Đakomo Leopardi - Mali Moralni Ogledi

Albatros
B i b l i o t e k a
Mali moralni ogledi | 1

B i b l i o t e k a
Albatros
knjiga: 137
akomo Leopardi
Mali moralni ogledi
Copyright IP Filip Vinji i Aleksandar V. Stefanovi,
za srpsko izdanje, 2008.
izdaje: IP Filip Vinji, 2008.
glavni i odgovorni urednik: Jago ureti
urednik: Mladen Veskovi
likovno-grafiki urednik: Maja Josifovi
ISBN 978-86-7363-582-8
http://www.filipvisnjic.co.yu/
direktor@filipvisnjic.co.yu
knjige@filipvisnjic.co.yu
+381 (011) 244 56 74
2 | akomo Leopardi
akomo Leopardi
Mali moralni ogledi

S italijanskog preveo,
sa predgovorom i napomenama, priredio
Aleksandar V. Stefanovi
IP Filip Vinji, Beograd, 2008.

Naslov originala:
Giacomo Leopardi
Operette morali
Biblioteca Universale Rizzoli, 1976.
4 | akomo Leopardi
Prethodna napomena
Napomene u samom tekstu nose dve vrste oznaka:

one sa brojem u zagradi (1) itd., odnose se na napomene
pieve, koje su date na kraju same knjige, kao Napome
ne Leopardijeve uz Male moralne oglede; one bez zagra-
da primedbe su prevodioeve ili komentatora iz raznih
originalnih izdanja.
Za navode iz Leopardijevog Zibaldona, oznaka Zib.
praena arapskim brojem, upuuje na stranicu autografa,
oznaka Zib., praena rimskim brojem, na izdanje Flora.

6 | akomo Leopardi
ISTORIJA LJUDSKOG RODA1
Pria se da su svi ljudi koji su od samog poetka2 na
seljavali zemlju bili stvoreni svuda u isto vreme, i to kao
deca,3 i da su ih hranile pele, koze i golubovi4 onako ka
ko su pesnici kazivali da je odgajan Jupiter. I da je zemlja
bila mnogo manja nego to je sada, da je skoro celim a-
rom bila ravna, bez i jedne zvezde na nebu, dok od mora
nije bilo ni traga, te da je svet pruao mnogo manje a
renu i velianstvenu sliku od one koja se danas moe
videti.5 Ali ljudi su i pored toga nezasito uivali gleda
jui i razmiljajui o nebu i zemlji, neizmerno im se di
vei, smatrajui ih veoma lepim i ne samo prostranim,
ve i beskrajnim, kako zbog same veliine, tako i zbog
velelepnosti i draesnosti; hranei se osim toga nadom
ispunjenom radou, i crpei iz svakog oseanja u svo
me ivotu nepojamna uivanja, rasli su u potpunosti za
dovoljni, skoro ubeeni u sreu.6 Poto su tako krajnje
ugodno proiveli detinjstvo i ranu mladost, i dospeli do
zrelijeg doba, poeli su da doivljavaju neke promene.
Videvi da se nade koje su do tada odlagali iz dana u dan
nikako ne ostvaruju, njima se uinilo da zasluuju malo
poverenja;7 zadovoljiti se onim to su dotad uivali, ne

oekujui pri tom nikakvo poboljanje svog blagosta-
nja, nije im bilo prihvatljivo, naroito zbog toga to im
se celokupni prirodni izgled stvari i svaki deo njihove
svakodnevice, bilo zbog navike ili zato to je u njima sa-
mima usahnula ona prva ivost, nisu vie ni izdaleka i-
nili onako prijatnim i ugodnim kao u poetku.8 Kretali
su se po svetu poseujui daleke krajeve, to su mogli
da ine bez tekoa jer su se sva mesta nalazila u ravnici,
koje mora nisu delila, a nisu ih spreavale ni druge pre
preke; i nakon ne mnogo godina, veina njih je shvatila
da zemlja, premda ogromna, ima odreene granice, i to
ne tako iroke, da bi bile neshvatljive;9 i da su sva mesta
na ovoj zemlji, i svi ljudi, sem malih razlika, slini jed
ni drugima. Zbog toga je njihovo nezadovoljstvo toli-
ko naraslo, tako da ih je, jo pre nego to ih je minula
mladost, sve odreda bio zahvatio uas. I malo pomalo u
njihovom muevnom dobu, a pogotovu kada se zalae-
njem u godine, zasienost pretvorila u mrnju, neki su
pali u takvo oajanje, da su ne podnosei svetlost i dah
ivota, koje su isprva toliko voleli, sasvim spontano, ko
na ovaj ko na onaj nain, liili sebe i jednog i drugog.10
Ovo je uasnulo bogove, da ivi stvorovi smrt pret-
postavljaju ivotu, i da je ovaj kod nekih ljudi, bez ika-
kve nude ili kakvog drugog sticaja okolnosti, bio orue
sopstvenog unitenja. A nije lako izraziti ni to koliko su
se udili tome to su njihovi darovi tako malo cenjeni i
mrski, da bi drugi svim silama gledali da ih odbace i da
ih se otarase; njima se inilo, da su u svet uloili toliko
dobrote i blagosti, i stvorili takav poredak i uslove da bi
taj ivot zemaljski11 trebalo ne samo podnositi, ve da bi
8 | akomo Leopardi
ga svaki ivi stvor, a pogotovu ljudi, iji su rod sazdali s
pomnim razmiljanjem i udesnom savrenou valjalo
i te kako da voli. Meutim, istovremeno, pored toga to
su bili pogoeni ne malim saaljenjem zbog tolike be
de ljudske koju su dogaaji iznosili na videlo, oni su i
strahovali da bi ponavljanjem i irenjem ovih alosnih
primera, ljudski rod mogao uskoro, uprkos smernicama
sudbine da nestane, i da bi stvari bile liene onog savr
enstva koje im je podario na rod, a oni onih poasti
koje su im ljudi ukazivali.12
Reen stoga da popravi ljudsku sudbinu, kako je iz
gledalo da se od njega trai, i da ovu, uz poveana sred
stva, usmeri ka srei, Jupiter je shvatio da se ljudi uglav
nom ale na to da im se stvari ne ine dovoljno velik im
to se golemosti tie, ili da im nisu beskrajno lepe, savr-
ene ili raznolike kao to su to isprva verovali; ve da su
suprotno tome skuene, sve odreda nesavrene, i skoro
sve istoga oblika; i da alei se ne samo na svoje pood-
makle godine, ve i samu mladost, eznu za nenostima
iz svojih najranijih dana, svesrdno se molei za povratak
u detinjstvo,13 da u njemu provedu sve vreme koje im je
ostalo od ivota. U emu Jupiter nije mogao da ih zado-
volji, poto se to kosilo sa optim zakonima prirode14 i
dunostima koje su namera i propisi boanski nalagali
ljudskom rodu. A nije mogao ni da prenese sopstvenu
beskonanost na obine smrtnike, niti da samu tvar ui
ni neogranienom, kao to nije mogao da uini da sav r
enstvo i srea onog to je ljudsko budu neogranieni.15
Meutim, uinilo mu se na mestu da proiri granice
stvaranja, da ovo ukrasi i da u veoj meri unese u njega

raznolikost: i poto je doneo ovu odluku, proirio je ze-
mlju na sve strane, pa je u nju slio more, rasporedivi ga
izmeu naseljenih mesta, promenivi na taj nain izgled
stvari i spreivi da ljudi lako raspoznaju njegove grani-
ce, s obzirom da nije bilo puteva, a ono je uz to i samom
pogledu prualo ivu sliku slinu beskraju. U to vreme
su nove vode progutale kopno Atlantide,16 i ne samo nju,
ve i druga nebrojena prostranstva; premda se ova zadr-
ala u posebnom seanju, koje je preivelo tolika stole-
a. Mnoga mesta17 je pretvorio u doline, a mnoga druga
ispunio izdigavi planine i brda, dok je nono nebo pre-
krio zvezdama, sastav vazduha uinio reim i iim,
danima je podario blistavost i svetlost, osnaio i preure-
dio boje neba i krajolika, uinio ih drugaijima nego to
su pre toga bili, a onda je izmeao pokolenja ljudi time
to je sredio da se starost jednih stekne sa mladou i
detinjstvom drugih. Reen da umnogostrui izglede
te beskonanosti18 za kojom su ljudi eznuli (s obzirom
da im sutinu nije mogao pruiti), i elei da pothrani
i podstakne njihove mate, iz kojih je uglavnom proiz
lazilo obilato blaenstvo njihovog detinjstva, izmeu
mnogih domiljatosti koje je sproveo u delo (kao to je
to bio sluaj sa morem), sazdao je odjek, skrio ga po do
linama i peinama, dok je umama podario gluvi i du
bok i muk, a vrhovima drvea iroko njihanje.19 Slino
tome, stvorio je narod snova,20 kome je namenio21 da
na razne naine vara misao ljudsku prikazujui svetu
u izobilju onu neizmernu sreu,22 koju on nije imao ni
puta ni naina da sprovede u delo,23 kao i one nejasne
i neodreene24 slike od kojih on sam, makar to i eleo,
10 | akomo Leopardi
i premda su ljudi za njima arko udeli, nije mogao da
ostvari nijednu od njih.25
Ovim merama je Jupiter podigao i potkrepio duh u
ljudima, i u svakome od njih obnovio radost i ljubav pre-
ma ivotu, kao i ubeenost i zadivljenost lepotom i neiz-
mernou stvari na zemlji. I ovo sreno stanje potrajalo
je due od prethodnog, uglavnom zbog vremenski po-
stupnog raanja ljudi koje je Jupiter zaveo, tako da su se
due izmorene i ohladnele od preivljenog uteile videv-
i toplinu i nade mladog doba.26 Ali kada su tokom vre-
mena novine zapravo opet poele da izostaju, kada su se
amotinja i prezir prema ivotu ponovo uvreili, ljudi su
pali u takvu utuenost da je tada, kako se veruje, nastao
obiaj koga su se, prema istoriarima, drali neki drevni
narodi:(1) prilikom neijeg roenja, rodbina i prijatelji bi
se okupljali oko novoroeneta da bi ga oplakali, a pri-
likom smrti taj dan je svetkovan i propraivan estita-
njima preminulom.27 Na kraju svi smrtnici su preli na
bezboje, bilo zbog toga to im se inilo da ih Jupiter ili
ne uje, ili pak stoga to je u samoj prirodi bede da ovr-
uje i izopauje i najplemenitije due, i da ih odvraa
od asnog i ispravnog. Zbog toga uvek se varaju oni koji
misle da je nesrea ljudska nastala pre nego to su poi-
njene pakosti i zlodela protivu bogova; naprotiv, poreklo
zlobe u ljudima treba traiti samo u njihovoj nesrei.28
I onda, poto su bogovi potopom Deukalionovim29
kaznili drskost smrtnika, osvetivi im se za nanete uvre-
de, jedine dve osobe koje su uspele da se spasu od opte
propasti nae vrste, Deukalion i Pira, utvrdivi obostra-
no da nita na svetu ne moe toliko koristiti ljudskom

rodu koliko da u potpunosti nestane, seli su na vrh jedne
litice pomno prizivajui smrt, ne strahujui niti se ale
i na optu sudbinu. Meutim, kada ih je Jupiter upozo-
rio da nau leka opustoenosti sveta, ovo dvoje su bili
toliko utueni i ispunjeni prezirom prema ivotu da bi
se mogli posvetiti obnavljanju poroda; uzeli su kame-
nje sa planine, kao to su ih bogovi pouili, i poeli da
ga bacaju iza sebe, obnovivi na taj nain ljudsku vrstu.
Ali Jupiter, prethodnim dogaanjima osveen o pravoj
prirodi ljudi, a i time da njima nije dovoljno, kao dru-
gim ivotinjama da ive i budu slobodni od bilo kakvog
bola ili telesne smetnje; tavie, da se eznui uvek i u
svim prilikama za nemoguim, oni ovom tenjom kinje
po sopstvenoj elji, tim pre to su lieni drugih zala30
odluio je da se poslui novim domiljatostima ne bi li
tako sauvao ovaj kukavni rod: i to uglavnom dvema.
Prva od njih se sastojala u tome da njihove ivote ispuni
pravim nedaama;31 i druga, da ih uplete u bezbroj zbi-
vanja i muka, i na taj nain to je mogue vie odvrati
od razgovora sa sopstvenom sveu, ili barem sa onom
njihovom nepoznatom i zaludnom sreom.
Stoga je najpre meu njima rairio mnotvo raznih
bolesti i mnoge druge nedae: delimino elei da uno-
enjem arenila u uslove i sudbine ivota smrtnika iz-
begne prezasienost, i za uzvrat, da uvoenjem nedaa
pospei procenu onog to je dobro; delimino pak, mi-
slei da e na taj nain duama naviknutim na ono naj-
gore odsustvo uivanja postati mnogo podnoljivije ne-
goli to je to bilo ranije; i najzad, delimino stoga to je
nameravao da prekine i pokori surovost ljudi, nauivi
12 | akomo Leopardi
ove da sagnu glavu i popuste pred nunou, navikava-
jui ih uz to da se s veom lakoom mire sa sudbinom,
kao i da u duama onemoalih od bolesti, i nita manje
od sopstvenih jada, ublai otrinu i ivost njihovih elja.
Osim toga, znao je da e se neizbeno desiti da ljudi mu
eni bolestima i nesreama budu mnogo manje spremni
negoli pre toga da dignu ruke na sebe, jer e biti zastra
eni i skrhana srca, kao to se to obino deava sa onima
koji pate. Ove patnje, sem toga, ustupaju mesto nadi na
bolje dane, to uvek doprinosi da se ljudi u svojoj svesti
vezuju za ivot: na taj nain oni koji su nesreni vrsto
su ubeeni kako im krajnja srea nee biti uskraena,
kada bi se samo otarasili svojih nedaa; neto u ta, s ob
zirom na samu prirodu ljudsku, ne prestaju da veruju da
to, na neki nain, nee ni njih mimoii. A onda je stvorio
vetrovite oluje i crne oblake,32 naoruao se gromovima
i munjama, dao Neptunu trozubac, naterao komete da
slede kruni put i naredio pomraenje;33 svim ovim, kao
i drugim znacima i zastraujuim injenjima, zamislio
je da s vremena na vreme zaplai smrtnike: znajui da
e strah i prisustvo opasnosti pomiriti sa ivotom, ma
kar i za kratko, ne samo nesrene ve i one koji su ga
najv ie mrzeli i u najveoj meri bili spremni da od njega
pobegnu.34
A da bi iskorenio nekdanju obamrlost, stvorio je
u ljudskom rodu potrebu i elju za novim jelima i pii
ma, do kojih se dolazilo uz mnoge i velike tekoe; tamo
gde su sve do potopa ljudi utoljivali e vodom i hranili
se travama i voem to su im zemlja i drvee prirodno
pruali,35 kao i turim jestivom do koga se bez tekoe

dolazilo, kao to se neki narodi i dandanas odravaju u
ivotu, i to poglavito oni iz Kalifornije.36 Raznim kraje
vima je dodelio razliita podneblja, a slino tome postu
pio je i sa godinjim dobima,37 koja su dotle u svim kraje-
vima zemlje bila blagorodna i prijatna, tako da ljudi nisu
imali potrebe za odeom; meutim, od sada pa nadalje
oni su bili prinueni da ovu na hiljade naina nabavljaju
kako bi se zatitili od promena i nenaklonosti neba. Na
loio je Merkuru38 da osnuje prve gradove, i da ljudski
rod razdeli po narodima, nacijama i po jeziku, unevi
meu njih takmienje i neslogu; te da ljude naui peva
nju i ostalim umetnostima, koje su zbog same njihove
prirode i porekla bile poznate kao boanske,39 kako ih
i danas zovu. On lino je novome svetu dao zakone,
prav ila i ustrojstvo; i konano, elei da im podari neu
poredivi poklon, poslao im je izvesne prikaze40 sjajnog
i vanzemaljskog izgleda, kojima je dopustio da uglav-
nom vladaju i imaju mo nad ovim svetom: nazvao ih je
Pravda, Vrlina, Slava, Rodoljublje i dao im druga slina
imena.41 Meu ovim prikazama bila je i jedna po imenu
Ljubav, koja se slino ostalim onda po prvi put pojavila
na zemlji: jer pre nego to se odea poela da nosi, to i
nije bila ljubav ve gladna pouda, nimalo razliita kod
tadanjih ljudi od onoga to se od vajkada zbivalo kod
ivotinja, gde jedan pol goni onaj drugi, na isti nain
kao to svakog privlae hrana i slino, gde ljubav zaista i
ne postoji, ve samo glad za njom.
Bilo je stati pa gledati kakvim su plodom u ivotu
smrtnika urodili ovi boanski koraci, i u kojoj meri se
novo stanje meu ljudima, uprkos munome trudu, stra
14 | akomo Leopardi
hovanjima i bolu, stvarima u prolosti nepoznatim na
em rodu, pokazalo nadmonijim u pogledu ugodnosti
i korisnosti od stanja u kome su se ove nalazile pre nas
talog potopa. A ovakav ishod nastao je uglavnom zbog
ovih udesnih privienja, koja su ljudi ponekad smatrali
dusima, a ponekad boanstvima, i koje su, uz mnogo
brojne i teke muke, i tokom dugih godina, s bezmernim
darom sledili i potovali; podgrevani u tome beskrajnim
naporom pesnika i plemenitih umetnika; do te mere da
se jedan veliki broj smrtnika nije nimalo kolebao da ko
za jednu ko za drugu prikazu pokloni i rtv uje svoju
krv i sopstveni ivot. Ovo je bilo daleko od toga da se
ne svia Jupiteru, i to mu je priinjavalo ogromno za-
dovoljstvo, jer je on izmeu ostalog prosuivao da e
oni tim tee svojevoljno podizati ruku na sebe, te da e
biti spremniji da ivot koriste za lepe i slavne ciljeve. I
u pogledu samog trajanja ovi dobri poretci u mnogo-
me su prevazilazili prethodne, jer iako su nakon tolikih
stolea doiveli oigledni pad, sve skupa i sam raspad,
oni su bili na takvoj ceni sve do poetka veka ne mnogo
udaljenog od dananjeg;42 ivot ljudski, koji je zahvalju-
i ovim poretcima, svojevremeno, a posebno u izvesnim
razdobljima bio tako rei radostan, nastavio je njihovom
zaslugom da bude umereno lagan i podnoljiv.
Uzroke i naine nastalih promena treba traiti u
mnogobrojnim izumima koji su omoguili ljudima da
bez velike muke i za kratko vreme obave svoje potrebe;
u nerazmernom porastu razlika u dunostima i stanji-
ma koje je Jupiter postavio ljudima prilikom osnivanja i
usmeravanja prvih republika; u dokonosti i tatini koje

su se, iz ovih razloga ponovo, posle dugog odsustva
uvreile u ivotima; u injenici da je ne samo u sutini
stvari, ve s druge strane vie u miljenjima ljudi, ovom
nainu ivota poela da nedostaje blagodet razliitosti,
do ega neumitno dolazi posle duge navike, i kona-
no, u ostalim i teim uzrocima koje, s obzirom da su ih
mnogi drugi opisali i spominjali, nema potrebe da ih sa
da iznosimo. Svakako, kod ljudi se iznova stvorila ona
odvratnost prema ivotu koja ih je bila zahvatila jo pre
potopa, a dolo je i do osveenja gorke udnje za sreom
neznanom i odsutnom u prirodi vaseljene.43
Meutim, potpuni preokret u njihovim sudbina-
ma i konani ishod stanja koje smo danas uobiajili da
zovemo drevnim vremenima,44 nastao je iz drugog jed
nog razloga, drugaijeg od onih gore navedenih: zapra
vo ovog. Meu privienjima toliko cenjenim od strane
antikih naroda bilo je i ono koje se na njihovim jezici-
ma zvalo Mudrost;45 koja je, inae opte potovana kao
i sve njene drugarice, i koju su mnogi posebno sledili,
slino ostalim dala svoj doprinos blagostanju minulih
stolea. Ona je esto, zapravo svakodnevno obeavala i
zaklinjala se svojim sledbenicima kako eli da im poka-
e Istinu,46 za koju je govorila da ima veoma veliki duh i
da je svoja gospodarica, da nikada nije silazila u pohode
zemlji, ve da sedi na nebesima u drutvu bogova; stoga,
obeavala je ona, ugledom svojim i ljubaznou ima na-
meru da je privue i navede da izvesno vreme proborav i
meu ljudima; i tako e, upoznavi je i uspostavivi pri-
snost sa njom, ljudski rod svakako doi u stanje koje e
po znanju, savrenosti ustanova i obiaja, kao i ivotnoj
16 | akomo Leopardi
srei, biti bezmalo uporedivo sa boanskim. Ali kako
moe jedna bleda senka i ist privid da sprovede u delo, a
kamoli dovede Istinu na zemlju? I tako su se ljudi, nakon
dugog verovanja i uzdanja, sagledavi jalovost ovih po
nuda, a istovremeno udni za novinama, uglavnom zbog
svog dokonog ivota, podstaknuti delimino astohlep
ljem da se izravnjaju s bogovima, i delimino pak zbog
udnje za blaenim stanjem u kome e se po uveravanju
prikaze nai posle razgovora sa Istinom, upornim i osi-
onim zahtevima obratili Jupiteru, traei od njega da za
neko vreme ustupi zemlji ovaj plemeniti duh, prebacuju-
i mu da on svojim tienicima zavidi na bezmernoj ko-
risti koju bi njegovo prisustvo donelo; istovremeno mu
se alei na ljudsku sudbinu, iznova iznosei vajkadanje
i mrske primedbe o sitniavosti i bedi onoga ime raspo-
lau. U stvari, ove predivne prikaze, izvor tolikog dobra
u prolosti, sada su kod mnogih bile na vrlo maloj ceni,
ne zbog toga to su ve bile poznate po onome to su u
stvari bile,47 ve stoga to su opta podlost misli i uma-
le navike inile da ih sada skoro niko vie ne potuje;
ljudi su zato sramno hulili na najvei poklon koji su ve-
iti podarili i mogli da podare smrtnicima, branei se
da zemlju udostojuju samo manji duhovi, dok se za one
vee smatra da je neumesno, a i nedopustivo da kroe
nogom u ovaj bedni deo svemira.
Ve dugo vremena mnogo toga bilo je oduzelo Ju
piter u njegovo dobro raspoloenje prema ljudima; iz
meu ostalog neuporedive mane i nedela, koje su po
broju i svojoj teini uveliko bile prevazile obesti na-
stale sa potopom. Posle tolikih loih iskustava, nemira,

nazajaivosti, neumerenosti ljudske prirode, njemu se
bilo zgadilo; bilo mu je sasvim jasno da vie ne raspola-
e nijednim sredstvom, postupkom, merom, nikakvim
nainom da ih ako ne usrei, onda barem zadovolji; jer
kada je vrlo rado bio prihvatio da ljudima hiljadu puta
proiri prostore i uvea zadovoljstva na zemlji, kao i sve
ostlao to se na njoj nalazi, ovi su, podjednako pohlepni
za beskonanou48 koliko i nesposodni da se nje do
mognu, ubrzo na sve to gledali kao na pretesno, neugod
no i bezvredno. I na kraju svi ovi glupi i nadmeni zahtevi
toliko su raestili boga da je ovaj reio, stavivi na stranu
svaku samilost, da za stalno kazni ljudski rod, osudivi
ga za sva budua vremena na bedu mnogo veu i strou
od onih u prolosti.49 Imajui ovo kao cilj, reio je ne sa
mo da meu njih za neko vreme poalje Istinu, kao to
su traili, ve da se ova meu njima zasvagda odomai;
istovremeno je povukao one divne prikaze koje im je
bio poslao ranije, uinivi da Istina postane veita po-
srednica i gospodarica ljudskog roda.
Budui zaueni tom odlukom, poto se ostalim
boanstvima inilo da ona suvie izdie na poloaj
umanjujui njihovu nadmonost, Jupiter im je stavio do
znanja da svi dusi, pa i oni veliki, ne moraju biti nuno
blagodatni, to sa Istinom nije sluaj, i da bi ona morala
imati podjednak uticaj kako na ljude tako i na sama bo
anstva. Meutim, dok je besmrtnima htela da predoi
njihovo blaenstvo, ljudima je bila spremna da u potpu
nosti otkrije i stalno im iznosi njihovu nesreu, pred
stavljajui je, izmeu ostalog, ne samo kao deo Sree,
ve i do te mere neizbenu, i takve prirode da je nikakav
18 | akomo Leopardi
sluaj i nikakav lek ne mogu odstraniti, niti pak, za ivo
ta, prekinuti. I s obzirom da su najveim delom zla ovak
ve prirode, a takva su jer oni koji ih podnose takvima
ih smatraju; a uz to su manje ili vie teka, ve prema
tome ko o njima sudi; moe se samo zamisliti od kakve
e goleme tete biti prisustvo ovog duha. Njima se nita
na svetu nee initi istinitije od lanosti svih zemaljskih
dobara i nita vre od ispraznosti svih stvari, osim nji
hov ih linih bolova.50 Iz ovih razloga bie im oduzeta i
sama nada, koja im je od poetka do sada, vie od bilo
kakvog uivanja ili utehe, pruala podrku ivotu. A ne
majui nikakve nade, niti pak sagledavajui u bilo kak
vom trudu il delovanju bilo kakav dostojni cilj, njih e
obuzeti takav nemar i gnuanje od svakog vrednog, da
ne reemo plemenitog rada, da se uobiajene navike i-
vih nee mnogo razlikovati od navika mrtvih i pogrebe
nih. Ali, u tome oajanju i sporosti oni nee biti u stanju
da izbegnu onu udnju za ogromnom sreom, priroenu
njegovom duhu, koja ih je nekad muila i koja e ih i da-
lje kinjiti, tim pre to e biti manje spreavana i obuzeta
raznolikou njihovih zaokupljenosti i zamahom samih
delatnosti. Istovremeno, oni e biti lieni svoje prirod-
ne matovitosti,51 koja je jedina bila u stanju da im u iz
vesnoj meri prui ovu sreu, koja je nemogua i koju ne
shvatam ni ja,52 niti oni sami koji za njom ude. I sve ove
slinosti sa beskonanou koje sam ja pomno priveo u
svet da ih zavaram i pothranim u njihovoj svesti, shodno
njihovim sklonostima, misli iroke i neodreene,53 po
kazae se nedovoljnim za postizanje ovog cilja, i to zbog
uenja Istine i ruha u koje e ih ona odenuti. Tako da e

zemlja i ostali delovi svemira, koji su im se nekada inili
malim, sada izgledati siunim: stoga to e biti upue
ni u tajne prirode i to e im ove biti objanjene; i zato
e one, suprotno od oekivanja dananjih ljudi, to o
njima budu vie znali, izgledati tim suenije. Konano,
s obzirom na to da e zemlja ostati bez svojih prikaza,
dok e im uenje Istine razjasniti njihovu pravu prirodu,
ljudski ivot e izgubiti svaku vrednost, svaku estitost,
kako misaonu tako i u postupcima, i ne samo uenost i
milosre,54 ve i sama imena zemalja i nacija svuda e
nestati, tako da e se svi ljudi nai na okupu, kao to e
im ve postati navika da kau, u jednoj naciji i otadbini,
kao to je to bilo u poetku, ispovedajui sveoptu ljubav
prema celokupnoj svojoj vrsti; premda, u stvari, ljudski
rod e se raspasti u onoliko naroda koliko bude pojedi-
naca. Prema tome, nemajui za cilj nikakvu otadbinu
koju bi voleo, niti strance koje bi mrzeo, svako e mrzeti
onog drugog, volei od svih sebi slinih samo sebe.55 Ko-
like e se i kakve muke i nevolje iz toga izroditi, o tome
bi se moglo beskonano ispredati. Bez obzira na toliku
oajniku beznadenost smrtnici se nee odluiti da
svojevoljno napuste svetlost sveta: jer vladavina ovoga
duha e ih naterati da se oseaju koliko zastraenim toli
ko i jadnim: i dodajui punom akom gorinu njihovih
ivota, liie ih i hrabrosti da ga se odreknu.
Zbog ovih Jupiterovih rei boanstvima se uinilo
da e naa sudbina pomahnitati, i da to boanska sami-
lost ne bi mogla da dopusti.56 Meutim, Jupiter je nasta-
vio, ovako govorei. Njima e pak ostati neka uteha koju
e im pruiti prikaza koju oni zovu Ljubav, a koju sam ja
20 | akomo Leopardi
spreman, poto odstranim ostale, da ostavim u ljudskom
drutvu. A Istini nee biti doputeno, bez obzira koliko
snana bila i stalno u napadu, niti da bude uklonjena sa
zemlje, niti da bude pobednica, sem u retkim sluajevi-
ma. Prema tome, ivot ljudski, koji e podjednako gajiti
kult ove prikaze i ovoga duha, bie podeljen u dva dela;
i ovi e vladati zajedno stvarima i duama smrtnika. Sve
druge elje,57 izuzev neke od manje vanosti, kod veine
e nestati. Kod staraca, nedostatak utehe koju prua lju
bav nadoknadie, kao to to biva i kod drugih ivotinj
skih vrsta, prednost njihovog prirodnog svojstva to su
tako rei zadovoljni samim tim to su ivi, a ne zbog ui
vanja ili koristi koje iz toga izvlae.
Poto je odstranio sa zemlje blaene prikaze, izuzev
naravno samu ljubav, od svih njih najmanje plemenitu,58
Jupiter je ljudima poslao Istinu i odredio joj da meu
njima stalno boravi i njima vlada. Ovo je imalo alosne
posledice koje je on ve bio predvideo. A onda se desilo
neto veoma udno: i pre samog dolaska ovog duha, ka
da jo uvek nije imao nikakve vlasti niti prava nad ljudi
ma, oni su mu ve bili izraavali potovanje podizanjem
velikog broja hramova i podnoenjem rtava. Sada, ka
da je na zemlju dola da njome vlada i sa njome se nepo-
sredno upoznaje, za razliku od svih drugih besmrtnika,
koji time to se jasnije istiu tim izgledaju dostojniji po
tovanja, Istina je u velikoj meri raalostila srca ljudi na-
metnuvi im se toliko teko da su ovi, premda primora
ni da joj se pokoravaju, odbili i da je oboavaju. I dok su
druga privienja kad god su se u nekoj od dua snanije
zalagala, tim vie bila potovana i voljena, ovaj duh,59 od

strane onih nad kojima je imao najveu vlast,60 dobijao
je estoke kletve i bio teko omrznut. Ali, s obzirom da
nisu mogli izbei da se suprotstave strahovladi Istine,
smrtnici su iveli u neizrecivoj bedi u kojoj se i danda-
nas nalaze, i u kojoj e za sva vremena ostati.
Meutim, samilost, koja u srcima nebesnika nikada
ne presahnjuje, nedugo potom, zbog tolike nesree, dir-
nula je Jupitera; pogotovu zbog one koja se obruila na
neke ljude posebno poznate po plemenitom ponaanju i
doslednom ivotu, za koje je video da su obino potite-
ni i pogoeni, vie od bilokog drugog, onom udnom
moi i velikom prevlau reenog duha.61 Boanstva su
u drevnim vremenima, kada su Pravda, Vrlina i ostale
prikaze upravljale ljudskim stvarima, obiavale da po-
seuju s vremena na vreme svoja stvorenja,62 silazei
kad jedna kad druga na zemlju, obeleavajui na razne
naine svoje prisustvo: to je uvek bilo od velike koristi
za sve smrtnike, a posebno za neke od njih.63 Ali budui
da je ivot bio iznova zapao u pokvarenost, utopivi se u
sva mogua zla, oni su dosta dugo prezirali bilo kakvo
optenje s ljudima. Jupiter, pogoen naom golemom
nesreom, predloio je besmrtnicima da neko od njih
prikupi hrabrost, i kao to su inili u drevnim vremeni-
ma, sada poseti i utei to njihovo potomstvo, naroito
one koji su pokazivali da to se njih tie nisu zasluili
optu nesreu. Nata, umukli svi ostali, sem Ljubavi,
ovaj sin Nebeske Venere, koji je nosio ime kao duh koji
se tako zvao, ali je po prirodi, vrlinama u delu bio sa-
svim drugaiji,64 ponudio se (budui jedinstven meu
boanstvima po svom milostivom srcu) da on preuzme
22 | akomo Leopardi
na sebe zaduenje koje je postavio Jupiter, i da sie sa
nebesa,65 koja nikada ranije nije naputao, jer savet be-
smrtnih, zbog toga to mu je bio neizrecivo drag, nije
mu dozvoljavao da makar i na kratko ode iz njihovog
drut va. Premda su, s vremena na vreme mnogi ljudi iz
drevnih vremena, zavarani preobraajima i raznim zlo
upotrebama utvare istog imena, bili uvereni da su pre
poznali nesumnjive znake prisustva ovog vrhunskog
boanstva. Meutim, on se nije odluio da poseti smrt
nike pre nego to su se ovi podvrgli vlasti Istine.66 Od
tog vremena on obino ne silazi tako esto, i ne zadra-
va se dugo;67 ovo zbog opte nedostojnosti ljudi, a i sto-
ga to bogovi teko podnose njegovu odsutnost. Kada
doe na zemlju, Ljubav bira najnenija srca i osobe naj-
ljubaznije meu najirokogrudijim i najvelikodunijim
svetom, i meu njima obitava krae vreme; irei tako
jedinstvenu i iznenaujuu blagost, ispunjavajui ih ple
menitim oseanjima i takvim vrlinama i snagom, da
njih onda prome neto u potpunosti novo u ljudskom
rodu, pre stvarnost negoli neto slino blaenosti. On
veoma retko sjedinjuje dva srca obgrlivi istovremeno
jedno i drugo, udahnjujui u oba uzajamnu strast i po
udu; premda to od njega vrlo udno trae svi oni koje
pohodi, Jupirer mu, sem u retkim sluajevima, ne do
puta da im on ispuni elju; jer srea koja se raa iz ove
blaenosti nije daleko od one boanske.68 U svakom slu
aju, samo oseanje ispunjenosti njegovim boanskim
dahom po sebi prevazilazi ak i stanje najvee mogue
sree koju je, bilo koji ovek, u svojim najboljim trenuci-
ma mogao da doivi.69 Osoba koju on pohodi okruena

je predivnim privienjima, svima ostalim nevidljivim i
davno ve odsutnim iz ljudskog drutva, koje sada ovaj
bog, s Jupiterovim doputenjem, s ovim ciljem pono
vo dovodi na zemlju, a emu se Istina nije mogla da
usprotiv i, makoliko nenaklona prikazama i u dnu svog
srca bila teko pogoena njihovim povratkom: ali u sa-
moj prirodi duhova nije da se suprotstavljaju bogovima.
I s obzirom da su mu suaje dodelile veito detinjstvo,
Ljubav [Amor], u skladu sa tom svojom prirodom, ispu
njava u izvesnoj meri prvobitni zavet ljudi, koji se sasto-
ji u vraanju u doba detinjstva.70 Zbog toga, u srcima u
kojima izabere da obitava, on pobuuje i obnavlja, sve
vreme dok u nijma boravi, beskonanu nadu i lepo i dra-
go matanje nenih godina. Mnogi smrtnici, neupueni
i nesposobni da osete slasti koje prua, rugaju mu se i
zajedaju ga, i kada je prisutan i kada je odsutan, i to sa
neobuzdanom nezajaljivou:71 ali on ne haje za njiho-
vo podrugivanje; a i kada ga uje, zbog toga ne pati; to-
liko je on velikoduan i krotak. Osim toga besmrtnici,
zadovoljni osvetom nad celim ljudskim rodom, kao i
nepoprav ivom bedom kojom je kanjen, i ne haju za po
jedinane uvrede ljudske;72 a nekanjeni ostaju i varali-
ce, nepravedni i oni koji preziru bogove, sem to ostaju
lieni njihove milosti.73
24 | akomo Leopardi
Napomene
1
Napisana izmeu 19. januara i 7. februara 1824. Istorija ljudskog
roda zamiljena je kao uvodno tivo za Male moralne oglede (Operette
morali), i bez obzira na promene koje su injene (izvesni razgovori
odbaen i, drugi dodati), ona je ostala na poetku knjige u sva etiri
izdanja koja je Leopardi ili sam priredio, ili koja su bila nainjena u
skladu sa poslednjim pievim namerama. Ovo ukazuje na to da je,
bez obzira kakvu je celinu za ostali deo knjige Leopardi imao u vidu,
poetkom 1824, Istorija kontinuirano ispunjavala ulogu eonog
dela, ak i u pogledu docnijih izmena. Tema ove mitoloke prie je
odnos izmeu sree i iluzija, u kojoj su posebno primetni odjeci
Biblije, Hesioda, Platona i Ovidija. Istorija zapravo zamee, premda
u potpunosti ne razvija, sve glavne teme knjige. Iako ima oblik trad i
cionalnog predanja o postanku sveta, ona se zaista vie bavi mitom o
srei, koja je u Leopardijevoj svesti u stvari sinonim ivota. U Isto
riji, mi se po prvi put sreemo sa iluzijama, onim strastima koje
su podravale oveka u toku detinjstva sveta, koje obuhvataju sve
to mu u ivotu zaista pripada i koje se u zrelom dobu oveanstva,
pa i kod pojedinaca vie lako ne susreu. Upoznajemo i Istinu, koja
nam otvara oi da bolje sagledamo svoju nitavnost, a ponuen nam
je i Amor (Ljubav), sin Nebeske Venere (vidi napomenu 64). Ove i
druge teme, razvijane tokom tiva, u Ogledima poivaju i na povrini
Leopardijevih blagoironinih razgovora (dialoghi); ali tamo gde su na
drugom mestu iznete, nekad sa velikom toplinom, nekad s besom, ili
pak sa hladnim prezirom, u samoj Istoriji, one su izloene arobnim
stilom, koji je pored ironinosti, uzev u celini, namerno neutralan,
distanciran i klasian. Prilino udaljena od prosvetiteljskog karaktera
dijaloga iz drugih Malih ogleda Istorija otkriva, izmeu ostalog, hra
bro zalaganje u pogledu traenja neobinog u mogunostima koje

prua jezik karakteristika koju je prevod, ponekad i po cenu jasnoe
traio da sauva.
2
Bezvremenost u Leopardijevom mitu o postanku sveta ovde je pod
vuena odjekom iz Knjige o postanju 1, 1, i Jevanelja po Jovanu 1, 1.
3
Podvueno Leopardijevo gledite da detinjstvo odraava u izves
noj meri detinjstvo samog sveta i u oba sluaja, ubeenost u sreu.
Vidi, takoe, Mudre izreke Filipa Otonijerija (str. ?): deca nalaze
sve ak i u niemu, a odrasli nita u svemu.
4
U jednoj rukopisnoj primedbi Leopardi kae: ... pele Kal i
mah, golubovi Atenej, koze: koza Amalteja, aludirajui na mit iz
predanja Kalimahovog u Himni Zevsu (bog je oduzet ocu Hronosu,
da ga ne bi prodrao, a potom je bio odgajan na ostrvu Kritu, mlekom
Amaltejin im i pelinjim medom; kao i na vest koju Atenej iznosi u
Gozbi sofista (Zevsa su odgajili golubovi).
5
Galimberti navodi na misao kako je Leopardi imao u vidu Platona
(Kriton, 118), premda nita manje je verovatno kako je eleo da prui
vrlo tamnu sliku mesta.
6
Ovom reenicom Leopardijeva blaga ironija je ve stavljena u
dejstvo.
7
Zibaldone, 85 (1819-20), gde Leopardi tvrdi da ograniena zado
voljstva od nadanja, jednom zaista rasprena, teko da e se iznova
vratiti, jer je vreme velikih iluzija prolo.
8
Upr. Zib. 4090.
9
Upr. u Pesmama (Canti), Anelu Majiju, 87-90, prevod D. Mrao
vi.
10
Verovatno odjek iz Lukrecija (upr. O prirodi stvari [De Rerum
Natura], III, 78-81, i Vergilija, Enejida, VI, 435-6: Et spe usque adeo
mortis formidine, vit / percipit humanos odium lucisque vidend / ut
sibi conscis mrenti pectore letum (I esto do te mere, zbog straha od
smrti, ljude obuzme mrnja prema ivotu i svetlosti [dana], i oni zbog
mrane sete biraju smrt). Drugaije je, meutim, Leopardijevo shva
tanje od shvatanja Lukrecijevog: pisac ovde samoubistvo motivie
nezadovoljstvom jednim suvie odreenim i suenim svetom (dok
sva zadovoljstva nastaju iz onog neodreenog).
11
U originalu stanza (engl. prevod primenjuje re dwelling-place,
fr., jednostavno le monde); mi smo se opredelili za ivot zemaljski
(upr. Nona pesma jednog pastira lutalice u Aziji, 90). Petrarka u
nekoliko sluajeva upotrebljava re stanza kao i Leopard i u svojim
Pesmama.
26 | akomo Leopardi
12
Leopardi ovde govori o samoubistvu na nain zapravo drugaiji
od onog herojskog i buntovnog u Brutu mlaem (Bruto mino
re), da ne spominjemo preromantiko patetino podneblje iz Posled
nje Sa[p]fine pesme (Ultimo canto di Safo). U svome Zibaldonu, Leo
pardi se ponovo vratio razmiljanju o samoubistvu, a onda je docnije
razmatrao ovu temu u Razgovoru izmeu Plotina i Porfirija, izno
sei sasvim drugaije reenje. Dogaaj zbog koga prvi ljudi, zasieni
do zgaenosti, diu ruku na sebe, ovde je rekonstruisan smireno i sa
filozofskom jasnoom. to se tie zabrinutosti bogova zbog liavanja
od dunih im poasti od strane ljudi, Galimberti nas upuuje na Plato
na, Gozba (Symposion), 109.
13
Vraanje detinjstvu, barem psiholoki, kao to smo ve pomenuli
(v. nap. 3), esta je tema Leopardijeva. On je poistoveivao detinjstvo
sa mladou sveta, tj. sa izgubljenim drevnim vrlinama.
14
Ovo je zacelo leopardijevski motiv o suprotnosti izmeu ustroj
stva prirode i ovekovih stremljenja. Upr. Razgovor izmeu Prirode
i jednog Islananina, kao i odgovarajue upute na Zibaldona.
15
Platon, Timaj (Timaios), 37: Priroda ivog bia je bila veita, i nije
bilo mogue u potpunosti podariti ovo svojstvo stvorenoj vaseljeni...
16
Mit o Atlantidi najpre se javlja kod Platona (Timaj, 24) a ini i
dobar deo sadraja u Kritonu. Njeno pominjanje ovde je znaajno, jer
je to u stvari prva utopija poznata u knjievnosti, i predstavlja sliku
prvobitne nade i ubeenosti u sreu, koja iezava ba u trenutku
kada Jupiter pokuava da je uini blistavijom. I druga nebrojena pros
transtva osnauje oseanje gubitka koji podjeda otvorenu afirmaciju
dobiti za ljude. Upr. takoe Saggio sopra gli errori popolari degli antichi,
u Poesie e Prose II, str. 366 (a cura di F. Flora, Milano 1940): Dosta
se govorilo o uvenoj Atlantidi koju pominje Platon, i koja se nalazi,
kako on kae, naspram Herkulovih stubova, veoj od Afrike i Azije
uzet ih zajedno, koju su uasni zemljotres i neprekidna danonona
provala oblaka poslali na dno mora. Origen, Porfirije i Proklo su u
Atlant id i videli alegorino ostrvo; Rudbek (Rudbeck) je nalazio da je
u pitanju Skandinavija; Olivije (Olivier) je smatrao da se radi o Pales
tin i; Ortelio Bodran (Baudrant), Sanson, mid (Schmid) i Karli (Car
li) su u njoj sasvim jasno prepoznavali Ameriku. Oni najoprezniji su
Platonovu priu shvatali kao bajku.
17
Ovde je Leopardi imao u vidu Ovidijeve Preobraaje (Metamor
phoses), tanije reeno stihove u kojima rimski pesnik opisuje svet
koji je nastao iz haosa (upr. Met. I, 43 i dalje): Inssit et extendi campos,

subsidere valles. / Fronde tegi silvas, lapidosos surgere montes... (I uini da
se proire polja, i prodube doline, da ume olistaju, i izdignu stenovite
plan ine); ibid., 3 i dalje: Tum freta diffudit rapidisque tumuscere ventis
/ iussit et ambit circumdare litora terr (I onda je odredio da nastanu
mag le, oblaci i gromovi, koji e zastraiti srca ljudska). Leopardijeva
je zaista prilino ivlja od Ovidijeve slike prirode.
18
U pogledu nemogue enje ovekove za beskonanou, Leopar
di ima dosta zajednikog sa Paskalom i njegovim paradoksom o veliini
i bedi ljudskoj. to se izgleda beskonanosti tie, uputa je bezbroj, i stoga
skreemo panju itaoevu na onu najvaniju: Leopardijev u pesmu
Beskonanost (LInfinito) u Pesmama (vidi: Poivaj zauvek umorno
srce moje Pesme i proza, prevod Dragana Mraovia, Podgorica 1996).
19
Ovde, takoe, pogledati Beskonanost. Isto tako i vie odlo
maka iz Zibaldona (npr. 115), u kojima Leopardi iznosi svoju teoriju
o zadovoljstvima (tj. enju za veitim zadovoljstvom, neumitno
osuenu na razoaranje) i ovekovu opte uzev nezasitnu udnju za
beskonano u koja se povezuje sa njegovom bedom (vidi prethodnu
napomenu).
20
Izraz sa ukusom drevnih vremena, uzet iz Hesiodove Teogonije
(stih 212): i stvori narod snova).
21
Naloio.
22
Upr. Zib. 3499-3500.
23
Ostvari.
24
U Leopardijevoj poetici, pojmovi i rei su imale iroki smisao i
bile neodreene, bliske onome to bismo mogli da zamislimo kao po
jam beskonanog. Vidi Zib. 165 i dalje; 185, 472-3, 514-16, 1430-31 itd.
25
Poznato je da za Leopardija neodreeno, nejasno (il vago), nono
predstavlja sutinu poetinosti.
26
U originalu, dellet verde, sintagma draga Leopardiju. Vidi Pesme,
Vee prazninog dana (La sera del d di festa) 24, i Uspomene (Le
ricordanze) 28.
27
Opte mesto grkog pesimizma, koje Leopardi u Malim ogledima
(npr. Otonijeri, gl. II), kao i Pesmama (naroito poslednji stih
Ponone pesme: koban [je] dan roenja svakome ko se rodi).
Citiranje Herodota i Strabona, iz Leopardijevih napomena, potvruje
da mu je izvor bio u Bartelemijevom Voyage du jeun Anacharsis en Grce;
u Zibaldonu (2671, zapis pod datumom 8. februar 1823), naveden je
sledei pasus: Parmi plusieurs de ces nations que les Grecs appelent
barbares, le jour de la naissance dun enfant est un jour de deuil pour sa
28 | akomo Leopardi
famille... (Kod veeg broja ovih naroda koje Grci zovu varvarima, dan
roenja jednog deteta predstavlja dan alosti za porodicu). Zatim sle
di navoenje Herodotovih rei, itd. Leopardijeva reenica je svakako
napisana pod Ciceronovim uticajem (Tusculan disputationes I, 48):
...docuisse regem non nasci homini optimum esse, proximum antem quam
primum mori. Qua est sententia in Cresphontes usus Euripides:
Nam nos decebat tus celebrantes domum
Lugere, ubi esset aliquis in lucem editus,
Human vit varia reputantes mala:
At, qui labores morte finisset graves,
Hunc omni amicos laude et letitia exequi.
(Objasnio je kralju da je za oveka bolje ako se ne rodi, i da ubrzo
potom umre. Ovo miljenje je posluilo Euripidu u Kresfontu: Zapra
vo, bilo bi bolje da mi, koji poseujemo skupove, uzevi u obzir razna
zla vezana za ljudski ivot oplakujemo onu kuu u kojoj je na svetlost
dana dolo neko dete; umesto to prijatelji proprauju radou i po
hvalama osobu koja bi svojom smru skratila teke patnje).
28
Trezveno, u ovom pasusu Leopardi polemie protiv vernika koji
nesree pripisuju ljudskoj greci (culpa hominum) protiv bogova. Po
Leopardiju zlo je nesrea koja zaotrava i naoruava sebinost. Ga
limbert i: Jo jedno pozivanje na Kritona (121 a-b), ali nita manje i
na Bibl iju. Polemika je, meutim, estoko antihrianska, protiv ideje
po kojoj su bol i smrt odmazda za poinjene grehe.
29
Deukalion, sin Prometejev, bio je grki Noe. Pira, njegova ena.
Mit, isprian u jednom drugaijem svetlu, potie iz Ovidija (Met, I,
318 i dalje), dok je prezir prema ivotu Leopardijevo tumaenje.
30
Vidi Zib., 387b.
31
Zato to zla nanose manju tetu od dosade itd., i zaista ponekad
dovode i do same sree, Zib., 1555 (25. avgust 1821).
32
Odlomak koji aludira na neobuzdanu snagu prirode otean je
izvesn im apokaliptikim manirizmom bliskim mladom Leopardiju
(upr. det inji Diluvio i Apprezzamento della morte, kao i prevod Hesio
dove Titanomakije). Isto tako uporedi Ovidije, Met. I, 328 i dalje: Nu
bila disiecit nimbusque aquilone remotis / Et clo terras ostendit et tera
terris. / Nec maris ira manet positaque tricuspide telo / Mulcet aquas rector
pelagi.. (Rasterao je oblake, poto je nimbuse oduvao akvilonom i ne
bo pokazao zemlji, a zemlji vazduh. More vie ne besni, ali, odloiv
trozubac, gospodar mora kroti vode.)
33
Za ove nove mere upr. Met. I, 1.

34
Upr. Pesme: Mir posle oluje, 33 i dalje. (Galimberti)
35
Daleki odjeci iz Vergilija o drevnom mitu o zlatnom dobu. (Or
lando)
36
Upr. Himna patrijarsima..., 104 i dalje, i Zib., 3180, 3304, 3660,
3801. Narodi Kalifornije inili su se Leopardiju blizu prividne sree,
simbolizovanom zlatnim dobom. Vrlo verovatno da su na njega utica
li atobrijanovi opisi kalifornijskih uma iz Gnie du Christianisme.
Beleka uz Himnu poinje: Nije nuno rei da se Kalifornija nalazi
na krajnje zapadnoj ivici kontinenta. Narodi Kalifornije, po prianju
putnika, ive u prilikama prirodnijim negoli to to izgleda, neu rei
verovatnim, ve moguim za ljudsku rasu. Veza sa shvatanjima iz
XVIII veka o plemenitom divljaku vie su nego oigledni.
37
Upr. Ovidije, loc. cit., 115: Jupiter antiqui contraxit tempora veris
(Jupiter je skratio trajanje drevnog prolea).
38
Upr. Platon, Protagora.
39
Upr. Pesme, O Danteovom spomeniku, 64: Vi, o drage bo an
ske umetnosti. U jednom ironinom kontekstu, ovo je neka vrsta
dvostruke obmane: naui pevanju i drugim umetnostima, koje su
za Leopardija, kao proizvod ljudske mate, bile to je najblie mogue
bo anskom. U Bibliji (Post. 4:17-22) gradovi, muzika i rukotvorine
bili su tvorevine Kajinove i njegovih sinova, to navodi na pomisao o
agnost icizmu koji je Leopardi imao u vidu.
40
Radi se o iluzijama koje je Leopardi kao svojevremeno Foskolo
(pod drugaijim uslovima) smatrao na izvestan nain od sutastvene
vanosti (pismo od 30. juna 1820; u vezi sa ovim upr. takoe poznato
pismo Jakopsenu od 23. juna 1823). Vidi i sledeu napomenu.
41
Opsene: prvi uput na iluzije, o kojima Galimberti daje zanimlji
vo tumaenje: Upotrebljena re, dvosmislena kao i druge sline rei
(utvare, iluzije, varke, greke), naznaenje su o postojeem sukobu koji
Leopardi nije reio, izmeu divljenja izvesnim vrednostima sjajnog i
vanzemaljskog izgleda i neverovanja u njihovu objektivnu stvarnost.
U uvenom pismu Pijetru ordaniju (30. jun 1820) Leopardi kae da
takve iluzije ine celi na ivot.
42
Leopardi ovde ustupa mesto, na primer, njemu veoma dragom
XVI veku, po njemu zlatnom veku italijanske knjievnosti i jezika.
Njegova kritika, za trenutak, ne ide dalje od njegovog sopstvenog do
ba, doba utilitarizma, i uverenja u ljudsku savrenost, za koju je on
gajio krajnje prezrenje. Upr. Tristan.
30 | akomo Leopardi
43
Jo jedan nagovetaj onog to kritiari zovu Leopardijevim kos
mik im pesimizmom. Vidi npr. Razgovor izmeu Zemlje i Meseca
(str. ?). Nije nimalo sluajno to Leopardi u tekst o sloenom periodu
smeta sreu koju odreuje neznanom i odsutnom u prirodi va
seljene. On smatra apsurdnom, suprotnom poretku u svemiru, o
vekov u pretenziju na sreu (a treba imati na umu u kojoj meri je
kult ura prosveenosti raspravljala o javnoj srei!). Upr. Predgovor
(preambulu) prevodu Epiktetovog Prirunika: ovek u svome ivotu
ne moe ni na koji nain postii ni blaenost, niti izbei produenu
nesre u... Konano, ljudi nemaju drugog izlaza do jednog jedinog,
da se odreknu, da tako kaemo, sree, da se uzdre koliko god je to
mogue od begstva njene suprotnosti.
44
Tj. (za Leopardija), kada je srea i dalje bila mogunost, jer je
matoviti ivot bio jo uvek snaan, a ledena istina jo nepoznata.
45
Galimberti: Na ovom mestu mali ogled poinje da sledi platon
ski smer, ili jo vie, gnostiki mit, razvijajui se kao pripovest o od
nosu natprirodnih bia i sveta.
46
Istina je u celini runa (v. Indeks u Zibaldonu). Ovde poinje
Leopardijeva blaga prepirka sa bednom i ledenom istinom, na pri
mer u Timanderu (str. ?).
47
Tj. iste iluzije.
48
V. nap. 18, u vezi sa Paskalom.
49
Vidi Platon (Kriton, 121). Preostali deo Istorije moe se uzeti
kao tekst koji je Platon ostavio nedovrenim.
50
Reenica koja se kod Leopardija ponavlja u bezbroj varijanti, kao
na primer: Izvesno je samo, / da je sve njihovo osim bola (Anelu
Majiju, 119-120).
51
Po Leopardiju, jedini mogui izvor sree. Upr. Paskal, Misli, 82:
Ona [mata] ne moe da uini mudrim budale; ali ih ini srenim,
nasuprot razumu, koji svoje prijatelje moe da uini samo bednim:
mata ih ispunjava ponosom, razum stidom. (Prev. Jelisaveta i Mio
drag Ibrovac).
52
Ovo su jo uvek Jupiterove rei.
53
Misli iroke i neodreene kao i rei koje ih izraavaju, od osnovnog
su znaaja za Leopardijevu poetiku, i po sebi su poeticissime. Vidi, pored
mnogih primera, Zib. 2629 u razmatranju rei ermo (eremo, samotan,
usamljen): Ove i sline rei poetske su u odnosu na beskonanost i
irinu ideje itd., itd. Upr. takoe nap. 24.
54
Ne samo zainteresovanost i nenost.

55
Samoljublje (ljubav prema samom sebi) u Leopardijevom raz
miljanju, u mnogim svojim pojavama postaje zapravo jedina stvarna
ljudska strast. to se tie besmislenosti sveopte ljubavi (amore uni
versale) i iz nje nastale sveopte sebinosti (egoismo universale), vidi
Zib. 890-91.
56
Odjeci iz Ovidija (Met. I, 244 i dalje).
57
U originalu studi, u smislu zanimanja, elja.
58
Upr. Platon, Gozba, 181.
59
Istina.
60
Po Leopardiju, jednom kada neko spozna istinu o ivotu, njemu je
manje-vie kraj. Vidi npr. Tristana (str. ?): Ljudska rasa... nee nikada
poverovati da bilo ta ne zna, ili da je to nita, ili da se ima emu nadati.
Vidi, isto tako, Zib., 4525. Ili pak Anelu Majiju, 101-102; Silviji,
60-61, gde Silvija otelovljuje matanje, nadu i, kratko reeno, ivot.
61
Ovo je glavna tema Prirode i due.
62
U originalu, fatture u smislu kreature.
63
Odjeci Katulove poezije (Carmina, LXIV, 384 i dalje).
64
Razlika koju ini Platon izmeu Nebeske i Zemaljske Venere
(Gozba, gl. 8-9). Galimberti: Za jednainu koju je postavio Leopardi
izmeu platonske ljubavi i moderne sentimentalne ljubavi, vidi Zib.,
3909 i dalje, (26. novembar 1823).
65
Upr. Zib. 3911-12, (6. novembar 1823).
66
Ova kratka, tura reenica navodi na misao da je bila od poseb
nog znaaja za Leopardija. U emu je stvar? Da li podla Istina ima tu
prednost da pravi razliku izmeu sakralne i profane ljubavi? Ili na to
treba gledati u svetlu poveanog produhovljavanja stvari i poimanja
o oveku, Zib. 3911-12?
67
Leopardi ovde prelazi na sadanje vreme i sadanje stanje.
68
Upr. Pesme, Svojoj dragoj, 41 i dalje.
69
Upr. Zib. 59: Nisam nikada imao takav utisak da ivim kao kada
sam bivao ispunjen ljubavlju, iako je ostali svet za mene bio kao mrtav.
Ljubav je ivot, oivljavajue naelo prirode, kao to je mrnja naelo
razorno i smrtno.
70
Vidi nap. 13. Ovo Istoriji daje ciklino kretanje i pokazuje da
priroda (v. Plotin, str. ?) nije svedena ninata.
71
Jo jedan udarac utilitarizmu, i opravdanje za matoviti ivot.
72
S obzirom da ove uvrede esto trijumfuju u ovozemaljskim ter
min ima.
73
Sa njihove strane.
32 | akomo Leopardi
RAZGOVOR IZMEU
HERKULA I ATLANTA1
Herkul: Oe Atlante,2 Jupiter te pozdravlja i po
ru uje, ukoliko si se umorio od ovog tereta, da te ja za-
menim sat-dva, kao to sam to jednom uinio, pre toli
ko vremena, ve i ne pamtim koliko vekova.3 Tako bi
mogao da predahne i malo se odmori.
Atlant: Hvala ti lepo, dragi moj Herkuliu, a veo
ma sam zahvalan i carskome Jupiteru. Ali, svet(1) je pos
tao tako lak,4 da ovu kabanicu koju nosim ne bih li se
zatitio od snega, oseam kao veu teinu; i kada me
samo volja Jupiterova ne bi spreavala u tome da ovde
stojim nepokretan, i ovu loptu nosim na leima, ja bih
je ve bio stavio pod pazuh ili u dep, ili je okaio sebi o
vlas brade, i onda uzeo da gledam svoja posla.
Herkul: A zato je sada tako laka? Nije mi nima-
lo teko videti da je promenila oblik, da je postala kao
hleb,5 i vie nije okrugla kao onda kada sam prouavao
zemljopis radi one velike plovidbe s Argonautima.6 Me
utim, nikako da shvatim zato je manje teka nego ra
nije.

