zajednici, kladim se da je verzija

koju sam uo desetostruko uveliana, sa mnogo mnogo pridodatih
ukrasa!
ta si pomislio o meni kada si uo?, pitala sam, pomalo zabrinuta
ta e mi odgovoriti.
Jesi li sigurna da si spremna da uje istinu?, odgovorio je, dok mu
je blagi osmeh izvijao uglove usana.
Da, neukraenu istinu, moliu. Mogu ja to podneti, rekla sam,
pripremajui se na ono to sledi.
Pa, kada sam uo ta si uinila, prvo to mi je prolo kroz glavu je:
Da! Upravo to je tip ene kojom elim da se oenim neko ko razmilja
sopstvenom glavom!
Lice mi se razvuklo u iroki osmeh, dok me je preplavljivao talas
olakanja. Seam se da sam mu rekla: Onda mogu pretpostaviti da moje
vetine u pripremanju apatija nisu ono to te meni privuklo?
Hej, podcenjuje moje sposobnosti, mlada damo! Znam ja napraviti
prvoklasan apati i to nije sve. Sreujem i prozore, kupatilo i ve!
U tom trenutku mi se osmeh pretvorio u smeh iz sveg srca. Oboje
smo pali na pesak i smejali se dok nam suze nisu potekle. Smejali smo se
svemu i niemu u isto vreme.
Kad nam se smeh stiao, Dani je kleknuo pred mene, dok sam jo
sedela na pesku, i pogledi su nam se sreli. Obuhvatio mi je obe ake i
rekao: Anita, ovo elim da te pitam od dana kada smo se sreli. Hoe li
se udati za mene?
I u tom trenutku sam znala. S potpunom sigurnou sam znala da je
on prava osoba za mene. Pronala sam svoju srodnu duu.
17. MARTA 1995., TANO DVA MESECA nakon to me je Dani
zaprosio, dogodilo se neto neoekivano. Telefon je zazvonio dok sam se
okretala u postelji da pogledam koliko je sati.
ta se dogaa? Pitala sam se dok sam podizala slualicu. Tek je 5:15
ujutro. I pre nego to sam se javila, znala sam da neu uti nita dobro.
Beta, draga, jesi li ti?, zaula sam majin plaan glas s druge strane
i pre nego sam uspela progovoriti.
Da, ja sam. ta nije u redu?, osetila sam kako strah struji kroz
mene i ula ga u svom glasu. Osetila sam kako mi srce preskae otkucaj,
i deo mene se uasavao vesti koje e do mene dopreti kroz pare plastike
koje sam drala u ruci. Drugi deo je eleo da to to pre sazna i da
zavrimo s tim.
Radi se o tati, rekla mi je majka uplakano. Jutros se nije probudio.
Otiao je u snu.
Kada se oevo zdravlje pogoralo pre nekoliko meseci, roditelji su mi
otili u Indiju da potrae neke alternativne terapije, kao to je ajurvedski
tretman. Oekivala sam da e mi se otac vratiti na vreme za moje
venanje, povraenog zdravlja, i da emo otplesati bhangru (omiljeni
indijski slavljeniki ples) na proslavi. Nisam mogla verovati ta se
deava. Oiju punih suza, uurbano sam se spakovala, trpajui u kofer
sve to mi je dolo pod ruku, dok je brat za nas oboje rezervisao prvi let
za Punu u Indiji, oko etiri sata leta od Bombaja.
Put u Indiju, sahrana i to vreme provedeno s porodicom mi je u
zamagljenom seanju. Ipak, neu zaboraviti dan kada smo oev pepeo, u
predivno ukraenoj urni, odneli do reke Indrajani, koja protie kroz sveti
grad Alandi, istono od Pune. Stajali smo na stenama, posmatrajui
iroku reku, u doba dana za koje nam je mahra rekao da je pogodno za
ono to smo trebali uiniti. Brat je otvorio poklopac urne i polako ju je
okrenuo, putajui povetarac da nosi pepeo i rasipa ga po povrini vode.
Posmatrali smo kako reka odnosi pepeo, dok su nam se suze slivale niz
obraze. Kako da se oprostimo od tako divnog oveka?
Tata, dragi tata! Tako mi je ao ako sam ti ikad nanela bol,
proaputala sam ocu, stojei tamo s rukama sklopljenim u pranam
(molitvu).
Udajem se, a ti nee biti tu da me vidi kako hodam oko svadbene
vatre. itavog mog ivota si iveo za taj dan. Zato si me sad napustio?
Pitala sam talase koji su nosili pepeo, dok su mi suze tekle niz lice.
NAREDNI MESECI SU BILI gorkoslatki, budui da smo porodica i
ja istovremeno oplakivali oca i razgovarali o predstojeoj proslavi.
Videlo se da majci prua prilino olakanje to moe da se posveti mom
venanju, jer joj je to pomagalo da prebrodi ono to bi inae bio veoma
teak i tuan period, i sudelovanje u planovima za venanje joj je
predstavljalo neto na ta se mogla koncentrisati. Ipak, otac nam je svima
mnogo nedostajao, i bilo smo tako tuni to ga nee biti da prisustvuje
tom dogaaju koji mu je bio tako vaan. ivotna misija mu je bila da me
vidi kako se udajem. Teila sam se milju da je bio tu kad sam se verila, i
da je bio tako srean zbog mene. Skoro kao da je preminuo lakeg srca.
Zajedno s Danijevim roditeljima smo otili da se posavetujemo s
mahraem u vezi s povoljnim datumom za venanje. Rekli smo mu da to
mora biti kasnije te godine, budui da smo jo uvek bili u alosti za ocem
i nismo bili spremni za slavljenje. Mahra je konsultovao svete knjige i,
uzimajui i nae datume roenja u obzir, saoptio da je 6. decembar
1995. povoljan dan za nas.
U tom trenutku mi se to inilo veoma daleko. Meutim, meseci su
proleteli dok smo sklopili sve aranmane, zakupili prostor, naruili sari
za venanje, napravili pozivnice i obavili sve mnogobrojne zadatke koji
idu uz organizovanje jednog indijskog venanja.
Majka se posvetila tome da mi pomogne organizovati itav dogaaj,
to joj je pomagalo da ne misli na nedavni gubitak, i s velikim ponosom
mi je odabrala venani sari i svu ostalu odeu koju u nositi tom
prilikom. Za samu ceremoniju venanja je odabrala velianstven ipkani
sari bronzane boje, a za graansko venanje lagani beli sari protkan
zlatnim nitima.
I tako, 6. decembra 1995., udala sam se za svoju srodnu duu, Danija,
u detaljno razraenom inu indijskog venanja, a proslava koja je
usledila je trajala skoro itavu sedmicu! Prijatelji i roaci iz itavog sveta
su doli u Hong Kong da prisustvuju ritualima i proslavama koje su
kulminirale prijemom pod zvezdama na travnjaku hongkonkog Kantri
kluba, s pogledom na moju omiljenu plau, Deep Water Bay, na junoj
strani ostrva.
Jednom prilikom, nekoliko meseci pre zakazanog datuma,
razgovarali smo o mestu venanja i ja sam napola u ali rekla: Zar ne bi
bilo divno kad bismo se venali na plai na kojoj si me zaprosio?
Nekoliko trenutaka smo se poigravali tom idejom, ali smo je brzo
odbacili kad smo pomislili na probleme s kojima bi se enski deo gostiju
susreo kad bi im se potpetice poele zaglavljivati u pesku. Onda sam se
prisetila da je hongkonki Kantri klub smeten tik iznad stena na jednom
kraju plae, i da njegovi travnjaci gledaju pravo na zaliv gde me je Dani
zaprosio. U tom trenutku smo odluili da je to savreno mesto za
proslavu.
Te predivne veeri u Kantri klubu je duvao povetarac, nosei jeku
shenaia (indijska svadbena muzika) kroz noni vazduh. Dani i ja smo

hodali ruku pod ruku oko svadbene vatre, sedam puta, da zapeatimo
svoje sjedinjavanje, dok je mahra na sanskritu izgovarao nae venane
zavete. Dani je bio prelep, izgledajui kao princ dok je stajao pored
mene, obuen u shervani (kraljevsko svadbeno odelo), sa turbanom. Ja
sam nosila ipkani sari boje bronze, koji je majka odabrala za mene, i
jedan kraj mi je bio labavo obavijen oko glave, preko cvetova jasmina
upletenih u kosu. Na akama i stopalima su mi bili iscrtani prekrasni
cvetovi, kao to tradicija nalae za indijske neveste.
Dok smo hodali oko vatre, bacala sam poglede na lica lanova moje
porodice, i mogla sam videti kako majku i brata dua boli za ocem, i
koliko bi voleli da je on tu da prisustvuje ovoj posebnoj veeri.
Kad je ritual venanja zavren, usledila je velika proslava, s hranom,
piem, muzikom i plesom. I nakon svega, kad smo se Dani i ja konano
nali u hotelskoj sobi, za nau svadbenu no, bila sam istovremeno
iscrpljena i uzbuena. Znala sam da je on osoba s kojom elim provesti
ostatak svojih dana. iveemo sreno do kraja ivota...
57
Zastraujua dijagnoza
Kako su godine proticale, Dani i ja smo zajedno gradili svoj ivot.
On je napustio porodini posao i zapoeo karijeru u marketingu i prodaji,
za jednu meunarodnu organizaciju. Zatim smo se preselili iz njegovog
momakog apartmana u centru grada u prekrasan stan u tihom predgrau
Hong Konga. Usvojili smo psa, kojem smo dali ime Kozmo.
Nedugo nakon mog venanja, brat je odluio da napusti Hong Kong i
zapone posao u Indiji, jer je u gradu zavladala velika recesija i on je u
Indiji video nove poslovne mogunosti. Stoga je sa suprugom Monom i
njihovim siniem, ahnom, otiao u Indiju, a majka je ubrzo pola za
njim. Svi su mi strano nedostajali, budui da je to bio prvi put da ne
ivim u istoj dravi kao i moja porodica.
Da stvari budu gore, usled recesije sam izgubila posao u francuskoj
kompaniji, jer je prodaja dramatino opala. To me je uznemirilo, naroito
jer se dogodilo sasvim neoekivano, i samo je doprinelo stresu i
usamljenosti koje sam oseala usled odlaska moje porodice iz Hong
Konga.
Tokom tog perioda sam takoe oseala veliki pritisak od strane
zajednice i ljudi bliskih meni da rodim dete, iako sam u to vreme bila
mnogo vie zainteresovana za posao, putovanja i istraivanje sveta.
Konano, pronala sam honorarni posao u jednoj kompaniji za
migracije. Posao je podrazumevao pomaganje novopridolim
useljenicima da se integriu u Hong Kong, i uivala sam u slobodi koju
mi je posao omoguavao, budui da nije bio posao s punim radnim
vremenom.
Ja jednostavno nisam bila spremna da imam decu, ali u mojoj kulturi
se od ene oekuje da raa im se uda. esto sam bila rastrzana izmeu

onoga ta ljudi od mene oekuju i onoga ta ja elim, i ponekad sam se
oseala kao da ne pripadam drutvu svojih prijatelja, zato to nisam
elela isto to i oni, a naroito zbog elje da malo odloim raanje dece.
lanovi zajednice su me neprestano podseali da, kao ena, imam
bioloki sat koji ne otkucava u moju korist, ali to je samo podgrejavalo
strah koji sam ve oseala stare brige, poevi sa anksioznou da u,
kao ensko, predstavljati problem; da neu biti u pravu, jer se nigde ne
uklapam. Seam se da sam mislila: Ali, ako zaista budemo eleli decu,
uvek ih moemo usvojiti! Toliko je neeljene dece na svetu koji bi voleli
da im se prui dom. Pored toga, ne bih morala voditi rauna o biolokom
satu!
Dani i ja smo o tome razgovarali sasvim ozbiljno, i oboje smo se
sloili da usvajanje ima smisla. To bi takoe uklonilo pritisak toga da
moram biti rob vlastitog tela. Meutim, kad god bih tu mogunost
spomenula nekom unutar nae zajednice, uvek bih dobijala negativne
odgovore. Najei odgovor je bio: Zar ne moe da ima dece? Oh,
tako mi je ao.
I opet je u meni stari strah od neispunjavanja oekivanja poeo
podizati svoju runu glavu.... meutim, bavljenje tom temom je za mene
vrlo brzo bilo zavreno.
U leto 2001. je mojoj najboljoj prijateljici, Sani, ustanovljen rak, i to Formatted: Not Highlight
me je potreslo do same sri. Jednog dana je osetila tekoe s disanjem, i,

kada je otila na pregled, ustanovili su da ima veliki tumor u grudnom
kou koji joj pritiska plua. Jednostavno nisam mogla verovati da joj se
tako neto moe dogoditi. Bila je mlada, jaka, puna ivota, zdrava, i
toliko je toga bilo pred njom. Lekari su je smesta primili u bolnicu,
hirurkim putem uklonili malignu masu, a nakon toga je usledila
hemoterapija i zraenje.
Zatim, nekoliko meseci nakon Sanine dijagnoze, primili smo vest da Formatted: Not Highlight
je Danijev zet (mu mlae sestre) oboleo od agresivne vrste raka.

Ove vesti su su me duboko prestravile, budui da su oboje bili mojih
godina. Poela sam istraivati sve u vezi s rakom i njegovim uzrocima.
Isprva sam to inila u nadi da u im moi pomoi, jer sam elela biti uz
Sani i pomoi joj u borbi. Meutim, uvidela sam da, to vie saznajem o
bolesti, sve vie se bojim svega to bi je moglo prouzrokovati. Poela Formatted: Not Highlight
6. Traenje spasa 59
sam verovati da sve uzrokuje rak pesticidi, mikrotalasne rerne,

konzervansi, genetiki modifikovana hrana, suneva svetlost, zagaenje
vazduha, plastine posude za hranu, mobilni telefoni, itd. To se sve vie
razvijalo, dok se na kraju nisam poela bojati i samog ivota.
26. APRIL 2002. JE DAN koji ni Dani ni ja neemo lako zaboraviti.
Oklevajui smo uli u ordinaciju, kao da ulazimo u kuu smrti. Strah se
unjao svuda oko nas, upozoravajui nas da ok vreba na svakom oku.
Bio je petak popodne, poslednji radni dan pre nego to emo zajedno
uivati u vikendu. Probijali smo se kroz ulice prepune ljudi koji su
izlazili s posla, svi spremni da se opuste pred vikend i uivaju u nekom
kafiu ili klubu svi, to jest, osim nas. Jedva da smo i primetili
narandasto sunce na zalasku, koje je bacalo svoj vatreni sjaj na staklene
oblakodere uurbanog grada, sputajui se iza luke. Tog dana smo trebali
dobiti nalaze pretraga koje su mi lekari uradili.
Nekoliko dana ranije sam primetila kvricu na desnom ramenu, tik Formatted: Not Highlight
ispod kljune kosti. U tom trenutku sam odbijala pomisliti tavie

zahtevala sam da to ne bude nita vie od ciste ili oveeg ira. Ipak, neki
runi, zloslutni glas u pozadini uma mi je neumorno govorio, uveravajui
me da je to neto mnogo gore.
Proteklih meseci sam s tugom poseivala prijateljicu Sani, koja je
leala u bolnici, umirui od raka koji joj je ustanovljen prethodne godine.
S tugom i uasom sam posmatrala njeno telo koje je komad po komad Formatted: Not Highlight
izjedala bolest, prodirala zver koju nije mogla pripitomiti ak ni i

najnaprednija medicina koja je bila na raspolaganju. Nisam sebi mogla
priutiti ni pomisao da bi takav uas mogao zadesiti mene. Ipak, kvrica
na dnu vrata me je primorala da se suoim s takvom mogunou, i da
odem proveriti o emu se radi. Uradili su mi biopsiju, i tog dana smo
trebali dobiti rezultate.
Lekar je bio veoma prijatan i ljubazan dok nam je saoptavao vest:
Imate limfom, to je vrsta raka limfnog sistema. Formatted: Not Highlight
Meutim, od trenutka kad je izgovorio re rak, nisam ula gotovo

nita od onoga to je dalje govorio. Lekarov glas je do mene dopirao kao
pod vodom. Pogled mi je bludio naokolo, i zaustavio se na prozoru
ordinacije i onome to se videlo kroz njega. Vani se nita nije promenilo:
sunce je nastavljalo svoj put, lagano se sputajui iza luke; oblakoderi su
prigueno sijali narandastim i ilibarskim svetlom; a ljudi su ili svojim
putem prema smehu i uivanju veselog sata. A opet, stvarnost onoga

to se u meni deavalo mi je u onom trenutku izmenila itav svet.
Lekar je saoseajno navodio sve raspoloive mogunosti: Ostau uz
vas, uveravao me je, ta god da odluite, koji god tretman da
odaberete. Ipak, prvo u vam zakazati skeniranje u ponedeljak, tako da
moemo proceniti stadij raka. Nakon skeniranja doite kod mene, pa
emo porazgovarati o nalazima.
Lekarov glas mi je muklo odzvanjao u glavi, i savete koje mi je
davao sam samo gurnula u stranu. Gotovo ga nisam ni ula kad nam je
rekao da se probamo opustiti i da uivamo u vikendu koliko god
moemo.
Uas se estoko sudarao s razumom. Ni Dani ni ja nismo mogli
razmiljati. Nismo eleli razmiljati o raku, o mogunostima, o smrti!
elela sam sav normalni svet ogrnuti oko sebe i pobei. Zaista nisam
mogla razmiljati nisam bila u stanju razmiljati o mogunostima. To
je jednostavno bilo previe zastraujue, i zbunjenost mi je obuzela um.
Sreom, lekar je rekao da ne moramo ni o emu odluiti pre ponedeljka
ujutro, za kada mi je zakazano snimanje magnetnom rezonancom, i zatim
razgovor o buduem tretmanu.
Premda mi je um odlutao daleko i imala sam toliko mnogo pitanja,
Dani me je uverio da izaemo u grad i brige ostavimo iza sebe. Stoga,
kad smo se od lekara vratili kui, obukla sam omiljenu koralnocrvenu
haljinu. Dok sam stajala tako sreena, mu me je zagrlio i rekao: Ne boj
se. Prebrodimo ovo zajedno.
I tako smo te veeri pobegli od svega... makar na kratko.
Veerali smo pod zvezdama u El Cidu, mom omiljenom restoranu na
otvorenom, na rubu zaliva Stanley Bay na junom kraju ostrva. Mesec je
sijao u svojoj velianstvenoj punoi, dok je neni povetarac dopirao s
mora. Zvuk okeanskih talasa je nadopunjavao muziku marijai benda1
koji je od stola do stola svirao serenade. Da bismo obezbedili savreno
vee, dali smo dobru napojnicu bendu, tako da su se pored naeg stola
zadrali najdue, svirajui moje omiljene pesme. Sangria2 je tekla,
1
Mariachi vrtsa meksike narodne muzike. Prim.ur.MM
2
Slatko crveno vino sa sokom od limuna ili narande i soda-vodom. prim.prev.
6. Traenje spasa 61
muziari su svirali, i itav svet izvan kruga naeg stola je prestao da

postoji.
Narednog jutra sam se probudila sklupana u Danijevom naruju.
Bilo je velianstveno skupiti se uz njega i odgurati od sebe itav svet.
elela sam da je poseta lekarskoj ordinaciji bila samo ruan san, ali
stvarnost je svoju runu glavu ugurala u moje misli. I dalje sam imala
rak, i od te spoznaje nisam mogla pobei. Kako da pobegnem od
vlastitog tela?
I dalje me zapanjuju igre koje smo u stanju igrati u vlastitoj glavi.
Kako se subotnje jutro pretapalo u poslepodne, odluila sam da ne elim
da iko sazna za dijagnozu. Ako niko ne sazna, onda neu morati ni da se
nosim s tim. Mogla sam pobei u mislima, ako ve nisam mogla telom.
Moraemo kazati porodicama, zna, rekao je Dani razumno.
Znam, ali oni e oko svega toga podii galamu. Mogu li dobiti samo
jo jedan dan mira i tiine, pre nego kaemo bilo kome?, cenjkala sam
se.
Tog popodneva, meutim, majka je nazvala da pita zato joj se nisam
javila u vezi s rezultatima biopsije, i Dani joj je preneo vesti. Idueg
trenutka je ve kupovala avionsku kartu za Hong Kong. Zatim me
nazvao brat i rekao da zavrava ta treba i dolazi da bude sa mnom.
Nisam elela da oni to tako ozbiljno prime; nisam elela svu tu
dramu. To je situaciju inilo stvarnom! Reakcije ljudi koji me vole su mi
pljusnule stvarnost u lice, kao hladnu, mrtvu ribu. Nije vie bilo naina
da zaobilazim istinu u vezi s dijagnozom.
U PONEDELJAK SMO SE DANNY I JA opet obreli u ordinaciji,
razgovarajui otvoreno o tome ta se moe uiniti. Uradili su mi
skeniranje magnetnom rezonancom, i lekar je pregledao nalaze, sa
izrazom zabrinutosti na licu.
Ovo je stadij 2A, rekao je blago.
ta to znai?, pitao je Dani.
Znai da se proirio na prsa i deo ispod ruku, ali se zadrao na
gornjem delu tela, strpljivo nam je objasno lekar. Hajde sada da
pogledamo kakve su vam mogunosti na raspolaganju. Ja bih vam
predloio kombinaciju hemoterapije i zraenja.
Hemoterapija ne dolazi u obzir!, izjavila sam, puna emocija.
Ali, duo, to je otprilike jedina mogunost koju imamo, rekao je

Dani iznenaeno, a ja sam se okrenula da ga pogledam prepuna
odlunosti.
Pogledaj ta je hemoterapija uinila Sani. I ta je sa muem tvoje
sestre?, odgovorila sam.
Nisam elela da vodim taj razgovor. elela sam da sve bude kao to
je bilo pre. Zagnjurila sam lice u ake i pokuavala potisnuti misli.
Da li zaista eli da tako umrem?, ula sam uas u sopstvenom
glasu. Oni samo venu i... i toliko ih boli. Radije bih ovog asa umrla
nego dopustila da mi se to dogodi.
Znam, reako je Dani, neno spustivi dlan na moju ledenu ruku
koja je mlitavo leala na lekarovom stolu. Ali ne elim da te izgubim.
ta jo moemo uiniti?
U braku smo bili ve est godina. Imali smo jo toliko snova da
ostvarimo, mesta da posetimo, toliko toga da uinimo. Ali snovi su se
topili pred nama, poput ledenih bregova severa.
U pokuaju da priguim sopstvene strahove, trudila sam se da ga
uverim: Ima i drugih metoda. Okrenula sam se lekaru, traei podrku
za svoju procenu: Uverena sam da postoje i drugi naini da se pobedi
rak, osim hemoterapije.
TOG DANA SMO DANNY I JA poeli jedno dugo putovanje.
Zajedno, izgledalo je da smo se pridruili herojima antike mitologije
dok smo ili napred, odluni da pobedimo tu bolest koja je polako
zavladavala naim ivotima. Od samog poetka je to putovanje bilo Formatted: Not Highlight
ispunjeno razliitim emocijama, u rasponu od nade, preko razoarenja,

uasa, i na kraju besa.
Pre nego to mi je uspostavljena dijagnoza, jedan od najveih Formatted: Not Highlight
strahova mi je bio da u dobiti rak izgledalo je da sve vie ljudi koje

znam oboleva od njega. Saznavanje dijagnoze dok sam gledala kako
bolest uzima ivote moje najbolje prijateljice i Danijevog zeta je samo
potvrdilo moje miljenje. Bespomono sam posmatrala kako
hemoterapija po svemu sudei upropatava tela koja je trebala iscelivati.
I evo je sad, nasrui i na nae ivote... u pljakakom pohodu kroz na
svet, sravnjujui sa zemljom sve na ta naie.
Razmiljanje o bolesti ljudi do kojih mi je stalo je kroz mene slalo
6. Traenje spasa 63
talase besa i panike. Strah od raka me je sad epao u kande; inilo se

da mi stisnutom pesnicom zabija eludac u grlo. Uinci hemoterapije su
me zastraivali jo vie. Svaki mii mi se stezao u odbrambenom gru,
vrsto se drei ivota.
Tokom meseci koji su prethodili mom saznavanju dijagnoze,
svedoila sam kako Sanino zdravlje velikom brzinom propada. Tokom
tog vremena sam se uvek oseala loe kad bih izala u grad ili se
zabavljala dok ona lei bolesna. Nekako mi je izgledalo pogreno da ja
uivam a ona pati. Kako joj se zdravlje pogoravalo, postajalo mi je sve
tee da pronaem uitak u ivotu i da se oslobodim oseaja krivice.
Sad, kako sam se suoavala s vlastitom boleu, postajalo mi je sve
tee posmatrati kako mi prijateljica biva sve bolesnija, i poela sam sve
manje vremena provoditi s njom. Kad god bih videla Sani, bilo mi je
nemogue da razmiljam pozitivno i optimistino u vezi s njom, pa i u
vezi sa sobom. Dostigla sam taku u kojoj sam smatrala da nijednoj od
nas ne pomae da zajedno provodimo toliko vremena kao ranije. Sam
pogled na ono ta rak ini njenom telu me je plaio kao to su me
plaili i uinci tretmana. Oseala sam se ranjivo pri pomisli da ista
sudbina moda eka i mene, i sve to mi je jednostavno bilo previe za
podneti.
ONOG DANA KAD ME je Sanina sestra nazvala i rekla mi da je
moja najbolja prijateljica izgubila bitku, slomila sam se i briznula u pla.
Konano nas je napustila.
Iako sam bila preplavljena emocijama i oseala straan bol zbog
njenog odlaska, u jednom deliu uma sam oseala olakanje to su joj
patnje gotove.
Dan njene sahrane e mi zauvek ostati urezan u seanje. Jo uvek
mogu videti izraze skrhanosti na licima njenih roditelja, izazvan
gubitkom voljene keri; ok njenih mlaih sestara i starijeg brata,
prouzrokovan njenim odlaskom; alost i bespomonost na licu mua, dok
se pokuavao pomiriti s gubitkom. Ali iznad svega, neu zaboraviti
uplakana, nevina lica Sanine deice i uasnute izraze dok su posmatrali
kako koveg s njihovom majkom guta vatra krematorijuma. To seanje
e me progoniti do kraja ivota. To je bio dan kada je bes pridodat
emocijama koje sam oseala u vezi sa svojom nesreom.
Da sve bude gore, nedugo nakon sahrane smo primili vest da je i
Danijev zet izgubio bitku s boleu. I on je iza sebe ostavio mladu

suprugu (Danijevu mlau sestru) i dvoje male dece.
Bila sam besna na okrutnu alu koju nazivamo ivot. Nisam mogla
razumeti emu sve to. Izgledalo je da ivimo nekoliko godina, uimo iz
svojih bitaka i tegoba, i onda, taman to smo stekli neko znanje,
zavrimo baeni u vatru u drvenom sanduku. Nije mogue da se to treba
dogoditi tako brzo. Sve je to izgledalo nekako tako bez svrhe, nekako
tako besmisleno.
65
Traenje spasa
Bes.
Uasnutost.
Frustracija.
Strah.
Oajanje.
To su bile emocije s kojima sam se borila nakon to je Sani umrla.
Od jutra do mraka, svaki dan je predstavljao estoku vonju toboganom
jeze dok sam preispitivala, odbacivala, besnela i oajavala u vezi sa
svojom situacijom. To sam oseala ne samo u vezi sa sobom, ve i sa
svojom porodicom. Uasavala sam se misli da e se oni morati nositi sa
mojom smru.
Strah i oajanje su me nagonili da istraim sve u vezi s holistikim
zdravljem i dobrostanjem, ukljuujui i istonjake sisteme isceljivanja.
Bila sam kod nekoliko specijalista prirodnih disciplina, i, pored toga,
uestvovala u nekoliko seansi razliitih isceljujuih modaliteta. Isprobala
sam hipnoterapiju, meditaciju, molitve, mantre, a uzimala sam i kineske
biljne lekove. Na kraju, napustila sam posao i otputovala u Indiju da se
ukljuim u ajurvedski sistem isceljenja, dok je Dani ostao u Hong
Kongu. Zbog posla nije mogao da poe sa mnom, ali dva puta me je
posetio, ostajui po dve sedmice. Takoe smo razgovarali telefonom,
skoro svakodnevno, jer je hteo da bude informisan o mom stanju.
Otila sam u grad Punu, u kojem mi je otac preminuo, da nauim vie
o jogi i ajurvedi od jednog uitelja. Ukupno sam provela est meseci u Formatted: Not Highlight
Indiji, i tokom tog perioda sam konano osetila da mi se zdravlje vraa.

Uitelj joge mi je odredio iscrpljujui reim ishrane i vebi. Morala sam
potovati strogo odreenu dijetu koja se sastojala od vegetarijanske hrane

i biljnih lekova, kao i svakodnevnu rutinu joginskih asana (poza) u
svitanje i sumrak.
inila sam to mesecima, i zaista sam se poela oseati bolje. Moj Formatted: Not Highlight
uitelj joge je bio fantastian guru, koji nije ak ni verovao da imam rak.
Rekla sam mu da su doktori medicine uradili pretrage i potvrdili da imam
limfom, na ta je on rekao: Rak je samo re koja izaziva strah. Zaboravi
tu re, i hajde da se koncentriemo na to da ti uravnoteimo telo. Svako
oboljenje je samo simptom neravnotee. Nijedna bolest ne moe opstati
u tvom telu ako ti je itav sistem u ravnotei.
Zaista sam uivala u vremenu provedenom sa uiteljem joge, i on mi
je pomogao da ublaim strahove u vezi s rakom. Nakon est meseci je
bio uveren da sam izleena a bila sam i ja. Oseala sam se
pobedonosno, kao da sam konano napravila proboj, i jedva sam ekala
da se vratim kui i ponovo budem s Danijem. Strano mi je nedostajao i
toliko toga sam imala za podelitim s njim.
Kad sam se vratila u Hong Kong, isprva je mnogo ljudi Formatted: Not Highlight
komentarisalo kako dobro izgledam. Sigurno je da se odavno nisam

oseala bolje, kako fiziki tako i emocionalno, ali moje ushienje je bilo
kratkog veka. Ljudi su eleli da znaju ta sam toliko vremena radila u
Indiji i kako sam se izleila. Meutim, kada sam im rekla za ajurvedski
tretman, uglavnom sam dobijala negativne i na strahu utemeljene
reakcije. Sve su to bili dobronamerni ljudi kojima je iskreno stalo do
mene i mog dobrostanja, i bili su skeptini u vezi s moji izborima, te zato
i jesu imali tako veliki uticaj na mene. Veina ih je verovala da se rak ne
moe izleiti na taj nain, i polako sam poela oseati kako mi se sumnje
i strahovi ponovo uvlae u psihu, dok sam branila svoje stavove.
Kad se sad osvrnem na taj period, shvatam da, kada se to poelo
dogaati, trebala sam se vratiti u Indiju da opet povratim zdravlje.
Umesto toga, poela sam potpadati pod uticaj skepticizma s kojim sam se
suoavala u vezi sa svojim odabirom tretmana, tako da sam ostala u
Hong Kongu.
Pokuavala sam razumeti tradicionalnu kinesku medicinu (TKM),
budui da se ona ovde esto primenjuje. Meutim, budui da se ona u
mnogo emu sukobljava sa ajurvedskom medicinom, bila sam veoma
zbunjena. Ajurveda vam savetuje vegetarijanstvo, dok vas TKM
6. Traenje spasa 67
ohrabruje da jedete meso, naroito svinjetinu. U indijskom sistemu, meso

poput svinjetine i govedine je neto najgore to moete pojesti.
Da sve bude gore, pomo sam potraila i u zapadnjakoj naturopatiji,
jer sam bila toliko zbunjena. To ne samo da je doprinelo zbunjenosti, ve
mi je i pogoralo strahove. Zapadnjaki naturopatski sistemi eer i
mlene proizvode smatraju veoma nepoeljnim tavie, to se smatra
hranom koja potpomae rast kancerogenih elija. Sudei po sistemima
koje sam istraivala, eer hrani mutirane elije. S druge strane, u
ajurvedskom sistemu su mleni proizvodi obavezni, a eer i slatka hrana
se smatraju delom uravnoteene ishrane, zasnovane na izbalansiranosti
svih osetila ukusa.
Prema tome, bila sam pod velikim stresom u vezi sa ishranom, i Formatted: Not Highlight
bojala sam se jesti skoro bilo ta. Nisam znala ta je dobro za mene a ta
nije, jer je svaki sistem isceljivanja imao sopstvene istine, a sve one su
bile u suprotnosti jedna s drugom. Ta zbunjenost je samo doprinela
mojim ionako ogromnim strahovima. I tako, dok su me kande uasa
ponovo vrsto stezale, bespomono sam posmatrala kako mi se zdravlje
velikom brzinom pogorava.
UGLAVNOM SAM OSEALA potrebu da budem sama, i u svoj
ivot sam putala samo one koji su mi bili najblii. elela sam odbaciti
stvarnost, u pokuaju da odbacim istinu. Nisam mogla podneti nain na
koji me ljudi gledaju i na koji se odnose prema meni. Kako mi se
zdravlje pogoravalo, sve manje mi se sviao nain na koji me drugi
ljudi saaljevaju i trude se da mi sve olakaju, kao da sam drugaija ili
nenormalna. Takoe mi je bilo veoma neprijatno to su pripadnici moje Formatted: Not Highlight
kulture smatrali da mi je to karma mora da sam uinila neto loe u

prethodnom ivotu, to je zasluivalo ovakvu kaznu. Budui da sam i ja
verovala u karmu, to je inilo da se oseam kao da sam uinila neto
ega se treba sramiti i time zasluila ono ta me je snalo. Izgledalo je
kao da mi sude i procenjuju me, i to je doprienlo oseanju
bespomonosti.
Ako je ovo odmazda za neto to sam uinila u prethodnom ivotu,
pitala sam se, kako da to promenim? ta sad ja mogu uiniti u vezi s tim?
Takve misli su mi stvarale oseaj potpune bespomonosti u vezi sa
situacijom u kojoj sam se nalazila.
Ipak, kroz sve to sam ljudima pokazivala hrabro lice. Smeila sam se,
smejala i askala i onda kad to nisam elela, jer mi je bilo vano da

nikome ne prouzrokujem brigu. Nisam elela da se drugi oseaju Formatted: Not Highlight
uznemireno ili neprijatno zbog moje situacije, tako da sam nastavljala

svaija oseanja i potrebe stavljati ispred svojih sopstvenih. Mnogo ljudi
mi je reklo da sam veoma hrabra, i divili su se nainu na koji izlazim na
kraj s boleu. Mnogo, mnogo ljudi je prokomentarisalo kako sam uvek
pozitivna i srena ali nisam se tako oseala u sebi.
Dani je bio jedina osoba koja je stvarno razumela kroz ta prolazim i
koliko me kota da budem u drutvu drugih ljudi, tako da je postepeno
poeo da se ponaa kao zatitna ljutura oko mene, odvajajui me od
ljudi. U prisustvu drugih sam uvek oseala potrebu da glumim kako sam
srena i pozitivna, jer nisam elela da se iko osea loe zbog mene, niti
sam elela da brinu. Na kraju me to poelo jako iscrpljivati, i prestala
sam se ak i javljati na telefon, jer nisam elela govoriti o svojoj bolesti.
Nisam elela sluati niije savete o tome kako da se nosim sa onim to
mi se dogaa, i nisam elela po stoti put odgovarati na beskrajna pitanja
koja tako esto postavljaju ljudi kojima je stalo do mene.
Prestala sam izlaziti i zadravala sam se u sigurnosti svog doma, jer,
pored toga to se nisam oseala dobro, i fiziki sam izgledala veoma
bolesno. Teko sam disala, udovi su mi bili veoma, veoma mravi i s
tekoom sam drala glavu uspravno. Uznemiravali su me komentari
koje bih ula u vezi s tim. Znala sam da ljudi ne zure u mene iz prezira ili
nezadovoljstva, ve vie iz radoznalosti i, moda, saaljenja. Kad god bih
ih uhvatila kako zure, naglo bi skretali pogled i mogla sam osetiti
njihovu nelagodu. Prepoznavala sam oseanja iza tih izraza lica, jer sam i
ja esto oseala isto u prisustvu nekoga ko je bolestan. Saaljevali su me.
Ubrzo sam takvu rakciju prihvatila kao uobiajenu za ljude koji su me
videli ili razgovarali sa mnom, i meni je bilo ao to se drugi oseaju
neugodno usled mog prisustva, tako da sam u jednom trenutku prestala
uopte izlaziti u javnost.
Ubrzo sam se nala zakljuana u sopstvenoj tamnici straha i oajanja,
u kojoj se moj doivljaj ivota smanjivao iz asa u as. Vreme je
proticalo velikom brzinom. U mojim oima, svako ko nije imao rak je
bio veoma srean. Zavidela sam svakoj zdravoj osobi koju sam srela.
Nije bilo vano kakvi su im uslovi ivota; oni nisu imali ovog
neprijatelja koji mi je neumorno pustoio telo... um... ivot.
6. Traenje spasa 69
Svakog jutra sam se budila s trakom nade: Moda e danas biti taj
dan kada e se sve preokrenuti. Meutim, svako vee je zavravalo s
poznatim oseajem teine, a svaka no je donosila vei oseaj poraza od
prethodne.
Skrenih nada, poela sam se pitati ta je to to tako grevito Formatted: Not Highlight
pokuavam zadrati. ta sve to ionako znai? U svom bolu i strahu, vie

nisam videla svrhu u nastavljanju borbe, i oseala sam da postajem sve
umornija. Poela sam odustajati. Postajala sam sve spremnija da priznam
poraz.
U to vreme sam ve postala est posetilac bolnice, u koju sam ila na
transfuzije krvi i druge tretmane. Kad sam bila kui, veinu vremena sam
provodila spavajui i odmarajui se. Nisam mogla provoditi vreme
napolju ili hodati neki iole dui period. Samo pola sata neke aktivnosti
me umaralo i ostavljalo bez daha. Brzo sam gubila na teini i imala sam
konstantnu blagu temperaturu.
Mislite li da mi se stanje moe poboljati u ovom stadiju?, pitala
sam lekara jednog dana, nakon to je zavrio rutinsko skeniranje da bi mi
procenio stanje.
Skrenuo je pogled i rekao: Poslau sestru da vam pomogne da se
obuete.
Ono to mi nije hteo kazati je da eli nasamo popriati s Danijem.
Vie nije ostalo mnogo toga to moemo uiniti, rekao mu je lekar
napolju, kad su bili sigurni da ih ne ujem. Ostalo joj je oko tri meseca
ivota, u najboljem sluaju. Najnovije skeniranje pokazuje da su joj se
tumori poveali i da ih ima vie, a rak se veoma agresivno proirio
limfnim sistemom. Prekasno je ak i za hemoterapiju telo joj ne bi
podnelo otrove u ovom stadiju. Toliko je slaba da bi je bilo kakav
tretman samo dodatno oslabio i jo vie je pribliio smrti. Veoma mi je
ao.
Iako Dani nije dopustio da mu se ita primeti na licu, i nije spomenuo
ta mu je lekar rekao (saoptio mi je to tek mnogo meseci kasnije), videla
sam da neto nije u redu. Do tada je retko odlazio na posao, ali nakon te
lekarske posete je prestao u potpunosti. Izgledalo je da okleva da me
ostavi i na trenutak.
Jednog dana sam ga pitala: Hou li ja umreti?
Svi emo jednom umreti, odgovorio je.