Atlant: Razlog mi nije poznat. Ali ako hoe do-
kaza o lakoi o kojoj je re, moe se u to odmah uveriti,
uzme li je samo za trenutak u ruku.
Herkul: Herkula mi, da nisam probao, ne bih ni-
kada poverovao. Ali, kao to vidim, tu je jo jedna pro-
mena: poslednjeg puta kada sam je nosio, oseao sam
kako mi snano damara po leima, kao srce u ivotinja;
a i brujala je neprestano, pomislio bi osinjak. Meutim,
sada kada kuca, podsea na sat kome se slomila opruga;
a to se brujanja tie vie ni uma ne ujem.
Atlant: Sve to ti mogu rei, to je da ve due vre
mena7 svet vie niti se pomera niti se primetno uje; i sa
svoje strane ozbiljno podozrevam da je mrtav, oeku
jui iz dana u dan da me okui smradom, te razmiljam
gde bih mogao da ga sahranim, i kakav nadgrobni nat-
pis da mu stavim. Ali kako vidim da se ne raspada, za-
kljuio sam da se od ivog stvora koji je bio pretvorio u
biljku, kao Dafna i mnogi drugi,8 te da se zbog toga niti
kree niti die: a jo uvek strahujem da e uskoro pustiti
korene i epati me slea.
Herkul: Ja bih pre rekao da je zaspala Epimenido-
vim snom, koji je trajao pola i vie stolea,9 ili kao to
(2)
se to desilo Hermotimu,(3) kome se dua rastavljala od

tela kadgod bi to zaelela,10 te je godinama boravila van
njega, zabavljajui se po raznim zemljama, da bi se po-
novo vratila, sve dok prijatelji, da bi jednom stali na put
ovoj ludoriji, nisu spalili telo; i tako kada se duh iznova
vratio, video je da mu je kua razorena, i ako eli da ne
ostane bez krova nad glavom, da mu valja uzeti drugu
pod kiriju, ili otii u gostionicu. Meutim, ako elimo
34 | akomo Leopardi
da svet ne zapadne u veiti san, da neki prijatelj ili do-
broinitelj, mislei da je ovaj mrtav, ne napravi od njega
lomau, ja bih da ga nekako probudimo.
Atlant: Da, ali kako?
Herkul: Ja bih ga dobro tresnuo ovom toljagom:
ali se bojim da bih ga zgnjeio, i od njega napravio pitu;
ili da mu se kora, s obzirom da je postala toliko laka, do
te mere ne istanji, da mi se pod udarcem ne rasprti kao
jaje.11 A nisam ba siguran ni da ljudi koji su se nekada
goloruki suprotstavljali lavovima, a sada buvama, ne bi
odjednom obeznanili od udarca. Najbolje je da ja osta-
vim mougu, a ti skine kabanicu i onda se nas dvojica
malo poigramo ovom kuglicom. ao mi je to nisam
doneo rukavice ili rakete kojima se ja i Merkur sluimo
prilikom igre kod Jupitera u kui, ili u vrtu: ali bie nam
dovoljne i pesnice.
Atlant: Jel da? Pa da nas tvoj otac, kada nas vidi
kako se igramo, i njemu ne doe elja da nam se kao
trei pridrui, te nas onom svojom vatrenom loptom12
ne strmoglavi i jednog i drugog ne znam ni sam gde, kao
Fetona u Po.13
Herkul: Zaista, kada bih ja bio kao Feton, sin jed
nog pesnika,14 a ne ba njegov sin; a i da nisam, ako bi
pesnici punili gradove uz zvuke svojih lira,15 meni bi bi
lo dovoljno da nebo i zemlju proistim uz zvuke toljage.
A njegovu loptu, jednim udarcem noge, poslao bih do
najv ieg svoda u visinama nebeskim. Ali budi siguran
da ako bi mi samo palo na pamet da otkaim pet-est
zvezda da se sa njima poigram kulice16 ili gaam u metu
sluei se kometom, kao prakom, drei je za rep, ili

kada bih samo sunce uzeo da mi poslui kao disk za ba
canje, moj otac bi se pravio da to ne vidi.17 Sem toga,
naa je namera da sa ovom igrom uinimo dobro svetu,
a ne kao Feton, koji je eleo da se pokae pred Horama,
koje su mu podmetnule nogostup kada se penjao u ko
la; i da bi stekao ime dobrog koijaa kod Andromede i
Kaliste18 i ostalih sazvea, za koje se prialo da im je u
prolosti u prolasku bacao svenjeve zraka i eerleme
od svetlosti; kao i da kod bogova ostavi lep utisak o sebi
prilikom etnje tog dana koji je bio praznini.19 Kratko
reeno, to se besa moga oca tie, nemoj mnogo da bri-
ne, jer ti obeavam da u se, u svakom sluaju, lino
postarati da ti nadoknadim gubitke. Prema tome, skidaj
taj kaput i dobaci mi loptu.
Atlant: Bilo zbog ranga, ili snage, bie bolje da
se sa tobom sloim: jer ti si snaan i naoruan, a ja bez
oruja i star. Ali gledaj da je barem ne ispusti, da ne
dobije jo koju vorugu, negde se ne ulubi, ili naprsne,
kao to se desilo kada se Sicilija razdvojila od Italije, a
Afrika od panije;20 ili da se neki deli ne odvali, recimo
jedna pokrajina ili kraljevina, pa se iz toga ne izrodi rat.
Herkul: to se mene tie, ne mora da brine.
Atlant: Dr je. Vidi da zanosi nastranu, poto je
izobliena.
Herkul: Hajde, udari je malo jae, jer vidi da do
mene ne dopire.
Atlant: Nije vano kako je udaram, jer kao i obi
no duva garbin,21 i poto je laka vetar je zanosi.
Herkul: To joj je stara mana, da ide tamo kud je
vetar nosi.22
36 | akomo Leopardi
Atlant: U stvari, ne bi bilo sgoreg da je naduva-
mo, jer vidim da ni za pedalj ne odskae bolje od dinje.
Herkul: To joj je nov nedostatak, jer je u drevnim
vremenima poskakivala i skakala kao srnda.
Atlant: Tri brzo tamo! Brzo, kaem ti. Za ime
boga, pae! Proklet bio as kada si ovde doao!
Herkul: Dodao si mi je tako loe, i po zemlji, da ju
nisam mogao stii makar i vrat slomio. O, jadna ti, kako
si? Da nisi negde povreena? Ne uje se ni dah, a nigde
ni ive due, izgleda da svi spavaju kao i pre.
Atlant: Tako ti svih Stiginih rogova,23 ostavi mi
je, i ja u je zabaciti ponovo sebi na lea; a ti uzmi tu
svoju toljagu, i vraaj se smesta na nebo da me izvini
kod Jupitera zbog ovog to se desilo, jer si ti za sve kriv.
Herkul: Tako u i postupiti. Vekovima ve u do
mu moga oca ivi jedan pesnik, po imenu Horacije,24
primljen kao dvorski pesnik na molbu Avgustovu, koga
je Jupiter proglasio boanstvom iz obzira prema moi
Rimljana. Ovaj pesnik pevui tamo svoje pesmice, iz
meu ostalih i jednu u kojoj kae da svet moe i da se
srui25 ali se ovek pravednik nee s mesta pomai. Mo-
ram pomisliti da su svi ljudi danas pravednici, jer se svet
sruio, a niko se s mesta nije pomerio.
Atlant: Ko sumnja u ljudsku pravdu? Ali ti ne-
moj da gubi vie vreme, i pouri da me opravda kod
oca, jer svakog trenutka oekujem munju koja e me od
Atlanta pretvoriti u Etnu.26

Napomene
1
Napisan izmeu 10. i 13. februara 1824, tako rei neposredno posle
Istorije, od koje se znatno razlikuje, izraava nesumnjivo davnanju
Leopardijevu nameru da Male moralne oglede napie u vidu razgovora-
dijaloga, po ugledu na njemu dragog Lukijana, premda celina knjige
govori da je donekle izmenio svoj plan, o emu nam svedoe prvi, kao
i dva zadnja teksta u knjizi, koja su naknadno dodata firentinskom
izdanju Ogleda. Leopardi se ovde zapravo vraa na ve uvedene dve
teme tako rei beznaajnu vanost ovekovu u svemiru, i nestanak
star ih vrednosti koje su mu nekada davale vrednost i snagu ali ih
ovde razvija na sasvim drugi nain: ljudi su izloeni na milost i nem i
lost nepredvidljivom (kataklizmama itd.), dok se istovremeno zanose
da je svet stvoren radi njih i zahvaljujui njima.
2
Atlant je bio Titan, koji je na svojim pleima nosio nebo, ili po
drugoj jednoj tradiciji mita (koji Leopardi ovde prihvata), zemlju.
Poistoveen sa planinom Atlas u severnoj Africi, prvi put se pominje
kod Herodota (knj. IV, 184, 5-6).
3
Tojest, kada je otiao u vrt Hesperida da donese Herkulu zlatne
jabuke.
4
Igra reima, svet kao oboje zemlja i kao drutvo, i lak kao
nitavan.
5
Kritiari u ovome vide aluziju na bezazlenost sveta u XIX veku
(Orlando).
6
Kako pripoveda Apolonije Roanin u svojoj Argonautici.
7
U izdanjima iz 1827. i 1834, u Leopardijevom tekstu je stajalo,
ima tome ve skoro dva veka, a imao je u vidu prethodnu renesansu.
(Orlando)
8
Leopardi u ali aludira na injenicu da u sadanje vreme ljudi
su se sveli na vegetativni ivot. U Ogledu o grekama drevnih naroda
38 | akomo Leopardi
(Saggio sopra gli errori popolari degli antichi), Leopardi navodi Kse
nofanove rei, prema kojima je zemlja pustila duboke korene u grud i
ma beskonanog, odravajui se na taj nain kao biljka. U Ovid ijev im
Preobraajima Dafna se preobrazila u maslinu kako bi izbegla Apolo
novo udvaranje.
9
Shodno mitu, spavala je u peini 57 godina. U svojim uenim na
pomenama, Leopardi sa zadovoljstvom navodi sve izvore za ovu epi
zodu.
10
Leopardi, pozivajui se na priu o Hermotimu, ima prvenstveno
u vidu Lukijana (upr. Pohvalu muvi, kao i razgovor [dijalog] Hermoti
ma).
11
Motiv o siunosti zemlje i njenog stanovnitva, volterovskog je
porekla: upr. Mikromegas.
12
Gromom, munjom.
13
Prema mitu, Feton se strmoglavio u Po, poto se bio usudio da
vozi suneva kola, i tako zapalio deo zemlje.
14
Misli se na Apolona, koji je predstavljen kao obian pesnik; jo
jedno razobliavanje mita, ali nita manje i gorki komentar na poloaj
pesnika i poezije u savremenom drutvu.
15
Po drevnim piscima, mitski pesnici Amfion, Orfej i Lin zapoeli
su stvaranje civilizacije. Upr. Horacije, Ars poetica, 376 i dalje.
16
U originalu fare alle castelline: deja igra koja se sastojala u tome
da se kulica od oraha rasturi pogoena drugim orahom.
17
Prema Ovidijevoj prii (Met. II, 116 i dalje) koju je pesnik aljivo
protumaio.
18
Andromeda i Kalista bile su pretvorene u sazvea (Hyginus,
Poetica Astronomica II, 9-10, i 12, 1; Ovidije, Metamorphoses II, 405 i da
lje; IV, 663 i dalje).
19
Ovom slikom o etnji (passeggio), kakvu moemo da vidimo i da
nas u bilokom italijanskom provincijskom mestu, Leopardi ovu isme
java do samog grotesknog izraza. Slian prizor, ali sa sasvim druga i
jim utiskom, moe se nai u Leopardijevom Passero solitario 32-5
(Usamljeni vrabac, Pesme i proza, SKZ 275, str. 41-43).
20
Vidi npr. Vergilije, Eneida III, 414 i dalje.
21
Garbino: od zastarelog Garbo (Garb, Algarve), oblasti na severo-
zapadu Afrike odakle duva vetar istog imena, danas poznat pod ime
nom libeccio, lebi.
22
Aluzija na uzaludne snove oveanstva.

23
Grki bogovi esto su se kleli Stigom, paklenom rekom, dok su
reke personifikovane imale rogove.
24
U izdanjima iz 1827. i 1834, portret Horacijev bio je detaljniji:
Ovaj pesnik, inae onizak i trbuast, pijui, kao to esto ini, ne
nektar, koji njemu ima ukus zaina, ve vino koje mu Bah prodaje bo
cu po bocu, pevui...
25
Horacije, Ode (Odes), knj. III, 3, gde se pominju i Herkul i Avgust.
Hor. Carm. III, 3: Iustum et tenacem propositi virum / non civium ardor
prava inbentium, / non voltus instantis tyranni / mente quatit solida neque
Auster, / dux inquieti turbidus Hadri / nec fulminantis magna manus
lovis: / si fractus inlabatur orbis, / impavidum ferient ruin. (oveka
pravednog i upornog u svojim namerama, u njegovoj odlunosti nee
poremetiti mete graana, koji ga navodi na zlodelo, a ni trenutno
pretee lice nasilnika, ili Auster, smrknuti gospodar uzburkanog Jad
rana, ili pak velika ruka munjevitog Jupitera; kada bi se svet raspao u
delie, ruevine bi pale na njega, ali bi on i dalje ostao neustraiv.)
26
Zapravo u vulkan, jer Atlas je takoe ime jedne afrike planine, i
prema tome ova igra rei ima svoj smisao.
40 | akomo Leopardi
RAZGOVOR IZMEU
MODE I SMRTI1
Moda: Gospoo2 Smrti, gospoo Smrti!
Smrt: Priekaj pravi as, i ja u doi i bez tvoga po
ziva.
Moda: Gospoo Smrti!
Smrt: Idi do avola. Doi u kada ti to i ne eli.
Moda: Kao da ja nisam besmrtna!
Smrt: Besmrtna?
Prolo je ve vie od hiljadu leta3
otkako su minula vremena besmrtnih.
Moda: Dakle, i Gospoa se epuri Petrarkom kao
da je nekakav italijanski pesnik iz esnaestog ili devet
naestog veka?4
Smrt: Volim Petrarkine stihove, jer u njima nala-
zim svoj Trijumf,5 a i skoro u svakom od njih, o meni je
re. Ma, sluaj, sklanjaj mi se s puta.
Moda: Hajde, za ljubav sedam smrtnih grehova
koje toliko voli, stani malo i pogledaj me.
Smrt: Dobro, gledam te.
Moda: Zar me ne prepoznaje?

Smrt: Morala bi znati da imam lo vid, i da ne mog u
da nosim naoare, jer Englezi nikako da naprave onak ve
kakve meni odgovaraju, a i kada bi ih napravili, ja nosa
nemam na koji bih ih stavila.
Moda: Ja sam Moda, tvoja sestra.
Smrt: Moja sestra?
Moda: Pa da: zar se ne sea da smo obe keri Pro-
laznosti?6
Smrt: Ja da se seam, koja sam smrtni neprijatelj
pamenja.
Moda: Ali se ja zato dobro seam; i znam da i jedna
i druga podjednako teimo da unitavamo i menjamo
stvari ovde dole, iako si ti izabrala da ide jednim a ja
drugim putem.
Smrt: Sem ako ne misli da govori samoj sebi, ili
sa nekim koga krije u grlu, povisi malo glas i bolje iz-
govaraj rei, jer ako mi ih cedi kroz zube, sa tim tvojim
glasiem kao da si pauk, ja u te sutra razumeti, poto,
ako nisi znala, sluh me nita bolje ne slui od vida.
Moda: Premda je u suprotnosti s obiajima, i u
Francuskoj se ne govori tako da bi te neko uo, ipak po-
to smo sestre, i meu nama moemo da optimo bez
nekog uvaavanja, govoriu onako kako ti eli. Kaem
da su naa zajednika priroda i nain ponaanja da ne
prestano obnavljamo svet, iako si se ti od samog po
etka okomila na linosti i na krv, dok se ja uglavnom
zadovoljavam bradama, kosom, odeom, pokustvom,
zgradama i slinim. Ali, istina je da nisam proputala,
a i sada ne proputam da se poigram kao i ti, da na pri-
mer buim ponekad ui, ponekad usne i nozdrve, i da
42 | akomo Leopardi
ih sakatim triarijama koje im protinjem kroz rupice;
da izgaram ljudsko meso usijanim gvoem, utiskujui
svoje crtee, koje oni nose kao neto lepo na njima; da
obezliujem deje glave povezima i drugim izmiljoti
nama, pravei od toga obiaj da svi u izvesnoj zemlji
imaju isti oblik glave, kao to sam to uradila u Americi i
Aziji;(1) sakatim svet uskim cipelama; da isterujem dah
na nos enama, da im oi ispadnu, zbog tesnih steznika; i
stotinu drugih stvari ovakve prirode. U stvari, opte go
vorei, ja ubeujem i teram uljudni svet da svakodnev
no podnosi sijaset napora i hiljadu neugodnosti; esto i
muku i nevolju, a ponekog i da slavno umre, samo zbog
ljubav i prema meni. A i da ne pominjem glavobolje,
prehlade, zapaljenja svih vrsta, svakodnevne, trodnev-
ne i povratne groznice koje ljudi dobijaju da bi mene
sledili, prihvatajui da cepte od hladnoe ili umiru od
vruine upravljajui se prema meni, pokrivajui lea
vunenim tkaninama, a grudi onim od platna, i da sve
ine kako se meni hoe, iako na svoju tetu.
Smrt: Konano, ja ti verujem da si mi sestra, i ako
ba hoe, u to sam sigurnija nego li u smrt,7 i nema ni-
kakve potrebe da mi podnosi krtenicu od paroha! Ali,
kada ovako mirujem, onesvestiu se; i zato, ako ti dua
eli da sa mnom tri, gledaj da ostane itava, jer sam
ja vrlo brza, i dok hitamo, moe mi rei ta eli. Ako
ne, imajui u vidu nau rodbinsku vezu, obeavam ti,
kada umrem, da u ti ostaviti sve to imam, i neka ti je
sa sreom.8
Moda: Kada bismo nas dve imale da trimo palio,9
ne znam koja bi od nas dve stigla prva, jer ako ti tri,

moj galop e biti bri; a budemo li stajale u mestu, ako
se ti onesvesti, rei u ti, to e biti moj kraj. Zato da
nastav imo tranje, i trei, kako ti veli, moemo da pri
amo o naim stvarima.
Smrt: U dobri as! Dakle, poto te je rodilo telo
moje matere, bilo bi sasvim na mestu ako bi me ti pomo
gla u mojim stvarima.
Moda: Ja sam to inila i u prolosti, i to vie nego
to ti misli. Na prvom mestu, ja koja stalno ukidam ili
izv rem sve druge navike, nisam nikada dozvolila da
umiranje bilogde zamre: moe i sama da vidi da ono
bez prekida traje otkako je sveta i veka.
Smrt: Zaista udo, da nisi uinila ono to nisi ni
mogla uiniti!
Moda: Kako nisam mogla? Vidi se da ne zna ka-
kvu mo ima moda.
Smrt: U redu, dobro. Imaemo vremena da o tome
govorimo kada umiranje prestane da bude svakodnev-
ni obiaj. U meuvremenu, ja bih da mi ti, kao dobra
sestra, pomogne da postignem suprotno od toga, i to
lake i bre negoli do sada.
Moda: Ja sam ti ve govorila o nekim svojim pos
tupcima, koji tebi znatno koriste. Ali to je sve nita u po-
reenju s onim to u ti rei. Malo pomalo, a naroito u
poslednje vreme, ja sam, da bih ti pomogla, obustavila
i poslala u zaborav napore i vebe koje su od koristi za
telesno zdravlje, i zavela ili uinila da se ceni bezbroj po-
stupaka koji na hiljadu naina naruuju telo i skrauju
ivot.10 Osim toga, uspostavila sam u svetu takva pravi-
la i navike, da je i sam ivot to se tie voenja rauna
44 | akomo Leopardi
kako o telu tako i o dui, vie mrtav negoli iv; tako da
se za ovaj vek moe zaista rei da je vek smrti.11 I dok u
drevnim vremenima nisi imala druga imanja sem jama i
peina, po kojima si u mraku sejala gomile kostiju i prah
seme koje roda ne daje sada raspolae sunanim
prostranstvima, svetom koji se kree i hoda okolo na
svojim nogama, koji, moe se rei, tebi stoji na raspo
laganju od samog roenja, ukoliko ga ve nisi pokosila
dok je jo bio u nastajanju. tavie, dok si u prolosti bi
la omraena i dostojna prezira mojim naporom danas
stvari su dotle dole da svako ko je iole pametan ceni
te i hvali, pretpostavljajui te ivotu, i toliko te voli da
te stalno priziva i u tebi vidi svoju najveu nadu.12 Na
kraju, kako sam videla da su se mnogi hvastali da ele
besmrtnost, to jest da ne umru u potpunosti, jer dobar
deo njih samih ne bi dopao u tvoje ruke, i pored toga to
sam ja znala da je to kojeta i da, kada su oni, ili drugi
iveli u ljudskom seanju, iveli su, da tako kaemo, sa
sprdnjom, i u svojoj slavi nisu uivali nita vie negoli
to su patili od vlage u svojim grobovima; u svakom slu
aju, shvatajui da te sva ova zavrzlama oko besmrtni-
ka pee, jer je izgledalo da ti to smanjuje ast i ugled, ja
sam ukinula ovaj obiaj da se trai besmrtnost, ak i u
sluajev ima kada je zavreena.13 Ishod je taj da danas,
ako neko umre, moe biti sigurna da ne postoji nijedan
njegov deli koji nije mrtav, i da je za njega najbolje da
ode pod zemlju odmah i ceo, kao ribica koju proguta
u jednom zalogaju, glavu, kosti, i sve ostalo. Ove stvari,
kojih niti je malo, niti su male, ja sam inila dosad tebe
radi, elei da time uveam tvoju mo na zemlji, kao

to se i desilo. I sa ovim ciljem, spremna sam da svakog
dana to inim, pa i vie od toga; imajui ovo u vidu, ja
sam i pola da te traim, i u vezi sa tim meni se ini da
nas dve vie nikada ne treba da naputamo jedna drugu,
jer ostanemo li zajedno, moemo da se, shodno okolno-
stima, savetujemo i onda donosimo bolja reenja negoli
obino, kao i da ih bolje sprovodimo u delo.
Smrt: Pravo veli, tako emo i postupiti.
46 | akomo Leopardi
Napomene
1
Ovaj razgovor, u duhu dijaloga XVIII veka napisan je izmeu 15. i
18. februara 1824. Radi se o satiri na modu, promenljivu i iracionalnu u
svome toku, koju Leopardi stavlja rame uz rame sa Smru, nita manje
neumornom u svom optem unitavanju. I ovo je jedna varijacija na
Istoriju: glupost sveta uopte, i posebno u modernim vremenima.
Sut ina argumenta (s obzirom da je svima poznato ta smrt ima da
kae) lei u dva izlaganja Mode. U prvom ona se hvalie kako se na
metnula svetu svim onim kojetarijama koje obino smatramo mo
dom. Drugi monolog zadire neto dublje, opisujui njen uticaj na
miljenje, ideale i velikodune iluzije, stvari koje su za Leopardija
zaista predstavljale pravu sutinu ivota i smrti.
2
U prethodnim izdanjima pre 1835 (Starita) stajalo je: Madonna
Morte. za galicizam Madama, Leopardi se odluio zato to je ovaj iz
raz u to vreme bio u dnevnoj upotrebi, a samom dijalogu je davao i
franc usk i ukus.
3
Petrarca, Rime LIII, 77, (Spirito gentil), nije usputni citat, jer Pe
trark a govori o dekadenciji svojih savremenika u poreenju sa svetom
drevn ih vremena.
4
Jasna aluzija na petrarkizam XVI veka; manje je jasan poziv na
pet rark izam XIX veka, koji tada nije bio naroito razvijen, vidi Zib.
4246.
5
Zapravo, Petrarkin Triumphus Mortis.
6
Ovu mitsku vezu je, naravno, smislio sam Leopardi.
7
Oskudna reenica u kojoj se Smrt izraava kao ljudi: ... sigurnija
negoli smrt.
8
Iznova rei sumnjivog ukusa, gde se Smrt izraava sasvim popu
list ik i.

9
Palio je trofej koji se daje pobedniku u uvenoj i istorijskoj konj
skoj trci (koja se i danas odrava) u Sijeni. Meutim, ovde je primetan
i odjek iz Danteovog Pakla XV, 121-4 (Brunetto Latini).
10
Ovo mesto je u samoj ii Razgovora; Leopardi polemie protiv
svog vremena i podvlai njegov nedostatak ivotne snage, to je jo
jedan od stalnih Leopardijevih refrena (v. Tristan, str. ?). Za njega je
telesna snaga drevnoga sveta ila ruku pod ruku sa snagom mate. U
Zib. 207, on navodi Poupa (Pope), Kanovu, Voltera, Dekarta i Paskala
kao intelektualne genije i fizike slabie, i dodaje: veliina uma danas
ne moe se stei bez neprekidnog procesa duhovnog slabljenja na ra
un telesnog, otrice na raun korica.
11
U Pesmama (Anelu Majiju, 4) Leopardi je svoje vreme nazvao
mrtvim stoleem.
12
Leopardi insistira ovde, kao i na drugim mestima u Malim ogledi
ma (ali i u Nonoj pesmi; Ljubav i smrt), gde je njegovo prieljk i
vanje smrti iskreno izraeno. Meutim, njemu je ovde glavna namera
da satirizuje smrt, kao i propadanje koje je izazvalo tako uasno sta
nje.
13
Ovo je glavna tema Parinija (str. ?).
48 | akomo Leopardi
PREDLOG ZA NAGRADE
AKADEMIJE KSILOGRAFA1
Akademija ksilografa,2 u skladu sa svojom prvenstve

nom svrhom, i u stalnom nastojanju da sve sopstvene
zadatke stavi na raspolaganje optoj stvari, cenei da u
ovom cilju nema nieg prikladnijeg od pomagnaja raz
voja i tenji
Srenog stolea u kome ivimo,3
kako to kae jedan uveni pesnik, preuzela je na sebe
da pomno razmotri vrednost i prirodu vremena u kome
ivimo, pa je nakon dueg i zrelog ispitivanja odluila da
ga nazove epohom strojeva, ovo ne samo zbog toga to
dananji svet radi i ivi moda vie mehaniki od svih
ranijih pokolenja, ve i stoga to ceni veliki broj strojeva
nedavno pronaenih i primenjenih ili koje danas prona-
lazimo i primenjujemo u tolike i zaista razne svrhe, tako
da se moe rei kako sada strojevi, a ne ljudi vode rauna
o ljudskim potrebama i ljude zamenjuju u radu. Imajui
ovo u vidu, pomenuta Akademija izraava svoje najvee
zadovoljstvo, ne toliko zbog oiglednih pogodnosti koje
iz takvog stanja stvari proishode, koliko iz dva razloga

koje smatra od izuzetne vanosti, iako su ovi obino van
panje. Prvi se sastoji u tome da se Akademija uzda da
e vremenom strojevi obavljati funkcije i zadatke ne sa
mo materijalne ve i duhovne prirode; prema tome, na
isti nain kao to smo se pomou ovih maina oslobo-
dili i zatitili od teta zbog gromova i tua, i od mnogih
slinih nesrea i bojazni, tako e se postepeno pronai,
da reemo, primera radi (sa dunim izvinjenjem za no
vosazdane rei), i neki zavistobran, neki klevetobran,
zlobobran, ili pak prevarobran, neki zdravstveni prenos
nik 4 ili drugi izum koji bi nas oslobodio od sebinosti, od
prevlasti osrednjatva, od berietne sree budala, nitko
va i nedostojnih, od opte nepanje i siromatva mudrih,
pristojnih i velikodunih, kao i od drugih slinih nepri-
jatnosti, koje su ve itav niz vekova naovamo tee od-
stranjive negoli to je to bio sluaj s gromovima i tuom.5
Drugi i glavni razlog je u tome to s obzirom da je veina
filozofa oajna zbog sumnje da e ikada biti u stanju da
nae leka nedostacima ljudskog roda, koji su shodno ve-
rovanju vei i brojniji od samih vrlina; i smatrajui izve-
snim da je mogunost vea ako se ovaj pretopi u novi
kalup, ili zameni nekim drugim, nego da se popravlja,
Akademija ksilografa nalazi veoma korisnim da ljudi
to je mogue u veem broju napuste ivotne zadatke,
i svoje mesto postepeno prepuste strojevima koji e ih
zameniti. I reena da svim svojim moima doprinese na-
pretku ovog novog poretka stvari, predlae, za sada, tri
nagrade onima koji e izmisliti tri dole opisana stroja.
Svrha prvog bie da igra ulogu i linost prijatelja, koji
ne kudi i ne ismeva prijatelja iza njegovih lea;6 ne okleva
50 | akomo Leopardi
da ga podri onda kada uje da ga neko kritikuje ili mu
se ruga, koji sopstvenu reputaciju duhovite i krasnore
ive linosti koja druge zasmejava, ne koristi na raun
prijateljstva; koji ne iri poverenu mu tajnu da bi time
postigao uinak ili sebi obezbedio sadraj za docnije
ispredanje ili se pravio vaan; koji se ne koristi prisnou
i poverenjem od strane prijatelja kako bi ga to lake isti-
snuo ili se izdigao iznad njega; koji ne zavidi njegovim
uspesima; koji vodi rauna o njegovim interesima, izbe-
gavajui i ispravljajui svaku tetu, i koji je uvek spreman
da izae u susret njegovim molbama, kao i onda kada mu
je potreban, i to ne samo na reima. to se ostalih stvari
tie koje treba da ine sastavni deo ovog automata valja
voditi rauna o razmatranjima o prijateljstvu Cicerono-
vom i markize od Lambera.7 Akademija je miljenja da
izum jednog ovakvog stroja ne bi trebalo smatrati nemo-
guim, niti preterano tekim, s obzirom da smo, ostavi-
mo li po strani automate Reomontanove, Vokasonove
i ostalih, kao i onaj u Londonu to je crtao figure i por-
trete, i uz to i pisao ono to mu je bilo ko diktirao, videli
i vei broj strojeva koji su mogli da igraju ah za svoj ra-
un.8 Sada, po miljenju mnogih mudraca, ljudski ivot
je ista igra a neki tvrde da je stvar jo i manje vanija od
toga, i da je izmeu ostalog voenje jedne partije aha
u veoj saglasnosti s razumom, i da su potezi u njemu
obazrivije smiljeni negoli u samom ivotu, koji je uz to,
po kazivanju Pindarovom, stvar nita sutastvenija nego
to je to senka iz nekog sna,9 sasvim dostojan jave jednog
automata. to se govora tie, izgleda nesumnjivo da ljudi
imaju sposobnost da ga prenesu na strojeve koje prave, o

emu nam svedoe razni primeri, a posebno onaj koji se
moe proitati o Memnonovom10 kipu i glavi koju je Al-
bert Veliki napravio, i koja je bila do te mere priljiva da
je sv. Toma Akvinski omrznuvi je razbio.11 I ako je ve
papagaj iz Nevera,(1) uza sve to to je bio ivotinjica, znao
da odgovara na pitanja i da pria,12 tim pre je verovati da
moe postii isti uinak i stroj koga je izmislio ovekov
um, a nainile njegove ruke, koji nee morati da bude
brbljiv kao papagaj iz Nevera i drugi njemu slini koje vi-
di i uje svakog dana, niti pak kao glava koju je nainio
Albert Veliki, jer joj nee biti pogodno da uznemirava
prijatelja terajui ga da je razbije. Izumitelj ovog stroja
kao nagradu dobie zlatnu medalju teine etiri stotine
cekina, koja e s jedne strane nositi lik Pilada i Oresta,13 a
s druge ime nagraenog, sa urezanim zapisom: Prvom
proverau drevnih mitova.14
Drugi stroj e biti vetaki ovek na paru, sposoban
da obavlja asna i plemenita dela. S obzirom da, izgleda,
drugog sredstva nema, Akademija smatra da se para15
moe korisno primeniti da podari jedan samohod i
ovaj usmeri u pravcu reenja vrednih i slavnih dela. Oni
koji budu uzeli na sebe da naprave ovakav stroj, neka
pogledaju poeziju i romane, koji bi trebalo da im budu
putokaz za upravljanje u pogledu valjanosti i radnji koje
ovaj automat16 treba da obavlja. Nagrada e biti zlatna
medalja teine etiri stone cekina koja e s lica nositi
utisnut neki znaajniji prizor iz Zlatnoga doba, dok e
sa nalija stajati ime pronalazaa stroja uz zapis uzet i
etvrte Vergilijeve ekloge Quo ferrea primvm desi
net ac toto svrget gens avrea mvndo!17
52 | akomo Leopardi
Trei stroj treba da bude napravljen tako da obavlja
poslove jedne ene kakvu je delimino zamislio i opi
sao grof Baldasar Kastiljone u svojoj knjizi Dvorjanin,18
a delimino i drugi, koji su o tome raspravljali u raznim
spisima, lako pristupanim, i po kojima je mogue rav
nati se, kao i po onoj grofovoj. Ni pronalazak ovog stroja
ne bi trebalo da izgleda nemogu ljudima naeg vreme
na, ako samo pomisle da je u dalekim drevnim vreme
nima, kada se nije znalo za nauku, Pigmalion19 bio u sta-
nju da sopstvenim rukama stvori sebi nevestu, za koju
se smatra da je najbolja mogua ena svih vremena. Pro
nalaza u ovog stroja bie dodeljena zlatna medalja u te
ini od pet stotina cekina, na kojoj e biti predstavljen
sa jedne strane Metastazijev arapski feniks20 posaen
na vrh jednog drveta evropske vrste,21 dok e na drugoj
strani biti ispisano ime nagraenog, i sledee rei: Pro
nal aza vernih ena i brane sree.
Akademija je odredila da e se trokovi nuni za ove
nagrade podmiriti iz sume koja se bude zatekla u vreici
Diogenovoj,22 negdanjeg sekretara ove Akademije, ili
iz onog to se bude bilo nalo kod jednog od tri zlatna
magarca koja su pripadala trojici akademika ksilografa,
to e rei Apuleju, Firencuoli i Makijaveliju,23 ija su
dobra testamentom zavetana Akademiji, to je u istori
ji iste i zapisano.

Napomene
1
Predlog je napisan izmeu 22. i 25. februara 1924. Nema sum
nje da je Leopardi u Annali di scienze e lettere (Analima nauke i knji
evnosti) za god. 1810, proitao Izvetaj sa skupa Akademije pitago
rejaca (Ragguaglio di unadunanza dellAccademia dei Pittagorici Uga
Foskola.) Izvesne crte ove satire na akademski svet, vezane su za taj
tekst, dok su polemika protiv strojeva i nabeena civilizacija XIX
vek a tipine za Leopardija. Ovaj mali ogled (operetta) nastavlja, i jo
vie istie satirinu venu izraenu u Herkulu i Modi i Smrti, ali
na jedan neto drugaiji nain. Naputen je dijalog, a jezik i stil, da
lek i od idiomatskog, namerno su kruti i zvanini. U sutini, ovo je
polem ik a protiv pretenog, svojevremenog optimizma, kao i uverenja
da svakog dana i u svakom pogledu stvari idu nabolje. U rastuem
prest iu strojeva pisac je video ne blagodet, ve pretnju oveanstvu
otprilike, kao dananja polemika o teti i korisnosti kompjutera i
Interneta to e rei, onome to je uroeno, prisno nae i matovito u
svakome od nas, jer je Leopardi pre svega ubeeni individualista. On
se ovoj temi vraa u Tristanu. Jo ranije, 1817-18, on sr ovog svog
gled ita iznosi u Zibaldonu, 22: I stoga nema sumnje da se iz napretka
razuma i iezavanja iluzija raa varvarstvo, i izuzetno prosveeni
svet ne postaje uopte visoko civilizovan, kao to to dananji filozofi
zam iljaju, Gospoa de Stal (Mme de Stal), itd., ve varvarski, kome
stanju se uurbano pribliavamo, i ve smo tako rei stigli. Fubini, na
primer, u svom izlaganju (str. 84) kritikuje Leopardija jer njegov izbor
strojeva nije bogzna kako matovit, i u stvari predstavlja opte mesto.
Meut im, pisac je imao u vidu (opravdano?!) akademiju savrenih
glupak a, te bi, da je akademicima dodelio matovitost, to bilo u
suprotnosti sa samim njegovim ciljem. Prema tome, on je postupio u
okvirima ogranienja nametnutih ironinom potkom zamisli.
54 | akomo Leopardi
2
Akademija je, naravno, Leopardijeva tvorevina, premda se termin
(pesma zajedljivog sadraja) vezuje za Timona iz Fliunta
(oko 320-230 stare ere), kao i za druge pisce silloi-a. Izbor naslova je,
prema tome, u svom krutom obliku sasvim odgovarajui.
3
Stih je, neto malo izvrnut, uzet iz Animali parlanti (ivotinje koje
govore) XVIII, 106, 6 . B. Kastija (G. B. Casti). Termin uveni je,
naravno, ironian: strunjacima koji su prouavali Leopardija bilo je
potrebno veoma dugo vremena dok su doli do Kastija.
4
Satira na nauni jezik i terminologiju, koje Leopardi, pobornik tzv.
proze illustre, nije voleo. Zdravstveni prenosnik doslovni je prevod
sintagme fillo di salute. Etimoloko objanjenje je da je ovo ran i termin
za ono to mi danas zovemo uzemljenje ili zemlja, u elektrici.
5
Za procenu onoga ta za nas novine znae, iako oni koji se njima
danas koriste ne mogu da zamisle da je neko ikada mogao bez njih,
itd., vidi Zib. 4198-99.
6
U opisu lanog prijatelja, moe se videti Leopardijeva bliskost sa
Horacijem, Serm. I, IV, 80 i dalje: Absentem qui rodit amicum / qui non
defendit alio culpante, solutos / qui captat risus hominum famamque dicacis,
/ fingere qui non visa potest, commissa tacere / qui nequit, hic niger est, hunc
tu, Romane, caveto (Ko zajeda odsutnog prijatelja, ko ga ne brani onda
kad ga neko optuuje, ko izaziva svet na preterani smeh kako bi ispao
duhovit, ko zna da izmilja stvari koje video nije, i ne ume da uti kada su
u pitanju tajne, taj je crna dua, i od takvih se, Rimljani, valja uvati).
7
Pominjanje Cicerona (Leliju i O prijateljstvu) u istom dahu sa mar
kizom od Lambera (Anne Thrse de Lambert), sastavni je deo o
kantne Leopardijeve ironije. Meutim, treba rei da je on veoma ce
nio Gospou od Lambera, koju je u Zibaldonu esto spominjao. Ovde
je konkretno re o njenoj Raspravi o prijateljstvu (Trait de lamiti).
8
Reomontan (Regiomontanus), pseudonim je Johana Milera od
Ken igsberga (Johann Mller von Knigsberg, 1436-76), astronoma i
pronalazaa nekolikih automata; ak od Vokansona (Jacques de Vau
canson, 1709-82), iz Grenobla pravio je mehanike igrake; ahovske
strojeve su izumeli V. (W) Kempelen (1751-1801) i Leonard Melcel
(Leonhard Maelzel, 1783-1855). Upr. E. A. Po, Melcelov ahista (Mael
zels Chess-Player).
9
Pindar, Ode, Pitska VIII.
10
Mitski, etiopijski kralj koji se borio u Trojanskim ratovima. Pre
ma Strabonu njegov kip pod zracima izlazeeg sunca glasno je slavio
Auroru, njegovu majku.

11
Albertus Magnus, filozof sholastiar (XIII vek), uitelj sv. Tome
Akv inskog. Pojedinost koju navodi Leopardi izmiljen je aljivi do
gaaj.
12
Vidi Greseov Vert-Vert (Leopardi). . B Gresset (1709-77) na
pisao je ovu burlesku u kojoj je glavna linost jedan brbljivi papagaj.
13
Klasini uzor za pravo prijateljstvo. Pilad je odani Orestov prija
telj i njegov drug u tragedijama Eshilovim, Sofoklovim i Euripidovim,
inspir isan im mitom o Orestovoj osveti Egistu i Klitemnestri.
14
Ironini odjek Petrarkinog Prvi slikar drevnih seanja, (Trium
phus fam, III, 15).
15
To jest, neto apstraktno.
16
Implikacija je da su velika i slavna dela do te mere pala u zaborav
da ih valja potraiti u knjigama.
17
Verg. Ecl. IV, 8 itd.: Nek prestane gvoe i svet od zlata nikne
iz zemlje.
18
Baldassar Castiglione (1478-1529). Njegova knjiga Il cortegiano
(Dvorjan in), izraava mnoge renesansne ideale i bila je od velikog uti
caja u celoj Evropi XVI stolea. Pojedinost je uzeta iz 3. knjige ovog
dela.
19
Prema Ovidiju (Met. X, 243-97), Pigmalion se zaljubio u kip koji
je sam nainio, i ubedio Veneru da ovaj preobrazi u enu.
20
Metastasio, pesnik i libretista XVIII veka. Pojedinost se odnosi
na njegov komad Demetrio, in 2, scena 2: la fede degli amanti / come
laraba fenice; / che vi sia ciascun lo dice; / dove sia nessun lo sa (Vernost
ljubavnika je / kao arapski feniks, / za kog svi vele da postoji; / a gde
je, to niko ne zna).
21
Fubini: Kao da je eleo rei da se verne ene, inae svugde retke,
u Evropi ne mogu nai.
22
Vreica za novac Diogenova (oko 400-oko 325 p.n.e.), osnivaa
cinike kole, koji je u potpunosti odbacivao sva ovozemaljska dobra,
bila je veito prazna.
23
Apulej (roen oko 123 n.e.), pisac je jedinog do nas dospelog la
tinskog romana Metamorphoseon, poznatog takoe kao Asinus aureus
(Zlatni magarac). Agnolo Firenzuola (1493-1543) je slobodno preveo
pomenuti roman. Niccol Machiavelli (1469-1527), pisac je Vladara
(Il principe), kao i dueg alegorinog speva u terzza rimi, Dellasino
doro (O zlatnom magarcu), u kome je satirino obradio likove svojih
firentinskih savremenika.
56 | akomo Leopardi
RAZGOVOR IZMEU JEDNOG
AVOLKA I JEDNOG PATULJKA1
avolak: Ah, ti si tu, sine Sabazijev?2 Kuda si to

krenuo?
Patuljak: Otac me alje da vidim ta kog vraga
rovare ovi nitkovi od ljudi; zato to je, kad su oni u pi
tanju vrlo podozriv, jer eto ve due vreme nam ne za
daju brige,3 i u celom njegovom kraljevstvu nigde nikog
ivog od njih da nae. Sumnja da ne pripremaju neto
krupno protiv njega: kako se vratio obiaj da se kupo
vina i prodaja obavlja pomou ovaca, a ne putem zlata i
srebra; ili da se civilizovani narodi zadovoljavaju meni
cama4 umesto upotrebom kovanog novca, kao to je to
nekad vie puta bilo u prolosti ili kao to to ine var
vari, staklenim brojanicama; ili da su ponovo na snazi
Likurgov i zakoni,5 to se njemu ini najmanje verovat
nim.
avolak: Uzalud ih oekujete, mrtvi su svi odre-
da, poslednja je reenica iz jedne tragedije u kojoj su svi
odreda mrtvi.6
Patuljak: ta ti to hoe da kae?

avolak: Da su svi ljudi mrtvi i da je ljudski rod
zatrt.
Patuljak: Pa, to je vest za novine.7 A o tome dosad
niko ni rei.
avolak: Budalo, kako ne shvata, ako su ljudi
mrtv i, nema vie ni novina?8
Patuljak: Pravo veli. I kako emo sada dobijati
vesti o tome ta se u svetu dogaa?
avolak: Kakve vesti? Da je sunce svanulo i zato,
da je toplo ili hladno, da je tu i tamo pala kia ili sneg, ili
duvao vetar? Sad, kada vie nema ljudi Srea9 je skinula
koprenu s oiju, stavila naoare i okaila svoj toak o
kuku, sedi skrtenih ruku, i posmatra ta se u svetu zbi-
va, ne meajui se vie u sve to; nema vie kraljev ina ni
carevina koje se nadimaju i pucaju kao mehuri,10 jer su
sve odreda iilile; vie nema ratova, i sve godine nalie
jedna na drugu, kao jaje jajetu.
Patuljak: I odsad neemo znati koji je dan u me-
secu, poto vie nee imati ko da tampa kalendare.11
avolak: To i nee biti neka velika teta, jer me-
sec zbog toga nee skrenuti sa svog puta.
Patuljak: I dani u nedelji nee vie imati svoja
imena!
avolak: ta, boji se da ako ih ne bude zvao po
imenu, da oni nee doi! Ili moda misli, ako su ve
proli, da e ih moi dozvati natrag ako ih pozove?
Patuljak: A neemo vie moi da vodimo rauna
ni o godinama.
avolak: Tako emo moi da zabaurujemo go
dine, i budemo mlai; i poto vie neemo raunati vre
58 | akomo Leopardi
me koje prolazi, imaemo manje briga, i kada ostarimo
neemo vie iz dana u dan iekivati smrt.
Patuljak: I kako su samo mogli da nestanu ti ap
kuni?
avolak: Neki u meusobnim ratovima, neki na
sinjem moru, neki jedui jedni druge, neki od svoje sop
stvene ruke, neki trunui od nerada, neki to su mozgali
nad knjigama, neki zbog terevenki i sijaset drugih neu
merenosti; na kraju, prouavajui sve mogue naine da
se ponaaju protiv svoje prirode i na taj nain loe zavre.
Patuljak: I pored svega, ja ipak ne mogu da razu
mem da itava jedna ivotinjska vrsta moe da najed-
nom nestane,12 kao to ti to kae.
avolak: Ti, koji si geoloki strunjak, morao bi
znati da sluaj nije nov, i da se mnoge ivotinje koje su u
davnim vremenima postojale danas vie ne mogu nai,
sem poneki njihov okamenjeni13 fosil. Jedno je izvesno,
da ova sirota stvorenja nisu primenjivala nijednu od to-
likih majstorija koje su, kao to sam ti rekao, upotrebili
ljudi da bi sebe odveli u propast.
Patuljak: Neka je kako ti kae. Ba bih voleo ka
da bi neko, jedan ili dvojica od ovog oloa ponovo oi
veo, da ujem ta bi samo imali da kau kada vide kako
druge stvari, iako je ljudski rod iezao, jo uvek traju i
dalje postoje kao i pre, dok su oni verovali da je celi svet
tu, i da opstaje samo njih radi.
avolak: I nisu hteli ni da uju kako je stvoren i
da se odrava za avolke.
Patuljak: Ako ovo stvarno kae, onda zaista pri
a avolije.

avolak: Zato? Ja to zaista i mislim.
Patuljak: Hajde tamo! Ba si pravi pajac. Ko to ne
zna da je svet stvoren za patuljke?
avolak: Za patuljke, koji su neprestano pod zem
ljom? Priam ti priu! ta se patuljaka tiu sunce, mesec,
vazduh, more, polja?
Patuljak: A ta je avolke briga za rudnike zlata i
srebra, i celo zemljino telo, sem za njen gornji sloj koe?
avolak: Dobro, dobro, da li ih je briga ili nije,
da ostavimo tu prepirku, jer ja sam ubeen da guteri i
muve veruju kako je ceo svet sazdan posebno njih radi.14
Zato neka se svako dri svog miljenja, jer inae mu ga
niko nee izbiti iz glave, a sa svoje strane, rei u ti samo
ovo, da se nisam rodio avolkom, ja bih bio oajan.
Patuljak: I sa mnom bi bilo isto, samo da se nisam
rodio kao patuljak. A sada, bio bih rad da saznam ta bi
ljudi imali da kau o svojoj umiljenosti zbog koje su se,
izmeu ostalih zala nanetih ovom i onom, sputali du
boko duboko pod zemlju otimajui nam na silu ono to
je nae, priajui kako ta dobra pripadaju ljudskom ro
du i da ih je priroda sakrila i pohranila tamo dole iz ale,
poto je htela da vidi da li e ih ljudi pronai i izvui na
povrinu.
avolak: Zar te to udi? Oni su se ne samo ube-
ivali da stvari u svetu nemaju druge svrhe do da slue
njima, ve su raunali da i sve ostalo skupa uporeeno
sa ljudskim rodom, predstavlja kojeta. Zbog toga su
ono to se njima deavalo smatrali kao svetske revoluci
je, dok su istorije svojih naroda shvatali kao istoriju sve-
ta: premda je bilo mogue nabrajati tolike druge vrste,
60 | akomo Leopardi
neu rei jednostavno stvorenja u najirem smislu, koli-
ko je bilo i ivih ljudi. Meutim, ove ivotinje, posebno
stvorene da bi se oni njima koristili, nisu nikada prime-
tile da je svet doivljavao pobune.
Patuljak: Da li su komarci i buve takoe bili stvo
reni na polzu ovekovu?
avolak: Pa naravno; to jest, da bi ih, kako su go-
vorili, nauili strpljenju.
Patuljak: Zaista, da nije bilo buva, ko bi ih drugi
nauio strpljenju!
avolak: Nego, prema Hrizipu,(1) svinje su bile ko
mae mesa koje je priroda namerno pripremila za kuhi
nje i ostave ljudi, i, da se ne bi ukvarilo, bilo je zainjeno
duom umesto solju.15
Patuljak: A ja, suprotno od toga, mislim da je
Hrizip imao u glavi malo vie soli16 umesto due, neto
slino mu ne bi ni palo na pamet.
avolak: A i ovo je zabavno: bezbroj ivotinjskih
vrsta, ljudi, njihovi gospodari nisu ni videli niti upozna-
li, bilo zbog toga to ove ive gde ovek nije nogom kro-
io, ili stoga to su bile toliko siune da ih ovaj ni na ko
ji nain nije mogao otkriti. A i tolike druge vrste su tek
odskora primetili. Slino neto bi se moglo rei i za biljni
svet, kao i za hiljadu drugih. Isto tako, s vremena na vre-
me, zahvaljujui svojim teleskopima, postajali su svesni
prisustva neke zvezde ili planete za koje nisu dotad ni
znali da na svetu postoje; jer su zamiljali da su zvezde i
planete, kako bih to rekao, fitilji na fenjerima stavljenim
tamo gore kako bi ovde dole sluili kao svetiljke njiho-
vim gospodstvima za njihove none podvige.

Patuljak: Tako da su u letnjim mesecima, kada bi
primetili da neki od tih plamiaka ponekad nou proleti
prostorom, verovatno govorili kako neki duh mrvi zvez-
de da bi to posluilo ljudima.
avolak: Meutim, sada kada su iezli, zemlja ne
osea da joj bilo ta nedostaje, niti su reke umorne zbog
svog toka, a more, iako vie ne mora da slui plovidbi i
saobraaju, ne daje znake da e zbog toga presuiti.
Patuljak: A to se zvezda i planeta tie, one i dalje
izlaze i zalaze, i nisu se zavile u crno.
avolak: A i sunce nije prekrilo svoje lice rom,
kao to je to, po kazivanju Vergilijevom,17 uinilo kada
je ubijen Cezar, kojom prilikom je bilo, ja mislim, nita
manje tuno od Pompejevog kipa.18
62 | akomo Leopardi
Napomene
1
Ovaj razgovor napisan je izmeu 2. i 6. marta 1824. Osnovni mot iv
ovog malog ogleda je ravnodunost svemira u odnosu na ljudske sud
bine. Patuljak i avolak (duh zemlje odn. vazduha) linosti savreno
prilagoene za cerebralnu, kontrolisanu satiru, izlau podsmehu lju
de koji su uobraavali da je svet stvoren njih radi, to ih je dovelo do
samounitenja (ratovi, samoubistva, itd.). Ova tema, svet bez ljudi,
veoma je draga Leopardiju, i on se njom bavio i u Razgovoru izmeu
dve ivotinje (Dialogo tra due bestie) i Razgovoru jednog konja i jed
nog bika (Dialogo di un cavallo e un toro), napisane verovatno 1820, koje
je izostavio iz naknadnih izdanja. Ravnodunost prirode u odnosu
na oveka Leopardi je detaljnije razradio u Prirodi i Islanan inu
(str. ?). Osim toga, slino Paskalu piev pogled bio je esto upuen
onom beskonanom prostoru neba o kome je re na kraju ovog raz
govora. Ova kosmika vizija pieva u osnovi je njegovog knjievnog
postupka, koji je ponekad i na granici frivolnog. Posle donekle teke
ironije u Ksilografima, stil je ovde prikladno lak, i umesto otvore
nog ruganja oveku, pisac se zadovoljava da ljude izloi blagom pod
smehu. Izvesno je da su neke ideje u ovom tekstu pozajmljene od
Fontanelovih (Fontanelle) Entertiens sur la pluralit des mondes.
2
Traansko-frigijsko boanstvo vegetacije, koje odgovara Bahu.
Kabal ist i su ga smatrali najstarijim meu gnomima (patuljcima).
3
Time to odnose srebro i zlato.
4 Hartije od vrednosti. Upr. Pesme, Palinodija markizu inu Ka
pon iju, 57-59: Ba mnogo puta / e prezreti srebro i zlato, zadovolja
vaju i se / hartijama od vrednosti.
5
Likurg je bio tradicionalni ustavotvoritelj Sparte, koji je, izmeu
ostalog, nalagao upotrebu kovanog novca. Upr. Zib. 1170.

6
Rutzvanscad il giovine (1724) od Zakarije Valereska (Zaccaria Va
leresco). Rei koje izgovara sufler na kraju tragedije.
7
Leopardi je prezirao novine, kao i optimistiku filozofiju koju su
popularizovale. Upr. Tristan.
8
U izdanjima iz 1827. i 1834. tekst je glasio: Poto su ljudi mrtvi,
vie nema nikoga ko bi hteo da tampa novine, niti bi ko eleo da snosi
trokove, a nema ni toga ko bi ih kupovao za gotov novac. Patuljak: Pra
vo kae. A ne bi trebalo da bude ni onih koji bi mogli da ih tampaju, i
kada bi hteli. avolak: Tako je. I sada, kako emo?
9
Tradicionalno, Srea (Fortuna) prikazana je kao ena vezanih
oiju, uspravna i na toku koji je u stalnom pokretu.
10
Rolando, XXXIV, 76.
11
Uprv. Razgovor izmeu prodavca almanaha i jednog prolaznika
(str. ?).
12
U prethodnim, ve pomenutim izdanjima na ovom mestu je staja
lo: Kako moe da se zaboravi seanje na jednu dobru osobu. avolak:
Ti, koji si takav strunjak za mineralogiju, kada bi isto tako bio upoznat
sa istorijom ivotinja, znao bi za njihove razne vrste... Patuljci su i
vel i pod zemljom, i to objanjava aluziju na mineralogiju.
13
Pridev dodat u poslednjem pievom izdanju.
14
Satirizujui iluzije ivotinja, pisac ima u stvari u vidu aluziju na
ljude i doktrinu o krajnjim uzrocima.
15
Hrizip iz Soloija (281-205 pre n.e.), bio je uitelj stojicizma.
16
Naravno, u smislu atike soli, tj. pameti.
17
Upr. Verg. Georgicon I, 466-67: Ille etiam extinto miseratus Csare
Romam / quum caput obscura nitidum ferrugine texit. (I on je, po smrti
Cezarovoj, saaljevao Rim, kada je svetlo lice prekrio rom).
18
Poznati Cezarov protivnik: budui mrtav pre Cezara, pored ijeg
je kipa u senatu ovaj izboden pao, samo ga je on alio, tj. niko.
64 | akomo Leopardi
RAZGOVOR IZMEU
MALAMBRUNA I FARFARELA1
Malambrun: Dusi ponora, Farfarele, iriate, Ba

koner u, Astarote, Alikine,2 ili koja bilo da su vam ime
na, u ime Belzebubovo3 ja vas prizivam, i nareujem
vam krepkou svojom, monom da razvali mesec i pri
kuje sunce nasred neba:4 neka jedan od vas doe s jas
nim pristankom vaega kneza, i s punim ovlaenjem
da moe da upotrebi sve snage pakla i meni ih stavi na
raspolaganje.
Farfarel: Evo me.
Malambrun: Ko si ti?
Farfarel: Farfarel, nareuj!
Malambrun: Ima li saglasnost Belzebubovu?
Farfarel: Imam, evo je; i u tvojoj slubi ja mogu
da inim ono to bi i kralj glavom mogao da ini, i vie
nego to bi to mogla sva druga stvorenja zajedno.
Malambrun: Dobro, mora da mi ispuni jednu
elju.
Farfarel: Bie usluen. ta ite? Plemstvo vie
od onog atrejskog?5

Malambrun: Ne!
Farfarel: Bogtstva vea od onih koja e se nai u
Manoji(1) kada bude otkriven taj grad.6
Malambrun: Ne!
Farfarel: Carstvo vee od onog to vele da ga je
Karlo V usnio jedne noi?7
Malambrun: Ne!
Farfarel: Da elji tvojoj podvedem enu benju
od Penelope?8
Malambrun: Ne! Misli li da bi za tako neto mo
rao avole da prizivam?9
Farfarel: Poasti i unapreenja, ti koji si lupe?
Malambrun: Vrag bi mi pre potreban bio kada
bih suprotno od toga eleo.10
Farfarel: Konano, ta mi zapoveda?
Malambrun: Usrei me za jedan trenutak.
Farfarel: Ne mogu.
Malambrun: Kako to ne moe?
Farfarel: Saveu svojoj kunem ti se, da to ne
mogu.11
Malambrun: Saveu potenog demona.
Farfarel: Sigurno. Raunaj da ima potenih a-
vola, kao to ima i ljudi.
Malambrun: Ali, vodi rauna, obesiu te o rep za
jednu od ovih greda, samo li me smesta ne poslua, i to
bez pogovora.
Farfarel: Bolje je da me ubije, nego da mi trai
da udovoljim tvojoj elji.
Malambrun: Onda idi dovraga otkuda si i doao,
i neka Belzebub glavom doe ovamo.
66 | akomo Leopardi
Farfarel: Makar doao i sam Belzebub sa celom
udekom i svim Bolama,12 nee ni on moi da usrei
ni tebe niti druge tebi sline, vie negoli to sam ja to
mogao.
Malambrun: Ni za jedan tren?
Farfarel: Ni za jedan, i tavie ni za pola trena ili
njegov hiljaditi deo; nita drugaije negoli za celi ivot.
Malambrun: Ali kad ve ne moe da me uini
srenim ni na koji nain, moe li barem da me oslobo-
di nesree?
Farfarel: Ako tebi uspe da ne voli sebe iznad
svega.13
Malambrun: To u moi tek posle smrti.
Farfarel: Za ivota to ne moe nijedna ivotinja,
jer sama vaa priroda, pre bi vam podarila14 bilo ta dru-
go, negoli ovo.
Malambrun: Tako je.
Farfarel: Dakle, s obzirom da nuno voli sebe
najvie mogue, ti nita manje eli sebi i najveu mo
gu u sreu; a poto uopte ni izdaleka ne moe da za
dovolji ovu svoju elju, od koje vee nema, ostaje da
nikako ne moe izbei ni to da ne bude nesrean.15
Malambrun: Pa ni u trenucima kada budem ose
tio neko zadovoljstvo; jer nema nijednog koje e me us
reiti ili zadovoljiti.
Farfarel: Vaistinu nijednog.
Malambrun: I tako, poto ne moe da dostigne
elju koja mi je usaena u dui, to nee biti ni pravo za-
dovoljstvo; i istovremeno dok bude trajalo, ja neu pre-
stati da budem nesrean.16

Farfarel: Nee prestati: jer kod ljudi i ostalih i
vih stvorenja uskraivanje sree, premda bezbolno i bez
ikakv ih nedaa, pa i u trenucima koje vi zovete zado
voljstvom, dovodi do izriite nesree.
Malambrun: Tako da od roenja pa do smrti, na
a nesrea ne moe prestati ni samo za trenutak.
Farfarel: Ipak: prestaje, uvek kada spavate17 bez
snova, kada ste iznureni ili kada vam ula zamru.18
Malambrun: Ali zato nikada kada smo svesni
svog bia.
Farfarel: Ne, nikad.
Malambrun: Uopteno govorei,19 iz toga sledi
da je ne iveti uvek bolje od ivljenja.
Farfarel: Ako je uskraivanje nesree jednostav
no bolje od nesree.
Malambrun: I onda?
Farfarel: I onda, ako ti se ini kako si spreman
da mi preda duu pre vremena, ja sam spreman da je
odnesem.20
68 | akomo Leopardi
Napomene
1
Ovaj razgovor sastavljen je izmeu 1. i 3. aprila 1824. Malambrun
je fantastino ime, i ne bez izvesne negativne aluzije (male = zlo, bruno
= taman, mraan). Farfarel je danteovski avo (upr. Inf. XXI i XXII).
Ovaj dijalog se razlikuje od ostalih prethodnih satirinih malih ogleda,
po tome to u njemu jedva da je prisutna bilo kakva ironija, osim ne
kol iko poetnih zajedljivih avolovih pitanja. Umesto toga, ogled je
zapravo savreno skeletni tretman Leopardijeve teorije zadovoljstva,
iroko obraene u Zib. 165-183 (12-23. jul 1820). Ostavljajui po strani
svu argumentaciju u vezi sa problemom (jer Malambrun se ne ras
pravlja sa Farfarelom), pisac iznosi svoje misli o osnovnom pitanju
ljudske sree na krajnje mogui ogoleo, paradoksalan nain.
2
iriat i Alikin takoe su linosti iz Danteovog Pakla, XXI-XXII;
Astarot, iz Pulijevog (Pulci) Morgante Maggiore (Pevanje XXV);
Bakonero iz Malmantile racquistato Lorenca Lipija (Lorenzo Lippi).
3
avolski kralj.
4
Motivi drevnog sujeverja koje Leopardi iznosi u svom Saggio
sopra gli errori popolari degli antichi (cap. IV, Della maggia).
5
Atrejci: Homerovi heroji Agamemnon i Menelaj, sinovi Atrejevi,
koji su se hvastali svojim zevsovskim poreklom.
6
Pria o ovom gradu dola je do Leopardija preko Voltera, Kandid,
XVII-XVIII.
7
Nad ijim carstvom sunce nikad nije zalazilo, i koji je sanjao da
vlada svetom.
8
Penelopa, uvena po svojoj postojanosti, izloena je avolskom
podsmehu; re besna u originalu salvatica, moe biti uzeta u smislu
pozitivno divlja. Ali ovo je isto tako prebacivanje modernom svetu, u
kome ova vrlina i ne postoji.

9
U izdanju iz 1827, stajalo je: Ne, za ovo mi ne bi bio potreban
avo.
10
Zato to nitkovi cvetaju, a asni ljudi propadaju (upr. Misli, 1).
11
U izdanju iz 1827: Dobra savest bi trebalo da je avolska. Farf.:
Raunaj ovog puta da bude kao ona ljudska.
12
Krugovi u Danteovom Paklu; udeka pripada Izdajicama (Pakao,
XVIII i dalje).
13
Leopardijeva razmiljanja o samoljublju (amor proprio) i ljubavi
prema samom sebi (amor di se stesso) posejana su po celom Zibaldonu,
upr. u Zib. 181-182 (jul 1820), gde se pominje kao posledica postojanja
i uzrok kako nae ljubavi prema zadovoljstvu, tako i ljubavi prema
beskonanom. Njegova intuicija ovde, kao i u misli, da to vie sled i
mo sopstvenu sreu sve manje ima izgleda da emo ovu nai, ima vie
zajednikog sa izvesnim istonjakim stremljenjima negoli sa moder
nim zapadnjakim teorijama (ili praksom).
14
To jest, naterala vas da podnesete.
15
Ovo rasuivanje preuzeto je iz odeljka u Zibaldonu (165-166): o
veiji duh (a ovo je isto tako vredno za sva iva bia) eli u sutini uvek, i
tome jedino tei... zadovoljstvu, to e rei srei... Ta elja i ta tenja nisu
ograniene, zbog toga to su uroene i priroene samom postojanju, te
zbog toga ne mogu da se zavre na ovom ili onom zadovoljstvu, ve traju
do kraja ivota. Ova elja nije ograniena, prvo ni vremenski, drugo ni
prostorno. Prema tome ne postoji nikakvo zadovoljstvo ravno njoj, prvo
ni po svom trajanju, jer nijedno zadovoljstvo nije veito, drugo niti po
prostiranju, jer nijedno zadovoljstvo nije bezgranino: priroda stvari
zahteva da sve ima svoje granice i bude omeeno... Ako eli da ima
konja, tebi se ini da ga eli kao konja, kao jedno odreeno zadovoljstvo,
dok ga ti u stvari eli kao zadovoljstvo apstraktno i ogranieno. Kada
konano doe do konja, nalazi zadovoljstvo nuno ogranieno, i
osea prazninu u dui, jer tvoja stvarna elja nije zadovoljena. Kada
bi i bilo moguno da bude zadovoljena prostorno, to ne bi mogla biti i
vremenski, jer priroda stvari ini da nita nije veito.
16
Upr. Zib. ibidem: Zbog toga sva zadovoljstva moraju biti pomea
na sa nezadovoljstvom, kao to i oseamo, jer da bi do njih dospeo duh
pohlepno hrli za onim to nai ne moe, to jest bezbroj zadovoljstava,
ili opet zadovoljenje jedne beskrajne elje.
17
Upr. Pesma divljeg petla: Zasad vam smrt nije doputena: sa
mo povremeno vam je doputeno, i to za izvesno vreme, neto to je
na nju nalik.
70 | akomo Leopardi
18
U izdanjima iz 1827. i 1834: kada niste sposobni da mislite.
19
To jest: Precizno reeno. Analogni zakljuci i u Rujiu.
20
U izdanjima iz 1827. i 1834: I onda, ako ti pada na pamet da mi
duu preda pre vremena, ja ti mogu biti na usluzi da je odnesem.

72 | akomo Leopardi
RAZGOVOR IZMEU
PRIRODE I JEDNE DUE1
Priroda: Poi, keri moja najmilija, a to e biti, i

tako u te zvati dugi niz vekova. ivi, i budi mi velika i
nesrena.2
Dua: ta sam to zgreila jo pre roenja,3 da me na
takvu kaznu osuuje?
Priroda: Kakvu kaznu, keri moja?
Dua: Zar mi ne odreuje da budem nesrena!
Priroda: Ali poto elim da mi bude i velika,
jedno bez drugog ne ide. Osim toga, ti si odreena da
udahne ivot ljudskom telu; a svi ljudi nuno se raaju
i ive nesreno.
Dua: Ali suprotno od toga, bilo bi razumno ako
bi se ti postarala da oni budu nuno sreni; ili, ako to ne
moe, bolje bi bilo da ih vie ne dovodi na svet.
Priroda: Ni jedno ni drugo nije u mojoj moi, jer
sam ja podreena sudbini; koja drugaije nalae, i ima
svoje razloge, koje ni ti ni ja ne moemo da shvatimo.
Sada, s obzirom da si stvorena i odreena da unese i-
vot u jedno ljudsko stvorenje, nema te snage, moje ili

iije dovoljno jake da te izbavi od nesree obinih ljudi.
Ali pored toga, morae da ponese jo jednu mnogo
ve u nesreu, svoju, i to zbog samog savrenstva kojim
sam te obdarila.
Dua: Nisam jo nita shvatila, jer sam tek poela
da ivim: mora da je to razlog to te ne razumem. Nego,
reci mi, biti obdarena savrenstvom i izvanrednom4 ne-
sreom, u sutini to je jedno te isto? Ili, ako su to dve
razliite stvari, da li bi mogla da ih razdvoji?
Priroda: U duama ljudskim, i razmerno u dua
ma sveg ivog, moglo bi se rei da su i jedna i druga sko-
ro jedno te isto: jer savrenstvo dua unosi veu snagu5
u njihove ivote, a to opet dovodi do snanijeg oseanja
sopstvene nesree, to je isto kao kada bih ti rekla vee
nesree. Slino tome, snaniji ivot dua obuhvata i
vahnije samoljublje,6 bez obzira kuda ono vodilo7 ili koji
oblik imalo: koja vea8 ivahnost samoljublja dovodi do
vee udnje za blaenstvom, i u vezi s tim,9 do veeg
nezadovoljstva i muke to njega nema, kao i jaeg bola
zbog nevolja koje slede. Sve ovo je obuhvaeno iskon-
skim i veitim poretkom stvorenog sveta, koji ja izme-
niti ne mog u. Osim toga, tananost samog tvog uma,
kao i iva mata, liie te velikim delom moi da vlada
sobom. Zveri se bez tekoa slue svim sopstvenim sna-
gama i umeem da ispune ciljeve koje su sebi postavile.
Meutim, ljudi se vrlo retko koriste svim svojim daro-
vima i snagom; njihov razum i mata obino ih u tome
spreavaju; jer raaju sijaset sumnji i hiljade neodluno-
sti pri izvrenju. Oni koji su najmanje skloni i najmanje
naviknuti da u sebi procenjuju i rasuuju, najhitriji su u
74 | akomo Leopardi
donoenju odluka i najvredniji na radu. Ali, due ravne
tebi, veito obuzete sobom i kao savladane veliinom
sopstvenih sposobnosti, te prema tome nemone nad
sobom,10 podreene su veinu vremena kolebanju, kako
u miljenju, tako i u postupcima: i ovo je jedna od najve-
ih muka koje kinje ljude u ivotu.11 Dodaj ovome: dok
e zbog znaajnih svojih darova, lako i za kratko vreme
prevazii skoro sve druge due tebi sline, u najozbiljni-
jim granama znanja, i nita manje najteim disciplina-
ma, i pored svega, uvek e videti da ti je bilo nemogue,
ili izuzetno teko, da naui ili sprovede u delo mnogo-
brojne po sebi sitnice, meutim neophodne za optenje
sa ostalim svetom; stvari za koje e istovremeno videti
da su ih bez muke nauili i savreno ih sprovode hiljade
umova, ne samo niih od tebe, ve i u svakom pogledu
dostojnih prezira. Ove i druge bezmerne tekoe i jadi
obuzimaju i sputavaju velike duhove. Meutim, njih za
to obilato nadoknauju slava, pohvala i poasti koje su
plod veliine ovih asnih duhova, kao uz to i dugo sea-
nje koje za sobom ostavljaju svome potomstvu.
Dua: Ali te pohvale i te poasti o kojima govori,
da li e mi doi s neba, s tvoje strane, ili od nekog dru-
gog?
Priroda: Od samih ljudi; jer niko drugi ti ih ne
moe dati.
Dua: Ali, vidi, neto se mislim, ako sam ve nes-
posobna da u optenju s drugim ljudima inim ono to
je neophodno, a to lako polazi za rukom i najmanje na
darenim umovima; daleko od toga da budem hvaljena,
mene e taj isti svet omalovaavati i izbegavati; ili u

sigurno iveti a da za mene ne zna skoro veina njih, kao
neprikladna za ljudsko drutvo.
Priroda: Meni nije dato da predvidim budunost,
niti da ti predskaem ta e ljudi misliti o tebi dok bude
boravila na zemlji. Meutim, sasvim je tano da sam iz
prolog iskustva prinuena na zakljuak kako je najve-
rovatnije da te oni moraju progoniti svojom zaviu;
to je jo jedna propast koju i najuzvienije due obi
no sreu na svom putu; ili ete pak muiti svojim pre
zirom ili nehajem. Da ne spominjemo samu sudbinu,
ili nita manje sluaj, koji su obino neprijatelji onima
slinim tebi. Ali odmah nakon smrti, kao to se dogo-
dilo jednome koji se zvao Kamoin,12 ili najvie posle
nekoliko godina, kao to je to bio sluaj sa jednim po
imenu Milton,13 ti e biti slavljena i voznesena na nebo,
neu rei od strane svih, ali ako nita drugo, od manjeg
broja razumnih ljudi. I moda e pepeo osobe u kojoj si
ti boravila poivati u velianstvenom grobu; i njegov e
lik podraavan na razne naine, ii iz ruke u ruku ljudi;
njegovu linost mnogi e opisivati, dok e se drugi tru-
diti da sauvaju u pomnoj uspomeni dogaaje iz njego-
vog ivota; i na kraju, u celom civilizovanom svetu bie
nairoko poznato njegovo ime. Osim ako se ne desi, da
zbog pakosti sudbine, ili samog obilja tvojih sposobnos
ti, ne bude za sva vremena spreena da svetu prikae
bilo kakav srazmerni znak svoje vrednosti: u kom smi-
slu, istini za volju, primera nije bilo malo, i za koje zna-
mo samo sudbina i ja.
Dua: Majko moja! I pored toga to mi nedostaju
druga saznanja, ja ipak oseam da je najvea, tavie
76 | akomo Leopardi
jedina elja koju si mi usadila, udnja za sreom. A bu-
dui da sam obdarena eljom za slavom,14 izvesno je da
neu moi da udim za njom, ne znam da li ovo kaem
dobro ili loe: sem ako ona nije jedan oblik sree ili sred-
stvo da se do nje dospe. Sada, sledstveno tvojim reima,
savrenstvo kojim si me obdarila moe biti ili potrebno
ili od koristi za sticanje slave; premda zbog toga ono ne
vodi put blaenstva, ve pre estoko hrli put nesree. A
nije verovatno ni da e me sama slava dopratiti do smrti:
kada me ova bude stigla, kakvu korist i kakvu prijatnost
mi mogu pruiti i priiniti i najvea dobra ovoga sveta?
I na kraju, moe se vrlo lako dogoditi, kao to kae, da
ova stidljiva slava, cena tolike nesree, ne stigne uopte
do mene, pa ni posle smrti. Na taj nain, iz samih tvojih
rei zakljuujem da ti, umesto da me posebno voli, kao
to si na poetku tvrdila, ti si na mene gnevna i uz to
puna zlobe, vie nego to e to biti ljudi i sudbina kada
budem boravila u svetu; jer nisi oklevala da me obda-
ri tako zlosrenim darom kao to je ovo savrenstvo
kojim se hvali i koje e predstavljati jednu od glavnih
prepreka to e mi braniti da dospem do svog jedinog
cilja, to jest blaenstva.
Priroda: Keri moja! Sve ljudske due, kao to
sam ti ve rekla, bez neke moje krivice, namenjene su
kao plen nesrei. Ali u optoj bedi ljudske sudbine, i bez-
mernoj tatini15 svakog njenog zadovoljstva i preimu
stva, velika veina ljudi slavu procenjuje najboljim da
rom koji je dodeljen smrtnima, kao i najdostojnijim
predmetom njihovih stremljenja i delatnosti. Elem, ne
iz mrnje, ve iz prave i posebne blagonaklonosti prema

tebi, ja sam reila, ne bih li ti na taj nain omoguila da
postigne ovaj cilj, da ti pruim svu moguu pomo ko
ja je u mojoj moi.
Dua: Reci mi, meu onim zverima, koje si pome-
nula, da li je neka od njih kojim sluajem manje ivotna
i oseajnija od ljudi?16
Priroda: Ako krenemo od onih koje su najblie
biljkama, u ovome su sve, neke vie neke manje, na ni-
em stupnju od oveka; ija je ivotnost bogatija17 dok su
oseanja snanija od bilo koje druge ivotinje; budui da
je on od svih ivih stvorova najsavreniji meu njima.
Dua: Onda, ako me voli, svrstaj me meu naj-
manje savrena stvorenja: ili, ako ovo ne moe, lii me
pogubnih darova koji me oplemenjuju, saobrazi me sa
najglupljim i najbezoseajnijim ljudskim duhom koji si
bilo kada stvorila.
Priroda: U ovom poslednjem mogu ti izai u su-
sret; i to u i uiniti; zato to odbija besmrtnost, prema
kojoj sam te usmerila.
Dua: I umesto besmrtnosti, molim te da ubrza
moju smrt, i to to je mogue pre.
Priroda: O tome u se posavetovati sa sudbinom.
78 | akomo Leopardi
Napomene
1
Ovaj mali ogled nastao je izmeu 9. i 14. aprila 1824. Tema je i
ovom prilikom neizbenost nesree u ovejem ivotu, ovde suena i
usredsreena na jedan od njenih sastavnih delova u okviru opte teori
je. to je vei duh u oveku, tim snanija je i elja za ivotom, od koga se
vie zahteva, zbog ega e neuspeh biti gori: jer misaoni ovek nailazi na
nepremostive prepreke u svojoj tenji da ublai nesrenost. Nemona da
deluje, Dua se opredeljuje za obamrlost kao jedini delimini izlaz. Ovo
za Leopardija ne predstavlja samo teoriju, ve i predmet svakodnevnih
muka. Pieva osnovna teza izneta je u razgovoru na neuobiajeno
energian nain: Priroda je kao velika majka koja svojoj keri (dui)
negira bilo kakvu mogunost da doe do sree, kojoj ona isto nagonski
tei, tim u veoj meri to je ivahnija njena sutina.
2
Tema je zaeta ve na poetku, ali je sama fraza pozajmljena od
DAlambera, loges de lAcademie franaise; citirana u Zib. 649 i 2414.
Upr. takoe i Zib. 2583: Danas, svako ko se rodio velikim, rodio se
nesrenim.
3
Upr. Pesme, Poslednja Sa[p]fina pesma, 37-39: Kakav li to greh,
kakav li to uasni prestup / ukaljao je mene pre roenja, da su mi /
nebo i lice sudbine tako mrani? (D. Mraovi).
4
U izdanjima iz 1827. i 1834, stajalo je singolare, jedinstven(om).
5
Unosi veu snagu. Leopardi je bio sklon vitalistikom poimanju
ivota.
6
Upr. Zib., 4079-81.
7
U originalu, dovunque esso sinclini. Upr. Apokrifni odlomak (str.
?), gde Leopardi kae da se sve strasti svode na ljubav prema samom
sebi (lamor di se stesso). U Zibaldonu, ljubav prema sebi, kao tema se
javlja jo u poetku, str. 55 (1819), dok je na str. 181-182 ve uzdignuta na
stepen sveopteg naela (vidi Malambrun, nap. 13).

8
Leopardi je upotrebio re maggioranza (veina), veoma retko pri
menjivanu, za koju je i sam osetio da zahteva objanjenje. Sa strane,
pisac je zabeleio primedbu tanano lingvistike prirode: Veina u
smislu vee koliine. Dino Compagni, ed. Pisana, 1818, str. 100. Na
prevod je iao po skraenom postupku, kako bi se izbegla nejasnost.
9
Zbog toga.
10
Upr. zbog analognog motiva pismo Leopardijevo Jakopsenu
(Jacopssen) od 23. juna 1823: Il est vrai que lhabitude de rflechir qui
est toujours propre des esprits sensibles, te souvent la facult dagir et mme
de jouir. La surbondance de la vie interieur pousse toujours lindividu vers
lextrieur, mais en mme temps elle fait en sorte quil ne sait comment sy
prendre. Il embrasse tout, il voudrait toujours tre rempli: cependant tous
les objets lui chappent; prcisment parcequils sont plus petits que sa
capacit. (Istina je da navika da se razmilja, koja je uvek svojstvo
oseajn ih duhova, esto spreava sposobnost za delanje, a neretko i
sposobnost za radovanje. Preobilje unutranjeg ivota podstie uvek
pojedinca ka spoljanjem, ali istovremeno postupa tako da ovaj ne zna
kako da se prema njemu odredi. On prigrljuje sve, eleo bi da uvek
bude pun, dok mu meutim sve izmie ba zbog toga to je sve manje
od njegove obuhvatne moi).
11
Kolebanje je gore od beznaa: Zib. 245. Vidi takoe Zib. 538 i 3040.
12
Luji de Kamoin (Luis de Cames, 1524-80), pesnik Luzijada
(Os Lusadas), portugalskog nacionalnog epa, srodnog Miltonu po
nevoljama i epskoj strukturi dela, koga Leopardi esto navodi.
13
Don Milton (1608-74), pisac Izgubljenog raja, sledbenik Olivera
Kromvela; bio progonjen od strane monarhista posle restauracije.
Leopardi ga navodi, dajui o njemu povoljan sud, u svom nacrtu o
Hrianskim himnama (Inni cristiani) i u Izlaganju jednog Italijana o
romantinoj poeziji (Discorso di un Italiano intorno alla poesia romantica).
14
Ova tema je obraivana i u Pariniju, kao i u Razgovoru jednog
gospodina i Sveta (Dialogo Galantuomo e Mondo) gde se iznova, meu
velikim nesrenicima pominje i Kamoin. Leopardi nije doradio ovaj
dijalog, i nije ga ni uneo u konano izdanje Malih ogleda.
15
Usklina reenica iz Zib., 69 (O, beskrajna zaludnosti istine!
[stvarnosti], kao i u A se stesso: E linfinita vanit del tutto (Sebi:
i neizmerno nitavilo svega [na svetu]).
16
Misao i razum su pokvarili ljude. to je neko gluplji, time je
zadovoljniji. Upr. Nona pesma, 105 i dalje, gde se pastir obraa
svom stadu.
80 | akomo Leopardi
RAZGOVOR IZMEU
ZEMLJE I MESECA1
Zemlja: Dragi Mesee, ja znam da ti moe da go
vori i daje odgovore, poto si osoba,2 to sam ula toli
ko puta od pesnika: a da ne govorimo o tome kako naa
deca kau da zaista ima usta, nos i oi, kao i svako od
njih; i da to ona vide svojim oima, koje u tim godina-
ma mora da su razumno otre. to se mene tie, sigurna
sam da ti je poznato kako sam i ja, ni manje ni vie, jed-
na osoba; i da sam u svojoj mladosti, imala puno dece,3
tako da se nee iznenaditi kada me uje gde govorim.
Elem, krasni moj Mesee, i pored toga to sam ti ve to
lika stolea bliska, da im ni broja ne znam, ja ti se dosad
nisam nikad obraala, jer sam toliko bila zauzeta svojim
stvarima, tako da mi nije ostajalo vremena za askanje.
Meutim, danas, s obzirom da su moje delatnosti4 sve
dene na mali broj stvari, tavie mogu rei da mile; ja ne
znam ta da radim, i umirem od dosade: premda, rau-
nam, u budue, da sa tobom dosta razgovaram, i da raz-
miljam o tvojim stvarima, ako ti to ne bude smetalo.
Mesec: U to nemoj da sumnja! Neka me samo sre
a potedi od svih drugih nezgoda, kao to ne sumnjam

da od tebe one nee doi. Ako samo eli da sa mnom
pria, razgovaraj sa mnom koliko ti eli; jer i pored toga
to sam prijatelj tiine,5 kao to verujem da zna, ja u te
sluati i rado ti odgovarati, ne bih li ti bila na usluzi.
Zemlja: uj samo ovaj divan zvuk koji svojim kre
tanjem stvaraju nebeska tela.6
Mesec: Pravo da ti kaem, ja ne ujem nita.
Zemlja: Ni ja nita ne ujem, sem hujanje vetra koji
od mojih polova duva ka polutaru, i od polutara ka polo
vima, i pokazuje da on o muzici pojma nema. Meutim,
Pitagora kae da nebeske sfere stvaraju izvestan zvuk ta
ko blag, da je to prava divota; a i da ti tu spada, te da si
osma ica na ovoj vaseljenskoj liri: ali sam ja zagluena
od samog zvuka, i sve to ne ujem.
Mesec: I ja sam besumnje zagluen; i, kao to re-
koh, ne ujem: a ne znam ni to da sam jedna ica.
Zemlja: Onda da promenimo predmet razgovora.
Reci mi: jesi li zaista nastanjen, kako tvrde i u to se kunu
hiljade filozofa drevnih, a i modernih vremena, od Orfe-
ja7 do De la Landa?8 Meutim, moram ti rei da makoli-
ko pokuavam da produim ove svoje rogove, koje ljudi
zov u planinama i vrhovima; sa kojih iljkova te i gle
dam; ne uspevam da na tebi otkrijem nijednog stanov
nika: premda sam ula da je neki David Fabricius,9 koji
je imao bolji vid od Linkeja,10 otkrio jednom neke koji su
suili svoje rublje na suncu.
Mesec: Za tvoje rogove, ja ne znam ta da ti kaem.
Meutim, injenica je da sam nastanjen.
Zemlja: A koje su boje ti ljudi?11
Mesec: Koji ljudi?
82 | akomo Leopardi
Zemlja: Ti koji na tebi ive. Zar ne kae da si na-
stanjen?
Mesec: Da: i onda?
Zemlja: I onda, sigurno svi tvoji stanovnici nisu i
votinje.
Mesec: Ni ivotinje ni ljudi; jer ja ne znam ni za jed
ne ni za druge kakva su to stvorenja. Ve u svemu ovo
me to ti meni pria, koliko sam u stanju da prosudim,
ti si natuknula vie stvari, a ja od svega toga nisam ra
zumeo ni slovo.
Zemlja: I onda kakvi su to narodi?12
Mesec: Mnogi, i to razliiti narodi, koje ti ne poz
naje, kao to ja ne znam tvoje.
Zemlja: Ovo meni izgleda do te mere udno, i da
samo nisam od tebe ula, ne bih u to ni za ta na svetu
poverovala. Da li si ikada bio pokoren od strane bilo kog
od tvojih naroda?
Mesec: Koliko je meni poznato nisam. I kako to? I
zato to misli?
Zemlja: Iz astoljublja, zbog tue pohlepe, lukave
politike, putem oruja.
Mesec: Ja ne znam ta to uopte znai putem oru-
ja, lukavom politikom, zapravo nita od svega to ti ka-
e.
Zemlja: Ako ne zna za oruje, za rat sigurno zna
ta je: jer tu nedavno, jedan ovdanji fiziar,13 sa nekak
vim teleskopima koji su instrumenti nainjeni da se nji
ma moe videti vrlo daleko, otkrio je jednu lepu tvra
vu, sa pravim bedemima; to je znak da tvoji narodi, ako
nita drugo, prave opsade i bitke na zidinama.

Mesec: Izvini me, Zemljo gospo, ako ti ja odgova-
ram malo slobodnije, to moda ne bi trebalo kada je
u pitanju jedan tvoj podanik ili sluga, kao ja to sam.
Ali zaista, nalazim da si suvie sujetna kada misli da
su stvari svuda u svetu iste kao kod tebe; kao da priro-
da nema nikakve druge namere sem da tebe u svemu i
svugde u potpunosti podraava. Ja kaem da sam nasta-
njena, i ti iz toga zakljuuje da moji stanovnici moraju
biti ljudi. Skreem ti panju da nisu; i ti, prihvatajui da
su druga stvorenja, nemoj sumnjati da imaju iste osobi-
ne i da im se deava isto to i tvome svetu; i ti mi pria
o teleskopu tamo ne znam kog fiziara. Nego, ako ti tvo-
ji teleskopi ne vide bolje ni druge stvari, zakljuiu da
imaju dobar vid kao tvoja deca, koja na meni otkrivaju
oi, usta i nos, premda ne znam gde su to oni na meni.
Zemlja: Dakle, onda nee biti istina ni da su tvo-
je oblasti ispreseene irokim i lepim putevima; da ti je
zemljite obraeno: to se sve, uzme li samo teleskop,
iz Nemake moe lepo videti.(1)
Mesec: Da li su moje zemlje obraene, to nisam za-
pazio, a puteve na sebi nisam video.
Zemlja: Dragi moj Mesee, moram ti rei da ja ni-
sam ni neto mnogo fina niti bogzna kako pametna; i
nije nikakvo udo to me ljudi lako prevare. Ali, mogu
ti ipak rei da, ako tvoji ljudi ne ele da se mue da bi te
osvojili, to jo ne znai da si uvek van opasnosti: jer u
vie navrata, dosta ovdanjeg sveta bilo je utuvilo sebi u
glavu da te osvoje, te su u tom smislu inili ozbiljne pri-
preme. Sem to, premda su se penjali visoko, izdizali na
prste i pruali ruke uvis, do tebe nisu mogli da dosegnu.
84 | akomo Leopardi
Pored ovoga, ima tome ve dosta godina, ja sam videla
kako potajno i pomno ispituju svaki tvoj kut, prave ma
pe tvojih krajeva, mere visinu tvojih planina, za koje ak
znamo i kako se zovu. Sve ove stvari, zato to sam ti na-
klona, meni se uinilo kako bi bilo dobro da ti na njih
skrenem panju, kako ne bi propustio priliku da se za
svak i sluaj pripremi. A sada, da preemo na drugo, da
li tebi smetaju psi koji na tebe laju? ta misli ti o oni-
ma koji te pokazuju na dnu bunara?14 Jesi li ti muko ili
ensko? Jer, zna, u dalekim vremenima bilo je, u tom
smislu, dosta protivrenih miljenja.(2) Da li je istina ili
ne da su Arkadijci doli na svet pre tebe?(3) Da tamo kod
tebe ene, ili kako bih trebalo da ih zovem, nose jaja? I
da je jedno od njih, ne znam ni ja kada, ovde kod nas?(4)
Da si isprobuen kao zrna na brojanicama, kao to je u to
ubeen jedan moderni fiziar?(5) Da si napravljen, kako
to tvrde neki Englezi, od mladog toskanskog sira?(6) Da
te je Muhamed jednog lepog dana, ili lepe noi, raspo-
lutio kao neku ljubavnicu; i da mu je dobar deo tvog tela
kliznuo u rukav? Da li si zadovoljan to stoji na vrhu
minareta?15 ta ti misli o bajramu kao prazniku?16
Mesec: Samo ti nastavi, jer dokle god to bude ini
la, ja nemam razloga da te ogovaram i da remetim tvoje
uobiajeno utanje. Ako ti je ba stalo do toga da nak la
pa, i nema nioemu drugom da pria; umesto to se
obraa meni, koji ne mogu da te shvatim, bie mnogo
bolje da nae nekog ko e ti napraviti jednu novu pla-
netu koja e se vrteti oko tebe, i koja e biti nastanjena
onako kako tebi odgovara. Ti ne zna nita drugo da
pria sem o ljudima, psima i slinim stvarima, o koji

ma znam onoliko koliko i o velikom golemom suncu,
oko koga, kako ujem, krui i nae sunce.
Zemlja: Zaista, to se ja vie trudila da u naem
razgovor u ne dotiem svoje line stvari, to mi ovo sve
manje polazi za rukom. Ali odsad u voditi vie rauna.
Reci mi: da li se ti to sa mnom igra kad povlai vodu iz
mora, da bi je ponovo vratio?17
Mesec: Sasvim mogue. Ali, ako ti to inim, ili bi
lo ta drugo, ja toga nisam ni svestan: kao to ni ti isto
tako, barem kako ja mislim, nisi svesna mnogih posledi-
ca koje ovde izaziva, i koje su mora biti mnogo vee od
mojih, jer ti si i jaa i vea od mene.
Zemlja: O tim posledicama ja zaista drugo ne znam,
sem to da te s vremena na vreme liavam suneve svet
losti, a sebe tvoje; i uz to, da ja veoma snano svetlim u
tvojim noima, to poneki put mogu i da vidim.(7) Ali, za
boravljam jednu stvar vaniju od svega drugog. Htela bih
da znam da li stvarno, kao to pie Ariosto,18 sve ono to
svaki ovek uz put izgubi; recimo kao mladost, lepotu,
zdravlje, trud i novac koji je uloio da bi stekao poasti od
drugih, da bi svoju decu uputio na pravi put, ili da bi po-
drao korisne ustanove, sve se to ovde gomila: tako da se
ovde moe nai sve ono to je ljudsko; sve osim ludosti,19
koja se od ljudi ne rastaje. Ukoliko je ovo tano, raunam
da si ti mora biti pun i prepun, da vie mesta na tebi nema,
naroito zbog toga to su, u poslednje vreme ljudi izgubili
mnoge stvari (na primer, patriotizam, vrline, velikodu-
nost, estitost), ne delimino, ili samo ovaj ili onaj, kao
to se to nekad dogaalo, ve svi odreda i u potpunosti.20
I svakako, ako sve ove stvari nisu tamo kod vas, mislim
86 | akomo Leopardi
da se ne mogu nai ni na kojem drugom mestu. Meutim
voleo bih kada bismo se mi neto dogovorili i kada bi ti
meni odmah vratio, i potom s vremena na vreme, kako se
budu stekle kod tebe sve ove stvari; kojih, rekla bih, i sam
ti bi rado eleo da se oslobodi, naroito od zdrave pame-
ti,21 koja pretpostavljam tamo kod tebe zauzima ogroman
prostor; a ja bih ljude naterala da ti za to dobro plate.
Mesec: Opet se vraa na ljude! I uprkos injenice
da se, kako ti kae, ludost ne udaljuje van tvojih grani
ca, ti hoe da ja na svaki nain poludim, i da meni oduz-
me zdravu pamet, traei njihovu; za koju ne znam ni
gde se nalazi ni da li se kree ili miruje bilo gde u svetu;
znam dobro da ovde nije, kao to ovde nema ni ostalih
stvari koje ti trai.
Zemlja: Ako nita drugo, znae da mi kae da li
se kod tebe zna za poroke, zlodela, nesree, jad, starost,
sve skupa reeno nevolje? Zna li ti ta ove rei znae?
Mesec: O, sigurno da znam za njih,22 i to ne samo
po imenu, ve i te kako za njihovo znaenje, jer sam
do gue pretrpan njima, umesto onim drugim koje si ti
imala u vidu.
Zemlja: ta preovlauje kod tvojih naroda, vrline
ili mane?
Mesec: Mane, i to u mnogo veoj meri.
Zemlja: A ega ima vie, dobra ili zla?
Mesec: Zla, i to neuporedivo vie.
Zemlja: Opte uzev, tvoji stanovnici su sreni ili
nesreni?
Mesec: Do te mere nesreni, da se ja ne bih menjao
ni sa najsrenijim od njih.

Zemlja: Sasvim isto kao i ovde. Tako da se udim,
koliko sam drugaija u svemu drugom, u ovome smo
slini.
Mesec: Ali ja sam ti slian i po obliku, po putanji u
svemiru, a i po tome to sunce i mene obasjava; tako da
to nije nita vee udo od ovoga: jer zlo je zajedniko za
sva nebeska tela u vasioni, ili barem za ona koja pripa-
daju Sunevom sistemu, kao to su zaobljenost i ostale
osobine koje sam pomenuo, ni vie ni manje. I kada bi
ti samo mogla da digne glas, da te uju Uran i Saturn
ili neka druga planeta naeg sveta; i kada bi im postavila
pitanje da li kod njih postoji nesrea, i da li dobro ima
prevagu nad zlom; svi oni bi ti odgovorili kao to sam
to ja uradila. Ovo ti kaem stoga to sam ja ta pitanja
ve postavila Veneri i Merkuru, planetama koje su mi
s vremena na vreme blie od tebe; kao to sam pitala i
neke druge planete u prolazu pored mene, i sve one su
mi dale odgovor koji si ula. A mislim da bi i samo sun-
ce, i sve zvezde odreda odgovorile na isti nain.
Zemlja: I pored svega toga, ja se nadam dobru: na
roito danas, kada mi ljudi obeavaju tolika zadovolj-
stva u budunosti.23
Mesec: Nadaj se, samo se ti nadaj: obeavam ti ve
nu nadu.
Zemlja: Zna ta se deava? Ovi ljudi i ove ivoti-
nje poinju da galame: jer na strani sa koje ti ja priam
sada je no, kao to i sama moe da vidi, ili kao to ne
moe da vidi; tako da svi spavaju; i zbog buke koju
prav imo ovim naim razgovorom, oni se bude dobro za
plaeni.
88 | akomo Leopardi
Mesec: Meutim s ove strane je, kao to vidi, dan.
Zemlja: uj, ja ne bih elela da izazivam strah kod
ovog sveta, ili da im kvarim san, koji je njihovo najvee
dobro. Zato da odloimo ovaj na razgovor za neku dru-
gu priliku. Za sada, zbogom i dobar dan.
Mesec: Zbogom i laku no.

Napomene
1
Ovaj mali ogled napisan je izmeu 30. aprila i 8. maja 1824. Mnoge
pojedinosti u njemu upuuju nas na dva izvora bliska Leopardiju:
na Lukijana iz Samosate i na Voltera. Komentatori se slau da klicu
ovog Leopardijevog dijaloga treba traiti u Lukijanovom pasau iz
Icaromenippusa: Stvar je u tome, Menipe, to su meni ve preko glave
sve one mudrosti to naunici o meni govore. Izgleda da oni nemaju
drugo ta da rade nego da zabadaju nos u moje stvari. Stalno ele
da znaju ko sam ja, koje su moje mere, i zato neprestano menjam
oblik... Neki od njih vele da vrvim od ivih organizama, drugi da sam
neka vrsta ogledala izvesenog iznad mora... itd. Leopardi ga izriito
pominje u svom Saggio sopra gli errori popolari degli antichi (1818; PP II
323-24), kao i u ranijoj Storia dellastronomia (1813). Leopardi se ovde
slui svojim posebnim poznavanjem iz astronomije da bi degradirao
bogove na poloaj ljudi, kao to to ini Lukijan: Zemlja (boginja Gaja)
dosadna je torokua. A ako su bogovi ljudski, oveanstvo nuno ispa
da homunkularno. Napomenimo i to, da u iznova objavljenom spisku
Leopardijevog tiva (1823-24, Pacella), Lukijan zauzima znaajno
mesto. Osim toga, prisutni su i odeljci Fontenellovih Entretiens sur
la pluralit des mondes (Razgovori o viestrukosti sveta), kao i drugih
klasinih izvora toliko bliskih eruditu kao to je bio Leopardi. Recimo
jo i ovo: napadi pievi na antropocentrinu koncepciju svemira,
primetni su i u prethodnim delov ima ove knjige, na primer Razgovoru
izmeu avolka i patuljka, a jo i izraenije u potonjem Koperniku.
Meutim, nova i vana tema koja se ovde uvodi je tzv. Leopardijev
kosmiki pesimizam. Leopardi je imao naviku da uoptava svoja
oseanja, i da ih primenjuje na oveanstvo u celini, da im daje opte
znaenje; tako da je na kraju celu tvorevinu sveta video kao neizbeno
nesrenu. Bilo ta mi mislili o ovom pitanju, ono nas podsea na to da
90 | akomo Leopardi
je Leopardi bio pesnik, i da je kao takav razmiljao o ovom predmetu
ak i u jednoj knjizi duboko, i u potpunosti filozofsko-metafizikih
rasprava, kako je sam pisac, u jednom pismu svom izdavau A. F. Stelli
(6. decembar 1826) opisao svoju knjigu.
2
Mesec je, zapravo, u antikoj mitologiji poistoveivan sa Artem i
dom, Dijanom, Hekatom, itd.
3
aljiva aluzija na hesiodovski mit: Zemlja oliena u Gaji, mati je
Giganata, Titana, Kiklopa, itd.
4
Moje delatnosti: Leopardi aludira na umrtvljenost modernog, u
poreenju sa drevnim svetom; upr. Herkul.
5
Vergilije, Enejida, II, 255: Tacit per amica silentia Lun.
6
Upr.: Storia dellastronomia cit.: Pitagora je uio da nebeska tela
ine sklad koji je prijatan nebeskim bogovima; misao koja se ogleda
u Somnium Scipionis (Scipionov san; Ciceron, De res publica):
Quid? Hic... quis est qui complet aures meas tantus et tam dulcis sonus?
Hic est qui intervallis coniunctus imparibus, sed tamen pro rata parte
ratione distinctis, impulsu et motu ipsorum orbium conficitur, qui acuta
cum gravibus temperans rarios quabiliter concentus effecit... (A kakav
je ovo tako jaki a ipak tako prijatni zvuk koji dopire do mojih uiju?
To je, ree mi on, onaj sloeni zvuk koji iz nejednakih, ali u odreenoj
srazmeri sloenih i na zakonit nain poreanih intervala, zamahom
i kretanjem samih sfera nastaje, i meanjem visokih i niskih tonova
raznovrsne harmonije proizvodi. Prev. Vasilije Tomovi, u M. T.
Ciceron, Filozofski spisi, MS). Meutim, muzika ili harmonija sfera
koja se pripisuje Pitagori, vrlo verovatno je jo starijeg datuma.
7
U Istoriji astronomije, gl. II, Leopardi raspravlja o pitanju vies
trukost i svetova i kae: Postoji verovanje da je Orfej bio prvi koji
je procenjivao naseljena nebeska tela, kao i nau zemlju (Leopardi
dodaje i citat iz Orfikih himni, iz Prokla; u tim stihovima stoji da je
mesec nastanjen).
8
Francuski astronom (1732-1807), napisao Trait dAstronomie.
Leopard i ga navodi u ve pomenutoj Istoriji: Nous voyons, kae g.
de La Lande, la vue simple, plusieurs milliers dtoiles, il ny a aucun
rgion du ciel o une lunette ordinaire, nen fasse voir presque autant qu
loeil en distingue dont tout un hmisphre... (Mi vidimo golim okom
mnoge hiljade zvezda i nema nijedne zone na nebu na kojoj kroz jedan
jednostavni durbin ne bismo mogli videti otprilike ono to oko moe
da razazna u celoj hemisferi).

9
Holandski astronom (1564-1617), koga je citirao u pomenu
toj Istoriji (PP II, 809): Pitanje viestrukosti svetova moe se rei
da je najuvenije i najmanje reivo od svih pitanja, iako ludi Dav id
Fabricijus, po Vitalijevim reima, najavljuje da ga je ve reio time to
je svojim oima video stanovnike meseca.
10
Mitski osmatra sa lae Argo, nadaren posebnim vidom. U svo
me Saggio sopra gli errori popolari degli antichi, Leopardi je pisao: Svi
znaju da je Linkej, prema drevnom predanju dostojnom tovanja, bio
estit ovek i uesnik na lai Argonauta... ovaj moreplovac je imao do
te mere savren vid, da je mogao da prozre rude pod zemljom, i ini
druge neverovatne podvige.
11
Ovo pitanje i odgovor na njega, podseaju na Fontenellove
Entretiens, Second soir.
12
Upr. Fontenelle cit.: Quelles sortes de gens seraient-ce donc? (I
kakva je to vrsta sveta?).
13
Prema Dalla Giovanna ovo se odnosi na apokrifnu priu u vezi
sa Herschelom, koji je sa Rta dobre nade, 7. februara 1824, video
grad Selenopolis i bitku koja se tamo vodila. Meutim, ak i kao
apokrifna ova verzija je neverovatna, jer Sir John Herschel je prispeo
na Rt tek deset godina potom. Upr. i napomenu Leopardijevu o
Gruithuisenu (1774-1852, vidi str. ?).
14
aljiva aluzija na izreku pokazati na mesec u bunaru (govoriti
neverovatne stvari); ova aluzija je u ivoj suprotnosti sa Leopardije
vim eruditskim izraavanjem; vidi i njegovu poslednju napomenu uz
ovaj Razgovor (str. ?).
15
Poznata injenica da na vrhovima minareta stoji polumesec.
16
Jedan od velikih muslimanskih praznika.
17
Leopardi ima u vidu plimu i oseku.
18
Astolfo na mesecu nalazi Orlandov um. Vidi: Ludovico Ariosto
(1474-1533), Orlando furioso, XXXIV, okt. 73: Ci che si perde, o
per nostro difetto, / O per colpa di tempo o di fortuna; / Ci che si perde
qui, l si raguna. (Vidi srpski prevod: Bijesni Rolando, prep. Dragia
Stanojevi, SKZ 33, 1896).
19
Furioso, loc. cit., okt. 81: Sol la pazzia non v poca n assai, / Che
sta qua gi, ne se ne parte mai. XXXIV, 83.
20
Leopardi iznova polemie protiv svog vremena, koje smatra
dekadentnim, i preuzima izvesne motive ve prisutne u nekim od
njegovih prvih pesama.
21
Vidi Orlando furioso, XXXIV, 82.
92 | akomo Leopardi
22
Leopardi ovde poinje da izraava svoj tzv. kosmiki pesimi
zam. Upr. Zib. 4174-75: Sve je zlo. To jest, sve ono to postoji je zlo...
Nisu samo pojedinci, ve je celi ljudski rod bio i bie po potrebi
nesrean. I ne samo ljudski rod, ve i sve ivotinje. I ne samo ivotinje,
ve na svoj nain i sva ostala bia. Ne jedinke, ve vrste, rodov i,
carstva, zemlje, sistemi, svetovi. Leopardi esto upotrebljava re
svet(ovi) u irem smislu za svemir.
23
Strelica upuena onovremenim optimistima neospiritualistima,
satirizovanim na primer u Ksilografima, i izloeni podsmehu u
Tristanu. Leopardijev satirini napad na optimizam doi e do
izraaja u docnijim godinama u pesmama kao to su Palinodija
(1835), Novovernici (1836) i uka (1836).

94 | akomo Leopardi
PROMETEJEVA OPKLADA1
Godine osamsto trideset tri hiljade dvesta sedam-

deset pete vladavine Jupiterove, Vee Muza dalo je u
tampu i objavilo na javnim mestima, u samom gradu i
predgraima Hipernefelsa,2 izvestan broj plakata u ko
jima se pozivaju svi bogovi, veliki i oni manji, kao i svi
ostali graani koji su u skorije vreme ili u prolosti do
li do nekog vrednog izuma, da isti predoe u stvarnom
obliku, putem crtea ili opisno lanovima irija pome
nutog Vea. Izvinjavajui se, to zbog svoje poznate sku-
enosti u pogledu sredstava3 nije u stanju da se pokae
iroke ruke kao to bi elelo, Vee je obeavalo nagradu
pronalasku koji bude bio ocenjen kao najlepi ili najko
risniji: lovorov venac, uz privilegiju da ga dobitnik moe
nositi na glavi danju i nou, u kui, u javnosti, u gradu i
izvan njega; te da uz to njegov lik moe biti portretisan,
vajan, rezbaren, izlivan i oblikovan na bilo koji drugi na-
in i od bilo kakvog materijala, i to sa vencem oko glave.
U ovom nateaju, iz razonode, uestvovao je ne ma
li broj nebesnika; a dogaaj se pokazao od neto manje
bitne vanosti i za stanovnike Hipernefelsa, za razliku
od nekih drugih gradova; i to bez ikakve elje za samim

vencem, koji po sebi nije vredeo ni koliko jedna obina
kapa. A to se slave tie, ako ovu ljudi, od kako su postali
filozofi,4 preziru, moe se samo pretpostaviti ta o njoj
mog u da misle bogovi, toliko mudriji od samih ljudi,
zapravo, jedini mudri, kako to kau Pitagora i Platon.5
Zbog toga, sluaj jedinstven i dotad neuven u slinim
prilikama isticanja najzaslunijih, nagrada je ovoga pu
ta dodeljena bez ikakvih pritisaka, ustupaka, sumnjivih
obeanja ili trikova. Dobitnika je bilo troje: Bah je nagra-
en zbog toga to je pronaao vino; Minerva zbog ulja,
nunog za mau koju bogovi obavezno stavljaju na sebe
posle kupanja; i Vulkan, koji je izmislio bakarnu, tako
zvanu tedljivu erpu, koja slui za kuvanje bilo kog jela
na tihoj vatri i bez tekoa. Tako, poto je nagrada pode-
ljena izmeu troje uesnika, svakome od njih pripala je
po granica lovora; meutim, sve troje su odbili nagra
du, delimino i u celosti; s razlogom to je Vulkan izjav io
da, budui veinu vremena provodi pored vatre u kova
nici, uz znoj i veliki napor, njemu bi venac na elu sa
mo smetao; a pored toga i zato to bi postojala opasnost
da ovaj nagori ili bukne plamenom, ako bi samo kojim
sluajem neka iskra pala na lisnate granice, i zametnula
poar. Minerva je rekla da, imajui ve da nosi na gla-
vi kacigu koja je, po Homerovim reima, bila dovoljno
velika da pokrije vojske stotine gradova, njoj nikako ne
odgovara da na bilo koji nain poveava sebi ve posto-
jei teret. Bah nije eleo da zamenjuje svoj turban i svoju
krunu od lozovog za venac od lovorovog lia: premda
bi ga vrlo rado prihvatio ukoliko bi mu bilo doputeno
da ovaj izvesi ispred vrata svoje krme;7 meutim, Muze
96 | akomo Leopardi
se nisu sloile da mu dozvole korienje venca u tu svr-
hu: tako da je ovaj ostao u optinskoj riznici.
Niko od uesnika na ovom nateaju nije zavideo
dvojici bogova i boginji koji su bili nagraeni i nagradu
odbili, niti se alio na sudije, ili osporavao sam izbor, ni
ko sem jednog, i to Prometeja,8 koji je na nateaju ues
tvovao time to je poslao uzorak zemlje koju je napravio
i iskoristio da od nje oblikuje prave ljude, emu je bio
priloio i jedan podsetnik u kome je izneo osobine i ulo-
gu ljudskog roda, u emu se sastojao njegov pronalazak.
Razoaranje koje je ovom prilikom izrazio izazvalo je ne
malo uenje, tako da su svi, i pobeeni i pobednici po-
eli da mu se smeju: i kada se bolje zagledalo u ovaj sluaj,
videlo se da on ne eli toliko ast, koliko mu je bilo stalo
do povlastice koju bi mu donela pobeda. Neki su mislili
kako je nameravao da se koristi lovorom da bi zatitio
glavu od nepogoda,9 kao to se pria da je to bio sluaj sa
Tiberijem, koji je kad god uje da grmi stavljao na glavu
krunu, ubeen da grom nee u lovor.(1) Meutim, u gra-
du Hipernefelosu niti udaraju gromovi niti uopte grmi.
Sa veom verovatnoom, drugi pak tvrde da je Prometej,
sa godinama poeo da elavi; i suoen sa ovom nevo-
ljom, kao to se mnogima deava, teko to podnosio, a uz
to i neupoznat sa Sinesijevim10 pohvalama elavosti, ili
za njih ne hajui, to je verovatnije, eleo je samo da kao
Cezar diktator11 ispod dijademe sak rije ogolelost glave.
Ali, vratimo se na dogaaj, Prometej je jednog dana
poverio Momu,12 gorko mu se alei kako su vino, ulje
i erpe pretpostavljeni ljudskom rodu, koji je neto naj
bolje to je bilo koji besmrtnik ikada na svetu stvorio. I

poto mu se uinilo da nije dovoljno ubedio Moma, koji
je iznosio ne znam ni ja koje i kakve protivrazloge, predlo-
io mu je da obojica siu na zemlju, u svih pet njenih delova
i spuste se u prvo mesto gde ih sluaj bude naneo naseljeno
ljudima, poto prethodno sklope sledeu opkladu: da li e
u svakom od pet delova sveta, ili u veini njih, nai ili ne,
oite dokaze da je ovek najsavrenije bie u vasioni. Kako
je Mom ovo prihvatio, i poto su se dogovorili o visini op-
klade, poeli su bez oklevanja da se sputaju na zemlju;
krenuvi najpre ka Novom svetu; zbog samog njegovog
imena, kao i injenice da niko od besmrtnih dosad u njega
nije stupio nogom, to je u najveoj meri budilo njihovu
radoznalost. Spustili su se u varoicu Popajan,13 juno i ne-
daleko od reke Kauke, tamo gde su naili na mnoge znake
naseljenosti: tragove seoske i poljske kulture; staze u svim
pravcima, premda u mnogim mestima zakrene i zarasle u
ikaru; stabla poseena i oborena; i onda neto to im se i-
nilo kao humke; i tu i tamo ljudske kosti. Meutim, i pored
toga, dvojica nebesnika, napregnuvi sluh i zagledajui na
sve strane, nisu mogli da uju ni glasa niti opaze senku iva
oveka. Prelazili su tako delom peice, a delom u letu milju
za miljom, preko brda i reka naizlazei stalno na iste znake
i istu pusto. Zato li su samo opusteli ovi krajevi, upitao
je Mom Prometeja, koji pokazuju da su oigledno bili na-
seljeni? Prometej mu je skrenuo panju na morske popla-
ve, zemljotrese, nepogode, preterane pljuskove, za koje je
znao da su neto uobiajeno u toplim krajevima: i zaista u
tom trenutku mogli su da uju kako sa svih okolnih ikara,
sa grana drvea vetar prska vodu bez prestanka. Mom, me-
utim, nije mogao da shvati kako je more moglo da plavi
98 | akomo Leopardi
ove krajeve, kad od njega nije bilo ni traga ni glasa ni sa koje
strane; a jo manje mu je bilo jasno kako su to zemljotresi,
nepogode i kie mogle da unite sve ljude u ovom kraju,
a potede jaguare, majmune, mravojede, oposume, orlove,
papagaje i stotine drugih vrsta ivotinja i ptica iz tih kraje-
va. Najzad, spustivi se u jednu nepreglednu dolinu, otkrili
su, da tako kaemo, itav niz kua ili drvenih koliba sa kro-
vovima pokrivenim palminim granama, koje su sve bile
ograene kao palisadom: ispred jedne od kojih je stajala
gomila ljudi, ko stojei a ko sedei oko jednog zemljanog
upa, stavljenog na veliku vatru. Dvojica nebesnika su im
prila, poto su prethodno na sebe uzeli ljudski lik; pozdra-
vivi sve utivo, Prometej se obratio jednom od njih koji
mu se uinio vaniji od ostalih, upitavi ga: ta to radite?
Divljak: Kao to vidi, jedemo.
Prometej: A ta to dobro imate?
Divljak: Ovo malo mesa.
Prometej: Domaeg ili divljai?
Divljak: Domaeg, zapravo mog sina.
Prometej: Ima li ti za sina tele, kao Pasifaja?14
Divljak: Ne tele, ve oveka, kao i svi drugi.
Prometej: Govori li ti to ozbiljno? Jede svoje
meso?
Divljak: Svoje ba ne, ve njegovo: jer samo zato
sam ga i doneo na svet, i potrudio se da ga ishranim.
Prometej: Zato da bi ga pojeo?
Divljak: A to je to toliko udno? I njegovu maj-
ku, koja vie ne moe da raa decu, mislim uskoro i nju
da pojedem.
Mom: Kao posle jaja kokoku koja ih je snela.

Divljak: I ostale nae ene, kako i one ne mogu vi
e da raaju, pojeu na slian nain. A i ove moje robo
ve to vidite, da li bi ih moda uvao ive, samo kada
mi oni ne bi davali svoju decu, koju jedem? Kako budu
starili i oni, a ja budem potrajao,15 pojeu i njih.(2)
Prometej: Reci, ovi robovi, pripadaju li oni tvom
narodu, ili nekom drugom?
Divljak: Jednom drugom.
Prometej: Koji ivi udaljeno odavde?
Divljak: Vrlo daleko, toliko daleko da izmeu nji-
hovih kua i naih protie potoi.
I ukazujui na breuljak, dodao je: Eno tamo je bilo
njihovo selo; ali su ga nai razorili.(3) 16 Tog trenutka Pro-
meteju se uinilo da ga je ne znam koliki broj njih odme-
ravao istim pogledom kao kad maka gleda mia: tako da,
kako ga ne bi prodrale osobe kao i sam to je, praen Mo-
mom, smesta je uzleteo. Strepnja koju su obojica osetili
bila je toliko velika da su prilikom rastanka hranu varvara
zagadili onom vrstom ubreta kojim su Harpije iz zavisti
zasule trojanske trpeze.17 Meutim oni, vie gladni i ma-
nje tankouti od Enejinih drugova, nastavili su da jedu;
i Prometej krajnje nezadovoljan novim svetom, okrenuo
se onom najstarijem, hou rei Aziji: i poto su, skoro u
istom mahu, preleteli prostor koji deli nove od drevnih in-
dijskih zemalja, spustili su se obojica blizu Agre,18 na jed-
no polje s neizmernom gomilom sveta, okupljenom oko
neke jame prepune panjeva: na ijoj ivici su se, sa jedne
strane, videli neki ljudi s upaljenim buktinjama, spremni
da podmetnu vatru; a sa druge strane, na jednom posto-
lju, jedna mlada ena u veoma raskonim haljinama, i sa
100 | akomo Leopardi

svakakvim vrstama varvarskog nakita, igrajui i vritei,
davala je snage velike razdraganosti. Kada je Prometej sve
to video, pomislio je da se nalazi pred jednom novom Lu-
krecijom, novom Virginijom,19 ili osobom koja podraava
Erehtejeve keri,20 neku Ifigeniju, Kodr, Menekeja, Marka
Kurcija ili Decija, koji su se odani nekom proroanstvu,
svojevoljno rtvovali za otadbinu. Kada je zatim uvideo
da je razlog rtvi one ene smrt mua, pomislio je da ona
slino Alkesti,21 eli da po cenu svoje, otkupi njegovu du
u. Ali, poto je saznao da je ono to je enu nateralo da
pristane na lomau bio obiaj koji je primenjivan na sve
udovice njene sekte; i da je oduvek mrzela mua, da je pi-
jana, i da e preminuli, daleko od toga da bude vraen u
ivot, izgoreti u tom istom ognju; odmah je okrenuo lea
ovom prizoru i krenuo put Evrope; kojom prilikom je, sa
svojim saputnikom, imao ovaj razgovor:
Mom: Da li ti je ikad palo na pamet, kada si ono krao
nebesku vatru,22 izlaui se tolikim opasnostima po sebe,
da bi je dao ljudima, kako e je oni na ovaj nain zloupo-
trebiti, neki tako to e kuvati jedni druge u kotlov ima, a
drugi kako bi svojevoljno bili spaljeni na lomaama?
Prometej: Sigurno da ne. Meutim, uzmi u obzir,
dragi Mome, da su ovi koje smo dosad videli varvari: a
po varvarima ne treba suditi o prirodi ljudi, ve po onim
civilizovanim, kojima sada idemo: i vrsto sam ubeen
da emo meu njima videti stvari i uti rei koje e biti
dostojne ne samo hvale, ve e te i zauditi.
Mom: to se mene tie, ako su ljudi najsavrenija
bia u svemiru, ne vidim zato bi morali da budu civi-
lizovani kako se ne bi uzajamno pekli, i ne bi jeli svoju

sopstvenu decu. Sve ostale ivotinje su varvari, pa ipak
nijedna od njih se ne baca svojevoljno u vatru, sem fe-
niksa, kod nigde nema; a jo su ree one koje jedu svoju
decu, i to izuzetno i sluajno, a ne zato to su potomstvo
odgajali u tu svrhu. Primetie da od pet delova sveta,
samo jedan, pa ni on u celosti, i u svakom sluaju ne-
uporediv po veliini sa bilo kojim od ostala etiri, ima
civilizaciju koju ti hvali; uz nekoliko dodatnih ograni-
enih krajeva u ostalim delovima sveta.23 A ni sam nisi
spreman da kae kako je ova civilizacija potpuna, i da
ljudi u Parizu ili Filadelfiji, opte uzev, danas raspolau
stepenom savrenstva koje bi odgovaralo njihovoj vrsti.
I sada, da bi dospeli do ovog stupnja jo nesavrene ci-
vilizacije, koliko je samo vremena trebalo da taj svet ar-
gatuje? Onoliko godina koliko neko moe da izbroji iz-
meu postanka oveka i najskorijih vremena.24 A skoro
svi izumi koji su bili ili od najpree potrebe ili najvee
koristi da bi se dolo do ovog sadanjeg stupnja civiliza
cije, nisu proizvod razuma, ve ishod sluajnosti25: tako
da je ljudska organizacija vie delo sluaja negoli neke
sudbinske predodreenosti prirode. A tamo gde do ova-
kvih sluajeva nije dolo, vidimo da su narodi jo uvek
varvari; i pored toga to nisu nita mlai od civ ilizova
nih naroda. Prema tome, kaem ja: ako ovek varvarin
pokazuje da je u mnogo emu nii od bilo koje ivoti
nje; ako je civilizaciju, koja je suprotnost varvarstvu, do
danas osvojio samo jedan mali deo ljudskog roda; ako
uz to taj deo nije drugaije mogao da dospe do dana-
njeg stepena uljuenosti, nego tokom bezbroj vekova, i
to uglavnom putem sluajnosti, umesto nekim drugim

razlogom; i na kraju, ako reeni stepen civilizacije nije
pored toga ni savren; razmisli malo da li moda tvoj
sud u odnosu na ljudsku rasu ne bi bio istinitiji, saet
u ovom obliku: to jest, kada bi se reklo da je ona zaista
najvia meu vrstama, kao to veruje da jeste; ali naj-
via u svojoj nesavrenosti, pre negoli u savrenosti,26
premda ljudi, govorei i prosuujui o njoj, stalno zame
njuju ova dva pojma; raspravljajui i polazei od izves
nih pretpostavki koje su sami smislili, drei da su one
od samog poetka bile gola istina. Izvesno je da su sve
ostale vrste bia od samog poetka bile svaka posebno
krajnje savrene.27 I pored toga to nije bilo jasno da je
varvarsko oveanstvo, uporeeno sa ostalim ivotinja
ma manje dobro od ostalih; niko me nee moi ubedi
ti da, budui po prirodi nesavreno u svojoj vrsti, kao
to izgleda da je sa ovekom sluaj, znai kako je, to se
sav renstva tie, on na viem stupnju od svih ostalih.
Ovome dodaj injenicu da ljudska civilizacija, do koje
se tako teko dolazi, i koju je moda nemogue dove-
sti do savrenstva, nije ak ni toliko postojana da ne
bi mogla da propadne; kao to se u stvari ve vie puta
dogodilo, i to raznim narodima, koji su dobrim delom
do nje bili dosegli. Sve skupa uzeto, mogu da zakljuim,
ako je tvoj brat Epimetej28 pokazao sudijama kalup koji
je mora biti upotrebio kada je oblikovao prvog magarca
ili prvu abu, moda bi dobio nagradu koja je tebi izma-
kla. Ali u svakom sluaju, ja u ti rado dopustiti da je
ovek apsolutno savren, ako se samo bude sloio da je
njegova savrenost nalik onoj koju je Plotin29 pripisivao
svetu: koji je, prema reenom Plotinu, odlian i savren

u apsolutnom smislu, ali da bi svet bio savren, trebalo
bi da, izmeu ostalog, sadri u sebi isto tako i sve ostale
mane; jer u stvari, mi u njemu nalazimo onoliko koliko
zla on moe da primi na sebe. A u ovom pogledu, mo-
gao bih i da se sloim sa Lajbnicom, da je postojei svet
najbolji od svih moguih svetova.30
Ne treba sumnjati da na sva ova pitanja Prometej
nije imao spreman, jasan, odreen i dijalektiki odgo-
vor; ali je isto tako izvesno da ga nije ni ponudio: zato
to su se u tom trenutku nalazili iznad grada Londona,
gde su se i spustili da bi ugledali veliku gomilu sveta,
koja se stekla pred ulazom u jednu privatnu kuu, kojoj
su se i sami pridruili. Poto su uli u kuu, u njoj su
nali oveka poloenog na krevet,31 koji je u desnoj ruci
drao pitolj, sa ranom na grudima i mrtvog; dok su po-
red njega leala dva mala deteta, isto tako mrtva. U sobi
je bio i vei broj ukuana, kao i neke sudije, koji su ih
ispitivali, dok je jedan zvaninik neto beleio.
Prometej: Ko su ovi nesrenici?
Jedan posluitelj: Moj gospodar i njegova deca.
Prometej: I ko ih je ubio?
Posluitelj: Gospodar, sve troje.
Prometej: Hoe rei, svoju decu i sebe?
Posluitelj: Tano.
Prometej: I kako se to desilo? Ovde se, mora biti
desila neka velika nesrea.
Posluitelj: Koliko je meni poznato, nije.
Prometej: Ali, moda je bio siromah, bio prezren
od svih, nesreno zaljubljen, ili imao neprilike na dvo-
ru?

Posluitelj: Naprotiv, bio je vrlo bogat, i mislim
da su ga svi potovali; ljubav ga nije zanimala, a na dvo-
ru je uivao veliki ugled.
Prometej: Pa kako je onda pao u ovakvo oajanje?
Posluitelj: Zbog ivotne dosade, kako je ostavio
pismeno za sobom.
Prometej: A ta trae ovde ove sudije?
Posluitelj: Ispituju da li je gospodar bio siao
ili nije s uma: jer u sluaju da nije bio poludeo, njegovo
imanje e pripasti javnom dobru: to zapravo i nije mo-
gue izbei.
Prometej: Meutim, reci mi, zar nije imao nekog
od prijatelja ili roaka, kome je mogao da poveri ovu de
icu, umesto to ih je pobio?
Posluitelj: Da, imao je, izmeu ostalih, jednog
koji mu je bio veoma blizak, kome je poverio psa.
Mom je ba hteo da estita Prometeju na dobrom
uinku civilizacije; kao i na zadovoljstvu koje izgleda iz
nje proistie u naim ivotima; i eleo je jo da ga pod-
seti kako nijedna ivotinja, sem oveka, ne liava sebe
ivota, niti iz dosade skrauje ivot svojoj deci: meu-
tim, Prometej ga je u tome spreio, i ne elei vie da
vidi preostala dva dela sveta, isplatio mu opkladu.

Napomene
1
Ovaj mali ogled bio je napisan izmeu 30. aprila i 8. maja 1824. Vie
pojedinosti u Prometeju upuuju iznova na Lukijana, premda opti
sklop prie, usmeren na osudu ljudskog roda, pri emu se odbacuje
bilo kakav laki optimizam, podsea na uasna putovanja Volterovog
Kandida. Grozne injenice na kojima Leopardi zasniva svoj prikaz
stanja sveta, primetni su kod francuskih prosvetitelja, kao i kod drugih
pisaca (npr. Bartolija), i svakako su vie knjike negoli hroniarske
prirode. Sam poetak dat je u blago podsmeljivom epskom obliku,
u kome pisac razobliuje besmrtnike na raun ve poznat itaocu.
Podrugljivost u odnosu na materijalni progres preutno je izraena
u Vulkanovom izumu tednoj erpi, a sama tehnika prelaza iz
uzvienog u smeno, poznata je itaocu od ranije. U emu je onda
novost u odnosu na prethodne teme i sadraje? Kao prvo, odstranjen
je svaki pozitivan pojam o plemenitom divljaku (u teoriji poznatom
kao Noble Sauvage): navedeni primeri nisu samo ljudoderi, ve
udovita koja jedu sopstvenu decu (to je uostalom inio i Kron sa
svojim sinovima), u koju svrhu ih i odgajaju. Pored toga, u razgovoru
dvojice besmrtnika, uvedena je tema civilizacije: kako se teko do nje
dolazi, kako je do nje dospeo samo mali deo oveanstva (pogledajmo
samo stanje u svetu!) i kako tamo gde se do nje stiglo (u londonskoj
epizodi na kraju), dolazi do njene apsurdizacije, gde civilizacija vodi
ne ka ivotu ve ka tdium vita i smrti. Premda e se na slinu icu
naii i docnije (recimo u Koperniku), ovo je poslednja od manje-
vie kominih varijacija na veliku uvertiru iz Istorije ljudskog
roda. Jo jednom cilj je apsurdnost oveanstva, koje je ovog puta
napadnuto s veom estinom: sva tri odabrana primera su (za razliku
od trija u Ksilografima) i grozni i tragini, a uz to su i verni odrazi
podataka iz stvarnih dogaaja. Prometej, prema tome, uzima na

sebe prelaznu ulogu, kao modulacija na jo teu muziku koja nas
oekuje u sledeim razgovorima.
2
Hipernefelos (iznad oblaka) podnaslov je Lukijanovog Icaro
menippusa (vidi napomenu 1. iz prethodnog razgovora). Pominjui
predg raa Leopardi na samom poetku pokazuje da se i ovoga puta
ruga klasinim mitovima.
3
MIsli se na veitu besparicu pesnika, a i na krte fondove kada je
u pitanju kultura.
4
Aluzija je na nasledstvo epohe prosveenosti (filozofski vek).
5
Na margini Leopardi belei: Laert., I 12; Plat. na kraju Fedra;
Diogen Laertije je pisao: Pitagora je bio prvi koji je sebe nazvao ljubi
teljem mudrosti [znanja], cenei da nijedan ovek nije mudar, ve da
je to samo bog. Platon u Fedru (gl. LXIV: 278 c-d) kae da mudrost
prilii samo boanstvu.
6
Hom., Il. V, 743-4.
7
Lisnata granica iznad vrata, u nekim delovima Italije jo uvek
ukazuje na skromnu krmu.
8
Polubog koji je navodno ukrao nebesku vatru i preneo je ljudima
(Hesiod, Theogonia, 562 i dalje). U drugom mitu za njega se kae da je
oblikovao oveka iz gline (upr. Pauzanija 10.4.4). Prikazivan kao ve
lik i prijatelj oveka meu besmrtnicima, kao i veliki buntovnik, kako
ga i ovde prikazuje Leopardi.
9
Upr. Leopardijev mladalaki Saggio sopra gli errori popolari degli
antichi, XIII, O gromu: Lovor, shodno drevnim vremenima, bio je
izuzet od opasnosti da ga udari grom. Plinije podozreva da ga je ta
osobina uinila dostojnim da krasi elo pobednika. Cezar Tiberije,
koji se veoma plaio gromova, kada bi se nebo natutilo, stavljao je na
glav u krunu od lovora.
10
Sinesije (oko 370 - oko 412), episkop ptolemaijiski, sastav io Poh
valu elavosti.
11
Svetonije (Suetonius), De vita Csarum, I 45.
12
Mom (kod nas u prevodu dr B. Glaviia, Hesiod, Postanak bo
gova, 214), poznat pod imenom Poruga. Potomak Noi, bog satirine
duhovitosti. Lukijan, u Hermotimu, predstavlja ga kao otrog cenzora
Vulkanovog i njegovog dela, koji je, za opkladu sa Neptunom i Miner
vom sazdao oveka; Mom prebacuje bogu da mu nije napravio pro
zor i na grudima, kako bi, kada se ovaj otvori, svi mogli da saznaju
svoje elje i svoje misli, i da li govori pravo ili krivo.

13
Grad u Kolumbiji. Leopardi se inspirisao Hronikom Perua (Chr
nica del Per) Pedra de Sijesa (Pedro de Cieza).
14
ena kritskog kralja Minoja, koja je sa bikom rodila Minotaura.
15
Ovde dajemo prevod teksta na panskom jeziku, koji je citirao
Leopardi u svojim napomenama uz ovaj mali ogled; vid. nap. (2), str.
?; Kada smo se po drugi put vratili u ove doline, uzvisine iznad gra
da Antiohija bile su nastanjene. Tom prilikom sam saznao da gospo
dari ili poglavice u dolini Nore gone na neprijateljskoj teritoriji sve
ene kojih se domognu; odvode ih k sebi i ponaaju se sa njima kao
da su njihove. Deca koja su roena iz ovih veza odgajana su sa veli
kom brigom do njihove dvanaeste ili trinaeste godine. Kada bi dostigli
zadovoljavajuu debljinu, poglavice su ih s uivanjem jeli, ni najma
nje se ne uznemiravajui to jedu meso svog mesa. Njihove ene su im
sluile iskljuivo kako bi obezbeivale decu koju e oni docnije pojes
ti: najvei greh od svih grehova koji su inili. Potvrdu ovih injenica
dobio sam iz prie licencijata Huana de Vadiljo (koji se ove godine na
lazi u paniji i moe da potvrdi verodostojnost mojih rei): prvi put
kada su panci hriani stupili nogom u ove doline, a to smo bili ja i
moji drugovi, doao je da nas potrai jedan mladi poglavica, po imenu
Nabonuko, sa svoje tri ene. Kada je pala no, dve od njih su se opruile
na nekoj vrsti ponjave ili tepiha, dok se trea namestila popreko kako bi
posluila kao uzglavlje. Indijanac se ispruio preko njih svom svojom
duinom, i uzeo za ruku jednu drugu, veoma lepu enu, koja je pristigla
sa ostalim delom plemena. Licencijat Huan de Vadiljo pitao ga je
onda zato je bio doveo ovu poslednju enu; gledajui ga pravo u lice,
Indijanac mu je jednostavno odgovorio, zato da bih je pojeo, i da samo
nije on doao, da bi to ve bila gotova stvar. Na ovo, Vadiljo, uasnut, mu
je rekao: Kako, to je tvoja ena, i ti e je pojesti! Poglavica, podigavi
glas mu je odgovorio: Vidi, sina koga je dobila sa mnom, ja u i njega
pojesti. To se dogaalo u dolini Nore; u dolini Guake, koja se nalazi
neto dalje, licencijat Vadiljo mi je ispriao kako je uo od nekih starih
Indijanaca, da su u ratovima uroenici, zarobljene Indijance pretvarali
u robove. Oni su ih enili svojim roakama ili bliskim osobama, i onda
jeli decu koja bi se rodila iz ovakvih brakova, a zatim i same robove,
kada bi ovi ostareli i postali jalovi. Za celu istinu, kako ovi Indijanci
nisu verovali niuta, kao to nisu imali nikakvu predstavu o demonu
do te mere izopaenom bi ih navodio na ove grehe, nije nikakvo udo
to su ove postupke uzimali vie kao dokaz hrabrosti a ne kao zloin.
Prvi deo Hronike Perua, Pedra de Sijesa, gl. 12, izd. Anvers, str. 30.