Znam to, ludice, rekla sam, ali mislim sada, od raka. ta ako
umrem?
Onda u doi po tebe i vratiti te natrag, odgovorio je neno,
milujui me po kosi dok sam leala u postelji.
To je bilo oko est sedmica nakon poslednje posete lekaru. Disanje
mi je ve postalo naporan zadatak, i rezervoar s kiseonikom mi je postao
nerazdvojan pratilac. Nisam se mogla opruiti u postelji i morala sam
uvek biti uzdignuta, da se ne bih udavila sopstvenim tenostima. Kad
god bih pokuala da se ispruim, poinjala sam se daviti i jedva sam
disala, tako da je promena poloaja u postelji postala nemogua. Lezije
su mi izbijale svuda po telu. Toliko toksina mi je napadalo sistem da mi
je koa bila prisiljena otvarati se da ispusti otrove.
esto sam se budila oblivena znojem, odee toliko natopljene da se
mogla cediti nono znojenje je uobiajen simptom limfoma. esto sam Formatted: Not Highlight
oseala svrbe svuda po koi, kao da hiljade mrava hoda po meni. Seam
se jedne noi kada je svrbe bio toliko jak da nije prolazio ma koliko da
sam se eala. Dani je uzeo kockice leda iz zamrzivaa, stavio ih u
vreice za zamrzavanje i onda smo tim paketiima leda trljali svuda po
nogama, rukama i telu, trudei se da umirimo upaljenu kou. Dugo je
vremena prolo pre nego to je svrbe konano uminuo.
Veina noi su nam bile besane, i u to vreme sam ve postala
potpuno zavisna od Danijeve brige. Predviao je svaku moju potrebu i
pre nego to bi se javila. Previjao mi je rane i pomagao mi oprati kosu.
Iako sam oseala krivicu to on provodi dane brinui o meni, znala sam
da nikad, nikad to nije inio iz oseaja dunosti ili odgovornosti. Sve to
je inio, inio je iz iste ljubavi prema meni.
Sistem za varenje mi je na kraju prestao apsorbovati hranjive
materije iz namirnica, tako da sam postala neuhranjena. Dani mi je
kupovao omiljene okolade, a majka mi je spremala hranu koju sam
najvie volela, ne bi li me naterali da neto pojedem, ali nisam imala
apetita. ta god da sam se naterala da progutam, to se nije primalo, i
posmatrala sam kako mi se miii tope, sve dok vie nisam bila u stanju
hodati. Mogla sam se kretati jedino uz pomo invalidskih kolica. Telo mi
je poelo sagorevati proteine iz vlastitog tkiva, u pokuaju da preivi, i
postala sam nalik na decu sa slika koje prikazuju stanovnike gladom
6. Traenje spasa 71
pogoenih zemalja. Pretvorila sam se u senku onoga to sam nekad bila,

a glava mi je bila kao teg od stotinu kilograma, koji sam jedva podizala s
jastuka.
I dalje sam esto ila u bolnicu, ali kad god bih otila jedva sam
ekala da izaem i vratim se kui. Smatrala sam da su te ustanove
hladne, klinike i depresivne, i izgledalo mi je da me ine bolesnijom
nego to jesam. Stoga smo unajmili medicinsku sestru da bude uz mene
tokom dana.
Majka i mu me nikad nisu naputali tokom tog vremena, a Dani je
ostajao uz mene tokom noi. Hteo je biti siguran da i dalje diem, i eleo
je biti uz mene u sluaju da ispustim poslednji dah. Mnogih noi mi
kaalj nije doputao da spavam, i uvek sam bila zahvalna za Danijevo
uteno prisustvo. Ipak, bila sam veoma svesna njegovog bola i to mi je
mnogo oteavalo da podnosim vlastitu situaciju. A i dalje, prolazei kroz
sve to, odravala sam masku hrabrosti i svakoga uveravala da me nita
ne boli. Svima sam govorila da sam dobro, premda je to bilo daleko od
istine!
U isto vreme, bila sam svesna majinog bola. Razumela sam da
nijedna majka ne bi trebala videti kako joj dete odlazi pre nje, a kamo li
posmatrati kako joj dete polako i bolno kopni.
U JUTRO 1. FEBRUARA 2006. sam se osetila pozitivnije nego
inae. Poela sam zaista primeivati stvari oko sebe. Nebo je izgledalo
vie plavo nego inae, a svet je izgledao kao predivno mesto. Iako sam i
dalje bila vezana za kolica, s rezervoarom za kiseonik kao stalnim
pratiocem, iz bolnice sam kui dola sa oseanjem da je u redu da se sada
prepustim, da e sve biti kako treba.
Svet se nee zaustaviti i ako mene ne bude u njemu. Nemam se zbog
ega brinuti. Ne znam zato, ali emocionalno se oseam sasvim dobro.
Bolje nego to sam se oseala ko zna otkad, seam se da sam pomislila.
Telo me je bolelo, a disanje mi je bilo teko, tako da sam otila u
postelju. Budui da me je sve bolelo i nisam mogla spavati, sestra mi je
dala morfijum pre nego to je otila na kraju dana, u nadi da u se moi
malo odmoriti. Meutim, neto je bilo drugaije. Mogla sam osetiti kako
se oputam i kako poputa vrsti stisak kojim sam se drala za ivot. Sve
do tog trenutka sam se oseala kao da visim na ivici provalije. Vodila
sam izgubljenu bitku, borei se da izdrim. Konano sam bila spremna
pustiti sve ega sam se tako grevito drala. Osetila sam kako tonem u
duboki san.
Narednog jutra, 2. februara, nisam otvorila oi. Rekli su mi da mi je
lice bilo strano oteklo. Isto tako i ruke, noge, ake i stopala. Dani me
samo pogledao i odmah pozvao lekara, koji mu je rekao da me odmah
vodi u bolnicu.
Moja borba s rakom se pribliavala kraju.
DRUGI DEO:
MOJE PUTOVANJE DO
SMRTI... I NAZAD
75
Naputanje ovog sveta

Dok su me vodili u bolnicu, svet oko mene je poeo izgledati
nadrealno, kao u snu, i mogla sam osetiti kako klizim sve dalje od svesti.
U bolnicu sam stigla u komi i lekari su procenili da su mi izgledi veoma
mali ako ih uopte i ima. Nismo doli na isto mesto na koje smo inae
ili na tretman. Mesto na koje sam ranije ila je vie izgledalo kao velika
ambulanta, nego kao potpuno opremljena bolnica. Bila je adekvatno
opremljena za ono to su mi lekari ranije prepisivali, ali nije bilo
adekvatno za hitne sluajeve. Kasnije sam odluila da idem na leenje u
manju instituciju u susedstvu, budui da je bila manje zastraujua i u
potpunost sam mrzela bolnice. Bojala sam ih se zbog onih dvoje ljudi
koje sam izgubila. Moja najbolja prijateljica i Danijev zet su umrli u
veliki bolnicama, na opremljenim onkolokim odeljenjima.
Meutim, kada je Dani pozvao nau kliniku, ono jutro kad sam pala u
komu, lekar mu je rekao da me povede u jednu od najveih i najbolje
opremljenih bolnica u Hong Kongu, gde e me ekati tim specijalista.
Dakle, to je bio prvi put da sam se obrela u toj bolnici, i prvi put da sam
dospela u ruke tog medicinskog tima.
im me je lekarka onkolog videla, na licu joj se ocrtao ok.
Srce vae supruge moda jo kuca, rekla je mom Daniju, ali ona
vie nije zaista s nama. Prekasno je da je spasimo.
O kome to doktorka pria? Pitala sam se. U ivotu se nisam bolje
oseala! I zato Mama i Dani izgledaju tako preplaeno i zabrinuto?
Mama, ne plai, molim te. ta nije u redu? Plae li zbog mene? Ne
plai! Dobro sam, stvarno, draga Mama, jesam!
Mislila sam da govorim naglas, ali nita se nije ulo. Nisam imala
76 Deo drugi: Moje putovanje do smrti... i nazad
glasa.
elela sam zagrliti majku, uteiti je i rei joj da sam dobro, i nisam
shvatala zato to nisam u stanju. Zato moje fiziko telo ne sarauje?
Zato samo leim, beivotna i mlitava, kad je sve to elim samo da
zagrlim voljene mua i majku i uverim ih da sam dobro i da me vie nita
ne boli?
Usled ozbiljnosti situacije, lekarka je odmah pozvala jednog starijeg
onkologa da joj pomogne. U tom stanju bliske smrti sam bila mnogo Formatted: Not Highlight
svesnija svega to se dogaa oko mene, svesnija nego to sam to ikad

bila u normalnom fizikom stanju. Nisam upotrebljava svojih pet
biolokih ula, a opet sam jasno sve upijala, mnogo jasnije nego da sam
koristila fizike organe. Kao da se aktivirala neka druga vrsta percepcije;
i vie od samo percpecije, inilo se da obuhvatam sve to se dogaa, kao
da se polako stapam sa svim tim.
Stariji onkolog je odmah zatraio da me medicinski tim odgura na
kolicima do radioloke laboratorije, da bi mogli odraditi skeniranje
itavog tela. Primetila sam da mi je uzglavlje bilo visoko, na jastucima,
kao to je to prethodnih nekoliko dana bila kod kue. Razlog za to je bio,
kao to sam ranije opisala, to to su mi se plua toliko punila tenou da
bih se uguula ako bi mi uzglavlje bilo nisko.
I dalje sam bila prikljuena na prenosivi rezervoar s kiseonikom, ali,
kada smo stigli do laboratorije, skinuli su mi masku, podigli me i stavili
me u skener za magnetnu rezonaciju (MR). Nakon nekoliko sekundi sam
se poela guiti, kaljati i grcati.
Molim vas, ne skidaje joj kiseonik i ne moe leati isprueno!
Molim vas, gui se! Ne moe disati! Umree ako to uinite!, ula sam
kako Dani moli medicinski tim.
Zaista ovo moramo uiniti, objanjavao mu je jedan od radiologa.
Ne brinite, molim vas. Biemo neni koliko god je mogue. Moi e da
podnese tridesetak sekundi bez kiseonika.
I tako, svakih 30-40 sekundi su me izvlaili iz MR kapsule, stavljali
mi masku s kiseonikom, pa je zatim skidali i vraali me natrag. Usled
toga je skeniranje trajalo veoma dugo. Kad su zavrili, poveli su me na
odelenje intenzivne nege (OIN).
Medicinski tim je inio sve to moe, podstican Danijevim
7. Naputanje ovog sveta 77
insistiranjem da ne odustaju od mene. Dok su minute otkucavale, leala

sam na OIN, medicinski tim mi je davao terapiju kroz mnogobrojne igle i
cevice, a moja porodica je samo bespomono posmatrala.
Zatim su lekari navukli debeli zastor oko kreveta, odvajajui me od
ostalih pacijenata u prostoriji. Dani i majka su ostali s druge strane
zastora.
Uoila sam da medicinske sestre i dalje jure naokolo, pripremajui se
da moje gotovo beivotno telo prikljue na bolniki kiseonik i druge
aparate, i zaponu mi davati tenost i glukozu, budui da sam bila
ozbiljno neuhranjena. Iznad kreveta se nalazio monitor na koji su me
prikljuili da bi mogli pratiti krvni pritisak i puls. Cevicu za hranu su mi
utisnuli kroz nos, niz grlo i u eludac, tako da me mogu hraniti direktno,
a respirator mi je pumpao kiseonik kroz nos. Imali su malo problema da
mi provuku cevicu za hranu kroz jednjak, pa su mi prsnuli nekakav
sprej u grlo, da mi opuste miie, i tek onda su uspeli cevicu gurnuti
dublje.
Kad god bi neko doao da me vidi, znala sam ko je to i ta radi. Iako
su mi oi bile zatvorene, bila sam svesna i najsitnijih detalja u vezi sa
onim ta se dogaa oko mene, i jo dalje. Percepcija mi je bila izotrenija
nego to bi bio sluaj da sam bila budna i upotrebljavala fizika ula.
inilo mi se da jednostavno znam i razumem sve ne samo ono ta se
dogaa oko mene, ve i ta svako osea, kao da sam bila u stanju videti
kroz svaku osobu. Oseala sam njihove strahove, beznae i rezigniranost
u vezi s mojom situacijom.
Dani i Mama izgledaju tako tuno i uplaeno. Volela bih kad bi mogli
da znaju da me nita ne boli volela bih da im mogu rei. Mama, molim
te, ne plai! Dobro sam! Evo me, tu sam. Sad sam s tobom!
Bila sam potpuno svesna svega to se oko mene deava. Premda se
inilo da se sve odigrava istovremeno, na ta god da sam se koncentrisala
sve je postajalo kristalno jasno u tom trenutku.
Ne mogu joj pronai vene!, ula sam kako neko uurbano govori
deurnom lekaru. U glasu se oseao strah. Potpuno su se povukle. Oh,
pogledajte joj udove! Sama kost i koa. Telo joj ve neko vreme nije
apsorbovalo hranjive materije. Jasno se seam da je glas bio muki
pripadao je bolniaru.
Zvui tako beznadno, pomislila sam. Spreman je da odustane od
mene, i uopte ga ne krivim.

Plua su joj puna tenosti. Davi se u sopstvenim tenostima.
Morau joj to izvui iz plua, da makar lake die, rekao je stariji
onkolog. Posmatrala sam kako s velikom koncentracijom rade oko mog
nepokretnog tela forme koja je izgledala premala da obuhvati ono kako
sam u tom trenutku oseala sebe.
Premda se medicinski tim kretao velikom brzinom, i u svemu to su
inili se odraavala velika hitnost, takoe sam mogla osetiti odreeno
prihvatanje, kao da su se pomirili s tim da je prekasno da bilo ta uine.
Bila sam u potpunosti svesna svakog detalja, ali fiziki nisam nita
oseala nita, to jest, osim nekog otputanja i osloboenja kakvo nikad
ranije nisam osetila.
Vau, ovo je neverovatno! Oseam se tako slobodno i lagano! ta se
deava? Nikad se nisam oseala ovako dobro! Nema vie cevica, nema
vie kolica. Slobodno se mogu kretati naokolo, bez iije pomoi! I
disanje mi vie nije oteano ovo je tako zapanjujue!
Nisam oseala nikakvu emocionalnu povezanost sa svojim naizgled
beivotnim telom koje je lealo na bolnikoj postelji. Oseala sam kao da
uopte nije moje. Izgledalo je premaleno i previe beznaajno da se u
njemu smesti sve ono to sam doivljavala. Oseala sam se lagano,
osloboeno i velianstveno! Nestao je svaki bol, alost i tuga. Bila sam
potpuno rastereena, i nisam se mogla prisetiti da sam se ikada ranije
tako oseala nikad.
Kao da sam tokom protekle etiri godine bila zatoenik sopstvenog
tela, dok je rak unitavao moj fiziki oblik, i sad sam konano
osloboena. Po prvi put sam oseala ukus slobode! Poela sam oseati
kao da nemam teinu i postajala sam svesna da sam u stanju biti bile gde,
bilo kad... i to mi se nije inilo neobinim. Izgledalo mi je sasvim
normalno, kao da je to onaj pravi nain na koji treba sve posmatrati. Nije
mi ak bilo udno ni to ujem sve ta Dani i lekar priaju izvan OIN,
nekih petnaestak metara niz hodnik.
Nita vie ne moemo uiniti za vau suprugu, g. Murani. Organi
su joj se ve ugasili. Ima tumore veliine limuna po itavom limfnom
sistemu, od korena lobanje do ispod trbuha. Mozak joj je ispunjen
tenou, a isto tako i plua. Po koi su joj se razvile lezije koje kipe od
toksina. Nee preiveti no, rekao je Daniju. Tog lekara nikad ranije
nisam videla.
Posmatrala sam kako Danijevo lice preplavljuje bol, i elela sam mu
doviknuti U redu je duo, - ja sam u redu! Molim te, ne brini. Ne sluaj
doktora. Nije istina to to govori! Ali nisam mogla. Nikakav zvuk nije
izlazio; on me nije mogao uti.
Ne mogu je izgubiti. Nisam je spreman izgubiti, rekao je Dani.
Premda nisam oseala bilo kakvu povezanost s telom, mogla sam
osetiti kako mi drama koja se odigrava oko mog nepokretnog oblija
snano privlai emocije. Vie od svega sam elela Daniju olakati
duboko oajanje koje je doivljavao na pomisao da e me izgubiti.
uje li me, duo? Molim te, sluaj me! elim da zna da sam u redu!
im sam se poela emotivno vezivati za dramu koja se odigravala
oko mene, osetila sam da me neto istovremeno odvlai dalje, kao da
postoji neka ira slika, neki vei plan koji se odvija. Mogla sam osetiti da
moja povezanost sa scenom oko mene poputa, kako sam uviala da je
sve savreno i da se odigrava u skladu s planom na velikom tkanju
I kako su mi se emocije povlaile iz onoga to me okruuje, primetila Formatted: Not Highlight
sam kako se sve vie irim i ispunjavam itav prostor, dok na kraju sva
razlika izmeu mene i svega ostalog nije potpuno nestala. Obuhvatala
sam ne, postala sam sve i svako. Bila sam potpuno svesna svake rei
razgovora izmeu moje porodice i lekara, iako su se nalazili fiziki
udaljeni iz sobe. Bila sam svesna uplaenog izraza na muevljevom licu i
mogla sam osetiti njegov strah. Kao da sam, u tom trenutku, postala on.
Istovremeno, premda nita o tome nisam prethodno znala, postala
sam svesna da mi se brat, Anop, nalazi u avionu, hiljadama milja udaljen,
sa zebnjom dolazei da me vidi. Kad sam ga videla i uoila koliko je
zabrinut, osetila sam da me emocionalna drama fizikog sveta ponovo
uvlai u sebe.
Oh, vau, evo Anopa! U avionu je. Zato je tako zabrinut? ini mi se
da dolazi u Hong Kong da me vidi.
Seam se kako sam osetila njegovu urbu da to pre doe do mene.
Preplavila su me oseanja prema njemu.
Oh, jadni Anop. Zabrinut je za mene i eli stii ovde pre nego to
umrem. Ne brini, dragi Anope. Biu tu za tebe. Ne mora uriti. Vie me
nita ne boli, dragi brate!
Htela sam posegnuti i zagrliti ga, uveriti ga da sam dobro, i nisam

shvatala zato ga ne mogu dosegnuti.
Tu sam, braco!
Seam se kako nisam htela da moje fiziko telo umre pre nego to on
stigne. Znala sam kako bi se on oseao zbog toga, i nisam elela da mora
prolaziti kroz to.
Meutim, kako je moja ljubav prema bratu preovladavala i kako sam
bila preplavljena eljom da on ne doivi bol zbog smrti svoje mlae
sestre, istovremeno sam oseala kako me neto odvlai odatle. Kad god
bi mi preovladale emocije vezane za situaciju, ponovo bih se poinjala
iriti, i oseala sam kako svaka povezanost prestaje. Opet me je okruilo
ohrabrujue oseanje da se plete neka velika tapiserija, u kojoj je sve ba
kako treba biti u okviru velikog plana.
TO SAM SE VIE IRILA prema van, to mi je manje neobino
bilo da se nalazim u tako udesnom stanju u stvari, uopte mi se nije
inilo da je ita bilo neobino. U tom trenutku mi je sve izgledalo sasvim
prirodno. I dalje sam bila svesna svakog detalja medicinske procedure
koja se odvijala nada mnom, dok je svet oko mene smatrao da sam u
komi.
I dalje sam oseala kako se sve vie irim prema van, povlaei se iz
fizikog okruenja. Kao da sam probila granice vremena i prostora, i
nastavljala se iriti i zauzimati neko vee prostranstvo svesti. Imala sam
takvo oseanje osloboenosti kakvo nikad ranije nisam doivela u
fizikom ivotu. Ne mogu vam to opisati drugaije nego kao
kombinaciju radosti i velike doze ushienja i sree. Svemu tome je uzrok
bio moje odvajanje od bolesnog i umirueg tela, neko oseanje
ushiujueg osloboenja od svih bolova koje mi je rak doneo.
Dok sam nastavljala sve dublje tonuti u drugo carstvo, irei se
prema van, postajui sve i svako, oseala sam kako mi se polako
smanjuje emocionalna povezanost s ljudima koje volim i sa onim to me
okruuje. Preplavilo me je ono to mogu opisati samo kao bezuslovnu
ljubav, vrsto me obavijajui dok sam se preputala. Izraz bezuslovna
ljubav zaista nije dovoljan da opie to oseanje, budui da su te rei
toliko koritene da su se izlizale i izgubile svoj intenzitet. Fizika borba
koju sam toliko dugo vodila me je konano pustila iz svojih kandi, i
doivela sam predivno iskustvo slobode.
Nisam oseala kao da sam fiziki negde otila vie je to bilo kao da
sam se probudila. Moda sam se konano probudila iz runog sna. Dua
mi je konano uvidela svoju stvarnu velianstvenost! inei to, irila se
izvan mog tela i ovog fizikog sveta. irila se sve dalje i dalje, dok nije
zaokupila ne samo ovo postojanje, ve se proirila u drugo carstvo koje
prevazilazi granice ovog vremena i prostora istovremeno ih
obuhvatajui.
Ljubav, radost, ekstaza i strahopotovanje su tekli u mene i kroz
mene, potpuno me ispunjavajui. Nisam mogla ni sanjati da postoji tolika
ljubav, kao to je ova koja me ispunjava i obuhvata. Oseala sam se vie
slobodno i ivotno nego ikad ranije. Kao to sam ve opisala, iznenada
sam znala ono to nije fiziki bilo mogue, poput razgovora izmeu
medicinskog osoblja i lanova moje porodice koji su se odigravali daleko
od bolnike postelje.
Velianstvni oseti koji su me preplavljivali su poticali iz nekog Formatted: Not Highlight
drugog carstva, i ne postoje rei kojima bih ih opisala. Oseaj potpune,

iste i bezuslovne ljubavi nije liio ni na ta to sam ranije znala.
Apsolutna i neosuujua... bez ikakve diskriminacije, kao da nisam
morala nita uiniti da je zasluim, niti sam se morala bilo kako dokazati
da bih je bila vredna.
NA MOJE ZAPREPATENJE, postala sam svesna prisustva svog
oca, koji je preminuo deset godina ranije, i bilo mi je neverovatno uteno
to ga oseam pored sebe.
Tata, pa ti si tu! Ne mogu verovati!
Te rei nisam izgovorila, samo sam ih pomislila u stvari, vie kao
da sam oseala emocije u pozadini rei, jer u tom carstvu nije bilo
drugog naina komunikacije, osim kroz emocije..
Da, tu sam, duo, i uvek sam bio tu za tebe i itavu porodicu!
preneo mi je otac. Opet nije bilo rei, ve samo oseanja, ali sasvim
jasno sam ga razumela.
Onda sam prepoznala sutinu svoje najbolje prijateljice, Sani, koja je
preminula od raka tri godine ranije. Osetila sam neto to mogu opisati
samo kao uzbuenje, dok su me njihova prisustva obavijala kao topao
zagljaj, i osetila sam utehu. inilo se da znam da su oni bili uz mene
dugo vremena, mnogo pre nego to sam ih postala svesna, tokom itavog
trajanja moje bolesti.
Bila sam svesna i drugih bia oko mene. Nisam ih prepoznavala, ali
sam znala da me mnogo vole i da me tite. Shvatila sam da su i oni bili tu
svo vreme, okruujui me ogromnom ljubavlju, ak i kada toga nisam
bila svesna.
Spajanjem sa Saninom sutinom mi je predstavljalo ogromnu utehu,
jer mi je toliko nedostajala otkako je preminula. Oseala sam samo
bezuslovnu ljubav, i prema njoj i od nje. A onda, tek to sam to osetila,
kao da se moja sutina stopila sa Saninom, i ja sam postala ona. Shvatila
sam da je ona tu, tamo i svugde. Mogla je biti na svakom mestu u svako
vreme, za sve one koje voli.
Premda vie nisam koristila pet fizikih ula, percepcija mi je bila
neograniena, kao da sam dobila neko novo ulo, mnogo izotrenije od
onih koja su nam inae na raspolaganju. Periferni vid mi se proirio na
360 stepeni i bila sam u potpunosti svesna svega to me okruuje. I ma
koliko to udno zvualo, i dalje sam oseala kao da je sve to skoro
normalno. Sad mi je bilo sputavajue biti u fizikom telu.
Takoe, u tom carstvu je vreme izgledalo drugaije, i sve trenutke
sam oseala odjednom. Bila sam svesna svega to me se tie prolosti,
sadanjosti i buduosti u isto vreme. Postala sam svesna neega to mi
je izgledalo kao nekoliko ivota koji se odvijaju istovremeno. inilo mi
se da u jednoj inkarnaciji imam mlaeg brata, i zatitniki se odnosim
prema njemu. Meutim, znala sam da je njegova sutina ista kao
Anopova, samo to je u toj inkarnaciji on bio mlai, a ne stariji od mene.
Izgledalo mi je da se taj ivot sa Anopom odvija u nekom nerazvijenom
ruralnom okruenju, u vremenu i mestu koje nisam mogla odrediti. iveli
smo u oskudno nametenoj kolibi od blata, i ja sam Anopa uvala dok su
nam roditelji radili u polju.
I dok sam doivljavala sve te osete povezane s tim da sam starija
sestra, zatitnica, koja se brine da imamo dovoljno hrane i da smo
zatieni od nepoeljnih spoljanjih uticaja, nije mi izgledalo kao da
proivljavam proli ivot. Iako okruenje jeste izgledalo istorijsko, u tom
carstvu mi se inilo kao da se sve odigrava ovde i sada.
Drugim reima, vreme nije proticalo linearno, onako kako ga inae
doivljavamo. Kao da nai ovozemaljski umovi ono to se oko nas
odigrava pretvaraju u jedan sled dogaaja; meutim, u stvarnosti, kada
doivljaje ne izraavamo kroz telo, sve se odigrava istovremeno, bilo da
se radi o prolosti, sadanjosti ili budunosti.

Iako sposobnost istovremene percepcije svega jeste doprinela
atmosferi jasnoe u tom carstvu, donekle sam zbunjena kad se toga
priseam i piem o tome. Sled dogaaja nije oigledan kada nema
linearnog protoka vremena, usled ega opisivanje zvui prilino
nespretno.
ini mi se da nas naih pet ula ograniavaju na to da se moramo
koncentrisati na samo jednu taku u bilo kom datom trenutku, i onda to
povezujemo da bismo stvorili iluziju linearne stvarnosti. Telesnost nam
takoe ograniava percepciju prostora koji nas okruuje, svodei je samo
na ono to oima i uima moemo videti i uti, ili to moemo dodirnuti,
pomirisati ili okusiti. Meutim, liena ogranienja svog tela, svaku taku
vremena i prostora sam sagledavala odjednom.
NE MOGU VALJANO OPISATI povienu svest koju sam imala u
tom proirenom carstvu, uprkos najboljim naporima da vam to prenesem.
Jasnoa me je zapanjivala.
Univerzum ima smisla! shvatila sam. Konano razumem znam
zato imam rak! Bila sam previe zaokupljena udesnou tog trenutka
da bih razmiljala o uzroku, iako u ga ubrzo podrobnije istraiti.
Takoe, inilo mi se da razumem zato sam uopte dola na ovaj svet
znala sam svoju pravu svrhu.
Kako to da odjednom sve ovo shvatam? pitala sam se. Ko mi daje sve Formatted: Not Highlight
te informacije? Je li to Bog? Krina? Buda? Isus? I najednom sam bila

preplavljena shvatanjem da Bog nije bie, ve stanje bia... a sad sam ja
bila to stanje bia!
Videla sam kako mi je ivot tesno utkan u sve to sam do tada
saznala. Moje iskustvo je bilo poput jedne niti protkane kroz ogromne i
detaljno obojene slike na jednoj beskranoj tapiseriji. Sve druge niti i boje
su predstavljali moje odnose, ukljuujui i svaki ivot koji sam dotakla.
Bile su tu niti koje su mi predstavljale majku, oca, brata, mua i svaku
drugu osobu koja mi je ula u ivot, bilo da je sa mnom povezana na
pozitivan ili negativan nain.
Oh, evo niti ak i za Bilija, koji me je maltretirao kad sam bila dete!
Ama ba svaki susret je bio utkan, tvorei platno koje je predstavljalo
zbir itavog mog ivota do tog trenutka. Ja moda i jesam predstavljala
samo jednu nit, ali ona je bila integralni deo celokupne zavrene slike.
Videvi ovo, shvatila sam da dugujem sebi, svakome koga sam srela,
kao i samom ivotu da uvek budem izraz svoje sopstvene, jedinstvene
sutine. Pokuaji da budem neto ili neko drugi mi nisu doneli nita
dobro samo su me liili mog istinskog ja! Spreavali su druge da me
doive onakvom kakva jesam, i liili su me mogunosti da naa
interakcija bude autentina. Takoe, nedostatak autentinosti liava
univerzum onoga ta sam ja dola da budem i onoga ta sam dola da
izrazim.
U takvom stanju jasnoe sam takoe shvatila da nisam ono to sam
oduvek mislila da sam: Evo me sad, bez tela, rase, kulture, religije,
verovanja... a ipak nastavljam postojati! ta sam onda ja? Ko sam ja?
Sasvim sigurno se ne oseam uproenom ili bilo kako umanjenom.
Naprotiv, nikad nisam bila ovolika, ovako mona, ovako sveobuhvatna.
Vau, nikad se nisam ovako oseala!
I eto me sad, bez tela i bilo kakve fizike osobine, a opet, moja ista
sutina i dalje postoji, i to ni u kom sluaju nije neki umanjeni element
mog celokupnog bia. U stvari, oseala sam da sam daleko vea,
intenzivnija i ekspanzivnija od svog fizikog bia u sutini,
velianstveno. Oseala sam se veno, kao da sam oduvek postojala i da
u uvek postojati, bez poetka i kraja. Bila sam ispunjena saznanjem da
sam jednostavno veliansvena.
Kako da ovo nikad pre nisam primetila u vezi sa sobom? pitala sam
se.
Dok sam posmatrala veliku tapiseriju koja je predstavljala
celokupnost mog ivota do tog trenutka, mogla sam precizno
identifikovati ta me je to dovelo do onoga gde se danas nalazim.
Pogledaj samo moj ivotni put. Zato, o, zato sam uvek bila toliko
stroga prema sebi? Zato sam se uvek prekorevala? Zato sam samu
sebe naputala? Zato se nikad nisam zauzela za sebe i svetu pokazala
divotu svoje due?
Zato sam uvek potiskivala vlastitu inteligenciju i kreativnost da bih
udovoljila drugima? Zato sam tlaila samu sebe, uvek traei odobrenje
od drugih samo da bih bila ono to jesam? Zato nisam sledila sopstveno
predivno srce i govorila vlastite istine?
Zato ovo ne shvatamo dok se nalazimo u svojim fizikim telima?

Kako to da nikad nisam znala da ne trebamo biti toliko strogi prema
sebi?
I dalje sam oseala da sam potpuno uronjena u more bezuslovne
ljubavi i prihvatanja. Mogla sam sebe pogledati novim oima, i videti da
predstavljam jedno prekrasno bie Univerzuma. Shvatiti da me sama
injenica da postojim ini dostojnom ovog nenog pogleda, a ne
osuivanja. Nisam morala uiniti nita posebno; ljubav sam zasluila
samo time to postojim, nita manje i nita vie.
Prilino me je iznenadilo kad sam to shvatila, budui da sam uvek
smatrala kako trebam raditi na tome da budem voljena. Verovala sam da
nekako moram zasluiti i postati vredna toga da je nekom stalo do mene,
tako da sam bila zapanjena kad sam uvidela da nije tako. Voljena sam
bezuslovno, iz prostog razloga to postojim.
Doivela sam preobraaj nezamislive jasnoe kad sam shvatila da
sam ova proirena, velianstvena sutina zaista ja. To je bila istina o
mom biu. Razumevanje je bilo tako jasno: gledala sam u novu
paradigmu 1 sebe, postajui bletavo svetlo sopstvene svesnosti. Nita
nije ometalo tok, velianstvenost i zapanjujuu lepotu onoga to se
odigravalo.
POSTALA SAM SVESNA DA SMO svi povezani. Ne samo svaka
osoba i svako ivo bie, ve isprepletena unifikacija za koju sam oseala
kao da se iri na sve strane, da obuhvati sve u univerzumu svakog
oveka, ivotinju, biljku, insekta, planinu, more, neive predmete i sam
svemir. Shvatila sam da je itav univerzum iv i ispunjem sveu,
obuhvatajui celokupan ivot i prirodu. Sve je deo beskrajne Celine. I ja
sam neodvojivo povezana sa celokupnim ivotom. Svi smo mi samo
aspekti tog jedinstva svi smo mi jedno, i svako od nas ima uticaja na
kolektivnu Celinu.
Znala sam da su Danijevi ivot i svrha nerazdvojivo povezani s
mojim, i ako ja umrem, on e me slediti nedugo potom. Ali sam takoe
znala da e, ak i ako se to dogodi, na velikoj slici sve i dalje biti
savreno.
1
paradigma (gr. paradeigma) primer za ugled, uzor, uzorak; obrzac; model za likovne
umetnike. Prim. ur. MM.
Za razliku od onoga u ta sam ranije verovala, svatila sam da rak nije

nikakva kazna za neto to sam uinila pogreno, niti sam pogoena
negativnom karmom kao rezultat neega to sam uradila. Bilo je kao da
svaki trenutak sadri neograniene mogunosti, i ono gde sam se tog
trenutka nalazila je predstavljalo kulminaciju svake odluke, svakog
izbora i svake pomisli tokom itavog mog ivota. Mnogi moji strahovi i
moja velika mo su se manifestovali kao ta bolest.
87
Neto beskrajno i potpuno

fantastino
Iako ovom knjigom pokuavam s vama podeliti svoje iskustvo bliske
smrti, ne postoje rei koje bi mogle adekvatno opisati dubinu tog
iskustva i koliinu spoznaje koje me je preplavilo. Prema tome, najbolji
nain da to prenesem je da upotrebljavam metafore i analogije. Nadam se
da u uz njihovu pomo uhvatiti deli sri onoga to vam elim preneti.
Zamislite, recimo, jedno veliko, mrano skladite. ivite u njemu i
imate samo jednu baterijsku lampu da vam osvetljava prostor. Sve to
znate o onome ta taj ogromni prostor sadri je ono ta ste mogli videti
pri uskom snopu svetlosti malene baterijske lampe. Kad god elite neto
potraiti, moda ete to pronai, a moda i neete, ali to ne znai da ta
stvar ne postoji. Ona je tu, ali vi je samo niste obasjali. Pa ak i kada
svetlost padne na tu stvar, moda e vam biti teko da razluite ta je to
to vidite. Moete imati prilino jasnu ideju o onome ta traite, ali esto
ostanete zaueni. Moete videti samo ono na ta je snop svetlosti
usmeren, i identifikovati samo ono ta ve poznajete.
Eto, takav je fiziki ivot. Svesni smo samo onoga na ta su nam u
datom trenutku usmerena ula, i moemo razumeti samo ono ta nam je
ve poznato.
Zatim, zamislite da jednog dana neko pritisne prekida i upali svetlo.
Tada, u iznenadnoj navali svetlosti, zvukova i boja, po prvi put vidite
itavo skladite i ono ne lii na bilo ta to ste ikada zamiljali. Svetla
trepere, bleskaju, sijaju i izbacuju crvene, ute, plave i zelene varnice.
Vidite boje koje ne prepoznajete, kakve nikad ranije niste videli. Muzika
kakvu nikad ranije niste uli ispunjava prostoriju fantastinom,

kaleidoskopskom melodijom koja dopire sa svih strana
Neonski znaci pulsiraju i prelivaju se duginim bojama vinje, limuna,
cinobera, groa, lavande i zlata. Elektrine igrake jure gore, dole i oko
polica natrpanih neopisivo obojenim kutijama, paketima, papirima,
olovkama, bojicama, tuevima, konzervama hrane, paketima arenih
lizalica, flaama gaziranih pia, okoladama svake vrste, ampanjcem i
vinima sa svih strana sveta. Vatromet se iznenada rasprskava u zvezdaste
varnice, izbacujui svetlucavo cvee, vodopade hladne vatre, zvidue
eravice i svetlosne animacije.
Ogromnost, kompleksnost, dubina i irina svega to se oko vas
odigrava vas gotovo obara s nogu. Ne moete pogledom obuhvatiti itav
prostor, i znate da tu postoji mnogo vie od onoga ta moete upiti iz te
bujice koja vam preplavljuje ula i emocije. Ipak, jasno oseate da ste
ustvari deo neega ivog, beskrajnog i potpuno fantastinog, da ste deo
velike tapiserije koja se prostire daleko izvan granica pogleda i sluha.
Shvatate da je ono to ste smatrali stvarnou u stvari samo mrvica u
svetu uda koji vas okruuje. Moete videti kako su mnogobrojni delovi
meusobno povezani, kako svi sarauju, kako se sve uklapa. Primeujete
koliko u tom skladitu ima stvari koje nikad ranije niste videli, za koje
niste ni sanjali da mogu postojati u takvoj velianstvenosti boja, zvukova
i oblika ali eto ih tu, pored svega onoga to ste ve znali. ak i
predmeti kojih ste bili svesni dobijaju potpuno drugaiji kontekst, tako
da i oni sad izgledaju potpuno novi i udno nadrealni.
ak i kada se svetlo opet ugasi, nita vam ne moe oduzeti ono
razumevanje i jasnou, uenje i lepotu, niti onu bajkovitu ivotnost
doivljaja. Nita vam vie ne moe ponititi znanje o svemu onome ta u
tom skladitu postoji. Sada ste mnogo svesniji ta je sve tu, kako emu
pristupiti i ta je sve mogue, nego to ste bili uz svetlost malene
baterijske lampe. Ostajete prepuni strahopotovanja pred svime to ste
doiveli tokom tih zaslepljujue lucidnih trenutaka. ivot je dobio drugo
znaenje, i kako kreete dalje, tako se nova iskustva raaju iz te
svesnosti.
UDILA SAM SE TOM NOVOM RAZUMEVANJU, steenom u
drugom carstvu, uivajui i istraujui tu sveobuhvatnu svest.
Istovremeno, postala sam svesna da preda mnom stoji izbor.
8. Neto beskrajno i potpuno fantastino 89
Dola sam do take u kojoj sam opet snano osetila uteno oevo
pristustvo oko sebe, gotovo kao da me je otac grlio.
Tata, oseam se kao da sam stigla kui! Tako mi je drago to sam
ovde. ivot je tako bolan! rekla sam mu.
Ali ti si uvek kui, duo, preneo mi je. Uvek si bila, i uvek e biti.
elim da to zapamti.
Premda nisam uvek bila bliska sa ocem dok sam odrastala, sve to
sam sad mogla osetiti kako dopire od njega je bila velianstvena,
bezuslovna ljubav. Tokom svog fizikog ivota s njim su me esto
frustrirali njegovi pokuaji da me natera da se prilagodim indijskim
kulturnim normama, kao to me je terao da se udam mlada i inio da se
oseam izopteno jer se nisam uvek pokoravala. Meutim, u ovom
carstvu, uvidela sam da sve to otac, bez ikakvih fizikih ogranienja i
sputanosti usled svih njegovih kulturnih uslovljavanja i oekivanja, osea
prema meni je ista ljubav.
Svi kulturni pritisci kojima me je izlagao tokom ivota su nestali,
budui da su svi oni bili deo fizikog postojanja. Nita od toga nije vano
nakon smrti; te vrednosti se ne prenose u zagrobni ivot. Sve to je
preostalo je naa povezanost i bezuslovna ljubav koju smo oseali jedno
prema drugome. Po prvi put sam se osetila zaista voljeno i sigurno u
oevom prisustvu. To je bilo zaista zapanjujue oseanje, kao da sam
konano dola kui!
Naa komunikacija nije bila verbalna, ve potpuno spajanje
uzajamnog razumevanja. Ne samo da sam razumela oca ve kao da
sam postala on. Shvatila sam da je on bio uz itavu porodicu, svih ovih
godina otkako je preminuo. Bio je s majkom, motrei je i pomaui joj; a
bio je i sa mnom, na venanju i kroz itav tok moje bolesti.
Osetila sam da oeva sutina direktnije komunicira sa mnom: Duo,
elim da zna da jo nije tvoje vreme da doe kui. Ipak, i dalje je tvoj
izbor da li eli poi sa mnom ili se vratiti u svoje telo.
Ali, moje telo je tako bolesno, izmodeno i izjedeno rakom! To mi je
bila prva pomisao koja potekla kroz mene. Zato bih elela da se vratim
u to telo? Nije mi donelo nita osim patnje ne samo meni, ve i Mami i
Daniju! Ne vidim svrhu u tome da se vratim natrag.
Da ne pominjem kako je to stanje bezuslovne ljubavi jednostavno
bilo tako blaeno da nisam mogla podneti pomisao na povratak. elela

sam da zauvek ostanem tu gde jesam.
Jako mi je teko opisati ono to se potom dogodilo. Prvo, inilo mi se
da se preda mnom pojavljuje sve na ta bih usmerila svest, ma ta to bilo.
Drugo, vreme je bilo potpuno nebitno. Ono nije bilo ak ni inilac kojeg
treba razmotriti, kao da uopte nije postojalo.
Neto ranije, lekari su mi uradili testove funkcija organa, i izvetaji
su ve bili napisani. Meutim, u ovom carstvu se inilo kao da rezultati
testova i izvetaji zavise od odluke koju tek trebam doneti da li u
iveti, ili dalje nastaviti put u smrt. Ako odaberem smrt, rezultati e
pokazati otkazivanje organa. Ako odluim da se vratim u fiziki ivot,
pokazae da se funkcije organa polako popravljaju.
U tom trenutku sam odluila da se ne elim vratiti. Onda sam postala
svesna kako moje fiziko telo umire, i videla kako lekar razgovara s
lanovima moje porodice, objanjavajui im kako je smrt nastupila usled
otkazivana organa.
Istovremeno, otac mi je preneo: Ovo je najdalje to moe doi, duo.
Ako krene dalje, nee se vie moi vratiti.
Postala sam svesna granice ispred sebe, premda linija ogranienja Formatted: Not Highlight
nije bila fizika. Vie je to liilo na nevidljivi prag, oznaen promenom u

razini energije. Znala sam da nema povratka ako ga preem. Sve veze s
fizikim svetom e biti definitvno prekinute; i, kao to sam videla,
porodica e mi biti obavetena da je smrt usledila zbog otkazivanja
organa, prouzrokovanim limfomom u terminalnom stadiju.
Bezuslovna ljubav i prihvatanje su bili neverovatni, i elela sam
prekoraiti prag i oseati ih i dalje, itavu venost. Kao da sam bila
obavijena jedinstvom, istom sutinom svakog ivog bia, bez njihovih
bolova, drama i ega.
Okrenula sam svest prema reakcijama uznemirenih lanova porodice
na vest o mojoj smrti. Videla sam kako Dani zariva glavu u moja
beivotna prsa, drei mi krhku ruku. Telo su mu potresali duboki,
nekontrolisani jecaji. Majka je stajala iznad mene, bela kao kre, sa
izrazom neverice. A brat, Anop, je tek stigao, okiran to nije uspeo doi
na vreme.
Meutim, pre nego to sam bila uvuena u ono ta se deava s mojim
8. Neto beskrajno i potpuno fantastino 91
fizikim postojanjem, nala sam se odvuena od sopstvenih emocija.

Ponovo me je okruilo ohrabrujue oseanje da je sve to deo neke vee
prie. Znala sam da e, i ako odluim da se ne vratim, sve i dalje biti ba
kako treba na velikoj tapiseriji ivota.
U TRENUTKU KADA sam odluila da nastavim put prema smrti,
postala sam svesna jedne nove razine istine.
Saznala sam da, budui da sam uvidela ko sam zaista i shvatila
velianstvenost svog istinskog ja, ako odluim da se vratim u ivot, telo
e mi se oporaviti velikom brzinom ne za nekoliko meseci ili sedmica,
ve za nekoliko dana! Znala sam da lekari nee moi pronai ni traga
raku, ako odluim da se vratim u svoje telo.
Kako je to mogue? To otkrie me je zapanjilo, i elela sam razumeti
zato.
Tada sam shvatila da telo predstavlja samo odraz mog unutranjeg
stanja. Ako je moje unutranje ja svesno svoje veliine i veze sa Svim-
to-jeste, telo e ubrzo to odraziti i poeti da se isceljuje velikom
brzinom.
Premda sam uvek imala izbora, takoe sam uvidela da tu postoji jo
neto... Oseam se kao da imam neku svrhu koju trebam ispuniti. Ali, ta
je to? Kako da to otkrijem?
Shvatila sam da neu morati traiti ta trebam uiniti otkrie mi se
to samo. Tu se radilo o pomaganju velikom broju ljudi hiljadama,
moda i desetinama hiljada; moda tako to u im preneti poruku.
Meutim, neu morati traiti ili razraivati nain na koji u to postii.
Samo sam trebala dopustiti da se sve razvije samo od sebe.
Da bih dostigla to stanje doputanja, sve to sam trebala uiniti je da
budem ja! Shvatila sam da je sve to sam ikad, za sve ove godine, trebala
uiniti je da budem ja, bez donoenja sudova ili oseanja da sam
manjkava. Istovremeno sam uvidela da je naa sr, naa sutina sainjena
od iste ljubavi. Mi smo ista ljubav svako od nas. Kako bismo i mogli
dto ne biti, kad svi dolazimo iz Celine i vraamo se u nju. Razumela sam
da to znai da se nikad ne trebamo bojati onoga ko smo. Stoga, biti
ljubav i biti ono to istinski jesmo predstavlja jednu te istu stvar!
Kad sam doivela to najvee otkrovenje od svih, osetila sam se kao
da me je munja pogodila. Shvatila sam da u isceliti i sebe i druge, samo
time to u biti ljubav koja uistinu i jesam. Nikad ranije to nisam

shvatila, a opet, izgledalo mi je tako oigledno. Ako smo svi mi Jedno,
ako smo svi aspekti jedne iste Celine, koja predstavlja bezuslovnu ljubav,
onda je razumljivo da je ljubav ono ko i ta mi jesmo! Znala sam da je u
stvari to jedina svrha ivota: da budemo ono ta jesmo, da ivimo svoju
istinu i budemo ljubav koja jesmo.
I kao da potvruju ono to sam shvatila, osetila sam da mi i otac i
Sani prenose: Sad kad zna istinu o onome ko zaista jesi, vrati se i ivi
svoj ivot neustraivo!
93
Razumevanje uda
Dok sam leala u bolnici, moj brat je osetio da neto nije u redu, i pre
nego to su ga obavestili da sam u komi i da mi se ivot pribliava kraju,
Anop je iveo u Puni, u Indiji, i neto ga je nateralo da nazove putniku
agenciju i rezervie let za Hong Kong. Kad je nazvao, zahtevao je kartu
za taj isti dan, jer je oseao veliku hitnost. Agent mu je rekao da su letovi
iz Pune za taj dan ve popunjeni, ali da ima jedan let iz Bombaja. Anop
je uzeo kartu za taj let, iznajmio automobil i vozio etiri sata da stigne na
let za Hong Kong.
Kada je Dani okrenuo broj mog brata, da ga obavesti o stanju u kom
se nalazim i kae mu da doe to pre moe, javila mu se Mona, moja
snaha, i rekla da je Anop ve krenuo. Kada je Mona, koja je budistkinja,
saznala koliko mi je stanje ozbiljno, okupila je grupu budista da se mole
za moje ozdravljenje.
U meuvremenu, u Hong Kongu, majka je hodala gore-dole po
hodniku, molei se ivi za moj ivot. Oseala se bespomono i nije znala
ta jo da uini, pa je otila u hinduistiki hram isti onaj hram u koji su
me roditelji vodili kad sam bila dete. Popela se irokim stepenitem na
ulazu, prola kroz dvorite i ula u glavnu dvoranu za molitve, u kojoj su
jarko obojene statue bogova Krine, ive i Ganee u prirodnoj veliini
ukraavale prednji zid. Majka je pokrila glavu i sela pred njih, blago
povijene glave, priajui s njima i nalazei utehu u njihovom prisustvu.
U isto vreme, bliska porodina prijateljica Linda, pobona katolkinja,
organizovala je grupnu molitvu u svojoj crkvi. Sveteniku je ispriala o
mojoj situaciji, i pomolili su se za mene.
Dok sam leala u komi, s cevicama zabodenim u nos, usta i ruke,
mu mi je ostao pored mene, apuui mi da je tu i govorei mi da se
vratim.
Toliko toga jo imamo zajedno da uinimo, draga, mogla sam ga
uti kako apue. Molim te, molim te, vrati se! ekau te ba ovde, pa
makar mi za to trebao i itav ivot.
Ostao je budan celu no, posmatrajui kazaljke i merae iznad
kreveta, ekajui, ne elei da propusti ako budem ispustila poslednji
dah, snagom volje me zovui natrag.
Dani, dragi Dani. Nadam se da e uvek znati koliko te volim, elela
sam da mu kaem. Molim te, ne brini zbog mene. Dobro sam. Volela bih
da mogu s tobom podeliti ono to sada znam. To telo iju ruku dri
nisam stvarna ja. Uvek emo biti zajedno, povezani kroz itavo vreme i
prostor. Nita nas ne moe razdvojiti. ak i ako fiziki umrem, nikad
neemo biti razdvojeni. Sve je savreno, ba onakvo kakvo je. Sada to
znam, i elim da i ti to zna.
Oko etiri sata ujutro, telo mi se poelo iznenada guiti. Grcala sam
kao da ne mogu uhvatiti dah. Dani se uspaniio, pomislivi da su mi to
poslednji trenuci, i pritisnuo dugme za uzbunu. Sestre su dotrale, sloile
se da je nastupilo guenje, i pozvale lekara. Zatim su me okrenule i
poele udarati po leima.
Lekaru je trebalo oko dvadeset minuta da stigne. Kada je doao rekao
je Daniju da su mi plua puna vode i da se davim vlastitim tenostima.
Rekao je sestrama da donesu opremu za drenau plua. Kad su donele
neto to je liilo na providnu kesu sa dugakom iglom, lekar mi je tu
iglu kroz lea zaboo u plua, izvlaei tenost koja se izlivala u kesu.
Ponovio je to 3-4 puta, dok se u kesi nije nakupio skoro litar tenosti, i
onda je uklonio iglu. I dalje sam mogla videti sopstveno telo, i ono je
sada disalo lake.
Dani je ostao uz mene itavo jutro i vei deo dana, posmatrajui
kazaljke i merae iznad mene i drei me za ruku.
Brat mi je tog popodneva stigao u Hong Kong i sa aerodroma nazvao
Danija mobilnim telefonom.
Dani mu je rekao: Nemoj da ide kui da se raspakuje. Uzmi taksi i
doi pravo u bolnicu. Ne znamo koliko jo vremena imamo. I tako,
Anop je sa svim torbama doao u bolnicu.
OKO ETIRI SATA POPODNE sam otvorila oi, i sve mi je
9. Razumevanje uda 95
izgledalo veoma zamueno. Jedva sam nazirala da je mutni lik koji se

nadvija iznad mene Dani, a zatim sam mu ula glas: Vratila se!
Zvuao je tako sreno. Bilo je popodne, 3. februara, oko 30 sati
nakon to sam upala u komu.
Onda sam zaula bratov glas i pokuala sam se nasmeiti.
Hej, seko. Dobrodola nazad!, rekao je Anop, a u glasu mu se
mogla uti radost.
Uspeo si!, rekla sam. Znala sam da e doi. Videla sam te u
avionu kako dolazi.
Malo se zaudio, ali nije previe razmiljao o tom komentaru. itava
porodica je jednostavno bila srena jer je izgledalo da se oporavljam. I
majka je bila tu, smeei se dok me je uzimala za ruku. Bila sam
izgubljena, budui da nisam shvatala da sam bila u komi, i jo uvek
nisam u potpunosti razumela ta se dogaa, niti sam shvatala da vie
nisam u drugom carstvu.
Vid mi se polako razbistravao i lake sam mogla razaznavati lanove
porodice. Videla sam Anopov kofer, naslonjen na zid iza njega.
Uao je lekar, izgledajui istovremeno iznenaeno i zadovoljno to
me vidi budnu. Dobrodola nazad! Poprilino smo se zabrinuli za tebe!
rekao je.
Dobro vee. Lepo vas je opet videti, doktore an, odgovorila sam
mu, jo uvek pomalo oamuena.
Kako znate ko sam?, pitao je sa oiglednim iznenaenjem.
Zato to sam vas videla, rekla sam mu. Zar mi niste vi uklanjali
tenost iz plua usred noi, jer sam imala problema s disanjem?
Da, ali svo vreme ste bili u komi. Oi su vam bile zatvorene!
pokuao je zanemariti komentar i nastavio je, Ovo je zaista prijatno
iznenaenje! Nisam oekivao da u vas zatei budnu, ve sam doao da
vaoj porodici saoptim neke dobre vesti. Upravo smo dobili rezultate
testova funkcije bubrega i jetre, i ti organi vam ponovo poinju
funkcionisati, izgledao je veoma zadovoljno.
Ali, ja sam znala da oni poinju funkcionisati, promrmljala sam,
oseajui se zbunjeno.
Niste mogli to znati, strpljivo me je uveravao dr. an. To je bilo
neoekivano. Odmarajte se sad, naloio mi je dok je izlazio iz sobe.
lanovi moje porodice su sijali od sree i odavno ih nisam videla

tako vesele. Dok je lekar izlazio, duboko su mu zahvaljivali na lepim
vestima.
Kad je dr. an izaao, pitala sam mua: Zato je bio toliko
iznenaen to sam ga prepoznala? Videla sam kako me lei. Zar nije on
isti doktor koji ti je rekao da su mi se organi ve ugasili, da se neu
izvui i da imam jo samo nekoliko sati ivota?
Kako si ula to?, pitao je Dani. Nije to rekao u ovoj sobi.
Razgovarali smo niz hodnik, 20 metara odavde.
Ne znam kako sam ula. I ne razumem kako, ali znala sam za
rezultate testova funkcija organa i pre nego to je doktor uao.
Iako sam i dalje bila prilino grogi, postajalo je jasno da se neto
definitivno dogodilo u meni.
NAREDNIH DANA SAM bila u stanju porodici polako prepriati ta
mi se dogaalo u drugom carstvu, a takoe sam im opisala mnogo toga
ta se deavalo oko mene dok sam bila u komi. Zapanjenim lanovima
porodice sam prepriavala, gotovo re po re, neke od razgovora koji su
se odvijali ne samo oko mene, ve i van sobe, niz hodnik i u bolnikoj
ekaonici. Na opte iznenaenje, mogla sam im opisati mnoge
medicinske procedure kroz koje sam prola i opisala sam im lekare i
sestre koji su ih izvodili.
Onkologu i lanovima porodice sam ispriala kako sam u sred noi
imala tekoa s disanjem i poela se daviti u sopstvenim tenostima,
kada je Dani pritisnuo dugme za uzbunu. Priala sam kako su sestre
dotrale i hitno pozvale lekara, koji je uurbano doao dok su svi mislili
da isputam poslednji dah. Opisala sam svaki detalj tog dogaaja,
ukljuujui i vreme u koje se odigrao, na iznenaenje svih.
ak sam identifikovala i osobu koja je paniila kad sam primljena u
bolnicu. Porodici sam rekla: To je bolniar koji je rekao da su mi se
vene povukle. Neprestano je priao kako nemam ni grama mesa na
udovima i kako sam sama kost i koa, pa e biti nemogue da mi nae
venu i prikljui infuziju u stvari, ton mu je bio kao da nema svrhe ni
pokuavati da mi nae venu.
Mog brata je to veoma uznemirilo, i kasnije mi je rekao da izgrdio
bolniara, rekavi mu: Sestra mi je ula svaku re koju ste rekli kad joj
niste mogli nai venu. ula je da ste bili spremni odustati od nje.
Nisam imao pojma da moe da me uje! Bila je u komi! Bolniar
je bio iznenaen i okiran, i kasnije se duboko izvinjavao zbog svoje
neosetljivosti.
DVA DANA NAKON BUENJA iz kome, lekari su me obavestili
da su mi nekim udom organi opet poeli funkcionisati, a oteklina
izazvana nagomilavanjem toksina se znaajno povukla. Bila sam krajnje
pozitivna i optimistina, i od lekara sam zahtevala da mi uklone cevicu
za hranu, govorei da mogu jesti sama. Jedna lekarka onkolog je
protestovala, tvrdei da sam previe neuhranjena i da mi telo jo uvek ne
apsorbuje hranjive materije. Ja sam, meutim, insistirala da znam da sam
spremna za hranu na kraju krajeva, organi su mi ponovo funkcionisali
normalno. Lekarka se nevoljko sloila, rekavi da e mi bez odlaganja
vratiti cevicu ako ne budem jela kako treba.
Ta cevica za hranu je bila verovatno najneugodnija od svih koje su
mi bile u telu. Bila je ubaena kroz nos, niz dunik pa u eludac. Kroz
nju su mi ubacivali tene proteine direktno u probavni sistem. Usled te
cevice mi je grlo bilo suho i skoreno, a unutranjost nosa me svrbela i
bilo mi je veoma neugodno. Jedva sam ekala da je se reim.
Kad su mi izvadili cevicu, lekar je lanovima porodice preporuio
da je sladoled verovatno najbolja vrsta hrana koju mogu uzimati u tom
trenutku. Ne samo da e mi sladoled smirivati abrazije u grlu, ve e mi
biti lake i da ga provarim, bez dodatnog napora koji bih morala uloiti u
vakanje. Oi su mi se zacaklile kad sam to ula, a Dani je poao da mi
kupi kutiju omiljenog sladoleda od okolade.
Kad je drugi onkolog obavio rutinske pretrage, nije mogao sakriti
iznenaenje. Tumori su vam se primetno povukli znaajno za samo
tri dana!, uzviknuo je u neverici. A otekline lezda su se gotovo
prepolovile!
Narednog dana su mi uklonili i cevicu za kiseonik, na moje
oduevljenje. Lekari su me testirali i videli da mogu da diem bez ikakve
pomoi, pa su odluili da je uklone. Do tada sam ve mogla sedeti u
postelji, premda mi je glava i dalje morala biti poduprta jastucima, jer
sam bila preslaba da je due vremena drim uspravno. I dalje sam bila
prepuna optimizma. elela sam razgovarati s porodicom, a naroito mi je
bilo drago dgledati Anopa i priati s njim o svemu ta se deavalo.
Ve sam se uelela muzike na iPodu 1, i od Danija sam traila da mi

ga donese u bolnicu. Zbog svih cevica i kablova koje su mi i dalje bile
prikaene, kao i bolnih rana od lezije na koi vrata, nisam mogla staviti
slualice. Stoga, Dani je prikljuio par malih zvunika na iPod i stavio ih
pored kreveta, tako da sam mogla sluati muziku.
Usled svog euforinog stanja sam neprestano elela sluati muziku
brzog ritma, premda nisam imala snage ni da ustanem iz postelje, a kamo
li da zaigram. Meutim, u mislima sam sasvim sreno skakutala naokolo,
a muzika je doprinosila ushienosti koju sam oseala. U to vreme nisam
u potpunosti razumela zato sam toliko pozitivna samo sam oseala da
znam neto.
Oseala sam se poput deteta. elela sam muziku, elela sam jesti
sladoled i razgovarti s lanovima porodice, i bila sam neprestano
nasmejana i srena. Nisam mogla ustajati iz postelje i kretati se, ali sve
mi je izgledalo savreno na neki nain koji nikad ranije nisam iskusila.
I dalje sam leala na odeljenju intenzivne nege, a lekari su poeli
smatrati da ometam druge pacijente, koji su bili ozbiljno bolesni!
Njihove porodice su se alile na muziku, smeh i avrljanje koje je
dopiralo s moje strane zavese.
Ne znam ta da mislim o vama!, rekao mi je dr. an prilikom
jutarnje vizite. Ne znam ak ni ta da vam napiem u kartonu. Va
sluaj je zaista neverovatan!
I tako, petog dana u bolnici, prebacili su me na regularno odeljenje,
gde sam imala slobodu da sluam muziku i smejem se koliko god elim.
POLAKO VRLO POLAKO, u stvari poela sam razumevati ta
mi se dogodilo. Kako mi se um razbistravao i kako sam se poinjala
priseati detalja svega to se odigralo, javljala mi se elja da zaplaem za
svaku sitnicu. Oseala sam ubod tuge to sam za sobom ostavila svu
zapanjujuu lepotu i slobodu drugog carstva. U isto vreme, i dalje sam
bila veoma srena i zahvalna to sam se vratila i to sam ponovo s
porodicom. Istovremeno sam ronila suze tuge i sree.
Pored toga, sa svima sam se oseala povezano kao nikad pre ne
samo s lanovima svoje porodice, ve sa svakom medicinskom sestrom,
1
iPod moderni elektronski ureaj za reprodukciju muzike i video sadraja proizvoaa
Apple. Prim. ur. MM.
lekarom i bolniarem koji mi je uao u sobu. Iz mene se izlivala ljubav

prema svakoj osobi koja je dola da neto uini ili da se na bilo koji
nain postara za mene. To nije bio nikakav oblik naklonosti s kakvim
sam se ranije upoznala. Oseala sam kao da sam sa svima njima
povezana na dubokoj razini, i znala sam sve to oseaju i razmiljaju, kao
da delimo jedan um.
Krevet mi se nalazio pored prozora, i nedugo nakon prelaska na
regularno odelenje, jedna od sestara me je pitala da li bih elela da se
uspravim i pogledam kroz prozor. Shvatila sam da ve dugo vremena
nisam videla spoljni svet, tako da me je to poprilino uzbudilo i rekla
sam: Da, apsolutno!
Sestra me je uspravila, i u trenutku kad sam pogledala kroz prozor
oi su mi se napunile suzama. Nisam ih mogla zaustaviti. Do tog trenutka
nisam ni znala da se bolnica nalazi tek nekoliko blokova udaljena od
doma mog detinjstva u Dolini sree (Happy Valley).
Kao to sam ranije rekla, ova bolnica nije bila ona u koju sam
godinama odlazila na redovne tretmane i transfuzije krvi. Ta ustanova je
vie liila na oveu kliniku, nego na potpuno opremljenu bolnicu. Kroz
vrata ove bolnice sam prvi put prola onog dana kad sam pala u komu.
I eto me sad; preda mnom se pruao pogled gotovo identian onome
ta sam posmatrala kao dete. Mogla sam videti hipodrom ispred bolnice i
tramvajsku liniju kojom sam se vozila sa Ah Fong! Dok sam suznih oiju
posmatrala scene iz svog detinjstva, oseala sam se kao da sam nainila
pun krug.
O, Boe, ne mogu verovati, pomislila sam u udu. Vidi samo ove
tramvaje, parkove i zgrade mog detinjstva. Kakva poruka dobila sam
drugu priliku! Mogu poeti iznova.
Iako mi je pogled bio poznat i scena sasvim uobiajena, itav svet je
nekako izgledao potpuno nov. Sve je izgledalo tako izotreno, jasno i
prekrasno, kao da to vidim po prvi put. Boje su bile jasnije nego to sam
pamtila, i svaki detalj sam uoavala kao da ga nikad ranije nisam videla.
Posmatrala sam susedne zgrade, od kojih sam u jednoj odrasla; park
direktno preko puta, koji sam poseivala kao dete; tramvaje koji tandru
u prolazu; automobile koji prolaze; peake koji hodaju vodei pse ili
uurbano obavljajui poslove. Sve sam posmatrala novim oima, kao da
sam ponovo dete. Prizor preda mnom nije mogao biti uobiajeniji, a opet,
bio je neto najbolje to sam videla ko zna otkad... moda ikad.

101
10
Dokaz isceljenja
Nekoliko dana nakon to sam prebaena sa OIN, zapoela sam s
fizikalnom terapijom, da povratim snagu miia. Prvog dana kog sam
bila u stanju ustati i prohodati sestra me je povela u kupatilo da se
pogledam u ogledalu. Osetila sam kako mi srce tone kad sam pogledala
kostur u ogledalu. To je bio prvi put otkako sam se probudila iz kome da
sam se osetila obeshrabreno.
Zamolila sam sestru da me ostavi nasamo nekoliko minuta, da bih
mogla imati malo privatnosti. Samo sam nastavila da zurim u odraz u
ogledalu. Gotovo da nisam prepoznavala osobu koja me je posmatrala iz
ogledala. Vei deo kose mi je opao u pramenovima; oi su mi izgledale
prevelike za duplje u kojima su smetene; jagodice su mi strale; imala
sam veliki zavoj s desne strane vrata, ispod uha, koji je prekrivao veliku,
otvorenu leziju na koi. Stajala sam sleena sopstvenom slikom, i poela
plakati.
Nisam plakala zbog tatine. Fizika pojava mi u tom trenutku nije
izgledala toliko vana. Umesto toga, osetila sam istu duboku tugu koju bi
svako osetio kad pogleda nekoga u takvom stanju. Oseala sam tugu
pomeanu s dubokom empatijom. U toj slici tom licu, tim oima
mogla sam videti godine bola koje su bile potrebne da se naem tamo
gde sam sad, stojei tu pred ogledalom.
Kako sam mogla sebi dopustiti da proem kroz sve te muke? Kako
sam mogla sebi stvarati toliko bola? pitala sam se.
Da, oseala sam kao da sam to sama sebi uinila. Posegnula sam
prema ogledalu i, dodirnuvi odraz svog uplakanog lica, zaklela sam se
da nikad vie sebe neu tako povrediti.
LEKARI SU BILI PRILINO REZERVISANI u vezi s mojim

isceljivanjem, naroito imajui u vidu stanje u kojem sam bila kad sam
dola u bolnicu. eleli su prilagoditi meavinu i doze medikamenata koje
su mi davali ega sam se, jednom ranije, strahovito bojala.
Posmatrala sam kako sestre dolaze da mi daju hemoterapiju. Okaile Formatted: Not Highlight
su kese s lekovima na postolje za infuziju. Svaka kesa, iji je sadraj iao

direktno meni u venu, imala je oznaku OTROV napisanu velikim
crvenim slovima. Sestre su nosile maske i gumene rukavice, da ne bi
nekim sluajem dole u kontakt sa opasnim hemikalijama. Zaudo, inilo
se da je sasvim prihvatljivo da mi te hemikalije unesu direktno u krvotok.
Znala sam da mi hemoterapija nije potrebna. Lekari su mi je davali iz
svojih razloga, ne mojih, jer ja sam znala da sam nepobediva. Nita mi
nije moglo nauditi, ak ni otrov ubrizgavan direktno u vene ista ona
stvar koje sam se toliko godina bojala! Zanimljivo je to nisam imala
uobiajene propratne pojave. Medicinski tim je bio prilino iznenaen
to nemam muninu, koja je uobiajeni pratilac hemoterapije.
Oseala sam se nekako pobedniki. Tako potpuno sam prevazila
strah od bilo ega od smrti od raka do hemoterapije da mi je upravo
to pokazalo da je strah bio ono to me je unitavalo. Dobro sam znala da,
da se sve to dogaalo pre mog iskustva u drugom carstvu, sam pogled na
re otrov ispisanu velikim crvenim slovima, uz sestre zamotane u
zatitnu opremu da izbegnu kontaminaciju, bi mi izazvao dovoljno straha
da me ubije. Sam psiholoki uinak bi me unitio, jer sam znala koliko
sam ranije bila ispunjena strahom.
A umesto toga, oseala sam se nepobedivo. Znala sam da odluka da
se vratim, koju sam donela na drugoj strani, nadjaava sve to se dogaa
u fizikom svetu.
Lekari su eleli da sprovedu niz testova da bi dobili jasniju sliku o
mom trenutnom stanju i da bi u skladu s tim prilagodili hemoterapiju.
Nevoljko sam pristala, najvie zato to sam znala da su ti testovi potrebni
njima mnogo vie nego meni, kao dokaz da sam isceljena, a delimino i
zato to sam ve znala kakvi e biti rezultati. Dokaz da sam u pravu bi mi
doneo oseaj pobede. Meutim, lekari su smatrali da sam jo uvek
previe slaba da podnesem opseno testiranje, pa su odluili da
proceduru razvuku na nekoliko sedmica, dok se oporavljam. Imala sam
manje od 40 kilograma i morala sam poveati unos hranjivih materija,
10. Dokaz isceljenja 103
pre bilo kakvih testova koji ukljuuju makar i najmanji hirurki zahvat,
budui da bi bilo kakve dodatne metode leenja mogle predstavljati
prevelik zahtev za moj ve iscrpljeni organizam.
Lezije po koi su se pretvorile u velike, zjapee rane koje su sestre
svakodnevno istile. Budui da su bile tako duboke i iroke, lekari su
smatrali da se nee isceliti bez medicinske intervencije. Telo mi nije
imalo ni hranljivih supstanci ni snage da se oporavi od teih povreda,
tako da je plastini hirurg doao da proceni situaciju.
Potvrdio je da su mi rane prevelike da bi same zacelile, naroito jer
mi u telu nije bilo dovoljno hranjivih materija da potpomognu procesu.
Meutim, smatrao je da sam i dalje previe krhka da podnesem
rekonstruktivni zahvat, i traio od sestara da nastave istiti i previjati
lezije dok ne skupim dovoljno snage za operaciju. I dalje sam bila gotovo
sama kost i koa.
OTPRILIKE EST DANA nakon izlaska sa OIN sam se poela
oseati snanije i mogla sam krae vreme hodati kroz bolniki hodnik,
pre nego to bi mi zatrebao odmor. Prvi test za koji su lekari zakljuili da
sam dovoljno jaka da ga podnesem je bila biopsija kotane sri. To je
jedan veoma bolan zahvat, koji se sastoji od toga da vam debelu iglu
uvuku donji deo kime i izvuku sr iz kosti.
Uobiajeno je da limfom u pooodmaklom stadiju metastazira na
kotanu sr, tako da su lekari oekivali da e rezultati testova to potvrditi.
Nameravali su da mi dalju terapiju i doziranje odrede na osnovu
rezultata.
Seam se dana kad su rezultati stigli. Lekar je uao u moju sobu,
praen itavim timom bolnikog osoblja, izgledajui zabrinuto. Zatim je
rekao: Stigli su nam rezultati biopsije kotane sri, ali malo su
uznemirujui.
Po prvi put nakon nekoliko dana sam osetila odreenu zabrinutost.
Zato? U emu je problem?
lanovi porodice su bili sa mnom u sobi, i svi su izgledali zabrinuto.
Ne moemo pronai rak u nalazima biopsije, rekao je lekar. Formatted: Not Highlight
Pa, zato je to problem?, pitao je Dani. Zar to ne znai samo da

nema raka u kotanoj sri?
Ne, to nije mogue, odgovorio je lekar. Ona definitivno ima rak u
telu nije mogao tako brzo nestati. Jednostavno ga moramo pronai; a

dok to ne uinimo, imamo problem, jer joj ne mogu odrediti dozu
hemoterapije.
Stoga, lekari su uzorak sri poslali jednoj od najopremljenijih
patolokih laboratorija u zemlji. etiri dana kasnije su doli isto tako
negativni rezultati nije bilo ni traga raku. Oseala sam se veoma
pobedonosno kad sam ula vesti.
Ne elei da priznaju poraz, lekari su potom eleli da urade biopsiju
limfnih vorova, da pronau rak. Isprva, moja novopronaena samosvest
me terala da se pobunim i kaem: Ne, neete sprovoditi vie nikakve
testove, jer ovo je moje telo, a ja ve znam da neete nita pronai!
Meutim, kako su lekari nastavljali da insistiraju, podseajui svakog
u mojoj porodici na stanje u kom sam se nalazila kad sam primljena u
bolnicu samo nekoliko dana ranije, odluila sam da ih pustim neka urade
biopsiju, budui da sam dobro znala da nita nee pronai. Takoe sam
shvatila da e savladavanje svake medicinske pretrage koju ele da
sprovedu samo doprinositi mom oseaju pobede.
Lekaru sam rekla: Radite ta hoete, ali elim da znate kako sve to
inite da uverite sebe. Ja ve znam kakvi e rezultati biti!
Pustili su me jo nekoliko dana, da jo malo ojaam za biopsiju
limfnih vorova, koja je podrazumevala manji hirurki zahvat. Uoi
zahvata su me poslali na odeljenje za radiologiju. Radiolog mi je trebao
ultrazvukom pronai najvei limfni vor i na koi oznaiti gde hirurg
treba da zaree.
Dok sam leala na stolu u radiolokoj laboratoriji, primetila sam da
su snimci s mog ranijeg skeniranja, uraenog onog dana kad sam dola u
bolnicu, prikaeni na tablu sa osvetljenjem, pokazujui gde su mi sve
tumori bili. Radiolog je na tim snimcima video da mi je vrat bio prepun
oteklih lezda i tumora, tako da mi je ultrazvukom snimio zadnji deo
vrata do korena lobanje, pa onda strane vrata, i konano je preao niz
prednju stranu vrata. Videla sam kako mu se na licu polako ukazuje
zbunjenost i zaprepatenje.
Ponovo je pogledao ranije snimke, pa se vratio do mesta gde sam
leala na stolu. Pitao je moe li mi snimiti deo ispod ruku. Sloila sam
se, ali ni nakon snimanja tog podruja ga zbunjenost nije napustila.
Zatim mi je snimio prsa, lea i trbuh.
10. Dokaz isceljenja 105
Je li sve u redu?, pitala sam.

Zbunjen sam, odgovorio mi je.
Zato? ta nije u redu?, ve sam nasluivala ta se deava.
Izvinite me na minut, rekao je.
Zatim je otiao do telefona, koji se nalazio u blizini, i ula sam ga
kako razgovara s mojim onkologom.
Ne shvatam. Imam snimke koji pokazuju da je pacijentkinjin limfni
sistem bio preplavljen rakom pre samo dve sedmice, a sada ne mogu
pronai nijedan limfni vor dovoljno velik da makar i nagovesti
postojanje raka, ula sam da kae.
Osmeh mi se razlio licem, i, kada se vratio do stola, uspravila sam se
i rekla: Dobro, pretpostavljam da sad mogu da idem!
Ne tako brzo, odgovorio je. Va onkolog insistira da pronaem
neki limfni vor za biopsiju, jer nije mogue da vam u telu nema ni traga
raku. Rak ne nestaje samo tako. Morau pronai neki vor na mestu
kojem se moe lako pristupiti, na primer na vratu.
Oznaio mi je limfni vor na vratu, iako nije bio uvean. Onda su me
odveli na operaciju i hirurg mi je napravio mali rez na levoj strani vrata,
da ukloni jedan od limfnih vorova.
Budui da se zahvat radio pod lokalnom anestezijom, bila sam
potpuno budna i svesna. Zaista mi se nije sviao neugodan oseaj na
vratu dok je lekar isecao limfni vor. I dalje se seam mirisa kako mi
meso gori, kad je lekar kauteriziovao1 ranu. Pomislila sam da moda i
nije bila ba tako dobra ideja da im dopustim da ovo uine!
Meutim, rezultati su opet pokazali da nema ni traga raku.
Tada sam se poela zaista buniti protiv nastavljanja testiranja i
tretmana, jer sam duboko u sebi znala, bez ikakve sumnje, da sam
isceljena. Pored toga, poinjala sam oseati prilian nemir usled
zatvorenosti u bolnici. elela sam da izaem napolje i opet ponem
istraivati svet, naroito zato to sam znala da u biti dobro. Meutim,
lekari su se usprotivili, insistirajui da treba jo testova i jo terapije.
Podseali su me na stanje u kom sam se nalazila kad sam primljena u
1
kauterizacija vetako sagorevanje rane u cilju prekidanja ili spreavanja infekcije. Prim.
ur. MM.
bolnicu.
Ako ne moete pronai nikakav trag raka u mom telu, zato mi onda
treba jo testova?, pitala sam ih.
To to ne moemo pronai rak ne znai da ga nema. Ne zaboravite
da ste bili u terminalnom stadiju kad ste doli, pre samo nekoliko
sedmica! glasio je odgovori.
Ali konano, nakon to su odradili tomografiju 1 pozitronske emisije
celog tela, i nakon to su i ti rezulati pokazali da raka nema, tretman je
bio zavren.
Osim toga, na zaprepaenje medicinskog tima, pokazalo se da je
rekonstruktivni hirurki zahvat koji mi je bio zakazan potpuno
nepotreban, jer su mi sve lezije zarasle same od sebe.
6. MARTA 2006., pet sedmica nakon dolaska u bolnicu, otputena
sam kui. Mogla sam hodati bez iije pomoi, premda mi je i dalje
trebalo malo pomoi uz i niz stepenice. Meutim, bila sam u stanju takve
euforije da su lekari na otpusnoj listi napisali velikim slovima: Otputa
se kui da se odmara. NEMA OPINGA I ODLASKA NA ZABAVE
NAJMANJE EST SEDMICA!
Ali nije mi padalo na pamet da se tome pokorim! Samo sedmicu dana
kasnije, na moj roendan, 16. marta, otila sam s porodicom na veeru u
svoj omiljeni restoran, Dimijeva kuhinja (Jimmy's Kitchen), da
proslavim novi ivot. Naredne sedmice, 26. marta, prisustvovala sam
venanju svoje prijateljice. Nai prijatelji, koji su znali kroz ta sam
nedavno prola, bili su prilino okirani kad su me videli kako pleem i
razdragano pijem ampanjac. Vie nego ikad pre, znala sam da ivot
treba iveti radosno i razigrano.
1
tomografija rentgensko snimanje tela u tankim slojevima, sloj po sloj. Prim. ur. MM.
107
11
Gospoo, kako god da pogledam,

trebalo bi da ste mrtvi!
Nekoliko sedmica nakon to je rak nestao, i dalje sam pokuavala da
u umu obradim ta se sve izdeavalo, pokuavajuu svemu dati neki
smisao. Ve sam se navikla da ljudi koje znam budu uoljivo okirani
kad me vide prvi put nakon izlaska iz bolnice.
Iako mi to niko nije rekao u lice, znam da je veina kad su me
poslednji put videli mislila da u umreti. Nisu oekivali da me opet vide.
Neki su pokuavali prikriti iznenaenje kad su videli koliko zdravije
izgledam nakon tako kratkog vremena, a nekima to i nije polazilo za
rukom.
Oh, Boe, pa jesi li to ti?, rekla mi je uiteljica joge, a vilica joj se
otegla skoro skoro do poda kad sam ula u njen studio prvi put nakon
est meseci. Izgleda neverovatno! ula sam da se oporavlja, ali nisam
ni pomiljala da ti je toliko dobro!
Amira mi je bila povremena instruktorka joge ve nekoliko godina.
Bila je veoma prijatna osoba, a jogu je drala u studiju iz kojeg se pruao
pogled na viktorijanski deo centralnog poslovnog dela Hong Konga.
Znala je da sam bolesna, i, kako sam postajala sve slabija i nisam mogla
telo postavljati u mnoge poloaje, neno je radila sa mnom, ili me je
putala samo da leim u avasana pozi (potpuno oputeno leanje na
leima, kao da spavate). ak i kad je dolo dotle da nisam mogla uraditi
nijednu pozu osim avasane, i dalje sam ila na njene asove, jer sam
volela upijati pozitivnu energiju.
Na kraju, kad vie nisam mogla izlaziti i kad sam postala vezana za
invalidska kolica i prenosivi rezervoar s kiseonikom, dok me je kui
negovala medicinska sestra, prestala sam dolaziti na Amirine asove.