16
Prevod napomene (3) koju je Leopardi dao na francuskom (vidi
str. ?): Broj nezavisnih domorodaca koji nastanjuje obe Amerike
svake godine je sve manji. Rauna se da ih ima jo oko 500.000 na
sever u Sjedinjenih Drava, i 400.000 na jugu republika Rio de la Pla
ta i ile. Ovde se ne radi toliko o ratovima koje moraju da vode pro
tiv amerikih vlada, koliko o njihovoj kobnoj sklonosti prema jak im
piima i istrebljujuim borbama koje vode izmeu sebe, emu valja
pripisati njihovo ubrzano opadanje. Oni ove dve preteranosti dovo
de do takvog stupnja, da se sa izvesnou moe predskazati, da e
pre isteka punog stolea potpuno ieznuti sa ove strane [zemljine]
polulopte. Delo g. Skulkrafta (podnaslovom, Travels in the central
portions of the Mississipi valley, objavljeno u Njujorku, godine 1825) pu
no je zanimljivih pojedinosti o ovim primitivnim vlasnicima iz No
voga sveta; njega treba tim pre traiti s obzirom da se radi, da tako
kaemo, o istoriji poslednjeg perioda postojanja jednog naroda koji
e se ugasiti.
17
Leopardi se poziva na Verg., Enejida III, 225 i dalje. Kod Vergilija
Harpije su zagadile balegom trojanske trpeze; kod Leopardija se radi
o jednoj sarkastinoj crti povezanoj sa strahom.
18
Drevna prestonica Hindustana. Ovde Leopardi sledi Missione al
Mogor Daniella Bartolija.
19
Sledei svoj ukus erudite, Leopardi nabraja primere herojskih
rtv i: Lukrecija koja se spalila iz sramote zbog pretrpljenog nasilja:
Otm ica Lukrecije zbog koje je Tarkvinije Oholi proteran iz Rima.
Virginija koju otac ubija da bi joj zatitio ast, ija je smrt izazvala
ukidanje decimvirata u Rimu; citirana, takoe, pri kraju u Leopard i
jevoj pesmi Za svadbu sestre Paoline.
20
Erehtej, mitski kralj Atine; jedna se ker rtvovala kako bi Kron
prestao da proganja njihovog oca, dok su se druge ubile; Ifigenija, po
Eshilu, rtvovana da bi omoguila grkim brodovima da dignu kot
vu put Troje. Kodr, po pretpostavci atinski kralj iz XI veka pre nove
ere, rtvovao se da bi spasio Atinu od Doraca; Menekej da bi spasio
Tebu. Marko Kurcije se bacio u ponor da bi smirio bes bogova, a De
cije Mus, sin i sinovi sinova istog imena, radi rimskih pobeda. Neke
od ovih epizoda Ciceron je obradio u svojim Raspravama u Tuskulu,
(Tusculan desputationes), knj. I, od. XLVIII: Repetunt ab Ereteo, cuins
etiam fili cupide mortem expetiverunt pro vita civium: Codrum, qui se in
medios immisit hostes veste famulari, ne posset agnosci, si esset ornatu regio,
quod oraculum erat datum, si rex interfectus esset, victrices Athenas fore;

Mnceus non prtermittitur, qui item oraculo edito largitus est patri
suum sanguinem; Iphigenia Aulide duci se immolandam iubet, ut hostium
eliciatur suo. (Oni polaze od Erehteja, ije su ak i erke eljno ile
u smrt da bi se spasli ivoti graana; spominju takoe i Kodra koji je
jurnuo u najgue neprijateljske redove, odeven kao sluga, da ga ne bi
prepoznali ukoliko bi bio u kraljevskom odelu; jer proroanstvo je gla
silo da e Atinjani pobediti ako kralj bude ubijen. Ne zaboravlja se ni
Menekej koji je, takoe zbog proroanstva, dao svoju krv za otadbinu.
Ifigenija u Aulidi zahteva da je povedu da bude rtvovana da bi svo
jom krvlju izazvala krv neprijatelja). [Preveo Ljubomir Crepajac.]
21
Alkesta (Alkestida), ena Admetova koja je pristala da zameni
mua u podzemnom svetu (vidi posebno Euripidovu Alkestu).
22
Prema hesiodovskom mitu, Prometej je ukrao vatru Zevsu kako
bi je poklonio ljudima, i za kaznu bio privezan uz jednu liticu, gde mu
je kraguj (orao) upao jetru.
23
To jest, Severna Amerika, Filadelfija i Paris uzeti su ovde kao sre
dita Amerike odn. Francuske revolucije.
24
Upr. Zib. 3799-800, u vezi sa pojmom kroz ta je sve ovek morao
da proe da bi stigao do civilizacije i srenog stanja, zapravo kroz
same suprotnosti i jednog i drugog.
25
Upr. Zib. 1737-9, zbog uinka i uloge sluajnosti u ljudskom pro
gresu.
26
Upr. Zib. 2899-902, gde Leopardi zamilja dve lestvice, jedne
uzlazne i druge silazne na kojima je ovek u stvari ne na vrhu savre
nosti (kako bi izgledalo kada bismo imali samo jednosmerne lestvice,
jednostavne i prave), ve nesavrenosti...
27
Valja imati u vidu da je Leopardi bi predarvinovac.
28
Epimetej, smeteni, brat Prometejev bio je toliko bezazlen da je
stvorio ivotinje dok je Prometej stvorio oveka, a oenio se Pando
rom, prvom enom, koja je otvorila kutiju iz koje su izletele sve bede i
nevolje sveta, dok je u njoj ostala samo Nada.
29
Plotin (205-69 ili 70), predvodnik novoplatonske kole u filozofi
ji. Ovde je re o njegovim Eneadama.
30
Gottfried Wilhelm Leibniz (1646-1716), Leopardi aludira na filo
zofovu Teodiceju. Ironija pieva (koji e docnije, u Zibaldonu, pisat i
i ponoviti da je sve loe, u polemici sa Lajbnicom da je sve dobro
uporedi beleku sa datumom 17-19. april 1826, II, str. 1004 i dalje),
koincidira sa osudom zla u Volterovom Kandidu. U ovom kontekstu
(vidi Zib. 4174) Leopardi pominje i Poupa (vidi npr. Esej o oveku

(Essay on Man I, 293-4)). Optimizam u XVIII veku bio je esta pojava.
To je rasrivalo Leopardija.
31
Verovatno da se Leopardi poziva na samoubistvo R. Smitha i
njegove ene, o kome Volter govori u Dictionnaire philosophique (De
Caton Du suicide); sama injenica da je nala mesta u Enciclopdie,
pod pojmom Samoubistvo.

RAZGOVOR JEDNOG FIZIARA
I JEDNOG METAFIZIARA1
Fiziar: Eureca,2 eureca.(1)

Metafiziar: ta se desilo? ta si to pronaao?
Fiziar: Umee veitog ivljenja.(2)
Metafiziar: U toj knjizi koju nosi sa sobom?
Fiziar: U kojoj ovo iznosim: i ako zbog ovog ot-
kria drugi budu iveli dugo, ja u iveti barem veito;
hou rei da u stei besmrtnu slavu.
Metafiziar: Uradi neto po mome. Nai jednu
olovnu kutiju, stavi u nju ovu knjigu, zakopaj je u zem
lju, i pre nego to umre nemoj da zaboravi da na tom
mestu ostavi napisano, tako da svet moe da ide tamo
i doe do knjige, onda kada bude pronaeno umee da
se sreno ivi.3
Fiziar: A u meuvremenu?
Metafiziar: U meuvremenu ona e biti savre-
no beskorisna. Cenio bih je vie kada bi sadrala umee
kako iveti krae.
Fiziar: Ono nam je ve dugo poznato; a nije ni
bilo teko do njega doi.

Metafiziar: U svakom sluaju ja ga cenim vie
od tvoga.
Fiziar: Zato?
Metafiziar: Zato, ako ivot nije srean, to je do
sad propustio da bude, bolje da je bude krai negoli dui.
Fiziar: Oo, to ne: jer ivot je dobro po sebi, i sva-
ko ga, naravno, eli i voli.4
Metafiziar: Tako misle ljudi; ali se varaju: kao
to se puk5 vara onda kada misli da je boja svojstvo pred
meta; kada se ne radi o predmetu, ve o svetlosti. Kaem
da ovek ne eli i ne voli nita drugo do svoju sopstvenu
sreu. Prema tome on ne voli ivot, sem u onoj meri u
kojoj ga smatra oruem ili pretpostavkom takve sree.6
Prema tome, pravo reeno, on voli nju a ne ono prvo,
premda vrlo esto onom prvom pripisuje ljubav koju
osea prema onom drugom. Istina je da su ova zabluda,
kao i ona sa bojama, obe prirodne. Meutim, rei da lju
bav prema ivotu nije prirodna, ili ako hoe, nije neop
hodna, pogledaj samo koliko je njih u drevnim vreme-
nima izabralo svojevoljno da umre, premda su mogli da
ive; a mnogi u nae vreme i u raznim sluajevima ele
sebi smrt, neki i od svoje ruke. to ne bi bilo mogue
kada ljubav prema ivotu sama po sebi ne bi bila priro-
ena oveku. Budui da je ljubav prema sopstvenoj srei
priroena svakom ivom stvorenju, svet bi propao pre
nego to bi bilo koje od njih prestalo da je voli i da do nje
doe na svoj nain. A onda, da je ivot po sebi dobar, e-
kam da mi io tome prui dokaze, obrazlaui to razlo-
zima fizikim, metafizikim, ili bilo koje druge naune
grane. to se mene tie, ja bih rekao da je srean ivot,

van svake sumnje jedno dobro; ali samo zbog toga to je
srean, a ne zato to je ivot. Nesrean ivot, samim tim
to je nesrean, predstavlja zlo; i s obzirom da priroda,
ili barem ljudska priroda, ini ivot i nesreu nerazdvoj-
nim, sam zakljui ta iz toga proishodi.
Fiziar: Lepo te molim, ostavimo ovo; jer je zaista
tuno; i bez mnogo uvijanja, odgovori ti meni iskreno:
kada bi ovek iveo veito; hou rei bez umiranja, a ne
posle smrti; misli li ti da se to njemu ne bi svialo?
Metafiziar: Na jednu bajkovitu pretpostavku od
govori u ti nekolikim bajkama: tim pre to nikad nisam
veito iveo, tako da ti ne mogu odgovoriti iz iskust va,
niti sam pak razgovarao sa nekim ko bi bio besmrtan; i
sem u bajkama, ja o takvim osobama uo nisam. Kaljo-
stro7 bi tu mogao da nam malo rasvetli stvar s obzirom
da je iveo nekoliko vekova: premda, poto je umro kao
i svi ostali, ne izgleda da je bio besmrtan. Stoga u ti rei
da je mudrome Hironu,8 koji je bio bog, tokom vremena
ivot postao toliko dosadan da je od Jupitera zatraio da
umre, i umro je.(3) Ili pomisli samo, ako je besmrtnost
smetala bogovima, ta bi tek bilo sa ljudima. Hiperbo-
rejci,9 narod nepoznat ali uven; kome se ne moe prii
ni suvim ni vodenim putem; bogat svim dobrima; naro-
ito lepim magarcima, koji im slue za masovne rtve;
imaju ako se ne varam, mog unost da veno ive, jer ne
znaju niti za bolesti niti za muke, ratove, razdore, nes
taice, poroke ili krivice; i pored svega toga umiru svi
odreda: jer posle manje-vie hiljadugodinjeg ivota ili
tako neto, siti zemlje, skau svojevoljno sa jedne svima
njima znane litice u more, da bi se udavili.(4) Dodaj ovoj

jednu drugu bajku. Braa Biton i Kleobij,10 na jedan pra-
znik, kako mazge nisu bile spremne, upregli su se u kola
svoje majke, Junonine11 svetenice i odvezli je u hram;
ova je usrdno molila boginju da nagradi pobonost nje-
nih sinova najveim dobrom kojim ljudi mogu da budu
nagraeni. Junona, umesto da ih uini besmrtnima, to
je bilo u njenoj moi, i to je u ono vreme bilo uobia-
jeno, uinila je da i jedan i drugi istodobno umru. Isto
se zbilo sa Agamedom i Trofonijem.12 Poto su zavrili
hram u Delfima, zatraili su od Apolona da ih isplati:
koji im je odgovorio da e njihov zahtev ispuniti u roku
od nedelju dana; u meuvremenu otili su da terevene
o svom troku. Kada je dola sedma no, uspavao ih je
blagim snom iz koga se jo uvek nisu probudili; i poto
su bili isplaeni na ovaj nain, vie od toga nisu ni trai-
li. Ali, kada smo ve kod bajki, evo ti jo jedne, u vezi sa
kojom elim da ti postavim jedno pitanje. Meni je po-
znato da tvoja sabraa smatraju aksiomom da ljudski i-
vot, bez obzira u kojoj zemlji, ili pod kojim podnebljem,
sem malih razlika, traje prirodno odreeno vreme, ima-
jui pri tom u vidu narod kao celinu. Meutim, izvesni
cenjeni antiki pisci(5) govore o tome da u nekim delovi-
ma Indije i Etiopije ljudi ne ive due od etrdeset godi-
na; ko umre u tim godinama, umire u dubokoj starosti;
a devojice u sedmoj godini su ve za udaju. Znamo i
to da se ovo poslednje dogaa manje-vie u Gvineji, u
Dekanu13 i na drugim mestima izloenim arkoj klimi.
Dakle, pretpostavimo kako je tano da postoje jedan ili
vie naroda, kod kojih ljudi redovno ne ive due od e-
trdeset godina; i ovo se deava prirodno, a ne kao to se

govorilo za Hotentote,14 iz drugih razloga; moje pitanje
je, da li se tebi, u odnosu na ovo, ini da reeni narodi
treba da budu bedniji ili sreniji od drugih?
Fiziar: Bedniji, svakako, s obzirom da umiru ra
nije.
Metafiziar: Ja mislim suprotno od toga, i to iz
istog razloga. Meutim, stvar nije u tome. Obrati za tre
nutak panju. Ja sam negirao da je sam ivot po sebi, to
e rei prosto oseanje sopstvenog postojanja, prirod
no poeljan. Meutim, ono to se isto tako dostojnije
moe zvati ivotom, a ovde mislim na snagu i obilje
oseaja,15 prirodno je da ga svi ljudi vole i ele: jer bilo
koji postupak ili iva i snana strast, pod uslovom da ni
je neprijatna ili bolna, samim tim to je iva i jaka, na
ma je ugodna, premda moe biti liena bilo kakve druge
prijatne osobine. Elem, kod one vrste ljudi kod koje se
ivot proivi prirodno u roku od etrdeset godina, to
jest, vremenski za polovinu manje od onog to je priro
da odredila drugim ljudima, taj i takav ivot, u svim
svojim fazama, bio bi dvostruko ivlji od ovog naeg:
zato to ti ljudi treba da porastu, dou do pune zrelos
ti, i zatim se, na slian nain istroe i umru, dok im za
sve to stoji na raspolaganju samo polovina vremena. i
votni procesi, njihove prirode, u srazmernom odnosu
sa ovom brzinom, bili bi u svakom trenutku dvostruko
snaniji u odnosu na ono to se dogaa drugima; a isto
tako i voljni postupci tih ljudi, njihova kretanja i spolj-
na ivahnost odgovarali bi toj veoj snazi. Na taj nain,
oni bi za krae vreme raspolagali koliinom ivota ko-
jom mi raspolaemo. Ta koliina rasporeena na manji

broj godina bila bi dovoljna da ove ispuni, ili da pri tom
ostavi manje praznine; tamo gde udvostrueni prostor
ne bi bio dovoljan: postupci tih ljudi i njihovi oseaji,
budui snaniji i sabijeni u saetiji okvir, bili bi isto tako
dovoljni da ispune i oivotvore celokupnu njihovu eg-
zistenciju; dok u naem trajanju, mnogo duem, ostaju
prilino esti i veliki razmaci, neispunjeni bilo kakvom
ivotnom delatnou ili oseanjima. I s obzirom da pro-
sto postojanje nije poeljno, ve samo ono ispunjeno
sreom; a dobra ili zla srea ne moe se meriti brojem
dana, moj zakljuak je da bi se ivot tih naroda, tim to
je krai, utoliko manje siromaan zadovoljstvima, ili
onim to se tako zove, mogao da pretpostavi naem, a
nita manje i ivotima prv ih kraljeva asirskih, egipat-
skih, kineskih, indijskih i drugih zemalja, koji su iveli,
da se vratimo na bajke, pre toliko hiljada godina. Stoga,
mene ne samo da ne zanima besmrtnost, ve sam spre-
man da ovu prepustim ribama; kojima je pripisuje Leve-
nhuk,16 ukoliko ih ne pojedu ljudi ili kitovi. Ali, umesto
da odugovlaimo ili prekidamo sa razvojem naeg tela
kako bi produili ivot,17 i kako to predlae Mopertui,(6)
ja bih rae kada bismo mogli da ga ubrzamo, ne bi li se
na ivot sveo na meru ivota nekih insekata, koje zovu
vodenim cvetovima,18 za koje kau da oni najstariji ne
ive due od jednog dana, pa i pored toga oni prestaju
da ive kao praoci i kao ukundede.19 U kom sluaju ra-
unam da nam ne bi preostalo mesta za dosadu. ta ti
misli o ovakvom nainu rasuivanja?
Fiziar: Mislim da je za mene neubedljiv; i da, ako
ti voli metafiziku, ja se drim fizike: hou rei, ako ti

zalazi u sitnice, ja posmatram celinu, i to mi je dovolj-
no. Ali, i ne stavljajui ruku na mikroskop, mogu ti rei
da je ivot lepi od smrti, i ja jabuku20 dajem njemu, a da
pri tom ne moraju da se svlae ni jedno ni drugo.
Metafiziar: I ja tako sudim. Ali kada samo po
mislim na obiaje onih varvara,21 koji su za svaki nesre
ni dan u ivotu, bacali u jedan tobolac crni, a za svak i
sreni, beli kameni;(7) pitam se samo, po smrti svakog
od njih, koliko je malo belih kamiaka naeno u tim
tulcima, a koliko mnogo crnih. I voleo bih da vidim
pred sobom sve kamenie dana koji su mi jo preostali;
i raztrebivi ih, da mogu da bacim sve one crne, i oduz-
mem ih od svog ivota, sauvavi samo belutke: premda
znam da to ne bi bila nikakva gomila, a i bila bi sumnji-
vo bele boje.
Fiziar: S druge strane, mnogi bi, makar svi ka
menii bili crni, crnji i od samog probnog kamena,22
hteli da mogu da im dodaju i druge, pa i iste boje, zato
to su ubeeni da nijedan kameni nije tako crn kao
onaj poslednji. I ti ljudi, kojima i sam pripadam, mogli
bi zapravo da dodaju mnoge kamenie svojim ivoti-
ma, koristei se umeem iz ove moje knjige.
Metafiziar: Neka svako misli i radi kako bolje
zna i ume; a i smrt nee propustiti da postupi na svoj na
in. Ali, ako ve eli, produujui ivot, da zaista izae
u susret ljudima; nai puta i naina da umnoi i okrepi
njihova oseanja i njihovu delatnost. Tako e stvarno
uveati ljudski ivot, i ispunjujui one preterano duge
vremenske razmake u kojima ivotarimo umesto da i-
vimo, moi e da se pohvali kako si ga produio. I to

bez potrebe da kree u potragu za nemog uim, ili da
sili samu prirodu, naprotiv pomoie joj. Ne ini li se
tebi da su u drevnim vremenima23 ljudi iveli punijim
ivotom od ovog naeg, i pored toga to su doivljavali
velike i stalne opasnosti, i zbog toga obino ranije umi-
rali?24 I uinie veliku blagodet ljudima: iji ivot je vaz-
da, neu rei bio srean, ve utoliko manje nesrean, tim
to je bio burniji, i uglavnom ispunjen, bezbolan i lien
neprijatnosti. Meutim, kada je ispunjen dokolicom i a
motinjom, to e rei prazan, navodi na pomisao kako je
istinita ona Pironova25 izreka: da izmeu ivota i smrti
razlike nema.26 Kada bih tako mislio, kunem ti se, moj
strah od smrti ne bi bio mali. Ali konano, ivot treba da
je iv; ili e smrt biti neuporedivo vrednija.27

Napomene
1
Zapoet ni nepunih nedelju dana po zavretku Prometeja (na
pisan izmeu 14. i 19. maja 1824) ovaj razgovor ima tei prizvuk i nje
gova tako rei sublimisana melanholija bie karakteristina za ve i,
preostal i deo knjige. Meutim, i pored toga, u centralnoj temi dijalo
ga, Leopardi kao da nudi izlaz u tom smislu. Jer pojam ivota, ima
dva znaenja: prv i je isto fiziko trajanje u vremenu, sa kojim je ve
ina sveta spremna da se pomiri (strana koju predstavlja Fiziar);
drugo, pak, je ono to se isto tako dostojnije moe zvati ivotom, a
ovde mislim na snagu i obilje oseaja. Drugim reima, vitalnost, pos
tupci, misao, rad, ukratko: pun ivot. Osim toga, premda Leopardi (u
svojstvu Metafiziara) zauzima stav protiv tvrdnji, optih mesta Fi
ziara, on izgleda kao da saosea sa njima. Meutim, ishod niukom
sluaju ne predstavlja poricanje sopst venog Leopardijevog stava, ve, re
klo bi se, jedno dublje i iskrenije razmiljanje neprekidano polemikim
ispadima o neuhvatljivoj opseni sree i putevima i nainima na koji ona
moe biti, ako ne ba shvaena, ono barem zamiljena. Poslednja tvrdnja
Metafiziara Ali konano, ivot treba da je iv; ili e smrt biti neuporedi
vo vrednija odgovara jednom konstantnom leopardijevskom ubeenju
po kome ivahno, bujno ivotno iskustvo jedini je lek protiv dosade, protiv
ame. U Kolumbu, Nonoj pesmi..., na raznim mestima u Zibaldonu,
primetno je analogno uverenje: Leopardi jednostavno dugom ivotu pret
postavlja ivot ispunjen snanim oseanjima.
2
Na grkom: pronaao sam.
3
Vidi Zib. 3922-7 gde Leopardi razrauje nadugako ovu temu.
4
Uporedi Zib. 1476: U osnovi, velika veina ljudi ne voli ivot i ne
ezne za njim, osim da bi ivela. Stvarni cilj ivota je ivot i mukotrpno
vuenje istim putem pretekih, ali uz to praznih kola. (10. avagust
1821). Slian argument, plod opteg verovanja, u Razgovoru jednog

prodavca almanaha i jednog prolaznika (Prolaznik: Pa ipak, ivot je
lepa stvar, zar ne? Prodavac: To je poznato).
5
U originalu stoji, il volgo, obian svet, re koju Leopardi esto
upot rebljava za neobrazovani svet, ali bez nekih preteranosti u tom
smislu.
6
Upr. Zib. 3813-14, gde itamo: A zadovoljstvo nije nita drugo
do sam ivot itd. I ivot je neumitno zadovoljstvo, i samim tim vee
zadovoljstvo to je taj ivot vei i ivotniji.
7
uveni pustolov Giuseppe Balsamo, zvani Cagliostro (1743-1795).
8
Mesto koje navodi Leopardi u svojoj napomeni (vidi str. ?) poinje
ovim reima: Menip: Rekli su mi, Hirone, da si ti, iako si bog, reio da
umre. Hiron: Rekli su ti istinu, Menipe. I mrtav sam, kao to vidi,
premda sam mogao biti besmrtan. Menip: I ta si to dobro pronaao u
smrti, u kojoj mnogi nalaze zlo? Hiron: Tebi u rei, koji nisi glup. U
korienju besmrtnosti, nisam naao nikakvog zadovoljstva. Ovaj
Kentaur, uven po svojoj mudrosti, bio je zatitnik nekolikih grkih
heroja, ukljuiv Jazona i Ahila.
9
Mitski narod sa dalekog severa. Vidi Leopardijevu napomenu
(4), str. ?.
10
Bajka o Bitonu i Kleobij se pominje u Zibaldonu (2676); Leopar
di je preuzeo od Barthlemyja, Voyage du jeun Anacharsis en Grce, i
od Plutarha, Consolatio ad Apollonium. Meutim, iako nas Leopar
di upuuje na Plutarha, priu o ovo dvojice brae nalazimo kod He
rodota, kada je Krez kazuje Solonu 1.31. Kao i kod Cicerona (Rasprave
u Tuskulu I, 48) u jednom pasusu gde se govori o istom dogaaju.
11
T.j. Herina.
12
Ova pria se takoe nalazi kod Plutarha, Consolatio ad Apollonium.
13
Leopardi se poziva na Buffona, Histoire naturelle (beleka L. na
margini).
14
Aludira na Bifonovo miljenje, po kome je odluujui uzrok
preuranjene smrti kod Herodota bio nedostatak higijene.
15
Ovde Leopardi uvodi temu koja se protee kroz ceo Zibaldone.
Snano je zahvaena i u pesmi Pobedniku u igri loptom (1821), a
vraa se i u Kolumbu. Galimberti primeuje: Ovi vidovi Leopar
dijeve misli naveli su kritiare da ga stavljaju na istu liniju koja polazi
od Rusoa do Niea.
16
Anton van Leeuwenhoek, holandski prirodnjak (1632-1723).
17
P. L. Moreau de Maupertuis je bio francuski matematiar i mora
list (1628-1759); vidi Leopardijevu napomenu na str. ?.

18
U izdanju iz 1827. ove rei nedostaju.
19
U Zibaldonu (3511): I ako je tano kao to kau da u reci Apranis
u Skitiji ima ivotinjica meu kojima su i one koje se raaju ujutru da
bi nestale uvee, a najstarije meu njima odlaze ostavljajui za sobom
veliko potomstvo, svoj porod, unuke, praunuke i na svoj nain godine
(Genovesi, Meditazioni filosofiche sulla religione i sulla morale, Meditazio
ne I: Piacere dellesistenza, at. 12; Bassano Remondini, 1783, str. 26), itd.
20
Aluzija na mit o Parisu, koji je jabuku dodelio Afroditi, poto je
video nagu. Meutim, moda je u pitanju i odjek iz Platonovog Gor
gije 523, gde Sokrat pripisuje Zevsu rei: kada se o ljudima u ivotu
sudi, sudi im se obuenima, tj. sa svim njihovim telesnim dodacima
ukljuiv lepotu itd.
21
Prema Galimbertiju, Skiti opisani u Zib. 3676-81 s pozivom na
Verg ilija, Georgike, III, 370 i dalje.
22
Probni kamen, posebno crni jaspis, koji se koristi za raspoznava
nje zlata i srebra, i koji pri trenju ostavlja traga.
23
Vraa se Leopardijev motiv mita o drevnim vremenima, razdob
lja u kome je ceo kosmos bio krepkiji i ivotniji.
24
Ova misao je natuknuta ranije, jo u februaru 1821. (Zib. 626-9).
25
Piron iz Elide (oko 365 oko 275 p.n. ere), osniva grke skeptike
filozofije. Leopardijev neposredni izvor je Diogen Laertije.
26
Jedna Leopardijeva beleka (na margini) upuuje na Loci com
munes Jovana iz Stobija (Stobaeus): Pyrrhon aiebat nihil interesse inter
vitam ac mortem (Piron je tvrdio da izmeu ivota i smrti ne postoji
nikakva razlika).
27
Upr. Zib., beleka od 29. avgusta 1821, str. 1584 i dalje: Sledstveno
mojoj teoriji zadovoljstva zapravo proizlazi, da kada je u pitanju samo
ljublje, moguoj srei ovekovoj odgovara samo stanje punog ivota
ili potpune smrti. Njemu odgovara da on i njegova duevna svojstva
budu obuzeta jednom obamrlou, jednom trenutnom ili uobiaje
nom ravnodunou, koje uspavljuju ili skoro uguuju svaku elju,
svak u nadu, svaku strepnju, ili pak da reena svojstva i pomenute
strast i budu rasute, preterane, dovedene u stanje da na najivlji nain,
i tako rei u potpunosti budu obuzete delatnou, ivotnom snagom,
oduevljenjem, snanim matanjem ili spoljnim stvarima koje ih na
neki nain ostvaruju. Jedno stanje izmeu ova dva nuno je nesreno,
to jest iva elja, uzavrelo samoljublje, lieno bilo kakve radinosti, ja
lovo tle za ivot i oduevljavanje. Ono je, meutim, najee stanje u
kome se ljudi nalaze...

RAZGOVOR IZMEU
TORKVATA TASA1 I NJEGOVOG
DOMAEG DUHA(1)
Duh: Kako si, Torkvato?2
Taso: I sam zna kako je kada si u zatvoru, a kada si
unutra, briga preko glave.
Duh: Hajde, hajde! Posle veere, nije vreme za ja-
danje. Razgali se, i daj da se smejemo.
Taso: Nisam ti ba raspoloen. Ali tvoje prisustvo i
tvoje rei uvek mi donose utehu. Sedi ovde pored mene.
Duh: Ja da sednem?3 To jednom duhu nije lako. Ali,
nita: zamisli da sam seo.
Taso: O, kada bih samo iznova mogao da vidim svo
ju Leonoru.4 Kad god mi se obre u svesti, a mene promu
marci od sree, od glave do pete; i nema nerva, nema
vene koja se u meni ne uzbudi. Ponekad, kad samo po
mislim na nju,5 u mojoj svesti oive takve slike koje bude
oseanja, da mi se za trenutak uini kao da sam onaj isti
Taso koji sam nekada bio pre nego to sam iskusio ne
dae i spoznao ljude, i koga sada esto kao mrtvog opla
kujem. Da, mogu ti rei, spoznaja sveta, i hod po muka

ma obino utapaju i uspavljuju u svakom od nas oveka
koji je nekad bio: koji se s vremena na vreme zaas prene,
ali sa godinama sve manje i manje; sve vie se povlai u
samog sebe, pada u jo dublji san; i jo za ivota umre.
Najzad, ja se zaista udim da pomisao na jednu enu,
moe imati takvu snagu, da me natera da zaborav im to-
like nesree. I da nije ovog beznaa da u je ikada vie
videti, poverovao bih da jo uvek nisam izgubio sposob-
nost da budem srean.
Duh: ta ti je od ovog dvoga drae: da vidi voljenu
enu, ili da o njoj misli?
Taso: Zaista ne znam. Kada bi bivala pored mene,
inila mi se enom; daleko od mene inila mi se bogi-
njom.6
Duh: Te boginje su tako dobre udi, da kada im se ne
ko priblii, za tili as sputaju one svoju boanstvenost,
oslobaaju se sjaja u kome blistaju, stavljaju ga u dep,
da ne bi zasenio smrtnika koji se naao pred njima.
Taso: Avaj, govori istinu. Ali, zar ne misli da je to
veliki nedostatak kod ena; da stavljene na ispit one is-
padaju toliko razliite od onog to smo zamiljali?
Duh: Ja u tome ne mogu da vidim njihovu greku,
to to su one od krvi i mesa, a ne od amvrosije i nektara.
Koja to stvar u svetu je samo senka ili hiljaditi deo sa-
vrenstva koje vi zamiljate da postoji u enama? A ini
mi se i neobino, vas ne udi to to su ljudi ljudi, to jest
za malu pohvalu i ne mnogo ljubazni; a ne moete da ra
zumete kako to da, zapravo, ene nisu aneli.
Taso: I pored svega toga, umirem od elje da je po-
novo vidim, i iznova s njom razgovaram.

Duh: Dobro, u redu, noas u ti je dovesti u san; le
pu kao mladost; prijatnu i ljubaznu tako da e se odva-
iti da sa njom razgovara mnogo iskrenije i tenije kao
nikada dosad: tavie, na kraju e je zgrabiti za ruku; a
ona e, piljei pogledom u tebe, uliti u tvoju duu takvu
milinu, da e se osetiti sputan sa svih strana; i celog su
tranjeg dana, svaki put kada se bude setio ovog sna,
osetie kako ti srce neno poigrava.
Taso: Velika uteha: san umesto istine.
Duh: ta je istina?7
Taso: To ni Pilat nije znao nita bolje od mene.
Duh: Dobro, odgovoriu ja umesto tebe. Znaj da iz
meu istine i sna razlike nema, sem to snovi mogu biti
lepi i prijatniji nego to istina moe ikada biti.8
Taso: Tako da je sanjano zadovoljstvo vredno ko-
liko i ono pravo?
Duh: Ja u to verujem. I ne samo to, ve sam uo za
jednog oveka, da uvek kada se voljena ena pojavi pred
njim u nekom nenom snu,9 on celog idueg dana bei
kako je ne bi sreo i video; znajui da ona ne bi mogla
da podnese poreenje sa slikom koja mu se upeatila u
snu, i da e ga zbilja, briui varku iz njegove svesti, liiti
posebnog zadovoljstva koje mu je bila donela. Eto zbog
ega ne treba osuivati drevni svet, koji je bio mnogo
briljiviji, domiljatiji i preduzimljiviji od vas, u odnosu
na bilo koje zadovoljstvo dostupno prirodi ljudskoj, zato
to im je obiaj bio da na razne naine obezbeuju sebi
mile i vedre snove; niti pak treba Pitagori prebacivati
to je zabranjivao da se jede bob, za koji se verovalo da
remeti spokoj istih tih snova, te moe i da ih pomuti;(2)

a valja oprostiti i sujevernima koji su navikli da se po-
mole i prinesu vinsku rtvu Merkuru nosiocu snova,10
kako bi im udelio one radosne; i u ovu svrhu davali su
da im se na stubie od postelje uree njegov lik.(3) I tako,
ne nalazei nikada sreu za budnog stanja, ovu su traili
u spavanju: verujem da su delimino, i na neki nain u
tome i uspevali; i da je Merkur bio spreman da uslia nji
hov u molbu bolje od ostalih boanstava.11
Taso: Prema tome, s obzirom da se ljudi raaju i i
ve iskljuivo radi zadovoljstva, bilo telesnog bilo duev
nog; i ako je zadovoljstvo samo ili poglavito u snovima,
treba se reiti i iveti tek radi snova: na ta, istinu govo-
rei, ja sebe ne mogu da svedem.
Duh: Ve si se sveo i reio u tom smislu, jer si iv i
pristaje na ivot. ta je zadovoljstvo?
Taso: Nisam ga u dovoljnoj meri iskusio da bih znao
ta je.12
Duh: Niko to ne zna ta je zato to ga je doiveo,
ve samo razmiljajui o njemu; jer zadovoljstvo je ve-
tastveni a ne stvarni predmet;13 jedna elja, a ne inje-
nica; oseanje koje nastaje u mislima ljudi, i tu i ostaje;
ili bolje reeno, to je samo pojam, ali ne i oseanje. Zar
ne shvatate da istovremeno sa nekim vaim zadovolj-
stvom, iako je ono beskrajno ueno i postignuto uz
tolike neizrecive muke i nevolje; budui nesposobni da
se zadovoljite uivanjem koje doivljavate svakog od tih
trenutaka, vi neprestano oekujete neko jo vee i stvar-
nije uivanje, u kome se zapravo sastoji to zadovoljstvo?
I da takorei na taj nain, vi celo vreme prenosite na bu
dunost zadovoljavanje svojih elja?14 A ono prestaje

uvek pri samom prispeu trenutka koji vas zadovoljava;
i jedinu korist koju vam ostavlja to je slepa nada da ete
uivati bolje i stvarnije drugom jednom prilikom, kao
i utehu da sami sebe zavaravate i sebi priate kako ste
uivali, i da to onda ispriate i drugima, ne iz istog as
toh leplja, ve da ubedite druge u ono u ta biste sami e-
leli da verujete. Stoga, svako ko pristaje da ivi, ne ini
to ni iz kakvog drugog razloga ili koristi sem da sanja;
to e rei da veruje da e tek uivati, ili da je ve uivao;
to je i jedno i drugo lano i isto matanje.
Taso: Zar ljudi ne mogu nikada da veruju kako ui-
vaju u sadanjem trenutku?
Duh: Onog trenutka kada bi poverovali u tako ne-
to to uivanje bilo bi stvarnost. Ali, kai mi sam, sea
li se ti da si u bilo kom trenutku u svom ivotu, s potpu-
nom iskrenou i ubeenjem rekao: ja uivam. Svakog
bogovetnog dana si govorio i govorie sasvim iskreno:
uivau, i puno puta, ali manje iskreno: uivao sam. Ta
ko da je zadovoljstvo vazda bilo prolost ili budunost,
ali nikada sadanjost.15
Taso: to je kao kada bi se reklo i da ne postoji.
Duh: Tako izgleda.
Taso: Pa i u snu.
Duh: Pravo reeno, da.
Taso: I pored svega, cilj naeg ivota, njegova prava
svrha; ne iskljuivo sutinska, ve jedina, jeste samo za-
dovoljstvo; podrazumevajui pod zadovoljstvom sreu;
koja zapravo mora biti zadovoljstvo, sa bilo kog izvora
ono poteklo.
Duh: Sasvim izvesno.

Taso: Zato je i na ivot, budui uvek bez cilja, stal-
no nesavren; shodno tome, i ivljenje, po svojoj prirodi
je jedno nasilje.16
Duh: Moda.
Taso: Ja tu moda ne vidim. Zato mi onda ivi-
mo?17 Hou rei, zato pristajemo da ivimo?
Duh: ta ja znam o tome? Budui ljudi, vi se u to
bolje razumete.
Taso: to se mene tie, ja ti se kunem da ne znam.
Duh: Pitaj druge, mudrije, i moda e nai nekog
ko e ti razreiti ovu sumnju.
Taso: I hou. Ma naravno, ivot koji ja vodim, sve
vreme je nasilje: jer, ostavimo li i bolove po strani, mene
ubi sama dosada.
Duh: A ta je to dosada?
Taso: Kad smo kod nje, iskustvo mi ne nedostaje da
udovoljim tvome pitanju. Meni se ini da je dosada kao
i vazduh, koji ispunjava svaki prostor izmeu materijal-
nih stvari i sve praznine sadrane u svakoj od njih; i ka
da se jedno telo pokrene, a drugo ga ne nadomesti, ona
tu smesta nastupa. I tako, sve meuprostore u ljudskom
ivotu rasporeene izmeu zadovoljstva i neprijatnosti
osvaja dosada. Zbog toga, kao i u materijalnome svetu,
shodno peripatetiarima,18 bezvazduni prostor ne po-
stoji; isto tako, i u naim ivotima ne postoji bilo kakav
bezvazduni prostor; sem onda kada iz bilo kog razloga,
prestanemo da mislimo. Sve ostalo vreme, duh, uzet po
sebi, i kao rastavljen od tela, sadri ovo ili ono oseanje;
kao stvar koja, budui liena svih radosti i bolova, mora

biti ispunjena dosadom,19 koja je isto tako oseanje, ni-
ta manje od bola i zadovoljstva.
Duh: I s obzirom da su sva vaa zadovoljstva sazda
na od tkiva slinom pauini; tananog, proreenog i pro
vidnog; stoga, kao to vazduh u one, tako i dosada pro
dire u ove ispunjavajui ih sa svih strana. Zaista ver ujem
da pod dosadom ne bi trebalo podrazumevati nita dru-
go do istu udnju za sreom;20 koju zadovoljstvo nije
ispunilo, a neprijatnost stvarno povredila. Ali, kako ova
udnja, kao to smo netom rekli nije nikada zadovoljena,
zadovoljstva, pravo reeno, i nema. Prema tome, ljudski
ivot, da tako kaemo, sastavljen je i satkan delimino
od bola, delom od dosade; i jednog od tih oseanja nee
se osloboditi ukoliko ne ispuni i ono drugo. A ovo nije
samo tvoja lina, ve i sudbina svih ljudi.
Taso: Postoji li kakav dobar lek protiv dosade?
Duh: San, opijum i bol. Ovaj poslednji je najdelo-
tvorniji; jer dok pati oveka ne mori bilo kakva dosada.
Taso: Vie volim da se dosaujem celog veka, ne-
goli da pribegnem takvom jednom leku. Ali, isto tako,
raznolikost u postupcima, zanimanjima i oseanjima,
premda nas ne oslobaa dosade, jer nam ne prua pravo
zadovoljstvo, ipak ovu ublauje i olakava teret.21 Dok u
ovoj tamnici, bez dodira sa svetom, ak u nemoi da pi-
em, sveden na to da u dokolici brojim otkucaje na satu,
prebrajam potporne gredice,22 pukotine ili crvotoine
na tavanici, zurim u opeke na podu, zabavljam se lepti
riima i muicama koje lete po sobi, provodim skoro sve
asove na isti nain; nema niega to bi mi barem deli
mino umanjilo teret dosade.23

Duh: Reci mi: koliko ve dugo si sveden na ovakav
nain ivota?
Taso: Vie nedelja, kao to i sam zna.
Duh: Od prvog dana otkako si ovde nisi li primetio
neku promenu u tom dodijavanju koje ti taj nain ivota
donosi?
Taso: Sigurno da sam u poetku oseao to mue-
nje mnogo vie: jer malo-pomalo, moja svest, neobuzeta
drugim mislima i liena razonode privikla se na razgo-
vor sama sa sobom mnogo vie i zabavnije negoli ranije;
i stekavi naviku i vrlinu da razgovara sa sobom, tavie
da brblja, i to tako, da mi se u vie navrata uinilo kako
mi se u glavi obrelo celo drutvo koje se raspravlja, te mi
je dovoljna i najmanja pomisao da bi se iz toga zaela u
meni velika rasprava.
Duh: Videe da e ta navika u tebi jaati i iz dana u
dan biti sve vra, tako da kada ti se bude pruila prilika
da poseuje druge ljude osetie da ti je manje lagodno
u njihovom drutvu, nego kada si sam. I ovo privikava
nje na takav nain ivota nemoj misliti da se dogaa sa
mo svetu ve naviknutom na razmiljanje kao to si ti;
jer pre ili posle ono se deava svakome. tavie, budui
razdvojeno od drugog sveta i, da tako kaemo, od samog
ivota, donosi sa sobom ovu prednost; da ovek, uprkos
prezasienosti, osveen i razoaran samim iskustvom u
odnosu na ljudske stvari; malo-pomalo navikavajui se
iznova da na njih gleda s izvesne razdaljine, sa koje one
izgledaju mnogo lepe i vrednije negoli izbliza zaboravlja
na njihovu tatinu i beznaajnost; iznova gradi sebi, i tako
rei stvara svet na svoj nain; da ceni, voli i eli ivot,24 sa

kojim nadama e on, ako mu se ne oduzme bilo mogu-
nost bilo pouzdanje povratka u ljudsko drutvo, nastaviti
da se hrani i u njima uiva, kao to je to ve inio u svojim
mladim godinama. Na taj nain samoa skoro da zame-
njuje mladost; ili u najmanju ruku podmlauje duh, pot-
krepljuje i stavlja u pokret matu, a i obnavlja u iskusnom
oveku blagodeti one pranevinosti za kojom udi.25 Sada
moram da idem; jer vidim da si zadremao; i odlazim da
bih ti pripremio onaj obeani slatki san. Tako, izmeu
sna i matanja, trajae svoj ivot; bez druge koristi sem
da ga istraje; jer to je jedina polza koja se moe stei na
ovome svetu, i jedini cilj koji svakog jutra26 pri buenju
treba sebi da postavljate. Vrlo esto, moraete da zubima
vuete taj ivot: blaen bio onaj dan kada ete moi da ga
vuete rukama, ili ga teglite na leima. Ali, sve reeno i
sve uraeno, znaj da vreme u ovoj tamnici tebi ne protie
sporije negoli to protie u dvoranama i vrtovima onih
koji te kinje.27 Zbogom.
Taso: Zbogom. Ali, uj! Tvoj razgovor mi je bio ve-
lika uteha. On nee prekinuti moju tugu: ona je najvei
deo vremena kao najtamnija no, bez meseca i bez zve-
zda; dok u tvome drutvu, slina je sutonu veeri, vie
prijatna nego nesnosna. I kako bih mogao da te ubudu-
e pozovem kada ustreba, reci mi gde obino obitava?
Duh: Zar to jo ne zna? U nekoj dobroj ai vina.28

Napomene
1
Napisan izmeu 1. i 10. jula 1824, Razgovor izmeu Torkvata Tasa
i njegovog domaeg duha Leopardi je odredio kao kolokvijum ili
solilokvijum. Ovaj drugi termin razgovor sa sobom zapravo bolje
odreuje prirodu samog malog ogleda, koji ilustruje Leopardijevu teo
riju zadovoljstva i dosade. Pisac ovde po prvi put naputa mit i mitolo
giziranje i uvodi jednu istorijsku linost, pesnika Torkvata Tasa (Tor
quato Tasso) koga je pomno izuavao, esto bio odjek njegovih misli i
oseanja, i smatrao ga, zbog njegovih nedaa svojim sabratom. tav ie,
Taso kao protagonista, kao i sam tretman njegove linosti, neuobi
ajeno za Leopardija, ima istorijsku osnovu, jer polazna taka za ovo
delce je Tasov dijalog iznet u njegovom Messagiero (Vesnik). Leopar
di je u Tasovom sunjovanju video i svoje tamnovanje u Rekanatiju;
a izdvojenost i samovanje (a i blaenstva za njih vezana) teme su ko
je ovaj razgovor zahvata. Meutim, ima i drugih tema: ve pomenuta
teorija zadovoljstva data je i produbljeno i saeto; pitanje sna i jave je
dotaknuto sa posebnim osvrtom na polnu ljubav; Leopardijeve zrele
misli u vezi sa vitalnom i sveproimajuom dosadom (tdium vit) ta
koe su u kraim potezima nale mesta na ovim stranicama. Kratko
reeno, Taso pokriva irok prostor, dok su ga neki kritiari napadali
zbog nedostatka jedinstva. Meutim, ono to dri celovitost delca je
sama proza fikcija na kojoj je ono zasnovano: ovek u samotnoj iz
dvojenosti, malo podnapit, u razgovoru sa jednim zamiljenim duhom,
dok je ishod u veoma osetljivom misaonom proizvodu jedne lutajue
svesti. Blaga melanholija u tonu koji preovladava celim tekstom Tasa
sasvim prirodno se nadovezuje na zakljuak Fiziara i metafiziara,
jer i ovde, kao i u pomenutom delcu postoji izlaz. Taso moe da se nada
osloboenju iz zatvora, kao i od bar nekih nevolja koje su ga skolile.
Ovo su moda bili razlozi zbog kojih je Leopardi po prvi put odstupio

od hronolokog kompozicionog reda svojih operette-a, s obzirom da je
Priroda i Islananin napisana pre Tasa, 30. maja. Leopardi mora biti
da je posebno voleo ovaj svoj dijalog, jer je bio jedan od tri mala ogleda
koje je pre izlaska same knjige iz tampe objavio u Antologia, januara
1826, i zatim u Nuovo ricoglitore sledeeg aprila. Sentimentalni portret
Tasov odgovara onov remenom rairenom ukusu za romantizam XIX
veka, a veruje se da je proaran i autobiografskim elementima. U vezi sa
ovim podseamo na stihove u pesmi Anelu Majiju, 122-151, stranice u
Zibaldonu, 1087 i dalje, kao i na pievu beleku od 14. marta 1827. Inae
Torkvato Taso, pisac Osloboenog Jerusalima (Gerusalemme liberata),
jedan je od najveih italijanskih knjievnih stvaralaca; tokom celog
ivota Leopardijevog njegov najomiljeniji pesnik i njemu vrlo srodna
dua, bio je ovek neuravnoteena temperamenta, koji je sedam godina
proveo u ludnici (1579-86).
2
U izdanju iz 1827: Dobri Torkvato.
3
U istom: Ja da sednem? Zar ti ne zna da duhovi nemaju zadnjice?
U svakom sluaju gledau da se smestim to je mogue bolje: Evo: ra
unaj s tim da sam seo.
4
Jedna od mnogih legendi ispletenih oko Tasovog ivota bila je
i ona o njegovoj neprihvaenoj ljubavi prema Eleonori dEste, sestri
vojvode Alfonsa II od Ferare.
5
Upr. Svojoj dragoj, stihovi 39. i dalje: damari me bude / dok
mislim na tebe.
6
I u gore pomenutoj pesmi (1823) postoji analogno uverenje.
7
Jev. Jovanovo 18,38: Ree Pilat: ta je istina? (Quid est ve
ritas?)
8
Leopardijevo miljenje o razornom uticaju istine na oveka, i
taoc u je poznato jo od ranije iz Istorije. Ali vidi isto tako Zib. 679,
gde on pominje utehu koju prua usamljenost; 1974 i 2653: Istina o
jednoj izvesnosti, nije lepa...; vidi takoe, Appunti e Ricordi (Beleke
i seanja), PP I 685-6.
9
U pismu Jakopsenu (iz Rekanatija, 23. juna 1823): Plusieurs fois jai
vit pendant quelques jours de rencontrer lobjet qui mavait charm dans un
songe dliceux. Je savais que ce charme aurait t dtruit en sapprochant de
la ralit. (Vie puta izbegavao sam po nekoliko dana da se iznova sret
nem sa predmetom koji me je oarao u nekom divnom snu. Znao sam
da e ta arobna slika biti unitena, onda kada se priblii stvarnosti.)
10
Galimberti: Ja ne bih iskljuio zajedljivu aluziju na drugu du
nost Merkurovu: prenoenje dua umrlih u drugi svet.

11
Upr. poslednje rezonovanje Zemlje u delcu Zemlja i Mesec.
12
Aluzija, s izvesnom ironijom, na Tasovo nesreno stanje.
13
To jest, uvek i samo u budunosti. Upr. Prodavac almanaha
Prolazn ik.
14
Podseamo na ve pominjanu teoriju zadovoljstva.
15
Upr. Zib. 414 i dalje (beleka od 20. januara 1821): Zadovoljstvo
kod oveka... moe se rei da je uvek u budunosti, ne postoji ako nije
budue, sastoji se samo u budunosti. Samog ina zadovoljstva ne
ma...; 3745-6; i gornje napomene.
16
Upr. Zib. II, 1004 i dalje: Postojanje, po svojoj prirodi i samoj
optoj sutini, opte uzeto, jeste nesavrenost, nepravilnost, grozov i
tost...; 4074-5, napisano samo dva meseca pre toga.
17
Upr. u vezi sa ovim Razgovor Plotina sa Porfirijem.
18
Filozofi sledbenici Aristotelovi u Atini, nazvani ovim imenom
zbog navike da filozofiraju etajui.
19
Za celo izlaganje u ovom delu tiva, upr. Zib. 3714; Pensieri (Mis
li); XLVIII.
20
Zib. 3715: Dosada je neobuzdana elja za sreom, da tako kae
mo, u istom stanju.
21
Poenta koja je prisutna kako u Fiziaru tako i u Kolumbu.
22
U originalu correnti, gredice koje podravaju nosee grede, ko
je opet nose eramide na tavanici ili sam krov. U beleci sa strane,
Leopard i navodi Innamorato (Zaljubljenik) koga je preradio Berni
(LXVII. 56: Okrenuti licem tavanici / poinjali bismo da brojimo
gred ice).
23
Upr. pismo ordaniju od 19. novembra 1819: Kada bih poludeo
u ovom trenutku, verujem da bi moje ludilo bilo takvo da celo vre
me sedim zapanjena pogleda, razjapljenih usta, sa akama meu ko
len ima, nit sa smehom niti sa suzama, ne miui se s mesta na kome
sam, sem kada me neko na to natera... Ovo je prvi put da me je dosada
ne samo pritisla, dojadivi mi, ve pogodila i duboko povredila kao
najjai bol...
24
Vidi Zib. 681-2 u vezi sa uticajem samoe na mlade ljude jo
uvek vezane za etiri zida u kui ili u internatima, kao i na oveka ra
zoaranog, istroenog, sa proivljenim iskustvom, iznemoglog, i koji
je iscrpeo sve elje... Uticaji su pozitivni.
25
Tema izneta na samom poetku i na kraju Istorije.
26
U izdanjima iz 1827-34-35: svakog dana. Izmena zapisana ru
kom samog pisca, u izdanju Starita-e.

27
Misli se da je Taso bio zatvoren u Sv. Ani, i da ga je tamo smestio
Alfonso od Ferare.
28
Posle jednog prijatnog razgovora, ovakav kraj je svakako neoe
kivan, i u tom smislu je razumljivo ocenjivan kao vulgaran. Meutim,
on nije bez poente: Taso je zaista dosta pio, i Leopardi ovde naglo pre
nosi kako samog pesnika, tako i itaoca natrag u stvarnost, u hladnu
eliju, i samou.

RAZGOVOR PRIRODE SA
JEDNIM ISLANANINOM1
Jedan Islananin,2 koji je proputovao dobar deo sveta

i boravio u raznim zemljama, putujui jednom prilikom
po unutranjosti Afrike, i prolazei ispod polutara na me-
stu gde dotad nije kroila ljudska noga, doiveo je neto
slino to se ve dogodilo Vasku da Gami3 pri prolasku
pored Rta dobre nade, kojom prilikom isti taj Rt, uvar
junih mora, mu je krenuo ususret, u vidu dina, ne bi li
ga naterao da odustane od pokuaja da prodre u te nove
vode.(1) On je izdaleka video jedan ogromni torzo,4 za koji
je isprva pomislio da je od kamena, slian golemim kame-
nim statuama koje je pre mnogo godina video na Uskr-
njem ostrvu.5 Meutim, kada se pribliio, video je da se
tu radi o jednom nerazmernom obliku ene koja sedi na
zemlji, oslanjajui se leima i laktovima o planinu, i to ne
isklesana ve iva; lica prelepog i zastraujueg, oiju i
kose crnih kao zift, koja je piljila u njega, to je potrajalo a
da ni rei nije izustila, dok mu se napokon nije obratila.
Priroda: Ko si ti? ta trai u ovim krajevima gde
je tvoja fela nepoznata?

Islananin: Ja sam jedan siroti Islananin, koji gle
da da pobegne od Prirode, i poto sam celog svog ivota
beao od nje na sve strane sveta, evo to i sada inim.
Priroda: Tako bei veverica od zmije zvearke,
dok joj sama ne padne u drelo. Ja sam ta od koje bei.
Islananin: Priroda?!
Priroda: Lino.
Islananin: Ba mi je ao, i to mnogo, a mislim
da mi se vea neprijatnost nije mogla dogoditi.
Priroda: Pa, mogao si znati da ja naroito boravim
u ovim krajevima, gde i sam zna da se moja snaga oi
tuje vie nego na drugim mestima. Ali zato ti bei od
mene?
Islananin: Moram ti rei da sam ja od najranije
mladosti, s ono malo steenog iskustva jasno shvatio svu
tatinu ivota6 i glupost ljudi. Oni se neprestano bore iz-
meu sebe da steknu zadovoljstva od kojih radosti ne
ma, kao i dobra koja to nisu, podnosei i nanosei jedni
drugima i bezbroj briljivosti i bezbroj zala, zbog kojih
trpe i koja im pakoste. A sreu, to je vie trai, sve si od
nje dalje. Ostaviv po strani svaku drugu elju, ovo su ra-
zlozi zbog kojih sam odluio da, ne smetajui nikome, ne
pokuavajui da na bilo koji nain popravim svoje sta-
nje, ne otimajui se s drugima oko bilo kakvog blaga
ovog sveta, ivim ivotom u senci i miru. Ne oekujui
nita od zadovoljstava, kao neeg to nije dato naem
rodu, reio sam da se jednostavno drim podalje od pat-
nje i muka. Ovim ne elim rei kako sam mislio da se
uzdrim od fizikog rada i napora, za koje i sama zna da
nisu isto to i dirindenje i nevolja, ili ono to je smiren

ivot ili besposliarenje. I ve pri prvom koraku ove moje
reenosti da stvar sprovedem u delo, shvatio sam koliko
je uzaludno verovati, da ako ivi meu ljudima, i ako
samo ne povredi nikoga, kako e moi izbei da i tebe
neko ne povredi; i popusti li samo svojevoljno prvi, za
dovoljavajui se u svemu onim najmanjim, da e ti zbog
toga biti ostavljeno neto malo prostora, i da ti to najma-
nje nee biti osporeno. Meutim, od napasti ljudske ja
sam se lako oslobodio, drei se po strani od njihovog
drut va, i povlaei se u samou: to se na mome rod-
nom ostrvu moe bez tekoe postii. Postupivi na ovaj
nain, i ivei tako rei bez i trunke zadovoljstva, ja i po-
red svega nisam bio u stanju da izbegnem patnju: jer du
ga zima, led i studen, i uasna letnja ega, inae odlike
tih krajeva, stalno su me muile; a vatra kraj koje sam bio
prinuen da provodim veliki deo vremena, sahnula mi
je kou i svojim dimom pekla oi, tako da niti u kui, niti
na otvorenom prostoru nisam mogao da se spasim od
veite tegobe. A nisam mogao da sauvam ni onu ivot-
nu smirenost u kom pravcu su uglavnom bile usmerene
moje misli: jer uasno nevreme na kopnu i moru tutnjilo
je i pretilo sa Hekle,7 strah od poara, to se esto dogaa
u kuama koje su od drveta, nije mi davao mira. Sve ove
neugodnosti u vazda nepromenljivom ivotu, lienom
makakve druge elje i nade, i skoro bilo kakve brige sem
da se spokojno proivi, oituju se kao vane, i mnogo oz
biljnije negoli to obino izgledaju kada je dobar deo na
e due obuzet mislima o drutvenom ivotu i nevolja-
ma koje stvaraju ljudi. I tako, poto sam video da povlaei
se sve vie u sebe, i tako rei usteui se iznutra, kako bih

na taj nain spreio da moje bie ne dosauje i nanosi ni
najmanju tetu bilo kome ili emu na svetu, sve vie su
druge stvari unosile u mene nemir i zadavale brige. Od-
luio sam da menjam mesta i podneblja, da vidim da li
u u bilo kom kraju na zemlji, ne vreajui nikoga moi i
sam ostati nepovreen, i da patnju izbegnem time to u
se liiti uivanja. A na ovu odluku naterala me je misao
koja mi je sinula,8 da si ti moda ljudskome rodu name-
nila sasvim odreena podneblja na kugli zemaljskoj (kao
to si to uinila kada su bile u pitanju druge vrste ivoti-
nja i biljaka), i sasvim odreena mesta, van kojih ljudi ne
bi mogli da napreduju niti ive bez tekoa i bede, to bi
sve moralo da se prepie samo njima, a nikako tebi, onda
kada se oni ne bi osvrtali na njih i krili propise utvrene
tvojim zakonima za ljudska naselja. Proao sam skoro
ceo svet, stekao iskustva tako rei u svim zemljama, uvek
se drei svoje odluke da ne uznemiravam druga stvore-
nja, kolikogod je to mogue, i da samo traim puta i na-
ina da ivim u miru. Meutim, ja sam izgarao od ege u
tropskim krajevima, cepteo od hladnoe u polarnim po-
drujima, muio se zbog nepostojanosti vazduha u pre-
delima sa umerenom klimom, i trpeo svuda od neobuz-
danih prirodnih elemenata. Video sam mnoge krajeve u
kojima nije prolazio dan bez nevremena: to e rei da si
svakog bogovetnog dana bio primoran da sa tamonjim
svetom, a koji ti nita skrivio nije, vodi pravu bitku. Na
drugim mestima uobiajeno plavetnilo neba zamenjeno
je estim zemljotresima, mnotvom besnih vulkana, i
uzavrelim podzemljem u celom tom kraju. U nekim po-
drujima, i u godinjim dobima poteenim od drugih

vazdunih besova, preovlauju neobuzdani vetrovi i ura
gani. Ponekad mi se pod teretom snega i krov ruio nad
glavom, a katkad mi se i sama zemlja pod nogama izmi
cala zbog odrona od obilnih kia, a poneki put sam bio
prinuen da bez daha beim od nadiruih renih bujica
koje su se mnome igrale, kao da sam im ja naneo neku
nepravdu. Mnoge divlje zveri, koje nisam ni najmanje
izazvao, htele su da me proderu; mnoge zmijurine da
me otruju; na vie mesta malo je trebalo pa da me krilati
insekti izjedu do kostiju. I da ne govorim o svakodnev-
nim opasnostima koje neprekidno prete oveku, i to do
te mere da jedan drevni filozof(2) nije naao drugog leka
strahu, nego da smatra kako se od svega valja pribojava-
ti. A ni bolesti me nisu mimoilazile, premda sam vazda
bio, a to sam jo i uvek, ne samo umeren, ve i uzdran
kada su u pitanju telesna uivanja. Mene jo uvek ne ma
lo udi kad samo pomislim kako si nam ti ulila toliku
vrstinu i nezasitu nezajaivost prema zadovoljstvima,
bez kojih je na ivot, lien onog to prirodno eli, nesavr
en. S druge strane ti si sredila tako da doivljavanje tog
istog zadovoljstva, skoro svega ljudskog, ne moe biti
kodljivije po zdravlje i telesnu snagu, niti pogubnije to
se posledica po bilo koga tie, a sem toga ono je i krajnje
neprijateljski usmereno na samu duinu naeg ivota.
Meutim, na bilo koji nain, uzdravajui se skoro uvek
i u potpunosti od svakog uivanja, meni nije polo za ru-
kom da izbegnem mnoge i razne bolesti: od kojih su me
neke dovele u smrtnu opasnost, druge opet do gubitka
nekog uda, ili do toga da veito vodim ivot bedniji od
onog ranijeg, a povrh svega toga, sve one, danima i me

secima su mi stostrukim mukama i bolovima kinjile telo
i duu. I svakako, premda svi mi u toku bolesti, doivimo
neko nama dotad nepoznato i neuobiajeno oboljenje,
zbog ega smo jo vie nesreni negoli to smo na to na-
vikli (kao da na ivot nije ve dosta bedan ovakav kakav
je), ti u nadoknadu nisi darovala oveku neko razdoblje
preobilnog i naroitog zdravlja koje bi mu pruilo izves
no izvanredno zadovoljstvo to se tie osobenosti i veli-
ine. Osim toga, u zemljama koje su prekrivene snegom,
samo to nisam oslepeo: kao to se to ponajvie deava
Laponcima u njihovoj postojbini.9 Vazduh i sunce, vital-
ne stvari, tavie neophodne da ovek preivi, i to se toga
tie, od kojih se ne moe utei, neprestano nam nanose po-
vrede; onaj prvi, vlagom, otrinom i drugim nepoudnos
tima; ono potonje, vrelinom i samom svetlou: tako da
ovek nikad ne proe bez vee ili manje nezgode ili ozlede,
ukoliko je samo izloen jednom od njih. Na kraju, ja se ne
seam da sam barem ijedan dan u ivotu proveo bez ne
ke muke, a ne mogu ni izbrojati one koje sam proiveo
daleko od same makar i najmanje senke od uivanja: vi-
dim da nam je usud dodelio neizbenu patnju kao nu-
nost, i da su nam zadovoljstva uskraena; onemoguio
nam je miran ivot na bilo koji nain, a omog uio onaj
nemiran, premda bez teskobe: zbog svega toga ja sam se
reio na zakljuak da si ti otvoreni neprijatelj ljudi, i osta-
lih ivotinja, kao i svega onog to si stvorila; da nas as
ugroava, as nam preti, as nasre na nas, as nas za
jeda, pa nas mlati, razdire, i stalno nas vrea ili pro-
goni; i uz to, po obiaju ili ustaljenosti, ti si i krvnik sop-
stvene porodice, svoje dece i, da tako reemo, svoje krvi

i reva svojega.10 Tako da sam izgubio svaku nadu: jer
sam shvatio da ljudi prestaju da gone one koji im bee i
od njih se kriju, s istinskom eljom da im uteknu i da se
sklone; dok ti, bez ikakvog povoda, ne proputa priliku
da nas tera i goni dok nas ne prignjei. A ve vidim
sebe kako se bliim gorkom, sumornom dobu starosti;
pravom i oitom zlu, tav ie prepunom zala i najgore be
de; i sve to nimalo sluajno, ve stoga to si ti to tako
svemu ivom zakonom odredila; predvidela za svakog
od nas jo od najmanjih nogu; usadila u nama, od nae
dvadeset pete godine11 pa nadalje, da se bez nae krivice,
sunovraujemo i propadamo: tako to je tek jedna trei-
na ljudskog veka odreena za procvat, neto malo vre-
mena za zrelost i savrenstvo, a sve ostalo to je preostalo
namenjeno je tegobama koje ne oklevaju.
Priroda: Da li si moda zamiljao da je svet sazdan
za vae dobro?12 Sad znaj, da ja u onom to inim, u svome
poretku i svojim postupcima, izuzev u posebnim sluaje-
vima, uvek sam imala i imam sasvim druge namere negoli
da vodim rauna o ljudskoj srei ili nesrei. Kada vas na
neki nain, ili bilo kojim sredstvom ozleujem, ja to i ne
primeujem, sem u veoma retkim prilikama kao, obino,
onda kada vas zabavljam ili vam inim neko dobroin-
stvo, premda nisam ni svesna toga. Ja te stvari nisam, kao
to vi to verujete, inila, ili te radnje ne inim, da bih vama
priredila zabavu ili pruila korist. I na kraju, kada bi mi
dolo da istrebim ceo va rod, ja to ne bih ni primetila.
Islananin: Pretpostavimo da me neko svojevolj
no i dosta uporno pozove u svoj letnjikovac, i ja to iz
obzira prema toj osobi prihvatim. I tamo naem da je

soba koja mi je odreena za boravak prava beda od e-
lije, koja samo to se nije sruila i u kojoj mi preti stal-
na opasnost da ne nastradam; vlana, gadna, izloena
vetru i kii. A moj domain, umesto da se postara i da
me neim zabavi, ili mi priini bilo kakvu ugodnost, su-
protno od toga, jedva se trudi da mi prui ono najnunije
za opstanak, i to je najgore, doputa da se njegova deca
i ostali ukuani prema meni neuljudno ponaaju, rugaju
mi se, prete mi i tuku. Ako bi on na moju pritubu zbog
ovog zlostavljanja odgovorio: da li sam ja ovaj letnjiko-
vac sagradio tebe radi? Ili moda izdravam ovu moju
decu i domae da bi oni tebi sluili? E pa, zna, imam ja
i druge stvari o kojima da mislim, a ne na ono to je tebi
potrebno, ili ime e se zabaviti. Ja bih mu odgovorio:
zna ta, prijatelju, kao to ti nisi sazidao ovaj letnjiko-
vac mene radi, tako isto si mogao i da me ne pozove.
Meutim, kako si svojevoljno poeleo da ja ovde probo-
ravim, ne misli li zar kako bi valjalo da stvari podesi
tako, da ja, koliko je to u tvojoj moi, bar proivim ovde
bez muke i bez opasnosti? Ja sad ovako velim. Meni je
dobro poznato da ti svet nisi stvorila da bi ovaj bio na
usluzi ljudima. Pre bih pomislio da si ga namerno stvo-
rila i smislila kako bi ga muila. I sada te ja pitam: jesam
li ja tebe molio moda da se naem u ovom svetu? Ili
sam se njemu silom i protiv tvoje volje nametnuo? Ali,
ako si me svojevoljno, a da ja o tome nita ne znam, i na
nain da to ne mogu da odbijem, ti sama, svojim ruka-
ma ovde postavila, nije li onda i tvoja dunost, ako ne da
me podrava srenim i zadovoljnim u ovom tvom kra-
ljevstvu, a ono barem zabrani da me kinje i razdiru, i da

sam boravak ne bude za mene kodljiv? A ovo to velim
za sebe, kaem i za druge ivotinje i sva stvorenja.
Priroda: Ti oigledno nisi primetio da je ivot u
celom svetu veiti krug stvaranja i razaranja, a ovo dvo-
je su meusobno povezani tako da se neprestano uzaja-
mno pomau, ne bi li se na taj nain svet odrao, i koji bi
kada bi jedno od njih prestalo, isto tako nestao. Razlog
zbog koga bi za svet bilo tetno kada bi bilota u njemu
bilo lieno patnje.
Islananin: Svi filozofi isto to kau. Ali, kako sve
ono to je razoreno pati, a ono to ga je razorilo u tome
ne uiva, i ubrzo zatim i samo biva razoreno, reci ti meni
ono to mi nijedan filozof nije znao da kae: kome se
svia i kome koristi ovaj nesreni ivot celog sveta,13 koji
se odrava na utrb i smru sveg onog to ga ini?
Dok su oni ovako razmenjivali ove i sline misli, pri
a se da su naila dva potpuno izgladnela lava koji su
jedva pribrali snage da pojedu tog Islananina, to su i
uinili; i taj obrok im je dobrodoao da preive taj dan.
Meutim, neki kau da ovo nije istina, ve iznose svoju
priu, da dok je Islananin govorio, kako se digao veoma
snaan vetar, koji ga je oborio na zemlju i preko njega
izgradio predivan mauzolej od peska, ispod koga je on,
sav reno isuen, postao lepa mumija, koju su docnije ne
ki putnici pronali da bi je zatim smestili u muzej, u ne
znam kome evropskom gradu.

Napomene
1
Po svojerunom zapisu Leopardijevom, ovaj dijalog napisan je 21,
27. i 30. maja 1824. Tako rei je nesumnjivo da je Islananin stavljen
u docniju grupu moralnih delca, jer je pisac smatrao da on zapravo
predstavlja najtaniji i sveobuhvatni rezime njegovih dotadanjih
pog leda. On istovremeno izraava i izriito ruenje pojma priroda,
koju je pesnik Leopardi svojevremeno oboavao. Dui niz primedbi
i zapaanja sakupljenih u Zibaldonu (4027; 4127-31 itd.) pratio je nas
tajanje ovog razgovora, svakako nadahnutog, u izvesnim svojim de
lov ima Volterovim Dialogue entre le philosophe et la Nature (Razgovor
izmeu filozofa i prirode). Sem toga, Priroda-maeha, neprijateljski
raspoloena i ravnoduna prema potrebama svoje dece, izraava vi
dove koji se mnogo ne razlikuju od onih koji se mogu nai u nekim
nemilosrdnim portretima Adelaide Antii (Antici; Zib. I, 309 i dalje,
itd.). Izuzmemo li toboe akademski poetak i zakljune prie, filo
zofski dijalog u sutini se sastoji iz dva ostraena protesta protiv ljud
skog stanja koje iznosi Islananin, kao i dve replike od strane Prirode,
od kojih je prva prezrivo odbacivanje primedbi, a druga nosilac gorke
istine da je ivot u celom svetu veiti krug stvaranja i razaranja, to
je neizbena i nesumnjiva istina, a to je Leopardi protumaio tako
da priroda nema razumevanja za oveka, odnosno da njoj pojedinac
nije vaan. Ovu istinu, moemo slobodno rei truizam, koja vai u
odnosu na vrste i rodove, vremensku beskrajnost, ili astrofiziku, Leo
pard i u apsolutnom smislu nije nikada mogao da prihvati: jer da li bi
zbir tolikih nesrea pojedinih ljudskih sudbina ikada mogao da bude
doprinos bilo kakvoj celini koju bi zaista vredelo sauvati? Kritika
posebno istie da je ovaj dijalog prekretnica u kojoj Leopardi na pre
ac otpisuje Prirodu kao najdobroudniju majku (Zib. 1530), i kao
to smo ve pomenuli, govori o njoj kao ravnodunoj snazi, tavie

neprijateljskoj prema ivotu koji je podarila ivome svetu. Po reima
Pat rik a Krejga (Patrick Creagh): On se nije upustio u iznenadnu
konverzaciju, i sve njegove ideje su od ranije bile u buretu, pre nego
to su stavljene u boce. Ja mislim da je on ovde naao pravi poetski
mit u kome je kombinovao vie tema filozofsku, emocionalnu i auto
biog rafsku koje su sazrevale nezavisno jedna od druge. U drug im
svojim malim ogledima u ovoj knjizi, iako se kree u irokim krugov i
ma oko iste teme, obogauju neke vidove i uvodei nove, on se nikada
nije povukao sa svog utvrenog poloaja.
2
U Volterovoj Histoire de Jenni, zapaa M. Fubini, priroda Islana
ne izlae mukama i nevoljama: Toujours menacs voient la faim devant
eux, cent pieds de glace et cent pieds de flamme droite et gauche sur le
mont Hcla.
3
Portugalski moreplovac koji je prvi proao pored Rta dobre nade.
Slavio ga je Kamoin, a citirao Leopardi (vidi str. ?).
4
U antikom svetu torzo koji je predstavljao boga Hermesa. Ovde
statua od kamena.
5
U jednoj primedbi sa strane teksta Leopardi kao izvor navodi:
La Prouse, t. I, str. 100-2.
6
U Islananinu, oigledno, Leopardi projektuje deo sebe.
7
Vulkan na Islandu. Pojedinost iz Volterove Histoire de Jenni.
8
Upr. Zib., 4069 i dalje: Tu skoro, primetio sam u ovim mislima
veu sklonost ka prirodnoj srei koju pokazuju narodi arkih podneb
lja i istonjaci u odnosu na druge narode. Ovde treba obratiti panju
da je zapravo priroda ova podneblja namenila ljudskom rodu... Ova
misao moe da vodi poreklo i od Lukrecija (De rerum natura V, 199 i
dalje).
9
Beleka Leopardijeva: Buffon, t. 3, str. 8-9; Martinire, lanak
Lapons.
10
Upr. pesma Nad starinskim nadgrobnim bareljefom, stih 44-7;
obratiti panju da je priroda ovde svedena na stepen ljudoderstva iz
Prometeja; Paralipomeni (IV, 12): svoje dece drevni / glavni krvn ik
i neprijatelj.
11
Zib. 4141: Posle dvadeset pete godine ovek doivljava izmeu
ostalog znatnu i bolnu promenu u ivotu; isto tako 4130, gde se Leo
pard i poziva na ovaj razgovor, kao i na Pesmu divljeg petla.
12
Retoriko pitanje, koje u svojoj preutnoj negativnosti, sadri
osnovnu tezu malog ogleda: svet nije sazdan na korist ovekovu.
Upr. Zib. 4099, zapis sa datumom od 2. juna 1824, u kome Leopardi

navodi svoj Razgovor Prirode sa jednim Islananinom, i Zib. 4128,
gde je izmeu ostalog zapisano: ... Dakle, priroda, postojanje, ni na
koji nain nema za cilj zadovoljstvo, niti sreu ivotinja: pre e biti
suprotno od toga. Meutim, to ne znai da svaka ivotinja po svojoj
prirodi nema za nuni, veiti i jedinstveni cilj svoje zadovoljstvo i svo
ju sreu, i na isti nain svaka vrsta uzeta kao celina, kao i ceo univer
zum ivih bia...
13
Analogna pitanja postavljena i u Nonoj pesmi. Meutim, upr.
pojam Nature u Volterovom Dictionnnaire philosophique: quoi bon
tout cela, Nature? Oh! va interoger qui ma faite (I emu sve to, Priro
do? O, idi pitaj onog ko me je stvorio).

PARINI ILI O SLAVI1
Glava prva
uzepe Parini,2 u naem seanju, ostao je kao je-
dan od malog broja Italijana koji je pored sjajnog knji-
evnog dara bio i duboki mislilac, budui uz to dobar
poznavalac filozofije naih dana, vian njenoj primeni.
Ove osobine sada su ve do te mere neophodne lepoj
knjievnosti, da bi njihovo razdvajanje bilo neshvatlji-
vo, samo kada kod nas, u Italiji u tom smislu ne bi bilo
toliko suprotnih primera.3 Sem ovoga, on je bio, kao to
nam je svima poznato, ovek jedinstvene estitosti, pun
samilosti prema nesrenima i ljubavi prema svojoj zem
lji, odan svojim prijateljima, plemenite due i postojan
na hirovitosti prirode i ivotne sudbine, koje su mu za
davale jade tokom celog njegovog bednog i skromnog
ivota sve dok ga smrt nije preotela tami. Imao je dosta
sledbenika: koje je pre svega uio da upoznaju ljude i
ono ime se oni bave, i da ih onda razonouju reitou
i poezijom. Jednome od njih, mladome oveku4 nevero-
vatne naravi, koji se sa arom predavao izuavanju, i od
koga se mnogo oekivalo, svom tek pristiglom ueniku
obratio se on u ovom smislu:

Ti, sine moj, trai onu slavu, moglo bi se rei jedinu
koja je meu svim ostalim vredna da je ljudi skromnoga
porekla5 postignu: to jest, koja se nekad stie putem zna-
nja, a ponekad ozbiljnim uenjem dobrog knjievnog
tiva. Meu tim, pre svega, i sam zna da je ova slava,
premda je nai izvrsni preci nisu nipodatavali, bila na
manjoj ceni u poreenju sa ostalim: a video si svakako
koliko esto i sa koliko panje je Ciceron,6 koji je sa a-
rom i radou sledio njen put, morao da se izv injava svo-
jim tadanjim sugraanima zbog vremena i truda uloe-
nog u to da do nje doe, as branei se da ga izuavanje
knjievnosti i filozofije ni u kom sluaju vremenski ne
ometaju da bi se posvetio javnome radu; as opet da su
ga zla vremena gonila da se uzdri od vanijih poslova,
te da se posveivao tim izuavanjima ne bi li na dostojan
nain iskoristio svoju dokolicu; uvek slavi svojih ruko-
pisa pretpostavljajui slavu svojih konzulsk ih dunosti
i onoga to je radio za dobro republike.7 I zaista, ako je
glavni predmet knjievnosti ljudski ivot, a prvenstveni
cilj filozofije da unosi red u postupke, nema sumnje da je
delanje mnogo dostojnije i plemenitije od razmiljanja
ili pisanja, kao to je i cilj plemenitiji od samog sredstva,
isto kao to su to stanja i pojedinci u odnosu na rei i
rasuivanje. tavie, priroda nije stvorila nijedan um
uenja radi; niti se ovek raa zato da bi pisao, ve samo
da bi radio. Zbog toga i vidimo da je prevashodni deo
izvanrednih pisaca, pogotovu uvenih pesnika, naih
sav remenika, kao na primer Vitorio Alfijeri,8 u poetku
bio neuobiajeno strastveno usmeren ka velikim delat
nostima da bi se potom, zbog nenaklonog doba u kome

su iveli, ili moda spreeni svojim linim sudbinama,
ti pisci okrenuli pisanju velikih dela. A i oni koji nemaju
dara i vrline za veliku delatnost nisu ni kadri da piu veli-
ka dela. A zatim, moe vrlo lako da vidi, u Italiji, gde se
skoro niko ne istie nekim izvanrednim inom koliko je
mali broj onih koji svojim pisanjem stiu trajnu slavu. Ja
mislim da se drevna vremena, naroito u doba Rimljana
i Grka, mogu simboliki predstaviti nainom na koji je u
Argu bila isklesana statua Telesile,9 pesnik inje ene-rat-
nika i spisateljke domovine. Jer ovaj kip ju je predstavljao
sa kacigom u ruci, pogleda uprta u nju, oito zadovoljna,
kao da je spremna da je stavi na glav u; a pored njinih
nogu, nekoliko knjiga na koje ona skoro da i ne obraa
panju, kao na tek jedan mali deo svoje slave.(1)
Meutim, meu nama ljudima ovog vremena, koji
ma su obino prepreeni svi pristupi putevima slave, oni
koji se opredeljuju za izuavanja, tim izborom pokazuju
samo duevnu veliinu koju je danas moguno pokaza-
ti, i nemaju potrebe da se za to izvinjavaju svojim suna-
rodnicima.10 Tako da u odnosu na tvoju velikodunost
ja mogu samo da pohvalim tvoju odluku. Ali, s obzirom
da ovaj put nije u skladu sa ljudskom prirodom, i ne mo
e se njime ii bez tete po telo, niti da se na razne naine
ne uvea ve ionako prirodno nesrean sopstveni duh,11
pre svega ostalog smatram svojom dunou, pored ve-
like ljubavi koju zasluuje, i koju prema tebi gajim, da
ti skrenem panju, kako na razne i tolike tekoe koje e
se ispreiti na putu ka slavi kojoj smera; a onda i na sam
plod te slave, ukoliko do nje doe. Imajui u vidu ono
to sam dosad mogao da saznam samim iskustvom ili iz

razgovora, ja ti iznosim, kako bi mogao sam da proceni
s jedne strane vanost i cenu cilja koji treba postii, i sa
druge tetu, tegobe i neprijatnosti kojima je bremeni-
to samo to traenje (o emu emo razgovarati jednom
drugom prilikom): na taj nain, podrobno obaveten,
moi e da oceni i odlui da li ti je korisnije da nasta-
vi tim pravcem, ili pak da krene drugim putem.
Glava druga
Mogao bih ve ovde na samom poetku da ti na-
dugo i nairoko govorim o suparnitvima, zavistima,
otrim kritikama, klevetama, pristrasnostima, name-
tanjima i spletkama, iza lea ili javno, protiv tvoga
ugleda, kao i o drugim smetnjama koje e ti ljudska
pakost stavljati na putu kojim si krenuo. Ove prepreke
koje se teko, a esto i nikako ne mogu zaobii, postaju
uzrokom da se ne samo jednom piscu, ne samo za ivo-
ta, ve i posle smrti u potpunosti uskrauju duna ast i
potovanje.12 Jer kada se ivi bez slave, bilo zbog mrnje
ili zavisti drugih, posle smrti se ostaje u senci zaborava;
jer teko je i zamisliti da e se bilo ija slava roditi ili va-
skrsnuti u vreme kada se, sem na papiru i po knjigama,
ve po sebi nemutim i nepokretnim, niko o tome ne
stara. Ali, tekoe nastale zbog pakosti ljudske, o koji-
ma su mnogi opirno pisali, i na koje bih mogao da se
pozovem, ja bih radije da ostavim po strani. A nemam
namere da se zadravan ni na preprekama zasnovanim
na linim okolnostima samog pisca, onim vezanim za
usamljen sluaj ili uzgredan dogaaj: koji esto dovode
do toga da neki spisi, vredni svake pohvale, uz to i plod

beskrajnog truda i znoja, veito ostaju nezapaeni, ili
koji su bili zablistali samo za trenutak pre nego to e se
rasplinuti i u potpunosti ieznuti iz ljudskog seanja,
dok su drugi spisi, ili manje vredni, ili pak ne bolji od
prethodnih, uveni i na veliko hvaljeni. Ja bih samo da
ti izloim tekoe i smetnje, koje se po strani od ljudske
zlobe snano suprotstavljaju sticanju slave, i to ne samo
u ovom ili onom izuzetnom sluaju, ve kao neto najo-
binije i kada su u pitanju i najvei pisci.
I sam dobro zna da niko ne postaje dostojan ovog
naziva, niti dospeva do postojane i prave slave, ukoliko
se ne radi o izvrsnim i savrenim delima, ili onim koja
se na neki nain pribliuje savrenstvu. Zbog toga treba
da ti je uvek na pameti izreka puna istine jednog naeg
pisca Lombaranina,13 hou rei pisca Dvorjanina:(2) ko
ja glasi: retko se deava da neko nevian pisanju makoliko
bio uen, moe da shvati muke i trud pisaca, ili da uiva
u prijatnostima i savrenstvu stihova, i onim skrivenim
savetima koji se mogu nai kod antikih pisaca. Ovde on
prvenstveno ima u vidu, koliko je mali broj onih koji su
naviknuti na pisanje i njemu vini, i koliko je malo ljudi,
danas ili ubudue od kojih bi mogao sa sig urnou da
oekuje ono sjajno miljenje14 koje si ti sebi postavio
kao krunu svog ivota. Osim toga uzmi u obzir od koli-
ke je samo vanosti stil15 u pisanju, od ijih odlika uglav-
nom, zavisi dugi opstanak dela koja u svakom sluaju
spadaju u okvire lepe knjievnosti. Vrlo esto se deava,
da izuzme li stil nekom uvenom delu, za koje si mi-
slio da je njegova celokupna vrednost u mislima, ti ga
time svodi na neto to ti se ini potpuno bezvrednim.

Sada, jezik ini toliko veliki deo stila, tavie toliko je
sa njim povezan da ih je teko razmatrati ukoliko su
jedan od drugog razdvojeni; ove dve osobine stalno se
prepliu, ne samo u govoru ljudi, ve i njihovoj svesti, i
za dobar deo njihovih odlika, njihovih zasluga ili slabo-
sti, nije lako, ili je ak i nemogue, pa i putem tananog
i briljivog razmatranja, razluiti i odrediti da li te oso-
benosti pripadaju stilu ili jeziku, toliko oni imaju neeg
tako rei zajednikog, i ne mogu se razdvojiti jedan od
drugog. Meutim, izvesno je da nijedan stranac, vrati-
mo se na Kastiljoneove rei, ne moe biti vian pisanju,
otmenom, na tvome jeziku. Tako da kada je u pitanju
stil, taj toliko vaan sastavni deo pisanja, plod truda i
neizrecivih tekoa, koliko u samom savlaivanju naj-
savrenijih tananosti, toliko, poto se ove naue, njiho
voj primeni, ne moe biti rei o drugim pravim sudija
ma, niti drugim odgovarajuim ocenjivaima, kadrim
da ih prema zasluzi pohvale, ukoliko se ovi, u okv ir u
jednog naroda, i sami ne bave pisanjem. Za sav ostali
ljudski rod, one goleme tekoe i napori uloeni oko sti
la, dobrim ili moda najveim delom su uzaludni i ba
eni u prazno. Ostavljam po strani beskrajne razlike u
miljenjima i naklonostima ljudi od pera, radi kojih se
broj osoba podrobnih da procene vrednosti ove ili one
knjige svodi na jo manji broj.
Ja bih eleo da ti sasvim jasno shvati da za savre-
no poznavanje znaajnih odlika jednog savrenog dela,
ili dela koje je blizu savrenstva, zaista vredno besmrt-
nosti, nije dovoljno samo baviti se pisanjem, ve i da
ono mora biti skoro isto toliko savreno koliko i pisanje

samog pisca ije delo treba oceniti. U stvari, iskustvo e
ti pokazati da e, u srazmeri sa dubinom upoznavanja
odlika koje ine savreno pisanje, kao i beskrajnih te
koa koje valja prevazii da bi se ove stekle, sve bolje
umeti da doe do ovih prvih i savlada one druge, tako
da vie nee biti nikakvih razlika izmeu poznavanja i
vladanja ovim sredstvima: to e zaista biti jedno te isto.
Na ovaj nain ovek ne stie sposobnost da u potpunos
ti uoava i uiva u izvrsnosti odlinih pisaca, pre nego
to stekne vetinu koju e pokazati u svom pisanju; jer
ova izvrsnost se ne moe u potpunosti sagledati niti pak
u njoj uivati, ukoliko se ne ostvari u sopstvenoj prime-
ni i radu, dok se, da tako kaemo, ne prenese u sebe. Pre
tog trenutka, niko zaista i ne zna, ne moe se duno ni
diviti samim vrhunskim piscima. I najvei deo onih koji
se bave naukom, a veruju da dobro piu zato to piu
lako, u stvari smatraju kao sigurno, ak i onda kada se
suprotno izraavaju, da je dobro pisanje laka stvar. Pre-
ma tome, vidi sam na ta se svodi broj onih koji bi mogli
da te cene, i koji bi umeli da te dostojno pohvale, kada i
tebi bude polo za rukom, da preznojavajui se i trpei
nepojamne muke i tegobe, konano ostvari izvrsno i
savreno delo. Ja ti tvrdim (a mojoj sedoj glavi moe
verovati) da e u Italiji danas moi da nae jedva dve
ili tri osobe koje su savladale umetnost izuzetnog pisa-
nja. Ako ti se ini da je taj broj preterano mali, nemoj
zbog toga misliti da je ovaj ikad, ili bilo gde bio vei.
Vie puta sam se u sebi udio nainu na koji je, uzmi
mo recimo Vergilije, primer najvieg stupnja savrenstva
u knjievnom stvaranju uspeo da se nadigne do samog

vrhunca slave, i da se na njemu i odri. Makoliko skro-
mno mislio ja o sebi, i bez obzira koliko malo verovao
da u bilo kada uivati i ceniti svaki deli svake njegove
zasluge, i svaki vid njegovog majstorstva; i pored svega
toga ja sam ubeen da veoma veliki broj njegovih itala
ca i hvalitelja, u njegovim spevovima ne zapaa vie od
jedne jedine lepote od onih dvadeset koje ja uspevam da
otkrijem, iznova ih itajui i o njima razmiljajui. Isti-
nu govorei, ja sam uveren da visoko ocenjivanje koje se
daje, i potovanje koje se ukazuje vrhunskim piscima,
pa i od strane onih koji ih proitavaju i njima se bave,
obino potie vie iz slepo steene navike, negoli linog
prosuivanja ili zapaanja, bilo kojim putem, odlika u
njihovim delima. A seam se i vremena svoje mladosti,16
kada sam Vergilijeve spevove itao potpuno slobodno
od svakog suda sa strane, s jedne strane, i bez ikak vog
voenja rauna o uglednim miljenjima drugih, to se
ne deava mnogima; i s druge strane sa neiskustvom uo-
biajenim za taj uzrast, ali moda ne veim od onog koji
se inae sree kod zaista mnogih italaca, ja sam sa svoje
strane odbijao da se podvrgnem optem miljenju, ne
nalazei kod Vergilija mnogo vee vrednosti negoli kod
osrednjih pesnika. Mene maltene udi da je Vergilijeva
mogla da prevazie Lukanovu17 slavu. Vidi da se veina
italaca, ne samo u vekovima laljivih i iskvarenih ocenji
vanja, ve i u stoleima u kojima je preovladavala snana
i uravnoteena knjievnost, mnogo vie zabavljala neo
tesnim i zapanjujuim lepotama, negoli onim tananim
i zapretanim: vie odvanim nego uzdranim; esto,
takoe, vie pojavno negoli sutinski, i opte uzev vie

osrednjim, a manje izvanrednim. itajui pisma jednog
vladara,18 oveka zaista umnog, ali vazda naviknutog da
u dosetkama, duhovitostima, neobinom i domiljato-
stima, tako rei iscrpljuje sav sjaj pisanja, ja sasvim jasno
vidim da je on u prisnosti svojih misli Henrijadu19 pret-
postavljao Enejidi; premda se nije usuivao da izrekne
takav sud, iz istog straha da ne povredi neiji sluh. Na
kraju, ja se udim da je sud jedne manjine, premda ispra-
van, mogao da nadvlada sud bezbrojne veine, i da stvori
naviku opteg divljenja, koliko slepog, toliko nita ma-
nje umesnog. to se ne dogaa uvek; ali ja sam miljenja
da slava izvanrednih pisaca esto zavisi vie od sluaja
negoli od njihovih zasluga: to e ti biti potvreno onim
to u imati da kaem u toku svog daljeg izlaganja.
Trea glava
Videli smo ve nata e se svesti broj onih koji e
biti u stanju da ti se dive kada bude postigao savren-
stvo kome tei. Sada, morao bi da shvati da e se i tom
malom broju ispreiti vie nego jedna prepreka, tako
da nee biti u stanju da stvori sebi dostojnu predstavu
o tvojoj vrednosti, premda mu sami znaci nee izmai.
Nema nikakve sumnje da se o spisima krasnoreivo i
pesniki izraenim, i to bilo kakve vrste, ne sudi toliko
na osnovu njihove vrednosti po sebi, koliko po utisku
koji ostavljaju u dui italaca. Tako da prilikom prosu-
ivanja, italac ih razmatra, da se tako izrazimo, vie u
svojoj svesti, negoli po njima samim. Iz ovog proishodi,
da uprkos dobrom smislu za kritiku, pronicljivosti uma
i dobroj potkovanosti znanjem, ljudi po prirodi spori

i hladna srca ili mate tako rei su nesposobni da daju
odgovarajui sud o takvim spisima; nemoni da makar
i u najmanjoj meri usklade svoj duh sa duhom samog
pisca. U sebi oni ih obino preziru, jer dok ih itaju, zna
jui da su uveni, oni su daleko od toga da shvate raz
loge njihovog uspeha: jer u stvari ovo itanje ne budi
u njima bilo kakvo oseanje, bilo kakav utisak, i prema
tome, nikakvo primetno zadovoljstvo.20 Sada, ak i kod
onih prirodno sklonih i pripremljenih da prime i u sve-
sti obnove bilo koju sliku ili oseanje, koje je pisac na
prikladan nain znao da izrazi, javljaju se mnogi trenuci
hladnoe, ravnodunosti,21 duevne klonulosti, nedoku
ivosti i raspoloenja koji ih, dok traju, izjednaavaju ili
ine slinim onim ranije pomenutim; a ovo iz vie raz
loga, spoljnih ili unutranjih, koji su vezani za duh i telo,
bili oni prolazni ili pak trajni. Pod takvim okolnostima
niko, makar bio on i vrhunski pisac, ne moe biti dobar
sudija dela koje bi trebalo da podstakne srce ili matu.
Neu ni pominjati zasienost od netom doivljenog za
dovoljstva slinim itanjem; niti manje ili vie snane
ostranjenosti koje se s vremena na vreme javljaju pri
itanju ne ostavljajui mesta ushienju do koga bi u ne-
koj drugoj prilici dolo. I tako, iz ovih ili slinih razloga
esto zapaamo da sama ta mesta, ti prizori divota pri
rode, ili bilo koji drugi, ta muzika, i stotine takvih stvari
koje su nas uzbudile u prolosti, ili, da smo ih videli ili
uli, bile u stanju da nas uzbude, to to ih vidimo ili u-
jemo sada nas uopte ne uzbuuje, ili nam prua zado
voljstvo; a oni zbog toga nisu nita manje lepi ili upeat
ljiv i nego to su onda bili.22

Meutim, kada iz bilo kog ve navedenog razloga,
ovek nije spreman da se preda utiscima krasnoreivos
ti i poezije, on ipak zbog toga ne odustaje i ne odgaa
donoenje svog suda o delima ove ili one vrste koja je
po prvi put imao prilike da proita. Meni se ne retko
deava da ponovo uzmem u ruke Homera, Cicerona ili
Petrarku, i da me itanje tih stranica uopte ne uzbudi.
Svejedno, budui ve svestan i ubeen u izvanrednost
ovih pisaca, kako zbog njihove drevne slave, tako i zbog
ranije doivljenog zadovoljstva koje su mi priredili; ja
radi ove moje trenutne bezoseajnosti i ne pomiljam
da su oni stoga manje slavni. Meutim, kada su u pita-
nju spisi koji se itaju po prvi put, i koji, zbog toga to su
novi, jo uvek nisu mogli da izbiju na glas, ili da se po
tvrde na delu, kako ne bi bilo ni trunke sumnje u pogle-
du njihove vrednosti, itaoca nita ne spreava, da su
dei o njima na osnovu utisaka koji se raaju u njegovoj
svesti, u tom trenutku, nepodatnoj da primi oseanja i
slike koje je pisac imao u vidu, ne stekne neki ne ba po
voljan utisak o inae izvanrednim piscima i delima. A
nee biti lako da ga, u nekom boljem trenutku, uzbudi
ni ponovno itanje te iste knjige: jer malo je verovatno
da doivljena dosada prilikom ranijeg, nee osujetiti i
potonje itanje. U svakom sluaju, ko je taj ko nije sve-
stan vanosti prvih utisaka i predubeenja, pa i onda
kada su ovi pogreni?
Nasuprot ovome, poneki put, iz ovog ili onog razlo-
ga, na duh se nae usplahiren, u stanju takve osetljivos
ti, topline i krepkosti, ili do te mere otvoren i pripravan
da sledi pa i svaki najmanji dodir, te prilikom itanja,

doivljava u sebi sijaset uzbuenja i matovitih slika ko
je ga dovode do slatkog zanosa, tako rei van sebe. Iz
ovoga esto sledi, da gledajui unazad na zadovoljstvo
nastalo itanjem, i brkajui posledice linih vrlina i sta-
nja duha sa onima koje zaista pripadaju knjizi; njih ispu
njava velika ljubav i divljenje prema trenutnom tivu, o
kome stiu preterano visoko miljenje, pretpostavljajui
ga drugim knjigama dostojnim panje, ali koje su imali
u rukama u manje povoljnoj prilici. Vidi, dakle, kakvoj
neizvesnosti su podvrgnuti istina i ispravnost miljenja,
pa i samih merodavnih linosti, kada su u pitanju spisi i
darovitost drugih, ak i onda kada je odsutna bilo kak
va zla namera ili pristrasnost. A ta neizvesnost je takva,
da je ovek u velikoj meri u sukobu sa samim sobom
pri ocenjivanju dela podjednake vrednosti, ili ak istog
dela, ali u raznim dobima ivota, pa i u raznim prilikama,
tavie i u razliitim asovima jednog te istog dana.
Glava etvrta
Kako ne bi pomislio da se navedene tekoe nena
klonih italaca retko i izuzetno deavaju, uzmi samo u
obzir da nita nije uobiajenije kod ljudi nego videti
kako sa godinama opada njihova prirodna sklonost ka
uivanju u krasnoreivosti i poeziji, a nita manje i u os
talim podravajuim umetnostima i svakojakim lepo
tama u najirem smislu rei. Ovo duhovno propadanje,
to sama priroda namee naim ivotima, danas je jo
i vee nego to je bilo u drugim vremenima, a poinje
mnogo ranije i ima bri tok, poglavito kada su u pita-
nju uene osobe, gde se svakom pojedinanom iskustvu

pridruuje, kod nekog vie kod nekog manje, i znanje
nastalo primenom i umovanjem tokom tolikih prolih
vekova. Razlog zbog koga, dodamo li mu uz to sadanje
drut vene uslove ivota,23 iz ljudske mate lako blede
senke24 mladosti, uz njih i duhovne nade, a sa nadama i
veliki deo elja, strasti, ara, ivota i sposobnosti. inje
nica da ljudi u zrelom dobu, ponajpre oni ueni, i posve
eni razmiljanju o ljudskim stvarima, mogu jo uvek da
budu osetljivi na kreposti leporeivosti i poezije, mene
udi u stvari vie nego kada bih ih video savreno ravno-
dunim prema tim dvema umetnostima. Prema tome,
budi siguran, da bi lepo i velematovito nekog snano
pogodili, nuno je verovati da u ivotu uopte postoji ne-
to zaista veliko i lepo, i da poetinost sveta nije prazna
pria.25 U ove stvari mladi svet vazda veruje, ak i onda
kada zna za suprotno, sve dok njihovo lino iskust vo ne
pridrui znanju. Ali nakon alosne istine svakodnev ni
ce, u njih verovati lako nije, naroito kada to iskustvo
prispe preobueno u odoru mudrosti i nauke.
Iz ovog izlaganja sledilo bi da su mladi uopte bolji
sudije dela namenjenih buenju oseanja i slika, nego-
li to su to zreli i stariji ljudi. Meutim, pogledamo li
stvar s druge strane, videemo da mladi nenaviknuti na
itanje trae u njemu zabavu koja prevazilazi ljudsko,
zapravo neto neizmerno,26 odlike koje nisu mogue; i
poto ih ne mogu nai, misle loe o piscima: to se i u
drugim dobima, iz slinih razloga, deava poneki put i
neukom svetu.27 A onda, oni mladi ljudi koji se posveu-
ju knjievnosti, kako pri pisanju tako i pri ocenjivanju
tuih spisa, bez tekoe, preterivanje stavljaju ispred

usmerenosti, sjaj ili razmetanje ispred obrta, dok kitnja-
sti pretpostavljaju jednostavnom i prirodnom izrazu, a
varavu lepotu stvarnoj. Delom oni to ine zbog malog
iskustva, a delom opet zbog naglosti zanosa vezanog za
godine. Otuda su mladi, bez daljeg onaj deo oveanstva
koji je najspremniji da hvali ono to se njemu ini da je
dobro; budui najiskreniji i najprostoduniji, vrlo retko
u stanju da uivaju u zrelom i otvorenom savrenstvu
knjievnih dela. Protekom godina, oseajnost steena
kroz umetnost raste, a ona prirodna opada, premda to
ne znai da je svrsishodno bilo koja od njih nevana.
I zatim, bilo ko od onih koji ive u velikom gradu,28
i pored toga to ga je priroda obdarila sranim darom i
ivom uobraziljom, ja ne znam (sem ako ne provodi svo-
je vreme usamljen kao to ti to ini), kako e on uopte
moi da oseti lepotu koju pruaju priroda ili knjiev-
nost; bilo kakvu pobudu, neno ili plemenito uvstvo,
bilo kakvu tananu ili draesnu sliku. Ovo zbog toga to
nita nije toliko protivno onom duevnom stanju koje
nas ini osetljivim na ova zadovoljstva, koliko je to dru
enje sa ovim ljudima, bunost tih mesta, prizor jalovog
sjaja, duevna ispraznost, veita lanost, bedna zani
manja i bedna dokonost koji tamo vladaju.29 to se pak
gomile pisaca tie, mogu ti rei da oni iz velikih grado
va daju manje pouzdane sudove o knjigama od sudo-
va pisaca iz manjih gradova: jer u velikim gradovima
u kojima su i ostale stvari lane i ispunjene tatinom,
i sama knjievnost je obino lana i tata, ili povrna.
Iako se u drevnim vremenima, u poreenju sa obinim
poslov ima bavljenje knjievnou smatralo odmorom i

razonodom, najvei deo onih, danas, koji se u gradovi
ma po pozivu bave uenou, smatraju, i stvarno se ba
ve izuavanjem i pisanjem kao razonodom i odmorom
meu ostalim razonodama.
Moje je miljenje da bi se u znaajnim delima slikar
stva, vajarstva i arhitekture mnogo vie uivalo kada bi
ova bila izloena u unutranjosti, u manjim i srednjim
gradovima, a ne u ovako nagomilanim u velikim cen-
trima: gde su ljudi, delimino obhrvani bezbrojnim mi-
slima, a delom obuzeti beskrajnim zabavama, sa privi-
knutom sveu, a moda i protiv svoje volje, prinueni
na razonodu, na lakoumnost i ispraznost, vrlo retko u
stanju da se predaju prisnim duhovnim zadovoljstvima.
Pored ovoga, veliki broj toliko lepih predmeta okuplje-
nih na jednom mestu, odvlai do te mere panju duha
da ovaj, u nemogunosti da im posveti dunu panju,
ne moe da pobudi ni ivo oseanje; ili pak stvara takvu
prezasienost da ovek ova dela posmatra s unutra-
njom hladnoom, kao kada bi gledao bilo kakav obini
predmet. Isto to mogu ti rei i kada je u pitanju muzika;
koja se u drugim gradovima ne izvodi tako savreno, i sa
onim sjajem kako se to ini u velikim gradovima; gde su
duhovi ljudski manje prijemivi za udesna uzbuenja
te umetnosti, i manje, da tako kaemo, muzikalni, nego
bilo gde drugde. Ali, i pored svega toga, sve umetnosti
moraju biti vezane za velike gradove, gde mogu rauna-
ti da e moi da slede i dovedu do jo veeg savrenstva
svoju delatnost: premda, s druge strane nita manje je
istina da uivanje koje pruaju svetu dosta je skromni-
je od onoga koje bi bilo ostvareno na drugom mestu. A

moe se isto tako rei da umetnici, u tiini i samoi, rev-
nosnom budnou, priljenou i staranjem priinjavaju
svetu zadovoljstvo, koji e, priviknut na gungulu i graju,
moi tek u najmanjoj meri da uiva plod jednog gole
mog truda.30 A ova sudbina svih umetnika, srazmerno,
odnosi se i na same ptice.
Glava peta
Ali da ovo spomenemo meu zagradama. Vraajui
se na na predmet, za one spise koji su blizu savrenstva,
kaem kako imaju ovo svojstvo, da se pri drugom ita-
nju vie sviaju negoli pri prvom. Suprotno od ovoga se
deava sa mnogim knjigama napisanim sa osrednjim da-
rom i manjom briljivou, ali koje, meutim, nisu bez
izvesne unutranje i oite vrednosti, koje ponovo uzete
u ruke, vie ne mogu da potkrepe miljenje koje je ovek
svojevremeno stekao o njima pri prvom itanju. Meu-
tim, i oni prvi i ove druge, kad ih proita samo jednom,
prevare ponekad uene ljude i strunjake tako da i naj-
bolje ispadnu ispod prosenih. Osim toga, treba da uz-
me u obzir kako danas, i oni koji su svoj ivot posvetili
nauci,31 s velikom tekoom se reavaju da ponovo itaju
skoro objavljene knjige, pogotovu one koje imaju za cilj
da zabave. to se sa antikim piscima nije deavalo, jer je
bilo mnogo manje knjiga. Ali, u ovim vremenima boga-
tim pisanom rei, to su nam toliki vekovi ostavili u na-
sledstvo, pored tolikog broja pismenih naroda, s ovim
preteranim brojem knjiga koje svi oni svakodnevno
objavljuju, ne gubei pri tom iz vida trgovinsku razme-
nu izmeu svih njih; pored toga, sa tolikim mnotvom i

raznovrsnou pisanih jezika, drevnih i savremenih, uz
tolike naune grane i irinu svakakvog znanja i umenja,
kao i njihovu isprepletenost i povezanost, uena osoba
je primorana da se napregne i sve ih obgrli, ve prema
svojim mogunostima; i sam lepo vidi da se tu nema
vremena na za prvo itanje, a kamoli za ono drugo. Me-
utim, bilo kakvo miljenje da je jednom doneto o no-
vim knjigama, njega je teko menjati. Ovome valja do-
dati da iz istih razloga, ak i pri prvom itanju reenih
knjiga, naroito onih iz lepe knjievnosti, veoma mali
broj italaca, i u vrlo retkim sluajevima, posveuje do-
voljnu panju i dublje zalazi u tivo, kako bi na taj nain
otkrili teko postignuto savrenstvo, prisnu umetnost,
smerne i skrivene vrline same pisane rei. Tako da da-
nas, sve u svemu, sudbina savrenih knjiga je gora od
sudbine onih osrednjih; ije lepote i odlike najveeg
dela njih, istinite ili lane, tu su pred nama, izloene na
nain, da makoliko ove bile male, mogu se zapaziti na
prvi pogled. I zaista, moemo mirno rei, da danas trud
da se pie na savren nain, za slavu, takorei vie nije
ni nuan. Meutim, s druge strane, knjige sazdane na
brzinu, daleko od bilo kakve savrenosti, kakve su skoro
sve odreda ove dananje, iako su neko vreme hvaljene,
ne ekaju dugo da padnu u zaborav: to se to u stvari ne-
prekidno i vidi. Cela je istina da se danas toliko mnogo
pie, da mnogi tekstovi, svakako vredni da se upamte,
pa i oni koji su svoju slavu ve stekli, ubrzo potom nesta-
ju, pre nego to je dobar glas o njima (da tako kaemo)
mogao i da se ustali; gube se bez daljeg zbog ogromne
reke novih knjiga koje svakodnevno izlaze na svetlost

dana, ustupajui mesto drugim, dostojnim ili nedostoj-
nim, koje tako, jedno kratko vreme, uivaju slavu. Na taj
nain, istovremeno, data nam je mogunost da sledimo
samo jednu slavu, od tolikih koje su bile dostupne anti-
kim piscima; a i do nje danas doi mnogo je tee negoli
to je to bilo u drevnim vremenima.
Usamljene u ovom trajnom brodolomu, zajednikom
plemenitoj i plebejskoj pisanoj rei, isplivavaju na povri-
nu knjige antikih pisaca, koje zbog svoje vekovima utvr-
ene i potkrepljene slave, ne samo da se jo briljivo ita-
ju, ve se iitavaju i prouavaju. Isto tako, obrati panju
na to da jedna savremena knjiga, premda po svome sa-
vrenstvu uporediva sa svojom antikom prethodnicom,
teko bi ili nikako mogla, neu rei postii istu meru sla-
ve, ve da prui onoliku prijatnost koja se stie pri itanju
drevnih pisaca: a ovo iz dva razloga. Prvi je u tome to
ne bi bila podvrgnuta tako paljivom i brinom itanju
kao to se to deava sa dugovremeno uvanim spisima,
jer retko ko e ih uzeti u ruke po drugi put, a niko ih nee
prouavati; zato to se ne izuavaju knjige koje nisu na-
une, sem ako ne pripadaju antikim vremenima. Drugi
razlog je to trajna i opta slava jednog spisa, pod pret-
postavkom da je ova prvenstveno nastala iskljuivo zbog
njegove sutinske vrednosti, i pored toga, bilo kako bilo
da je nastala i rasla u svojoj slavi, svoju vrednost uveava
i postaje znatno zahvalnije tivo, nego to je to bio ranije;
a ponekad, najveim delom razlog zadovoljstva koji ita-
lac osea, jednostavno lei u samoj njegovoj slavi.32 U vezi
sa ovim, padaju mi na pamet znaajne napomene jednog
francuskog filozofa,33 koji(3) u sutini, govorei o poreklu

ljudskog zadovoljstva kae ovako: Mnogi razlozi za ui-
vanje ine i stvaraju sam na duh, uglavnom na taj nain to
meusobno povezuju razne stvari. Zbog toga, dosta esto se
dogaa da ono to se jednom dopalo, isto tako se dopada i
drugi put, i to samo zbog toga to nam se isprva dopalo, po-
vezujui trenutnu sliku sa onom preanjom. Uzmimo ovaj
primer, glumica koja se dopala gledaocima na sceni, vero-
vatno e im se dopasti i u svojoj sredini; s obzirom da e se
zbog zvuka njenog glasa, njene glume, injenicom to su ovi
bili obuhvaeni aplauzom kojim je nagraena, ukoliko joj
pored onoga to joj pripada budemo dodali i svojstvo prince-
ze,34 stvorie se neka meavina vie stvari, koja e obrazovati
i proizvesti jedinstveno zadovoljstvo. Izvesno je da svaija
svest dan za danom obiluje slikama i razmatranjima dodat-
nim onim glavnim. Iz ovoga sledi da ene koje su na velikom
glasu, a obeleene nekim manjim nedostatkom, nose pono-
sno taj beleg, dajui drugima povoda da u njemu vide neto
draesno. I zaista, posebna ljubav koju oseamo, svaki ovek
prema odreenoj eni, obino se zasniva samo na predube-
enjima koja nastaju u njenu korist bilo zbog plemenitog
porekla, ili zbog bogatstva, asti koje joj se ukazuju ili po-
tovanja kojim je drugi zasipaju; esto i zbog slave, istinite
ili lane, lepote ili draesnosti, ili pak same ljubavi koja
joj se nekada ukazivala, ili sada ukazuje od strane drugih
osoba. A ko jo ne zna da skoro sva zadovoljstva nastaju
uglavnom u naoj mati, a ne zbog posebnih osobina ove
ili one dopadljive stvari.
Budui da su ove napomene savreno primenjive na
pisanu re, a nita manje i na druge stvari, mogu rei, da
kada bi se danas na svetlo dana pojavio neki spev ravan,

ili u stanju da po suastvenoj vrednosti prevazie Ilija-
du; njemu bi se ovaj uinio znatno manje prijatan i manje
zanimljiv od Homerovog speva, i on bi ga mnogo manje
cenio: zato to vrednosti novog epa, ne bi kao podr-
ku imale dvadesetsedmovekovnu slavu, niti pak sijaset
seanja i sijaset visokih miljenja, vezanih za vrednosti
Ilijade. Isto to u rei i za bilo kog drugog koji bi itao
Osloboeni Jerusalim ili Besnoga Rolanda,35 u potpunosti
ili delimino neupuen u njihovu slavu; doiveo bi pri
itanju mnogo manje uivanje od drugih. Da zakljui-
mo, govorei uopteno, prvi itaoci ma kojeg znaajnog
dela i savremenici onog koji ga je napisao, pod pretpo-
stavkom da e ono stei slavu kod potomstva, jesu oni
koji su pri tom itanju uivali manje od svih drugih: to
za pisce predstavlja golemu tetu.
Glava esta
Ovo su delimino tekoe na koje e naii na svo-
me putu sticanja slave meu uenim svetom, pa i meu
svima koji se istiu u pisanju i nauci. A to se pak tie
onih koji, premda sa dovoljnim obrazovanjem za koje
danas moemo rei ini nuni deo civilizacije, za sebe
ne kau ni da su naunici niti pisci, i itaju samo iz doko-
lice, zna i sam da nisu u stanju da bogzna kako uivaju
u vrednome tivu: a za ovo, pored onoga to smo ve
malopre rekli, postoji jo jedan razlog, koji u izneti: To
jest, da taj svet, pri itanju, drugo i ne trai, do samo
trenutno zadovoljstvo. Meutim, sadanji trenutak je,
po prirodi svojoj, svima siuan i dosadan. Otuda, i naj-
prijatnije stvari, kao to kae Homer,36

ovek se jednom zasiti sveg, i ljubavi i sna,
slatki su nasiti pesme i lepe u kolu igre;37
vrlo brzo i neumitno pretvaraju se u dosadu, samo ako
trenutna obuzetost nije praena i nadom u neko budu-
e uivanje ili prijatnost koja od njega zavisi. Jer oveku
nije dato da uiva u bilo emu znaajnom, to pre svega
ne bi bilo nadanje, ija je mo takva, da mnoga zanima-
nja po sebi liena svakog zadovoljstva, a uz to dosadna
i teka, pridrui li im se nada, za uzvrat postaju prijat-
na i radosna, i to bez obzira na trajanje; i suprotno od
toga, ono zata se misli da je po sebi zabavno, ako pri
tome nema nade, postaje dosadno, da se tako izrazimo,
im se okusi. A moemo da vidimo i kako su ueni lju-
di nezasiti kada je u pitanju itanje, i onda kada je tivo
suvoparno da esto suvoparnije ne moe biti. Njih uz
to prati i preterano uivanje tokom samog izuavanja,
koje traje dobar deo dana; jer oni, i pri izuavanju i pri
itanju uvek imaju pred oima cilj utvren u buduno-
sti, kao i nadu u napredak i bilo kakvu korisnost; pa po-
nekad ak, pri itanju uvek imaju pred oima cilj utvr-
en u budunosti, kao i nadu u napredak i bilo kakvu
korisnost; pa ponekad ak, pri itanju iz iste razonode
i zadovoljstva, ne proputaju da imaju u vidu, pored tre-
nutnog uivanja, jo neku manje-vie odreenu korist.
Dok ostali, nemajui pri itanju nikakav cilj, da tako ka-
emo, koji bi bio van samog okvira tog njihovog tiva,
ak i na poetnim stranicama neke najzabavnije i veo-
ma prijatne knjige, oseaju tato zadovoljstvo: tako da
obino s mukom prelaze s jedne knjige na drugu,38 i na
kraju veina njih se iuava kako to da drugi mogu,

da pri tako dugom itanju, oseaju tako trajan uitak. Iz
ovog moe isto tako videti, da su bilo koja umetnost,
rad ili trud onoga koji pie, kada su u pitanju ovakve
osobe, skoro u potpunosti uzaludni; a meu ovima je,
raunaj, veina italaca. Isto tako i ueni ljudi, kako su
se s godinama menjali, to se esto deava, materija i
priroda njihovih izuavanja, jedva su u stanju da itaju
knjige u kojima su svojevremeno nalazili ili mogli da i
te kako nau neizmerno zadovoljstvo; i premda im ne
nedostaje ni pamet ni dovoljna strunost da procene ta
je u njima dobro, i pored toga oni jednostavno oseaju
samo dosadu; jer od njih ne oekuju nikakvu korist.
Glava sedma
Dosad smo o pisanju govorili uopteno, kao i o izve-
snim stvarima koje se odnose na lepu knjievnost, do
koje ti je, kako vidim najvie stalo. Hajde sada da se po-
sebno pozabavimo filozofijom,39 premda ne mislim da
ovu delim od lepe knjievnosti, koja od nje u potpunosti
zavisi. Moda e pomisliti da zbog filozofije, s obzirom
da joj je izvor u razumu, kojim iri krug civilizovanog
sveta raspolae u veoj meri negoli matom i oseajno-
u, vrednost filozofskih dela treba da je lake uoljiva,
i to od strane veine osoba, negoli to su to vrednosti
spevova i druge pisane rei koja se odnosi na zabavno i
lepo. to se mene tie, ja cenim da su uravnoteeno pro-
suivanje i savrena oseajnost manje retki u odnosu na
ona prva negoli ova potonja ostvarenja. U prvom redu
smatraj za izvesno, da za postignue znaajnog napret
ka u filozofiji nisu dovoljni samo tananost duha i snana

mo rasuivanja, ve se trai i velika snaga matovito-
sti;40 i da su Dekart, Galilej,41 Lajbnic, Njuton i Viko,
to se tie njihovih umnih sposobnosti, mogli biti vr
hunski pesnici; i obratno, Homer, Dante i ekspir,42 vr
hunski filozofi. Meutim, da bi se ova materija iznela i u
potpunosti uzela u razmatranje, bilo bi potrebno puno
rei, a to bi nas odvelo suvie daleko od naeg cilja; sto-
ga, budui zadovoljan ovom napomenom, i nastavljajui
svoje izlaganje, rei u: da samo filozofi mogu savreno
da shvate vrednost, i osete zadovoljstvo koje prua ita-
nje filozofskih knjiga. Ovo kaem imajui u vidu njihov
sutinski sadraj, a ne nekakve njihove krasote, kao to
su odabrani renik, stil ili bilo ta drugo. Dakle, kao to
osobe, da se tako izrazimo, nepoetine, iako razumeju
rei i smisao, ne doivljavaju poetska oseanja i slike;
tako isto, dosta esto, oni koji su nenaviknuti na razmi
ljanje i filozofiranje u sebi, ili su nesposbni za dublje mi-
sli, bez obzira koliko tano i briljivo bilo izlaganje i za-
kljuivanje nekog filozofa, nezavisno od jasnoe metoda
kojim se on sluio da bi sve to izneo, oni e razumeti rei
i ono to on eli da kae, ali ne i sutinu njegovog kazi-
vanja.43 Ovo stoga to, nemajui sposobnost ili naviku
da misaono proniknu u prisnost same stvari, ili da pro-
tumae sopstvena shvatanja ralanivi ih do najsitnijih
pojedinosti, ili pak da priberu i samu jedan dobar deo
tih svojih misli, da u jedan mah u svojoj svesti razmotre
vie pojedinosti kako bi iz toga izvukli jednu uoptenu
sliku, ili da neumorno unutranjim okom svesti slede
jednu po jednu iz dugog niza istina, ili da otkriju tana
ne i skrovite spone kojima je svaka istina povezana sa

stotinama drugih; ne mogu lako, ako uopte i mogu, da
podraavaju ili u svojoj svesti ponove obavljeni postu
pak, ili preive utiske i oseanja koja je doiveo taj filo-
zof. A to je jedini nain da se sagledaju i shvate i kako
treba ocene svi razlozi koji su naveli filozofa da donese
ovaj ili onaj sud, potvrdi ili odbaci ovo ili ono, posum-
nja u ovu ili onu stvar. Prema tome, bez obzira u kojoj
meri dobro razumeli njegove postavke, oni ne razumeju
da li su one istinite ili mogue; zato to nemaju uvid, i
ne mogu da sagledaju njihovu istinitost44 i njihovu ve-
rovatnou. Stvar koja se mnogo ne razlikuje od onoga
to se deava ljudima smirene prirode kada su u pitanju
poetska matovitost i oseajnost. A i sam dobro zna da
je zajednika osobina i pesnika i filozofa da zadiru u du-
bine ljudskih dua, i da iznose na videlo njihove prisne
osobine i mnogostrukosti, njihovu radnu svest, tenje
i pritajene uspehe, razloge i posledice jednih i drugih:
u kojim stvarima, oni koji nisu u stanju da u sebi osete
postojeu vezu izmeu poetskih misli i stvarnosti, isto
tako ne mogu da osete, niti razumeju, istu tu vezu kada
je u pitanju filozofija.
Iz navedenih razloga vidimo da svakodnevno nasta
ju mnoga znaajna dela, svima podjednako jasna i shvat-
ljiva, koja i pored toga, nekima se ine da sadre hiljade
sasvim izvesnih istina, a drugima isto toliko oiglednih
greaka: zbog kojih bivaju napadana, javno i privatno;
ne samo zbog zlosti ili iz interesa, ili slinih razloga, ve
isto tako zbog umne slabosti,45 kao i nesposobnosti da
se oseti i shvati izvesnost njihovih naela, ispravnost
njihovog poimanja i njihovih zakljuaka, i opte uzev,

prik ladnost, delotvornost i istinitost njihovih izlaganja.
Vrlo esto najudesnijim filozofskim delima se pripisu-
je da su nejasna, ne zbog greke samih pisaca, ve zbog
dubine i novine oseanja, s jedne strane, i slabe duhovne
pronicljivosti onih koji ih ne bi mogli razumeti ni u kom
sluaju. Uzmi u obzir, dakle, koliko je isto tako teko
stei slavu u oblasti filozofije, bez obzira koliko ova bila
zasluna. Izmeu ostalog, nemoj sumnjati premda se ja
u tom smislu ne izraavam, da je broj pravih i dubokih
filozofa, van ijeg kruga niko nije u stanju da proceni je
su li oni to ili nisu, veoma mali, pa i u ovim vremenima,
inae vie naklonjenim ljubavi prema filozofiji negoli
to je to bilo u prolosti.46 Neu ti pominjati razne tabo-
re, ili kako ih ve zovu, po kojima su podeljeni oni koji
se danas po pozivu bave filozofijom i koji su to oduvek
bili. Svaki od ovih tabora porie dunu hvalu i potova-
nje onom drugom; ne samo zbog toga to to tako ele,
ve zato to u glavi imaju sasvim druga naela.
Glava osma
I onda (s obzirom da nema toga emu ne bih mo-
gao da se nadam kada je u pitanju nadarenost kao to je
tvoja) ak kada bi se i uzdigao znanjem i razmiljanjem
do takve visine, da dospe, kao to se to deavalo nekim
odabranim duhovima, do neke izuzetno vane istine,
pre tebe ne samo nikada ranije otkrivene, ve i daleko
od oekivanja da e se do nje ikada doi, uz to u potpu-
nosti, ak i u krugovima mudrih, suprotne od vladaju-
eg miljenja, nemoj misliti da e za ivota biti naroito
hvaljen. tavie, nee te hvaliti ni oni mudri (sem moda

jedan vrlo mali deo njih), sve dok ponavljanjem tih istih
istina, malo-pomalo, sad od strane ovog, sad od strane
onog, zata e biti potrebno mnogo vremena, ljudi se
ne budu navikli najpre da sluaju, a zatim i da ih svesno
prime.47 U stvari, nijedna nova istina sasvim po strani
od postojeih sudova; ak i kada je prva osoba koja ju
je svesno shvatila, potvrdila na nain jasan i pouzdan,
saglasan ili slian sa geometrijskim istinama, nije nika-
da mogla, sem ukoliko ovi nisu bili po sebi oevidni, da
istog trenutka nae svoje utvreno mesto u svetu; ve
samo tokom vremena, putem upoznavanja sa njom, i uz
primere koji e je potkrepiti: navika e naterati ljude da
o njoj steknu uverenje, kao to se to uostalom dogaa i
sa svim ostalim stvarima; tavie, najee zbog navi-
ke, a ne zbog izvesnosti svesno shvaenih dokaza; tako
da na kraju, takva istina, najpre preneta putem nastave
deci, biva opte prihvaena uz uenje da se o njoj ranije
nita nije znalo, dok e je uz to pratiti podsmeh upuen
drugaijim miljenjima, prolim i sadanjim. Meutim,
samim tim to su tekoe bile vee, a vreme koje su za-
htevale bilo due, to su i ove nove i neverovatne istine
dobijale na svojoj teini i vanosti, i prema tome bile
porazne za vei broj miljenja ukorenjenih u svesti lju-
di. ak ni otri i oprobani umovi nisu u stanju da lako
osete svu snagu razloga koji jasno dokazuju takve dotad
neizreene istine, koji uz to daleko prevazilaze znanje i
sposobnosti ovih umova; naroito kada se ti razlozi i te
istine kose sa verovanjima uvreenim u njihovim moz-
govima.48 Dekarta49 je svojevremeno, to se tie geome
trije, koju je on udesno proirio, primenom algebre i

drugim domiljatostima, shvatao veoma mali broj pos
veenih. Slino se dogodilo i Njutonu.50 Istini za volju,
stanje ljudi koji su po uenosti neuobiajeno ispred svog
vremena, ne razlikuje se mnogo od stanja knjievnika i
uenih ljudi koji ive u gradovima i unutranjosti gde
nauka ne cveta: jer ni od ovih drugih, kao to u ve
izneti, njihovi sugraani ili metani, kao to je to sluaj
i sa onim prvima, ne dre onoliko koliko zasluuju; na-
protiv, vrlo esto su izloeni omalovaavanju, i to zbog
naina ivota ili miljenja koji se razlikuju od ostalih, a
nita manje i zbog sute nemoi da shvate vrednost nji
hov ih sposobnosti i njihovih ostvarenja. Nema sumnje
da ljudski rod danas, jo od same obnove civilizacije,51
ne ide pravcem uenosti. Meutim, to napredovanje je
sporo i odmereno: dok se najvii i jedinstveni duhovi
posve uju razmiljanju o ovom svetu, dostupnom ove
kovoj oseajnosti i poimanju, i u traenju istine, idu, ta
vie ponekad i tre, urno, nemajui pri tom skoro ni-
kakve mere. Istovremeno, svet koji ih gleda kako hitaju
nije u stanju da dovoljno ubrza korak kako bi ih dosti-
gao ili barem stigao malo posle njih, do take gde su se
oni najzad zaustavili. Zapravo, on i ne menja svoj korak,
niti pak stie poneki put do ovog ili onog cilja pre nego
to minu jedan ili vie vekova kako je do njega prispeo
neki od uzvienih duhova.52
Uvreeno je oseanje, moe se rei, da ljudsko zna-
nje za svoj razvoj najveim delom ima da zahvali tim vi
sok im umovima, koji se s vremena na vreme pojave, as
jedan as drugi, kao uda prirode. Nasuprot tome, ja
cenim da za taj napredak u prvom redu treba zahvaliti