Stoga, im sam se dovoljno oporavila da sam mogla sama izlaziti,
poelela sam da joj uetam usred asa i iznenadim je i definitvno je
jesam iznenadila. Amira me je potom upoznala s polaznicima na asu, od
kojih me mnogi nisu poznavali. Oni koji su me se seali su bili okirani.
Jednoj gospoi su se oi napunile suzama kad se prisetila koliko sam bila
bolesna poslednjih dana kad sam prisustvovala asovima. Nije mislila da
e me ikad vie videti, a sad sam bila tu... sve to je mogla prozboriti je
da je to udo.
SVI KOJE SAM SRELA su bili radoznali da saznaju ta se dogodilo.
Kako sam se tako dobro oporavila za tako kratko vreme? Meutim, bilo
mi je prilino teko to objanjavati, i shvatila sam da ni sama ne
razumem sve u potpunosti. Jednostavno nisam imala naina da sve kroz
ta sam prolazila opiem tako da i drugi razumeju. inilo mi se da ne
postoje rei, naroito u engleskom, kojima bi se moglo opisati to
iskustvo.
Jednog dana sam primila e-mail 1 od Anopa, sa linkom za stranicu o
iskustvu bliske smrti. Istraivao je u elji da vidi da li je jo neko imao
iskustvo poput mog, i naiao je na stranicu Fondacije za istraivanje
iskustva bliske smrti (NDERF - Near Death Experience Research
Foundation), www.nderf.org. U poruci mi je rekao da mu je ono kroz ta
sam ja prola zvualo slino nekim iskustvima koja su ljudi podelili na
toj stranici, i hteo je da i ja pogledam.
Nisam znala mnogo o iskustvu bliske smrti. ula sam za to, i
pogledala moda jedan ili dva dokumentarca na televiziji, ali nisam
poznavala nikoga ko je proao kroz to a najmanje od svega sam
oekivala da u ja proi kroz jedno takvo iskustvo!
itajui informacije na stranici iju mi je adresu brat poslao, kako
sam pronalazila prie koje su imale slinosti s mojom osetila sam da mi
se koa jei. Ni u jednoj od njih se nisu nalazili elementi bolesti poput
moje, ali postojale su velike slinosti u onome to su neki ljudi
doivljavali u drugom carstvu. Nekoliko njih je govorilo o irenju,
jasnoi i oseaju jednistva oseaju da smo svi povezani. Rekli su da
1
e-mail elektronsko pismo, odnosno pismo koje se alje i prima preko raunara povezanih u
mreu. Prim. ur. MM.
11. Gospoo, kako god da pogledam, trebalo bi da ste mrtvi 109
nisu oseali bilo kakvo procenjivanje i suenje, ve samo preplavljujuu,

bezuslovnu ljubav. Govorili su o susretima s voljenim ljudima ili drugim
biima kojima je stalo do njih, i oseali su sveobuhvatno razumevanje i
znanje. Nisam mogla zanemariti injenicu da su i drugi ljudi imali ono
oseanje prihvatanja i jedinstva, saznanja da smo univerzalno voljeni.
Mnogi ljudi su rekli da su nakon IBS-a dobili oseaj svrhe, a upravo tako
sam se i ja oseala!
Nakon to sam proitala nekoliko pria, primetila sam link na
stranici, s natpisom: Da li ste i vi imali iskustvo bliske smrti koje biste
eleli podeliti? Kliknite ovde. I kliknula sam. Otvorio se dugaak,
detaljan formular i poela sam ga popunjavati. Nikad ranije nisam pisala
o svom iskustvu; samo sam ga podelila s bliskim prijateljima i lanovima
porodice, tako da je ovo bio prvi put da ga analiziram u detalje.
Budui da je to bio prvi put da svoja iskustva izlaem nekome ko nije
upoznat s mojom situacijom, elela sam biti sigurna da u jasno i
razumljivo predstaviti sve to elim rei. Pitanja iz formulara su me
nagnala da o nekim delovima svog iskustva razmislim na sasvim nov
nain. Ispunila sam sve detalje o svom raku, svemu to sam doivela kad
sam prela na drugu stranu i vratila se, i, konano, o tome kako se rak
veoma brzo povukao. Kad sam ispunila sva polja formulara i upisala
dodatne detalje u polju predvienom za to, kliknula sam na Poalji.
Iskoila je poruka u kojoj je pisalo: Hvala vam to ste nam poslali svoje
svedoenje. U roku od tri sedmice emo vas obavestiti da li e vae
iskustvo biti postavljeno na stranicu.
Ve je bilo kasno, i na spavanje sam otila s milju da e verovatno
proi dugo vremena pre nego to ita ujem od njih. Meutim, prijatno
sam se iznenadila kada me je ve narednog jutra na raunaru ekala
poruka od dr. Jeffreya Longa.
Dr. Long je objasnio da je on onkolog i vlasnik NDERF stranice kojoj
sam poslala formular sa opisom svojih doivljaja, i smatrao je da je moje
iskustvo jedno od najizuzetnijih s kojima se sreo. eleo je da mi postavi
jo neka pitanja, naroito u vezi sa zdravstvenim stanjem, jer ga je moje
brzo isceljenje veoma zaintrigiralo. Jo mi je rekao da sam svoja iskustva
veoma dobro opisala, i eleo je da zna vie o mom raku, npr. kad je
uspostavljena dijagnoza, trajanje bolesti i koliko je vremena trebalo da se
rak povue nakon IBS-a.
Na sva pitanja sam odgovorila najbolje to sam znala, i odgovorio mi

je gotovo odmah. U njegovom odgovoru se nasluivao iskreno pozitivan
stav. Rekao je da su ga moji odgovori uzbudili i obradovali, i zahvalio mi
je to sam mu dozvolila da moje iskustvo podeli sa drugima. Kazao je da
e ono predstavljati inspiraciju desetinama hiljada ljudi irom sveta.
Moju priu s direkntim linkom, ukljuujui i odgovore na naknadna
pitanja, postavio je na poetnu stranicu NDERF-a, i ona se i dalje nalazi
u arhivi stranice u originalnom obliku.
Kasnije sam saznala da je dr. Long odtampao moj formular im ga je
primio, u nameri da ga proita nekoliko puta jer mu je bio veoma
zanimljiv, a to nije uinio ni sa jednim drugim formularom.
U isto vreme je Peter Lloyd, prijatelj koji izdaje publikaciju Holistic
Hong Kong, bio toliko zapanjen onim to mi se dogodilo da mi je
zatraio dozvolu da objavi moju priu. Stoga sam mu poslala kopiju
onoga to sam predala NDERF-u i on je to ukljuio u naredno izdanje
publikacije.
Nekoliko sedmica kasnije, tokom leta 2006., kontaktirao me je jo
jedan onkolog iz Sjedinjenih Amerikih Drava. Zvao se dr. Peter Ko, i
rekao je da je lino zainteresovan za istraivanje spontanih remisija 1. U
roku od tri sedmice mu je nekoliko ljudi poslalo linkove za moju priu
postavljenu na stranici NDERF-a i u Holistic Hong Kong. Kada je prvi
put primio NDERF link, dr. Ko ga je ignorisao, budui da je pria veoma
dugaka, a veoma esto prima poruke od ljudi koji mu preporuuju
lanke za itanje. Meutim, kad je primio drugi link, ovaj put za priu u
Holistic Hong Kong, uz poruku u kojoj je pisalo da bi trebao proitati
lanak i da e sigurno biti zainteresovan, odluio je da pogleda o emu se
radi.
Kad je proitao priu, bio je toliko zaintrigiran da je kontaktirao
Petera Lloyda i pitao ga ima li naina da nekako stupi u vezu sa mnom,
budui da Internet stranica nije dala moje puno ime pria je bila
potpisana samo kao IBS Anite M.. Peter je putem e-maila povezao dr.
Koa i mene, i dr. Ko me je odmah pitao moe li me nazvati, jer je imao
1
Remisija (lat. remissio) vraanje; otpust; oprotenje, oprotaj grehova; prav. milost,
pomilovanje, oprotenje kazne; ukidanje (povlaenje) zabrane; med. prolazno slabljenje,
poputanjebolesti,naroito groznice; prav. Prim. ur. MM. (iz Vujaklija, Leksikon stranih rei
i izraza)
mnogo pitanja.
Nekoliko sati smo razgovarali telefonom i dala sam mu mnoge
detalje o svojim doivljajima, a posebno o medicinskom stanju. Zatim
sam mu faksom poslala znaajne delove iz svog medicinskog kartona,
ukljuujui i lekarski izvetaj od 2. februara, dana kad sam primljena u
bolnicu, koji je opisivao stanje u kom sam se nalazila i davao prognozu, s
dijagnozom: Limfom, stadij 4B.
Nakon to je dr. Ko pogledao neke od tih stranica, prvo to mi je
rekao je bilo: Gospoo, kako god da pogledam, trebalo bi da ste mrtvi!
Dr. Ko je bio toliko zaintrigiran mojim sluajem da je organizovao
poslovni put u Hong Kong, da bi posetio bolnicu u kojoj sam sve
doivela i da bi pogledao moj medicinski karton.
Sredinom oktobra smo se sreli u bolnici u kojoj sam doivela
iskustvo bliske smrti. Sedeli smo u hodniku i neko vreme razgovarali,
upoznajui se. Pitao me je o iskustvu i bolesti, elei sve da sazna iz
moje perspektive. Zatim smo poli u kartoteku i zatraili medicinski
karton. Doneli su nam veliku fasciklu, debelu skoro 10 cm, i spustili je
na sto ispred nas. Odneli smo je u bolniku kantinu i dr. Ko je poeo
pregledavati sve detalje, stranicu po stranicu, izvlaei neke da ih
fotokopira.
Oseala sam se veoma uzbueno i privilegovano to se dva onkologa
prvo dr. Long, a sad i dr. Ko tako interesuju za moje doivljaje. To je
potvrdilo moj oseaj da sam se vratila s nekom veom svrhom, da u
pomagati ljudima. Bila sam zahvalna i oduevljena to e ono kroz ta
sam prola moda pomoi nekome.
Dr. Ko me je pitao da li bih htela javno govoriti o onome to mi se
dogodilo. On je, po vlastitim reima, skeptik po prirodi; ali bio je veoma
uzbuen onim to je proitao u medicinskom kartonu i eleo je
istraivanje mog sluaja odmah upotrebiti u dobre svrhe. Planirao je
organizovatie lokalnu konferenciju, dok je jo u Hong Kongu, da bi ono
to je do tada pronaao podelio s medicinskom zajednicom, i eleo je da i
ja budem govornik. Rekao mi je da je o mom sluaju ve razgovarao s
nekoliko ljudi iz medicinske zajednice, i da je dao odreeni okvir za
moju priu i nevoljnost da prihvatim konvencionalne tretmane.
Smatrao je da je od velike vanosti da medicinska zajednica uje
priu iz moje perspektive. Rekao je da nikad nije naiao na sluaj
potpune remisije iz tako poodmaklog stadija raka, a kamo li da se

remisija odigrala tom brzinom. Verovao je da je vano da ljudi uju o
tome. Bila sam veoma uzbuena to me je pitao i udela sam da podelim
s ljudima ono to mi se dogodilo, tako da sam pristala da budem
govornik na konferenciji.
Pored toga, dr. Koa sam povezala s naim porodinim lekarom opte
prakse, dr. Brajanom Vokerom (Brian Walker), koji je potvrdio da ga je moj
oporavak naprosto okirao. I on je kazao da nikad ranije nije naiao na
sluaj tako brze remisije iz tako kasnog stadija raka. Dr. Voker je s dr.
Koom neko vreme razgovarao o svom miljenju u vezi s napredovanjem
mog raka tokom godina, i sloio se s mnogim zakljucima amerikog
lekara. Zatim je dr. Ko kontaktirao predstavnike tampe, osiguravi se da
e na konferenciji biti prisutni reporteri koji e moju priu preneti u
lokalnim novinama.
U nastavku sledi izvod iz saetka koji je dr. Ko napisao nakon to je
pregledao moje medicinskinske izvetaje. Taj saetak, koji ovde
prenosim s njegovom dozvolom, poslao je elektronskom potom
predstavnicima tampe i medicinske zajednice, u vezi s predstojeom
konferencijom. U njemu se daju detalji moje prie iz perspektive
onkologa, potvrujui moj vlastiti doivljaj.
Nadam se da e Anitina pria i vama biti upeatljiva koliko i meni...
ovaj susret mi je zaista otvorio oi! Kad sam doao u HKG (Hong Kong)
prolog meseca, nameravao sam detaljno istraiti ono o emu je priala,
kako bih njene navode ili potvrdio ili odbacio. Nakon to su me injenini
detalji zadovoljili, postajao sam sve zaintrigiraniji njenim fantastinim
iskustvom... naroito porukom koju je sa sobom donela! Premda kliniki
detalji obinom itaocu mogu biti pomalo naporni, elim vam ih preneti
kao referencu, tako da zaista uvidite koliko je bila bolesna i koliko
dramatian joj je bio oporavak. Nadam se da e ti detalji, uz nekoliko
linih primedbi, biti dovoljni da Anitinu priu postave na solidne temelje:
1. Hronoloki prikaz Anitine bolesti
U prolee 2002. je primetila tvrdu oteklinu iznad leve kljune kosti. To
je njenom lekaru predstavljalo znak za uzbunu. Biopsija je uraena u
aprilu te godine i postavljena joj je dijagnoza Hodkinovog limfoma.
Stadij je procenjen na 2A (rani do srednji / asimptomatini). Znate sve o
njenom odbijanju da se podvrgne konvencionalnoj terapiji, i o traenju
mnogobrojnih alternativnih pristupa. Bolest joj se polako pogoravala
tokom naredne dve godine. Do 2005. je ve poela da joj ozbiljno
naruava zdravstveno stanje. Rak joj je zahvatao sve vie limfnih vorova
i sve se vie irio. Takoe su joj se razvili ono to nazivamo B
simptomima... nono znojenje, groznica, svrbe koe, itd., to je sve
ukazivalo na razvoj bolesti.
Pored toga, razvila je plunu efuziju (nakupljanje tenosti u pluima)
na oba krila, i tokom 2005. su joj nekoliko puta morali izvlaiti tenost, jer
je imala potekoa s disanjem. Do Boia 2005. se razvoj bolesti poeo
ubrzavati i stanje joj se drastino pogoralo... bolest se iz vrata i grudnog
zida proirila na kou, stvarajui velike inficirane ireve koji nisu
zaceljivali... Nemogunost da jede i apsorbuje hranjive materije, gubitak
teine, izraen zamor, gubitak miine mase... a i bubrezi su poeli
otkazivati.
U jutro 2. februara nije bila u stanju ustati iz postelje; itavo lice, vrat i
leva ruka su joj bili otekli poput balona. Otekline su joj zatvorile oi... sve
zbog nedovoljne venske drenae iz glave i vrata, usled veoma uveanih i
umrenih limfnih vorova. Usled masivne bilateralne [obostrane] plune
efuzije nije mogla doi do daha, uprkos koritenju dodatnog kiseonika iz
pokretnog rezervoara. Oseajui se potpuno bespomono, mu i majka su
pozvali porodinog lekara u pomo, i on im je rekao da je odmah vode u
bolnicu. U bolnici ju je odmah primio onkolog, okirajui se Anitinim
stanjem. Pozvali su jo jednog onkologa, budui da je njeno stanje
zahtevalo neke teke odluke. Takoe su pozvali jo nekoliko drugih
specijalista, da se pozabave raznim organima koji su otkazivali. Zakljuili
su da Anita nee preiveti bez medicinske intervencije. Hemoterapija
moda i jeste veoma toksina, uzimajui u obzir otkazivanje mnogih
organa, ali to joj je bila jedina ansa. Iste noi su joj odradili nekoliko
skeniranja, koristei magnetnu rezonancu i aksijalnu tomografiju; izvukli 2
litra tenosti iz plua, dali 3 od 7 hemoterapijskih preparata* i smestili je
na OIN. I tada je Anita otplovila u ono to je opisala kao iskustvo bliske
smrti.
*hemoterapija je zahtevala 8 ciklusa od 7 preparata, a svaki ciklus
traje 3 sedmice.
2. Anitin dramatian oporavak nakon povratka iz IBS-a...
Uvee, 3. februara, Anita se probudila, uspravila u postelji i porodici
objavila da e biti u redu. Razgovarala je sa onkologom, koji je bio
zapanjen to je uopte mogla da ga prepozna.
Dana 4. februara, Anita je zahtevala da joj uklone nazogastrinu cev,
obeavi lekarima da e pojesti ono to joj donesu da bi malo dobila na
teini. Zatraila je da joj od kue donesu iPod.
Dana 5. februara je lekare pozdravila pitavi ih ele li da se
pridrue zabavi. Na kraju su se sloili da je otpuste sa OIN 6. februara.

Do tog perioda su joj se otekline vrata i lica uglavnom povukle;
veoma uveani limfni vorovi su poeli omekavati, i po prvi put je mogla
okretati glavu. Terapija prvog ciklusa hemoterapije je zavrena sredinom
februara. Od plastinog hirurga je zatraeno da:
a. uradi biopsiju limfnih vorova na vratu, i
b. presadi kou na velikim otvorenim ranama na vratu i ispod pazuha.
Prilikom pregleda hirurg nije mogao pronai nijedan uvean limfni
vor, i pre biopsije joj je zakazao pregled ultrazvukom. Planirao je da
presaivanje koe uradi istovremeno sa biopsijom.
Tri ultrazvuna pregleda nisu pokazali nijedan oigledno patoloki
limfni vor. Konano, 27. februara su joj uradili biopsiju jednog limfnog
vora na vratu... i nije bilo ni traga raku.
irevi na koi su zacelili sami od sebe, bez presaivanja koe.
Onkolozi su se na kraju sloili da je otpuste kui 9. marta, nakon
drugog ciklusa hemoterapije. 16. marta je proslavila roendan u
restoranu Jimmy's Kitchen; a zatim i prisustvovala venanju, pleui i pijui
ampanjac, 26. marta... zatim je poeo trei ciklus terapije. Nakon 6
ciklusa (24. jula) postigli su kompromis, odradivi CT-PET 1 skeniranje...
izdato joj je uverenje da je zdrava, i hemoterapija je prekinuta 2 ciklusa
pre kraja.
Anitin oporavak je definitivno upeatljiv. Na temelju mojih iskustava,
kao i miljenja nekoliko kolega, njen dramatian oporavak ne mogu
pripisati hemoterapiji. Na osnovu onoga to znamo o ponaanju elija
raka, nagaam da je neto (ne-fiziki... informacija?) ili iskljuilo
mutirane gene, tako da se ne mogu izraziti, ili im je uputilo signal za
programiranu elijsku smrt. Taan mehanizam nam nije poznat, ali nije
verovatno da je uzrokovan citostaticima.
Mislim da e mi susret sa Anitinim iskustvom postaviti osnov za dalja
saznanja o ovom fenomenu, i o istinskoj prirodi nas samih!
Konferenciji su prisustvovali pripadnici medicinske profesije,
naroito profesori sa onkolokog odeljenja lokalne bolnice pri kojoj
funkcione i medicinska kola. Pored njih je tu bilo i mnogo ljudi koje
1
CT (ili CAT): computed (axial) tomography; snimanje rentgenskim zracima, nakon ega se
kompjuterski stvara presek slike du jedne ose. PET: positron emission tomography;
radiografska tehnika za pregled metabolike aktivnosti u raznim tkivima (posebno mozgu),
uz pomo raunara. prim. prev.
sam pozvala ja, dr. Ko ili neko od profesora. Kasnije je dr. Koa, dr. Vokera i
mene lokalna radio stanica pozvala za intervju povodom mog sluaja.
(Novinski lanak i radio intervju moete nai na mojoj web stranici:
www.anitaMurani.com).
Kao direktan rezultat konferencije i sastanka sa osobljem
medicinskog fakulteta Univerziteta u Hong Kongu, pozvana sam da
budem savetnik na odelenju bihejvioristikih 1 studija, drim govore i
savetujem profesore o psihologiji suoavanja s rakom i smru. Zamolili
su me da o toj temi redovno drim govore fakultetskom osoblju i
studentima, i u tome sam veoma uivala.
Dr. Ko je sastavio izvetaj o medicinskim zakljucima do kojih je
doao koristei podatke iz mog dosijea, ukljuujui i pitanja koja je
postavljao, i to razaslao onkolokim institutima irom sveta. Do danas
niko nije bio u stanju odgovoriti na njegova pitanja, i niko jo nije naiao
na sluaj osobe ija bolest je imala tako dramatian preokret.
Slede neki od neobjanjenih fenomena za koje mi je dr. Ko rekao da i
dalje ostaju misterija:
1. Medicinski karton pokazuje da su mi se organi ve pogasili u
trenutku kad sam primljena u bolnicu. Meutim, neto ih je nateralo da
opet prorade. Dr. Koa intrigira ta je to moglo prouzrokovati njihov
oporavak. Takoe je uoio beleku onkologa, koja kae da
pacijentkinjina porodica je obavetena, to je dr. Ko protumaio da je
lekar zabeleio kako su mi porodicu obavestili da umirem.
2. Karton potvruje da sam u telu imala tumore veliine limuna, od
korena lobanje, svuda po vratu, pod pazusima, u prsima, pa sve do
trbuha. Meutim, nekoliko dana kasnije su se smanjili za preko 70%. Dr.
Ko se pita kako je mogue da milijarde malignih elija napuste telo
takvom brzinom, dok su organi otkazivali.
3. Imala sam otvorene lezije na koi, i u kartonu je zabeleeno da je
neophodna rekonstruktivna hirurgija, budui da mi telo nije imalo
neophodne hranjive materije da bi se samo iscelilo, jer sam bila potpuno
neuhranjena i miii su mi ve bili atrofirali kad sam dospela u bolnicu.
Lekar je zabeleio da e mi operaciju zakazati kad malo ojaam.
1
Pravac u jednoj grani savremene psihologije koji je dobio naziv po engleskoj rijei ponaanje
(engl. behavior). Prim. ur. MM.
Meutim, rane su same od sebe zacelile u potpunosti, mnogo pre nego

to je medicinski tim bio spreman za operaciju.
Sve se to svodi na glavno pitanje koje dr. Ko i ostali ele razumeti u
vezi sa spontanom remisijom: ta je okrenulo prekida i nateralo telo da
napravi zaokret od umiranja prema isceljenju?
to se mene tie, ja znam odgovor... ali to nije neto to ete pronai
u udbenicima medicine.
117
12
Posmatrati ivot novim oima

Tokom prvih nekoliko meseci nakon izlaska iz bolnice sam se
oseala euforino, gotovo kao da sam neprestano na drogama. Sve i
svako su mi izgledali predivno, i ak i najobiniji predmeti i dogaaji su
u sebi sadravali magiju i uda. Na primer, uzmite nametaj u naoj
dnevnoj sobi, koji se tu nalazio mnogo godina i ni po emu nije izgledao
posebno. Kad sam se vratila kui, u drvenariji sam uoila lepotu koju
nikad ranije nisam primetila, i mogla sam osetiti sav trud i rad koji je
uloen u izradu. Oseala sam se magino to opet mogu voziti automobil
(to nisam bila u stanju poslednjih osam meseci bolesti). Bivala sam
zapanjena sopstvenom sposobnou da uskladim ruke, oi i noge
prilikom vonje ulicama. Bila sam zadivljena ljudskim telom i samim
ivotom.
Kako su meseci prolazili, poela sam oseati da ponovo neto treba
da uinim sa svojim ivotom. Meutim, bila sam preplavljena utiscima
dok sam razmiljala ta bih mogla raditi. Nisam znala odakle da ponem
prikupljati komadie. Svet vie nije bio ono isto mesto koje sam ostavila
za sobom. Protekle etiri godine sam provela borei se s boleu. Tokom
tog perioda mi je sva koncentracija bila usmerena na bolest. Provela sam
godine itajui, prouavajui i uei sve to sam mogla u vezi s rakom.
Celokupna svrha postojanja mi se okretala oko bolesti i pokuaja da je
izleim. Na neki nain, poela sam se vie poistoveivati s nekim ko ima
rak nego sa samim ivotom. A sad je to nestalo. ta da radim sa ostatkom
ivota?
Pre dijagnoze sam bila vatreni pobornik sopstvene nezavisnosti.
Meutim, kad sam se razbolela, postala sam potpuno zavisna od Danija i
ostalih lanova porodice. Kad sam ozdravila i stala na svoje noge, svi su
se vratili ulogama koje su ranije imali. Dani se vratio na posao, majka i

brat su otili kui, a ja sam ostala da razmiljam ta elim uraditi sa
sopstvenim ivotom.
Nisam mogla zamisliti povratak na stari posao slubenika za
useljenike. Taj posao sam napustila nedugo nakon to mi je postavljena
dijagnoza, pa ak sam i intervjuisala svoju zamenu. Protekle etiri godine
nisam radila, jer sam bila preokupirana rakom. Razmiljanje o povratku
na posao mi se sada inilo drugaije, i shvatila sam da sam ja drugaija.
Oseala sam kao da se ne mogu povezati ni sa kim oko sebe ili,
preciznije, da se drugi ne mogu povezati sa mnom. Kad bih razmiljala o
povratku na posao, nisam mogla smisliti kojim se poslom elim baviti.
Sve mi je nekako izgledalo pogreno. Oseala sam kao da se vie ne
uklapam s ljudima na ovoj planeti i njihovim vrednostima. Prioriteti su
mi se promenili, i uvidela sam da me vie ne zanima da radim u
kancelariji, da nekome podnosim izvetaje, ili da zaraujem samo novca
radi. Nisam marila za druenje, da s prijateljima izaem posle posla da se
izduvamo, da se bakem s jutarnjim ili veernjim guvama, ili putujem
do posla. I tako, prvi put nakon IBS-a sam se osetila izgubljeno... i
usamljeno.
POSTAJALO MI JE SVE TEE da se ukljuujem u razgovore o
svakodnevnim deavanjima. Koncentracija mi je poputala, i esto sam
se zaticala kako mi um luta na razne strane, ak i u sred razgovora s
prijateljima. Potpuno sam izgubila interesovanje za ono to se deava u
svetu politike i za vesti, pa ak i za ono ta mi prijatelji rade. S druge
strane, opinjavao me je zalazak sunca na horizontu, dok sedim na plai
uivajui u sladoledu, kao da divotu sveta doivljavam po prvi put.
Lepota sunevog narandastog sjaja koji se odraava od vode i peska pod
mojim stopalima i izmeu prstiju me ispunjavala takvim
strahopotovanjem kakvo nikad ranije nisam osetila. Primamljivi ukus
kremastog sladoleda s belgijskom okoladom na jeziku je inio da se
oseam kao da sladoled jedem po prvi put u ivotu!
U svemu sam videla boanstvenost u svakoj ivotinji i insektu.
Svet prirode me je poeo zanimati mnogo vie nego ranije. Nisam bila u
stanju ak ni ubiti komarce koji su zujali oko mene. Sve su to bili oblici
ivota i trebalo ih je potovati kao takve. I oni su imali svrhu. Nisam
znala kakvu; samo sam znala da je imaju, ba kao i ja.
12. Posmatrati ivot novim oima 119
Svaki dan je bio nova avantura. elela sam etati, voziti, istraivati,
sediti na pesku i brdima, i samo upijati ovaj ivot! Takoe sam se
interesovala za urbano okruenje, i s njime sam se povezivala kao da mi
je sve to potpuno novo. Vreme sam provodila istraujui pijace,
uivajui u pogledu na grad i prekrasnom vidiku ispunjenom
oblakoderima obasjanim neonom, divei se veoma efikasnom sistemu
gradskog prevoza i neverovatnim viseim mostovima koji su se pruali
preko vode da spoje ostrva koja ine Hong Kong. Sve me je to
zapanjivalo.
Slatkoa svakog novog dana je inila da oseam kao da sam se tek
rodila. Kao da sam na svet dola kao odrasla osoba, roena 3. februara
2006.
U isto vreme, nisam bila u stanju e povezati se s mnogim od starih
prijatelja, s kojima sam pokuavala da se sretnem na ruku ili kafi. Svi su
jedva ekali da me vide, ali veina ih nije razumela koliko duboko sam
se promenila nakon svega to sam proivela. U drutvu sam postajala
nemirna i nestrpljiva. Nisam mogla sedeti due vreme, niti uestvovati u
razgovoru o svakodnevnim rutinama.
Oseala sam da su ljudi izgubili sposobnost da vide magiju ivota.
Nisu delili moje divljenje i entuzijazam prema onome ta nas okruuje
i prema samom ivljenju. Izgledali su zaglavljeni u rutini, a misli su im
bile usmerene na ono ta e naredno uraditi. I ja sam bila ista takva, pre
IBS-a. Svi su zaokupljeni onim ta rade toliko da zaboravljaju kako da
jednostavno budu u trenutku.
Iznad svega, oseala sam da se nalazim na pragu neega fantastinog
to e se tek odigrati. Oseala sam da postoji neka vea svrha u tome to
sam prola kroz ono ta sam prola. Stajala sam na rubu neke velike
avanture, a i dalje nisam oseala da moram uiniti ili traiti bilo ta da do
te avanture doe. Samo sam trebala biti ono to jesam, neustraivo. Na
taj nain u sebi dozvoliti da budem instrument ljubavi. Razumela sam
da je to neto najbolje to bilo ko od nas moe uiniti ili biti, i za itav
svet i za nas same.
Otkako sam to shvatila, nijedan problem se vie nije inio tako velik.
Smatrala sam da ljudi preozbiljno shvataju ivot i sopstvene probleme
ba kao to sam i ja nekada. Ranije sam bivala uvuena u ljudske drame,
i moje i drugih ljudi. Ali nakon IBS-a sam se jednostavno oseala
blagoslovljeno to sam iva i to sam dobila drugu priliku da se izrazim

na ovom svetu. Nisam elela protraiti ni trenutak te velike avanture.
elela sam biti ja koliko god je mogue i uivati u svakom prekrasnom
trenutku ivota.
Zaista nisam elela da me pritiskaju svi ti svakodnevni, siuni
problemi, poput brige o budunosti, novcu, poslu, domainstvu. Sve mi
je to sad izgledalo nekako nevano, naroito jer sam imala toliko
poverenja u proces za koji sam oseala da se preda mnom odigrava.
Ono to mi je izgledalo vano je da se zabavljam i smejem. Oseala
sam neku lakou, to mi je bilo potpuno novo, i lako sam se smejala.
Uivala sam u drutvu onih koji su eleli isto to.
KAD GOD BI SE POVEO razgovor o bolesti, politici ili smrti, moje
gledite je bilo toliko radikalno drugaije, usled onoga to sam doivela,
da se jednostavno nisam mogla ukljuiti u razgovor. Uvidela sam da mi
je sposobnost prosuivanja i razlikovanja postala umanjena. Vie
nisam bila u stanju da jasno razlikujem dobro od loeg, pravilno od
pogrenog, budui da mene niko ni za ta nije osuivao tokom IBS-a.
Postojalo je samo saoseanje, a ljubav je bila bezgranina. I dalje sam to
oseala i za sebe i za ljude koji me okruuju.
Stoga, poela sam oseati iskljuivo saoseanje za sve kriminalce i
teroriste sveta, kao i za njihove rtve. Shvatala sam, na neki potpuno nov
nain, da ljudi koji uine tako neto mora da su zaista preplavljeni
zbunjenou, frustracijom, bolom i mrnjom prema sebi. Nijedan
samoostvaren i srean pojedinac ne bi nikad tako neto uinio. Ljudi koji
cene sebe predstavljaju uivanje za sve oko njih, i oni samo dele svoju
ljubav bezuslovno. Osoba koja je u stanju poiniti zloin mora biti
(emocionalno) obolela u stvari, neto slino kao da ima rak.
Meutim, videla sam da se nae drutvo prema ljudima koji imaju tu
vrstu mentalnog raka odnosi s prezirom, i da su mali izgledi da takvi
ljudi dobiju neku praktinu pomo za svoje stanje, to samo pogorava to
stanje. Odnosei se prema njima na takav nain, samo omoguavamo
raku naeg drutva da raste. Bilo mi je sasvim jasno da nismo stvorili
drutvo koje promovie kako fiziko tako i mentalno isceljenje.
Sve ovo je znailo da vie nisam bila u stanju posmatrati svet u
terminima nas i njih tj. rtava i poinilaca. Nema njih; sve je
mi. Svi smo mi Jedno; proizvodi vlastitog stvaranja, svih naih misli,
12. Posmatrati ivot novim oima 121
akcija i verovanja. ak su i poinioci rtve sopstvenog bola i mrnje

prema sebi.
Nadalje, smrt vie nisam posmatrala na isti nain kao drugi ljudi,
tako da mi je bilo veoma teko aliti za nekim. Naravno, kad bi preminuo
neko meni blizak, tugovala sam jer mi je nedostajao. Meutim vie Formatted: Not Highlight
nisam alila za preminulima, budui da sam znala da su preli u drugo

carstvo i da su sreni! Tamo ne moete biti tuni. Istovremeno, znala sam
da je ak i njihova smrt savrena, i da se sve na velikoj tapiseriji odvija
ba onako kako treba.
Zbog tako radikalno izmenjenih stavova, svoje miljenje sam
izraavala prilino oprezno, jer nisam elela da me neko pogreno shvati.
Znala sam da e drugima biti teko da razumeju koncepte poput onoga da
nas nakon smrti niko ne prosuuje, pa makar bili i najgori terorista. ak i
za njih, sve to sam osjeala je bilo samo saoseanje, potpuno
razumevanje i jasnoa u vezi s razlozima zbog kojih su uinili to to su
uinili. Na jednoj prizemnijoj razini, takoe sam znala da me u
zagrobnom ivotu niko nee osuivati ako odbijem da sledim neku
religijsku ili kulturnu dogmu koja mi ne odgovara.
I tako, na kraju sam se poela drati osamljeno, osim ako nisam bila s
Danijem. S njim sam se oseala bezbedno. Znala sam da on nee donositi
sud o meni. Mu je tokom itavog mog putovanja bio sa mnom, i bio je
jedan od retkih ko me je razumeo. Strpljivo je sluao dok sam govorila o
svojim oseanjima i razmiljanjima, i pomogao mi je da razumem sve te
nove emocije.
Oseala sam neprestanu potrebu da govorim o svojim doivljajima,
da pokuam pronai smisao u onome ta se dogodilo, raspletem sve to, i
Dani me je ohrabrivao da sve zapiem i iznesem ono ta oseam. Poela
sam pisati i nisam prestajala. Pisala sam na forumima i blogovima 1, i to
je imalo snaan terapeutski uinak dok sam kretala dalje u ovaj novi svet.
1
Forumi i blogovi su naini komunikacije preko raunara koji su povezani u palnetarnu mreu
(Internet). Prim. ur. MM.
123
13
Pronalaenje sopstvenog puta

Malo je ko ili ak niko iz drutvenih krugova u kojima sam se
kretala delio ili razumeo moj novi pogled na svet. Nisam se vie niega
bojala. Nisam strahovala od bolesti, starosti, smrti, gubitka novca, ili bilo
ega. Kad vam smrt nije strana, onda je malo ta preostalo to vas moe
uplaiti, budui da se uvek smrt smatra najgorim moguim scenarijem.
A, ako vas to najgore ne uznemirava i ne uzbuuje, ta onda preostaje?
Nadalje, bilo mi je prilino teko ponovo se integrisati u obian ivot,
jer mi se ovaj svet i dalje inio nestvarnim. Ono drugo carstvo mi se
inilo mnogo stvarnijim. Kao to sam ve opisala, bila mi je neshvatljiva
ozbiljnost s kojom se svi odnose prema svemu npr. koliko su svi pod
stresom u vezi s novcem i finansijama, iako imaju toliko drugih, lepih
stvari u kojima mogu uivati i na kojima trebaju biti zahvalni. Takoe
nisam shvatala zato ljudi toliko zanemaruju sve ostalo ukljuujui
ljubav, odnose, talente, kreativnost, individualnost, itd. zbog novca, i
koliko vremena provode obavljajui poslove u kojima ne uivaju. Nain
na koji ljudi posmatraju ivot mi se inio kao sasvim pogrean. Prioriteti
i vrednosti su pogreno postavljeni, i sve je izgledalo naopako. Shvatila
sam da sam verovatno i ja pre razmiljala isto tako, ali nisam mogla ni
pomisliti da se ponovo vratim tome.
Znam da nikad vie neu samo zbog novca prihvatiti neki posao u
kom ne uivam, razmiljala sam. Moji kriterijumi za posao i obavljanje
bilo ega su sada mnogo drugaiji. ivot i vreme provedeno na ovom
svetu su mi mnogo vredniji.
Pored toga, Dani je uvideo da ni za njega nita vie nije isto, nakon
intenziteta svega kroz ta je proao gledajui moju borbu s rakom i
povratak s praga smrti. Pre moje bolesti je Dani radio na odeljenju
prodaje i marketinga u jednoj meunarodnoj organizaciji, gde je bio na

elu distribucije proizvoda za Aziju. Sada mu je odlazak na posao bio
zatupljujui i monoton, nakon svega kroz ta smo zajedno proli. Oboje
smo odrasli, promenili se i toliko toga nauili!
Dani je oduvek sanjao da vodi sopstveni posao, i sada sam mu rekla
da to i uini. Ohrabrivala sam ga da ivi svoj san. Pre mog IBS-a bih bila
previe uplaena da ga ohrabrujem, mislei samo na to koliki je to rizik;
kako emo se izdravati ako nam posao propadne?
Meutim, stavovi su mi se promenili i ispunjavanje sna mi se inilo
mnogo vanijim, kao i to da ne ivimo ivot ispunjen kajanjem. Dakle,
ohrabrivala sam ga da zapone sopstveni posao koji je oduvek eleo, da
pravi i razvija alate za procenu karijere za studente i korporacije.
Ispalo je da mu je prelaz od rada za nekog drugog do rada za sebe bio
olakan, jer ga je kompanija za koju je radio otpustila, budui da je toliko
dugo odustvovao s posla starajui se za mene. Ranije bi me to veoma
uznemirilo. Meutim, nakon IBS-a sam to posmatrala kao samo jo
jednu potvrdu da univerzum radi za nas. Pruena nam je prilika da se
bavimo neim uzbudljivijim!
Da bismo bili u stanju upustiti se u tu novu avanturu, morali smo
drastino smanjiti rashode. Preselili smo se u manju kuu i uveliko
smanjili line izdatke. Zavrili smo u veoma skromnom susedstvu,
prilino udaljenom od uurbanih urbanih podruja Hong Konga. Kua
nam se nalazila u zabaenom seocetu u blizini kineske granice, gde smo
bili izolovani od nae zajednice, to nam je dalo priliku da se
pregrupiemo i ponovo procenimo sopstvene ivote. To je predstavljalo
drastinu promenu u odnosu na ono na ta smo navikli, i oseali smo se
kao da ivot poinjemo iznova novi poetak.
U PROLOSTI BIH DANIJEV gubitak posla ili nau potrebu da
dramatino smanjimo rashode i preselimo se smatrala kao neto
negativno. To bi mi prouzrokovalo veliki strah, jer mi je ugroavalo
sigurnost. Meutim, rei Vrati se i ivi svoj ivot neustraivo! su mi
odzvanjale u umu, i znala sam da e sve biti u redu. Od svih poruka koje Formatted: Not Highlight
sam donela sa sobom iz IBS-a da smo svi jedno, da smo u svojoj sri
svi ljubav, da smo velianstveni ova je bila najjaa i neprestano je
odzvanjala u meni. I inilo mi se da dolazi i od mog oca i od Sani, moje
najbolje prijateljice, jer kad god bih je zaula u glavi, ula bih je
13. Pronalaenje sopstvenog puta 125
izgovorenu njegovim ili njenim glasom, u zavisnosti od situacije. Sada

sam sve dogaaje posmatrala kao deo velike avanture koja se odvija, i
usled toga sam se oseala kao da ivot poinjem ispoetka, obrisane
prolosti.
Nadalje, nakon IBS-a mi se pogled na svet promenio od spolja-ka-
unutra u unutra-ka-spolja. To jest, ranije sam smatrala da je spoljanji
svet stvaran i da moram raditi unutar njegovih ogranienja. To je manje-
vie ono to veina ljudi misli. Takvim stavom sam svoje moi i
sposobnosti predala spoljanjem svetu, i spoljanji dogaaji su imali mo
da me kontroliu da upravljaju mojim ponaanjem, raspoloenjem i
razmiljanjem. Emocionalne reakcije i oseanja se ne smatraju stvarnim,
budui da su neopipljivi. Smatraju se tek reakcijama na spoljanje
dogaaje. U takvom modelu, ja sam bila rtva okolnosi, a ne tvorac
vlastitog ivota. ak je i bolest predstavljala dogaaj koji me je
nasumino zadesio.
Nakon IBS-a, meutim, sebe sam poela smatrati boanskim i
integralnim delom vee Celine. Ona obuhvata sve u univerzumu, sve to
je ikad postojalo i to e postojati, i sve je to povezano. Shvatila sam da
sam ja centar ovog univerzuma, i znala sam da se svi izraavamo iz
sopstvene perspektive, jer svako od nas je centar te velike kosmike
mree.
Kako smo Dani i ja vremenom izgraivali novu etapu naih ivota,
ove istine sam jo bolje razumevala. Premda sve postoji unutar te mree
meusobne povezanosti i mi imamo pristup svakoj taki, moj svet u bilo
kom trenutku predstavlja tapiseriju sainjenu od svih mojih misli,
oseanja, iskustava, odnosa i dogaaja do tog trenutka. Za mene ne
postoji nita, sve dok se ne utka u tapiseriju. A ja tu svoju tapiseriju
mogu poveati ili ograniiti time to u svoja iskustva i svest proiriti ili
ograniiti. Oseam da imam odreenu mogunost da odaberem ono
emu u dopustiti da postane deo onoga ta posmatram.
Kada mi neto ue u svesnost, to postaje deo moje tapiserije. Da se
vratim na onu analogiju sa skladitem: to neto sam obasjala svetiljkom.
Znai, to postaje deo mog sistema verovanja moje istine.
Znala sam da mi je svrha ivota da proirim sopstvenu tapiseriju i
dopustim mnogim, veim iskustvima da mi uu u ivot. Poela sam se
truditi da rastegnem granice onoga ta se smatra za mogue, u svim
podrujima u kojima sam ranije videla ogranienja. Poela sam

preispitivati ta sve smatramo za istinu, a ta su ustvari samo drutveno
uslovljena verovanja. Posmatrala sam sve za ta sam u prolosti verovala
da je negativno ili nemogue, naroito verovanja koja su u meni stvarala
oseanje straha ili neadekvatnosti.
Zato ja verujem u to? pitala sam se. Je li to samo kulturno i
drutveno uslovljavanje? Moda je to u nekom trenutku i vailo za mene,
ali, da li je i sada tako? Da li mi koristi da i dalje verujem u mnogo toga
u ta su me vaspitali i uili da verujem?
U nekim situacijama moda; ali u mnogim sluajevima je odgovor
bio definitvno ne.
Vaspitana sam da verujem kako ensko treba biti pokorno. Uvek je
postojala odreena mera osude prema enama koje su samopozdane,
jake, ili koje imaju visoke poloaje, budui da se glavna uloga ene
sastoji u tome da prua podrku kao supruga i majka. Ja nikad nisam
ispunjavala te standarde.
Ceo ivot sam provela osuujui sebe, prekorevajui se to ne
ispunjavam ta oekivanja. Uvek sam se oseala neadekvatno. Meutim,
nakon IBS-a sam shvatila da je to jedan laan skup drutveno
ustanovljenih standarda.
Takoe sam verovala da nisam dovoljno produhovljena i da trebam
mnogo raditi na tome. Onda sam otkrila da smo svi mi duhovna bia, bez
obzira na to ta inimo i u ta verujemo. Ne moemo ni biti neto drugo,
jer to je ono ta jesmo duhovna bia. Samo to esto ne shvatamo, i to je
sve.
Shvatila sam da istinsku sreu i radost mogu postii samo volei
sebe, gledajui unutra, sledei sopstveno srce i inei ono ta mi donosi
radost. Uvidela sam da, kada mi se ivot ini kao da je izgubio pravac i
kada se oseam izgubljeno (to mi se i dan danas esto dogodi), to u
stvari znai da sam izgubila oseaj za sebe. Nisam povezana sa onim ko
zaista jesam i za ta sam se rodila. To se esto dogodi kad prestanem
sluati svoj unutranji glas i mo prepustim spoljanjim izvorima, kao to
su TV reklame, novine, velike farmaceutske kompanije, ljudi koji me
okruuju, kulturna i drutvena verovanja, i slino.
Ranije, kad bih se osetila izgubljeno, prvo to sam radila je da
odgovore potraim spolja. Traila sam u knjigama, kod uitelja i gurua, u
nadi da e mi oni pruiti reenja koja su mi uvek beala. To je upravo

ono to sam uinila i kad mi je postavljena dijagnoza raka. Meutim, sve
to sam postigla je da se osetim jo izgubljenije, budui da sam opet i
iznova na neto drugo prebacivala sopstvenu mo.
UVIDELA SAM DA MI gledite unutra-ka-spolja omoguava da
imam potpuno poverenje u svog unutranjeg vodia. Kao da ono to
oseam ima uticaja na itav moj univerzum. Drugim reima, budui da
sam ja u centru svoje kosmike mree, ja i utiem na Celinu. Dakle, to
se mene tie, dok god sam ja srena, srean je i univerzum. Ako ja volim Formatted: Not Highlight
sebe, volee me i svi drugi. Ako sam ja u miru, sve to je stvoreno e biti
u miru, itd.
Ako mi neto izgleda problematino, umesto da to pokuam izmeniti
fiziki (to sam inila pre IBS-a), pogledau u svoj unutranji svet. Ako
sam pod stresom, anksiozna, nesrena i slino, pogledau u sebe i prvo
se pobrinuti za to. Sednem sama sa sobom, proetam u prirodi, ili sluam
muziku, sve dok ne dospem do usreditenog mesta na kom se oseam
smireno i sabrano. Uvidela sam da se i spoljni svet izmeni kad to uinim,
i mnoge prepreke same nestanu, a da nita nisam morala initi.
Kad kaem usrediten mislim na doivljaj da sam u sreditu svoje
kosmike mree, da sam svesna svog poloaja. To je zaista jedino mesto
na kom bilo ko od nas jeste, i vano je da osetimo sopstvenu sredinjost
u samoj sri svega.
Meutim, s vremena na vreme zaboravim svoje sredinje mesto u
kosmosu. Zaokupim se svim onim dramama, protivrenostima, mukama
i bolovima fizikog sveta, i ne mogu sebe da vidim kao jedno od
proirenih, velianstvenih, beskrajnih bia koja svi mi zaista jesmo.
Na sreu, u to vreme sam shvatila da nikad nismo zaista odvojeni od
sredita. Umesto toga, privremeno ga izgubimo iz vida i ne oseamo mir
i radost koji dopiru iz njega. Zapetljamo se u iluziju odvojenosti i ne
vidimo da srea i tuga idu ruku pod ruku kao svetlo i tama, jin i jang.
Taj oseaj odvojenosti je jednostavno deo iluzije dualnosti, usled koje
nam je teko da vidimo kako se jedinstvo stvara iz percipirane
razdvojenosti. Biti usrediten znai videti kroz to i ponovo osetiti
sopstveno beskrajno mesto u sreditu svega... u sreditu jedinstva.
I dalje instinktivno znam da smo svi mi jedno sa univerzumom.
Prema tome, znam da, dok sam u svom fizikom telu, bilo da sam toga
svesna ili ne, ja jesam u sreditu velike kosmike mree koja prestavlja
univerzum. To je isto to i shvatanje sopstvene velianstvenosti i
povezanosti s Beskrajnim.
KAKO SU SE MESECI PRETVARALI u godine, tu svesnost sam
sve vie pretvala u praksu. Ponekad, kad sam imala mnogo posla i kad je
stres postajao prevelik, optuivali su me da traim vreme kad bih
napravila pauzu da se usreditim. Meutim, ako bih probleme pokuala
razreiti na isto fizikoj razini, znala sam da bi to ilo veoma sporo. I
danas mi se to ini kao hodanje kroz elatin, i reavanje problema
iskljuivo na takav nain mi stvara ogromne frustracije i podie mi
razinu stresa.
S druge strane, uvidela sam da mnoge od osnovnih prepreka nestaju
ako, bez obzira na to ta ljudi oko mene misle, odvojim vremena da
povratim svoje sredite, postanem svesna svoje povezanosti s Celinom i
osetim se smireno i sreno. Tokom tih sesija mi se sve razbistrava, a
mnogi izazovi nestaju samo usled toga to ostajem usreditena. Uvidela
sam da je to mnogo bolji nain za izlaenje na kraj sa ivotnim
problemima, nego da im prilazim sa isto spoljanje strane. To je
direktan rezultat mog iskustva bliske smrti, i potie od toga to znam da
sam deo velike kosmike tapiserije, da sam u njenom sreditu i da,
okreui se ka unutra, mogu stupiti u vezu s itavim univerzumom.
U godinama nakon IBS-a sam doivela promene i u svojim Formatted: Not Highlight
spoljanjim potrebama. Otkrila sam da mi je potrebno da budem u blizini

prirode, naroito mora, da bih se osetila najbolje. Slino onoj
zadivljenosti i uenju koje sam oseala prvih dana po izlasku iz bolnice,
uvidela sam da se mogu odmah povezati sa IBS stanjem tako to u
posmatrati talase i sluati zvuk okeana.
Sa zadovoljstvom sam posmatrala kako prijatelji s kojima sam
postala bliska i lanovi moje ue porodice i sami prolaze kroz promene.
Moda e zvuati udno, ali nakon IBS-a su mi mnogi ljudi rekli da
oseaju neku promenu energije kad su u mojoj blizini. Retko kad o tome
javno govorim, jer smatram da to dolazi iz nas samih [tj. da to dolazi iz
njih]. Moda ja samo odraavam na njih ono to su i sami bili spremni da
iskuse.
Zahvaljui svom iskustvu, apsolutno sam uverena da svi imamo
sposobnost da iscelimo sebe, a isto tako i da pomognemo isceljivanju
drugih. Kad dotaknemo ono beskrajno mesto u nama na kome smo