obinim umovima, a vrlo malo onim izuzetnim. Recimo
da se neko od ovih poslednjih nalazi na elu i ispunjava
sav znanstveni prostor poznat njegovim savremenicima,
i u njemu prednjai, da se tako izrazimo, deset koraka na-
pred. Ostali ljudi, meutim, ne samo ne ele da ga u tome
slede, nego tavie u veini sluajeva, da ne kaem neto
jo gore, izlau podsmehu njegovo napredovanje. Za to
vreme, mnogi osrednji umovi, koristei se moda deli-
mino milju i otkriima ovog vrhunskog znalca, prem-
da pre svega svojim izuavanjima, zajednikim snagama
ine jedan korak napred, korak koji zbog skromno pre-
enog prostora, to jest skuene izvornosti sveih misli,
a i mnotva onih koji su do njega doli, u roku od neko-
liko godina uine i svi ostali. Napredujui na ovaj nain,
shodno onome to se obino zbiva, malo-pomalo, tru-
dom i primerom ostalih osrednjih umova, ljudi konano
stignu da naine i deseti korak; na taj nain svi civilizo-
vani narodi, na kraju, prihvataju kao istinita otkria onog
vodeeg uma. Meutim on, ve odavno upokojen, za taj
uspeh ne dobija ni sa zadocnjenjem, makar i neblagovre-
meno priznanje; jednim delom zbog toga to je seanje
na njega izbledelo, ili pak to je jo za njegova ivota ne-
pravino miljenje steeno o njemu, potvreno drugom
navikom, preovladalo nad ovim ostalim obzirima; kao
drugo, i zbog toga to ljudi nisu doli do ovog stepena
spoznaje njegovim radom, a delimino i zbog toga to
su mu ravni u znanju, te e ga ubrzo pretei, a sada su
ga moda ve i prevazili, poto su vremenom mogli da
iznesu i bolje izloe istine do kojih je on doao, da nje-
gove pretpostavke utvrde kao izvesnost, da bolje srede i

uoblie ono to je on iznaao, i da sve to, tako rei, uine
zrelijim. Osim ukoliko, neko iz naunih krugova, ispitu-
jui radove iz prolosti, i razmatrajui miljenja tog izu-
zetnog oveka, uporeujui ih sa miljenjima njegovih
sledbenika, ne uvidi kako je i u kojoj meri on bio pretea
ljudskog roda, i ne izrekne mu neku pohvalu, uostalom
ne bogzna kako glasnu, i koja e ubrzo pasti u zaborav.
Iako napredak ljudskog znanja, slino padu tekog
tela, iz jednog trenutka u drugi dobija ubrzanje, i pored
svega, vrlo teko da e u toku jednog pokoljenja ljudi iz-
meniti sud ili priznati sopstvene greke, tako to e rei
da danas veruju u suprotno od onoga u ta su nekada ve-
rovali. Oni samo pripremaju put sledeem pokolenju da
ovo sazna i poveruje u mnoge stvari suprotne verovanju
onog prethodnog. Ali kao to niko ne osea neprekidno
kretanje u kome kruimo zajedno sa zemljom, isto tako
i veina sveta nije svesna stalnog napretka u svome zna-
nju, ili istrajne promene u sopstvenim sudovima. I uvek
kada menja miljenje, taj svet nije svestan te promene.
Meutim, sigurno da ne bi mogao da ne veruje i ne bude
svestan, uvek kada bi na preac prigrlio sud koji je pot-
puno drugaiji od onog koji je dotad imao. Zbog toga
ni u jednu takvu istinu, ukoliko se ova ne bi oitavala
pred njima samima, obino nee poverovati savremeni-
ci onoga koji je prvi do nje doao.
Glava deveta
Pretpostavimo da si, savladavi sve prepreke, i da
je tvoj vredni sud pratila srea, zapravo postao ne samo
uven ve i stekao pravu slavu, i to ne posmrtnu, ve

za ivota. Da vidimo, kakvu e korist iz toga izvui. U
prvom redu, one elje ljudi da te vide i lino upoznaju,
da drugima prstom ukazuju na tebe, ona ast i potova
nje koje ti prisutni iskazuju reima i delom, u emu se i
sastoji najvea korist od ove slave koju pisanje53 donosi,
izgleda da ti se pre moe dogoditi u malim negoli u veli-
kim gradovima; u kojima su pogledi i due ljudske rase
jane delom usled moi delom usled bogatstva, i konano
onih vetina koje slue za zabavu i razonodu beskorisnog
ivota. Ali kako malim gradovima pre svega nedostaju
sredstva i podstrek da bi se uzdigli do vrsne knjievno-
sti i nauke; i kako se sve ono to je retko i vredno steklo
u velikim gradovima; stoga oni mali, u kojima ete ret-
ko nai uen svet, i koji su obino bez boljih prosvetnih
ustanova, imaju dosta nisko miljenje, ne samo o nauci i
znanju, ve i o samom dobrom glasu koji je neko stekao
ovim putem, jer ni ona prva ni ona druga ne predstav-
ljaju neto na emu bi se moglo zavideti. I ako se, kojim
sluajem neka ugledna osoba, ili neko izuzetna uma i
uen, nae da ivi i obitava u malom mestu, glas o nje-
noj posebnosti ne samo da raste, ve e joj i naneti tetu,
tako to vrlo esto, ak i kada je uvena van svoga kraja,
zbog mesnih navika ovog sveta, postaje krajnje zanema
rena i nepoznata linost. Kao tamo, gde su zlato i srebro
metali nepoznati i bez vrednosti, onaj koji bi njima ras-
polagao u izobilju, nemajui pri tom nikakvog drugog
imanja, ne bi bio bogatiji od ostalih, ve bi naprotiv bio
puka sirotinja, zato to ima to to ima, isto tako tamo
gde su nadarenost u uenost neto nepoznato, i kao ta-
kvi nisu na ceni, ako bi postojao neko ko bi ih imao na

pretek, ne bi imao naina da se izdigne iznad drugih; i
kada bi to samo bilo sve njegovo imanje, njega bi sma-
trali bednim. I on je u takvim mestima toliko daleko od
toga da bude uvaavan, iako je vrlo esto na glasu kako
je vei nego to u stvarnosti jeste, da ga ipak niko ni naj-
manje ne ceni.54 U svoje vreme, jo kao mladi, odlazio
sam s vremena na vreme, u moj mali Bozizio;55 u tom
kraju su znali da sam se posvetio uenju, i da se pomalo
bavim pisanjem; seljani su drali da sam pesnik, filozof,
fiziar, matematiar, lekar, pravnik, bogoslov i stru-
njak za sve jezike na svetu; i postavljali su mi pitanja ne
vodei nimalo rauna, o bilo emu se razgovor vodio, o
razlikama koje postoje izmeu naunih grana, ili raznih
jezika. Uprkos ovog miljenja koje su imali o meni, nisu
me bogzna koliko cenili; ta vie, bili su uvereni da sam
daleko manje pametan od svih ostalih uenih ljudi iz
ostalih mesta. Ali, ako bih im dozvolio da pomisle kako
je moje znanje makar i sasvim malo manje od onog to
su oni raunali, ja sam jo vie padao u njihovim oima,
da bi na kraju ostajali ubeeni kako moje poznavanje
stvari nije nita ire od onog to oni i sami znaju.56
U velikim gradovima, kolike samo prepreke stoje
sticanju slave, a i mogunostima da se u njoj uiva ukoli
ko je steena, tebi nee biti teko da shvati iz onoga to
sam ve ranije rekao. Sada u jo dodati, da nijednu sla-
vu nije tee stei od slave istaknutog pesnika, dobrog
pisca ili filozofa, kojoj ti uglavnom tei, a koja, i pred
svega, nije od neke koristi onome koji ju je stekao. Nisu
ti nepoznate veite zaevice, primeri siromatva i neda-
a koje su pratile najvee pesnike i u dalekoj prolosti i u

naim vremenima. Kada je re o Homeru, sve je (moe
se rei) iroko i na draesan nain neodreeno, to se
tie poezije, a i same linosti,57 njegova domovina, ivot
i sve odreda predstavljaju za ljude nepojamno tajans
tvo. Jedino, u svoj toj neizvesnosti i neznanju, iz jednog
upornog predanja, ostaje nam da je Homer bio siromah
i nesrenik: skoro kao da slava i vekovno pamenje nisu
eleli da ostave mesta sumnji kako su i drugi sjajni pe-
snici delili sudbinu onoga koji je meu njima bio najvi-
i.58 Ali, ostavljajui na stranu ostala dobra, i govorei
samo o asti, nijedna slava ovoga sveta ne biva manje
asna, manje podobna da te uzdigne u oima drugih, od
onih koje smo maloas pomenuli. Da li zbog toga to ih
mnoge osobe stiu bez zasluge, ili ogromne tekoe da
se zaslue oduzimaju vrednost i poverenje u takve slave;
ili je pak to zbog toga to se skoro svi oni donekle kulti-
visani, zanose da ve sami raspolau, ili da e lako stei
izvesno znanje i sposobnost, kako u lepoj knjievnosti
tako i u filozofiji, te zbog toga ne zapaaju daleko veu
nadmonost onih koji su zaista zasluni na ovim po-
drujima. Zbog jednog od ova dva, ili moda zbog oba
razloga zajedno, sigurno je da biti poznat kao osrednji
matematiar, fiziar, filolog, ili arheolog; kao osrednji
slikar, vajar ili muziar; makar upola poznavalac samo
jednog od klasinih ili stranih jezika, to bude dovoljno
da neko kod obinog sveta, takoe i u najboljim gradovi-
ma, stekne mnogo vie ugleda i potovanja, negoli to e
ga stei neko za koga su dobri kritiari procenili, i koga
slave kao filozofa ili istaknutog pesnika, ili oveka, sjaj-
nog knjievnika. I eto tako, dva najplemenitija izraajna

podruja, koje nije nimalo lako dosei, najizuzetnija i
naj udesnija; dva vrhunca, da tako kaemo, umetnosti
i ljudskog znanja; hou rei, poezija i filozofija; u oima
onih ko se njima bavi, posebno danas, postaju dve naj-
zapostavljenije sposobnosti ljudske na svetu; te ih ak
smatraju niom vrstom i u odnosu na runi rad, izmeu
ostalih razloga i zato to niko i ne pretpostavlja da nije
vian nijednoj od njih, premda se njima nije ni bavio,
ili da njima moe da se bavi ne uloivi prethodno ni
dugo uenje ni veliki trud. Na kraju, pesnik i filozof u i-
votu ne ubiru neki drugi plod svoje nadarenosti, drugu
nagradu za svoja izuavanja, sem moda slavu roenu
i ogranienu u okviru jednog malog broja linosti. Iz-
meu ostalog i ovo je jedna od mnogih taaka u kojoj
se susreu poezija i filozofija, i ona sirota, i naga, kako
to peva Petrarka,(4) ogoljena ne samo od svakog drugog
dobra, ve i od dubljeg potovanja i asti. 59
Glava deseta
S obzirom da u optenju sa ljudima60 nee moi da
uiva ma kakvu blagodet od svoje slave, najvea korist
koju e izvui bie to to e moi da u tiini svoje sa
moe,61 o njoj razmilja, crpei iz nje utehu i podsticaj za
novi trud, stvarajui iz toga temelje za nove nade. Jer slava
spisatelja, kao i sva ljudska dobra, prijatnija je iz daljine ne-
goli izbliza, ali zato nikada nije, moe se rei, uz onoga koji
ju je stekao, i ne postoji mesto na kome je moe nai.
Elem, na kraju, u svojoj mati ti e pribei onom
krajnjem pribeitu i utehi velikih dua: potomstvu. Ba
kao i Ciceron, obdaren ne nekom pustom slavom, ne

obinom i tanunom, ve, mnogostrukom i neobinom,
velikom kakva se i priliila jednom Rimljaninu iz drev-
nih vremena, i meu ljudima drevnoga Rima; koji se,
uprkos tome, obraa buduim pokolenjima, sa eljom,
govorei, premda ustima jednog od svojih likova:(5) Zar
misli da bih ja, [] podneo tolike napore danju i nou, u
miru i ratu, da sam samo pomiljao kako e se moja slava
ugasiti odlaskom iz ovog ivota? Zar ne bi daleko bolje bilo
provesti miran i bezbrian ivot, bez tegoba i napora; Ali,
moja je dua, ne znam kako, uvek gledala u budunost, kao
da e otpoeti da ivi kada bude otila sa ovoga sveta. Ove
Ciceronove rei se odnose na oseanje besmrtnosti du
e, koje je priroda usadila u ljudska srca. Meutim, pravi
razlog je u tome da sve blagodeti ovoga sveta, netom ste-
ene, potvruju da nisu bile vredne sveg u njih uloenog
truda i svih muka, a najvema slava, ije je sticanje meu
svim ostalim, bilo najskuplje, a koja je od najmanje kori-
sti kad je neko ve stekao. Ali, kako to Simonid62 veli:
Lepa nada hranu nam svima nudi
U vidu privida sree;
I svako od nas uzaman se trudi;
ekaju naklonu zoru, a neko pramalee
Il novo godinje doba eka;
I pri tom niko ne hita kraju svog veka,
I da mu za godinu to sledi
Plutona i bogove druge
Milosrdne i bez tuge63
Dua mu ne prosledi;
tako i mi, dok nas malo-pomalo, iskustvo ne ubedi u is
praznost slave, nada, tako rei gonjena iz jednog kraja u

drugi, nemajui na kraju gde da se skrasi, tokom celog
trajanja ivota, u meuvremenu se ne gubi, ve preav-
i na stranu same smrti, zaustavlja se kod potomstva.64
Ovo stoga, to je ovek vazda sklon i prinuen da veruje
u neko budue dobro, kao to je uvek krajnje nezadovo-
ljan onim im raspolae u sadanjosti. Zato svi oni koji
ude za slavom, i ak su do nje u ivotu zaista uspevali
da dou, hrane se uglavnom onom za koju se nadaju da
e uslediti nakon njihove smrti, ba kao to niko nije da
nas do te mere srean, da prezirui tatu sreu trenutka,
ne bi se teio pomilju na onu nita manje tatu, kojoj se
nada u budunosti.
Glava jedanaesta
Ali, napokon, ta zapravo znai ovo nae pozivanje
na potomstvo? Svakako, priroda ljudskog matarenja
vodi nas ka opsenijem i boljem poimanju naih sledbe
nika, negoli naih savremenika, a i onih koji su ostali za
nama; ovo samo zbog toga to o onima kojih jo nema,
nemamo nikakvog saznanja, ni iz iskustva, ni po uve-
nju. Ali, obratimo li se razumu, a ne mati, verujemo li
mi da e oni koji e doi, zaista biti bolji od savremeni
ka? Ja pre verujem u suprotno, i smatram verodostoj-
nom poslovicu, da svet to vie stari, postaje sve gori.
Meni se ini da bi istaknuti ljudi bili u boljem poloaju,
kada bi samo mogli da se obrate svojim prethodnicima65
koji, po Ciceronovim reima,(7) nisu bili malobrojniji od
onih koji e doi posle nas, dok su, to se vrline tie, bili
na daleko viem stupnju. Meutim, izvesno je da ni naj-
vredniji ovek ovoga veka ne bi mogao da rauna na bilo

kakvu pohvalu od drevnih naroda. Dopustimo da bi bu-
dua pokolenja, ukoliko bi bili slobodni od utrkivanja,
zavisti, ljubavi i mrnje, ne izmeu sebe, ve u odnosu
na nas, bili nepristrasniji sudije naih stvari nego to bi
to mogli biti nai savremenici. Da li je verovatno da bi
oni s obzirom i na ostalo bili bolje sudije? Mislimo li mi,
da ne zadiremo u drugo, nego samo u ono to je veza-
no za humanitarne nauke,66 da e potomstvo imati vei
broj sjajnih pesnika, odlinih pisaca, pravih i dubok ih
filozofa, s obzirom da smo videli kako samo oni mog u
pravino da prosuuju sebi ravne? Ili pak, da je njihov
sud bio od veeg upliva na veinu njihovih savremeni
ka, nego to ga ima sud naih dana? Verujemo li mi da
e svojstva srca, matovitosti i uma obinog sveta biti
vei negoli to su to danas?
U samoj lepoj knjievnosti, ne vidimo li mi koliko ve
kova su se provlaili zaista izvitopereni sudovi, koji prezi
ru pravi sjaj pisane rei, koji su bacili u zaborav ili izloili
podsmehu najbolje stare i nove pisce, time to su voleli i
neprekidno cenili ovaj ili onaj varvarski nain; smatrajui
ga uz to jedino prikladnim i prirodnim, jer bilo koja navi-
ka, makoliko bila iskvarena i loa, teko se moe razliko-
vati od same prirode.67 I zar ne nalazimo da se to dea-
valo vekovima kod naroda inae kulturnih i plemenitih?
Kakvu sigurnost imamo mi da e potomstvo uvek imati
hvale za nae naine pisanja, koje mi hvalimo? Premda
se danas hvale oni koji zaista i jesu za pohvalu. Svakako,
sudovi i naklonosti ljudske prema lepotama pisane rei
veoma su promenljive, i varljive shodno vremenima, pri-
rodi mesta i naroda, obiajima, nainima i pojedincima.

Elem, ova varljivost i nepostojanost predstavljaju snagu
od koje e zavisiti i sama slava pisaca.
Jo varljivije i promenljivije je stanje filozofije i osta-
lih nauka, premda se na prvi pogled ini suprotno od to
ga: jer lepa knjievnost se bavi lepim, koje u velikoj meri
zavisi od navika i shvatanja, dok se nauka bavi istinom,
koja je ustaljena i ne trpi promene. Ali, kako je ova istina
skrivena od smrtnika, sem onog to nam vekovi malo-
pomalo obelodanjuju, ljudi, s jedne strane, trudei se da
do nje dosegnu, pretpostavljajui, prihvatajui umesto
nje ovu ili onu njenu pojavu, dele se u mnoge kole mi-
ljenja i razne klike: tako da se u nauci dolazi do ne ma-
lih razlika. Sa druge strane, novim saznanjima i novim,
tako rei tracima istine, koji se postepeno stiu, naune
grane su u stalnom rastu: zbog ega se, kao i stoga to u
raznim razdobljima preovlauju razliita miljenja, koja
ne sumnjaju u svoju tanost, dogaa da one, ne trajui
dugo, ili nimalo u istom stanju, menjaju povremeno svoj
oblik i svojstva. Neu se zadravati na onom prvom slu-
aju, to jest razliitosti koja moda nije od manje tete po
slavu filozofa ili naunika kod njihovih potomaka, nego
to je to kod savremenika. Nego do koje mere promenlji-
vost u nauci i filozofiji, misli ti, moe da kodi ovoj slavi
kod potomstva? Kada zbog nov ih otkria, ili novih pret-
postavki i nasluivanja, stanje ove ili one naune grane
bude znatno promenjeno od stanja u naem stoleu, ako
e se ceniti spisi i misli onih koji na svom naunom po-
druju uivaju najvei ugled? Ko jo ita Galilejeva dela?
Nema sumnje da su svojev remeno bila vredna najveeg
divljenja; i tada se, verovatno, nisu mogla, u okviru te

materije, napisati bolja, niti pak dostojnija jednog od
najveih umova, puna najv iih pronalazaka i najuzvie
nijih pojmova. I pored toga, svaki osrednji fiziar ili ma
tematiar danas, svako u svome podruju, smatra sebe
mnogo viim od Galileja. Koliko njih u nae vreme i-
taju kancelara Bekona?68 Koga zanima ta ima da kae
Malbran?69 ta da kaemo za Lokova70 dela. Ako napre-
dak nauke, kojoj je on tako rei postavio temelje, bude
u budunosti toliko brz koliko izgleda da e biti, koliko
dugo e se ljudi njima koristiti?
Istini za volju, ona ista snaga uma, marljivost i trud,
kojima se filozofi i naunici slue u sticanju sopstvene
slave, vremenom postaju uzrokom da se ova ugasi ili po
tamni. Jer iz doprinosa koji oni daju, svako svojoj grani
nauke, zbog ega i izbijaju na glas, niu novi doprino-
si, zbog kojih njihovo ime i spisi nestaju iz upotrebe.71
Sig urno da je teko veini ljudi da se divi i kod drugih
duboko potuje nauni stepen znanja znatno nii od
onog sopstvenog. Sada, ko moe sumnjati da u bliskoj
budunosti nee biti utvrena netanost mnogih stvari
koje danas tvrde ili u koje veruju oni koji predvode u
znanju, te da nee uveliko prevazii saznanja o istini do
ba u kome ivimo?
Glava dvanaesta
Na kraju, moda e eleti da uje moje miljenje
i izriit savet, da li je za tebe, i za tvoje dobro, bolje da
nastavi ili da napusti put ka toj slavi, tako rei nekori-
snoj, do te mere tekoj i nestalnoj, nita manje u tome da
se zadri, od onog da se stekne, slinoj senci, koju, kad

je se dokopa, ne moe da je oseti, niti da je zaustavi
da ti ne pobegne. Kazau ti ukratko, bez ikakvog zata-
kavanja, ta ja o tome mislim. Ja cenim da je ova tvoja
udesna pronicljivost i mo shvatanja, ova plemenitost,
arovitost i plodnost srca i mate, od svih svojstava koje
usud dodeljuje ljudskim duama, neto najtetnije i naj
bolnije za onog kome su date.72 Ali jednom steene, te-
ko je izbei tetu koju sobom donose: s druge strane, u
ovim vremenima, valja jedina korist koju mogu da pru
e, to je ova slava do koje se poneki put moe dospeti
ukoliko se one stave u slubu knjievnosti i nauke. Sto
ga, kao to ine oni sirotani, rtve kakvog nesrenog
sluaja koji nemaju ili ne mogu da se slue nekim delom
svog tela, te tu svoju nesreu gledaju da iskoriste to je
bolje mogue, sluei se time kako bi pobudili darelji-
vost kod ljudi; isto tako ja smatram da bi i ti valjalo da se
potrudi i na svaki nain, iz ovih svojih osobina, izvue
ono jedino dobro, bez obzira koliko malo ili nesigurno
bilo, koje su one u stanju da ti prue. Svet obino dri da
su to blagonaklonosti i darovi prirode, na emu oni koji
ih nemaju zavide onima koji su, nekada ili sada, do njih
doli. A ovo je toliko protivno zdravom razumu, kao
kad bi neka zdrava osoba zavidela onim nesrenicima
na njihovoj telesnoj mani; maltene, kao da su oni tu ne
sre u svojevoljno izabrali, na raun one zlehude milo-
stinje koja im je udeljena. Ostali se trude onoliko koliko
im vreme doputa, i gledaju da uivaju onoliko koliko
im ovaj na ivot smrtni dozvoljava. Veliki pisci prirod-
no ili iz steenih navika, nesposobni za mnoga ivotna
zadovoljstva, lieni isto po svojoj volji tolikih drugih,

esto su zapostavljeni u ljudskom drutvu, osim mo-
da od strane onog malog broja koji se bavi istom gra-
nom nauke. Njih je sudbina osudila da vode ivot slian
smrti, i da ive, ako im to bude podareno, onda kada ih
prek rije crna zemlja. Meutim, mi svoju sudbinu, bilo
kuda nas ona vodila, treba da sledimo snana i velika
duha; pogotovu kada to najveima od tebe trae vrline
kojima si obdaren, i oni koji su tebi nalik.73

Napomene
1
Ovo delce, u obliku rasprave, napisano je u Rekanatiju izmeu 6. jula
i 13. avgusta 1824. Ono je posle Timandra najdue tivo u Leopardijevim
Operette-ama. Naslov je klasian (i podsea na Cicerona, Cato Maior
seu de senectute). Razlozi koji su naterali Leopardija da izabere u
zepea Parinija kao uitelja koji odgovara na pitanja jednog mladog
oveka neverovatne naravi, koji se sa arom bavio studijama, izla
u i mu naroito bezvrednost mita o slavi, mogli bi da se potrae u
utisk u koji su na pisca ostavila Poslednja pisma Jakopa Ortisa (pismo
od 4. decembra; razgovor izmeu Jakopa i Parinija); sigurno je, inae,
da pesnik iz Rekanatija (upr. Zib., 2364-65) nije smatrao pisca Dana
(Giorno) velikim pesnikom. U stvari, bio je pre svega pod uticajem
moralne linosti Parinijeve, to je, manje-vie bio opti stav pisaca prve
polov ine devetnaestog veka. Kritiari su esto zamerali Leopordiju
zbog preterane duine rasprave, zbog suvoe i sitniarkog stila, a i ne
dostatk a jedinstva. Svakako, u tekstu postoji niz digresija, kao to je
napad na velike gradove u Glavi IV (vidi nap. 28), ali one se prilino
uklapaju u nain izlaganja koji je Leopardi ovde izabrao. Parini je
u operetti dat kao asni starac, mudar ali opiran, i kada De Sanktis
(izd. Musatta, str. 305) kae za ovo delce da je vie predavanje negoli
dijalog, on, kao to to esto ini, stavlja tanu primedbu, ali izvlai
pogrean zakljuak. Tekst i ima nameru da bude predavanje (kao to
to naslov i otkriva), zasnovano na klasinim, posebno Ciceronovim
naelima o izlaganju ideja. Usporeno i pedagoko rasplitanje pitanja,
digresije i ostalo, sve to je namerno i smiljeno. Meutim, ovde je opet
na delu Leopardijeva blaga ironija. Napojen klasicima, za njega je
slava kao pesniku predstavljala jednu od njegovih najveih Iluzija, i
sem Ljubavi, moda poslednja od njih koja je preivela. U Pariniju
on saseca ovu iluziju jednim za drugim zakljukom, dok na kraju ne
postane jasno ono ta je, ista zaludnost i bezvree: bezvree, kako to

sama re eli da znai. Meutim, Leopardi nije mislio kao ostali svet, i
na kraju, on sam se buni protiv svojih sopstvenih loginih zakljuaka.
I sem toga, sama slava je samo simbol svih ostalih plemenitih iluzija
koje ivot ine vrednim ivljenja, ili raspolau snagom u tom smislu.
Otklonimo li koru od ironije i akademizma, ovo tivo moe da nam
prui ne malo estetsko oseanje.
2
Giuseppe Parinija (1729-99) Leopardi je izabrao za ovu ulogu
zbog izuzetno visokog ugleda koji je ovaj uivao meu svojim sled
ben icima na etikom i socijalnom polju (Galimberti, str. 185); zane
mar ivi pri tom Alfijerija i Foskola, pesnike koji su mu bili blii, ali
nepodobn i za ovu priliku.
3
Ova pomalo, zajedljiva primedba, koja se odnosi na, po Leopard i
jevom oseanju, loe razmiljanje u to vreme dosta esto u ital ijan
skoj knjievnosti, istovremeno izraava i pievo nastojanje, posebno
u ovoj knjizi, da se stvori jezik u stanju da iskae ozbiljno miljenje.
4
Naravno, re je o samom Leopardiju. Od koga se mnogo oek i
valo (u orig. di aspettazione meravigliosa) zvui kao odjek jedne ree
nice iz pisma koje je Angelo Mai (8. marta 1817) uputio piscu.
5
U orig. di nascimento privato, to jest, bez plemenitog porekla ili
bogatstva.
6
Upr. Cic. De oratore I, 1.
7
Upr. u De Officiis III, 1-4 (Galimberti).
8
Vittorio Alfieri (1749-1803), pesnik i dramski pisac, koga je Leo
pard i veoma cenio. Upr. Zib., 2453: Nijedan ovek nije, niti e ika
da biti veliki filozof ili ovek od pera, ako nije roen da deluje i ini
vee stvari od drugih; ako ne nosi u sebi znake jednog veeg ivota
ili potrebu za znaajnijim ivotom negoli to to imaju obini ljudi, i
ako po svojoj prirodi i izvornim sklonostima nije spreman na delanje i
energiju postojanja. Gospoa De Stal, kae ovo kada je re o Alfijeriju
(Corinne t. I, livre dernier), ali navodei, da on nije bio roen da pie,
ve da dela, da mu je samo priroda doba u kome je iveo to dopustila. I
ba zbog toga je on i bio pravi pisac, suprotno od skoro svih knjievnika
ili uenih Italijana svoga i naeg vremena.
9
Upr. Zib., 2676: La statue de Tlsila (uvene pesnikinje iz Arga,
ene-ratnika, spasiteljice domovine) fut pos sur une colonne, en face
du temple de Vnus; loin de porter ses regards sur des volumes represents
et placs ses pieds, elle les arrte avec complaisance sur un casque quelle
tien dans sa main, et quelle va mettre sur sa tte (Pausan., II, 20 p. 157).
(Povie pozorita ima Afroditino [Venerino] svetilite, a ispred kult

ne statue prikazana je na steli u reljefu pesnikinja Telesila. Knjige joj
lee rasute kod nogu, a ona gleda u kacigu koju dri u ruci s name
rom da je stavi sebi na glavu. [Prevod sa starogrkog Ljiljane Vul ie
vi: Pausanija, Opis Helade, I, str. 187, Matica srpska, 1994.] Tako bi
mogao biti prikazan narod Latina, narod Grka i sveukupna ant ik a
civilizacija: nedosena i nikad dosegnuta u knjievnosti i likovn im
umetnostima, ona ih i pored toga obe smatra razonodom i drugoraz
redn im zanimanjem; ona ratnika, delatna i snana.
10
U orig. colla loro patria, svojoj otadbini.
11
Izraz u kome ima i autobiografskih primesa.
12
Motivi slini nacrtu za Dialogo Galantuomo e Mondo, (Razgovor
jednog asnog gospodina i Sveta) razgovor koji pisac nije ukljuio u
svoje Operette.
13
Baldassar Castiglione (1478-1529), Mantovljanin, koji u svojoj
knjizi Il Cortegiano (Dvorjanin) opisuje ivot i humanistike ideale
na urbinskom dvoru. Bila od znatnog uticaja na engleske pisce XVI
vek a. Leopardi ga navodi u svojim Mislima (Pensieri) XXXIX, kao i
u Zib. 2682-3.
14
U orig. opinione magnifica.
15
Ma koliki samo deo stila ini tako rei jedinstvo sa jezikom.
(Zib. II, 99). to se miljenja o vanosti stila tie itd., npr. Zib. 2796-99,
i 2584.
16
Upr., povodom ovoga Zib., 1788-89.
17
Lukan (39-65), Kordobljanin, latinski pisac, Senekin neak. Na
pisao ep O graanskom ratu (De bello civili), pogreno nazvan Pharsalia.
Upr. Zib.2568-72.
18
Leopardi misli na Correspondance de Frdric II roi de Prusse (ana
logn i citat u Zib. II, 411).
19
Volterov ep o Anriju IV. Upr. Zib. II, 640-41 (ovde Leopardi pod
sea na povoljan sud o Henrijadi koji je Fidrih II izrazio u svojoj loge
de Voltaire).
20
Upr. Zib. 347-9.
21
Leopardi (Zib. I, 231) priznaje da je i on imao takve trenutke.
22
Lepo kao isto relativna stvar i zasnovano na jednostavno
poznatom, Leopardi nairoko razvija u Zib. 1183-1201.
23
Polemika protiv etiko-civilnog izopaenja XIX veka, u poree
nju sa sranou drevnih vremena.
24
U orig. larve dela prima et: jedan od izraza (fantasmi, inganni itd.)
koje Leopardi upotrebljava za iluzije, zablude, koje su po njegovom
miljenju jedina dobra stvar u ivotu.

25
Pismo Giordaniju od 17. decembra 1819. Mora biti da je svet
zaista neto, i da ja nisam zacelo mrtav
26
Za Leopardija, zadovoljstvo, pa i ono prireeno itanjem, ne mo
e a da ne bude neogranieno, neizmerno.
27
Upr. Zib. 1788-9.
28
Po prvi put, daleko od kue, Leopardi boravi u Rimu od novembra
1822. do kraja februara 1823. On je mrzeo taj boravak. Meutim, stav
prema velikim gradovima izraen ovde preutan je jo od 1820. (v. Zib.
191). Vidi, takoe Zib. 2653-4, zapis iz Rima, od 13. oktobra 1822.
29
Analogno oseanje neprihvatljivosti ivota u velikim gradovima
Leopard i iskazuje i u svojim pismima iz vremena svog boravka u Ri
mu.
30
Trud u smislu delatnosti. Galimberti ukazuje da je (u originalu)
udaljavanje, izolovanje umetnika (artisti) od gungule (la folla) pod
vuena i estom primenom latinizama. Umetnici se pominju kao ar
tefici (zanatlije; tvorci), umesto samo artisti.
31
U orig. per instituto di vita, latinizam koji je ovde upotrebljen da bi
samom izlaganju dao karakter pedantnosti.
32
Upr. Zib. 1884-85: Ja drim da mi danas ne bismo bili do te
mere oarani, na primer, Ariostom, kada bi Besni Rolando bilo delo
napisano i objavljeno ove godine. Prema tome, privlanost koju stvara
jedno pesniko delo, jedno umetniko ostvarenje, govornitvo, i dru
go iz oblasti lepog, raste u srazmeri s vremenom i slavom.
33
Monteskjev traktat o kome je Leopardi raspravljao u Zib. 154-5,
(6. jula 1820) i 191-2, (29. jula 1820). Deo dat kurzivom je parafraza
franc uskog teksta.
34
Pretpostavlja se da je glumica imala ulogu princeze.
35
Remek-dela Torkvata Tasa (1544-95), odnosno Ludovika Ariosta
(1474-1533), dvojice velikih pesnika italijanske renesanse. Upr. takoe
Zib. 1883-5, odakle su ovi argumenti preneti u celini.
36
Ilijada XIII, 636-7; i upr. Zib. 2600. Ova misao se javlja jo ranije,
1820 (Zib. 345-7 i 359).
37
Uzeto iz prevoda Miloa N. uria, Matica srpska, 1965, str.
400-401, stih. 637-38. U orig. meutim glasi: Venere, il souno, il canto
le corole.
38
Upr. Zib. 4266 (27-30. mart 1827, nakon Operette-a).
39
Ovaj deo teksta pokazuje spekulativnu, filozofsku nameru Leo
pard ijev u, koja je veoma jasna u dobrom delu njegovog stvaralatva.
Jedan od Leopardijevih ivotnih ciljeva bio je da razvije italijanski

knjievn i jezik, u kome bi filozofske i naune ideje mogle da budu
jasno izraene, s tim da se istovremeno postigne ili zadri jedinstvo
filozofije i knjievnosti (v. Disegni letterari PP I 694-5). Upr. isto ta
ko Zib. 3334-5, to se tie velikog pothvata obnove italijanske knji
evnost i, i dajui ili ukazujui Italiji na njenu sopstvenu savremenu
knjievnost.
40
Polazei od ubeenja o zakletom i smrtnom neprijateljstvu iz
meu pesnitva i filozofije (vidi na primer Zib. 1228-9, 1231, 1356-60),
Leopardi je vie verovao ne samo u mogunost razumevanja izmeu
njih, ve u nunu potrebu. Meutim, moramo imati u vidu da je on po
nek ad upotrebljavao termin filozofija u uem smislu za racionalizam
XVIII veka, koji je bio smrtonosan za poeziju i poetsko vienje sveta,
a u drugim prilikama kako bi opisao radove onih (Dekartov i dr.) koji
su obelodanili velike istine kako intuitivno, tako i putem razuma (Zib.
3382-5). Ovo je tema koja se u Zibaldonu tretira od 1821. nadalje. Meu
ove prave filozofe Leopardi je ubrajao i sebe (Zib. 1856: Ko ne zna kak
ve sve uzviene misli je jedan pravi lirski pesnik u stanju da otkrije i
iznese na videlo itd., i s druge strane, najdublji filozofi, najprodorniji
ist raiva i na putu istine, i oni najirih vidika, bili su posebno zapae
ni i jedinstveni zbog svoje snane matovitosti i sranosti, a isticali su
se po svojoj odlunoj veri za poeziju i genijalnost, Zib. 3245).
41
U izdanjima iz 1827. i 1834, umesto Galileja bili su navedeni Locke
i umesto Shakespeare, Milton.
42
Trojstvo omiljeno preromantiarima.
43
Upr. Zib. 347-8 (22. novembar 1820)
44
U orig. una quasi esperienza. U Zib. 348 Leopardi upotrebljava
esperienza u ovom smislu i to podvlai kurzivom.
45
U orig. imbecillit u striktno latinskom smislu za nemoan; du
evno slab.
46
Filozofiju u uem smislu iz gornje napomene br. 40.
47
Upr. Zib. 1720-21, za celokupno izlaganje u ovom delu. Navikavanje
(assuefazione) je osnovno naelo Leopardijevo, bilo u znaenju (kao
ovde) razumevanja, bilo (kao u Istoriji ljudskog roda) u smislu is
troenosti, dosade i pomanjkanja sree.
48
Pored svoje beznadene, ali prave filozofije, smatrao je za sebe
da je osuen na jetko nerazumevanje svojih savremenika.
49
U beleci sa strane teksta, Leopardi belei: Thomas, loge de
Descartes, not. 22, str. 143 i 37.
50
Sa Galilejem i Lokom, i zapravo Dekartom, Njuton se smatra
za jednog od mislilaca koji su izmenili lice filozofiji (Zib. 1857). O

njihovoj ruilakoj snazi upr. Zib. 2708-09 (Galimberti). Leopardijev
stav ovde moe se uporediti sa stavom jednog sasvim drugaijeg pes
nik a: Viljema Blejka (William Blake).
51
Leopardi ima u vidu renesansu. Npr. uka ili cvet pustinje (Gi
nest ra), stih. 55. i dalje.
52
Upr. Zib. 1729-32 za ovo, kao i za preostali deo glave.
53
Ovo svakako predstavlja reductio ad absurdum sveukupne sit ua
cije. Uzgred reeno, zanimljivo je, makoliko razlog bio oigledan, da
Leopardi nikada ne spominje novac kao podsticaj.
54
Upr. Zib. 455.
55
Parinijevo rodno mesto. Meutim celokupna glava je veoma au
tobiog rafskog karaktera, i odnosi se na Leopardijeva iskustva iz Re
kanat ija.
56
Upr. Zib. 273-4. Nita u Parinijevoj biografiji ne doputa pretpos
tavk u ovakvih epizoda, Leopardi u stvarnosti ima u vidu svoje neo
tesane, bedne (zotica, vil) metane iz Rekanatija.
57
Leopardi ovde, i ovom prilikom, potvruje svoju teoriju o ne
jasnom (vago) i neodreenom (naravno u poetskom smislu) kada je u
pitanju mit o Homeru. Upr. Zib. 3975, gde je Homer sam neodreen
i shodno tome poetski pojam. I to do te mere da se postavljalo pitanje
da li je on ikada i bio neto drugo do ideja. to se tie kvalifikativa
irokog i divno neodreenog upr. takoe i Istoriju ljudskog roda,
napomene 18-19, 24.
58
Upr. Zib. 2544-5.
59
Upr. Zib. 3383-5. Radi se o Petrakinom sonetu drelo i san (La
gola e l sonno [VII]), ija tema je ovde izuzetno relevantna.
60
Leopardi upotrebljava izraz conversazione, koji esto koristi u
ovom smislu.
61
Upr. Zib. 271 (11. oktobar 1820).
62
Simonid sa Amargosa (VII vek pre n.e.), za razliku od poznijeg ue
njak a sa Keosa. Fragment je preveden donekle drugaije, i potpunije
u Canti (XL, 10-18). Ova verzija cilja (znatno) na muzikalnost, vie
nego na tanost.
63
To jest, Pluton je olienje bogatstva; i svih ostalih blagodeti.
64
Upr. Zib. 827-8.
65
Upr. Zib. 306-07. Posustajanje dananjice je tema na koju naila
zimo naroito kod ranijeg Leopardija, kako na stranicama Zibaldona,
tako i Pesama: vidi na primer Italiji, O Danteovom spomeniku,
Anelu Majiju, Za svadbu sestre Paoline itd. (Galimberti).

66
U orig. agli studi.
67
Po Leopardiju knjievni (a jo i vie muziki) ukus, preovlauje
nad prirodom.
68
Frensis Bekon od Verulama (1561-1626), engleski filozof empiris
ta. Leopardi ga spominje u Zib. 1349 kao prvog modernog filozofa.
69
Nicholas Malebranche (1638-1715), pristalica okazionalizma;
Leopard i ga pominje u Zib. 946, zajedno sa Dekartom, Njutonom, Lo
kom, Rusoom i drugima meu najveim modernim filozofima.
70
John Locke (1632-1704) engleski empirist, poznat kao mislilac
koji je zbog svog striktno filozofskog metoda dao temelje nauci: Don
Stjuart Mil kae za njega da je neosporan osniva analitike filozofije
svesti.
71
Upr. Zib. 1533.
72
Ovo je glavna tema Prirode i due.
73
Ovaj zakljuak je izazvao izvesno uenje kod kritiara: umesto
da nastavi sa argumentom i dokae da je slava ista prevara, Leopardi
se okree pravo sebi i zapravo kae: Ona je jedna zabluda, ali ipak ti
je sledi, zato to je ona tvoja sudbina. ak i jedan otrouman, i piscu
naklonjen komentator, kao to je Fubini (str. 153) uzima Leopardija
na odgovornost zbog toga to nije bio u stanju da se uzdigne do
Foskolove mudrosti odbacivi u potpunosti samu ideju. Istovremeno
su Fubini i drugi ukazali na stoike strane ovog zakljuka, kao i na
poseban dug Leopardijev Epiktetu, koga je on i preveo sledee godine
(1825), uz vrlo znaajan predgovor koji u tri stranice sadri celokupni
paradoks Leopardijeve misli. Svakako ovaj mali moralni ogled trebalo
bi u stvari itati u obrnutom smeru. Nakon dugog, rastegnutog i na
merno pedantnog izlaganja, u kome je, blaga ironija dosta oita s
obzirom na Leopardijevu grozniavu pomamu za ivotom, kao i da na
ovom svetu uini neto od trajne vrednosti, ovakav kraj objedinjuje
ono to je on zaista eleo da kae. Slava je (pored ljubavi) poslednja za
bluda koja nam ostaje, ali ove zablude, kao to je itaocu ve poznato,
jedino je to nam jo ostaje, to govori o ivotu, pre negoli o smrti. I
stoga nam valja da ih prigrlimo. To je gledite, u kome njegov suvie
dobro poznati pesimistiki nain razmiljanja postaje, po suprotnosti,
pozit ivan i pomo ivljenju, i zbog toga, u Leopardijevom smislu i nje
govom oseanju, moralan.

RAZGOVOR IZMEU FEDERIKA
RUJA1 I NJEGOVIH MUMIJA(1)
Hor mrtvih u laboratoriji Federika Ruja2
Sola nel mondo eterna, a cui si volve
Ogni creata cosa,
In te, morte si posa
Nostra ignuda natura;
Lieta no, ma sicura
Dallantico dolor. Profonda notte
Nella confusa mente
Il pensier grave oscura;
Alla speme, al desio, larido spirito
Lena mancar si sente:
Cos daffanno e di temenza sciolto,
E let vote e lente
Senza tedio consuma.
Vivemmo: e qual di paurosa larva,
E di sudato sogno,
A lattante fanciullo erra nellalma
Confusa ricordanza:
Tal memoria navanza
Del viver nostro: ma da tema lunge
Il rimenbrar. Che fummo?
Che fu quel punto acerbo
Che di vita ebbe nome?

Cosa arcana e stupenda
Oggi e la vita al pensier nostro, e tale
Qual de vivi al pensiero
Lignota morte appar. Come da morte
Vivendo rifuggia, cos rifugge
Dalla fiamma vitale
Nostra ignuda natura;
Lieta no ma sicura;
Per chesser beato
Nega ai mortali e nega a morti il fato.
Jedina u svetu vena, ka kojoj
Sve stvoreno hrli
U tebi, smrt, grli3
Nau ogoljenu prirodu4
Srenu ne, al slobodnu
Od drevnog bola. Duboka no
U umu pometenom
Misao teku dri skrivenom
Za nadu, udnju, usahlu duu
Osea da gubi daha
I slobodna od straha,
Godine prazne i spore
Bez ame se tavore.
iveli smo negda: i ko uasna sablast,
I strani san u mori
U dui odojeta tvori
Mutno seanje:
to vam ostaje
Od prola ivota: al daleko od straha je
Seanje to. ta smo bili
ta je zapravo bio taj trenutak tili
to smo ga ivotom zvali?
ivot je danas u naoj misli
Tajanstvo i divota, a takvom
Vidimo u nama i

Neznanu smrt. I kao to se za ivota tei
Da se od smrti utekne, tako i
Ogoljeno nae bie
Od ivotnog plamena bei;
Srena ne, al slobodna od svega;
Jer usud uskrauje blaenstvo smrtnima
Kao to ga ne da ni onim mrtvima.5
Ruj: (van svoje laboratorije, gledajui kroz maleni ot
vor na vratima.) Do vraga! Ko li to daje asove iz muzike
ovim mrtvacima, koji pevaju kao pevci u pono? Mene,
zapravo, obliva hladan znoj, i maltene sam vie mrtav
i od njih samih. Nisam mislio kada sam ih sauvao od
raspada, da e mi vaskrsnuti. ta je, tu je: pored sve svo-
je mudrosti, ceptim od glave do pete. Proklet bio vrag
koji me je naterao da pustim ovaj svet u kuu. Sad ne
znam ta da radim. Ostavim li ih ovde zatvorene, kako
mogu znati da nee razlupati vrata, ili da nee izai kroz
kljuaonicu, i doi mi u postelju? Da zovem upomo
zbog straha od mrtvih, ni to mi se nee. Nego, hrabro,
daj malo da mi njih uplaimo.
Ulazei. Deco, ta se to igramo? Zar ste zaboravili
da ste mrtvi? Kakav je ovo mete? Moda ste se uobra-
zili zbog careve(2) posete, i mislite da raniji zakoni za vas
ne vae? Pretpostavljam da ste hteli samo da se alite, i
da niste mislili ozbiljno. Ako ste zaista vaskrsli, radujem
se sa vama; ali moje su mogunosti male, i ja ne mogu
da se staram o ivima, kao to sam se starao o mrtvi-
ma; zato gubite se iz moje kue. Ako je tano ono to
se pria o vampirima, a vi ste to, izvolite pa potraite na
drugom mestu krv koju ete piti; jer ja vam neu dozvo-
liti da sisate moju, kao to sam bio irokogrud kada sam

vam ubrizgavao onu vetaku u vae vene.(3) Da ne trai-
mo vreme, ako nastavite da budete mirni i tihi, kao to
ste dosad bili, ostaemo u miru i slozi, i u mome domu
nita vam nee nedostajati; ako ne, skinuu preagu sa
ulaznih vrata, i sve u vas pomlatiti.
Mrtvac: Nemoj da se esti. Obeavam ti da emo
ostati mrtvi kao to smo, bez potrebe da nas ubija.
Ruj: Nego, od kuda vam je palo na pamet, i sada
ponete da pevate?
Mrtvac: Malopre, u pono tano, zavrila se po pr
vi put Velika matematika godina,6 o kojoj se u drevnim
vremenima toliko pisalo, i slino tome je i ovo, da mrtvi
sada po prvi put govore. I ne samo mi, ve po svim grob
ljima, gdegod je neka grobnica, dole na dnu mora, pod
snegom ili peskom, pod otvorenim nebom, bilo gde se
nalazili, svi mrtvi, kad je izbila pono, pevali su kao i mi
onu pesmicu koju si uo.
Ruj: I koliko dugo e oni tako da pevaju ili da go-
vore?
Mrtvac: Sa pevanjem su ve zavrili. Da govore,
imaju mogunost jo etvrt sata. A onda e uutati sve
do zavretka sledee godine.
Ruj: Ako je to tano, verujem da mi neete pono-
vo prekidati san. Samo vi nastavite da priate meu so-
bom; ja u da stojim ovde sa strane, i vrlo rado u da vas
sluam, iz znatielje, i neu vas uznemiravati.
Mrtvac: Mi ne moemo da govorimo, sem kada
nas neto upitaju ive osobe. Svaki onaj koji nema odgo
vora na pitanje ivih, sa zavrenom pesmom, mora da
uuti.

Ruj: Zaista mi je ao: jer zamiljam da bi bilo ve-
oma zabavno uti ta biste imali da kaete jedni drugi-
ma, kada biste samo mogli da razgovarate izmeu sebe.
Mrtvac: I kada bismo mogli, ne bi uo nita; jer
meu sobom ne bismo ni imali ta da kaemo.
Ruj: Meni padaju na pamet sijaset pitanja koja bih
mogao da vam postavim. Ali, s obzirom na kratko vre-
me, i nema izbora, ispriajte mi ukratko, ta ste oseali
u svome telu, a i u dui u trenutku smrti.7
Mrtvac: Ja nisam ni primetio trenutak smrti.8
Ostali Mrtvaci: Ni mi.
Ruj: Kako to da niste primetili?
Mrtvac: Kao to i ti nisi svestan trenutka kada za-
spi, bez obzira koliku panju tome poklanjao.9
Ruj: Ali zaspati, to je neto prirodno.
Smrt: A zar ti se umiranje ne ini normalnim? Po-
kai mi samo jednog oveka, ivotinju ili biljku, koji ne
umiru.
Ruj: Ako niste zapazili trenutak smrti, ja se vie i
ne udim tome to vas vidim kako pevate i govorite.
Nesvestan da je udarac primio
Borio se i dalje, a ve je mrtav bio,
kae jeadn italijanski pesnik.10 Ja sam mislio, da to se
smrti tie, ti i tvoji neto vie znate od nas ivih. Nego,
da se vratimo na stvar, u trenutku smrti niste osetili ni-
kakvu bol?
Mrtvac: Kakav bi to bol trebalo da bude, a da ga
pogoeni i ne primeti?
Ruj: U svakom sluaju, svi su ubeeni da je oseaj
smrti vrlo bolan.

Mrtvac: Kao da je smrt neko oseanje, a ne pre su
protno od toga.11
Ruj: Pa ipak, oni koji se dre ustaljenog miljenja o
prirodi due, kao i oni koji se pridruuju miljenju Epi
kurejaca,12 svi, ili najvei deo njih, slau se u onom to ja
kaem; to jest, u verovanju da je smrt po svojoj prirodi,
i bez ikakvog uporeivanja, veoma bolna.
Mrtvac: Dobro, uredu, moe pitati bilo koga od
nas: ako ovek nije u stanju da zapazi trenutak u kome su,
u veoj ili manjoj meri, bilo zbog sna ili obamrlosti, tre
nutne nesvestice ili iz bilo kakvog drugog razloga, obus
tavljene ivotne funkcije; kako e onda moi, da zapazi
trenutak kada ove funkcije u potpunosti prestanu, i to ne
na kratko, ve za sva vremena? Osim toga, kako je uopte
mogue da jedan ivi oseaj ima bilo kakve veze sa smru?
tavie, da je sama smrt, po svojoj svojstvenosti ivi ose-
aj? Kada je osetna mo ne samo oslabljena i nedovoljna,
ve svedena na najniu meru, da jenjava ili u potpunosti
nestaje, mislite li vi da je jedna linost u stanju da zapa-
zi neki jai oset? Zapravo, isto ovo gaenje osetne moi,
mislite li vi da bi ono trebalo da budu neki sveobuhvatni
oseaj? Vidite i sami da i oni koji umiru od akutnih bole-
sti, po sebi bolnim, u trenutku pribliavanja smrti, neto
pre nego to e izdahnuti, smiruju se i uspokojavaju, tako
da se moe videti da ivot u njima, sveden na zaista malu
meru, nije vie u stanju ni da oseti bol, tako da ovaj presta-
je pre nego i sam ivot.13 To treba, sa nae strane da kae
svima koji misle da e u trenutku smrti umreti od bolova.
Ruj: Ovi razlozi e moda zadovoljiti Epikurejce.
Ali ne i one koji drugaije sude o sutini due; kao to

sam to ja inio u prolosti, i to u i nadalje sve vie i-
niti, poto sam, eto, uo mrtve gde govore i pevaju. Jer
ver ujui da se smrt sastoji u razdvajanju due od tela,
oni nee razumeti kako ovo dvoje, spojeni i tako rei
slepljeni meusobno, na nain da predstavljaju i jedna i
drugo jedinstvenu linost, mogu biti razdvojeni bez ne-
kog golemog nasilja, i neizmernog truda.
Mrtvac: Reci mi: da li je duh moda povezan sa
telom nekim nervom, kakvim miiem ili membranom,
koji po nudi mogu da se prekinu kada se duh razdvaja?
Da li je ona kao neki ud tela, tako da ga nasilno treba
iupati ili odsei? Zar ne vidi da dua naputa svoje
telo samo zato to je spreena da u njemu ostane, i njoj
tu vie mesta nema; a ne zato to je neka sila otkida ili
upa iz korena? I kai mi jo: dok ulazi, da se ona ne ose-
a, moda, kao zabodena ili snano privezana, ili kako
ti to veli, slepljena? Zato bi se inae oseala kao da je
neko otrgnuo prilikom izlaska, ili osetila neko silno na-
silje? Budi siguran, da su ulazak i izlazak due, i jedan i
drugi, podjednako mirni, blagi i laki.14
Ruj: Dakle, ako nije bol, ta je onda smrt?
Mrtvac: Pre svega zadovoljstvo. Znaj da umira-
nje, kao i uspavljivanje, ne nastaje u jednom trenutku,
ve postepeno. Istina, ovi stepeni su vie ili manje broj-
ni, jai su ili slabiji, ve u zavisnosti od razliitih uzroka
i vrsta smrti. U poslednjem od ovih primera, smrt ne
nanosi ni bol niti bilo kakvo zadovoljstvo, kao uostalom
ni san.15 U drugim prethodnim sluajevima ne moe da
stvori bol jer je bol neto ivo, i ula ljudska su u to vre-
me, to jest s obzirom da je poelo umiranje, umrtvljena,

to je kao kada bismo rekli da je smanjene snage. Moe i
te kako biti izvor zadovoljstva: jer zadovoljstvo nije uvek
ivo; zapravo, moda vei deo zadovoljstava ljudskih se
i sastoji u nekoj vrsti obamrlosti. Na nain to su ljudska
ula u stanju da prue zadovoljstvo ak i onda kada se
gase; s obzirom da i sama obamrlost je esto zadovoljs
tvo; naroito kada te oslobaa patnje; jer i sam dobro
zna da je prestanak svakog bola ili neprijatnosti ve po
sebi zadovoljstvo.16 I tako, samrtna obamrlost mora biti
da je tim prijatnija time to je vea patnja od koje oslo
baa oveka. to se mene tie, premda u trenutku smrti
nisam obratio veu panju na ono to sam oseao, jer su
mi lekari bili zabranili da ne optereujem mozak, ipak se
seam da se ono to sam oseao nije mnogo razlikovalo
od prijatnosti koju oveku donosi obamrlost od sna, u
trenutku kada se uspavljuje.
Ostali Mrtvaci: ini nam se da se i mi toga se-
amo.
Ruj: Neka bude tako kako vi kaete: premda svi
oni sa kojima sam imao prilike da o ovome razgovaram,
sudili su sasvim drugaije. Ali, koliko se ja seam, nisu
govorili iz sopstvenog iskustva. Nego, recite vi meni sa
da: u trenutku smrti, dok ste oseali to stanje blaeno-
sti, da li ste verovali da umirete, i da je ta prijatnost lju-
baznost koju vam smrt ukazuje; ili ste, zamiljali neto
drugo?
Mrtvac: Dok nisam bio mrtav, nisam ni jednog
trenutka bio ubeen da neu izbei tu opasnost; i ako
nita drugo, sve do poslednjeg asa dok sam jo mogao
da mislim, nadao sam se da e mi ostati da ivim jo

sat ili dva: kao to cenim da se deava mnogima, kada
umiru.17
Ostali Mrtvaci: Nama se ba to dogodilo.
Ruj: Ba kao to kae Ciceron,(4) da niko nije to-
liko oronuo da ne bi verovao da e iveti jo makar go-
dinu dana. Ali kako ste bili svesni o tome da je duh bio
napustio telo? Recite mi: kako ste znali da ste mrtvi?
Ne odgovaraju. Deco, da li me ujete? Mora biti da je
isteklo njihovih etvrt sata. Da ih malo dodirnemo. Po-
novo su sasvim mrtvi: nema opasnosti da e me ponovo
uplaiti: vratimo se u krevet.

Napomene
1
Ovaj razgovor napisan je izmeu 16. i 23. avgusta 1824, odmah
nakon Parinija, i teko da moe predstavljati vei kontrast sa svojim
prethodnikom. Dolazei posle dugog usporenog ritma Leopardijevih
razmiljanja o ispraznosti slave, Ruj poinje poezijom, jednom
od njegovih najkrepkijih i najveih u celom opusu: Ovaj hor na
italijanskom jedno je od knjievnih uda (James Thomson): Zbog
ovoga ga ovde dajemo i u originalu. Kako je Leopardi uspeo da je napie
u vreme kada je mesecima, ak i godinama ini se bio smanjenog, da
ne kaemo odsutnog pesnikog daha, pravo je udo. Ali i sam razgovor
nije nita manje zametan; nakon to je razmatrao ljudskih ivot s
take gledita besmrtnih, Meseca, Majke Prirode u vie odora: jednog
avolka, patuljka i samog vraga, on sada prihvata i gledita mrtvih.
Mnoge od ideja su obraivane jo od oktobra 1820 (vidi nepomene),
dok u ovom obrtu one dobijaju upeatljiv, isto knjievno fikciozni,
oblik. Primetiemo da dok je Rujev jezik neobino idiomatski i
govorni, mumije zadravaju izvesnu dostojanstvenu strogost, kao
to se i prilii onima kojima ivot predstavlja trpko mesto u vremenu
koga se jedva i seaju, i ele da u potpunosti zaborave. Onima koji bi
hteli da stave razumljivu primedbu kako je ovo, pogotovu hor, tuno
negativan tekst ikada napisan, mogu se ponuditi rei iz Zibaldona
(259-60), uzetih inae za moto ove knjige. Samo tivo ovog dijaloga
nadovezuje se na jedan odeljak iz Buffonove Histoire naturelle de
lhomme (o pretpostavljenom bolu koji se osea u trenutku razdvajanja
due od tela ) za koji Leopardi eli da pokae, na bizaran i knjiki
jezovit nain (Orlando), da je smrt pre izvor zadovoljstva negoli
bola. Znaajne, u ovom smislu, su primedbe sadrane u Zibaldonu
(str. 292): ... Dosta esto kada bih se naao u ozbiljnim telesnim i
moralnim tegobama, ne samo da sam prieljkivao odmor, ve se i

moja dua prirodno radovala, bez napora i junaenja s moje strane,
pri pomisli na neogranienu i trajnu neosetljivost, jedan odmor,
neprekidno mirovanje due i tela...
2
Holandski naunik (16381731), strunjak za balsamiranje. Beleka
sa strane teksta, Leopardijevom rukom, kae: Fontenelle, loge de M.
Ruysch; Thomas, loge de Descartes, not. 32. Ovim poslednjim tekstom
Leopardi se posebno inspirisao za svoj opis naunikovog kabineta,
kao i dogaaj u vezi sa posetom ruskoga cara.
3
Odmara (si posa).
4
Ogoljenu od ivota: koju je ivot napustio.
5
U izdanju iz 1827, poslednji stih je glasio: Nega agli estinti ed ai
mortali il fato; preminulima.
6
Period (razliito raunat) nakon koga sva nebeska tela je trebalo
da se vrate u svoj poetni poloaj; takoe poznata kao Platonska
godina (OED).
7
Pitanje koje je Leopardi iscrpno razradio u Zib. 2813 (oktobar
1820), pozivajui se na Buffonovu Histoire naturelle de lhomme.
8
Upr. Zib. I, 271.
9
Upr. Zib. 290.
10
Zabeleka Leopardijeva: Berni, Orlando innamorato, pev. LIII,
strofa 60.
11
Upr. Zib., 2566.
12
Po njima, dua je bila materija; sastavljena od glatkih i tanunih
atoma, i raspada se sa telom.
13
Upr. Zib. 2182.
14
Upr. Zib. 2813. Meutim Galimberti upuuje i na uticaj barona
od Holbacha i njegovog Systme de la Nature, kao i Ciceronovog Cato
Maior.
15
Za ovo i pitanja koja slede, upr. Zib. 290293.
16
Upr. Mir posle oluje, 45-54; v. Poivaj zauvek umorno srce moje,
prev. D. Mraovi, str. 122-23.
17
Jo jednom vidi Zib. 291.