Celina, onda bolest ne moe opstati u telu. A, budui da smo svi
povezani, nema razloga zato dobrostanje jedne osobe ne bi moglo
dodirnuti druge, uzdiui ih i omoguavajui im oporavak. A kada
isceljujemo druge, isceljujemo i sebe i itav svet. Nita od toga nije
odvojeno, osim u naim umovima.
I MOJ IVOT JE PUN uspona i padova, i ponekad oseam da zaista
moram dati sve od sebe da osetim usreditenost. Moram se baviti
svakodnevnim stvarima, kao to su kuni poslovi i plaanje rauna, a
nakon IBS-a mi je teko usresrediti se na takve detalje. Meutim, nikad
nisam daleko od ponovnog pronalaenja svog mesta u univerzumu, i ne
treba mi mnogo da u dui opet zaujem one rei: Izai i ivi svoj ivot
neustraivo!
Pored toga, premda sam stekla neke nove prijatelje naroito jednu
prijateljicu koja mi je zaista pomogla da shvatim vlastito iskustvo bilo
mi je teko ponovo se povezati s mnogim starim prijateljima. Vie nisam
drutvena kao nekad i ne uivamo u istim stvarima. Ranije sam imala
mnogo prijatelja, a sada putam samo mali, mali broj ljudi u svoj privatni
ivot, a mnoge od njih sam upoznala putem jedne IBS grupe u proteklih
nekoliko godina. Nekoliko nas je postalo veoma blisko, i nekolicina je
prola kroz iskustvo slino mojem.
I dalje sam jako privrena lanovima ue porodice muu, majci i
bratu. Oni su bili uz mene kroz sve moje krize i potrebe, i mnogo sam
vezana za njih. Teko mogu s drugim ljudima osetiti takvu bliskost.
Ne radi se o tome da pokuavam biti usamljenik. I dalje se druim, i
zaista uivam u pomaganju ljudima da steknu dublje razumevanje, to
postiem kroz ono ta piem i kroz svoj posao trenera za kulturu
ivljenja. Kao to ete videti u narednom poglavlju, in doputanja i
bivanja onoga to jesam je imao veliki uticaj na mene tokom ove velike
avanture.
131
14
Isceljenje je samo poetak

Knjiga koja je pred vama predstavlja dokaz onoga ta se dogodi kad
ukljuim in doputanja da djeluje. elim da s vama podelit niz
sinhroniciteta 1 koji se morao odigrati da bi nastala ova knjiga.
U periodu neposredno nakon IBS-a i ozdravljenja sam bila euforina,
elela sam s krovova vikati i itavom svetu obznaniti ta sam saznala.
elela sam da svi znaju ta mi se dogodilo i da osete isto to i ja. A opet,
istovremeno sam oseala zebnju da sve to javno podelim i preduzmem
bilo kakve direktne korake u pravcu objavljivanja svoje prie i
privlaenja panje. Jednostavno nisam oseala da sam spremna izlaziti na
kraj sa svom panjom i ispitivanjima koja bi to privuklo.
Budui da se u ivotnom ciklusu jin uvek kombinuje s jangom, neto
mi je govorilo da ih trebam podeliti sa to vie ljudi, premda sam se
brinula kako e ljudi primiti moje doivljaje. Istovremeno sam elela i da
govorim o tome i da se povuem u tiinu. Znala sam da e se u pravo
vreme i kad u sebi osetim spremnost nain za privlaenje vee panje
sam od sebe otkriti s lakoom koju sam osetila tokom IBS-a.
U meuvremenu sam se jednostavno predavala razumevanju koje
sam stekla iz svojih iskustava, kao to sam opisala u prethodnom
poglavlju. Ostajala sam verna sebi i ivela na nain koji me je najvie
usreivao idui za svojom sreom, da tako kaem. Bila sam sigurna da
e oni koji su spremni ili kojima je potrebno da uju ta imam za rei
znati kako da me pronau. Uvek sam bila otvorena za sve mogunosti u
1
Sinhronicitet vremenska povezanost dogaaja, bilo da se dese istovremeno ili nekim
redosledom ali tako da su meusbno povezani. Prim.ur.MM
vezi sa udaljenou na koju e se moja poruka proiriti po vlastitom

nahoenju. U sutini, u vezi s tim sam se uvek nalazila u stanju
doputanja, ali nita me nije pripremilo na ono to je usledilo...
U MARTU 2011. SAM OTILA u Ujedinjene Arapske Emirate da
posetim Sunitu, prijateljicu iz detinjstva, koja je nedugo pre toga tamo
otvorila centar za holistiku obuku. Pozvala me je da doem i svoju priu
podelim s publikom u Dubaiju, i bila sam veoma dobro raspoloena, jer
je sve odlino proticalo. Oseala sam blagu zebnju na kakav u prijem
naii, i bila sam prijatno iznenaena. tavie, ta poseta kao da je bila
okida za unutranju promenu, i konano sam osetila da sam spremna
svoju priu podeliti sa ostatkom sveta.
Prvi put nakon IBS-a sam u prostoriji u kojoj sam govorila osetila
transformaciju ali promena se u stvari odigrala u meni, premda je imala
uticaja na sve prisutne. Bila sam zapanjena isceljenjimi koja se odvijala
pred mojim oima. Ljudi su iz mog iskustva dobijali ono ta im treba, i
svi su osetili da se neto odigrava na jedan veoma moan nain.
Ponovo sam uvidela da je drugima potrebno da saznaju ta sam
doivela. Shvatila sam da sam poela gubiti dodir i da istinskom ja nisam
doputala da tee. I opet sam poela sakrivati svoje stvarno ja, usled
straha i uznemirenosti. I tu, u Dubaiju, osetila sam da ponovo stupam u
dodir sa svojim proirenim, velianstvenim biem. Bila sam spremna za
suoavanje s bilo im ta ivot postavi pred mene. Otpustila sam sve
konice koje su me spreavale da svoja iskustva podelim sa svetom, iako
nisam imala pojma na kakav u prijem naii. Bila sam spremna krenuti u
nepoznato i imala sam poverenja u tu nejasnost.
Do tog trenutka sam verovala da IBS samo u mojim oima
predstavlja neto posebno, i premda sam se vratila s porukom za druge
ljude, inilo mi se da uglavnom ja imam koristi od isceljenja. Delimino
je i to bio razlog za nemir i oklevanje da priu podelim s drugima nije
mi ba bilo jasno kako e drugi ljudi imati koristi od mog iskustva.
Meutim, tog dana se u toj prostoriji neto promenilo. Dok sam
posmatrala reakcije publike i transformaciju koja se odigravala, iznenada
sam shvatila da su se i moj rak i moje isceljenje u stvari dogodili za itav
svet. Svi smo mi Jedno, i ono to se deava meni, deava se svima. A ono
ta se dogaa za mene, dogaa se za itav univerzum. Shvatila sam da je
razlog zato sam se uopte razbolela i zatim odabrala da se vratim taj da
14. Isceljenje je samo poetak 133
posluim kao instrument za isceljenje drugih ne samo fiziko

isceljenje, ve, to je vanije, emocionalno isceljenje, budui da su
oseanja ono to zaista pokree nau fiziku stvarnost.
Ranije sam takoe smatrala da isceljenje od raka predstavlja
kulminaciju mog putovanja inilo mi se da je to vrhunac svega to mi
se dogaalo u ivotu, i da je to kraj prie. Meutim, u Dubaiju sam
shvatila da moje isceljenje predstavlja samo poetak. Ono je poetak
novog poglavlja u tkanju velike tapiserije, i sve to sam trebala uiniti je
da zakoraim u nejasnost.
I opet sam znala da ne moram nita initi; sve e se tkanje nastaviti
dok god ja doputam da se to dogaa. U tom trenutku sam pomislila:
Samo daj! ta god da si mi pripremio, spremna sam! Sad razumem!
U Dubaiju sam bila ve sedmicu dana kad sam se 16. marta probudila
i pogledala elektronsku potu, oekujui roendanske estitke od
prijatelja i porodice. Bila sam zapanjena kad sam videla poruku koju mi
je poslao pomonik urednika izdavake kue Hej Haus (Hay House) 1, u
kojoj je pisalo: Vein Dajer (Wayne Dyer) je postao va veliki
oboavalac, nakon to je proitao o vaem iskustvu bliske smrti. Ako ste
zainteresovani da napiete knjigu o svom iskustvu, kua Hej Haus bi bila
veoma zainteresovana da s vama radi na razvoju i objavljivanju te
knjige.
Dok sam itala te rei, nisam mogla zaustaviti suze koje su mi se
slivale niz obraze. Kakvo apsolutno neverovatno roendansko
iznenaenje! Kakva potvrda svega to sam osetila prethodnog dana!
Ve ranije sam poela pisati knjigu i razmiljala sam kako da je
objavim, ali itav poduhvat mi je izgledao veoma obeshrabrujue, i inilo
mi se da prevazilazi moje sposobnosti. A do jue nisam bila ni potpuno
spremna otvoriti se prema bilo emu izvan svog bliskog okruenja.
S druge strane, proteklih meseci me je mnogo ljudi pitalo da li piem
knjigu o svom iskustvu bliske smrti. Kada bih odgovorila potvrdno, pitali
su me da li sam ve pronala izdavaa, na ta sam odgovarala ne.
1
Danas sve vie ljudi govori engleski; mnogi su i pretjerano zanesenima svim to je zapadno,
pa i nazivima i rijeima, smatrajui kako je na jezik prost i seljaki. Zato sam mislio da
moe biti ugodno skrenuti panju da ovo uzvieno hej haus znai pojata, a ako ima onih
koji ne znaju ta je pojata evo i toga zanaenja zgrada u seoskom domainstvu u kojoj se
dralo sijeno (osuena trava). Prim. ur. MM.
Veina ljudi mi je tad rekla: Iako ti je pria zaista zapanjujua, ovih

dana je stvarno teko naterati izdavaa da makar i proita rukopis. Toliko
sad ima tih duhovnih stvari, tako da verovatno nee ni pogledati tvoju
knjigu. Budi spremna na to da te svi redom odbijaju.
Takoe sam ula: Potreban ti je knjievni zastupnik da bi ti rukopis
uopte dospeo na izdavaev sto. Izdavai nee ni da pogledaju neto to
im nije dolo preko knjievnog zastupnika. Kao i: Najbolje ti je da
sama objavi knjigu. To je mnogo lake!
Svakome od njih sam odgovorila: U stvari, i ne planiram ii od vrata
do vrata, od jednog izdavaa do drugog, niti moliti ljude da pogledaju
moju knjigu. Moja pria e se proiriti tempom koji joj je i namenjen;
ako treba da dopre do irokih masa, univerzum e urediti da se to i
dogodi.
Takoe sam nekim prijateljima rekla da bih od svih izdavaa najvie
volela kad bi mi knjigu objavio Hej Haus, jer su mi se oni inili
najboljim za ovaj anr, i sviali su mi se svi njihovi pisci. Pogledala sam
njihovu Internet stranicu i videla da ne prihvataju rukopise koji ne dolaze
preko knjievnih zastupnika. Nisam znala ni kako da ponem potragu za
zastupnikom, tako da sam to gurnula u zapeak i nastavila sa ivotom.
Kao to sam ranije navela, nakon IBS-a sam oseala da se odigrava
neto veliko. Oseala sam da me neto vodi i usmerava, ak i u onim
trenucima ivota kad mi se inilo da ne idem ni u kakvom odreenom
pravcu. I dalje sam imala poverenja u ono to sam osetila tokom svog
iskustva, i znala sam da je sve uredu i ba onako kako treba biti. Ova
poruka od Hej Haus mi je potvrdila da je ono to sam itavo vreme
oseala bilo sasvim tano.
Naravno, uzbueno sam im odgovorila sa Da, da, da! ak sam
pomoniku urednika rekla da mi je tog dana roendan i da ta poruka
predstavlja prekrasan poklon!
NEKOLIKO DANA KASNIJE, kad sam se vratila u Hong Kong,
primila sam poruku od svoje stare prijateljice Veronike Li, u kojoj mi je
rekla da je sluala radio emisiju koju vodi Vein Dajer i u kojoj je govorio
o meni i mom IBS-u. Rekla je da ve nekoliko sedmica za redom govori
o meni, tako da sam otila na Internet stranicu Hej Haus Radio, pristupila
arhivi i poela sluati. I gle uda, eto Veina kako pria o mom iskustvu
sedmicu za sedmicom. Naravno, bila sam veoma uzbuena kad sam ula
kako o meni govori tako irokom auditorijumu.

Nedugo nakon toga sam poelela da iznenadim Veina i odluila
pozvati u njegovu emisiju za vreme prenosa uivo, dok prima pozive
slualaca i odgovara na njihova pitanja. Usled vremenske razlike, emisija
mu je poinjala u 4 ujutro po hongkonkom vremenu. Sat sam navila u
3:30, ustala, povezala se na Internet i poela okretati broj. U poetku je
linija bila zauzeta; ali, na moje oduevljenje, konano sam uspostavila
vezu a jo nije bilo ni 4 sata.
Osoba koja se javila me je pitala za ime i odakle zovem, a satim me
stavila na ekanje. Kada je emisija poela, nakon uvoda i ostalog,
Veinova producentkinja, Diana Rej (Diane Ray), je rekla: Oh, vidi ovo,
imamo poziv iz Hong Konga! Hajde da ga pustimo. Srce mi je
preskoilo otkucaj kad sam to ula. (Kasnije sam saznala da je veoma
teko probiti se do Veinove radio emisije).
I pre nego to su me pustili u program, Vein je rekao: Oh, Boe,
mislim da znam ko je ovo! Je li to ona osoba za koju mislim da jeste?
ao, Anita ovde, odgovorila sam.
O, Boe, to je Anita, koja je imala IBS! Oduevljen sam to si nam
se javila!, uzviknuo je. Diana, hoe li otkazati sve ostale pozive?
Ostatak emisije u provesti sa Anitom. Zatim me zamolio da ispriam
svoju priu u etar.
Kad se emisija zavrila, Vein me je zamolio da ostanem na vezi.
Razgovarali smo jo neko vreme i rekao mi je da bi bio poastvovan da
mi napie predgovor za knjigu, ako bih mu dopustila.
Pomislila sam: Dopustila ali li se to? Bila bih oduevljena!
Zatim mi je rekao da je ottampao itavu priu o mom IBS-u koja se
nalazila na Internetu, nekih 21 stranicu. Napravio je 40-tak primeraka i
razaslao je svima koje poznaje. Primerak je dao i svojoj majci, i ona je u
njoj nala veliku utehu. Takoe mi je rekao da me je nekoliko puta
citirao u svojoj najnovijoj knjizi Ispunjene elje.
Sve to sam mogla pomisliti se ve dogodilo: Da li se ovo zaista
dogaa? Vein Dajer je citirao mene u svojoj novoj knjizi?
Zatim smo razmenili kontakt podatke, i Vein mi je rekao da ga
slobodno pozovem u bilo koje vreme.
Bila sam potpuno obuzeta radou! Narednih nekoliko dana sam
hodala po oblacima, nisam mogla ni jesti ni spavati, i neprestano sam

oseala leptirie u grudima. Oseala sam da se nalazim na rubu neega
zaista velikog, i znala sam da e to biti izazov za moju sposobnost da
mirujem i samo budem ja, da uivam u vonji i da doputam.
Za vremene jednog od naih razgovora Vein mi je rekao da, kada je
prvi put proitao o mom iskustvu, nije zamolio Hej Haus da me
kontaktiraju. Rekao im je da me moraju pronai, i, ako piem knjigu, da
je moraju objaviti!
Pitala sam ga kako je saznao za moje iskustvo. Odgovorio mi je da je
o meni uo od ene po imenu Mira Keli, koja ivi u Njujorku, i zatim nas
je povezao putem e-maila. Mira i ja smo se poeli dopisivati i razgovarati
telefonom, i ispriala mi je o svim neverovatnim malim dogaajima koji
su se morali odigrati ba u pravo vreme da bi Vein saznao o mom IBS-u.
On ne pretrauje Internet, niti provodi neko due vreme za raunarom
itajui dugake lanke, tako da nije bilo anse da sluajno naleti na
moju priu.
Pustiu Miru da svojim reima opie sled dogaaja:
11. januara 2001. sam razgovarala s prijateljicom koja mi je rekla da
Vein Dajer vodi grupu ljudi na evropsku turneju koju je nazvao
Doivljavanje udesnog (Experiencing the Miraculous). Intuiciju mi je
zagolicala re udesno. Znala sam da Vein ima leukemiju, i kad sam
zaula tu re nekako sam znala da je spreman za udo.
Isprva sam samu sebe odgovarala od stupanja u kontakt s Veinom, ali
oseaj da moram razgovarati s njim ne samo da nije poputao, ve je
postajao sve jai. Uveravala sam se da, ako treba biti orue u bojoj
ruci, moram dopustiti da se odigra koje god udo da treba. Nekoliko
dana kasnije sam Veinu napisala pismo.
Kada me je nazvao oko mesec dana kasnije, ve sam bila zaboravila
na to. Kratko smo porazgovarali i taman smo trebali zavriti, prekinula
sam ga usred njegovog opratanja. Na sopstveno iznenaenje, rekla sam
mu da ima neto to mu elim poslati, neto to treba proitati. Bez imalo
oklevanja mi je dao broj faksa.
To neto je bila Anitina pria o IBS-u, koju sam dan ranije dobila e-
mailom, preko grupe ljudi koji jedni drugima alju poruke o duhovnim
temama. Osoba koja mi je poslala poruku je naroito podvukla deo prie
koji govori o tome kako sve postoji istovremeno, to mi je privuklo panju
zbog mojih radova u vezi s regresijom 1. Dok sam itala Anitinu priu,
dobila sam onaj magini oseaj uklapanja u istinsku vibraciju sopstvenog
duha.
im smo Vein i ja zavrili razgovor, opet sam se zapitala Zato? Zato
sam oseala toliku prinudu da Anitinu priu podelim s njim?
Jedino objanjenje koje mi je u tom trenutku padalo na pamet je da je
ona tako savreno opisala ono u ta ja verujem i ta sad imam na
raspolaganju za ponuditi. Slanje Anitine prie Veinu je bio nain da mu
kaem: Znam da moe biti u trenu biti isceljen. Ta mogunost postoji, i
ako odabere da sebe spozna kao savreno zdravog, mogu ti pomoi
da stvori tu stvarnost. Meni bi trebalo mnogo vie vremena da mu
kaem ono to je Anita tako jednostavno i elokventno pretoila u rei.
Sada vidim i drugi razlog. Shvatam da sam bila deo procesa ija je
svrha da Anitine inspirativne rei prenese itavom svetu. Trenutak se
savreno poklopio. Da je navedeni e-mail stigao ranije, ne bi mi bio tako
sve u seanju i ne bih ga podelila s Veinom. Da je stigao kasnije, moda
Vein ne bi ni doiveo da ga prihvati tako dobro kao to jeste. Ovo
magino poklapanje nas podsea da se sve odigrava odjednom, u istom
bezvremenom trenutku, ba kao to je i Anita saznala tokom svog IBS-a.
Vein i ja smo se sloili da odradimo seansu regresije, i odletela sam
na Maui2 da se sretnem s njim. Kada sam 15. aprila dola kod Veina,
zatekla sam ga kako razgovara telefonom. Kad je zavrio, kazao mi je
da razgovarao sa kuom Hej Haus i da su pristali na objavljivanje
Anitineu knjige. Njegov entuzijazam mi je pokazao da je spreman da i on
doivi neto udesno. Veinovo iskustvo regrsije je bilo neverovatno mono,
i delim njegovo uverenje da se izleio od leukemije.
Ponovo sam pogledala poruku koja me obavestila o Anitinoj prii i
videla da je poiljalac osoba koju ne poznajem Ozgian Zulchefil,
ininjer iz rumunskog grada Konstance. Kad sam s njim podelila sve
zaprepaujue sinhronicitete kojih je i on deo, odgovorio mi je da mu je
drago i da ga je obradovalo to sam odvojila vremena da mu sve
ispriam, iako ne moe da se seti gde je naiao na priu o Anitinom IBS-u.
Dodao je da ovo slui kao potvrda da svi utiemo jedni na druge onim ta
inimo i govorimo, ak i ako toga nismo svesni. Stoga, zakljuio je, veoma
je vano da imate zaista dobar, pozitivan stav u svakom trenutku svog
ivota, ak i ako uopte ne vidite razloga za to. Nisam mogla a da se ne
1
regresija psiholoka metoda otvaranja ili osveivanja nesvesnih sadraja iz prolosti;
najee se govori o tzv. prolim ivotima. Prim. ur. MM.
2
Maui jedno od havajskih ostrva. Prim. ur. MM.
nasmeim.
Jo samo pre nekoliko dana sam primila e-mail koji mi preporuuje
da pogledam inspiriui razgovor sa enom po imenu Anita Murani, koja
se udesno izleila od raka nakon IBS-a. Preplavilo me je uzbuenje kada
sam se prisetila kako smo se Vein i ja sloili da je zajedniko delovanje
nas dvoje omoguilo Anitinim snanim reima ljubavi da utiu na milione
ljudi i prue im ohrabrenje. Primanje tog e-mail a mi je potvrdilo da se
krug zatvorio. U isto vreme, Anitine rei su pomogle Veinovom isceljenju.
Doputajui Duhu da tee kroz mene, postala sam orue u Bojoj ruci
na nain kakav nisam mogla ni zamisliti.
Mirina pria samo jo vie dokazuje da svi mi svako od nas
predstavljamo jedinstven, neophodan aspekt beskrajnog univerzuma.
Svako od nas predstavlja integralni deo velike tapiserije koja neprestano
radi na isceljivanju sveta. Naa jedina obaveza je da uvek budemo verni
sebi i da doputamo.
Kad se osvrnem na put kojim sam prolazila kroz ivot, kristalno mi je
jasno da je svaki korak na tom putu pre i posle IBS-a; i oni dogaaji
koje sam smatrala pozitivnim i oni koje sam doivljavala kao negativne
na kraju bio u moju korist i vodio me do mesta na kom sam danas. Ono
ta je takoe potpuno jasno je da mi univerzum daje samo ono za ta sam
spremna, i samo onda kada sam spremna. Moj strah od javnosti je
usporavao taj proces, a kada je anksioznost nestala, univerzum mi je
odmah poslao potvrdu, u vidu e-mail a od Hej Hausa. Ja doputam ta i
koliko od onoga to elim mi moe ui u ivot... ili ne doputam!
Knjiga koju itate je, iz moje perspektive, samo jo jedan dokaz toga.
Da nije bilo okruenja u kom sam odrasla, naina na koji sam sebe
posmatrala i reagovala na sve to mi se dogaa, sasvim je mogue da ne
bih ni obolela od raka. Bez raka, ne bi bilo ni IBS-a, dakle ni one
posebne vizije koju trebam podeliti sa svetom. Da je ijedan od tih koraka
preskoen, konani ishod bi vrlo verovatno bio drugaiji. Premda sam
sasvim uverena da nije neophodno dostii ekstremni stadij IBS-a da biste
mogli isceljivati ili imati veliku svrhu u ivotu, jasno vidim da me je moj
vlastiti put doveo do ove take. Sve se dogaa onda kada smo spremi da
se to dogodi.
JASNO I POTPUNO sam nauila da kada sam usreditena kada
uvidim svoje mesto u srcu univerzuma i osetim sopstvenu
velianstvenost i povezanost sa svim to jeste vreme i udaljenost
postaju beznaajni. Ako ste ikada sanjali neki detaljan i ivopisan san
koji kulminira zvonjavom telefona ili zvonceta na vratima, i iznenada se
probudili i uli da zvonce ili telefon zaista zvone, onda ste iskusili
bezvremenost. Iako je zvono zazvonilo samo nekoliko sekundi pre nego
to ste se probudili, ini vam se kao da se itava drama u snu odvijala
oko tog finalnog trenutka.
To je ono na ta ivot poinje liiti kada zaista shvatite da ste jedno
sa svime. Vreme i prostor gube svako znaenje. Na primer, e-mail od Hej
Hausa je stigao tano u trenutku kada mi je to odgovaralo, a opet, itava
jedna drama se odvijala kod Veina Dajera, kulminirajui mojim
primanjem spomenute poruke!
Takoe elim spomenuti da je sve postalo mnogo lake nakon IBS-a.
Vie se nisam bojala smrti, raka, nesrea, ili bilo ega od one itave
gomile stvari koje su me nekada uznemiravale... jedino me je bio strah
zakoraiti i proiriti se izvan svog bliskog okruenja. Nauila sam
verovati mudrosti svog beskrajnog bia. Znam da ja kao i svi ostali
predstavljam monu, velianstvenu, bezuslovno voljenu i punu silu
ljubavi.
Ta energija tee kroz mene, okruuje me i predstavlja nerazluivi deo
mene. Ona je, u stvari, ono ko i ta ja zaista jesam. Verovati njoj
jednostavno znai verovati sebi. Dopustiu joj da me vodi, titi i daje mi
sve to mi je potrebno za sreu i dobrostanje jednostavno tako to u biti
ono to jesam. Samo trebam biti ona velianstvena ljubav koja jesam, i
dopustiti da se dogaaji u ivotu odigraju na nain za koji znam da je
uvek u mom najboljem dugoronom interesu.
Ograujem se od svih pretpostavljenih ishoda i imam vere da je sve u
redu. Bivanje onim to jesam doputa da me celina moje jedinstvene
velianstvenosti povue u onom pravcu koji je najbolji za mene i sve
ostale ljude. To je zaista jedino to trebam uiniti. Unutar tog okvira, sve
to je zaista moje mi u ivot ulazi s lakoom, na najmaginije i
najneoekivanije naine, svakog dana demonstrirajui mo i ljubav
onoga ko ja zaista jesam.
TREI DEO:
TA SAM SVE SHVATILA

ILI OSTVARILA
143
15
Zato sam se razbolela... i iscelila

Tokom IBS-a sam stekla toliku jasnou i razumevanje da je pitanje
koje mi ljudi najee postavljaju kad s njima delim svoju priu: Pa
onda, ta ti je prouzrokovalo rak? Sasvim je razumljivo da odgovor na to
pitanje interesuje veinu ljudi.
Pre nego preemo na to, elela bih vas upozoriti na odreene
opasnosti koje se kriju u toj temi. Jedna od njih je da ono to kaem
moe zvuati kao da su oni koji se ne oporave, ili koji jo uvek imaju rak
ili neko drugo oboljenje, na neki nain nii od onih koji su se iscelili.
To ni u kom sluaju nije tano!
Ljude takoe moe isfrustrirati ako ono to govorim zvui previe
pojednostavljeno, naroito ako su oni ili neko koga poznaju bolesni. To
je jedan od osnovnih problema s jezikom ponekad rei prouzrokuju
vie tete nego koristi. elim naglasiti da je svako ko jo uvek ima rak ili
ko nije u potpunosti isceljen i dalje u potpunosti velianstvena osoba.
Razlozi njihove bolesti lee u njihovom sopstvenom putu, i vrlo
verovatno su povezani s njihovom individualnom svrhom. Sad vidim da
je moja bolest deo onoga zbog ega sam ovde, i ne bih bila manje
velianstvena ni da sam odabrala odlazak sa ovog sveta.
Znam da e biti onih koji se nee sloiti sa onim ta kaem u vezi sa
isceljenjem, to je sasvim u redu. Ja samo iskazujem ono ta sam oseala
da mi se dogaa u tim trenucima, u nadi da e moje rei biti od pomoi
nekome drugom.
KAO TO SAM VE REKLA, najee pitanje koje mi ljudi
postavljaju je ta smatram da je uzrok mog raka. Odgovor mogu saeti u Formatted: Not Highlight
jednu re: strah.

144 Deo trei: ta sam sve shvatila i ostvarila
ega sam se bojala? Manje-vie svega, ukljuujui neuspeh, da me

nee voleti, da u razoarati ljude, da nisam dovoljno dobra. Takoe sam
se bojala bolesti, naroito raka, kao i tretmana za rak. Bojala sam se
ivota i uasavala se smrti.
Strah je neto veoma suptilno, i moe vam se u ivot uvui polako,
da ga i ne primetite. Kad se osvrnem na prolost, vidim da veinu nas ue
od malih nogu da se bojimo, premda verujem da se ne raamo takvi.
Jedna od stvari u koje vrsto verujem je da ve jesmo ono ta se
itavog ivota trudimo dostii, samo to ne shvatamo! Na ovaj svet
dolazimo svesni svoje velianstvenosti. Ne znam zato, ali svet kao da to
nekako ugui dok odrastamo.
To poinje veoma suptilno, s malim bojaznima, npr. da nas nee
voleti, ili da nismo dovoljno dobri, moda zato to izgledamo drugaije
od ostalih moda smo druge rase, ili smo previsoki, preniski, predebeli,
premravi. Tako jako elimo da se uklopimo. Ne pamtim da me je iko
ikad ohrabrio da budem ono to jesam, ili da budem verna sebi, i niko me
nije uveravao da je u redu biti drugaiji. Sve to pamtim je onaj tihi
zvocajui glasi neodobravanja koji sam neprestano ula negde u svojoj
podsvesti.
Bila sam osoba koja eli udovoljiti ljudima i koja je strahovala od
neodobravanja, s koje god strane da je dolazilo. Lomila sam se trudei se
da izbegnem da ljudi loe pomisle o meni; i tokom godina sam u tom
procesu izgubila sebe. Potpuno sam se odvojila od onoga ko sam i ta
elim, jer je svrha svega ta sam inila bila zadobijanje odobravanja
svaijeg, osim mog sopstvenog. U stvari, u godinama koje su prethodile
raku, da me je bilo ko pitao ta elim u ivotu, morala bih odgovoriti da
zaista ne znam. Bila sam upetljana u kulturoloka oekivanja,
pokuavajui biti ono ta se od mene oekuje, toliko da zaista nisam
znala ta je meni vano.
Nakon to su mojoj najboljoj prijateljici Sani i Danijevom zetu
uspostavili dijagnozu raka, razvila sam duboki strah od te bolesti.
Oseala sam da ako moe napasti njih, onda moe bilo koga, i poela
sam davati sve od sebe da se ne razbolim. Meutim, to sam vie itala o
prevenciji, to sam vie oseala da imam razloga za strah. inilo mi se da
sve prouzrokuje rak. itala sam kako su patogeni koji se nalaze u hrani i
okruenju karcinogeni. Mikrotalasne rerne, plastine posude za hranu,
15. Zato sam se razbolela i iscelila 145
sva hrana koja sadri konzervanse, mobilni telefoni sve uzrokuje rak.
Spisak se samo produavao.
Ne samo da sam strahovala od same bolesti, nego sam se bojala
tretmana hemoterapije. Kao to sam ve rekla, Sani je umrla dok je
primala hemoterapiju i to mi je samo pojaalo strahove.
I tako, polako sam postala uasnuta kako od ivota, tako i od smrti.
Gotovo kao da su me zidovi straha sve vie pritiskali, sa svih strana.
Doivljaj ivota mi je postajao sve manji, budui da je u mojim oima
svet bio opasno mesto. I onda sam saznala da imam rak.
IAKO JE IZGLEDALO da se borim protiv bolesti, verovala sam da
je rak smrtna presuda. Na prvi pogled sam inila sve to mogu, ali
duboko u sebi sam verovala da neu uspeti. A smrti sam se jako, jako
bojala.
injenica da su istraivai neprestano govorili kako pokuavaju
pronai lek za rak mi je sugerisala da reenja nema. Po svemu sudei, to
je opteprihvaena injenica, makar u svetu konvencionalne medicine.
Kad sam ula da mi je konvencionalna medicina jedini izbor, uprkost
tome to ta disciplina i sama priznaje da nema lek, to je bilo sasvim
dovoljno da mi duboki uas obuzme samu sr bia. Sama re rak je
dovoljna da stvori strah, a spoznaja o ogranienosti nauke je samo
pojaala oseaj da u umreti.
I dalje sam pokuavala initi sve ta sam mogla, ali bolest je
napredovala i pogoravala se. Iako me je veina ljudi koje sam poznavala
savetovala suprotno, odluila sam se za alternativne metode leenja, jer
sam smatrala da sam s konvencionalnom terapijom od samog poetka
osuena na smrt. Umesto nje, pokuala sam sve drugo to sam znala, i,
kao to sam ranije ispriala, dala sam otkaz i etiri godine ivota
posvetila tom procesu.
Isprobala sam isceljenje verom, molitve, meditaciju i sesije
energetskog isceljenja [bioenergetski tretmani]. Proitala sam svaku
knjigu o raku koje sam se doepala, uei o svakoj moguoj konotaciji u
vezi s tom boleu. Prola sam terapiju opratanja i oprostila svakome
koga poznajem pa im onda oprostila jo jednom. Proputovala sam
Indiju i Kinu, srela se sa budistikim monasima, indijskim joginima i
prosvetljenim uiteljima, u nadi da e mi oni pomoi da pronaem
odgovore koji bi doveli do isceljenja. Probala sam biti vegan 1, pokuala s

meditacijom na vrhu planine, isprobala jogu, ajurvedu, uravnoteenje
akri 2, kinesku biljnu medicinu, pranu 3 i i gong 4.
Uprkos svemu 5, rak je samo napredovao. Um mi je bio potpuno
zbunjen dok sam se sve dublje gubila u raznim modalitetima isceljenja,
isprobavajui sve to sam mogla, samo da preivim, dok mi se zdravlje
sve vie pogoravalo. Kao to sam ranije rekla, telo mi je na kraju
prestalo apsorbovati hranljive materije, a miii su atrofirali do te mere
da vie nisam mogla hodati. Invalidska kolica su mi postala jedini nain
kretanja. Glava mi je visila na vratu poput neke prevelike kugle za
kuglanje, i nisam mogla disati bez svog stalnog pratioca rezervoara s
kiseonikom. Dok sam spavala, Dani je po celu no ostajao budan, da se
uveri da jo diem. Moja majka mu je pomagala da se stara o meni, jer se
ja vie nisam mogla brinuti o sebi. Sve to je bilo veoma teko za svakog
od nas, a pored vlastitog sam mogla osetiti i njihov bol.
Ne mogu ni poeti opisivati intenzitet uasa koji me je svakodnevno
obuzimao, dok mi je telo sve vie propadalo. Noktima sam se grevito
drala za ivicu ivota. Prisustvovala sam grupama za duhovno isceljenje,
pa ak su mi rekli i da sve to me je snalo predstavlja izbor koji sam
sama nainila. Takoe sam ula da je itav svet samo iluzija. 6
1
Vegan, veganizam nain ishrane u kome se potpuno odbacuju svi proizvodi ivotinjskog
porekla, stoiji od vegetreijanaca kod kojih su dozvoljeni mleni proizvodi. Prim. ur. MM.
2
akra u jogi i drugim sistemima za unapreenje zdravlja koji potiu sa Istoka dio ljudske
suptilne energije koji je povezan sa funkcionisanjem najvanijih organa ali i sa
komunikacijom sa vanjskim svetom na suptilnoj razini (nivou). Prim. ur. MM.
3
Prana indijski termin koji oznaava suptilnu energiju koja postoji u svemu to postoji. U
Kini i Japanu se ovakva energija zove ki ili i.
4
i gong kineski sitem kultivacije sopstvene energije (i) pomou bligih i suptilnih pokreta
uz istovremenu relaksaciju od misli i usredsreivanje panje na telo i pokrete. U Kini je
sitem masovan i esto se radi organizovano za vreme pauza u preduzeima, kolama itd. ili
ga ljudi rade u grupama u parkovima. Prim. ur. MM.
5
Kao urednik ovde, radi istine, ipak moram intervenisati i podsetiti da se Anitino stanje u toku
relativno dueg boravka u Indiji gde se intenzivno bavila jogom i bila podvrgnuta
ajurvedskom tretmanu popravilo u meri da je verovala da je isceljena, ali ju je povratak u
stare ivotne eme vratio u bolest (str. XX). Prim. ur. MM.
6
Ovo se odnosi na uenja drevnih mudraca Istoka sadrana i u spisima, a u principu Anitino
iskustvo koje ona iznosi u ovoj knjizi, potvruje to verovanje kao istinito. Pravo znaenje
Postajala sam sve vie frustrirana i preplaena. Zato bih ja izabrala

ovako neto? Kako da promenim izbor? Ako je sve iluzija, zato onda
izgleda toliko stvarno? Ako Bog slua sve molitve, zato onda ne slua i
moju? estoko sam se trudila da odradim svako opratanje, proienje,
isceljenje, molitvu i meditaciju koje sam mogla. Jednostavno nisam
mogla shvatiti zato mi se sve to deava.
Kad mi je konano postalo preteko boriti se, otpustila sam se.
Potpuno unutranje otputanje. Nakon to mi je rak etiri godine
unitavao telo, bila sam jednostavno preslaba da nastavim... tako da sam
se predala. Bila sam umorna. Znala sam da naredni korak predstavlja
umiranje, ali konano sam dostigla taku u kojoj je smrt bila dobrodola.
Sve je bolje od ovoga.
Tada sam pala u komu i organi su mi poeli otkazivati. Znala sam da
nita ne moe biti gore od onoga kroz ta smo porodica i ja prolazili. I
tako sam se uputila prema smrti.
CARSTVO KOJE SAM iskusila kad mi se telo ugasilo mi je
omoguilo da uvidim sopstvenu velianstvenost, ne gledajui kroz
iskrivljenu prizmu straha. Postala sam svesna vee sile kojoj sam dobila
pristup.
Kad sam otpustila greviti stisak kojim sam se drala za fiziki ivot,
nisam oseala da moram ita uiniti da bih stupila u drugo carstvo;
nikakve molitve, napevi, mantre, opratanja, niti bilo koja druga tehnika.
Kretanje dalje je bilo mnogo slinije tome da ne inite apsolutno nita.
Kao da nekome posebno kaete: OK, vie nemam ta da dam. Predajem
se. Uzmite me. Radite ta hoete sa mnom. Neka vam bude.
Dok sam se nalazila u tom stanju jasnoe u drugom carstvu,
instinktivno sam razumela da umirem zbog svih svojih strahova. Svoje
istinsko ja nisam ispoljavala zbog toga to su me brige spreavale da to
uinim. Shvatila sam da rak nije nikakva kazna, niti bilo ta slino. Moja
sopstvena energija se manifestovala kao rak, budui da mi vlastiti
strahovi nisu dopustili da se izrazim kao velianstvena sila kakva trebam
biti.
U tom proirenom stanju sam uvidela s koliko strogosti sam se
toga je naa slika sveta, doivljaj sveta ili verovanje o tome kakav je svet je varka, obmana
ili iluzija ili na sanskriti maja. Prim. ur. MM.
odnosila prema sebi i sama sebi sudila. Niko me nije kanjavao.