MUDRE IZREKE
FILIPO OTONIJERIJA1
Glava prva
Filipo Otonijeri, ija izvesna panje dostojna rasu
ivanja, od kojih sam neka uo iz njegovih usta, dok su
mi ostala ispriali drugi, rodio se, i vei deo vremena
proveo u Nubijani, u okrugu Valdivento,2 gde je nedav-
no i umro, i gde se ne pamti da je ikoga povredio bilo re-
ju ili delom. Njegovi sugraani obino su ga mrzeli, jer
izgleda da nije bogzna koliko uivao u mnogo emu to
inae dosta voli i iziskuje vei deo sveta, premda niim
nije davao do znanja da malo potuje ili zamera onima
koji su se vie od njega zabavljali i drali svog izbora. Ve-
ruje se da je on u stvari bio, i to ne samo u mislima, ve i
u samom ivotu, ono to su drugi ljudi, njegovi savreme-
nici, govorili za sebe da su, to e rei filozof. Stoga se on
ostalom svetu inio kao osobenjak, iako se nije pravio
niti trudio da u bilo emu bude drugaiji3 od mnotva.
U vezi sa ovim, govorio je da je najvee osobenjatvo
na koje ovek danas moe da naie, bilo u navikama,
bilo drutvenom ivotu ili postupcima makoje uljuene

osobe, u poreenju sa osobenjatvom ljudi na koje se u
drevnim vrmenima gledalo kao na osobenjake, ovo ni
je bilo samo druge vrste, ve se i toliko malo razlikova
lo od uobiajenog ponaanja savremenika, da ono to
bismo mi danas smatrali neobinim, njima bi se inilo
beznaajnim, ili bi prolo ak nezapaeno sa njihove
strane, pa i u vreme i kod onih naroda koji su u drevna
vremena bili najuljudniji ili najpokvareniji.4 A ocenju
jui osobenjatvo an-aka Rusoa,5 koji se naim preci-
ma inio izuzetno osobenom linou, uporeujui ga
sa osobenjavom Demorkita i prvih filozofa,6 dodao je,
da biloko ko bi iveo do te mere drugaije od nas, kao
to su ti filozofi iveli drugaije od Grka njihovog doba,
ne bi slovio kao osobenjak, ve bi od javnog mnenja bio
izopen, da se tako izrazim, iz samog ljudskog roda.7
Osim toga, smatrao je da se po apsolutnoj meri osobe
njat va koje je mogue zapaziti kod osoba u datom vre
menu, i bilo gde, moe oceniti stupanj civilizacije ljudi
tog mesta ili tog vremena.8
U ivotu, premda krajnje umeren, moda vie iz
ale, negoli iz ubeenja, javno je izjavljivao da se osea
epikurejcem.9 Meutim, osuivao je Epikura, govorei
da je u vreme i u zemlji u kojoj je iveo moj filozof, tra
enjem vrline i slave bilo mogue postii daleko vee
zadovoljstvo negoli dokoliarenjem, nehajem i ulnim
nasladama, u kojima je on video najvia ljudska dobra.
Tvrdio je uz to da Epikurejevo uenje, pogoduje moder-
nim a da je u potpunosti tue drevnim vemenima.10
Kada je u pitanju filozofija, voleo je za sebe da kae
da je sokratovac; i esto, kao i Sokrat, dobar deo dana

provodio je raspravljajui, sada sa jednim sada sa dru-
gim o filozofiji, ponajpre sa svojim domaima, i to o bi
lo emu to bi mu tom prilikom palo na pamet. Meu
tim nije, kao Sokrat, svraao kod obuara, drvodelje, u
kovanice i slina mesta, jer je smatrao, da ako atinski
kovai i drvodelje imaju vremena na pretek za filozofi
ranje, Nubijci bi, kada bi tako postupali, presvisli od
gladi.11 A i rasprave nije vodio onako kao Sokrat, pos
tavljajui neprestano pitanja i iznosei svoje dokaze, jer,
govorio je, premda su moderni strpljiviji od drevnih lju
di, danas ne bi bilo mogue nai nekog ko bi podneo
da odgovara na hiljade besprekidnih pitanja, ili sluao
stotine zakljuaka. A istini za volju, sa Sokratom mu je
bilo zajedniko samo to to je ponekad govorio ironi-
no i zapretano. A ispitujui uvenu sokratovsku ironi-
ju, govorio je: Sokrat, po roenju prilino blaga duha, i
prema tome u velikoj meri u stanju da voli, ali preterano
nesrean zbog samog oblika svog tela,12 vrlo verovatno,
od mladih dana je oajavao to nee biti voljen drugom
sem prijateljskom ljubavlju, nedovoljno podobnom da
ispuni jedno neno i usplamtelo srce, koje esto prema
drugima gaji mnogo tananija oseanja.13 S druge strane,
od sveg onog izobilja hrabrosti koje potie iz razuma, iz
gleda da nije u dovoljnoj meri imao i hrabrost iji je izvor
u prirodi, a uz to ni druge osobine koje su, u tim ratnim
i uskovitlanim vremenima, i u tolikoj svedopustivosti
Atinjana, bile neophodne za bavljenje javnim poslovi-
ma. Njegov nezahvalni i smeni izgled mora biti da mu
nije bio na maloj smetnji kod jednog naroda koji je, i u
samom svom jeziku, pravio tako malu razliku izmeu

dobrog i lepog, a uz to bio i veoma sklon da zbija alu.
Elem, u jednom slobodnom gradu, punom buke, ostra-
enosti, poslovanja, razbibrige, bogatstva i drugim iza
zov ima sree, siroti Sokrat, odbaen od ljubavi, jedva
sposoban za voenje javnih poslova, ali nadaren izuzet-
nim umom, koji je uz sve reeno neizmerno uveavao
inae postojee tegobe i smetnje; okrenuo se iz dokolice
da potanko razmatra navike, obiaje i osobine svojih su-
graana, pri emu se nije ustruavao od izvesne ironije,
kao to se i moralo dogoditi nekome ko se naao spree-
nim da uestvuje, da tako reemo, u ivotu.14 Meutim,
njegova krotka i velikoduna priroda, a uz to i slava koju
je poeo da stie istim tim razmatranjima, i koji mora
biti da su mu barem delimino ublaavali samoljublje,
inili su da ova ironija nije bila ispunjena prezirom i
gorinom, ve blagou i smirenou.
Tako je filozofija, prema uvenoj Ciceronovoj izre-
ci, prvi put skinuta sa neba, da bi je Sokrat uveo u grado-
ve i kue;15 odvraena od razmatranja o tajanstvu sveta,
ime je bila opsednuta sve do tog trenutka, i skrenuta
da se bavi razmiljanjem o obiajima i ivotu ljudi, te da
raspravlja o vrlinama i manama, stvarima dobrimi ko
risnim, kao i o njihovim suprotnostima. Meutim, So
krat s poetka nije nameravao da uvodi ovu novinu, niti
da bilo koga bilo emu ui, ili stekne ime filozofa, to
se u ono vreme pristojilo samo fiziarima i metafizia
rima; te u vezi s tim, na te i takve rasprave i razgovore
nije mogao da rauna. ak je otvoreno izjavljivao da o
njima nita ne zna, ograniivi se samo na to da se za-
bavlja askanjem o tuim stvarima. On je ovu dokolicu

pretpostavljao samoj filozofiji, a nita manje i bilo kojoj
drugoj nauci, i bilo kojoj umetnosti, jer budui prirodno
mnogo vie naklonjen delovanju negoli razmiljanju,
on je razgovoru pribegavao samo zbog tekoa koje su
ga spreavale da dela.16 Uvek je radije vodio razgovore
sa mladim i lepim osobama negoli sa ostalim; kao da je
zavaravao elju, i zadovoljavajui se time to su ga ce-
nili oni za koje bi mnogo vie eleo da su ga voleli. I s
obzirom da su sve grke filozofske kole nastale od tog
vremena naovamo, na izvestan nain proizale iz sokra-
tovske, zakljuivao je Otonijeri, poreklo skoro sveuku-
pne grke filozofije, iz koje je nastala i moderna, polazi
od zatupastog nosa i satirskog lika, sjajnog uma i arkog
srca.17 Govorio je jo, da je u knigama njegovih slube-
nika, linost Sokratova nalik onim maskama, od kojih
je svaka u naim starim komedijama18 imala svoje ime,
odreeni kostim, i svoju narav; dok se u svakoj poseb-
noj komediji, razlikovala u svemu drugom.
On za sobom nije ostavio nikakav filozofski spis,
kao ni bilo ta napisano, sem stvari strogo line priro-
de. A onima koji bi mu postavili pitanje, zato se ne bi
bavio filozofiranjem i u pisanoj formi, kao to je to inio
usmeno, i stavio svoje misli na hartiju, odgovarao je:
itati znai voditi sa piscem razgovor. I onda, kako na
svetkovinama i javnim zabavama, oni koji ne uestvuju
u priredbi, ili misle da ih se ona ne tie, vrlo brzo ponu
da se dosauju, tako i u razgovoru, uglavnom je prijatni-
je govoriti negoli sluati. Meutim, knjige su neizbeno
kao one osobe koje kada su u drutvu, govore uvek one
i nikada ne sluaju. Zbog toga je neophodno da knjiga

ima mnogo toga ta da kae lepog i dobrog, i to na vrlo
dobar nain; kako bi mogla da se iskupi kod italaca za
ono neprekidno prianje. U protivnom, neminovno je
da e svaka knjiga omrznuti itaocu, kao to nekome
moe da omrzne osoba koja pria bez prestanka.
Glava druga
On nije prihvatao razliku izmeu poslova i razono-
de; i svaki put kada bi bilo im bio zauzet, makoliko to
bilo teko, uvek je govorio da se zabavljao. Samo ako bi
kojim sluajem za trenutak bio besposlen, priznavao je
da se za to vreme nije uopte zabavljao.19
Govorio je da najstvarnije prijatnosti u ivotu nas
taju iz zabluda, i da deca nalaze sve u niemu, a ljudi u
svemu nita.20
Uporeivao je sva zadovoljstva za koja kaemo da
su stvarna, sa artiokom sa koje, ukoliko eli doi do
jedra, mora da poskida i proguta sve listove. Tome
je dodavao, da su ovakve artioke veoma retke; da onih
drugih ima koliko hoe, slinih ovima samo spolja, dok
su iznutra bez jedra, i da je on, nimalo raspoloen da
guta lie, bio zadovoljan to moe da se uzdri i od je
dnih i od drugih.21
Odgovarajui jednome na postavljeno pitanje, koji
je najgori trenutak u ovejem ivotu, rekao je: izuzme-
mo li trenutni bol, i isto tako strah, to se mene tie, mi-
slim da su najgori trenuci zadovoljstva: zato to je nada
i seanje na ove trenutke, koji ispunjavaju ostatak ivo-
ta, neto mnogo bolje i dosta prijatnije od samih uiva-
nja.22 On je, uopte, ljudska zadovoljstva uporeivao sa

mirisima: poto je smatrao, da ovi obino u srazmeri sa
dozvoljenim uivanjem, ostavljaju za sobom veu ud-
nju od bilo kog drugog oseanja; a od svih ovekovih
ula, cenio je on, da se ulo mirisa najtee moe zado
voljiti sopstvenim uivanjem. Isto tako uporeivao je mi
rise sa oekivanjem neeg dobrog, govorei da su jes
tive, a mirisne stvari, ili one koje se na bilo koji nain
mogu okusiti, obino boljeg mirisa negoli ukusa, jer kad
ih proba manje e ti se sviati od njihovog mirisa, ili
manje nego to bi se po mirisu moglo ceniti.23 Priao
je da mu se ponekad deavalo da izgubi strpljenje oe
kujui neko dobro, za koje je ve mislio da ga je zasi
gurno stekao; i to ne toliko zbog velike gramzivosti za
njim, koliko iz straha da e svoje uivanje umanjiti go
milanjem uobrazilja koje bi mu preuveliale ono to je
oek ivao da e dobiti. I da se u meuvremenu brino
starao, da mnogo ne razmilja o reenom dobru, kao to
se ini kada neko eli da odvrati od sebe zle misli.
Osim toga govorio je da svako od nas, dolazei na
svet, kao da je legao u neku tvrdu i neugodnu postelju,24
u kojoj tek to se opruio, pone da se osea nelagodno
i da se prevre s jedne strane na drugu, svaki as menja
jui mesto i uzglavlje; i tako to traje cele noi, uvek se
nadajui da e konano moi malo da odspava, i poneki
put ak, verujui kako samo to ve nije zaspao; sve dok
ne doe as kad, nimalo se ne odmorivi, mora da se
digne.25
Posmatrajui zajedno sa nekim drugim osobama
pele obuzete svojim trudom, rekao je: blago vama to
ne shvatate svoju nesreu.26

Nije verovao da neko moe izbrojati sve bede ljud-
ske, niti da se jedna jedina moe oaliti.27
Na ono Horacijevo pitanje,28 kako to da niko nije za-
dovoljan svojim ivotnim stanjem, odgovarao je: razlog
je u tome to srena stanja ne postoje. Podanici i vladari,
sirotinja i bogatai, nita manje slabi nego oni moni, da
su samo sreni, bili bi prezadovoljni svojom sudbinom,
i ne bi nikome zavideli; jer ljudi nisu nita zahtevniji od
bilo koje druge vrste: ali, mogu da se zadovolje samo
ako su sreni. Stoga, s obzirom da su veito nesreni,
kakvo je onda udo to nikada nisu zadovoljni?29
Primeivao je, kada bi se neko naao u najpovoljni
jem poloaju na svetu, bez izgleda da moe oekivati
poboljanje u bilo kom pravcu ili smislu, da bi se za tu
osobu skoro moglo rei kako je bednija od svih ostalih.
ak i najstariji ljudi imaju svoje zamisli i nade da e, na
nek i nain, poboljati svoje stanje. I skretao je panju
na jedno mesto u Ksenofonu,30 (1) gde ovaj savetuje, da
ako se ve kupuje neko zemljite, onda valja kupiti loe
obraenu zemlju, jer, kae on, zemljite koje ti ne bi dalo
vie berieta, nee te ba mnogo ni obradovati, kao to
bi se to desilo, kada bi video da ovo ide iz dobrog u bolje.
I sva ona dobra za koja vidimo da idu nabolje, pruaju
nam mnogo vee zadovoljstvo nego ona druga.
Suprotno od toga, primeivao je, da nema tog bed-
nog stanja koje ne bi moglo biti jo gore;31 i da nijedan
smrtnik, makoliko bio nesrean, ne moe da se tei ili
sebi laska time to e rei da se osea toliko nesrenim,
da nesrenijim ne moe biti. Premda je ljudska nada
bezgranina, blagostanja to nisu; zapravo, uporedimo li

samo bogatog oveka sa siromanim, gospodara sa slu-
gom, i pri tom zamenimo razlike u njihovim stanjima
njihovim odgovarajuim navikama i eljama, videemo
da oni uglavnom uivaju podjednaku koliinu blagode
ti. Meutim, priroda nije stavila nikakva ogranienja
naim nevoljama, a tako rei ni sama mata nije u sta-
nju da zamisli toliko teku nesreu koja se ve danas ne
deava; ve se nije desila, ili se konano ne bi mogla de
siti nekom predstavniku naeg roda. Zato, s obzirom da
veina sveta zaista ne moe da se nada nikakvom pove
anju onoga ime raspolae, tokom ovog ivota niko ne
moe a da ne strepi: i ako se srea ubrzo svede na to da
zaista nema vie snage da nam i dalje bude pri ruci, ona
zbog toga niukom sluaju ne gubi sposobnost da nas
ojadi novim nedaama, podobnim da savladaju, ili da
slome i samu vrstinu oajanja.
On je esto ismejavao one filozofe32 koji su bili mi-
ljenja da ovek moe da izbegne mo sudbine, ukoliko
bude prezirao i smatrao da sva dobra i nedae koje nije u
stanju da postigne, izbegne, zadri, ili se njih oslobodi,
pripadaju drugima; da se za svoje blaenstvo i nesreu
ne oslanja na druge, nego samo na sebe, i na ono to u
potpunosti samo od njega zavisi.
to se ovog miljenja tie, izmeu ostalog, govorio
je: ak kada bismo i pretpostavili da je ikada postojala
osoba koja je sa drugima ivela ivotom pravog i savre-
nog filzofa, na taj i takav nain niko nije iveo, niti ivi
sam sa sobom; a mogue je isto tako ne voditi rauna o
sopstvenim stvarima koliko ni o tuim, kao i starati se o
stvarima drugih kao da su u pitanju one line. Meutim,

dopustivi da bi ono duevno stanje o kome govore ti
filozofi, bilo ne samo mogue, kao to nije, ve zaista
postojalo, i to zapravo u nekome od nas, pa i savrenije
od onog to oni kau, potkrepljeno i priroeno dugom
primenom, oprobanom na hiljadu naina, da li moda
zbog toga blaenstvo i nesrea ove ili one linosti, ne
bi sluajno zavisili od moi sudbine? Nije li i ono samo
podlono sudbini, to duevno raspoloenje za koje ti
mislioci kau da bi trebalo da nas od nje oslobodi? Nije
li oveiji razum celog dana izloen svakakvim neugod
nostima? Bezbrojnim bolestima koje oveka izglupljuju,
dovode ga do bunila, besa, pravljenja gluposti, stotinu
drugih vrsta ludila kraih ili trajnijih, prolaznih ili stal-
nih? Ne mogu li one da ga poremete, iznure, izopae,
unite? Pamenje, uvar znanja, zar se ono stalno, sve
vie ne osipa i ne slabi, poev jo od same mladosti? Ko-
liko samo njih u starosti ne podetinje! skoro svi odreda,
u tom dobu, gube krepkost duha. Kao to, takoe, zbog
bilo kakvog telesnog obolenja, premda sve sposobnosti
uma i pamenja ostaju nedirnute i u celini, hrabrost i
postojanost, obino poinju, nekad vie, nekad manje,
da jenjavaju; a neretko se i gase. Na kraju, bezmerna je
glupost ispovedati da je nae telo potinjeno stvarima
van naih moi, i uza sve to poricati da je na duh, koji
tako rei u svemu zavisi od tela, neizbeno podvrgnut
bilo emu sem nama samima. Na kraju je usledio nje-
gov zakljuak, da je ovek u celini, uvek i neosporno
pod igrom sudbine.
Na pitanje, zato se ljudi raaju, alei se, odgovo-
rio je: da bi saznali koliko je umesnije ne biti roen.33

Glava trea
Imajui u vidu izvesnu nesreu koja mu se dogodila,
rekao je: izgubiti voljenu osobu usled nekog iznenadnog
nesrenog sluaja, ili zbog kratke i brze bolesti, nije toliko
gorko koliko kada mora da gleda kako je polako-pola-
ko unitava (a ovo se njemu desilo) dugotrajna boljka, od
koje nee umreti pre nego to se i telesno i duhovno ne
izmeni, dok ne bude svedena na, tako rei, drugu osobu.
to je zaista prava beda: jer u tom sluaju voljena osoba ne
nestaje iz tvog vidokruga tako to e ti u zamenu ostaviti
sliku o sebi nita manje prijatnu od one prole, ve u tvo-
jim oima postaje sasvim drugaija od one koji si ti nekad
voleo: tako da su ti sve ljubavne zablude nasilno iupa-
ne; i kada ona za svagda ne bude vie prisutna, onu staru
sliku, noenu u svesti, zamenie nova. Tako u celosti gu-
bi voljenu osobu, jer ona ne moe da preivi ni u tvojoj
uobrazilji: koja, umesto da ti prui malo utehe, ostavlja ti
samo priliku za tugovanje. I na kraju, nesree sline ovoj
ne doputaju ni najmanji predah od bola koji nanose.34
Kada mu se jedna osoba poalila zbog neke nevolje
govorei: kada bih samo mogao da se oslobodim ove,
sve ostale koje imam, vrlo bih lako podneo, odgovorio
je: suprotno od toga, onda bi ti tek teko pale, sada su
one lake.35
Kada mu je drugi jedan rekao: da je ovaj bol samo
due potrajao, bio bi nepodnoljiv; odgovorio je: suprot
no od toga, sa navikom, ti bi ga bolje podneo.36
I u mnogim stvarima koje su se ticale ljudske pri-
rode, njegova rasuivanja su se razlikovala od sudova

zajednikih veini ljudi, a ponekad i od miljenja onih
zaista pametnih. On je, na primer, poricao da bi za pod
noenje nekog zahteva ili upuivanja molbe, trebalo
birati poseban trenutak kada je osoba kojoj se zahtev
upu uje posebno raspoloena. Naroito, rekao je, kada
molba nije takva da joj onaj kome je ova upuena moe
udovoljiti jednim obinim, ili neto vie nego obinim
pristankom, zato to mislim da je kod ljudi, da bi se od
njih bilo ta izmolilo, radost podjednako neprikladna
koliko i bol. Jer oba ova uvstva u ustoj meri ispunjava
ju oveka mislima o samom sebi, na takav nain da ne
ostavljaju mesta razmiljanju o stvarima i potrebama
drugih. Kao u bolu nesrea, tako i u velikoj radosti naa
srea, dre napregnutim i zaokupljenim naa duevna
stanja, nepodatna za tue potrebe i zahteve. Naroito
kada je u pitanju saaljenje, veoma su daleka oba ova
vremena; vreme bola, zato to je ovek sav okrenut sa-
milosti prema samom sebi, vreme radosti, zato to onda
sve to je ljudsko, i celi ivot, izgledaju veoma radosno
i veoma prijatno; do te mere da se zla srea i patnje pri-
kazuju kao maltene pusta matanja, koja i sama misao
odbacuje, zato to su u preteranom neskladu sa naim
postojeim duevnim raspoloenjem. Najprikladnije
vreme za pokuaj da se neko ubedi da smesta deluje,
ili da se u tom smislu rei, u korist drugog, jesu trenuci
mirne i umerene razdraganosti, ni izuzetne ni ive. Ili,
moda i pre, trenuci izvesne radosti, koja, bez obzira ko
liko bila iva, nema neki poseban uzrok, ve nastaje iz
neodreenih misli, a sastoji se u smirenom duevnom
uzbuenju. U kome stanju, ljudi su vie nego ikada

spremni na samilost, pristupaniji moliocima, i pone-
kad rado prihvataju priliku da obraduju druge, i da ono
neodreeno kretanje i onaj prijatni poriv svojih misli,
preokrenu u neko hvale vredno delo.37
Na isti nain, poricao je da nesrean ovek, priaju-
i, ili na neki nain izlaui svoje nedae, moe obino
da probudi veu samilost i veu panju kod onih koji
imaju iste takve nevolje kao on. Zapravo, kada ovi ljudi
uju tvoje jadikovanje, ili kada na neki nain i shvata-
ju tvoje stanje, oni ne razmiljaju od drugom, ve kako
e reiti svoje nevolje, koje su u njihovoj svesti, tee od
tvojih: a esto biva i da kada ti misli da su se uzbudili
zbog stanja u kome se nalazi, oni te prekinu i ponu da
priaju o svojoj sudbini, trudei se da te ubede kako je
ova nepodnoljivija od tvoje. I govorio je da se u takvim
sluajevima obino deava ono to se u Ilijadi pria o
Ahilu, kada je Prijam, preklinjui ga i sa suzama u oima
pao niice pred njega; i poto je zavrio svoju turobnu
jadikovku, Ahilu su na to navrle suze na oi, ali ne zbog
Prijamovog bola, ve zbog njegove sopstvene nesree,
i zbog seanja na oca i na ubijenog prijatelja.38 K tomu
je Otonijeri dodavao, da samilost moe da se probudi,
ukoliko smo i sami u drugim vremenima iskusili iste te
nesree koje ujemo ili vidimo da su se desile drugima,
ali ne ako zbog njih patimo i u sadanjem trenutku.39
Govorio je, da su nemarnost i nepromiljenost ra-
zlog bezbrojnim svirepim i zlohudim postupcima, koji
esto i izgledaju zli i svirepi: kao, na primer, neko ko
se van kue zabavlja, a svoju poslugu ostavlja negde na
otvorenom da se cedi na kii; inei to ne zbog toga to

je nemilosrdan, ve zato to ne razmilja, i nije razumno
odmerio njihovu nelagodnost. Cenio je uz to da je kod
sveta nepromiljenost mnogo uobiajenija od zlobe, od
neovenosti i slinog, i da od nje potie znatno vei
broj ravih postupaka: te da je najvei deo delanja i po
naanja ljudskog, koji se pripisuju loem moralu, u stva-
ri pitanje iste nepanje.40
Jednom prilikom je rekao kako dobroinitelju, pot-
puna i jasno izraena nezahvalnost, manje teko pada,
nego kao kad vidi da mu se za veliko dobroinstvo uz-
vraa nekom uslugicom, kojom onaj kome je dobroin-
stvo uinjeno, bilo iz nerazumevanja bilo iz zlobe, misli
ili zamilja da se u potpunosti prema njemu iskupio; a
ovaj poslednji, mora da izgleda i kako je namiren, ili da
se iz utivosti pravi da je sve u najboljem redu: tako da
mu se s jedne strane uskrauje gola i jalova duevna za-
hvalnost, koju je vlro verovatno, u svakom sluaju, oe-
kivao; s druge strane, oduzeta mu je i mogunost da se
zbog nezahvalnosti otvoreno poali, ili da barem poka-
e, ono to zapravo i jeste, da je nezadovoljan i da mu je
nepravino uzvraeno.41
uo sam takoe da se njemu pripisuje i sledea pa
metna misao. Mi smo skloni, i obino pretpostavljamo
da su osobe sa kojima sluajno razgovaramo veoma pro
nicljive i u stanju da zapaze nae prave vrednosti, ili one
koje zamiljamo da imamo, i da prepoznaju lepotu ili
bilo koju drugu dobru stranu onoga to smo rekli ili
uradili; i pored toga da imaju dubinu, veliku sposobnost
razmiljanja i izvanredno pamenje, nune da bi se oce
nile te dobre strane i vrednosti, i uvek ih zatim imaju

na umu; ali kada je bilo ta drugo u pitanju, mi takva
svojstva, u tim linostima ili ne otkrivamo, ili neemo
sebi da priznamo da smo ih otkrili.42
Glava etvrta
Primeivao je da su neodluni ljudi pokatkad veo-
ma uporni u svojim namerama, bez obzira na sve mogu
e smetnje, a ovo zbog same te svoje neodlunosti, jer
kad jednom napuste donetu odluku, valja se odluiti na
nov u. Ponekad su vrlo brzo i uspeni u sprovoenju u
delo onoga to su odluili: jer, bojei se da e svakog
trenutka napustiti svoju odluku, i da e se ponovo nai
u onom veoma munom stanju neodlunosti i duevne
neizvesnosti, u kome su se pre donete odluke nalazili,
pospeuju izvrenje, i u potpunosti se tome predaju;
gonjeni vie bojaznou i nesigurnou da e savladati
sami sebe, negoli samim predmetom sebi postavljenim
kao cilj, i ostalim preprekama koje bi imali da savladaju
kako bi ga postigli.43
Ponekad bi smejui se govorio da osobe naviknute
da neprestano iznose drugima svoje misli i oseanja,
vrite i kada su same, ak kada ih muva pecne, ili ako im
se neka posuda izvrne ili ispadne iz ruku. I suprotno od
toga, osobe koje su naviknute da ive sa sobom i zatvo
rene u sebe, pa i onda kada osete da e ih udariti kap, i
pored toga to su u prisustvu drugih, usta ne otvaraju.44
Bio je miljenja da je veina drevnih ili dananjih
ljudi, za koje se smatra da su veliki i neobini, ovaj ugled
stekla zahvaljujui pre svega prevazi neke njihove osobi-
ne nad ostalim. I da e neko kod koga su razne duevne

osobine uravnoteene i u meusobnoj srazmeri, makar
bile one izuzetne i preterane, teko biti u stanju da ui-
ni neto to bi zasluivalo bilo onaj prvi ili onaj drugi
epitet, te da e nekome danas ili sutra moi da izgleda
velikim i neobinim.45
Kod savremenih civilizovanih naroda razlikovao
je tri vrste ljudi.46 U prvu je stavljao one ija sopstvena
priroda, a velikim delom i ona zajednika svim ljudima,
doivljava promenu pod uticajem umetnosti i navika
graanskog ivota. U ovu vrstu spadaju, govorio je, sve
osobe podobne za privatne i javne poslove, koje sa za
dovoljstvom uestvuju u utivom optenju s ljudima, i
kojima polazi za rukom da budu uzajamno ljubazne s
onima sa kojima zajedno ive, ili da lino delaju na je-
dan ili drugi nain; kratko reeno, da su prilagoene
zahtev ima koje postavlja savremeni drutveni ivot. Sa
mo ova vrsta, opte govorei, dodao je on, zasluuje ovo
uvaavanje, i da ono samo njoj pripada. U drugu vrstu
spadaju oni kod kojih priroda nije dovoljno odmakla od
svog prvobitnog stanja; ili se nisu, kako se to kae, kul-
tivisali; ili opet, zato to zbog svoje uskosti i nedovolj-
nosti nisu bili dovoljno spremni da prihvate ili u dovolj-
noj meri zadre utiske i dejstvo umetnosti, bilo u praksi
bilo iz primera. Ova je najmnogobrojnija od sve tri; ali
koja samu sebe prezire nita manje nego to je preziru
ostali, uz to vredna malog pomena, a ine je ljudi koji
nose ili zasluuju naziv prostog puka47 bez obzira da
li je sudbina prema njima bila tedra ili uskogruda, ili
im dala ovaj ili onaj ugled i poloaj. Treu, neuporedivo
malobrojniju od ostale dve, koja je prezirana tako rei

nita manje od one druge, a esto i vie od nje, ine oso-
be u kojima je priroda zbog goleme snage odolela na-
em dananjem nainu ivota, i uspela da ih iskljui i
odg urne od sebe, prihvatajui ih tek jednim svojim de-
liem, nedovoljnim da bi mogli da posluju ili umeju da
se ponaaju u drutvu, uestvuju u razgovoru, da budu
prijatni i cenjeni. Ovu vrstu delio je zatim u dve podvr-
ste: jednu snanu i odvanu, koja je prezirala sam prezir
koji joj se na sve strane izraava, i koji ona esto prima
s veom radou nego da je potovana; drugaiju od
ostalih ne samo zbog same prirode stvari, ve isto tako
zbog svesnosti i punog pristanka; daleku od nade ili za-
dovoljstava u optenju sa svetom i usamljenu u samom
srcu gradova, nita manje zbog toga to sama bei od
ostalih, ili stoga to se drugi klone nje. Pripadnici ove
podv rste, podvlaio je on, veoma su retki.48 U prirodi
one druge podvrste, govorio je, pored snage prisutna
je, s njom zdruena i neka vrsta slabosti i bojaljivosti,
tako da se njena priroda bori sa samom sobom. To je ra-
zlog zbog koga pripadnici ove druge podvrste, nemajui
svesno, to se njih tie, nita protiv optenja sa ostalima,
eljni u mnogo kom pogledu da se priklone i budu slini
sa onima iz prve podvrste, patei u sebi zbog neuvaa-
vanja u kojem su se nali, i to se za njih misli da manje
vrede od onih koji su od njih neizmerno nii i duhom i
umom, nikako ne uspevaju, bez obzira koliko se trudili
i o tome starali, da se prilagode zahtevima svakodnev-
nog ivota, kao i da u razgovorima meusobom, druge
i da ne spominjemo, budu koliko-toliko snoljivi. Takvi
su, u poslednje vreme, i u naem veku, ko vie ko ma nje,

bili mnogi od najveih i najtananijih umova. Kao uzor
u ovom smislu pomenuo je an-aka Rusoa,49 dodajui
uz to jo i primer uzet iz antikih vremena, to jest Vergi
lija: za koga u latinskom ivotopisu(2) Donat gramati
ar,50 oslanjajui se na Melisa, isto tako gramatiara,
Meceninog slobodnjaka, kae da se izraavao dosta te
ko i ne mnogo drugaije od neukog sveta.51 A da je ovo
tano, i da je ba zbog te prefinjenosti duha, bio ne mno-
go vian ophoenju sa ljudima, Otonijeriju se inilo da
se to moe, vrlo verovatno, zakljuiti, iz njegovog maj-
storski istananog i sloenog stila, a nita manje i po-
sebne prirode njegove poezije; kao i onoga to moemo
da naemo pri kraju druge knjige Seoskih pesama.52 Tu
pesnik, za razliku od drevnih Rimljana, posebno onih
sa velikom nadarenou, iznosi kako je eljan povue-
nog i usamljenog ivota; i to na takav nain, da se moe
razumeti da ga na to pre nagoni njegova priroda, nego-
li sama naklonost, te da takav ivot vie voli kao lek ili
utoite, nego kao neko dobro. I kako, opte govorei,
predstavnici ove, kao i one druge podvrste nisu cenje-
ni, s izuzetkom nekog pojedinca, i to tek posle smrti,
dok oni iz druge podvrste, kako za ivota, tako i posle
njega, to uopte nisu, ili su to tek vrlo malo, Otonijeri
je smatrao da se u nae vreme uopteno moe ustvrditi
kako nijedan pojedinac ne bi mogao da za ivota stekne
potovanje svojih savremenika ukoliko se prilino ne bi
udaljio i preobrazio svoju pravu prirodu. Pored ovoga, s
obzirom da u sadanje vreme celokupan, da se tako izra-
zimo, drutveni ivot ine pripadnici prve vrste, ija je
priroda nekakva sredina izmeu preostale dve, njegov

je zakljuak bio kako je na ovaj, kao i na hiljadu drugih
naina sasvim jasno da se korienje, upravljanje i vlast
nad sredstvima i stvarima, tako rei u celosti nalazi u
rukama osrednjatva.
Osim toga, on je razluivao tri stupnja starosti u od
nosu na ostala doba u ovejem ivotu. U ranim dani-
ma nastajanja naroda, kada su obiaji i navike bile sve
odreda pravine i asne, i dok iskustvo i poznavanje lju-
di i ivota jo uvek nisu bili stekli osobinu da due ljud-
ske skreu s puta asti i ispravnosti, starost je potovana
vie od ostalih doba u ivotu oveka: jer sa pravednou
i slinim vrlinama, u to vreme zajednikim svim dobi-
ma, ona se odlikovala, kao to je u njenoj prirodi, veom
razboritou i opreznou od ostalih. Tokom vremena,
za uzvrat, uz obiaje koji su se iskvarili i izopaili, nije
bilo doba bednijeg i gadnijeg od starosti; zato to se vi
e od ostalih vezivala za zlo, zbog due navike, boljeg
poznavanja i samog iskustva u ljudskim stvarima, zbog
posledica tue zlosti, dugotrajne i este, kao i zbog hlad
noe koja je u njenoj prirodi; uza sve to, istovremeno
nesposobna za delanje ukoliko ovo nije praeno kleve-
tama, prevarama, podlostima, lukavstvima, pritvorno
u, kratko reeno, umeima od kojih nema opakijih i
odv ratnijih. Meutim, kada je ljudska pokvarenost pre
la sve granice, a prezir prema ispravnosti i vrlinama
nadvladao iskustvo i spoznaju sveta i tune istine; jo
bolje, da se ovako izrazimo, kada su iskustvo i saznanje
pretekli i sama doba, tako da se ovek jo u detinjstvu
oseao strunim, pouenim i izopaenim, starost je po-
stala, neu rei duboko potovana, jer od tog vremena

nadalje, veoma mali broj stvari je bio dostojan tog na-
ziva, ve snoljivija od ostalih doba. Dok su ivahnost
duha i krepko telo, koji su, gledano unazad pogodovali
mati i plemenitosti misli, i esto bili u izvesnoj meri
povod za asne navike, oseanja i dela, sada su se pret
varali u podstrekae i izvrioce zlih zamisli i zlih dela,
prenevi na taj nain duh i ivost zlu: koje je tek prote-
kom godina bilo ublaeno i umireno hladnoom srca i
obamrlou53 udova, stanjima koja pre vuku ka poroku
negoli vrlini. Osim toga, poto su bogato iskustvo i oba-
vetenost u pogledu ljudskih stvari, postali neprijatni,
odbojni i bedni, umesto, kao u prolosti, dobre upute ka
zlu, oni su dobili snagu da umanje i pokoji put ugase lju-
bav kod ojaenih. Stoga, to se drutvenih obiaja tie,
govorei o starakom u poreenju sa ostalim dobima,
moe se rei da je ono u najranijim vremenima bilo u
odnosu kao dobro prema najboljem, u vreme pokvare-
nosti kao ravo prema najgorem,54 a u sledeim i gorim,
suprotno od reenog.55
Glava peta
esto je razgovarao o onoj vrsti samoljublja koju
nazivamo egoizmom,56 poto mu se, rekao bih, prilika
za to neprekidno pruala. Sada u vam izneti neke od
njegov ih misli po ovom pitanju. Govorio je da danas,
kad god ujete da vam neko nekoga hvali ili kudi zbog
njegove estitosti, ili pak suprotno od toga, a taj neko
je imao, ili sada ima neto sa dotinom osobom, o toj
osobi neete nita drugo saznati do da onaj koji onoga
ogovara ili hvali, jeste, ili nije njime zadovoljan, ukoliko

ga ovaj lepo predstavlja, nezadovoljan, ukoliko ga pred-
stavlja u loem svetlu.57
Osporavao je da bilo ko u dananje vreme moe da
voli bez suparnika; i upitan zato, odgovarao je: zato to
je voljeni ili voljena strastveni suparnik onoga koji voli.58
Pretpostavimo, govorio je, da trai od bilo koga neku
uslugu; uslugu koja je neispunjiva, a da se pritom ne izazo-
ve mrnja ili zla volja nekog treeg. A ovaj trei, ti i osoba
od koje je usluga traena, pretpostavimo, podjednako ste
moni i imate isti poloaj u drutvu. Mogu rei, da tvoj
zahtev, po svoj prilici nee biti ispunjen, ak i pod pretpo-
stavkom da bi te ova usluga znatno obavezala prema do-
broinitelju, a i da e i ti sam biti blagonakloniji prema
njemu od onog treeg, neprijateljski raspoloenog. Ali,
od mrnje i srdbe ljudske ovek mnogo vie zazire nego
to se od njihove ljubavi i zahvalnosti oekuje, i to s razlo-
gom; jer redovna je pojava da su one prve dve strasti ee,
i u svom dejstvu mnogo snanije od onih drugih. Uzrok
tome je to onaj koji se trudi da naudi onima koje mrzi, i
koji trai osvetu, radi to sebe radi; dok onaj koji nastoji da
bude dobar prema onima koje voli, i koji uzvraa primlje-
na dobroinstva, ini to prijatelja i dobroinitelja radi.59
Opte govorei, iznosio je da izrazi potovanja i pa
nja koji se izraavaju prema drugima, i sa izgledima na
sopstvenu korist, retko postiu svoj cilj; jer ljudi, naro
ito danas, budui obaveteniji i razboritiji nego ranije,
lake primaju, a tee uzvraaju. Uprkos tome, od takve
panje i usluga, kada ih neki mladi ljudi izraavaju stari-
jim, bogatim i monim enama, oni postiu svoj cilj, i to
ne samo ee, ve i u veem broju sluajeva.60

Razmatranja koja slede, i koja se uglavnom tiu sa
vremenih navika, seam se da sam ih uo iz njegovih
usta. Danas, kada se radi o ljudima proivelim i sa u i
votu steenim iskustvom, ne postoji nia na svetu to bi
njih nateralo da se stide, sem samog stida; niti se ovak
vi ljudi bilo ega stide, sem ovoga, ako im se neki put
uopte i desi da se zastide.61
udesna je stvar mo koju ima moda: jer dok se na-
vodi i pojedinci u svemu drugom dre vrlo uporno na-
vika, rasuuju, delaju i postupaju shodno obiajima, pa
i onda kada je to nerazumno i na linu tetu, moda, kad-
god to zaeli, moe da ih natera da najednom promene,
napuste ili primene naine i miljenja, i onda kada je
ono to naputaju razumno, korisno, lepo i odgovaraju-
e, dok je ono to prihvataju, suprotno od toga.62
Postoji bezbroj stvari u svakodnevnom ivotu, ili
kod pojedinaca, koje su zaista smene, a kojima se vrlo
retko smeje; i pokua li ipak neko, kada vidi da se taj
smeh ne prenosi na druge, ubrzo e i sam prestati da se
smeje. Nasuprot ovome, sijaset drugih stvari, veoma
vanih i oveku korisnih, izloene su smehu kome se
vrlo lako pridruuju i ostali. U stvari, najvei broj stvari
kojima se smeje obino nisu uopte smene, a mnogima
od ovih svet se ba zbog ovoga smeje, zato to nisu do-
voljno, ili uopte smene.63
Mi stalno govorimo, ili ujemo da se kae: dobri svet
starih vremena, nai hvale dostojni preci, i ovek staro
ga kova, to e rei, ispravan ovek u koga moe da se
pouzda. Svako pokolenje, s jedne strane veruje da je
svet prolih vremena bio bolji od dananjeg: s druge stra

ne, da narodi postaju bolji time to se svakim danom sve
vie udaljuju od svog prvobitnog stanja, i da bi bez ika-
kve sumnje postali gori ukoliko bi se u to stanje vratili.64
Svakako, istina nije lepa. Ali i pored toga, ak i istina
moe esto da prui poneku prijatnost: i ako je u ljud-
skim stvarima lepota poeljnija od istine, ovu, tamo gde
nema lepog, valja staviti ispred svega drugog. Meutim,
u velikim gradovima, ovek je daleko od lepog: jer le-
pom nema vie mesta u ovejem ivotu. Nisi nita vie
blii ni istini: jer u velikim gradovima sve je lano, ili
isprazno. Tako da tamo, da se tako izrazim, ti niti vidi,
niti uje, ne moe da dodirne, niti da udahne bilo
ta to nije lano, i uz to runo i neprijatno. A za tanane
duhove, moe se rei, vea beda na svetu ne postoji.65
Oni koji nisu primorani da se sami o sebi staraju, i
to preputaju drugom, obino ne mogu, bilo ni na kakav
nain, bilo to su to u stanju samo s velikom tekoom,
i manje uspeno od drugih, da pomognu sami sebi kada
se radi o najosnovnijoj linoj potrebi. Hou rei, da is-
pune svoj ivot: to predstavlja potrebu daleko veu od
svih ostalih pojedinanih potreba, koje se reavaju sa-
mim tim to je ivot ispunjen; i koja je uz to vea i od
same potrebe da se ivi. Jer iveti, po sebi, nije potreba, s
obzirom da razdvojen od sree, ivot i nije neko dobro.66
A tamo gde je ivot najvanija i prva potreba, njega treba
proiveti to je mogue manje nesreno. Sada, s jedne
strane, dokon i prazan ivot prava je nesrea. Sa druge
strane, jedini nain da se ivot uini manje nesrenim
od bilo kog drugog naina, jeste u tome da ovek zado-
volji sopstvene potrebe.67

Govorio je kako je obiaj kupovine i prodaje ljud-
skih bia bio od koristi ljudskom rodu: i pri tom je na
vodio da je cepljenje protiv velikih boginja preneto u
Carigrad, zatim u Englesku, i odande u ostale krajeve
Evrope, i to iz erkeskih krajeva; u kojima je obolenje
od velikih boginja bilo prirodno, ugroavajui tako i
vote, pa i lep izgled dece i mladih, nanosei na taj nain
veliku tetu trgovini mladim devojkama koju je taj na-
rod vodio.68
O samom sebi je priao, kada je prvi put napustio
kolu69 i stupio u ivot, kako je doneo odluku, da kao
neiskusan mladi i ljubitelj istine nikada ne hvali niti ne
ku osobu, niti neku stvar, ukoliko zaista nije bio u pot
punosti ubeen da je to na mestu. Meutim, po proteku
godinu dana, i drei se sebi zadatog obeanja, on ni
je bio naao nijednu stvar, niti pak neku osobu vrednu
pohvale; i strahujui da e zbog praktine neupotrebe
zaborav iti sve to je od besednitva bio nauio o poh
valama i velianju, odrekao se ove svoje odluke, da bi je
ubrzo potom potpuno odbacio.70
Glava esta
Imao je obiaj da mu neko, kad iz ove kad iz one knji-
ge, ita pre svega tiva antikih pisaca; i da tokom itanja
stavlja tu i tamo, poneku svoju primedbu. Sluajui kako
mu iz ivota filozofa Diogena Laertija,(3) itaju mesto u ko
me na postavljeno pitanje, u emu se ueni ljudi razlikuju
od neukog sveta, Kilon odgovara: u tome to se nadaju
dobru; rekao je: danas je sasvim suprotno od toga; jer ne-
uki se nadaju, dok se znalci71 ne nadaju niemu.72

Slino tome, itajui u istim ivotima(4) kako je So-
krat tvrdio da na svetu postoji samo jedno dobro, i da je
to dobro nauka; i samo jedno zlo, a to je neznanje; rekao
je: to se antike nauke tie, i neznanja, to ne bih znao;
meutim danas, ja bih ovu misao okrenuo naopako.73
U istoj knjizi,(5) naiavi na ovu dogmu sekte hege-
sijevaca: Mudrac, bilo ta inio, u svemu e postupati ima-
jui u vidu svoje dobro; rekao je: ako su svi oni koji ovako
postupaju filozofi, onda neka doe Platon, i neka u ce-
lom civilizovanom svetu ostvari svoju republiku.74
Mnogo je hvalio jednu misao Biona iz Boristene,
koju i ovog puta navodi Laertije,(6) da su od svih najvei
paenici oni koji trae najveu sreu. Uz to je dodavao
da su suprotno od toga najblaeniji oni koji su pre u sta-
nju, ili pre mogu da se zadovolje i najmanjim stvarima,
koje, i kada ove prou, na njih se vraaju, i u svojim se-
anjima na miru u njima uivaju.75
Na razna doba civilizovanih naroda primenjivao je
ovaj grki stih, koji glasi: mladi delaju, sredoveni pria-
ju, starci ale svoju prolost; govorei da dananjem vre-
menu ne preostaje nita drugo do enja.76
Jednom mestu kod Plutarha,(7) koje je Marelo Adri
ani mlai, ovako preneo: Spartanci su mnogo manje pod
nosili Stratoklove drskosti i lakrdijaenje: koji je, poto je
prethodno ubedio narod (Atinjane), da kao pobednik tre
ba da se rtvuje, a ovaj je saznavi istinu o porazu, bio be
san; rekao: kakvo sam vam zlo ja naneo time to sam umeo
da vas puna tri dana drim u slavlju i veselju?77 Otonijeri
je dodao: slian odgovor bi se mogao dati onima koji se
ale na prirodu, tuei se kako ona, koliko je u njenoj

moi, uva istinu u tajnosti od svih, pokrivajui je mno-
gim tatim prividima, ali lepim i zabavnim: kakvo zlo
vam nanosi time to e vas initi tri-etiri dana vese-
lim?78 Drugom prilikom je rekao: da bismo, kada se radi
o sveukupnom ljudskom rodu, mogli sasvim lepo da
primenimo, imajui potovanja za prirodne nedostatke
oveka, ono to o detetu na prevaru nateranom da uzme
lek, kae Taso: i za ivot ima da se prevari zahvali.79
Kada su mu proitali jedno mesto u Ciceronovim
Paradoksima,(8) koje za narodni jezik prevedeno glasi:
ine li ulna zadovoljstva nekog boljim ili hvale vrednijim?
I da li kojim sluajem postoji neko ko se, poto ih je iskusio,
zbog toga velia i pravi vaan? on je rekao: dragi Cicero-
ne, ne usuujem se rei da dananji svet zbog ulnog
zadovoljstva postaje bolji ili hvale dostojniji, ali je zato
svakako vie hvaljen. Sem toga, treba da zna da skoro
svi mladi ljudi imaju za cilj samo ovaj jedini put hvale i
njega slede; to e rei, onaj koji se doivljuje preko ul
nih zadovoljstava. I oni se njima ne samo die, kad ih
doive, nego se o tome priaju beskrajne prie sa prija
teljima, i sa ne ba bliskim svetom, sa onima koji o tome
ele, i o nima koji o tome ne ele da sluaju; ali sem toga,
oni su u potrazi za njima i obilno ih nalaze, ali ne kao
ulna zadovoljstva, ve kao priliku da se pohvale i ste-
knu slavu, kao neto ime e se hvastsati; ak se sebi
prepisuju i mnogi neostvareni uspesi, uz to i oni koji ak
nisu ni pokuavani, ili koji su jednostavno izmiljeni.80
U istoriji pohoda Aleksandra Velikog koju je napi
sao Arijan,(9) zapaao je da je u bici kod Isa, Darije pos
tav io grke plaenike na elo vojske, a Aleksandar svoje

plaenike, takoe Grke, na zaelje; procenjujui da se iz
same ove okolnosti, bez daljneg mogao unapred sagle-
dati ishod bitke.81
Nije nalazio nita u tome, ak se i pohvalno izraavao,
to pisci mnogo priaju o sebi:82 jer su u ovome, govorio
je, skoro svi vrlo reiti i imaju obino dobar i prik ladan
stil, drugaiji od u to vreme prihvaenog, od raspros
tranjenog u narodu, ili i od onog linog. I da se tome ne
treba uditi, jer oni koji piu o svojim stvarima, imaju
duh snano obuzet i ispunjen svojom graom; njima ni-
kada ne nedostaju ni misli ni oseanja nastala iz te grae,
i to u samoj njihovoj svesti, a ne preneta od nekuda, cr-
pena sa drugih izvora, i koja nisu ni obina ni otrcana, a
i sa lakoom se uzdravaju od ukrasa po sebi neumesnih
ili neprikladnih, od lanih draesti, ili onih koje su vie
izgled negoli sutina, od izvetaenosti, i od svega onog
to je neprirodno.83 Govorio je da je velika la to da se
itaoci po pravilu malo brinu o onome to pisci imaju da
kau o sebi: u prvom redu, zato to je sve ono to je zaista
mislio i oseao kao pisac, i to rekao na prirodan i odgova-
rajui nain, izaziva panju i stvara utisak; zatim, zato to
se tue stvari uopte ne prikazuju, i o njima se ne govori
sa veom istinitou i snagom, nego to je to sluaj kada
se pripoveda o svojim sopst venim: sve ovo s obzirom,
da su svi ljudi nalik jedni na druge, kako po svojim pri-
rodnim osobinama, tako i po onome to im se dogaa, i
onome to zavisi od sudbine; kao i to to se ljudske stva-
ri, gledane kroz linu, sagledavaju mnogo bolje i sa vie
oseanja negoli kada su viene kroz tuu prizmu. Kao
potvrdu za ove svoje misli navodio je, izmeu ostalog,

Demostenovu Besedu za venac, u kojoj besednik, govore-
i neprestano o sebi, prevazilazi u reitosti samog sebe;84
i Cicerona, kome se vie puta dogaa isto to, onda kada se
dotie svojih stvari: to se najbolje moe videti u odbrani
Milona, izvanrednoj od poetka do kraja, premda ponaj-
vie pri kraju, gde besednik poinje da govori o sebi. Kao
to je u Bosijeovim besedama, isto tako, iznad svih dru-
gih najlepe mesto kada, zavravajui sa pohvalama prin-
cu od Kondea, besednik pominje svoju starost i blisku
smrt.85 Od spisa cara Julijana, koji je u svemu ostalom to
je napisao sofista, i esto nepodnoljiv, najrazboritiji je i
najvie hvale dostojan njegov podsmeljivi Mizopogon,
to e rei protiv brade, gde odgovara na dosetke i ogova-
ranja Antiohijaca protiv njega.86 U kome delcu, ostavimo
li po strani ostale odlike, on ne zaostaje mnogo za Luki-
janom ni po kominoj gracioznosti, niti po bogatstvu i
pronicljivosti ivahnog duha; dok je u onom o cezarima,
takoe po ugledu na Lukijana, nezgrapan, lien humora,
i pored ogoljenosti, slabaan i tako rei bez duha.87 Meu
Italijanima, kod kojih skoro i da nema besednikih spisa,
apologija koju je napisao Lorencino dei Medii da bi sebe
opravdao, primer je velike i savrene reitosti u svakom
pogledu;88 isto tako kao i Taso, koji je esto reit u svojim
pismima, u kojima moe se rei, ne govori nioemu dru-
gom do o svojim dogodovtinama.89
Glava sedma
Pominju se i neke njegove dosetke i domiljati od
govori, kao onaj koji je dao jednom mladiu, dobrom
poznavaocu knjievnosti, ali nevinom u ivotnim stva

rima; koji je rekao da se vetina ovekovog vladanja u
drutvenom ivotu, i praktino poznavanje ljudi, moe
nauiti iz stotinak stranica na dan. Nata mu je Otonije-
ri odgovorio: ali knjiga ima pet miliona stranica.90
Drugom jednom mladome oveku, nepromiljenom
i drskom, koji je da bi se odbranio od onih koji su mu za-
merali svakodnevne ispade i podsmehe kojima je stalno
bio izloen, obino odgovarao, da ivot ne treba nita vie
ceniti od obine komedije, jednom prilikom Otonijeri je
odgovorio: i u komediji uvek je bolje podneti aplauz ne-
goli zviduke; a i glumac koji je loe izuio svoj zanat, ili
nespretno glumi svoje uloge, na kraju umire od gladi.91
Kada su organi reda uhvatili jednu hulju, ubicu koji
po izvrenom zloinu nije mogao da utekne zato to je bio
opav; Otonijeri je rekao: vidite, prijatelji, da se pravda,
iako se kae da je opava, dokopa opavog prestupnika.92
Putujui po Italiji, kada mu je neki dvorjanin, ne
znam gde, da bi ga ujeo rekao: ukoliko mi dopusti, go
vori u ti sasvim iskreno; odgovorio je: tavie, bie mi
vrlo drago da te sasluam, jer kad ovek putuje, onda je
u potrazi za retkim stvarima.93
Jednom prilikom prisiljen, ne znam kakvom nu-
dom, da uzajmi novac od nekog oveka, koji mu se iz
vinjavao to mu ga ne moe dati, i na kraju zakljuio
tvrdei da kada bi bio bogat, on ne bi nioemu drugom
mislio do o potrebama svojih prijatelja; Otonijerijev
odgovor je bio: bilo bi mi vrlo ao da bude u brizi zbog
nas. Neka te Bog sauva od toga da postane bogat.94
U svojoj mladosti bio je napisao stihove u kojima
je bilo i nekih arhaizama. Kada ih je jednoj dami ve u

godinama, na njeno traenje izrecitovao, i ova se poa-
lila da nita nije razumela, zbog rei koje nisu u njeno
vreme bile uobiajene; odgovorio je: a ja sam ba mislio
da jesu, jer su zaista stare.95
Za jednog zaista veoma bogatog krca, kome su ukra
li manju svotu novca, rekao je kako se ovaj i sa lopov ima
krto poneo.96
Za nekog kalkulanta, koji je za svaku stvar koju bi
video ili uo, poeo da neto izraunava, rekao je: drugi
obavljaju stvari, a ovaj ih rauna.97
Nekim antikvarima koji su se raspravljali oko jedne
antike Jupiterove statuice, napravljene od gline, kada
su ga upitali ta on misli; zar ne vidite, rekao je, da je ovo
Jupiter od Krita?98
O jednoj budali, koja se zanosila da vrlo dobro ra-
suuje, svaki as u svojim razgovorima pozivajui se na
logiku, ovako se izrazio: ovaj ovek je zaista onakav ka-
kvim ga opisuju Grci: to jest, logika ivotinja.99
Pred smrt, sastavio je sam sebi ovaj natpis,100 koji je
kasnije, po sahrani bio uklesan na njegovom grobnom
kamenu:
Posmrtni ostaci
Filipa Otonijerija
roenog da ini asna i
ugledna dela
koji je ivot proveo dokono i beskorisno
i umro bez slave
svestan prirode
i sudbine
svoje

Napomene
1
Otonijeri, u mnogom pogledu jedinstveno tivo u Malim ogledi
ma, napisano je izmeu 29. avgusta i 26. septembra 1824. Premda neuobi
ajeno autobiografskog karaktera, ak kada je u pitanju i Leopardi, ono
istovremeno predstavlja i nameru pievu da prikae jednu doslednu i
razumno uokvirenu linost. On to ini u treem licu, po ugledu na anti
ke pisce. Nema sumnje da je Leopardi pred oima imao, kao to se iz sa
mog naslova moe videti, Ksenofontove Uspomene na Sokrata, Lukijanov
ivot Demonatov i Foskolovu Notizia intorno a Didimo Chierico (to se
jasno moe videti iz natpisa na kraju). esti su i odjeci iz Zibaldona, kako
je to ve oito iz napomena uz ovaj mali ogled. Ono to daje jedinstvo
delu jeste sam protagonist i miljenje koje stoji iza njega. Skoro sve
glavne teme Leopardijevog misaonog aparata prisutne su ovde, iznete
na dvadesetak stranica, ponekad veoma saeto, ili u obliku parabole.
Mesto je dato i paradoksu, i oito kontradiktornim stavovima, kao to
je i dvostruk pristup stojikoj doktrini u napomenama. Jer Otonijeri
nije tipini lini portret Leopardijev, koliko je vie slika njegovih ideala
u njegov im najizraenijim filozofskim trenucima osobe koja je krajnje
osamostaljena i u punom pozoru nad sobom; sasvim u moi da otkloni,
ili ako hoete, da se odbrani od udaraca i strela okrutne sudbine.
Meutim, pesnik u Leopardiju nije uvek mogao da ostane hladan i (vidi
napomenu 32) neto od herojskog i velikodunog u njemu oealo
se i od Otonijerija. Kao ishod imamo izvesnu napetost izmeu pisca i
linosti koju je otelovio, jer ako je Otonijeri u nekom smislu Leopardi,
on to svakako nije u potpunosti.
2
Izmiljena imena; u preovdu Magli i Vetrovnik.
3
U originalu: fatto singular da laltra gente, odjek iz Petrarke, Rime
CCXCII: I samom sebi strancem sebe stvorih (Lali); i drukiji
sam od svih nego slutih (ale).

4
Upr. Zib., I, 57-58. U civilizovanom drutvu, sklonom jednakosti,
osobenjaci se posebno istiu.
5
Parini (Mezogiorno, stih. 140 i dalje) ve je bio uporedio Rusoa sa
Diogenom psom (kinikom).
6
Demokrit, filozof iz Abdere (sredina V veka pre n. e.), poznat po
svom uenju da je svet sastavljen od tzv. atoma; bio uven i zbog
svoje nastranosti. Kinici: sledbenici Diogena iz Sinope, koji je uio o
samodovoljnosti, telesnoj pozornosti, apstinenciji i preziru svih kon
vencionalnost i.
7
Shodno svome shvatanju, po kome su drevna vremena, u pogledu
svih manifestacija bila sranija i vie obojena od modernog doba,
Leopard i kae da bi se u njegovo vreme na originalne osobe antike,
kao to su Demokrit i ostali, gledalo kao na prava udovita, stvorenja
druga ija od ljudi.
8
Mesto i teko i protivreno za tumaenje. Budui da civilizacija
jo vie istie osobenjake, moglo bi se zakljuiti da to je vie oso
benjak a u datom vremenu i na datom mestu, utoliko su ljudi u toj
sred in i civilizovaniji. Osim toga, Leopardi u Zibaldonu (I, 57 i da
lje) kae: U drevnim vremenima bila je potrebna vea doza, da bi se
postigao uinak koji se danas postie sa mnogo manje...; to jest, ljud i
antike naviknuti kao to su bili na mnogo jae senzacije i na bahato
osobenjatvo nisu mogli da se zadovolje nekom osrednjom nast ra
no u. irenje osobenjatva zapravo je svojstveno korumpiranoj ci
vil izaciji modernog vremena, koje je mnogo manje ivotno i srano
od onog antikog. Ovo pitanje prvi put je razmatrano u Zib. 38-39
(1817), gde ga Leopardi naziva toplomerom navika.
9
Iz isto polemikih razloga, a ne nekog prisnog ubeenja.
10
Shodno svome cilju Leopardi sledi ustaljeno gledite na Epik u
rovo uenje, shvaeno u dananjem modernom smislu; s obzirom da
su u filozofovo vreme vrednosti i slava bili cenjeni. Ovo je jedan od
paradoksa Leopardi-Otonijeri.
11
Antifilozofski realizam pomean sa oseanjem intelektualne
nadmonosti.
12
Oigledna contaminatio Sokrat-Leopardi.
13
Tema osetljive due u runome telu zapravo pievo stvarno
stanje esta je kod Leopardija, premda naroito u Poslednjoj Sa(p)
finoj pesmi. Upr. takoe, Zib. 220-21, sa posebnim pozivom na So
krata.

14
Uporedi opis sudbine velikog pisca u Glavi XII u Pariniju, i Zib.
112 (Isus Hristos je bio itd.) i 611. Izolovanje iz drutva i ivota,
naravno, stalna je tema Leopardijeva.
15
Postila Leopardijeva: Tusc. V, 4; Accad. I, 4
16
Upr. Parini, Glava I, gde je re o Alfijeriju i statui Telesile (i
pre utno, o samom piscu). Leopardijeva nezavrena drama Telesila
dat ira iz 1819.
17
Ovo navodi na misao da je telesna neprikladnost Sokratova ima
la neosporan uticaj na njegova razmiljanja i delovanje (a sve ovo mo
glo je da se odnosi i na samog pisca), tako da se moe pomisliti na jo
jednu Leopardijevu protivrenost, s obzirom na njegovo pismo De
Sin neru, od 24. maja 1832: Avant de mourir, je vais protester contre cette
invention de la faiblesse et de la vulgarit, et prier mes lecteurs de sattacher
dtruire mes observations et mes raisonnements plutt que daccuser mes
maladies.
18
Re je o commedia dellarte.
19
Obuzetost radom ini ivot podnoljivim, upr. Metafiziara
(str. ), iji se lek sastoji u intenzitetu oseaja, i Kolomba (str. ) koji
nudi delanje (akciju) i opasnost. Isto tako, upr. Zib., 4043.
20
Upr. Zib., 527.
21
Ibid., 4095. Stav je stoikog karaktera, i postavlja jedno zanimlji
vo pitanje. Otenijeri, uzor leopardijevske duevne jaine, ovde izra a
va gledite onih koji imaju samo umerenu snagu, ili su zaista slabii
(Predgovor Priruniku Epiktetovom, PP II, 93-94).
22
Tema ista kao u pesmi Subota na selu.
23
Upr. Zib., 1537-38, gde kae: Mirisi su kao slike ljudskih zado
voljstava... elim time rei da ulo mirisa nije nikad ak ni osrednje
zadovoljeno.
24
U Manzonijevim Verenicima moe se nai analogno poreenje:
gl. XXXVIII.
25
Upr. Zib., 4104.
26
Ibid., 69 i (naroito) Nonu pesmu..., st. 105 i dalje
27
Ibid., 703.
28
Hor., Satires (Serm.), I, 1.
29
Upr. Zib., 4090
30
Ibid., 2526-27.
31
Za ceo ovaj odeljak upr. Zib., 1477.
32
Kao to su Epiktet i stoici (vid. nap. 21). Postoji li ovde neka prot iv
renost? Oito da postoji! Ali, u Predgovoru svom prevodu Epikteta,

Leopardi pravi razliku izmeu onih koji nisu heroji, ili snani; za
koje su spokojnost duha koju Epiktet pre svega preporuuje, i ono
bestrastveno stanje veoma poeljni, i s druge strane, onih koji sebe
ne mogu da dovedu u takvo stanje. Zadobiti sreu ili slobodu od sree
nije mogue, prema tome u nemoi da se do njih doe, svojstvo je
velikih i snanih duhova da uprkos tome uporno idu za njima i da ih
eljno trae, borei se barem u sebi, protiv neizbenog, estoko se i na
smrt hrvajui sa sudbinom, kao Eshilova Sedmorica protiv Tebe, i kao
druge velike due drevnih vremena. Da, to je Leopardijeva osveta!
Meut im, moemo samo da pretpostavimo da je pesnik i njegov
alter ego imao nunu potrebu za povremenim predahom od mentalne
borbe i sukoba. Za preostali deo ove glave, vidi Zib., 2800-03.
33
Upr. Zib., 676: Roeni smo dakle, samo da oseamo, pa kakva
bi to srea bila da uopte nismo roeni? Opte mesto helenskog pe
sim izma, od Teognida do Sofokla.
34
Upr. Zib., 479-80
35
Ibid., 1364.
37
Ibid., 97-98.
38
Ilijada, XXIV, 468-676, odeljak komentarisan u Zib., 3162.
39
Upr. Zib., 99 i 1605.
40
Ibid., 238-39, gde je upotrebljen isti primer.
41
Ibid., 38.
42
Ibid., 183.
43
Ibid., 375-76, i 245: Neodlunost je gora od oajanja.
44
Ibid., 4068-69.
45
Ibid., 3447-48
46
Ibid., 3183-91.
47
U originalu volgo, re koju Leopardi esto primenjuje za oveka
sa ulice, bez neke drutvene snoberije sa svoje strane, kao to se iz
preostalog dela reenice i vidi. Njegova kritika bila je uperena na
pojedince, ne drutvene klase, sem ukoliko svetenstvo ne smatramo
klasom. Vidi Zib., 3185.
48
U Zib., 3190 Vitorio Alfijeri se navodi kao primer ove vrste o
vek a (Galimberti).
49
Upr. Zib., 3190 (naroito napomenu u vezi sa celokupnim pita
njem), 3492 i 4038-39.
50
Aelius Donatus, IV v. n. e.
51
Odeljak zabeleen u Zib., 3189-90.
52
Verg. Georgica, 483.

53
U orig. imbecilit u striktno latinskom smislu rei: obamrlost, ne
mo.
54
Upr. Zib., 3520-3524.
55
Kao najgore prema ravom.
56
Galimberti iznosi da je pojam egoismo bio novog kova, i da su Leo
pard i i Giordani bili meu prvima koji su ga upotrebili. Jer egoizam je
posebna vrsta samoljublja, vidi Zib., 3291.
57
Ibid., 194-95.
58
Zib., 1362. Ve ovde opservacija je pripisana zamiljenoj linosti,
i odnosi se iskljuivo na ene.
59
Upr. Zib., 55 i 1833.
60
Ibid., 2481
61
Ibid., 2611 i 3061.
62
Ibid., 1926-27, i naravno, Moda i smrt (str. ).
63
Ibid., 3000.
64
Ibid., 352-53.
65
Ibid., 2653, koji zapis, s obzirom na njegovu vanost, dajemo u ce
lini: Svakako, istina nije lepa: ali ona zadovoljava, i ako nita drugo,
utie na neki nain na duu, a nesumnjivo postoji i izvesno zadovolj
stvo od istine i saznanja o drugoj, doavi do koga, oveku je ipak pri
jatno i nalazi u tome zadovoljstvo, makoliko runa, uasna i bedna ta
istina bila. Ali nagora stvar na svetu, i najvea nesrea za oveka je da
se nae lien lepote i istine, da se bavi i ivi sa onim to nije lepo ni
istinito. Takva je sudbina onih koji ive u velikim gradovima, gde je
sve lano, a to lano nije lepo, i to nimalo. (Rim, 13. decembar 1822)
Pogledaj i gl. III Parinija; kao i pisma napisana izmeu 23. novemra
1822. i 26. arila 1823, naroito ona upuena bratu Karlu i sestri Paol ini.
66
Stalna Leopardijeva tema, razvijena iz raznih uglova u Fiziaru
i Metafiziaru i Prirodi i dui, premda je ovde izneta kategoriki.
67
Upr. Zib. 4075-76, i pismo A Carlo Pepoli, u kome je osnovni kon
cept slian.
68
Ironija ove teorije na granici je apsurdnog, meutim, vidi Zib.
912 u vezi sa gleditem o ropstvu, poteklom iz razmiljanja o samo
ljublju i patriotizmu.
69
T. j. po zavretku kolovanja.
70
Upr. Zib., 4023 od 27. januara 1824, gde je sr ovoga stavljena u
usta te i te linosti (il tale), koji je zamagljeni prototip Otonijerijev.
71
U orig. conoscenti, za koju re Galimberti kae da je vidi kao in
tel igentni, pre nego li ueni ili znalci, s obzirom na osrednje standarde
moderne kulture.