Konano sam shvatila da nisam oprostila sebi, a ni drugim ljudima. Ja
sam bila ona osoba koja mi sudila, koju sam napustila i koju nisam
dovoljno volela. Niko drugi s tim nema nikakve veze. No, sada u ovom
drugom stanju sam sebe videla kao predivno dete univerzuma. Sama
injenica da postojim me ini dostojnom bezuslovne ljubavi. Shvatila
sam da ne moram nita initi da tu ljubav zasluim ni moliti, ni
preklinjati, nita. Uvidela sam da sebe nikad nisam volela i cenila, niti
uviala lepotu sopstvene due. Iako je bezuslovna velianstvenost bila
uvek tu za mene, inilo mi se da ju je fiziki ivot nekako filtrirao, ili
uguio.
Videvi to, shvatila sam da se nemam ega bojati. Videla sam emu
ja i svi ostali mogu pristupiti. I stoga sam nainila jedan moan izbor:
da se vratim. Ta odluka, uinjena u tom probuenom stanju, predstavljala
je ubedljivo najjai pokreta mog povratka. Kad sam se probudila u
svom telu, znala sam da e svaka elija u telu reagovati na odluku da se
vratim, tako da sam znala da u biti uredu.
Nakon vraanja u fiziko telo u bolnici, shvatila sam da je svrha
svega to je usledilo svi testovi, biopsije i tretmani bila da zadovolji
ljude oko mene. Premda je mnogo toga bilo veoma bolno, znala sam da
e sve biti uredu. Moje velianstveno, beskrajno ja je odluilo nastaviti
da ivi i izraava se putem ovog tela, i nita na ovom svetu ne moe
uticati na tu odluku.
ELIM VAM POJASNITI da uzrok mog isceljenja nije leao toliko
u promeni stanja svesti ili verovanja, koliko u tome to sam konano
svom istinskom duhu dopustila da izbije na povrinu. Mnogi ljudi su me
pitali da li je neto poput pozitivnog razmiljanja dovelo do oporavka, ali
odgovor je ne. Stanje u kojem sam se nalazila tokom IBS-a je daleko
prevazilazilo um, i iscelila sam se jednostavno zato to su tetne misli
bile u potpunosti uklonjene. Nisam se nalazila u stanju razmiljanja, ve
u stanju bia. To je bila ista svest ono to nazivam velianstvenou!
To stanje Jedinstva prevazilazi dualnost. Bila sam u stanju stupiti u dodir
sa onim ko ja zaista jesam, sa onim delom mene koji je vean, beskrajan
i koji obuhvata Celinu. Tu se definitivno nije radilo o tome da um
nadvladava materiju.
Ne zastupam stav da ako verujemo na odreeni nain, onda emo
ukloniti bolesti ili stvoriti neki idealan ivot. Ponekad je to previe

pojednostavljeno gledite. Umesto toga, vie se koncentriem na
samosvest, to nije isto. Ako se ukopamo u verovanja koja nam vie ne
slue, onda se lako moemo nai zaglavljeni u dualnosti i staviti se u
stanje neprestanog prosuivanja. Ono to prihvatamo se smatra dobrim
ili pozitivnim, a ono u ta ne verujemo se ne smatra takvim.
To nas takoe postavlja u poloaj da moramo braniti svoja uverenja
ako se neko ne slae s njima. A ako uloimo previe energije u odbranu,
onda vie ne elimo te uverenje napustiti, ak i kada nam vie ne koriste.
U tom trenutku verovanja poinju posedovati nas, umesto da je obrnuto.
S druge strane, biti svestan jednostavno znai uvideti ta postoji i ta
je mogue bez prosuivanja. Svesnost ne zahteva odbranu. Ona se iri i
moe postati sveobuhvatna, pribliavajui nas stanju jedinstva. I tada se
dogaaju uda. Za razliku od toga, verovanja doputaju samo ono za ta
mi procenjujemo da je mogue, iskljuujui sve ostalo.
U trenutku kada sam u potpunosti otpustila onu snanu elju za
ivotom, doivela sam smrt. A u smrti sam shvatila da moje vreme jo
nije dolo. Kad sam prestala se svojom voljom drati onoga ta elim,
primila sam ono ta je zaista moje. Uvidela sam da ovo drugo uvek
predstavlja vei dar.
Otkako sam prola kroz IBS, shvatila sam da vrsto ukorenjene
ideologije u stvari rade protiv mene. Potreba da neto inim iz nekog
konkretnog uverenja mi ograniava iskustvo, budui da me dri
iskljuivo unutar podruja onoga ta ja znam a moje znanje je
ogranieno. Ako se ograniim samo na ono ta je meni zamislivo,
ograniavam sopstveni potencijal i ono emu doputam da mi ue u
ivot. S druge strane, ako prihvatim da je moje razumevanje nepotpuno, i
ako mi nesigurnost ne stvara nelagodu, to me otvara prema carstvu
beskrajnih mogunosti.
Nakon IBS-a sam uvidela da sam najjaa onda kad se pustim, kad
sklonim u stranu sva verovanja i neverovanja, i kad se otvorim svim
mogunostima. To je takoe trenutak kada sam u stanju doiveti najveu
unutranju jasnou i sinhronicitet. Smatram da sami in potrebe za
sigurnou predstavlja prepreku za doivljavanje viih razina svesti. S
druge strane, proces preputanja i otputanja svih veza s bilo kakvim
verovanjem ili ishodom silno proiava i isceljuje. Dihitomija lei u
tome to, da bi dolo do istinskog isceljenja, morate otpustiti potrebu za

isceljenjem i jednostavno imati poverenja i uivati u vonji koju zovemo
ivot.
Bilo mi je veoma vano to to sam postala svesna da sam ja neto
mnogo vie od same sopstvene biologije, da sam neto beskrajno vee. I
opet elim naglasiti da bolest nije naa krivica! Pomisao da jeste moe
biti veoma frustrirajua za svakoga ko je bolestan. Ono ta ja tvrdim je
da naa biologija reaguje na svesnost; ba kao i naa deca, ivotinje i
okruenje. Naa svest moe promeniti stanje sveta mnogo dublje nego
to shvatamo. Razlog za to je to smo svi povezani ne mogu to
dovoljno jako naglasiti!
Za mene, prvi korak prema svesnosti predstavlja da shvatimo ta je
prirodna svrha stvari. To znai da budemo svesni kako svog tela, tako i
okruenja, i da smo u stanju potovati sutinu stvari, bez potrebe da ona
bude drugaija a to ukljuuje i nas same. Moramo uvideti
velianstvenost onoga ta nam je univerzum namenio da budemo, bez
potrebe za menjanjem. Ne moram pokuavati da ispunim oekivanja
ljudi koji ele da budem savrena, pa se onda oseati neadekvatno kad u
tome podbacim.
Najjaa sam onda kad sebi dopustim da budem ono ta je ivot Formatted: Not Highlight
namenio da budem i zbog toga je do isceljenja dolo tek nakon to sam

prestala bilo ta svesno pokuavati i kad je ivotna sila preuzela sve u
svoje ruke. Drugim reima, najjaa sam onda kad radim sa ivotom,
umesto protiv njega.
SVE JE TO BAJNO I KRASNO da ja priam o isceljenju nakon to
sam ga doivela, ili da vam govorim kako da se opustite i imate
poverenja; ali, kad prolazite kroz veoma teak period, to je veoma teko
uiniti teko je ak i uvideti odakle da ponete. Meutim, mislim da je
odgovor jednostavniji nego to se ini, i predstavlja jednu od najbolje
uvanih tajni naeg doba: vanost ljubavi prema sebi. 1 Moda ete
ustuknuti ili se namrtiti na tu misao, ali ne mogu vam dovoljno naglasiti
1
Davno je to reeno A Isus ree mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom
duom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najvea zapovest. A druga je kao i ova:
Ljubi blinjeg svog kao samog sebe. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
(Biblija, Evanelje po Mateju, 22:37-40), dakle nikoga vie nego samoga sebe, ali ... Prim.
ur. MM.
koliko je vano da gajite duboku ljubavnu vezu sa samim sobom.

Ne pamtim da me je ikad iko ohrabrivao da cenim sebe u stvari,
nikad mi to nije ni palo na pamet. O tome se uglavnom misli kao o
sebinosti. Meutim, iskustvo bliske smrti mi je omoguilo da shvatim
kako je to klju za isceljenje.
Svi smo mi povezani u tapiseriji ivota. Svako od nas predstavlja dar
za svakog oko nas, pomaui jedni drugima da budemo ono to jesmo,
zajedno tkajui savrenu sliku. Sve mi je to postalo savreno jasno dok
sam bila u stanju IBS-a, jer sam shvatila da biti ja znai biti ljubav. To je
lekcija koja mi je spasila ivot.
Mnogi od nas i dalje veruju da moramo raditi na tome da budemo
puni ljubavi, ali to znai da onda ivimo u dualnosti, budui da u takvom
sluaju postoji primalac i davalac. Shvatanje da mi jesmo ljubav to
prevazilazi. To znai da shvatamo kako ne postoji razdvojenost izmeu
tebe i mene, i, ako sam svesna da sam ja ljubav, onda sam svesna da si i
ti isto. Ako mi je stalo do mene, automatski isto oseam i prema tebi!
U stanju IBS-a sam shvatila da se itav univerzum sastoji od
bezuslovne ljubavi i da sam ja izraz toga. Svaki atom, molekul, kvark1 i
tetrakvark su sainjeni od ljubavi. Ja i ne mogu biti neto drugo, jer to je
moja sutina i priroda itavog univerzuma. ak i ono to nam izgleda
negativno je deo beskrajnog, bezuslovnog spektra ljubavi. U stvari,
Univerzalna ivotna energija jeste ljubav, a ja sam sainjena od
Univerzalne energije. Kad sam to uvidela, shvatila sam da se ne moram
truditi da budem neko drugi kako bih bila neega dostojna. Ja ve jesam
sve ono to bih mogla pokuati da budem.
Slino tome, kada znamo da jesmo ljubav, nema potrebe truditi se da
budemo puni ljubavi prema drugima. Umesto toga, samo trebamo biti
verni sebi i tako emo postati instrumenti energije ljubavi, koja e
duboko dirnuti svakoga s kim stupimo u kontakt.
Biti ljubav takoe znai biti svesna koliko je vano negovati vlastitu
duu, starati se za vlastite potrebe i ne stavljati sebe uvek na poslednje
mesto. To mi sad omoguuje da uvek ostanem verna sebi i da se prema
sebi odnosim s potovanjem i nenou. Takoe mi omoguje da bez
osuivanja posmatram ono to se moe razumeti kao nesavrenosti i
1
Kvark estica manja od atoma i svih njegovh osnovnih delova. Prim. ur. MM.
greke, videi samo mogunosti da neto iskusim i nauim s

bezuslovnom ljubavlju.
LJUDI ME PITAJU da li je mogue oseati previe ljubavi prema
sebi. Pitaju gde je granica nakon koje postajemo sebini i egoistini. to
se mene tie, to nije mogue. Nema nikakve granice. Sebinost nastaje
usled nedostatka ljubavi prema sebi. Na svet pati od toga, kao to
patimo i mi, ljudi, uz previe nesigurnosti, prosuivanja i uslovljavanja.
Da bih nekoga bezuslovno volela, prvo to moram oseati prema sebi. Ne
mogu vam dati ono to nemam. Kazati da nekoga cenim vie nego sebe
nije realno, i znai da samo glumim.
Kada jesam ljubav, nita me ne iscrpljuje i nije mi potrebno da se
ljudi ponaaju na odreeni nain da bih osetila da im je stalo do mene, ili
da bih sopstvenu velianstvenost podelila s njima. Oni automatski
dobijaju moju ljubav, kao rezultat toga to sam ono to uistinu jesam.
Kada ne procenjujem i prosuujem sebe, ni drugima to neu initi.
U svetlu svega toga sam nauila da ne budem prestroga prema sebi
kad se suoim sa izazovom. esto problem ne lei u uzroku sukoba s
kojim se suoavam, ve u tome to o sebi sudim prestrogo. Kad
prestanem biti svoj najgori neprijatelj i ponem se vie voleti, automatski
imam sve manje sukoba sa svetom oko sebe. Postajem tolerantnija i
otvorenija.
Kad smo svesni sopstvene velianstvenosti, nemamo potrebu da
kontroliemo druge, niti emo dozvoliti da neko nas kontrolie. Kada
sam se probudila u onom beskrajnom ja, u onoj beskrajnoj sopstvenosti,
zapanjeno sam bila potpuno svesna da mi se ivot moe dramatino
promeniti samo time to sam svesna da jesam ljubav i da sam to uvek i
bila. Nita ne moram uiniti da to zasluim. To shvatanje znai da radim
zajedno sa ivotnom energijom, dok glumljenje da ste puni ljubavi znai
da radite protiv nje.
Potpuna svesnost da ja jesam ljubav je najvanija lekcija koju sam
nauila, doputajui mi da otpustim sav strah, i to je onaj klju koji mi je
spasio ivot.
153
16
Beskrajna sebstva i Univerzalna

energija
Tokom iskustva bliske smrti sam oseala kao da sam povezana s
itavim univerzumom i svime to je u njemu. Izgledalo je da je itav
kosmos iv, dinamian i svestan. Videla sam da su svaka misao, emocija
i delo koje sam imala i uinila dok sam se izraava putem fizikog tela
imali uticaja na Celinu. U stvari, u tom carstvu jedinstva, oseala sam
kao da je itav univerzum produetak mene. Ta svesnost je, naravno,
dramatino promenila nain na koji sad sve posmatram. Svi zajedno
stvaramo ovaj svet i ivote u njemu, putem naih emocija, misli i dela.
Jezik nije dostatan da opie neto ta ne moemo percipirati putem
naih pet fizikih ula, tako da mi predstavlja veliki izazov da pronaem
prave rei za izraavanje svog razumevanja onoga to se odigralo. Ipak,
u ovom poglavlju u dati sve od sebe da vam to jasnije prikaem ono ta
oseam o ovom svetu, kako se kreemo kroz njega, i kako se on menja
na bolje.
Prvo, vano mi je da shvatite da IBS nije ni izdaleka nalik bilo emu
drugom to sam doivela. To iskustvo nije imalo jasan poetak i kraj.
Vie je liilo na vrata koja se nikad ne zatvaraju, jednom kad se otvore.
Pokrenulo je jedno trajno, progresivno, dublje razumevanje i otvorilo
nove mogunosti koje nikad ne prestaju.
Budui da su rei nedovoljne da izraze takav fenomen, ono to u
ovde napisati slui samo da u vama podstakne odgovarajue emocije.
ak i nakon to sve podelim s vama, moje razumevanje e nastaviti rasti
i iriti se. Rei koje shvatimo bukvalno, ili koje ponemo smatrati za
konanu istinu nas lako mogu zaglaviti, umrtviti, naterati da se drimo
starih ideologija. Sada znam da sve to mi treba ve postoji unutar mene,

i potpuno je pristupano ako se otvorim onome za ta oseam da je
istinito za mene... a isto vai i za vas.
PRE IBS-A, VEROVATNO ZBOG svog kulturnog okruenja,
mislila sam da svrha ivota lei u dostizanju nirvane tj. prevazilaenju
ciklusa reinkarnacija tj. ciklusa raanja i smrti, teei da se nikad ne
vratite u fiziko postojanje. Da sam odrasla u zapadnjakoj kulturi,
moda bih teila da stignem u raj. U sutini, to je prilino uobiajen cilj,
bez obzira na kulturu da ivite na nain koji e vam osigurati savren
zagrobni ivot.
Nakon IBS-a sam se oseala drugaije. Iako sam saznala da u
nastaviti da ivim izvan ove ravni, i vie se ne bojim fizike smrti,
izgubila sam elju da budem bilo gde drugo osim tamo gde sam sad.
Interesantno je da sam postala prizemljenija i usmerenija na sagledavanje
savrenosti ivota u ovom trenutku, umesto da se koncentriem na drugo
carstvo.
Glavni razlog za to je to koncept reinkarnacije, u svom
konvencionalnom obliku ivota poreanih u sled, jedan za drugim, ne
odgovara onome to sam uvidela tokom IBS-a. Shvatila sam da vreme ne
tee linearno 1, osim ako ga ne sagledavamo kroz filter naih fizikih tela
i umova. Jednom kad prestanemo biti ogranieni ovozemaljskim ulima,
svaki trenutak postoji istovremeno. Sad smatram da je koncept
reinkarnacije u sutini samo interpretacija, nain na koji ljudski intelekt
pronalazi smisao i izlazi na kraj s tim da sve postoji istovremeno.
Ljudi razmiljaju u terminima prolaska vremena, ali tokom IBS-a
sam oseala da vreme jednostavno jeste, a mi se kreemo kroz njega. To
znai da ne samo to sve take u vremenu postoje istovremeno, ve i da
se u drugom carstvu moemo kretati bre, sporije, pa ak i unazad i
popreno.
Na fizikoj ravni, meutim, ogranieni smo ulnim organima. Oi
upijaju ono to vide u datom trenutku; ui uju na isti nain. Um moe
funkcionisati samo u odnosu jednan trenutak, i onda sve te trenutke
povezuje i stvara linearnu progresiju ili sled. Meutim, kad se proirimo
1
Linerani protok vremena je ono kako mi to doivljavamo vreme protie ravnomerno i nikad
se ne ubrzava niti usporava. Prim.ur.MM
16. Beskrajna sebstva i Univerzalna energija 155
van svog tela, celokupno vreme i prostor prolazimo svesnou ne

vidom, sluhom, dodirom, ukusom ili mirisom. Mi smo ista svest.
To sam doivela tokom IBS-a. Bila sam svesna brata, koji dolazi
avionom da me vidi, i svesna svih razgovora koje su lekari vodili izvan
moje bolnike sobe i niz hodnik. Razumela sam mnoge aspekte svog
budueg ivota, onako kako e se odigrati, kako i ta e se dogoditi ako
se ne vratim da nastavim iveti. To mi je pokazalo da vreme, prostor i
vrsta materija ne postoje uvek onako kako ih inae doivljavamo.
Tokom IBS-a sam oseala da se mogu koncentrisati na bilo koju taku u
vremenu kojoj trebam pristupiti.
Stoga, verujem da kada neko vidi deli onoga to se ranije
interpretiralo kao proli ivot, on u stvari pristupa paralelnim ili
istovremenim postojanjima, jer svako vreme postoji odjednom. Budui
da smo svi povezani, mogue je dostii stanja svesti u kojima delii
stvarnosti drugih procure u na sadanji trenutak, ulazei nam u svest kao
da su naa seanja.
Usled te nove perspektive sam se poela pitati ta je na fokus i
kakva nam je svrha, ako reinkarnacija i samo vreme ne postoje onako
kako su nas uili da verujemo. ta ako su nam svi ciljevi potpuno
pogreni? ta ako raj ili nirvana u stvari postoje ovde, u fizikom izrazu,
a ne tamo u zagrobnom ivotu?
PO MOM MILJENJU, ODABIRAMO da se inkarniemo u fiziko
telo zato da bismo mogli izraziti ljubav, arku elju ili strast i itavu
lepezu drugih ljudskih emocija, koje nam nisu na posebnom raspolaganju
kad smo u stanju iste svesnosti i Jedinstva. ta ako je ivot na ovom
svetu ona glavna predstava, pozornica na kojoj se odigrava akcija i gde
elimo postojati?
Stvarnost je igralite izraavanja. Izgleda da nismo ovde da bi uili i
skupljali iskustva za zagrobni ivot. To i nema neku svrhu, budui da
nam nita od toga tamo i ne treba. Prije bi moglo biti da smo ovde da
doivljavamo i razvijamo ovaj fiziki univerzum i svoje ivote unutar
njega. Odluku da se vratim sam donela kada sam shvatila da mi ivot na
ovom svetu predstavlja najpoeljnije stanje u tom trenutku. Ne moramo
ekati na smrt da bismo doiveli nirvanu. Naa istinska velianstvenost
postoji upravo sad!
Razlog zbog kojeg su ljudi tako ranjivi i preplaeni u vezi sa ovom
temom je taj to mi svoje ideje o zagrobnom ivotu i svoje bogove

stvaramo u ljudskim terminima. Tim konceptima pripisujemo iste fizike
osobine i nesavrene vrednosti koje sami posedujemo i kojima smo lako
podloni poput straha, osvete, osuivanja i kazne. I onda vlastitu snagu
i mo usmeravamo u te sopstvene kreacije.
Meutim, ako celokupno vreme i iskustva postoje upravo sad, i ako
se jednostavno kreemo kroz njih dok izraavamo vlastitu
velianstvenost u fizikom svetu, onda se nema ega bojati. Ne moramo
iveti u strahu od onoga ta sledi. Moemo prepoznati energiju iji deo
ve jesmo, i moemo biti ljubav u svakom aspektu ivota.
alosno je to odgovore traimo izvan sebe u religiji, medicini,
nauci, knjigama i drugim ljudima. Mislimo da je istina tamo negde, da
nam i dalje bei. A inei to, sve vie se gubimo, udaljavajui se od
onoga ko zaista jesmo. itav univerzum je u nama. Moji odgovori su u
meni, a vai u vama. Sve to se naizgled odigrava spolja se deava da bi
pokrenulo neto u nama, da nas proiri i vrati nas na ono ta zaista jesmo.
Izraz beskrajno sebstvo esto koristim umesto izraza kao to su vie
stanje bia, dua i duh. Da budem malo jasnija, elim da shvatite da ja
govorim o onom delu sebe koji je tokom IBS-a bio svestan da sam
mnogo vie od samo svog tela delu mene koji je oseao da sam jedno
sa svime. Sjedinjavala sam se sa istom svesnou, kao jedno beskrajno i
velianstveno bie, jasno oseajui zato sam u ovom telu i ivotu u tom
trenutku. To je takoe deo mene koji je shvatio da je iluzija odvajanja
nastala usled prevelikog identifikovanja sa spoljanjou.
Verujem da kada napustimo fizika tela naa beskrajna sebstva
postaju meusobno povezani. U stanju iste svesnosti smo svi mi jedno.
Mnogi ljudi su osetili ovo jedinstvo tokom intenzivnih duhovnih
doivljaja, ili kad se nau u prirodi. I mi to moemo osetiti, kad radimo
sa ivotinjama ili imamo kune ljubimce. Ponekad osetimo sinhronicitet,
pa ak i ekstrasenzornu (vanulnu) percepciju (ESP) i sline fenomene,
kao rezultat toga to smo Jedno sa svim to postoji. Meutim, budui da
veina ljudi toga nije svesna, do toga i ne dolazi onoliko esto koliko bi
trebalo.
U sutini, ja nisam moje telo, rasa, religija, niti bilo kakvo drugo
verovanje; a isto vai za bilo kog drugog. Istinska sopstvenost, istinsko ja
je beskrajno i mnogo monije potpuno i celovito bie koje nije
oteeno, niti pokvareno. To beskrajno ja ve poseduje sve resurse koji

su mi potrebni da jezdim kroz ivot, budui da sam ja Jedno sa
Univerzalnom energijom. U stvari, ja jesam Univerzalna energija.
TOKOM IBS-A NIJE POSTOJALO nita izvan moje proirene
svesti, jer sam bila jedno sa celokupnou Univerzalne energije. Oseala
sam kao da sam obuhvatila sveukupnost. U tom stanju mi je sve bilo Formatted: Not Highlight
sasvim jasno i sve sam znala. inilo se da sam postala sve i da u svemu
postojim.
Sposobnost da sagledam vlastitu velianstvenost i da uvidim da smo
univerzum i ja jedno je ono to je dovelo do mog isceljenja. Postala sam
svesna da ne postoji nikakva spoljanja kreacija koja je odvojena od
mene budui da re spoljanji sugerie odvajanje i dualnost. Svest o
tome mi omoguava da se moja interakcija sa fizikim svetom odvija sa
snagom, ljubavlju i hrabrou.
Da vam ovo objasnim iz druge perspektive: premda upotrebljavam
rei Univerzalna energija, imajte u vidu da isto tako mogu kazati i,
prana ili ki. Ove rei znae ivotna energija na mandarinskom, hindiju
i japanskom, respektivno. To je onaj i u Tai iju i i Gongu, i ki u
Reikiju. Ukratko, to je Izvor ivota, i protie kroz svako ivo bie. U
stvari, ta energija ispunjava itav univerzum i nerazdvojiva je od njega.
i ni o emu ne sudi i ne pravi razliku (diskriminaciju). On kroz nas
tee bilo da smo uzvieni guru ili morski krastavac. Korisno je
porazmisliti o tome, jer jednom kada energiju opiemo drugaijom reju
kao to je npr. Izvor, Bog, Krina, Buda, ili neto drugo nekima od
nas moe biti prilino teko da vide bilo ta izvan samog imena. Ovi
izrazi razliitim ljudima razliito znae, i izgleda kao da nameu neki
oblik beskonanosti. Uz te nazive se esto vezuju odreena oekivanja, i
mnoga od njih nas dre vezane u dualnosti, tako da ovu energiju
posmatramo kao neki entitet odvojen od nas. Meutim, Univerzalna
energija, kao isto stanje svesti, treba ostati neograniena i bezoblina,
tako da moe postati jedno s nama i stvarati isceljenja, magiju i uda.
Tokom IBS-a sam duboko oseala da smo svi povezani sa
Univerzalnom energijom; svi smo Jedno s njom. Svakom od nas ta
velianstvena, magina ivotna silu protie kroz svaku eliju. Nije to
neki spoljanji entitet, ve je to stanje bia unutranji fenomen. I unutra
je, i vani, i svuda. Nije vano kojoj rasi, religiji, kulturi ili sistemu
verovanja pripadamo. Svi smo povezani s njom, samim tim to smo ivi
u stvari, mi jesmo taj univerzalni tok. Nita ne moramo initi, biti niti
dokazivati da bismo ga zasluili. Svi smo mi velianstvena, mona bia, i
svi imamo pristup toj sili, budui da smo mi i ta sila jedno te isto.
Jedino to me moe spreiti da budem svesna ovoga je moj sopstveni
um to jest, moja razmiljanja, a naroito samoograniavajua verovanja
o sebi samoj. Duboko otputanje, za koje sam ranije pomenula da je
dovelo do IBS-a, je u stvari predstavljalo potpunu predaju mog intelekta,
koji je sa sobom odneo i ona samoograniavajua verovanja i dopustio
univerzalnoj energiji da preuzme sve u svoje ruke. Jednom kada se um
sklonio s puta, otvorile su se sve brane. Umesto da se, u cilju isceljenja,
borim protiv prirode univerzuma, dopustila sam da i potee prema
vlastitom nahoenju.
Isprva moe biti prilino komplikovano da identifikujemo ta je to
to nas motivie. Razlika je u tome to se kod uma vie radi o injenju,
dok se kod due vie radi o bivanju. Beskrajno sebstvo je naa sutina.
To je ono ko mi zaista jesmo, kao to sam i opisala u prethodnom
poglavlju, kada sam objanjavala vanost toga da budemo ljubav.
Intelekt predstavlja samo instrument za navigaciju kroz ivot. On smilja
kako da zaradimo dovoljno novca da se prehranimo i platimo raune, dok
dua samo eli da se izrazi.
Beskrajno sebstvo je ono gde nam lee instinkti i intuicija. Ako
kupujemo kuu, um e suavati izbor, odabirui odgovarajuu lokaciju,
odreujui budet, itd. Meutim, konanu odluku o mestu za ivot emo
moda doneti iskljuivo na osnovu instinkta. Jednostavno smo imali
dobar oseaj u vezi s nekim mestom, i nema nekog loginog razloga
kojim bismo taj oseaj podrali. To je beskrajno sebstvo.
Ponekad nas nai komplikovani ivoti nateraju da zaboravimo kako
smo povezani sa Univerzalnom energijom, i kako svi posedujemo ove
prirodne sposobnosti. Prestanemo sluati sebe i ponemo svoje moi
davati spoljanjim silama, kao to su efovi, uitelji i prijatelji.
Blokiranje oseanja nam blokira i svesnost o vlastitoj velianstvenosti,
budui da su emocije kapija due. Imajte u vidu da smo mi kompleksna
bia, i da pokuavamo kontrolisati kako se oseamo.
Kad neko vreme provedemo u potpunosti ivei iz uma,
intelektualno, gubimo dodir s beskrajnim sebstvom i poinjemo se
oseati izgubljeno. Do toga dolazi kada smo svo vreme u modusu

injenja, umesto bivanja. Ovaj drugi znai da ivimo iz due, i
predstavlja stanje doputanja. Znai da pustimo sebe da budemo ono ko i
ta jesmo, bez prosuivanja. Bivanje ne znai da nita ne inimo. To
samo znai da ono to inimo dolazi usled toga to sledimo emocije,
ostajui u sadanjem trenutku. S druge strane, injenje je usmereno na
budunost, i um stvara nizove zadataka koji e nas voditi odavde do
tamo, da bi dolo do odreenog ishoda, bez obzira na nae trenutno
emocionalno stanje.
Uvidela sam da, da bih odredila da li ono to radim potie iz
injenja ili bivanja, samo trebam zaviriti u emocije u pozadini
svakodnevnih odluka. Da li se radi o strahu, ili o strasti? Ako je sve to
inim svakog dana podstaknuto strau i udnjom za ivotom, onda sam
u bivanju; ali, ako su mi akcije rezultat straha, onda sam u modusu
injenja.
Kada osetimo da smo izbaeni iz koloseka, pomislimo da neto nije u
redu s nama da neto moramo uiniti da bismo se vratili na kolosek i
odgovore traimo spolja. Okreemo se drugima, u nadi da e nas oni
popraviti. Moda se i hoemo neko vreme oseati bolje, ali uglavnom je
to kratkog veka, i na kraju emo se samo oseati jo gore. S druge strane,
kad stvarno ponemo bivati usklaeni sa onim ta je ivot namenio da
budemo i uskladimo se sa emocijama koje nas motiviu spojiemo se
sa duom vlastite velianstvenosti. Kad dopustimo da doe do tog
spajanja, i kada povratimo svoju mo, oseamo veliku jasnou i ivot
nam opet poinje funkcionisati.
Kad doemo s tog mesta bivanja onim ko jesmo, onda moemo
odabrati da uimo i iz spoljanjih izvora gurua, uitelja, knjiga ili
duhovnih filozofija. Postajemo svesni vlastite unutranje velianstvenosti
i istinitosti, umesto da verujemo kako drugi ljudi imaju moi koje mi
nemamo. U stvari, kad uvidimo vlastitu velianstvenost i kad ivimo u
svojoj pravoj prirodi, koja je ljubav, onda emo i privui pravog uitelja,
knjigu ili duhovnu filozofiju, ba u pravo vreme!
NAALOST, NEDOSTATAK SVESNOSTI o vlastitoj
velianstvenosti moe imati mnogo vei uinak od samo toga da se
osetimo izgubljeno, premda je sutina ista. Tokom IBS-a mi se inilo da
sva osuda, mrnja, ljubomora i strah potiu od ljudi koji ne uviaju
vlastitu velianstvenost. Usled nedostatka svesnosti o vlastitom

savrenstvu oseamo se mali i beznaajni, a to se protivi prirodnom toku
ivotne energije onome ko zaista jesmo. Radimo protiv sebe samih.
Prema mom shvatanju, kad bismo svi izraavali ono ta zasta jesmo,
svi bismo predstavljali bia puna ljubavi i svako od nas bi na svet doneo
vlastitu jedinstvenost. Problemi i trvenja nastaju usled toga to ne znamo
ko smo i zato nismo u stanju izraziti svoju unutranju lepotu. Stvorili
smo toliko sudova o tome ta je savreno, to dovodi do sumnje i
nadmetanja. Budui da se svi oseamo kao da nismo dovoljno dobri,
ivot provodimo glumei. Meutim, kad bi svako od nas postao svestan
vlastite velianstvenosti i osetio se dobro u vezi samog sebe, ini mi se
da je jedina stvar koju bismo morali deliti bila naa jedinstvena priroda,
izraena prema spolja, na jedan nain pun ljubavi koji odslikava nau
brigu za same sebe.
Iz toga sledi da problemi koje vidimo u svetu nisu rezultat
prosuivanja i mrnje prema drugima, ve prema nama samima. Ba kao
to je klju za moje isceljenje bila bezuslovna ljubav prema sebi, koja je
uklonila strah, tako i klju za bolji svet lei u tome da svako mari za sebe
na takav nain, uviajui svoju istinsku vrednost. Ako bismo prestali
prosuivati sebe, automatski bismo imali sve manje potrebe da
prosuujemo druge. Poeli bismo primeivati njihovo istinsko
savrenstvo. Univerzum je smeten u nama, a sve to doivljavamo iz
spoljanjih izvora predstavlja samo odraz.
Verujem da duboko u sri niko nije stvarno lo zlo je samo
proizvod naih strahova, ba kao to je to bio i moj rak. Iz perspektive
velianstvenosti, ak su i kriminalci rtve sopstvenih ogranienja,
strahova i bola. Da su u samom poeku imali istinsku samosvest, nikad
nikome ne bi naneli zlo. Drugaije stanje uma npr. potpuno poverenje,
umesto straha moe preobratiti ak i najizopaeniju osobu, na isti nain
kao to sam i ja preobratila fatalni tok raka.
Budui da veina ljudi ne ivi u toj jasnoi samosvesti, potrebni su
zakoni, sudovi, nagrade i kazne da spree ljude da povreuju jedni druge.
Da su svi svesni vlastite velianstvenosti, strah nam vie ne bi uprljavljao
postupcima. Ne bi nam trebali zakoni i pravila... niti bolnice.
KAD BI SVAKA OSOBA iznenada postala svesna svog istinskog
savrenstva i velianstvenosti recimo, kad bi svaka osoba na svetu
iznenada doivela duhovni preobraaj na manifestovani svet bi se

promenio, da odrazi to novo stanje. Ljude bi vie pokretala njihova
sopstvena snaga, i bili bi mnogo manje prestraeni i takmiarski
nastrojeni, usled ega bi postali mnogo tolerantniji prema drugima. Stopa
kriminaliteta bi drastino opala. Imuni sistem bi nam bio jai, zbog
smanjenja stresa i straha, pa bi bilo i manje oboljenja. Prioriteti bi nam se
promenili, jer vie ne bismo bili voeni pohlepom, koja predstavlja samo
jedan aspekt straha. Deca bi odrastala bivajui ljubav bivajui jaa,
zdravija i punija poverenja. ivela bi na svetu koji prirodno podrava
takav nain ivota, umesto na svetu koji je neprijateljski nastrojen prema
tome.
Uprkos ovoj viziji, ne oseam potrebu da menjam bilo koju osobu, a
kamo li itav svet. Kad bih krenula neto da menjam, to bi znailo da
smatram kako je to neto pogreno i da ga stoga moram izmeniti, da bi se
uklopilo u moju viziju ili ideologiju. Umesto toga, sve je ba kao to i
treba biti u datom trenutku. Znam da se moj jedini posao sastoji u tome
da budem. Jedini zadatak mi je da budem ono to jesam izraz ljubavi
koja jesam i da sagledam savrenstvo u sebi, drugima i svetu oko
mene, kako nastavljam iveti na fizikoj ravni. To je ono to svako od
nas treba biti.
Razumem ulogu koje svaki lan moje porodice i kruga prijatelja igra
i u mom i u svom ivotu. Ako nisam verna sebi, onda ni ljudi oko mene
ne mogu biti ono to jesu. Samo ako budem svoja jedinstveno sebstvo,
svoje unikatno ja, dopustiu i drugima da interakciju sa mnom ostvare na
razini njihovog beskrajnog sebstva.
Dok god sam toga svesna, oseam da sam jedno sa Univerzalnom
energijom koja mi tee kroz ivot, razvijajui se na udesne i
sinhronistine naine. Punim se energijom, umesto da se praznim;
podiem se bivanjem, umesto da se sputam injenjem; radim sa
univerzalnom energijom, umesto protiv nje. ivei na taj nain, ivot mi
dobija neki Zen1 kvalitet; u njemu sam toliko prisutna da u svemu postoji
neki oseaj nadrealnosti i navoenosti. Nije to uvek lako, ali mi
difinitivno ini ivot zabavnijim! Nema sumnje da na tome treba jo
1
Zen japanska varijanta budizma u kojoj je akcenat na jednoti, a ne na dualnosti, na
saimanju do same sutine. Prim.ur.MM
poraditi, ali to je manje-vie sve to i trebam initi samo biti ljubav

koja jesam, biti ono ko jesam. Kao rezultat, itav moj spoljanji
univerzum e doi na svoje mesto, a isto vai i za univerzum na velikoj
skali.
Ba kao to sopstvene ivote stvaramo trenutak po trenutak, svojim
mislima i emocijama, tako smo i kolektivno odluili ta jeste u ljudskoj
moi, a ta nije. Slino tome, smatramo da su nai moral i vrednosti
apsolutni, ali, u stvari, oni su samo hrpa misli i verovanja koje smo
vremenom usvojili kao istinite. Oni su tvorevina naih umova i proizvod
naih kultura, ba kao i sva ona oekivanja u vezi s mukim i enskim
polom koja su mi oblikovala razmiljanja u mladosti. Budui da sam
verovala kako su te vrednosti istinite, one su uticale na ono ko jesam. U
celini, stvarnost koju smo stvorili odraava tu nesvesnost. Da su svaija
razmiljanja i verovanja drugaija, stvorili bismo drugaiji svet.
Meni se ini da ovaj svet uvek predstavlja kulminaciju svih naih
kolektivnih misli i verovanja, kakva ona jesu u tom trenutku. irimo se
samo onim tempom s kojim smo u datom trenutku u stanju izai na kraj,
bilo individualno, bilo kolektivno. Poinioce zloina i dalje prosuujemo
upravo tako kao zloince koji zasluuju osudu, ne samo u ovom ve i u
zagrobnom ivotu! I dalje ih nismo u stanju posmatrati kao rtve straha,
kao tvorevine stvarnosti koju smo stvorili mi, kao celina.
Kad svako od nas bude u stanju pogledati u oi ak i najgorem
neprijatelju i videti sopstvene oi kako nam uzvraaju pogled, onda emo
svedoiti istinskoj transformaciji ljudske rase. Jedan po jedan, svako od
nas se moe koncentrisati na stvaranje realnosti za nas same, utemeljene
na naim vlastitim istinama, umesto da slepo sledimo ono to su
kolektivna verovanja i misli podastrli pred nas. irei vlastitu svesnost na
individualnoj razini, pokretaemo promene na univerzalnoj.
Svako od nas je kao jedna nit ogromne, kompleksne i veoma arene
tapiserije. Moda i jesmo samo jedna nit, ali smo od sutinskog znaaja
za celokupnu sliku. Na ivote drugih utiemo jednostavnim odabirom
hoemo li ili neemo biti ono ko zaista jesmo. Jedina obaveza prema
drugima, jedina svrha nam je da izrazimo sopstvenu jedinstvenost i da to
isto dopustimo i drugima.
Uvianje da Svetlost, velianstvena Univerzalna energija lei u nama
i da ona jeste mi nas menja kao pojedince, budui da smo otvoreni i
spremni. Na taj nain se u itavom svetu moe odigrati jedna sporija,

dublja promena. U narednom poglavlju u jo dublje zai u ono ta sam
shvatila u vezi sa ivotom na ovoj ravni.
165
17
Dopustiti i biti Ja
Znam da sam ovo ve rekla, ali valja ponoviti: svoj ivot sada ivim
iz uivanja, a ne iz straha. To je jedna veoma jednostavna razlika izmeu
onoga ko sam danas i ko sam bila pre IBS-a.
Sve to sam ranije inila, inila sam i ne uviajui to da bih
izbegla bol ili da bih zadovoljila druge ljude. Bila sam uhvaena u krug
injenja, tenji, traenja i postizanja; i najmanje sam obraala panju na
sebe. Strah mi je bio pogonsko gorivo ivota strah da u razoarati
druge, da sam sebina, da nisam dovoljno dobra. U sopstvenom umu sam
uvek bila neuspena.
Nakon IBS-a vie ne oseam da sam se na ovaj svet vratila da bih ita
postigla. Vratila sam se samo da budem. Usled toga, sve to inim, inim
iz ljubavi. Vie me ne brine da li u sve uraditi kako treba, niti da li u se
uklopiti u pravila i doktrine. Jednostavno sledim sopstveno srce, i znam
da tako ne mogu pogreiti. Ironino je to sam tim putem zadovoljila
mnogo vie ljudi nego to je moje staro ja ikad uspelo. Razlog za to je to
sam jednostavno mnogo sretnija i osloboenija.
Pored toga, to je imalo velikog uticaja i na moje zdravlje. Budui da
sada sebe posmatram kao beskrajno bie, fizika strana se postara sama
za sebe, budui da je ona samo odraz onoga to mi se odigrava u dui.
Bezuslovna ljubav prema sebi mi neverovatno pojaava energiju, a
univerzum reaguje u skladu s tim.
Spoljanji svet odraava ono to oseamo u vezi sa sobom. Kad
odbacimo negativna samoprosuivanja, svom svetu doputamo da se
preobrazi. Kako se on preobraava, tako smo u stanju oseati sve vee
poverenje. A to vee poverenje oseamo, vie smo u stanju da
prestanemo pokuavati kontrolisati ishode. Kad se pokuamo prepustiti
tom toku i kretati se s njim, a ne da se vrsto pridravamo doktrina

drugih ljudi i verovanja koja smo nekad imali, mnogo bolje i preciznije
odraavamo ono ko i ta zaista jesmo.
KAO TO SAM RANIJE REKLA, pre IBS-a sam se uvek okretala
spoljanjem svetu za savet i vostvo, bilo da sam traila odobrenja od
ljudi oko sebe ili od efova, bilo da sam se jednostavno okretala drugima
da mi daju odgovor. Sledila sam miljenja, savete, uenja i zakone koje
su drugi postavili pred mene, bez obzira da li sam oseala da su oni dobri
za mene. esto sam se rituala i uenja pridravala iz straha, isto za
sluaj da su moda kreatori toga bili upravu i da su znali neto to ja ne
znam.
Tokom IBS-a sam shvatila da sam sluajui sve te spoljanje glasove
izgubila sebe. Kad inite neto za svaki sluaj, znai da to inite iz
straha. Stoga, danas ne sledim nijednu utvrenu metodologiju, red, ritual,
dogmu ili doktrinu. U stvari, jedno od najvanijih pravila koja sledim je
da nikad ne treba da bude nikakvih vrstih i krutih pravila! Jednostavno
obraam panju ta je to za ta oseam da je ono pravo u datom trenutku.
Za mene, ivot predstavlja duhovno iskustvo, i neprestano se menjam i
razvijam.
Ako smo svi energetska bia, nerazdvojiva od Univerzalne ivotne
sile, onda nam ne treba nikakav spoljanji sistem da donosi odluke
umesto nas i govori nam kako da podiemo ili sputamo razinu energije.
Svi smo mi jedinstveni i razliiti od svih ostalih, tako da niko ne moe
doneti neka sveobuhvatna, opta pravila o tome ta je za nas dobro i
pravilno. Meutim, upravo to je ono to mnogi organizovani duhovni
sistemi i religije ine. Jednom kada se ustanovi struktura, od svakoga se
oekuje da sledi ista naela. Ako neko odlui da to ne eli, o toj osobi se
sudi negativno; i to je ono kako i zato organizovane religije stvaraju
razdor i neslogu, umesto jedinstva koje su tim istim pravilima pokuale
stvoriti. Ako sledimo neki religijski put, to ne mora znaiti da emo biti
osloboeni ivljenja u strahu, niti da neemo praviti rtve od drugih.
Meutim, ako sledimo lini duhovni put, onda sledimo potrebe naeg
unutranjeg bia i spajamo se sa beskrajnim sebstvom u naoj sri.
Ako uporedimo razne kulture, moemo videti koliko mnogo su
organizovani sistemi podloni grekama. Indijski i kineski sistemi
17. Dopustiti i biti Ja 167
isceljenja protivree jedan drugom. Hindusi veruju da je greh jesti

ivotinjsko meso, dok Kinezi veruju da nije zdravo uzdravati se od
mesa. Indijci imaju sistem po imenu vastu, koji ima istu svrhu kao feng
ui 1, ali je u direktnoj suprotnosti s kineskim pravilima. Ranije sam se
esto gubila meu svim tim autoritetima koji tvrde neto to je u
suprotnosti sa onim to tvrde svi ostali. Kad ne znamo emu da se
priklonimo, to nam moe prouzrokovati veliki strah, ili barem
anksioznost, da emo pogreiti.
Na kraju, IBS je ono ta me je dozvalo sebi. Verujem da je to
najmonija ideja za svakog od nas: uvianje da smo na ovom svetu da
bismo otkrili i sledili na sopstveni, individualni put. Nije vano da li
emo se odrei materijalnog sveta i provesti 20 godina meditirajui na
vrhu planine, ili stvoriti multimilionsku meunarodnu korporaciju koja
zapoljava na hiljade ljudi i obezbeuje im sredstva za ivot. Moemo ii
u hram ili crkvu, sedeti na plai, pijuckati neki sok, posmatrati prekrasni
zalazak sunca sa osobom koju volimo, ili etati kroz park i uivati u
sladoledu. Sve u svemu, koji god put da odaberemo, taj put je pravi za
nas, i nijedna od sih mogunosti nije ni vie ni manje duhovna od ostalih.
Ne kaem da se protivim organizovanim religijama, ali jesam
skeptina kad se radi o bilo kojoj poruci koja dovodi do razdora, svae i
ubijanja, a svega toga ima u svetu oko nas i ini se u ime ove ili one
religije, dok smo, u stvari, svi mi Jedno svi smo aspekti iste Celine.
Ljudska bia su toliko meusobno razliita da neki ljudi bolje prou u
ovirima organizovane religije ili duhovnog puta, dok s drugima to nije
sluaj. Ako jednostavno ivimo na nain koji nas ispunjava i omoguava
nam da izrazimo vlastitu kreativnost, omoguavajui nam da uvidimo
sopstvenu velianstvenost, onda je to najbolje to moemo uiniti.
Zastupati bilo koju opciju ili doktrinu kao da je ona jedina istinita slui
jedino tome da ograniimo ono ko jesmo i ta trebamo biti.
NE MORAMO ZAISTA TRUDITI da bilo ta inimo npr. da
1
Feng shui drevna kineska vjetina ureenja prostora i ivljenja u skladu s okruenjem u
kojem obitavamo, na nain da privuemo pozitivnu ivotnu silu i u svoje domove i svoj
ivot kako bi osigurali sreu celoj obitelji i svojim potomcima. U svojoj biti, on se temelji na
posmatranju nebeskih i zemaljskih sila, tj. vremena i prostora i interakciji energije ova dva
faktora. A svrha mu je uravnoteenje svih tih sila kako bi se postigao sklad i srea. Sam izraz
doslovce preveden znai vetar voda.
sledimo neke odreene rituale ili dogme da bismo ostali u dodiru sa

sopstvenom velianstvenou. Moemo ako to elimo, ako nam to prua
zadovoljstvo, ali nije neophodno. Jednostavno sledei svoje unutranje
vostvo, pronai emo ta je dobro za nas, ukljuujui i metodologiju
koju koristimo da bismo to pronali. Znaemo da smo na pravom putu
onda kad osetimo da se nalazimo u centru nae ljubavi, bez prosuivanja
sebe i drugih, i prepoznamo svoju istinsku velianstvenost u okviru
beskrajne Celine.
Na primer, molitva moe doneti veliku utehu nekome ko se nalazi u
tekoj situaciji, ili nam moe odlino posluiti da otkrijemo sebe. Ona
moe pozitivno delovati na dobrostanje, usled procesa otputanja i
skidanja bremena. Kao rezultat, ljudi koji se mole mogu osetiti olakanje
i rastereenje, to doprinosi ne samo njihovom dobrostanju, ve i
dobrostanju drugih, budui da smo svi povezani. Svaku pozitivnost koju
donesete sebi donosite i Celini.
Meutim, ne smatram da su oni koji se mole ita vie ili manje
povezani od onih koji se ne mole. Svako od nas ima svoj nain da
prepozna onaj beskrajni prostor u sebi, a za neke od nas taj nain je
molitva. Za nekog drugog je to muzika, umetnost, boravak u prirodi, ili
ak potraga za znanjem i tehnologijom ta god da na povrinu iznosi
nau unutarnji ar, kreativnost i svrhu ivljenja. Drugim reima, nije
molitva sama po sebi ono to neke ljude vie od drugih ini svesnim
sopstvene velianstvenosti. Radi se o odabiru da ivimo spajajui se sa
sopstvenim unutranjim osjeanjima, dajui ivotu kvalitet slian Zenu i
donosei mu znaenje i oseaj ujedinjenosti.
Ja lino ne oseam potrebu da se molim nekom spoljanjem bogu,
koji je odvojen od mene, jer znam da sam uvek Jedno sa Univerzumom.
Oseam da je moj ivot sam po sebi molitva. Meditacija mi jeste od
velike pomoi, budui da mi smiruje um i pomae da se fokusiram na
onu centralnu taku svesnosti, u kojoj oseam povezanost sa Celinom.
Mogue je da meditacija nee na ovakav nain pomoi nekom drugom,
ali to je sasvim u redu. Ono to je vano je da inimo ono to u nama
odzvanja na linoj razini.
Ako oseate da neki sistem moete slediti bez napora, ili da vam je
zabavno, to je odlino! Meutim, u trenutku kad se to pretvori u napor,
ili kad vam se pone initi kao da je to nain za kontrolu emocija ili
misli, verovatno je da taj sistem vie za vas ne radi kako bi trebalo.

Stanje istog doputanja je mesto na kom dolazi do najpozitivnijih
promena. Dopustite sebi da budete vi, bez obzira na to ko ste, i prihvatite
sve ta ini da se oseate ivim.
PREMDA ISKRENO VERUJEM da je najbolje to mogu uiniti za
sebe i druge to da svesno budem pozitivna i inim ono ta me usreuje,
moda ete se iznenaditi kad ujete da se ne zalaem za pozitivno
razmiljanje kao neki opti recept za sve. Istina jeste da, budui da je
sve to ivi meusobno povezano, ako sebe drim u dobrom
raspoloenju, onda to raspoloenje prenosim i na Celinu.
Meutim, ako i kad primetim negativne misli kako mi se uvlae u
um, smatram da je najbolje pustiti ih da prou, s prihvanjem i bez
prosuivanja. Kada ih pokuam potisnuti, ili ako se prisiljavam da
promenim ono to oseam, to se vie borim protiv njih, to one jae
naviru. Jednostavno ih pustim da prou kroz mene, bez prosuivanja, i
takve misli i emocije ubrzo nestanu. Usled toga se na sasvim prirodan
nain predamnom prua pravi put, putajui me da budem ono ko zaista
jesam.
Uoptene izjave, poput: negativne misli privlae negativnost u
ivotu, ne moraju biti istinite i mogu dovesti do toga da se ljudi koji
prolaze kroz teak period osete jo gore. One im takoe mogu stvoriti
strah da e takvim mislima u svoj ivot privui jo vie negativnosti.
Neobazriva upotreba ovakvih ideja moe uiniti da ljudi koji prolaze
kroz naizgled teak period pomisle da su oni loi, jer privlae takve
dogaaje, a to nikako nije istina. Ako ponemo verovati da su nae
negativne misli ono to stvara bilo kakvu negativnu situaciju, lako
moemo postati paranoini u vezi sa onim ta mislimo. A u stvari, nije
toliko vano ono ta mislimo, ve je mnogo vanije ono ta oseamo,
naroito ono ta oseamo u vezi sa sobom.
Takoe nije tano da je privlaenje pozitivnosti povezano samo s tim
da budemo veseli. Ne mogu vam ovo dovoljno naglasiti, ali naa
oseanja u vezi s nama samima su ustvari najvaniji mera za procenu
stanja naih ivota. Drugim reima, biti veran sebi je mnogo vanije od
toga da se trudimo ostati pozitivni!
Ja sebi doputam da se osetim negativno u vezi sa onim ta me
uznemirava, jer je mnogo bolje doiveti prave emocije, nego ih
potiskivati. I opet, tu se radi o tome da doputam ono ta zaista oseam i

ne borim se protiv toga. Sam in doputanja bez prosuivanja predstavlja
in ljubavi prema sebi. Jedan in dobrote prema sebi mnogo vie
doprinese stvaranju uitka u ivotu, nego to to uini pretvaranje da se
oseamo optimistino.
Ponekad kad vidimo nekoga ko je veseo, vrcav i ljubazan, a iji ivot
se naprosto raspada, moda pomislimo: Vidi? Ovo budi pozitivan ba
i ne djeluje! A evo u emu je stvar: mi ne znamo kakav je unutranji
dijalog te osobe. Ne znamo ta ta osoba sebi, svesno ili nesvesno, govori
svakog dana i da li je emocionalno srena. I, najvanije od svega, ne
znamo da li ta osoba voli i ceni sebe!
Zbog svega onoga to sam uvidela tokom IBS-a, oseam da je veoma
vano da se ne prosuujem i da ne oseam strah prema sebi. Kad mi
unutranji glas kae da sam bezbedna, bezuslovno voljena i prihvaena,
onda tu energiju isijavam prema van i u skladu s tim menjam i spoljni
svet. Moj spoljanji ivot je samo odraz unutranjeg stanja.
Nije vano imam li lo dan, ili lou sedmicu; ono to je mnogo
vanije je kako se oseam u vezi sa sobom dok se suoavam s tim danom
ili sedmicom. Radi se o tome da imam poverenja u proces ak i kada sam
u tekoj situaciji, i ne bojim se oseati anksioznost, tugu ili strah, umesto
da sve potiskujem dok te emocije ne prou. Doputam sebi da budem
verna onome to jesam. Usled toga se takva oseanja raspre, i
pojavljivae se sve ree.
Pre IBS-a sam takve uznemirujue emocije uvek potiskivala, jer sam Formatted: Not Highlight
verovala kako one privlae negativnosti u ivotu. Pored toga, nisam

elela da se drugi zabrinu, tako da sam pokuavala kontrolisati svoje
misli i prisiliti se da budem pozitivna. Meutim, sad shvatam da klju
lei u tome da uvek potujete ono ko zaista jeste i sebi dopustite da
budete u vlastitoj istini.
Svaki deli vremena je potpuno unikatan i vie ga ne moemo
ponoviti na ovoj fizikoj ravni, kada jednom proe. Nauila sam se
pomiriti s tim i iveti u trenutku. Koliko god je mogue, pokuavam ne
vui nikakav emotivni teret od jednog trenutka do drugog. Umesto toga,
pokuavam svaki trenutak sagledati kao novi poetak, koji sa sobom
donosi nove mogunosti. Dakle, inim ono to me raduje, uzdie i donosi
mi najvie zadovoljstva u tom trenutku. Moe to biti meditacija, a isto
tako i odlazak u oping ili jedenje okolade ako je to ono to mi se radi.

iveti u harmoniji sa onim ko zaista jesmo ne znai da se
prisiljavamo na ponavljanje pozitivnih misli. To znai da budete i inite
ono ta vas usreuje, ta vam pobuuje duboka oseanja i na videlo
iznosi ono najbolje u vama, ono ta ini da se oseate dobro a takoe
znai i da sebe volite bezuslovno. Kad nam bie tee na takav nain i kad
se oseamo pozitivno i puni energije u vezi sa ivotom, onda smo u
dodiru sa vlastitom velianstvenou. Kad to pronaemo u sebi, onda
ivot zaista poinje bivati uzbudljiv, i vidimo kako se sinhroniciteti
odigravaju svuda oko nas.
SINHRONICITETU I IDEJI PRIVLAENJA se poslednjih godina
pridaje velika panja. Pomisao kako stvari s lakoom dolaze na svoje
mesto zato to ih mi privlaimo jeste primamljiva, ali ja vie volim da o
tome razmiljam u terminima doputanja, a ne privlaenja.
Kao to sam ve rekla, mi smo jedno sa univerzumom. Naa svrha je
da budemo naa velianstveno sebstvo, i spoljanji svet predstavlja samo
odraz onoga ta je u nama. Do sloma u mom ivotu je dolo usled
fokusiranja prema spoljanjosti, poreenja koja sam pravila i potrebe za
nadmetanjem koju je to stvorilo. Nekada sam mislila da na svetu nema
dovoljno za svakoga, to stvara pohlepu i potrebu za nadmetanjem.
Oseala sam potrebu da druge uverim da misle i oseaju kao ja, umesto
da prigrlim sopstvenu jedinstvenost i razlike.
Ovakva oseanja potiu iz stava da je univerzum nedostatan i
ogranien, dok je on, u stvari, beskrajan. Sposoban je da raste i obuhvata,
isto koliko smo i mi. Na nama je da se proirimo i dopustimo koliko
elimo, ali to se mora uiniti od iznutra ka spolja, a ne obratno.
Jednom kada sam shvatila da ne postoji nita izvan mog beskrajnog
ja, mogla sam se poeti koncentrisati na to da sebe posmatram kao delo
savrenstva ali delo koje je dinamino, a ne statino. Poput
kaleidoskopa koji prikazuje jednu prekrasnu sliku za drugom, i
savrenstvo je u neprestanoj promeni. Za mene, to znai uvianje lepote
putovanja i tobonjih greka, i kako uz njihovu pomo napredujem do
naredne razine razumevanja. Cilj mi je da se osetim toliko dobro u vezi
sa sobom da stignem to take poverenja, a onda, u tom stanju, da
prepustim ishodu da sam doe. Kad sam poela sagledavati vlastite
mane, uvidela sam da i spoljni svet odraava takav stav. Privlaila sam
ono ta je najbolje za mene, to je istovremeno neto najbolje to mogu

uiniti za univerzum.
Kao to sam ranije navela, nema nikave svrhe da izaem i pokuam
promeniti svet. To samo pojaava onu energiju prosuivanja koja i stvara
probleme, budui da potie iz miljenja da je neto pogreno i da ga treba
promeniti. Umesto toga, kad sam otpustila sve veze sa bilo kojim
sistemom verovanja i razmiljanja, osetila sam se proirenijom i gotovo
svepropusnom, tako da univerzalna energija samo tee kroz mene. Kad
sam u stanju doputanja, u ivotu mi se dogaa mnogo vie pozitivnih
koincidencija.
Uvek privlaimo savrene ishode, a slino privlai sebi slino 1.
Dakle, to sam bolja prema sebi, to vie e i spoljanji elementi to
odraavati. to sam prema sebi stroija, to vie e se i moja situacija
tome prilagoavati. Univerzum mi uvek dokazuje da sam u pravu u vezi
sa onim ta mislim o sebi.
Ranije sam uvek teila prema neemu, oseajui se kao da moram
neto initi, raditi i postizati. Meutim, sam in teenje prema neemu
potie iz straha bojimo se da neemo imati ono ta elimo. Usled toga
smo zaglavljeni u dualnosti, jer je tada fokus usmeren na inherentnu
razdvojenost lovca i lovine. Meutim, sad vie ne jurim ni za im.
Jednostavno doputam.
Na primer, kada osetim neodoljivu elju da mi ivot ide odreenim
smerom, ako agresivno teim prema tome, znam da neu postii nita
osim to u se samo boriti protiv univerzalne energije. to vie napora
ulaem u pokuaje da neto postignem, to vie znam da je ono to inim
pogreno. S druge strane, doputanje ne zahteva da ulaete napor. Ono je
vie poput otputanja, jer znai da smo uvideli injenicu da, budui da je
sve Jedno, ono to elim dobiti je ionako ve moje.
Proces doputanja se odigrava prvo tako to u imati poverenja, a Formatted: Not Highlight
zatim uvek biti verna onome ko zaista jesam. Na taj nain uvek u
privui ono to je zaista moje, tempom koji meni odgovara. Ako se
1
Ovo pomalo lii na osnovni postulat homeopatije slino se slinim lei a ija je
posledica uklanjanje nepoeljnih sadraja iz nae psihe, koji su ustvari zagaenja koja, pak,
privlae druga zagaenja odnosno negativnosti. U tom smilu verujem da je homeopatija
savrena pomo na putu ka savrenstvu o kome pie autorka. Prim.ur.MM
koncentriem na ono to me zabrinjava, ta mi je potrebno ili mi

nedostaje, ivot mi se nee kretati prema onome ta elim doiveti.
Ostae kakav je sad, budui da panju obraam na svoje strahove, na ono
ta me uznemirava i to ini da se oseam neispunjeno, umesto da svoju
svesnost proirim tako to u imati poverenja i doputati novim
iskustvima da dou. Dakle, dopustiu da se slika materijalizuje sporije ili
bre, u zavisnosti od brzine kojom elim otpustiti sopstvene brige i
opustiti se u procesu. to sam vie vezana za odreene naine
razmiljanja ili ishode, ili to vie strahujem od novih avantura, to e
razvoj biti sporiji, jer nisam otvorena za proces. Tada ne doputam
univerzalnoj energiji da kroz mene potee prirodno.
Naravno, neu sedeti i razmatrati svaki izbor i mogunost. Sve to
zaista elim initi u svakom trenutku je da svesno i namerno ivim u tom
trenutku, a to inim u sebi, a ne spolja. Vani nema niega da bi se sledilo
ili privlailo. Budui da je univerzum u nama, sve to doivim u sebi e
uticati na Celinu.
Imajui u vidu da je tapiserija celokupnog vremena ve izatkana, sve
to bih ikad mogla poeleti da mi se dogodi u ivotu ve postoji na toj
beskrajnoj, ne-fizikoj ravni. Jedini moj zadatak je da svoje
ovozemaljsko ja proirim dovoljno kako bi moglo zai u to carstvo.
Dakle, ako postoji neto to elim, ideja nije da krenem i zgrabim to, ve
da sopstvenu svest proirim do te mere da univerzalnoj energiji dopustim
da mi to to elim unese u stvarnost.
Tenje i stremljenja za onim to elim samo pojaavaju odvojenost,
dok doputanje znai da shvatam kako, budui da smo svi Jedno i da je
sve povezano, ono to elim je ve odavno moje.
175
18
Pitanja i odgovori
Tokom meseci i godina nakon IBS-a, o svom iskustvu sam mnogo
puta govorila pred raznim grupama irom sveta. U ovom poglavlju
iznosim neka od pitanja i odgovora koji su se pojavljivali u razgovorima.
?: Kako definiete bezuslovnu ljubav koju ste doiveli u drugom
carstvu, i kako se ona razlikuje od ljubavi koju doivljavamo u ovoj
fizikoj stvarnosti?
O: Ljubav u drugom carstvu se veoma razlikuje po tome to je potpuno
ista u svojoj sri. Ona nema nikakve planove i oekivanja, i njeno
delovanje nije utemeljeno na emocijama, niti se menja u zavisnosti od
neijih akcija ili oseanja. Ona jednostavno jeste.
?: Smatrate li da je mogue reprodukovati to stanje bezuslovne ljubavi
ovde, na ovoj fizikoj ravni?
O: Svako od nas, u svojoj sri, ve jeste ista i bezuslovna ljubav.
Meutim, kada to izrazimo ovde, na fizikoj ravni, proputamo je
kroz filter uma, i onda se ona izraava kao ljudska emocija.
Najbolja metafora koje mogu da se setim, a kojom bih vam ovo
ilustrovala, je bela svetlost koja prolazi kroz prizmu. Bezuslovna
ljubav je poput iste bele svetlosti. Kada je propustite kroz prizmu,
ona se prelama u raznim bojama spektra. Te boje predstavljaju nae
emocije radost, ljubav, zabrinutost, zavist, saoseanje, mrnju,
empatiju, itd.
Svako od nas je poput prizme, prelamajui istu belu svetlost
(ljubav) u sve boje spektra, a svaka nijansa (emocija) je jednako
vana za celinu. Teko da bi neko donosio moralni sud u vezi s bilo
kojom bojom. Niko ne bi rekao: Oh, ta boja je zla, ili: Ova boja je
grena. Ali upravo to je ono to inimo s ljudima i ljudskim izrazima

emocija, posmatrajui neka oseanja kao dobra, a druga kao loa.
Kada o nekoj od naih emocija sudimo kao o negativnoj i kada je
pokuamo porei, onda potiskujemo deo onoga ko jesmo. To u nama
stvara blokadu i spreava nas da u potpunosti izrazimo vlastitu
velianstvenost; ba kao to bi uklanjanje odreene boje iz spektra, na
temelju moralnog prosuivanja, okrnjilo svetlost i napravilo od nje
neto to nije.
Nije potrebno da delujemo na osnovu ama ba svake emocije;
jednostavno trebamo prihvatiti da su one deo onoga ta jesmo.
Poricati emocije bi liilo na to da zabranimo odreenoj boji da proe
kroz prizmu. Samo ako prihvatimo potpun spektar svojih oseanja,
bez donoenja suda, moi emo stupiti u dodir sa istom sutinom
bezuslovne ljubavi koja lei u sri svakog od nas.
?: Da li smatrate da, pre nego to dobijemo fiziki oblik, mi ve jesmo
velianstvena bia potpuno svesna onoga ko zaista jesmo? Ako je
tako, zato onda naa velianstvenost izbledi i svest o sebi postane
umanjena kada dospemo u ovaj ivot?
O: Rei u vam ta ja smatram, ali mislim da e to samo stvoriti jo vie
pitanja. Smatram da nam uopte nije namenjeno da zaboravimo ko
smo, niti ivot treba biti tako komplikovan. ini mi se da smo ga mi
uinili komplikovanim, naim pogrenim idejama i verovanjima.
Unutranje razumevanje koje sam dobila u drugom carstvu sam
primila poput nekog otiska, ali kad bih ga morala pretoiti u rei, u
sebi bih u tom stanju govorila: Oh, dakle ivot ne treba biti takva
borba trebali bismo uivati u njemu i zabavljati se! Volela bih da
sam to ranije znala. Oh, dakle moje telo je stvorilo rak usled svih
mojih glupavih misli, prosuivanja sebe same, ograniavajuih
verovanja, i sve to mi je prouzrokovalo toliko mnogo unutranjeg
metea. Eh, samo da sam znala da bismo svi trebali doi ovde i
oseati se dobro u vezi sa sobom i ivotom samo se izraavati i pri
tome se zabavljati!
E sad, ovaj deo je malo tee objasniti, ali pokuau. Postavljala
sam pitanje otprilike ovako: Zato mi se neto tako veliko kao to je
rak u terminalnom stadiju dogodio samo zato to nisam uviala
vlastitu velianstvenost?
18. Pitanja i odgovori 177
U isto vreme sam razumela sledee: Oh, vidim nije se on meni Formatted: Not Highlight
dogodio, jer, u stvari, ja nisam rtva. Rak predstavlja samo moju

sopstvenu neizraenu mo i energiju! Ona se okrenula prema unutra,
protiv mog tela, umesto prema spolja.
Znala sam da rak nije neka kazna, ili bilo ta tako. Moja sopstvena
ivotna sila se izrazila u vidu raka, budui da joj nisam doputala da
se izrazi kao velianstvena, mona Anitina sila. Bila sam svesna da
imam izbor izmeu toga da se vratim u telo i da nastavim dalje prema
smrti. Raka vie nee biti, budui da se energija vie nee izraavati
na taj nain, ve e postati prisutna u mom beskrajnom sebstvu.
Vratila sam se sa znanjem da raj nije mesto, ve stanje, i uvidela
sam da me je to blaenstvo dopratilo ovamo, na Zemlju. Znam da e
ovo zvuati prilino udno, ali oseam i da je na pravi dom samo
nain bivanja, a ne neka lokacija. Upravo sad oseam da sam kod
kue. Nemam elju da budem bilo gde drugo. Za mene vie nema
razlike da li sam ovde, ili u drugom carstvu. Sve su to samo razliiti
delovi jednog istog doivljaja naeg veeg, proirenijeg, beskrajnob,
velianstvenog sebstva. Na pravi dom se nalazi unutar svakog od nas
i sledi nas kuda god da krenemo.
?: Budui da ja lino nisam prola kroz iskustvo bliske smrti, da li
postoji nain da izgradim i odravam poverenje u tu neverovatnu
ivotnu silu o kojoj govorite?
O: Apsolutno. Nije neophodno proi kroz IBS da biste uvideli vlastitu
velianstvenost.
Iskustvo me je pouilo da najbolji nain da izgradite i odravate
poverenje i oseaj povezanosti sa Univerzalnom ivotnom energijom
potie iznutra. Ponete tako to ete oseati ljubav i poverenje prema
sebi. to vie sam to u stanju, to vie sam usreditena u kosmikoj
tapiseriji. A, to smo povezaniji, to vie smo u stanju dotai druge,
omoguavajui im da i oni isto osete.
?: Kakvu ulogu u isceljenju i oporavku su odigrali va sistem verovanja i
religija, ako su uopte imali ikakvu ulogu, i koliko vam se sistem
verovanja promenio od tada?
O: Za moje isceljenje nije bila potrebna apsolutno nikakva vera u bilo
ta. Radije bih rekla da je potpuni nedostatak svih ranijih verovanja,
doktrina i dogmi ono ta je prozrokovalo da mi se telo isceli. U mom
sluaju, IBS je predstavljalo samo katalizator.

S moje take gledita, vrsto ukorenjene ideje, u sutini, rade
protiv nas. Konkretna verovanja mi ograniavaju ivotno iskustvo,
budui da me dre zatvorenu samo u onome ta ja znam, a moje
znanje o ovom svetu je ogranieno fizikim ulima. S druge strane,
ako se oseam ugodno kad se suoim sa nesigurnou, onda se
otvaram svim mogunostima. Nesigurnost je potpuno otvorena za
beskrajne mogunosti.
Potreba za sigurnou mi sputava potencijal za neoekivano.
Oseaj Ne znam ili Da vidimo ta e se dogoditi doputa mom
proirenom ja da pronae odgovore i reenja koji mogu predstavljati
potpuno nasumine sretne okolnosti i neverovatne sinhronicitete.
Najjaa sam onda kad stupim u podruje nesigurnosti. Otputanje
svih prethodnih verovanja, neverovanja, dogmi i doktrina mi stavlja
beskrajni univerzum na raspolaganje i dovodi do najboljeg mogueg
ishoda u svemu u ivotu. To je ono gde imam najvie unutranje
jasnoe. Tu se odigrava magija.
Kad otpustite sve prethodne veze, onda prihvatate slobodu i
pokazujete poverenje u vlastitu boanstvenost i velianstvenost. I to
je oblik isceljenja. Kad otpustim potrebu da se fiziki iscelim, ivot
postaje slobodniji, kompletniji i prijatniji.
?: Da li smatrate da je vaa vera u Izvor igrala odreenu ulogu u
isceljenju?
O: Po mom iskustvu, ja sam postala Izvor, i uronila sam u potpunu
jasnou. Nije postojao nikakav izvor izvan moje sopstvene proirene
svesnosti. Oseala sam kao da sam obuhvatila sveukupnost. Kao to
sam rekla, nije bilo potrebno da verujem u bilo ta da bih se iscelila,
budui da je u tom stanju jasnoa bila potpuna i oseala sam kao da
sam sve spoznala. Verovanja i religija su ustuknuli pred znanjem.
inilo mi se da sam postala sve postojala sam u svemu, i sve je
postojalo u meni. Postala sam vena i beskrajna.
Probudila sam se u toj jasnoi, tako da sam jednostavno razumela.
Znala sam da e mi telo biti isceljeno ako odluim da se vratim. Usled
prirode mog iskustva, oseam da smo u svojoj sri svi mi Jedno. Svi
mi iz Jedinstva prelazimo u odvojenost, pa se onda vraamo u Celinu.
Oseam da mi je iskustvo bliske smrti predstavljalo pogled u to
Jedinstvo. Mogla bih ga opisati kao Bog, Izvor, Brama 1 ili Sve to
Jeste, ali smatram da razliiti ljudi imaju razliite ideje o tome ta to
znai. Boanstvenost ne posmatram kao neki entitet odvojen od mene
ili bilo koga drugog. Za mene, to je stanje bia, a ne neko posebno,
odvojeno bie. Ono prevazilazi dualnost, tako da sam uvek ujedinjena
s njim, od iznutra, i neodvojiva sam od njega. Moj fiziki izraz
predstavlja samo jedan aspekt te Celine.
?: Postoji li mesto gde se naa volja spaja s voljom Celine, tako da
slobodno moemo stupiti na to mesto isceljenja i moi?
O: Volim misliti da postoji, da je svakome mogue da slobodno pristupi
tom mestu isceljujue moi. Verujem da je naa kolektivna mitologija
prie koji sebi priamo generacijama ono to nas spreava da to
uinimo. Smatram da je to nagomilavanje verovanja ono to
prouzrokuje veliku koliinu odvojenosti i razdora koje uoavamo u
svetu, ukljuujui i unutar vlastitih tela.
Te nevidljive kulturne obrasce nosimo u sebi, a oni nas dre
odvojenim od istine, terajui nas da verujemo kako smo odvojeni od
Univerzalne energije. Ostajemo zaglavljeni u dualnosti, odvojeni od
sopstvenog kreativnog sredita. Mi smo sila koja ne samo to stvara te
mitove, ve ih i odrava. Kako se nae prie menjaju, tako se menja i
naa fizika stvarnost, kako bi odrazila te promene.
Ako elimo da se ovakva vrsta isceljenja pone deavati ee,
moramo mitologije i kulturne obrasce razviti i izmeniti u neto to e
nam dozvoliti da uvidimo kako smo svi Jedno sa Univerzalnom
energijom. To e nam omoguiti da uvek budemo povezani sa
vlastitim kreativnim sreditima i svetom e se proiriti vie pozitivne
energije.
Do isceljenja dolazi kada se naa kreativna namera svesno povee
sa Univerzalnom ivotnom energijom i pone je posmatrati kao
Jedno.
?: Da li ste osetili neku vrstu slobode nakon IBS-a, i, ako jeste, kako
biste je opisali?
1
Brama u hinduizmu vrhovno boanstvo kao Apsolut; druga dva boanstva svetog i
jedinstvenog trojstva u hinduizmu ine Vinu (odravatelj) i iva (ivahni igra koji uiva
provjeravajui savrenost). Prim.ur.MM
O: Oseam se osloboeno. Oseam da me je iskustvo bliske smrti ne

samo oslobodilo od ideologija, verovanja i koncepata koji su ranije
bili usaeni u mene, ve me je oslobodilo i potrebe da potraim neke
nove.
ini mi se da ljudi trae i pridravaju se odreenih doktrina zato
to im one pruaju ohrabrenje u nesigurnim vremenima. Meutim,
skloni smo da postanemo zavisni od njih, potrebno nam je verovanje
da su one istinite, da bismo iskusili utehu koju donosi sigurnost.
Smatram da to su naa verovanja o ogranienoj prirodi stvarnosti
vre ukorenjena, to vie ih ponavljamo i utvrujemo.
Moje iskustvo mi je omoguilo da vidim kakav je oseaj kad ste
osloboeni potreba za fizikom i psiholokom sigurnou. Drugim
reima, mogla sam osetiti savrenstvo ak i usred nesigurnosti.
Odravanje te razine mentalne slobode za mene predstavljalo pravo
osloboenje.
?: Mislite li da biste odabrali da se vratite u ovaj ivot i da ste znali da
vam bolest nee nestati?
O: Imajui u vidu svu jasnou stanja u kojem sam se nalazila, mislim da
bih se vratila s razumevanjem zato sam osetila nagon da se vratim i
izrazim kroz bolesno telo. Nadam se da bi mi to znanje umanjilo ili
uklonilo patnju, ako ve ne i fiziko oboljenje. Imala bih oseaj svrhe
u tome to moram iveti s bolesnim telom. Verujem da svako ima
svoju svrhu, nezavisno od fizikog stanja u kom se nalazi.
?: Vaa poruka jasno i glasno kae da bismo svi trebali biti ono ko
jesmo! Ali, ta je sa kriminalcima i ubicama? Da li i oni trebaju biti
ono ko jesu? Nadalje, rekli ste da na drugoj strani nema nikakvog
suda. Znai li to da i sa ubistvom tamo moemo proi nekanjeno?
O: U drugom carstvu nema apsolutno nikakvih procenjivanja i osuda, jer
nema ta da se osuuje tamo smo svi ista svesnost.
Mnogim ljudima se ne svia da uju kako nakon smrti nema
nikakvog suda. Uteno je misliti da e ljudi biti pozvani na
odgovornost za sve loe to uine. Meutim, kazne, nagrade, procene,
osude i slino su neto to pripada ovde, a ne tamo. Zbog toga i
imamo zakone, pravila i sisteme.
Na drugoj strani postoji potpuna jasnoa u vezi s razlozima zato
smo onakvi kakvi smo i zato smo uinili sve to smo uinili,
nezavisno od toga koliko je nemoralno to bilo tokom ivota. Smatram
da oni koji povreuju druge to ine samo usled sopstvenog bola i
oseaja ogranienosti i odvojenosti. Poinioci zloina kao to su
silovanje i ubistvo nisu u stanju ni naslutiti sopstvenu velianstvenost.
Mislim da oni moraju biti veoma nezadovoljni sobom i da su usled
toga poinili tako neto i naneli bol drugima, tako da, u stvari, njima
je potrebno najvie saoseanja a ne prosuivanja i produenja patnje
u zagrobnom ivotu.
U sutini, verujem da kriminalci i ubice ne uspevaju biti ono ko
jesu. Mislim da se ljudi okreu destrukciji samo onda kad izgube
vlastiti put i odlutaju daleko od spoznaje o onome ko zaista jesmo.
Kriminalci su izgubili sopstveno sredite, a ono to drugima ine je
samo odraz onoga kako se unutra oseaju u vezi sa sobom. Volimo da
o poiniocima i rtvama razmiljamo kao o njima i nama, ali
nema njih. Sve je mi!
Serijski ubica je bolesna osoba, poput osobe koja ima rak. Ako u
dananjem svetu imamo sve vie ubica, to znai da nam je drutvo
obolelo. Trpanje takvih ljudi u zatvore moda donosi kratkoronu
korist, ba kao i tretiranje simptoma raka. Meutim, ako ne
promenimo i ne prevaziemo sutinske probleme drutva, oni e
samo rasti, terajui nas da gradimo jo vie zatvora i stvaramo sve
vei pritisak na pravosudni sistem. Poinioci zloina nisu samo rtve
vlastitih okolnosti. Oni predstavljaju fizike simptome problema u
temelju nas kao celine.
Nemojte misliti da opravdavam njihova dela. Samo pokuavam
rei kako me je spoznaja vlastite velianstvenosti promenila. Mislim
da kad bi svi bili u stanju dodirnuti sopstvenu istinu i spoznati vlastitu
veliinu, niko ne bi odabrao da nanosi bol i tetu. Sretna i voljena
osoba, koja se osea neodvojivom od Celine, zna da je nanoenje bola
drugome isto to i nanoenje bola sebi.
?: Dakle, ono to tvrdite je da e neki kriminalac recimo, ubica
dospeti na isto mesto, i nee biti procenjivan i osuivan, kao i neki
svetac?
O: Da, to je ono to tvrdim.
U tom stanju shvatamo da je sve to smo uinili ma kako
negativni nai inovi izgledali poteklo iz straha, bola i ograniene

perspektive. Mnogo toga ta inimo i oseamo potie odatle to ne
znamo ni za ta drugo. Meutim, jednom kad se naemo u drugom
carstvu, sopstvena fizika ogranienja nam postaju jasna, tako da smo
u stanju razumeti zato smo uinili ono to smo uinili, i oseamo
samo empatiju i saoseanje.
Oseam da su oni ljudi koje karakteriemo kao poinioce takoe
rtve sopstvenih ogranienja, bola i straha. Kada to shvatimo 1,
osetiemo samo povezanost sa svime i svakim. Uvidela sam da smo u
drugom carstvu svi Jedno. Svi smo isti.
Kad bi svi ljudi to znali, ne bi nam trebali zakoni i zatvori. Ali na
ovom svetu to ne razumemo, tako da razmiljamo u terminima mi i
oni, usled ega delujemo iz straha. Zbog toga imamo sudove,
zakone, zatvore i kazne. U ovom carstvu, u ovom vremenu, oni su
nam potrebni da nas tite. Meutim, u drugom carstvu nema kazne,
jer, jednom kad se tamo naemo, postajemo svesni da smo svi
povezani.
?: Ako mi stvaramo vlastitu stvarnost, smatrate li da e ljudi kroz karmu
biti kanjeni za ono to ine?
O: Kao to sam ranije rekla, u IBS stanju nema kanjavanja. Karmu
posmatram vie kao koncept ravnotee, a ne uzroka i posledice. Na
primer, nikad ne bih upotrebila izraz loa karma, jer ne verujem da
tako neto postoji. Jednostavno verujem da su svi aspekti ivota
potrebni da bi se stvorila celina.
Takoe, vie ne verujem da sve svoje ivote ivimo jedan za
drugim, u linearnom vremenu, to za mnoge ljude predstavlja
osnovnu ideju karme. I mene su odgajali da u to verujem.
Meutim, tokom IBS-a sam uvidela da svaki trenutak svih naih
ivota proliost, sadanjost, budunost, poznato, nepoznato i
nesaznatljivo postoji istovremeno, izvan onoga to mi poznajemo
kao vreme. Postala sam svesna da ja ve jesam sve to sam
1
Englesku re realize smo najee prevodili kao shvatiti, no ovdemoe biti od koristi ako
napomenem da obino svaka re ima vie znaenja, pa tako i ova; druga znaenja relize su
ostvariti, realizovati. Dakle, shvatiti znai i ostvariti u sopstvenoj energiji ili svesati.
Prim.ur.MM
pokuavala postii, i smatram da to isto vai za sve ljude. Sve ono to

posmatramo kao pozitivno i negativno, dobro i loe, jednostavno su
delovi savrene, uravnoteene Celine.
?: Mnogi ljudi priaju o vanosti opratanja. Da li ste u drugom carstvu
morali mnogo toga da oprostite?
O: U stanju IBS-a je jasnoa tako otra da itav koncept opratanja
dobija sasvim drugaije znaenje. Shvatila sam da ja nisam oprostila
sebi, a ne drugim ljudima. Nije bilo nikakvih negativnih osuda u vezi
s bilo im to sam naizgled uinila pogreno oseala sam samo
razumevanje u vezi s razlozima zato sam bilo ta uinila.
Takoe sam shvatila da unutar tog beskrajnog, neprosuujueg
carstva, nema potrebe da oprostim sebi ili bilo kome drugom. Svi smo
mi savrena, izvrsna deca Univerzuma, i postojimo iz iste ljubavi.
Bezuslovna ljubav, a ne procena i osuda, je nae pravo po roenju, i
nita ne moramo initi da bismo je zasluili. To je jednostavno ono ko
i ta mi jesmo.
Potreba za opratanjem nastaje usled toga to stvari posmatramo
kao dobre ili loe. Meutim, kad nema prosuivanja, nema ta ni da
opratamo. U okviru kosmike tapiserije koju stvaramo, sve misli,
rei i dela su neophodni za stvaranje beskrajne, velianstvene Celine.
Ba kao i kod svetlosnog spektra koji sam ranije spomenula, svaka
boja je potrebna da bi se stvorio kontrast i biu udahnuo ivot. ta
bismo onda opratali?
Sada sam opratanje zamenila empatijom, bezuslovnom ljubavlju i
saoseanjem prema sebi i prema drugima. Umesto da sudim,
stvarajui potrebu za opratanjem, sada oseam samo saoseaj i
veliko potovanje za vieznanu ulogu koju svako od nas igra u Celini
stvaranja.
?: Zar previe ljubavi prema sebi nee ljude uiniti sebinim i
egocentrinim?
O: Jednom kada shvatimo da se svako od nas nalazi u srcu beskrajnog
univerzuma, nae sredinje mesto u Celini postaje primarno i
uviamo vrednost ljubavi prema sebi. Nikome ne moemo dati ono
to nemamo.
Kultura u kojoj sam vaspitana me je uila da druge ljude stavljam
ispred sebe, ili da sebe potpuno zanemarujem. Niko me nije uio da

volim sebe i da cenim ono ko i ta jesam. Rezultat toga je bio da sam
imala jako malo za ponuditi drugima. Samo kad sopstvenu posudu
ispunimo ljubavlju prema sebi, moi emo ljubav dati i drugima.
Samo kad sebe bezuslovno volimo, prihvatamo sebe kao
velianstvena bia kakva jesmo, uz veliko potovanje i saoseanje,
moemo se nadati da emo isto moi pruiti i drugima. Ljubav prema
sebi je na prvom mestu, a briga za druge je nezaobilazan ishod toga.
Sebinost potie iz premalo ljubavi prema sebi, a ne iz previe,
budui da u tom sluaju kompenzujemo nedostatak. Ne moete sebe
voleti previe, ba kao to ne moete oseati previe istinske
naklonosti prema drugima. Na svet pati usled premalo ljubavi prema
sebi, a previe prosuivanja, nesigurnosti, straha i nepoverenja. Kad
bismo svi vie marili za sebe, mnogo bi manje bilo bolesti sveta.
Ako kaete volim te, a ne oseate to isto za sebe, onda samo
glumite. To nije stvarno. Ljubav prema sebi i ljubav prema drugima je
jedno te isto. Svi smo mi jedno svi smo povezani. Svest o vlastitoj
boanstvenosti nam moe pomoi da uvidimo vlastitu velianstvenost
i shvatimo da smo dostojni ljubavi bez ikakvih uslova. Jednom kada
to shvatimo, bie nam mnogo je lake da istu ljubav damo i svima
drugima.
?: Veina ljudi koji idu duhovnim putem smatra da ego ometa duhovni
razvoj i da bismo ga trebali odbaciti. Zato se vi ne zalaete za to?
O: Zato to, ako poriete ego, on e se samo jae boriti protiv vas. to
vie neto odbacujete, to se vie ono bori za vlastito preivljavanje.
Meutim, kada u potpunosti i bezuslovno volite svoj ego i prihvatite
ga kao deo onoga kako se izraavate u ovom ivotu, onda vie neete
imati problema s njim.1 Vie vam nee ometati razvoj naprotiv,
predstavljae vam preimustvo.
Svi smo mi roeni sa egom on je prirodan deo onoga ko smo.
Ega se potpuno moemo osloboditi samo u smrti. Borba protiv ega u
ivotu samo dovodi do jo vie samoprocenjivanja. Pored toga, jedino
1
Ima jedna maksima modernog duhovnog pokreta ka slobodi koja se na engleskom i rimuje
What you resist, it persist emu se opire, to postoji. Prim.ur.MM
ako bezuslovno volimo vlastiti ego moemo prihvatiti ega drugih

ljudi. Tada on prestaje biti problem, a vaa skromnost i
velianstvenost poinju isijavati.
?: Kakav je va stav prema slubi i sluenju drugima?
O: Kada sluenje dolazi iz sri naeg bia, onda je to najvii oblik
ljubavi prema sebi. Znamo da je to sluaj onda kada osetimo radost
prilikom sluenja. Ono e nam biti lako i zabavno. Sluenje s radou
die duh i nama i primaocu usluga, i pomae da primalac vie ceni
sebe.
Meutim, ako to radimo usled oseaja obaveze ili dunosti, onda
nam se ini ozbiljno i teko, i crpi nam energiju. To nam zaista ne
pomae, a nije dobro ni za primaoce usluga naroito ako oni osete
da to inite iz oseaja obaveze. Usled toga oni mogu osetiti da su mali
i bezvredni.
Pored toga, kada neto dolazi iz sri naeg bia, onda to vie nije
akcija, ve postaje ono ko jesmo. Ne moramo razmiljati o tome, niti
na tome raditi. Postajemo instrument kojim se sluba manifestuje na
ovom svetu. U tome je razlika izmeu biti na usluzi i obavljati
uslugu.
Ova razina povezanosti dolazi sa shvatanjem da ne postoji
razdvojenost izmeu nas i Univerzuma. To je spoznaja da sve to
inite za Celinu, inite i za sebe, i obrnuto a to je jedno zaista
radosno i zabavno stanje da se u njemu naete.
?: Kad pogledam oko sebe, ini mi se da mnogo razdora, svaa i
direktnog neprijateljstva dolazi od strane svih onih koji insistiraju da
je njihova stvarnost ili gledite jedino ispravno. Meutim, i vae
iskustvo i iskustva mnogih drugih koji su proli kroz IBS ukazuju na
to da ono to obino smatramo stvarnou nije ni manje ni vie
stvarno od neke vrste sna. U sutini, to znai da se ljudi svaaju oko
toga ija iluzija je najutemeljenija. Moete li nam ovo jo malo
objasniti?
O: Mogu vam prepriati sopstveno iskustvo. Kada sam umrla, meni se
inilo da sam se probudila iz sna. Nije mi izgledalo kao da sam prela
bilo gde, ve kao da sam se probudila i da su mi ula sveobuhvatna
to jest, vid od 360 stupnjeva i potpuna sinestezija 1, ili istovremena

percepcija ulima. Mogla sam videti, uti, osetiti i znati sve to se tie
mene! Istovremeno sam ivela u sopstvenoj prolosti, sadanjosti i
budunosti. Takoe sam znala sve to se odigrava izvan zidova
prostorije, dok god se tie mene stoga sam i znala sve o
razgovorima lekara, o bratu koji dolazi avionom, itd.
Ponekad to uporedim sa slepcem koji je progledao. Sama osoba
nigde nije otila, ve je jasnoa onoga kako svet zaista izgleda (za
razliku od onoga kako je ta osoba mislila da svet izgleda) jednostavno
zapanjujua! Slepac koji bi progledao bi najednom razumela stvari
kao to su boje i senke. Ranije je to bilo van njegove moi
konceptualnog shvatanja.
S te strane, stekla sam to neverovatno znanje o tome kako smo svi
povezani i kako ono to ja oseam utie na itav univerzum, na
Celinu koja je u meni. to se mene tie, ako sam ja srena, srean je i
univerzum. Ako ja volim sebe, vole me i svi ostali, i tako dalje.
Kada sam se vratila, premda sam izgubila neto od te jaine ula
koju sam imala tokom IBS-a, nisu me napustili jasnoa, razumevanje
i oseaj ljubavi. Sve take su se ve povezale, i nisam se mogla vratiti
na stari nain razmiljanja. Zamislite da slepac koji je bio progledao
opet oslepi. On tada zna kako svet zaista izgleda, iako ga ne moe
videti. Tako nekako se i ja sada oseam.
to se tie toga da ova ravan nije stvarna, smatram da svi stvaramo
vlastite stvarnosti, na temelju onoga kako mislimo da svet izgleda. U
onom probuenom stanju mi se inilo da ovo trodimenzionalno
postojanje predstavlja samo kulminaciju mojih razmiljanja. Kad sam
prela u drugo carstvo, u sutini sam se probudila na mestu koje je
stvarnije od ovoga... nekako poput onoga kako se oseamo kad se iz
sna probudimo u svakodnevnoj stvarnosti!
?: Kakav je va stav prema religiji? Primeujem da retko, ili ak nikad,
ne spominjete tu temu kad govorite o svojim iskustvima.
O: Razlog za to je to smrt prevazilazi religiju. Religija je neto to smo
1
Sinestezija proirenje ula, oseaj i nekim drugim ulo, koje nije direktno pobueno
vanjsim podraajem, npr. oseaj zvokova u bojama. Prim.ur.MM
mi stvorili, da nam pomogne iveti, ili razumeti smrt. Meutim,

jednom kad sam iskusila drugo carstvo, bilo kakav pokuaj da to
iskustvo uklopim u religiju nebitno koju kao da mi ga umanjuje.
Jo jedan razlog zbog kojeg ne govorim o religiji je taj to religije
mogu doneti podele, a to je suprotno mojim namerama. Vie volim da
budem inkluzivna 1. Sve nas sam doivela kao Jedno, znajui da
nakon smrti svi odlazimo na isto mesto. S moje take gledita, nije
vano da li verujete u Isusa, Budu, ivu, Alaha, ili ni u ta od toga.
Ono to je vano je kako se oseate u vezi sa sobom, ovde i sada, jer
to je ono to odreuje kako ete iveti ovde. Ne postoji nijedno drugo
vreme osim sadanjeg trenutka, tako da je vano da budete ono to
jeste i ivite sopstvenu istinu. Strastveni naunici koji ive iz svoje
velianstvenosti su jednako vani za oveanstvo koliko i puna soba
Majki Tereza.
?: Jedna od vaih najintrigantnijih izjava u vezi sa onim ta ste doiveli
ima dubok, vieznaan i dalekosean uticaj. Mislim na vau tvrdnju
da sopstvenu prolost moemo izmeniti odlukama koje donosimo iz
trenutka u trenutak, dok nam se ivot odvija prema budunosti. Da li
moda izvlaim pogrene zakljuke iz onoga to ste rekli, ili je to u
skladu s vaim razumevanjem?
O: Shvatili ste to upravo onako kako sam mislila. Oseam da je sadanji
trenutak jedina taka u vremenu koja nam je na raspolaganju za
stvaranje sopstvene stvarnosti. Obratite panju da namerno ne kaem
stvaranje sopstvene budunosti. Prolost i budunost su za mene
fluidni, i to je ono kako sam uspela izmeniti rezultate medicinskih
pretraga, koji su zavisili od toga da li u odabrati da se vratim ili ne.
Slaem se da implikacije svega toga imaju veliku vanost. Za mene
se to odvija svakog dana, i sada je ta svesnost postala vea od samog
IBS-a.
?: U svojoj prii o IBS-u ste rekli: Svaka bolest prvo poinje u energiji, Formatted: Not Highlight
a onda se manifestuje u telu. Znate li kako se to deava i ta, pre

svega, podstie nastanak bolesti.
O: Tokom IBS-a sam oseala kao da mi telo, u svom vrstom obliku, ne
1
Inkluzivno ono to ukljuuje, nasuprot onome to iskljuuje (ekskluzivno). Prim.ur.MM
postoji. Bilo je ista energija moda bismo to mogli shvatiti kao

duu ili duh. Neto mnogo vee od samog tela, i rado upotrebljavam
re velianstveno, jer upravo tako sam se oseala u tom stanju.
Gotovo kao da je fiziko telo neto ega se tek kasnije prisetite. Ta
beskrajna energija sam bila prava ja, a telo je bilo samo barometar
koji pokazuje koliko te ivotne sile prolazi ili se izraava. Oseala
sam kao da je trodimenzionalni svet jedna drugaija dimenzija, a
energija je ono to je stvarno.
Zbog toga smatram da kada kaemo da ljudi imaju viu vibraciju,
to verovatno znai da putaju vie svoje autentine velianstvenosti
da se manifestuje, tako da su im oitavanja barometra zaista visoka.
Sledstveno tome, jaki su im pozitivna energija i fizika prisutnost. U
drugom carstvu, meutim, niko ne izgleda jai ili slabiji. Svi su
velianstveni. Ipak, koliina energije koju izraavamo kroz telo u ovu
dimenziju izgleda da je samo na izbor.
?: Da li sugeriete da je mo vaeg isceljenja dola iznutra, a ne iz
spoljanjeg izvora?
O: Nije ona bila ni spoljanja ni unutranja; ili bih mogla rei da je
oboje. Jednom kad sam se prestala izraavati iz stanja dualnosti,
shvatila sam da nema razlike izmeu unutranjosti i spoljanjosti.
Postala sam Izvor svih stvari, a Izvor je postao ja. Meutim, ako
mislite da li smatram da sam ja kao ego, ili fiziko sebstvo stajala
iza svog isceljenja, onda je odgovor ne. Isceljenje je rezultat
izraavanja kroz beskrajno sebstvo i znanja da nisam odvojena od
izvora.
?: ta mislite o razliitim modalitetima isceljivanja, kako zapadnjakim,
tako i istonjakim?
O: Smatram da su mnogi tretmani i modaliteti korisni i takoe elim
razjasniti da ne smatram kako morate proi kroz IBS da biste mogli
isceljivati.
Pre IBS-a je sve to sam inila izviralo iz straha, pa ak i kada se
radilo o isceljenju. Psiholoki sklop mi je bio takav da sam za tim
stvarima tragala samo iz straha od toga ta e se dogoditi ako ih ne
traim.
Meutim, kad straha vie nema i kad sve sagledavamo iz
perspektive poverenja, onda modaliteti isceljivanja imaju mnogo
bolje izglede za uspeh. Tokom kratkog boravka u Indiji zdravlje mi se

poboljalo zato to sam bila udaljena od atmosfere straha. Nalazila
sam se u kulturi koja ima potpuno drugaiji pogled na rak, mnogo
pozitivniji pogled. U zapadnjakom Hong Kongu, veina ljudi koje
sam srela su oseali ogroman strah od raka, i taj strah su preneli na
mene. Meutim, u Indiji mi je predstavljena drugaija perspektiva, to
mi je pobudilo nadu. Poklonila sam poverenje tome, i veoma brzo
osetila pozitivan uinak na svoje zdravlje.
?: Rekli ste da vam se rak po svemu sudei povukao kad ste u Indiji
proli ajurvedski tretman. Meutim, po povratku u Hong Kong, bolest
se vratila. ta mislite zato se rak povukao u Indiji, a vratio u Hong
Kongu?
O: Da ponovim: mislim da je ajurvedski tretman u Indiji delovao zato to
nije bilo konflikta. Svi oko mene su verovali u isto, i ono to sam
inila je svakome imalo smisla. Nisam bila zbunjena. Po prvi put sam
osetila da sam na pravom putu. Nadalje, dobijala sam mnogo podrke
od ajurvedskih lekara, u aramu, itd., to je doprinosilo tom
modalitetu.
S druge strane, u Hong Kongu imate mnotvo izbora, i to
multikulturalnih, a svi protivree jedan drugom! Prvi izbor mi nikad
nije bila konvencionalna zapadnjaka medicina, ali, da nisam bila
naklonjena drugim metodama, izabrala bih je. Meutim, lino meni je
to bilo neto poslednje to sam elela.
Da sam roena u sred Kine, mislim da bi tradicionalna kineska
medicina delovala na mene ali, onda se moda ne bih uopte ni
razbolela! Znate li da se u kineskoj kulturi rak esto naziva boleu
zapadnjaka? Da li znate injenicu da je procenat obolelih od raka u
Kini, Japanu, pa ak i u Indiji, daleko manji nego u zapadnim
zemljama?
Neki ljudi misle da razlog lei u ishrani, ali ja mislim da je to samo
deo prie. Drugi, verovatno vaniji inilac, je stanje uma Zapadnjaci
veruju da rak postoji, boje ga se, i stalno pokreu kampanje
svesnosti! Konvencionalna zapadnjaka medicina se fokusira na
otkrivanje raka, i veina njihove tehnologije je dijagnostika, umesto
da promoviu celokupno psiho-fiziko dobrostanje i uravnoteenost.
?: Kakve razlike ste uoili izmeu zapadnjakog i istonjakog pristupa
leenju?
O: Neprestano skakanje od jednog do drugog je prouzrokovalo da mi se
emocionalno stanje menja iz straha u nadu i obratno.
Zapadnjaki lekari su se fokusirali iskljuivo na rak, usled ega
sam oseala kao da mi neto izvana napada telo i da se toga moram
reiti. Drugim reima, rak je neprijatelj i treba ga napasti. Njihova
dijagnoza uvek uliva strah.
Istonjaki lekari (ajurvedski i iz tradicionalne kineske medicine)
su moje dobrostanje posmatrali na vie holistiki nain. Moju bolest
su posmatrali kao nain na koji mi se telo pokuava izleiti od
neravnotea ne samo fizikih, ve i emocionalnih i mentalnih. Po
njima mi je rak u stvari bio saveznik. Njihove metode su bile mnogo
prijatnije i dale su mi vie nade.
Nakon IBS-a mi je lako shvatiti da rak sam po sebi nije
predstavljao neprijatelja, niti oboljenje. Znam ta je pokuavao da mi
kae, i u mom sluaju to i jeste bio nain na koji mi se telo
pokuavalo isceliti. S moje take gledita, posmatranje raka kao
neprijatelja kojeg treba unititi me nije oslobodilo problema u samoj
osnovi svega, problema koji su i prouzrokovali rak. Tokom IBS-a
sam doprla do neeg dubljeg, a to je pokrenulo proces povlaenja
malignih elija.
?: Znai, ono to tvrdite je da su svi pristupi isceljenju utemeljeni na
kulturnim vrednostima i da nijedan nije prirodno superorniji od
ostalih, to se tie raka. Da li vas pravilno shvatam?
O: Da, u sutini je to ono to tvrdim, na temelju sopstvenih iskustava.
Imajte na umu da su, iz moje perspektive, mnoge bolesti modernog
doba u stvari mentalna i duhovna oboljenja koja se manifestuju u telu.
Tretman koji se bavi umom i duhom e imati mnogo vie izgleda za
isceljenje od tretmana koji se bavi iskljuivo telom. Nadalje, svaki
tretman kojeg kultura u okruenju u potpunosti prihvata i podrava e
imati mnogo vie uticaja od tretmana koji nema takvu podrku
naroito ako se metoda bavi pacijentovim stanjem uma i duha.
?: Nakon vaeg iskustva, kakav vam je stav u vezi s rakom i medicinom?
Smatrate li da smo ita blie pronalaenju leka za rak?
O: Lino, usled svog iskustva, verujem da specifini sluajevi poput
mojeg predstavljaju oboljenje uma i due, a ne tela. Fizika

manifestacija je samo simptom neeg dubljeg. Ne verujem da lek za
takve sluajeve moemo pronai u medicini, jer naunici trae na
pogrenim mestima oni samo prouavaju simptome, a ne uzroke, i
onda prave medikamente koji prikrivaju simptome. Moda jesu u
stanju da izau na kraj sa simptomima, ali ne verujem da e pronai
lek.
ini mi se da postoji iroko polje interesovanja u vezi s tom
boleu, na osnovu onoga to sam shvatila iz sopstvene bolesti i IBS-
a. Naalost, do sada jo nisam videla nijedno dobro finansirano
istraivanje onoga ta ja smatram pravim uzrokom raka, dok se
milijarde dolara troe na pristupe zasnovane na medikamentima.
esto se pitam da li je lake da obremo i zaraujemo novac Formatted: Not Highlight
prodajui medikamente, nego da ohrabrujemo i podstiemo ljudski

oseaj za sopstvenu boansku velianstvenost!
Verujem da je moj rak bio povezan s mojim oseajem identiteta, i
ini mi se da je to bio nain na koji mi je telo govorilo da dua pati
zbog gubitka sopstvene vrednosti sopstvenog identiteta. Da sam
znala istinu o onome ko zaista jesam, ne bih obolela od raka!
?: Kakav vam je stav o novcu, iz perspektive zagrobnog ivota? Neki
ljudi veruju da je novac uzrok mnogih problema i zala u svetu. Kakvo
je vae miljenje?
O: Novac sam po sebi nema nikakvu mo, osim one koju mi odluimo
da mu damo; a to vai za sve u ovoj dimenziji. Sve se moe upotrebiti
u dobre ili loe svrhe, ali samo po sebi je neutralno. Mi odluujemo
da tome podarimo mo. Svoje ocene i prosuivanja (negativne i
pozivne) prenosimo na novac, religiju, rasu, itd. Stvaramo odreenja
verovanja u vezi s njima, dajemo im emocionalni naboj, i eto, stvorili
smo situaciju u kojoj ljudi ili postaju jai, ili se bore u samoodbrani.
Ne kaem da je to neto loe moda je to ak i neophodan deo
postojanja u ovom carstvu. Naizgled ivimo u svetu dualnosti, u
kojem uvek odluujemo ta je dobro ili loe, ta je negativno ili
pozitivno. Imamo oseanja, i njih unosimo u verovanja, ukljuujui i
ona u vezi s novcem. Iste te emocionalne naboje smo mogli uneti u
neto drugo, neki drugi komoditet ili sistem razmene, i onda bi to
imalo istu mo kao to je sad novac ima.
Meutim, smrt prevazilazi dualnost. Prevazilazi religiju, rasu,

kulturu i sva naa verovanja i vrednosti. Nismo mi nijedno od toga,
ve se samo izraavamo kroz njih u datom trenutku. Mi smo neto
mnogo, mnogo vee.
?: Mnogi ljudi koji ele da se iscele bi voleli da znaju kako da imaju
poverenja u sopstveno isceljenje, prepuste se i dopuste isceljenje i
pristupe svom mestu isceljenja! Da li su ovi izrazi od ikakve koristi
za obinog oveka? Ljudi koji ele isceliti tela treba da znaju kako da
sve to pretvore u praksu.
O: Ne elim da zastupam bilo kakvu utvrenu metodologiju i uputstva,
ili bilo ta takvo. Ako bih to inila, onda bih samo stvarala jo vie
dogme, a itava poenta je da se toga oslobodite. Ipak, ljudima
savetujem da bolest ili simptome ne posmatraju kao neto ega se
treba reiti, kao neprijatelja. To je reakcija zasnovana na strahu. Za
mene, pojava simptoma predstavlja nain na koji telo pokuava da me
isceli. Ako pokuam ukloniti bolest suprostavljajui joj se ili
neprijateljskim pristupom, znam da u dovesti do potpuno suprotno
od onoga ta bih elela, unosei dodatni antagonizam i ukorenjujui
se sve dublje u stanje uma optereeno boleu.
Nemojte ovo shvatiti kao da vam savetujem da izbegavate odlazak
lekaru. Samo vam govorim kako ja posmatram bolest i fizike
manifestacije tela. Ideja je da ne budete opsednuti boleu i da vam se
itav ivot ne svede na to da sve to inite, inite iskljuivo u cilju
oslobaanja od bolesti. Mnogo je bolje da panju okreete na neto
drugo i bavite se aktivnostima koje vas stimuliu na pozitivan i
kreativan nain.
Koliko god sam mogla, trudila sam se da se oslobodim potrebe da
mi zdravlje mora biti na nekoj odreenoj razini da bih bila sretna.
Trudila sam se da stvaram radost u datom trenutku, kao da sam
potpuno zdrava. iveti u sadanjosti znai da nikakav emocionalni
teret ne prenosite iz jednog trenutka u drugi. Svaki trenutak je
jedinstven, i ne moemo ga ponoviti. Na je izbor hoemo li
sopstvene strahove nositi sa sobom i biti zaglavljeni u bolesti.
Nije potrebno da budete neki duhovni guru, ili bilo ta takvo.
Jednostavno do maksimuma iskoristite svaki trenutak, ivei ga u
potpunosti i inei ono to vas usreuje bilo da vam preostaje jo
mesec dana ivota ili 100 godina.

?: Teorije su veoma zanimljive, ali ta je sa praktinim savetima? Kako
sada ostajete zdravi ta jedete i ta izbegavate u ishrani?
O: Pa, ishrana mi se jeste promenila nakon IBS-a, ali ne onako kako mi
se ini da mislite! Ranije sam bila paranoina u vezi sa onim ta
jedem. Bila sam strogi vegetarijanac. Jela sam samo organsku hranu i
bila obuzeta makrobiotikom, vitaminskim dodacima i sokom od
pirevine pre nego to sam se razbolela. Mislila sam da sve
prouzrokuje rak, od mikrotalasnih rerni do konzervansa. Hranila sam
se veoma zdravo, ali iskljuivo usled straha.
Sad jedem ta god mi se svia. Uivam u okoladi i dobrom vinu
ili ampanjcu s vremena na vreme. Dajem sve od sebe da uivam u
hrani i ivotu! Smatram da je ubedljivo najvanije od svega da budete
sreni.
Nema nikakve radosti u tome da svu takozvanu zdravu hranu
jedete iz straha od bolesti, i da ste nesreni zbog toga. Anksioznost
uzrokuje itavu gomilu problema. U sutini, naa tela su mnogo
otpornija nego to smatramo, naroito ako smo sreni i osloboeni
stresa.
I onda kad jedem zdravu hranu, jedem je zato to je volim, a ne iz
straha. Tu metodu primenjujem u svakom segmentu ivota, i
preporuujem vam i da vi ivite na isti nain.
?: Ima li neka poruka ili lekcija iz vaeg IBS-a za koju elite da je svako
uje i razume, neto to biste razglasili na sve strane?
O: elela bih da znate da je svaki deo vas velianstven va ego,
intelekt, telo i duh. To je ono ko vi jeste divan rezultat stvaranja
ovog Univerzuma. Svaki aspekt vaeg ivota je savren. Nema ta da
odbacite, oprostite ili postignete. Ve jeste sve to trebate biti. Moda
vam se to ini veoma komplikovano, ali zaista nije.
Ako neka religija ini da se oseate manjim od boanstava te
religije, onda ili niste dobro razumeli tu religiju, ili ona ba i ne radi
dobar posao u poduavanju istine. Ako neki guru, uitelj ili majstor
ini da oseate kako jo uvek niste dovoljno prosvetljeni i da ima
jo toga da nauite, pustite ili oslobodite se pre nego to
postignete prosvetljenje, onda ba i nisu dobri u tome da vas poue
onome ko vi zaista jeste, ili ih vi niste dobro razumeli.

Svakoga oko sebe podsetite da budu ono ta jesu, i kaite im da ih
volite ba onakve kakvi su! Oni su savreni, a savreni ste i vi. Nema
tu ta da ne volite. Veina nevolja i patnji potie od oseanja da ste
manji. Niste manji ni od ega i ni od koga! Vi ste potpuni.
Jedino ta treba da nauite je da ve jeste ono ta se trudite dostii.
Samo neustraivo izrazite svoju jedinstvenost, bez imalo ustezanja!
Zato i jeste stvoreni onakvim kakvi ste, i zato i jeste ovde u ovom
fizikom svetu.
195
Pogovor
Pre nego to zavrim, htela bih rei jo nekoliko rei. Ne zaboravite
da nikad ne predajete sopstvenu mo umesto toga, vi stupate u dodir s
vlastitom velianstvenou. Odgovor na pitanje o pronalaenju pravog
puta je drugaiji za svaku osobu. Jedino univerzalno reenje koje vam
mogu ponuditi je da bezuslovno volite sebe i da neustraivo budete ono
to jeste! To je najvanija lekcija koju sam nauila iz IBS-a; da sam to
znala od samog poetka, iskreno mislim da nikad ne bih ni obolela od
raka.
Kada smo iskreni prema sebi, postajemo instrument istine za itav
svet. Budui da smo svi povezani, dotiemo ivote svih oko sebe, a oni
onda dotiu druge. Jedina obaveza nam je da volimo ono ta jesmo i
odgovorima dopustimo da dou iznutra, na nain koji nam je
najpodesniji.
Konano, ne mogu dovoljno naglasiti koliko je vano da uivate i ne
uzimate ni sebe ni ivot previe ozbiljno. Jedna od najveih mana
mnogih tradicionalnih duhovnih sistema je to nas esto teraju da ivot
posmatramo preozbiljno. Ve znate da se gnuam stvaranja doktrina, ali
ako bih ikad morala uspostaviti sistem pravila kojih se morate pridravati
na duhovnom putu do isceljenja, prvo pravilo na listi bi bilo da se
smejete kad god moete, svakog bogovetnog dana a najvie se smejte
sebi. To nadmauje bilo kakvu molitvu, meditaciju, napev ili promenu
ishrane. Svakodnevni problemi nikad ne izgledaju tako strani kada ih
posmatrate kroz prizmu humora i ljubavi.
U ovo vreme informacione tehnologije nas bombarduju vestima
brzinom svetlosti. ivimo u doba velikog stresa i straha, i, usred svih
pokuaja da se zatitimo od onoga za ta mislimo da je tamo negde
vani, zaboravili smo da uivamo i postaramo se za ono ta je unutra.
Na ivot je naa molitva. To je na dar univerzumu, a seanja koja
emo ostaviti za sobom kad jednog dana napustimo ovaj svet e biti nae
zavetanje ljudima koje volimo. Sebi i svima oko sebe dugujemo da
budemo sreni i da tu radost irimo svuda.

Ako kroz ivot idemo naoruani humorom i shvatanjem da jesmo
ljubav, uvek emo biti za korak ispred. Dodajte kutiju dobre okolade u
sve to, i imate pobedniku formulu!
elim vam radost dok uviate vlastitu velianstvenost i neustraivo
se izraavate u ovom svetu.
Namaste! 1
Blagoslovljeni da ste!
Anita Murani
1
Indijski pozdrav koji se izvodi sa sklopljnim dlanovima i naklonom, sa znaenjem moj
naklon Tebi. Prim.ur.MM
197
Zahvale
Za mene je ovo moda i najvaniji deo knjige. Ovde mogu izraziti
svoju zahvalnost svima koji su na bilo koji nain doprineli nastanku ove
knjige. Neki su bili direktno ukljueni u njeno stvaranje, a neki
indirektno, ali svako od njih je odigrao veliku ulogu u mom putovanju od
poetka do ovde.
Dr. Vein V. Dajer 1 ta da vam kaem? Velikodunost vaeg duha
me i dalje ostavlja bez rei a retko ta to moe da uini! Znam da se
univerzum urotio da nas spoji i pre nego to smo toga bili svesni, ba u
savrenom trenutku. Vi ste nezaobilazan deo mog putovanja, i nita od
ovoga ne bih postigla bez vas. Dobrota i saveti koje ste mi davali su mi
bili od velikog znaaja, i ne udi me to predstavljate inspiraciju za itav
svet. Hvala vam, hvala vam, hvala vam, iz dubine srca to ste mi dali
mogunost da svoju priu podelim sa svetom i to ste mi ivot uinili
tako maginim. Ali, pre svega, hvala vam to ste ono ta jeste. Mnogo
vas volim!
Najboljem prijatelju i duhovnom bratu, Rio Kruzu (Rio Cruz) ta
god da kaem u znak zahvalnosti zvui banalno i nije ni blizu onome
kako se oseam u vezi s naim prijateljstvom. Tokom svih ovih godina si
mi bio nezaobilazan uticaj u ivotu, pomaui mi dok sam pokuavala
uklopiti se u svet koji nije bio spreman da uje ono to imam za rei.
Tvoje ogromno znanje o IBS-u mi je prualo veliku utehu, a
beskompromisna podrka koju si mi davao dok sam se suoavala sa
sumnjama drugih je ono to me je odralo u zdravoj pameti. Ne mogu ti
dovoljno zahvaliti za to. Ti si mi najboljni prijatelj i od prvog dana si
verovao da svoju priu trebam podeliti sa svetom. Hvala ti to si me
neno podsticao tokom putovanja kroz stvaranje ove knjige, ohrabrujui
me da ga konano ostvarim. Volim te mucho, amigo!
Dr. Wayne W. Dyer (1940 - ) planetarno poznati Amerikanac, jedan od najistaknutijih u

1
pokretu Novog doba. Autor mnogih bestselera. Zagovornuk samo-aktuelauzacije.

Prim.ur.MM
ti si jedna predivna dua! Mnogo ti hvala to si bila deo

Mira Keli 1
ovog sinhroniciteta i to si dr. Dajeru skrenula panju na moju priu.
Tvoja dela su pomogla ostvarenju teorije doputanja. Volim te!
Desika Keli (Jessica Kelley), moja urednica mnogo ti hvala to si mi
pomogla da priu oivim na ovim stranicama. Jako sam ti zahvalna na
strpljenju i to si uvek bila tako brza da razume ta pokuavam izraziti.
Bilo je fantastino raditi s tobom. Hvala ti!
Ridu Trejsiju (Reid Tracy), annonu Litrelu (Shannon Littrell) i svima iz
kue Hej Haus hvala vam za podrku! Tako sam uzbuena to sam lan
porodice Hej Haus.
Dr. Defriju Longu (Jeffrey Long), vlasniku Fondacije za istraivanje
iskustva bliske smrti (NDERF) hvala vam to ste prepoznali vanost
moje poruke, to ste moje iskustvo postavili na vau stranicu i na njega
privukli panju itavog sveta.
Dr. Piteru Kou (Peter Ko) Veoma sam vam zahvalna to ste se
zainteresovali za moj sluaj i doli u Hong Kong da me upoznate i
pregledate moje medicinske nalaze. Hvala vam na istrajnosti i sjajnom
detektivskom poslu koji ste odradili prolazei kroz ogromnu gomilu
medicinskih dokumenata!
Dr. Brajanu Vokeru (Brian Walker), porodinom lekaru i prijatelju znam
da sam te prepala! Hvala ti to nisi digao ruke od mene i to si bio tu, uz
sve nas, tokom tekih vremena.
Predivnom timu lekara i medicinskog osoblja u hongkonkom
Sanatorijumu, koji su u najmranijim asovima bili uz mene hvala vam
to ste dopustili univerzumu da kroz vae ruke odradi svoj posao.
Mojoj prekrasnoj NDERF porodici vi ste mi tokom proteklih pet
godina bili zajednica, porodica i prijatelji. Dave Thaler, Lucas Tailor, Mark
Sweeney, Alison Bruer, Bailey Struss, Cloe Solis, Dave Maswarey, Don
OConnor, Vein Hart, Carla Dobel i Lorraine hvala vam! Bez vas ne bih
preivela ovo putovanje, jer ste mi pruili zajednicu kojoj sam oseala da
pripadam, i toliko ste me zasmejavali tokom puta. Zaista oboavam
svakog od vas!
Dobromira Mira Kelley njujoranka bugarskog porijekla. Poznata po svoma radu na regresiji
1
(osvjeivanje o prolim ivotima) i autorica knjiga iz te oblasti. Prim.ur.MM

Zahvale 199
Konano, mojoj predivnoj porodici bratu Anopu, koji mi je itav

svet; njegovoj porodici, Moni i anu; i dragoj majci, ija ljubav prema
meni je uvek bila bezuslovna i nepokolebljiva. Volim te, draga Majko, i
ao mi je to sam ti prouzrokovala toliko bola. I na kraju, ali nikako i na
poslednjem mestu, dragom muu blagoslovljena sam to te imam u
ivotu, i verujem da e uvek znati koliko te volim. Iz dubine srca cenim
ono to imamo, i nadam se da emo itavog ivota ostati zajedno. Volim
te, dragi.
Formatted: Left: 56.7 pt, Right:
56.7 pt, Top: 70.9 pt, Bottom: 56.7
pt, Section start: Odd page, Width:
201 496.15 pt, Height: 680.4 pt, Header
distance from edge: 35.45 pt,
Footer distance from edge: 22.7 pt,
Different first page
O piscu
Anita Murani (Moorjani) je roena u Singapuru, od roditelja
Indijaca. Kad je imala 2 godine preselili su se u Hong Kong, i veinu
ivota je provela u tom gradu. Zbog svog porekla i obrazovanja u
britanskom sistemu, Anita govori vie jezika i odrasla je govorei
engleski, kantonski kineski i svoj indijski dijalekt. Kasnije je u koli
nauila francuski. Pre nego to joj je u aprilu 2002. postavljena dijagnoza
raka, Anita je provela mnogo godina radei u svetu velikih poslovnih
sistema (korporacija). Fascinantno i dirljivo iskustvo bliske smrti,
poekom 2006., iz osnova joj je promenilo pogled na ivot, i iskustva i
uvidi koje je stekla u drugom carstvu su sad integralni deo onoga ime se
bavi.
Kao rezultat toga to je proivela iskustvo bliske smrti, Anitu esto
pozivaju da govori na konferencijama i okupljanjima irom sveta, da s
ljudima podeli ono to je nauila. Takoe je est gost na odeljenju
bihejvioristikih studija Univerziteta u Hong Kongu, gde dri predavanja
na teme kao to su suoavanje sa terminalnim bolestima, suoavanje sa
smru i psihologija duhovnih verovanja. Anita je utelovljenje istine da
svi mi imamo uroenu mo i znanje da nadvladamo i najtee situacije u
ivotu, budui da je ona ivi dokaz toga.
Anita s muem ivi u Hong Kongu. Kada ne putuje i ne dri govore
na konferencijama, radi kao savetnik za meukulturne odnose za
meunarodne korporacije sa seditem u Hong Kongu.
Internet stranica: www.anitamoorjani.com

2013 Do Sebe Umiranjem PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2013 Do Sebe Umiranjem PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Naslov: Dying to Be ME

IZDAVA: ADVAITA BEOGRAD, SARAJEVO

TIRA: 700 PRIMJERAKA

SARAJEVO, BEOGRAD: 2013.

Mojoj dragoj majci, i mom predivnom bratu, Anopu:

U seanje na dragog mi oca, iji je najvei ivotni

Svoju priu delim s vama, u nadi da u na neki nain

da je dolo do boanskog uplitanja, koje je figure pomeralo na takav

Morao sam sresti tu enu. Od tog telefonskog razgovora, poeo sam

proivela i tako divno ispriala a sada ste i vi blagoslovljeni

Dr. Vein V. Dajer (Dr. Wayne W. Dyer)

protivrenim verovanjima. Objasniu vam kako me je to oblikovalo i

Nadam se da ete pronai radost u svakom danu svog putovanja i da

TRAENJE PRAVOG PUTA

Dan kada sam umrla

shvatala zato to nisam u stanju. Zato moje fiziko telo ne sarauje?

Meutim, im sam se poela emotivno vezivati za dramu koja se

bliski, iako je on pet godina stariji od mene. To je prilina razlika u

tramvaj kad se zaustavi tano ispred nae zgrade. To mi je predstavljalo

umu sam uvek pokuavala pomiriti kulturne razlike izmeu Ah Fong i

stoliicama, srui iz zdele vruu supu s rezancima i knedlama, dok se

Ah Fong, Ah Chun i Ah Mo Yee bi zatim sele za svoj sto u zadnjem

koulju; a ja novu haljinu.

dok sam se pokuavala usavravati prema barometru stvorenom mojim

Mnoge religije, mnogi putevi

istinu. Zna ta Bog zaista eli! bio je uporan.

noi. Kad su shvatili da mi se strahovi vremenom ne smanjuju, ve

biraju u tim, da me maltretiraju, da mi kradu stvari. Jednostavno vie

drugovi iz kole priali o veerima na omladinskim plesovima, smejui

sam ih sa zaviu, tako jako elei da ne budem Indijka. Umesto toga,

mnogo godina, susretala sam se sa indijskim prijateljima svake sedmice

sudbini nasuprot slobodne volje, i o slinim temama; i oboavala sam

se pravila za ene razlikuju od pravila za mukarce?

u tradicionalnoj indijskoj nonji. Jo jedan faux pas 1 bi bio da priznam

preem Afriku, da s ruksakom obiem Evropu, posetim Egipat, budem

sam samo sedela i prieljkivala da se zemlja otvori i proguta me.

naalost, samo sam nastavljala razoaravati ih i ne ispunjavati ono to su

teko koncentrisati na tradicionalne dunosti, budui da sam bila toliko

koje bi usledile ako kaem. Bojala sam se udaje, a i raskida veridbe.

oseam i koliko se borim i trudim, jer nisam elela da me opet

Nisam spremna, mama! Ja imam snove, i elim putovati svetom i

koji mi odgovara. Smanji oekivanja, budi posluna supruga i snaha, i

i domainski ivot, da sam razmaena i da me roditelji nisu odgojili kako

Moja prava ljubav

integrisati nazad u indijsku zajednicu, budui da sam se oseala kao

Iako sam zaista ponosan na tebe, draga, rekao je otac, ne zaboravi

stranu svog ivota ljude s kojima sam se susretala, posao i putovanja.

neki nain neadekvatna. Oseala sam da sam omanula, ili da nisam

kestenjaste boje i crnim pantalonama. Podigao je pogled kad smo ule, i,

Odbacivao je mnoge nae obiaje, naroito u vezi sa enama i brakom.

sreo. I zahvaljujui naoj predivnoj zajednici, kladim se da je verzija

shenaia (indijska svadbena muzika) kroz noni vazduh. Dani i ja smo

se od ene oekuje da raa im se uda. esto sam bila rastrzana izmeu

me je potreslo do same sri. Jednog dana je osetila tekoe s disanjem, i,

je Danijev zet (mu mlae sestre) oboleo od agresivne vrste raka.

sam verovati da sve uzrokuje rak pesticidi, mikrotalasne rerne,

ispod kljune kosti. U tom trenutku sam odbijala pomisliti tavie

izjedala bolest, prodirala zver koju nije mogla pripitomiti ak ni i

Meutim, od trenutka kad je izgovorio re rak, nisam ula gotovo

putem prema smehu i uivanju veselog sata. A opet, stvarnost onoga

muziari su svirali, i itav svet izvan kruga naeg stola je prestao da

Ali, duo, to je otprilike jedina mogunost koju imamo, rekao je

ispunjeno razliitim emocijama, u rasponu od nade, preko razoarenja,