72
Upr. Zib., 162.
73
Ibid., 231.
74
Sledbenici Hegesija iz Kirene, filozofa iz III veka n. e. Poznat kao
zagovorn ik smrti, pominje se takoe u Plotinu (vidi i nap. 32).
Reen ica ovde navedena, u Zib. 249, data je na grkom, uz komentar:
Ovo bi mogao da bude moto (divisa) svih modernih filozofa, striktno
kao filozofa; dok je civilizovani svet spreman za Platonovu repub
lik u, zato to svako istrauje za sebe, prema tome filozof, a u republici
treba da vladaju filozofi.
75
Bion iz Boristene, filozof kinik, iveo izmeu III i II vek p. n. e.
Za sam koncept, upr. Zib. 303.
76
Zib. 2062. U samom MS Leopardi daje ovu reenicu na grkom,
ali ovoga puta nije mogao da se seti samog izvora.
77
Stratokle je izvestio Atinjane da su odneli veliku pobedu, dok su
zapravo bili pretrpeli poraz.
78
Zib., 2680-81.
79
Osloboeni Jerusalim, I, 3, st. 8. Odlomak komentarisan u Zib. 3761
u vezi sa zabludama (iluzijama) u ovejem ivotu. Stih u originalu
glasi: e da linganno vita riceve, gde se suo odnosi na inganno
80
Upr. Zib., 593-95, gde pisac opisuje ulna zadovoljstva kao stanje
mladei danas.
81
Ibid., 62-63. Arijan, grki istoriar, II vek. n. e., vojnik i Epiktetov
uen ik; napisao Anabasis, glavni izvor naeg znanja o Aleksandru Ve
likom.
82
Ibid., I, 44-45; 90-91.
83
Upr. Zib. 29-30. Leopardijev stav ovde je tipino romantiarski, i
on karakteristino uzima klasine i neoklasine primere.
84
Upr. Zib., 61, gde se Demosten, Ciceron i ostali pominju u ovom
kontekstu. Ovde je re o Demostenovoj besedi u odbranu Ktesifona.
85
Ibid., 45.
86
Ibid., I, 284.
87
Ibid., 58 i 312-13.
88
Ibid., 60-61; i pismo ordaniju od 21. juna 1819.
89
U orig. casi, kao eufemizam; Zib. 91.
90
Upr. Zib. 2588.
91
Ibid., II, 898-99; 4068
92
Postila uz tekst: Horacije, Od. 2 fin. 1, III: Raro antecedentem
scelestum / deseruit pede Poena claudo (Retko biva da opavoj Kazni
umakne krivac koji joj prethodi).

93
Upr. Zib., 212.
94
Ibid., I, 84; 55.
95
Vidi samu prvu stranicu Zibaldona (1817). Ova prilino vulgarna,
sark ast ina primedba, kao i igra rei koja sledi Jupiter od Krita
Gal imbert i opravdava dramatskom snagom: da je Otonijeri morao
da bude pajac; da je imao da proe kroz tesnac siromatva, sve dok
konano nije dostigao dostojanstvo kostura sa epitafom na kamenoj
plo i. Patrick Creagh, ameriki leopardista kae da je delimino ube
en Galimbertijevim tumaenjem, i pri tom dodaje: ovo je izlet u ap
surd nost, koji na ono to se zbilo pre toga, baca svetlost, ne prijatnu,
ve oajniku.
96
Upr. Zib., 273.
97
Ibid., 66.
98
Ibid., Igra rei sa homonimom. Giove di Creta (Jupiter sa Krita):
Creta je na it. ostrvo Krit, i isto tako creta, glina ili ilovaa. Otonijeri
postaje sve vie dokon i beskoristan.
99
Ibid., 309.
100
Upr. Foscolo, Notizia: Didymi Clerici / vitia virtus ossa / hic post
anno +++ / conquieverunt (Ovde / po godini +++ / gresi vrline i kosti
/ Didima Kijeriija poivaju).

RAZGOVOR
KRISTOFORA KOLUMBA
SA PEDROM GUTIJERESOM1
Kolumbo: Lepa no, prijatelju.
Gutijeres: Zaista lepa; verujem da bi gledana sa
kopna bila jo lepa.
Kolumbo: Vidim: i tebi je plovidba ve dodijala.
Gutijeres: Ne u naelu; ali ova se nekako oduila
vie nego to sam mislio, i malo mi je dosadila. Ali, i po-
red svega, nemoj misliti da se ja alim na tebe, kao osta-
li. tavie, budi siguran, da bilo kakvu odluku ti doneo
u vezi sa ovim putovanjem, ja u te uvek slediti, kao i ra-
nije, svom snagom. Nego, kada smo ve kod toga, voleo
bih kada bi mi sasvim iskreno rekao, da li si ti siguran
kao na poetku, da e nai zemlju u ovom delu sveta;
ili moda, posle toliko vremena, i tolikog negativnog is
kust va, nije u tebi poela da se raa i neka sumnja.
Kolumbo: Iskreno govorei, kao to je to mogue
sa nekim ko ti je blizak prijatelj, priznau ti da pone-
kad i posumnjam: tim pre to su mi se tokom putova-
nja mnogi znaci koji su mi ulivali velike nade, izjalovili;

kao ono kada su nas nadletale ptice, dolazei sa zapada,
nekoliko dana poto smo napustili Gomeru,2 zbog ega
sam verovao da kopno nije daleko. Slino tome, iz dana
u dan video sam da se od pretpostavki i predvianja ko
je sam pravio pre nego to smo se otisnuli na more, os
tvarila tek po koja od njih, od toliko raznih stvari za ko
je sam mislio da e se dogoditi tokom plovidbe. I sada
kaem sebi, budui da su me ova predvianja prevarila,
i pored toga to se meni inilo da su tako rei izvesna,
da se isto tako i moja glavna pretpostavka moe poka-
zati pogrenom, to e rei, da u s druge strane okeana
otkriti kopno. Meutim, istina je da se ona zasniva na
takvim temeljima, da ukoliko bi bila lana, meni se i
ni, da s jedne strane ovek ne bi mogao da se pouzda ni
u jedan ljudski sud, sem u ono to je neko u stanju da
vidi ili dodirne svojim rukama. S druge strane, uzimam
u obzir da se iskustvo esto, zapravo u najveem broju
sluajeva razilazi sa razmiljanjem, i onda kaem sebi:
kako moe da zna da je svaki deo sveta nalik na one
druge, tako da, s obzirom da istonu poluloptu obuhva-
ta delom kopno, a delom voda, proizlazi da i zapadna
polulopta mora da je nuno podeljena na isti nain? Ot
kuda moe znati da ga u celini ne zahvata jedno jedin
stveno i neizmerno more? I da umesto zemlje, ili ako
hoe zemlje i vode, tamo ne postoji jo neki drugi ele-
menat? I zatim, kada ima kopno i more kao i ova hemis
fera, zar ne bi i ona mogla biti nastanjena? Ili nenasta-
njiva? Pretpostavimo da nije manje nastanjena od nae:
u kojoj meri moe biti siguran da e na njoj nai razu-
mna stvorenja kao na naoj? A ako ih i ima, kako e sa

sigurnou znati da su u pitanju ljudi, a ne neka druga
vrsta pametnih ivotinja? A budu li ipak ljudi, da nee
biti drugaiji od onih koje ti poznaje? Recimo, mno-
go krupnijeg tela, odvaniji, spretniji; naravno, mnogo
snanijeg duha, i pored toga civilizovaniji, sa mnogo
razv ijenijim naukom i umetnou? O ovome ja razmi
ljam u sebi. I zaista, vidimo da priroda ima takvu mo,
kao i da su njene posledice mnogobrojne i razliite; da
mi ne samo ne moemo sa sigurnou da prosuujemo
ta je ona uinila, i ta ona ini u za nas vrlo dalekim i
krajnje nepoznatim delovima sveta, ve moemo da po-
mislimo kako se grdno varamo pravei smele zakljuke
o ovome ili onome, i ne bi bilo ni najmanje nemogue
kada bi stvari u nepoznatome svetu, u celosti ili deli
mino bile divne i veoma neobine u odnosu na nae.
Gledaj samo gde naim oima moemo da vidimo kako
u ovim vodama igla na busoli znatno odstupa od Sever
njae prema zapadu, to je neto potpuno novo, pa ak i
nepoznato bilo kom moreplovcu, emu, makoliko lupao
ja glavu, ne mogu da smislim nijedan razlog koji bi me
zadovoljio. Zbog svega ovoga, ne kaem kako bi treba-
lo da damo za pravo kazivanjima iz drevnih vremena o
udima iz nepoznatog sveta, i ovog okeana; kao na pri-
mer, prii o krajevima koje pominje Hanon,(1) koji nou
bukte u plamenu, i o vatrenim bujicama koje se slivaju
u more.3 I bolje, moemo da vidimo u kojoj meri su do
danas bila prazna sva strahovanja o udesnim zbivanji-
ma i zastraujuim novinama, koje su nai ljudi imali
na ovom putu; kao u trenutku kada su, videvi alge od
kojih je more izgledalo skoro kao livada, i koje su znatno

usporile nau plovidbu, pomislili da su stigli do krajnje
granice plovnoga mora.4 Meutim, u odgovoru na tvo
je pitanje, elim samo da ti kaem, da bez obzira na to
koliko se moja pretpostavka zasnivala na veoma vero
vatnim dokazima, ne samo po mome linom sudu i
ubeenjima, ve i sudu mnogih geografa, astronoma i
izvanrednih moreplovaca, sa kojima sam se, kao to ti
je poznato, savetovao u paniji, Italiji i Portugalu, kako
se i pored svega moe desiti da je ona pogrena: jer po
navljam, svedoci smo kako mnogi zakljuci izvedeni
na osnovu veoma temeljitih razgovora, ne odolevaju sa
mom iskustvu; a ovo se deava pogotovu kada su u pita
nju stvari skrivene u senci.
Gutijeres: Tako da si ti, ako stvar svedemo na to,
stavio svoj ivot i ivot tvojih drugova na kocku, imajui
za oslonac samo jednu prostu pretpostavku.
Kolumbo: Tako je, i to ne poriem. Meutim, osta-
vimo po strani injenicu da se ljudi svakodnevno izlau
ivotnoj opasnosti iz mnogo manje vrednih razloga, i
zbog stvari od mnogo manjeg znaaja, ak i ne razmi
ljajui o tome. Uzmi to u obzir. Kada u ovom trenutku ti
i ja, i svi nai drugovi, ne bismo bili na ovim brodovima,
usred ovog mora, u ovoj nepojamnoj usamljenosti, u
stanju neizvesnom i opasnom koliko te volja, u kakvom
drugom ivotnom stanju bi trebalo da smo? ime bismo
se drugim bavili? Kako bismo provodili ove nae dane?
Misli li, na sreniji nain? Ili da ne bismo moda bili na
nekoj veoj muci ili nevolji, ili umrtvljeni od dosade? ta
zapravo znai stanje slobodno od nesigurnosti i opas
nosti? Ukoliko je ispunjeno zadovoljstvom i sreom,

treba ga pretpostaviti svakom drugom stanju, ukoliko
je dosadno i bedno, ne vidim nijedno drugo koje mu se
ne bi moglo pretpostaviti. Neu pominjati slavu i korist
koje emo zadobiti ukoliko na poduhvat bude uspeo
shodno naem nadanju. Makar izostale druge nagrade
od ove plovidbe, meni se ini vie nego unosno to to
emo izvesno vreme biti osloboeni dosade, to emo
skupo ceniti ivot, i to e nam mnoge stvari koje ranije
nismo ni primeivali, izgledati mnogo vrednije no ika-
da pre toga.5 Antiki pisci6 nam kau, kao to si ve itao
i uo, da su se nesreni ljubavnici, bacanjem sa Hridi
sv. Mavre (koja se onda zvala Levkada) u more, ukoliko
bi ostali ivi, milou Apolonovom oslobaali ljubavne
strasti.7 Ne znam da li treba verovati kako su uspevali da
postignu to oslobaanje; meutim, vrlo dobro znam da
su izaavi iz te opasnosti, izvesno vreme, ak i bez Apo
lonove pomoi, veoma cenili ivot koji im je pre toga
bio mrzak; ili im se ovaj inio draim i vrednijim nego
ranije. Svaka plovidba je, kako ja prosuujem, tako rei
skok sa hridine levkadske, koji daje prednosti, premda
trajnije od onog drugog, i samim tim mnogo vrednije.
Uobiajeno je verovanje da mornari i ratnici, budui
stalno u ivotnoj opasnosti, manje cene sopstveni ivot,
negoli to je to sluaj sa drugima. Iz istog tog razloga, ja
ver ujem da malo koje osobe cene i vole svoj ivot kao
to je to bio sluaj sa vojnicima i moreplovcima. Koliko
je samo dobara Gospodnjih, koja kada njima raspolae
mo, mi za njih i ne hajedno, i zapravo, koliko je mnogo
stvari koje i ne nazivamo tim imenom, a koje se more-
plovcima ine veoma dragim i od velike koristi, i to sa

mo zbog toga to su njih lieni! Ko je ikad od nas ubra-
jao u ljudska dobra to to ima onaj pedalj zemlje pod
nogama na kome stoji? Niko ivi, sem onih koji plove
morem, a mi ponajvie, koji zbog velike neizvesnosti
kada je u pitanju uspeh ove plovidbe, vee elje nema-
mo nego da vidimo pare kopna; to je prva misao koja
nam se javlja pri buenju, a sa njom idemo i na poinak;
i budemo li ikada ugledali izdaleka vrh neke planine ili
ume, ili neto slino tome, naoj radosti nee biti kraja.
I kada na kopno stupimo, sama pomisao na to da smo se
iznova obreli na vrstom, i da moemo da se kreemo
amo-tamo, kuda nam je volja, donee nam blaenstvo
koje e potrajati vie dana.
Gutijeres: Sve to je sasvim istinito: i bude li se tvo
je nagaanje pokazalo stvarnim, kao tvoji razlozi zbog
kojih si ga sledio, mi sigurno neemo propustiti da je
dan od predstojeih dana ne uivamo u ovoj blagodati.
Kolumbo: to se mene tie, iako se vie ne usuu-
jem da sa sigurnou obeavam, ja se i pored svega na-
dam da na to zadovoljstvo neemo dugo ekati. Kao to
zna, ve nekoliko dana olovnica dodiruje dno; i ono to
sa njom izvlaimo na povrinu, dobar je znak. Pred vee,
oblaci oko sunca, vidim da se razlikuju oblikom i bojom
od onih od pre nekoliko daha. Vazduh je, to moe i
da oseti, malo blai i umereno topliji od onog ranijeg.
Vetar je prestao, i vie ne duva kao to je duvao, ni onako
punom snagom, ni onako pravo, a ni onako uporno; ve
je pomalo neodluan, promenljiv, kao da ga neto spre-
ava. Dodaj tome onu trsku koja je plutala po pov rini, i
za koju se vidi da je tu skoro poseena; pa ona granica

sa drveta s onim crvenim i sveim bobicama. ak i jata
ptica, premda su me ove, u drugim prilikama, prevari-
le, sada pak proleu u velikom broju, a i vrlo su retke, i
svakim danom sve ih je vie; tako da pomiljam kako
kopno nije daleko; pogotovu to meu njima vidimo iz
vesne ptice koje po svom obliku ne izgleda da su mor
ske. Kratko reeno, svi ovi znaci skupa, makoliko bio ja
oprezan, pothranjuju moje oekivanje, i veliko i lepo.
Gutijeres: Bog nam pomogao da se ovo ostvari.

Napomene
1
Ova operetta napisana je izmeu 19. i 25. oktobra 1824, i u mnogo
kom pogledu jedinstvenija je u odnosu na ostala delca. Nastala je ne
punih mesec dana po zavretku Otonijerija. Po Fubinijevim reima
(v. njegovo izdanje L. dela, str. 210), ovaj razgovor mirniji je i po duhu
odmereniji od ostalih tekstova u Malim moralnim delima ili u ranijim
razraivanjima iste ove teme, kao na primer u pesmi Pobedniku u
igri loptom (1821; st. 60-65). Pomisao o opasnosti koja ivot ini
podnoljivim time to e se pobediti dosada i nemir, nije jedina tema
ovog dijaloga. Naprotiv, Kolumbo je neuobiajeno dramatian, u
smislu da se razne teme javljaju spontano vezane za samo ljudsko
stanje. Mnoge pojedinosti ovde uzete su iz Istorije Amerike (History
of America) W. Robertsona (1777; it. izd. 1794), premda je Leopardi
celokupnu emfazu prebacio na vreme kada je ishod ekspedicije jo
uveliko bio neizvestan, i poto je svoju dvojicu razgovornika okruio
irokim krugom nepoznatih bogatstava prirode. Ne samo da su dva
moreplovca izgubljena u nepojamnoj usamljenosti, ve je teskoba
u kojoj su se nali, podvuena i injenicom da ih okruuje nona
tama. Pa ipak, izgubljen, jadan, muen sumnjom i grekama ovek
izlazi iz tog stanja uzdignute glave, kao plemenito stvorenje: to kod
Leopardija nije est sluaj. Recimo jo i ovo: ve u pesmi Anelu
Majiju, Leopardi je uznosio Kolumbovu linost potomka sme
lijeg ligurijskog roda (st. 77: ligure ardita prole), uzdiui smelost
kao jedini lek dosadi. U fantastinom okruenju, pisac je zamislio
razgovor izmeu Kolumba i njegovog prijatelja (plemia sa dvora
kralja Ferdinanda Katolikog, koji ga je pratio prilikom prve ekspe
dic ije). S obzirom da se razgovor odvija u noi, u sredini koju smo ve
pomenuli, tim pre nam se ini upeatljivijom apologija opasnosti,
koja je zapravo misaono prvenstveni motiv ovog delca.

2
Jedno od Kanarskih ostrva.
3
Hanon, kartaginski moreplovac, oplovio i istraivao zapadno-af
rik u obalu, negde oko 480. p. n. e. Obojica, i Leopardi i Robertson se
pozivaju na njegov Periplus.
4
Jo jedna pojedinost uzeta od Robertsona, a odnosi se na Sargasko
more.
5
Kolumbovi razlozi su uporedivi sa razlozima Metafiziara (str.),
i analognim tvrdnjama Otonijerijevim: gl. V; upr. i Zib., I, 96.
6
Na primer Ovidije (Heroides, [Pisma mitskih ena], XV, 165-7.)
(Galimberti). U Jonskom moru, na Levkadama, nalazi se veoma strma
i visoka stena; osumnjieni zloinci su sa nje bacani u bezdan.
7
Upr. Zib. 82. Delo pod naslovom Skok sa Levkade bio je na elu
spisk a za Operette morali, koje je Leopardi imao nameru da napie,
1823.

POHVALA PTICAMA1
Jednog proletnjeg jutra, Amelije,2 usamljeni filozof,

okruen knjigama, sedeo je u senci svoje poljske kue, i
itao. Privuen pojem ptica sa svih strana, malo-poma-
lo predao se sluanju njihovog pevanja i razmiljanju, i
ostavivi itanje, konano je uzeo pero u ruke, i ne mi-
ui se, poeo da pie ovo to sledi.
Ptice su, naravno, najradosnija stvorenja na svetu.
Ne kaem ovo zbog toga to kada ih vidimo ili ujemo,
one nas uvek razvesele, ve zato to one prirodno ose-
aju radost i veselost vie od bilo kojih drugih ivotinja.
Ostale ivotinje obino vidimo ozbiljne i natmurene, a
mnoge od njih i tune: retko pokazuju znake radosti, a i
ovi su jedva primetni, i ne traju dugo; kod njih se radost
i veselost retko ispoljavaju, i na njima nee zapaziti bi
lo kakvu razdraganost; makar se i razveselile, na zele-
nim proplancima, na irokom i draesnom prostoru, po
obasjanim livadama, u blisavom i blagom vazduhu, to
se obino nee videti na njima: sem to se uje da nou,
kad je meseina, poglavito za puna meseca,3 skakuu i
zajedno se igraju, radujui se, prema reima Ksenofon
tov im,(1) ovome sjaju. Osim toga, samim svojim kreta

njem i izgledom ptice pokazuju vedrinu; a ona njihova
vrlina, to nas razgaljuju kada ih posmatramo, sledi sa
mo zato to su njihovi oblici i kretanje, opte uzev takvi
da one pokazuju prirodnu sposobnost i naroitu sklo-
nost ka uivanju i radovanju: a ovaj utisak nije ni prazan
ni prevaran. Svako njihovo uivanje i zadovoljstvo pro-
praeno je pevanjem, a to su im uivanje i zadovoljstvo
vei, to je i njihova izdrljivost i produeno pevanje pos
tojanije. A s obzirom da dobar deo vremena provode u
pevanju, moemo zakljuiti da su obino i dobroudne
i da se zabavljaju. I premda je zapaeno4 da one, kada
im doe vreme ljubavi, pevaju bolje, ee i due nego
u bilo koje drugo vreme; ipak zbog toga ne treba vero
vati, da ih na pevanje ne podstiu i druga radovanja i
druga zadovoljstva sem ovi razlozi ljubavi. Zato to je
oigledno da za blagih i vedrih dana vie pevaju negoli
onda kada se nebo smrai i uznemiri: a bude li nevreme,
uute, kao i uvek kada ih neto plai; i poto ovo mine,
izlaze na videlo i pevaju, igrajui se meusobno.5 Slino
tome, vidi se da im je navika da pevaju samo ujutru, po-
to se probude, i da ih na to podstie neto radost zbog
novog dana, a neto injenica to sve ivotinje okrep
ljene snom oseaju kao novoroene. One se isto tako
mnogo raduju veselom zelenilu, plodnim dolinama, is
tim i bistrim vodama, kao i lepom predelu. Ovde je pri-
metno, da ono to se nama ini prijatnim i draesnim,
to se i njima ini; to nije teko zapaziti ako samo po-
gledamo vabila kojima ih mreari privlae, kao i lepljive
granice na koje ih hvataju na za to posebnim mestima.
To je takoe primetno u samoj prirodi, u tim poljima i

umarcima gde redovno ima vie ptica, i gde je njihovo
pevanje istrajno i uzavrelo. Dok druge ivotinje, izuzev
onih koje su pripitomljene i naviknute da ive s ljudima,
nijedna, ili veoma mali broj njih, prosuuju onako kao
i mi kada su u pitanju prijatnosti i ljupkosti predela. A
ovome se ne treba uditi: budui da one nalaze zado-
voljstva samo u onome to je prirodno. Elem, u ovim
stvarima, mnogo toga to mi zovemo prirodnim, to u
stvari nije; tavie je vetako: recimo, obraene njive,
drvee i drugo bilje, uzgajano i zasaeno po izvesnom
redu, reke pritenjene izmeu izgraenih obala i prinu-
ene na usmerene tokove, i sline stvari, nisu ni u onom
stanju, niti imaju onaj lik koji im je priroda dala. Na taj
nain, i da ne spominjemo gradove i mesta u kojima se
ljudi okupljaju da bi iveli, izgled svih civilizovanih sre-
dina, ve pokolenjima, sasvim je vetaki, i znatno raz
liit od onog kakav bi inae prirodno bio. Neki kau,6 a
ovde bi to bilo i sasvim umesno, da je glas ptica prijatniji
i dopadljiviji, a samo pevanje skladnije u naim kraje
vima, nego u onim gde su ljudi divlji i sirovi; i stoga
zak lju uju, da ptice, i kada su slobodne, primaju samo
mali deo civilizacije sveta ija boravita poseuju.
Bile ove prie istinite ili ne, vrlo je znaajno to je
priroda jednoj od vrsta ivotinja podarila i let i pevanje;7
i podesila da stvorenja koja e razonoivati svojim gla
som ostala iva bia, obino obitavaju visoko, odakle e
se ovaj iriti mnogo bolje, i tako dospeti do veeg broja
slualaca. Na taj nain je vazduh postao elemenat name-
njen zvuku, a nastanjuju ga stvorenja koja pevaju i mu-
ziciraju. Zaista, tako kada ujemo ptiije pevanje, ovo

nam prua veliku okrepu i radost, a po mome miljenju,
i drugim ivotinjama, nita manje nego ljudima. Ja ve-
rujem da se to zbiva uglavnom ne toliko zbog umilnosti
zvukova, bez obzira koliko velika ona bila, niti zbog ra-
znolikosti tih glasova, ili pak naina na koji se prepliu,
ve zbog onog iskazivanja prirodne veselosti, kako u pe-
vanju uopte, tako u ptiijem poju posebno. Koji je, da
se tako izrazimo jedna vrsta smeha to ga ptica izraava
u trenutku kada se osea ugodno i prijatno.
Otuda, na neki nain, moglo bi se rei da ptice dele
sa ovekom dar smeha, koji druge ivotinje nemaju. Ne
ki su zbog toga mislili, da bi ovek, budui po odreenju
umna i razumna ivotinja, isto tako mogao da ponese i
oznaku smejue ivotinje;8 jer po njima, smeh je svoj-
stven i pripada oveku nita manje od razuma. Svakako,
udesno je, da je oveku, koji je iznad svih, stvorenje od
svih najvie napaeno i bedno, podaren osmeh koji nije
dat nijednoj drugoj ivotinji. A udesan je i nain na koji
mi taj dar ostvarujemo: poto vidimo da se mnogi koji
su doiveli neki tei nesreni sluaj, drugi opet u te-
kom duevnom stanju, trei potpuno ogoreni na ivot
i ubeeni u tatinu svega ljudskog, zapravo nesposobni
da osete bilo kakvu radost, lieni svake nade, i pored
svega smeju. tavie, to im je bolje znana tatina pome
nutih dobara, i nesrenost samog ivota; to se manje
nadaju, i to su manje spremni da uivaju; tim pre su
odreeni ljudi obino skloni smehu.9 Njegova priroda,
opte uzev, njegova najdublja naela i naini, s obzirom
da su deo koji pripada duhu, jedva se mogu odrediti i
objasniti; sem ukoliko ne kaemo da je smeh neka vrsta

prolazne ludosti, ili moda besa i bunila. Zato to lju-
di, budui da nita ne moe da ih zadovolji niti stvar-
no razonodi, ne mogu nikada da imaju razuman i pravi
razlog za smeh. Zaista, bilo bi zanimljivo videti zato i
kojom prilikom je ovek, po prvi put, najverovatnije bio
naveden da upotrebi ovu svoju mo, i postane nje sve-
stan. Zapravo, nema sumnje da se on, u primitivnom i
divljem stanju, uglavnom pokazuje ozbiljan kao i druge
ivotinje, a i zaista setna izgleda. Stoga sam ja miljenja
da se smeh pojavio na svetu posle plaa, o emu uopte
ne moe biti spora; ali da je bilo potrebno due vreme
kako bi se oprobao i video. U kom meuvremenu, niti se
mati smeila svom detetu, niti je ono raspoznvalo mate-
rin osmeh, kako to veli Vergilije.10 Jer ako danas, barem
u uljuenim sredinama, ljudi poinju da se smeju, tako
rei od samog roenja, oni to poglavito ine poueni
primerom, zato to vide druge kako se smeju. A spre-
man sam i da verujem da je prvenstvena prilika i prvi ra-
zlog ovejem smehu bilo pijanstvo, ova druga po redu
osobina tako svojstvena ljudskome rodu. Ovo je poelo
mnogo vremena pre nego to su ljudi bili dostigli bilo
koji stupanj civilizacije, jer nam je dobro poznato da je
teko nai narod, do te mere grub, koji nije izmislio neko
pie ili neki drugi nain da se ne napije, i koji to ne ini
prilino ostraeno. A zbog ovoga ne treba se mnogo ni
uditi; uzmemo li samo u obzir da ljudi, nesreniji od
svih ostalih ivotinja, isto se tako raduju vie od bilo kod
drugog, zbog bezbolne rasejanosti svesti, samozaborava,
prestanka, da tako reemo, ivota, to im, bilo prekidom
ili privremenim smanjenjem oseanja i svesti o svojim

nedaama, daje ne malu prednost. A to se smeha tie,
vidimo da divljaci, bez obzira koliko u drugim prilikama
izgledali tuni i ozbiljni, ipak, kada su pijani, i te kako se
smeju, i sasvim suprotno od svojih navika,11 mnogo pri-
aju i pevaju. Ali, na ovo u se vratiti kada budem podu-
e raspravljajo o istoriji smeha, u knjizi koju nameravam
da napiem: u kojoj u, poto budem prouio njegovo
poreklo i nastanak, nastaviti s iznoenjem injenica za
njega vezanim, njegovih loih i njegovih dobrih strana,
od samih poetaka sve do danas, kada je on na najviem
stupnju koji je ikada ranije imao; s obzirom da kod ci-
vilizovanih naroda zauzima mesto i na neki nain vri
dunost koju su nekada imali vrlina, pravda, ast i osta-
lo; i u mnogim stvarima odvraajui i zastraujui ljude
od zlodela. Sada, zakljuujui sa pevanjem ptica, kaem:
budui da veselje koje se videlo ili ulo kod drugih, a
koje nije izazvalo zavist, obino veseli ili potkrepljuje,
vrlo je pohvalno to je priroda obezbedila da pevanje
ptica, koje je po sebi dokaz razdraganosti, i vrsta sme-
ha, bude javno ispoljeno; dok su pevanje i ljudski smeh,
iz potovanja prema ostalom delu sveta, ostali lini: a i
mudro je postupila, time to je na zemlji i u vazduhu ras-
poredila ivotinje koje e celog dana, svojim radosnim i
sveanim glasovima, koji kao da kliu sveukupnom i-
votu, podstiui ostala iva bia na veselost, biti stalni,
premda lani svedoci radosti sveg ostalog.12
To to se ptice vesele, i to to pokazuju vie od osta-
lih ivotinja, nije bez ozbiljnog razloga. Jer zaista, kao
to sam to ve na poetku ukazao, one su prirodno bo-
lje prilagoene da uivaju i budu srene. Pre svega, ne

izgleda da pate od dosade. Svakog asa menjajui mesto;
prelaze iz jednog udaljenog kraja u drugi, bez obzira na
razdaljinu; uzleu, za najkrae vreme i si udesnom lako-
om, s najmanjih do najviih visina u vazduhu;13 tokom
ivota svedoci su i doivljavaju bezbroj raznih stvari; bez
prestanka uvebavaju svoje telo; a imaju i na pretek od
spoljnjeg ivota. Sve ostale ivotinje, poto su se posta-
rale za svoje potrebe, vole da miruju i budu dokone; ni-
jedna njihova vrsta, ako izuzmemo moda ribe, i uz njih
neke letee insekte, ne vrzmaju se okolo i nadaleko, i to
iz iste zabave. Isto tako i umski ovek,14 sem to je iz
dana u dan bio prinuen da obezbeuje svoje potrebe, a
to je zahtevalo mali i kratak napor; ili ako bi ga nevre-
me, neka zver ili kakav slian razlog na to naterali; jedva
se reavao da napravi jedan korak; voli uglavnom doko-
licu i nehaj: provodi maltene cele dane sedei nemarno
i utei u tiini svoje bezobline kolibe, napolju, ili pak
me ruevinama i peinama, stenjem i kamenjem. Pti-
ce, suprotno od toga, vrlo kratko se zadravaju na jed-
nom mestu; odlaze i dolaze bez neke nude; letenje im je
razonoda; i poneki put, poto su iz zabave otile stotine
kilometara daleko od kraja u kome obino borave, istog
tog dana pred vee se vraaju. ak i ono malo vremena
to provedu na istom mestu, nikada ih nee videti gde
miruju; uvek preleu s jednog kraja na drugi, vrtei se
stalno tamo-ovamo; veito obletaju, savijaju vrat, ire
krila, strmoglavljuju se, razliu; sa ivahnou, pokret-
ljivou, i onom neizrecivom brzinom pokreta.15 Kratko
reeno, od trenutka kada se izlegla iz jajeta, pa sve dok ne
ugine, izuzev kad u meuvremenu spava, ptica ne zna za

predah. Iz ovih razloga, izgleda, moe se tvrditi, da ako
je redovno prirodno stanje ostalih ivotinja, tu ukljuiv
i oveka, mirovanje, kod ptica je to kretanje.16
Ovim njihovim spoljnim osobinama i okolnostima,
odgovaraju one unutranje, to jest duevne, koje vie
pogoduju njihovoj srei nego to je to sluaj kod drugih
ivotinja. Poto imaju vrlo izotren sluh, a pogled hitar i
savren, tako da naa svest s tekoom moe da o tome
stvori sebi sliku; zahvaljujui ovoj svojoj moi, one ce-
log dana doivljavaju velike predstave koje se stalno me
njaju, i sa onih visina otkrivaju, u jednom trenu, tolike
prostore na zemlji, i vrlo jasno vide mnoga mesta, to
ovek, ak razmiljajui o tome, teko moe da shvati
u jednom trenu; a po sebi se razume da moraju imati
ogromnu snagu i ivost, i nita manju mo mate.17 Ne
onu duboku matu, uzavrelu i uzburkanu, koju su imali
Dante i Taso, koja je pogibeljni dar,18 i izvor golemih i
veitih nemira i muka; ve onu bogatu, raznoliku, la
ku, promenljivu i detinju; koja je izvor mnogih ljupkih
i veselih misli, nevinih greaka, svakojakih uivanja i
udobnosti najvei i najplodniji dar koji je priroda ika-
da ljubazno darovala ivim duama. Tako da iz ovih
svojstava, ptice obilno crpe ono to pospeuje i koristi
veselosti due, a da ova pri tom ne uestvuje u onome
to je za nju tetno, i to moe da je kinji. I s obzirom da
imaju bogat spoljni, u istoj meri je bogat i njihov unu-
tranji ivot:19 ali na takav nain, da ovo obilje biva u nji-
hovu korist i na njihovo zadovoljstvo, kao kod dece; a
ne na njihovu tetu i okrutnu bedu, kao to to biva kod
najveeg broja ljudi. U stvari, to se tie ilosti i telesne

ivosti, dete i ptica pokazuju oigledne slinosti,20 koje
razumno doputaju da su oni isto tako slini i kada su u
pitanju unutranje duevne osobine. I kada bi dobra iz
ovog razdoblja u ivotu oveka bila zajednika sa onim
ostalim, i kada zla u ovim potonjim ne bi bila vea nego
u onim prethodnim, ovek bi moda imao razloga da
ivot strpljivo podnosi.
Po mome miljenju, priroda ptica, posmatrana iz
odreenog ugla, to se savrenosti tie, prevazilazi pri
rodu svih ostalih ivotinja. Uzmemo li, primera radi, u
obzir da ptice znatno bolje od svih drugih vide i uju,
to su shodno prirodnom redu koji odlikuje rod ivih
bia glavna uvstva, na ovaj nain proizlazi da je ptiija
priroda savrenija od bilo koje druge prirode reenog
roda. Pored toga, budui da su druge ivotinje, kako je
napred napisano, po prirodi sklone mirovanju, a ptice
kretanju, te da ptice raspolau na pretek spoljnim kre-
tanjem vie od bilo koje druge ivotinje; i uz to njihov
vid i sluh, u emu prevazilaze sve druge, i koji su njihove
najglavnije odlike, budui dva najosobitija uvstva kod
ivih bia, kao to su i najivlja i najpokretljivija, kako
u sebi, tako i kada su pitanju ponaanje i oseanja koja
izazivaju kod ivotinje unutra i spolja; i konano s obzi-
rom na druge prethodno iznete stvari; proizlazi da ptice
imaju bogatiji unutarnji i spoljni ivot, nego to ga ima-
ju druge ivotinje. Elem, ako je ivot savreniji od svoje
suprotnosti,21 barem kada su u pitanju iva bia; i ako je
zbog toga vea punoa ivota vee savrenstvo; u ovom
smislu sledi isto tako i da je ptiija priroda savrenija.
U vezi sa tim treba rei da su ptice isto tako u stanju

da podnesu najveu egu i najveu stud; ak i bez ne-
kog vremenskog razmaha izmeu ta dva stanja: poto
esto vidimo da se sa zemlje, maltene u tren oka, diu u
vazduh sve do neke veoma visoke take, to e rei do
mesta neizmerno hladnog; a mnoge od njih, za kratko
vreme, proleu i kroz razliita podneblja.
Na kraju, kao Anakreont,22 koji je eleo da se pre-
tvori u ogledalo kako bi ga njegova voljena neprestano
imala pred oima, ili u suknjicu da je pokrije; u mirisa-
vu mast kojom e se mazati; vodu kojom e se prati; ili
u povez kako bi ga stegla oko grudi; ili biser da bi ga no-
sila oko vrata; pa i u arapu ne bi li ga bar pritiskala sto-
palom; slino tome, i ja bih eleo, da se za neko kratko
vreme pretvorim u pticu, ne bih li doiveo onu njihovu
ivotnu radost i blaenstvo.

Napomene
1
Ova pohvala napisana izmeu 29. oktobra i 1. novembra 1824,
zapravo odmah posle Kolumba, nastavlja, barem u jednom smislu,
razm iljanja iz prethodnog malog moralnog ogleda, zapravo meditira
nje o prirod i i ovekovoj radoznalosti, kao i uenje pred njenim bes
krajn im bogatstvom. Meutim, zastraujua strana prirode, koja se u
Kolumbu mogla naslutiti, ovde nije uzimana u obzir, tako da je ne
samo jedan krit iar (naroito Gentile u svojoj rekonstrukciji Malih
moralnih ogleda) shvatio delo kao izliv istog lirizma, bezmalo kao delo
novog Leopardija, srenog ljubitelja prirode koji prieljkuje da ima
krila golubice. Meut im, u tom sluaju dui odlomak o smehu, bio
bi prava digresija, kako ga je Fubini i nazvao, i tim bi rad bio oteen.
Svakako, plemen ita ironija se opet nazire ak i u najlirskijim delov i
ma, a Leopard i se nikad nije uputao u jednostavne pesnike pohvale.
Njegove ptice vie su kao Kitsov slav uj, negoli elijeva eva, a njihovi
glasovi kao da kliu sveukupnom ivot u, podstiui ostala iva bia
na veselost, premda su moda lani svedoci radosti sveg ostalog.
Nije li ovo moda klju za razumevanje ovog delca? Valja pomenuti da
su u ovom ogledu primetni i Buffonovi Discours sur la nature des oiseaux
(Izlaganja o prirodi ptica).
2
Nadimak filozofa Gentilijana (Amelius Gentilianus, Bezbrini,
III vek n. e.), bio Plotinov uenik.
3
U jednoj postili, Leopardi navodi Bifona: etvoronoci, t. VI,
str. 52. Upr. takoe, Usamljeni ivot, st. 70-75.
4
Buffon, cit. (Discours): Ou le voit par le plaisir quils trouvent
chanter continuellement gazouiller sans cesse, surtout lorsquils sont plus
heureux, cest dire dans le temps de leurs amours (To se vidi po njiho
vom stalnom zadovoljstvu, po besprekidnom cvrkutanju, to e rei u
vreme kad one vode ljubav).
5
Upr. Mir posle oluje, st. 1-4.

6
Leopardijeva postila: Bifon, Ptice, knj. I, str. 52: Nest-il pas
singulier que dans tous les pays peupls et polics la plupart des oiseaux aient
la voix charmante et le chant mlodieux tandis que dans limmense tandue
des dserts de lAfrique et de lAmrique, o lon na trouv que des hommes
sauvages, il nexiste aussi que des oiseaux criards et qu peine on puisse citer
quelques espces dont la voix soit douce et le chant agrable? (Nije li malo
neobino da u svim nastanjenim i civilizovanim zemljama veina
ptica ima aroban glas i melodian poj, dok na irokim prostorima
u afrikim i amerikim pustinjama, u kojima je mogue sresti samo
divlje ljude, nailazimo tek na kretave ptice, i jedva se moe pomenuti
po koja vrsta, iji je glas umilan, a poj prijatan?)
7
Upr. Zib., 159: Obratite panju na izuzetno prefinjeni primer ume
a prirode...
8
U orign. risibile, to navodi na pomisao da je Leopardi imao u vi
du dvojni smisao, kadar da se smeje i smean. Ovde poinje du a
digresija o smehu, zbog ega je kritika ponekad prebacivala Leopar
diju (npr. Fubini, str. 218). Meutim, ovaj odlomak se ne mora uopte
uzeti kao digresija, ve kao sutina predmeta, u kom sluaju lirizam
preostalog tiva nema taj arkadijski karakter kao to se ponekad za
miljalo.
9
Upr. Zib., 107: Smeh osetljivog oveka, uz to ugnjetenog grdnom
nesreom, ve je znak zrelog beznaa; takoe 188; 4138.
10
Ecl. IV, 60: Incipe, parve puer, risu cognosere matrem (Malo dete,
po osmehu poinje da prepoznaje majku).
11
Upr. Zib., 109.
12
Smeh u prethodnoj reenici bio je sveden na bednu zamenu za
velike iluzije, analogno, pevanje ptica postaje jedna od velikih iluzija.
13
Upr. Bifon, op. cit., Laigle en slvant au-dessus des nuages, peut
passer tout coup de lorage dans le calme, jouir dun ciel serein et dune
lumire pure tandis que les autres animaux dans lombre sont battuts de
la tempte... (Orao, kada se digne iznad oblaka, moe u tren oka da
pree iz oluje u mir, da se raduje vedrome nebu i jasnoj svetlosti, dok
druge ivotinje u senci tue nevreme).
14
U orig. luomo silvestre, divljak.
15
Upr. Zib., 221.
16
Ibid., 1684; 1716-17.
17
I ove pojedinosti u vezi sa ulima mogu se nai kod Bifona, Leo
pard ijevo je, meutim, shvatanje da stvorenja koja imaju snana ula
i oseanja, imaju i veu sklonost ka srei.

18
Pominjanje Dantea i Tasa od strane jednog filozofa iz III veka,
dovoljna je opomena, ako je uopte i nuna, da ovo delce ne treba shva
tit i doslovno, ili sa naune strane. Pogibeljni dar je svakako obuh
vatao i Leopardija (vidi Parini, gl. XII, i upr. Zib., 152).
19
Upr. Zib., 1719; analogna koncepcija u Nonoj pesmi, st. 133-35.
20
Ibid., 221; (izmeu ostalog) 1725.
21
Ibid., 2415: ivot je, naravno, stvoren za ivot, a ne za smrt. To
e rei da je stvoren za delanje i za sve ono to je najivotnije u pos
tupcima ivih stvorenja.
22
U jednoj Leopardijevoj postili: Od., 20: .
Anakreont je bio grki pesnik, IV vek p. n. e.

PESMA DIVLJEG PETLA1
Neki jevrejski uitelji i pisci tvrde, da izmeu neba

i zemlje, ili bolje rei, pola na jednom a pola na drugoj,
iv i izvestan divlji petao, koji stoji nogama na zemlji, dok
mu kljun i kresta dotiu nebo.(1) Pored drugih osobina o
kojima se moe saznati iz knjiga pomenutih pisaca, ovaj
dinovski petao2 je razuman; ili je sigurno, kao papagaj,
bio nauio, ne bih znao od koga, da izgovara rei kao to
to ine ljudi: poto se na jednom drevnom pergamentu
ispisanom jevrejskim pismom, i na jeziku negde izme-
u haldejskog, targumskog, rabinskog, kabalistikog i
talmudskog nala sveana pesma pod naslovom Scir de
tarnegl bara letzafra, to jest Jutarnja pesma divljeg petla.
Ovu pesmu, koju sam ja, ne bez velike muke, i poto sam
se raspitao kod vie rabina, kabalista, teologa, pravnika i
jevrejskih filozofa, uspeo da protumaim i prevedem na
narodski jezik, to se u nastavku i moe videti. Za sada,
nisam jo uvek uspeo da otkrijem da li petao ovu pesmu
ponavlja s vremena na vreme, ili svakog jutra; ili je pak
bila otpevana samo jednom prilikom; ko ga to uje, ili ga
je ikada uo da peva; i da li je reeni jezik ba petlov, ili
je Pesma preneta sa nekog drugog jezika. to se donjeg

prepeva na narodski jezik tie, ne bih li ga uinio to je
mogue vernijim (oko ega sam se dosta namuio), re-
io sam kako je bolje da prevod bude prozni a ne u stihu,
premda se radi o pesnikom delu. Isprekidani, i pokatkad
moda naduti stil, ne treba prebacivati meni; jer je on sa-
glasan sa izvornim tivom: koje tivo u ovom smislu od-
govara jeziku kojim se na istoku posebno slue pesnici.3
Ustajte, smrtnici, probudite se! Dan iznova svie:
istina se na zemlju vraa, i zaludne slike nestaju. Diite
se; ponesite snova teret ivota; vratite se iz sveta lai u
svet istine.
Ovo je as kada svako u svesti pribira sve misli svog
sadanjeg ivota; priziva u seanje stremljenja, ono to
je uio i oko ega se trudio; predvia prijatnosti i muke
sa kojima e se suoiti u toku novog dana. I svako je, u
ovom trenutku vie nego eljan, da iznova nae, makar
samo u svesti, neka radosna iekivanja i mile misli.4 Ali
malo je onih koji su zadovoljni ovom eljom: buenje
teti svima.5 Jadnik se jo nije ni digao, a evo gde ve hrli
u zagrljaj svojoj nesrei. Najslai od svega je onaj san
koji prate radost ili nada! Jedna od njih ostaje netaknuta
do sledeeg svitaja dana; ali onda, ili nestaje ili jenjava.
Kada bi san smrtnika bio veit, i izjednaen sa ivo-
tom; ako bi za dnevne zvezde, zbog opte klonulosti sveg
ivog na zemlji, izostao sav rad; ako se vie ne bi ulo
mukanje goveda po livadama; urlikanje zveri po uma-
ma, ni pevanje ptica u vazduhu; kada bi prestale pele da
zuje, a leptiri da preleu sa cveta na cvet; ako se ne bi uo
nijedan glas, video niti jedan pokret, sem ubor voda,
huanje vetrova i oluja sa svih strana,6 svet bi sigurno bio

beskoristan; meutim, da li bi stoga bilo manje sree, ili
vie bede, negoli to ih danas imamo? Ja pitam tebe, O
Sunce, tvore dana, ti to nadgleda nae budne asove:7
tokom vekova koje si dosad svojim izlascima i zalascima
prevalio preko glave, i kojima si video poetak i kraj, da li
si ikada me ivim stvorovima zapazio bar i jedno blae-
no bie? Od bezbroj dela to ih nainie smrtnici, a koja
si dosad video, misli li ti da je ijedno od njih bilo svrsis-
hodno, zadovoljilo, trajno ili privremeno, samo stvore-
nje koje ga je ostvarilo? Zapravo, moe li da vidi, ili da
li si bilo kad video sreu u okvirima sveta? U kom polju
boravi, u kojoj umi, na kojoj planini, kojoj dolini, mestu
nastanjenom ili pustom, na kojoj planeti od tolikih koje
tvoji plameni zraci obasjavaju i greju? Moda se, na dnu
jazbina, ili duboko pod zemljom, u ponorima morskim
krije od tvog pogleda? Koje ivo stvorenje, koja biljka,
ili bilo ta emu ti udahnjuje ivot, koje bie to nosi
odlike biljnog ili ivotinjskog sveta uestvuje u srei? A i
ti, ti koji si tako rei neumorni din, to hitro, nou, bez
sna i predaha, prelazi neizmerni put koji ti je propisan;
jesi li ti blaen ili nesrean?(2)
Smrtnici, probudite se. Jo uvek niste slobodni od
ivota. Doi e as, kada vas nijedna snaga spolja, ni-
kakav pokret iznutra, nee oteti spokojnome snu; ve
ete u njemu veito i nezasitno poivati. Zasad vam
smrt nije doputena: tek povremeno vam je doputeno,
i to samo za izvesno vreme, neto to je na nju nalik.
Jer ivot ne bi mogao da se ouva kada ne bi bio esto
prekidan. Dugo liavanje od ovog kratkog i razbijenog
sna, po sebi je smrtno zlo i donosi veni pokoj. Takav je

ivot, i da bi se podneo,8 mora se, s vremena na vreme,
pustiti da predahne, da se iznova pribere, i onda ga ob-
noviti, s ukusom, i tako rei, esticom smrti.9
ini se da postojanje svega na svetu ima za svoj je-
dini cilj umiranje. S obzirom da ono to nije postoja-
lo ne moe da umre, stoga sve postojee je nastalo ni
iz ega.10 Svakako, srea nije krajnji cilj postojanja; jer
srea ne postoji. Istina je da iva bia, u svemu to ine
imaju za cilj sreu; ali postii je nee: i u celom svom i-
votu, trudei se, zalaui, i muei se bez prestanka, oni
to zaista ne trpe, i ne napreu se zbog neeg drugog do
da bi postigli taj jedini naum prirode, a to je smrt.
Bilo kako bilo, ivim stvorovima, prvi jutarnji asovi
obino su i najpodnoljiviji. Nije veliki broj onih koji pri
buenju imaju u svesti vesele i radosne misli; ali zato ih
svi stvaraju i grade u tom asu, jer oveji duh u to vreme,
premda bez nekog posebnog i izriitog razloga, uglavnom
tei vedrini i spreman je pre nego u drugo neko vreme da
strpljivo podnosi nedae. Otuda se deava, da ako je neko
pri odlasku na poinak kojim sluajem bio ispunjen be-
znaem, nakon buenja prihvata iznova u dui nadu, bez
obzira koliko to bilo beznadeno. Mnoge line nesree i
muke, mnogi razlozi za brige i strahovanja u tim asovima
izgledaju mnogo manji negoli to se to inilo vee pre toga.
esto, zapravo, brige od prethodnog dana se preziru mal-
tene s podsmehom, kao da su nastale nekom grekom, iz
iste mate. Vee se moe uporediti sa starou; dok rano
jutro je, suprotno od toga, slino mladosti: izvor utehe i
samopouzdanja; a vee je tuno, obeshrabrujue i sklo-
no najgorem.11 Ali, kao i sama mladost u ivotu, ono to

smrtnici doivljavaju svakog dana, kratkotrajno je i prola-
zno; i za njih se dan veoma brzo pretvara u zale godine.12
Cvet mladosti, premda predstavlja najbolje godine
ivota, ipak je jadan. Ne zadugo, pa i ovo siroto dobro
prestaje, kada ivi stvor, posle vie nagovetaja uvidi da
mu sopstveno bie posre; i tek to je mogao da oseti i u
potpunosti upozna svoje moi, a one ve poputaju. Kod
svih smrtnih stvorenja, najvei deo ivota prolazi u vene-
nju. Samo zbog toga to je priroda, u svemu to je stvorila,
usredsreena i usmerena ka smrti, starost ima tako oi
glednu i snanu prevlast nad ivotom i svetom.13 Svaki de-
li univerzuma neumitno hrli ka smrti, udesno predano i
hitrim korakom. Samo sm on kao da je otporan na propa-
danje i klonulost: jer ako s jeseni i u zimu pokazuje nemo
i starost, nita manje zato se sa svakim novim godinjim
dobom podmlauje. Ali, ba kao to smrtnici, premda u
ranim jutarnjim asovima svakoga dana povrate deo svoje
mladosti, ipak iz dana u dan stare i konano nestaju; tako
i svet, koji se i pored toga svakim poetkom godine pod
mlauje, ipak nita manje neprestano stari. Doi e vre-
me, kada e se taj svet i sama priroda, ugasiti. I kao to od
tolikih monih kraljevina i carstava ljudskih, i njihovih
udesnih podviga, koji u druga vremena bejahu i te kako
uveni, danas ne ostade niti kakav beleg niti slava, tako ni
od celog sveta, i bezbroj dogaaja i propasti onoga to ne-
kada bejae stvoreno, nee ostati ak ni kamen na kame-
nu; a nepreglednim prostorom e zavladati samo goli muk
i duboki duboki mir.14 Tako e ovo udesno i strahovito,
sveopte postojanje, pre negoli bude i shvaeno i objanje-
no, ieznuti i biti za sva vremena izgubljeno.(3) 15

Napomene
1
Napisana izmeu 10. i 16. novembra 1824, Pesma divljeg petla
je poslednje delce nastalo te godine, i prema tome poslednje iz orig i
nalnog kruga od dvadeset malih ogleda (operetta) koje je milanski iz
dava Stella objavio 1827. Leopardi je, meutim, promenio redosled i
na kraj stavio Timandera i Heleandera, s namerom da na taj nain
da jednu vrstu postskriptuma i objanjenja. Zapravo, Pesma navodi
na pomisao da je Leopardi pomiljao da ovim delcem okona svoje
pisanje. Tekst koji je zapoet odjecima iz Biblije i Platona teko da
je mogao imati bolji zavretak od apokaliptike vizije. Lirski i us
hien i (premda i ironini) ton; pieva obuzetost poslednjim to je
preostalo u svetu pojedinaca i samom univerzumu, reklo bi se da krije
u sebi (vidi nap. 10) jednu od krajnjih formula na temu smrti koju je
Leopard i ikad dodirnuo, a Pesma predstavlja savrenu zakljunu ka
denc u u tom smislu. Meutim, za sreu, stvari su se tako okrenule, da
su piscu ostavile slobodan put da svoju knjigu obogati sa poslednjih
pet dijaloga.
2
Napomena koju je, uz svoju poslednju reenicu, pisac stavio va
na je stoga, to je u pomenutoj knjizi (tampanoj u Bazelu 1640) Leo
pard i naao izvode iz Targuma (aramejskih parafraza i tumaenja Bi
blije), gde se javljao, i u kojima je opisan pomenuti gallus sylvestris.
3
Leopardi je uio hebrejski i izgleda da je poznavao rabinsku knji
evnost. Preambola nije liena filoloke tananosti pomeane s iron i
jom. to se tie jezika drevnog rukopisa o kome je re, haldejski pri
pada aramejskoj grupi jezika; targumski nosi to ime zbog posebnih
stilskih infleksija, i on haldejskog porekla, a njime su pisani Targumi
(vidi nap. 2); rabinski je moderniji oblik jevrejskog, kojim se slue
rabin i, verski strunjaci; kabalistiki, onaj na kome je pisana kabala,
drevna okultna i alegorika doktrina koja Bibliju tumai magijski u
pog ledu porekla i sudbine stvari; na talmudskom je napisan Talmud,
skup jevrejskih zakona.
U Zib., 2006-7, Leopardi komentarie bogatstvo metafora na he
brejskom, dok u Zib. 3564-8 iznosi da je hebrejska proza bila poetska
zbog svoje nedovoljnosti i elje za njom, i stoga to je jezik raspolagao
turim renikom.
4
Upr. Zib., 151-2.
5
Upr. uveni kraj None pesme.

6
Upr. Usamljeni ivot.
7
Poziv Suncu je segment u osijanovskom duhu. Leopardi je vrlo
verovatno poznavao Makfersonov spev (Poems of Ossian) u originalu,
ali je sasvim izvesno poznavao Cesarottijev prepev Poesie di Ossian,
o emu nalazimo potvrde u Pesmama (Canti), i materijalni dokaz u
Zibaldonu.
8
U originalu, portarla, u znaenju sopportarla.
9
Upr. Zib., 193-4.
10
Upr. Zib., 1341-2 i 1616, u vezi sa nitavilom i poetkom stvari. Me
ut im, meni se ini da se on tako rei igra ovakvim pomislima kako
bi stvorio vrlo vrst paradoks, implicirajui pitanje, Ima li postojanje
[ivot] ikakav smisao? i odgovarajui pozitivno: Da, ima, tako da
bismo mogli umreti! (Patrick Creagh)
11
Upr. Zib., 151-2.
12 U orig. in et provetta (lat. provectus), zaao u godine. Upr. Pa
ssero solitario (st. 21): provetti giorni.
13
Upr. Zib. 4130 (april 1825), gde Leopardi direktno upuuje na dva
delca: na ovo, i na Razgovor Prirode s jednim Islananinom.
14
Upr. Beskonanost, st. 5-11.
15
Primedba (3) Leopardijeva uz ovaj tekst nije mnogo komentarisa
na od strane kritike, premda je dosta zbunjujua. Meutim, ovde emo
citirati Patrika Krejga, koji je i sam pesnik: Reskirajui, pokuau da
objasnim jedan paradoks, i dajem jedno tumaenje barem u skladu sa
Leopardijevom misli. ivot (postojanje) predstavljalo bi zaista pravi
ivot kada bi se [ovaj] iveo u sadanjosti, to se nikada ne deava:
ivljenje je uvek bilo prolost ili budunost. Budunost ne postoji, ali i
ivot koji je proao, u svoje vreme bio je prolost ili budunost, i zbog
toga nije ni postojao, i u ovom smislu nikada nije imalo poetka. Fi
lozofski govorei zato to je [postojanje] vieno u svetlu ledene ist i
ne lieno zabluda seanja ili nade.

APOKRIFNI ODLOMAK
STRATONA IZ LAMPSAKA1
Re unapred
Ovaj odlomak, koji sam iz duga vremena preveo sa
grkog na narodni jezik, uzet je iz jednog starog rukopi-
sa naenog pre nekoliko godina, a koji se jo uvek moda
nalazi u biblioteci kaluera na Svetoj Gori.2 Dajem mu
naziv Apokrifni odlomak, jer kao to svako moe da vidi,
ono to je izneto u poglavlju o kraju sveta, moglo je biti
napisano samo pre ne mnogo vremena, dok je Straton
iz Lampsaka, filozof peripatetiar, zvani Fiziar, iveo
trista godina pre hrianske ere.3 Sa druge strane, istina
je da je poglavlje o poreklu sveta u skladu sa ono malo
filozofovih misli to su nam ostale na stranicama anti-
kih pisaca. I prema tome, moglo bi se verovati kako je
prvo poglavlje, tavie moda i poetak drugog, zaista
napisao Straton; ostatak je dodao neki ueni Grk, ne pre
prolog veka. Neka o ovome sude obrazovani itaoci.

O poreklu sveta
Materijalne stvari, budui da sve odreda propadaju
i doivljuju kraj, isto tako su imale i svoj poetak. Me-
utim, sama materija nije imala nikakav poetak, to e
rei da postoji po sebi ab eterno. Jer ako vidimo da ma-
terijalne stvari rastu, smanjuju se, i konano raspadaju,
moemo zakljuiti da one po sebi nisu ab eterno, ali da su
bile zapoete i sazdane; sa druge strane, naprotiv, da ono
to se nikada ne razvija, ili nikada ne iezava, moramo
zakljuiti da nikada nije bilo ni zapoeto i ne proizlazi ni
iz ega.4 I svakako, ni na koji nain ne bi se moglo doka-
zati da je od ove dve postavke, ova tana, a ona pogrena.
Meutim, poto smo sigurni da je ona prethodna tana,
moramo to dopustiti i ovoj drugoj. Sada vidimo da se
materija nikada ni najmanje ne poveava, niti se njen i
najmanji deo gubi, tako da ta ista materija, nije podvrg
nuta unitenju. Iz ovog razloga, razni naini postojanja
materije koje moemo videti kod, kako ih mi zovemo
materijalnih tvorevina, prolazni su i kratkotrajni; opte
uzev, meutim, u celini tvari nije primetan nijedan znak
da je imala poetak, ili da su joj zbog postojanja bili po-
trebni, ili su joj sada potrebni bilo koji razlozi ili snaga
koja ne bi bila njena. Svet, to e rei postojanje tvari na
jedan odreeni nain, neto je to je imalo svoj poetak i
prolaznost.5 A sada emo govoriti o poreklu sveta.
Materija [tvar] u optem smislu, a biljke i ivi stvoro-
vi posebno, sadri u sebi prirodno jednu ili vie od sops
tvenih snaga, koje je pokreu i potiskuju neprestano i na
razne naine. Ove snage mi moemo da naslutimo, pa

ak i imenujemo po njihovim dejstvima, ali same njih ne
moemo znati, niti pak otkriti njihovu prirodu. A ne mo-
emo znati ni da li ta dejstva koja mi pripisujemo jednoj
te istoj snazi, u stvari proistiu iz jedne ili vie njih, i da li
nasuprot, ove snage koje mi oznaavamo raznim imeni-
ma su zaista razliite, ili je to jedna te ista snaga. Na isti
nain kao to svakog dana upotrebljavamo razne nazive
da bismo oznaili jednu te istu strast ili snagu u oveku:6
na primer, astoljublje, ljubav prema odreenom zado-
voljstvu i slino, koji su ponekad svako za sebe izvor dej-
stava ponekad sasvim suprotnih onim drugim, dok su u
stvari jedna te ista strast, to jest ljubav prema sebi, koja
postupa u raznim sluajevima na razliit nain.7 Ove
snage, dakle, ili bi trebalo rei ova snaga materije, pokre-
nuta, kao to smo rekli, i neprestano potiskivana stvara
od materije bezbroj stvorenja, to e rei da ovu na raz
ne naine preinauje. Ova stvorenja, uzeta kao celina,
podrazumevajui da su podeljena po odreenim rodo-
vima i vrstama, i meusobno povezana izvesnim redom
i izvesnim odnosima proisteklim iz same njihove priro-
de, zovu se svet. Ali, s obzirom na to to se reena snaga
nikada ne zaustavlja, i preobrauje materiju, tako i ova
stvorenja, koje ona neprestano oblikuje, na isti nain ih i
razara, stvarajui od njihove tvari nove tvorevine. Na taj
nain, sve dok se rodovi i njihove vrste, uprkos pojedi-
nanom razaranju odravaju, a poredak i prirodni odno-
si, u celosti ili delimino, ne menjaju, kae se da taj svet
traje. Meutim, bezbroj svetova u beskrajnome prosto-
ru venosti, nakon to su trajali due ili krae vreme, na
kraju su iezli, a u tim neprestanim preokretima tvari,

izazvanih od strane reene snage, rodovi i vrste koje su
inile te svetove nestali su, a odnosi i ustrojstvo koji su
njima vladali pretvorili ni u ta. I pored svega, materi-
ja se zbog toga nije smanjila ni za jednu esticu, ve su
samo ti pojedinani naini postojanja propali, pri emu
je svaki od njih zamenjen, to jest novim svetom, a koji su
se svetovi smenjivali, jedan za drugim.
O kraju sveta
Ovaj svet, kome ovek pripada i koji ini jednu od
njegovih vrsta, koliko on ve traje raunajui do dana-
njeg dana, mi to s lakoom ne bismo mogli rei, kao to
ne moemo rei ni koliko dugo e on jo trajati. Zakoni
koji njime upravljaju izgledaju nepromenljivi, a takvima
ih i zamiljaju, jer se oni tek malo-pomalo menjaju, a to
uzima neshvatljivo mnogo vremena, tako da je njihovo
menjanje teko dostupno naem saznanju, a o ulima
ljudskim i da ne govorimo. Ovo vremensko trajanje, bez
obzira na njegovu duinu, nitavno je u poreenju sa
venim trajanjem tvari. Mi u ovom postojeem svetu vi
dimo stalno propadanje pojedinaca i neprestano preo
braavanje stvari iz jedne u drugu; meutim, stoga to
se razaranje bez prestanka nadoknauje proizvodnjom,
a rodovi opstaju, postoji uverenje da ovaj svet ne sadri
u sebi, niti e sadrati bilo kakav razlog zbog koga bi tre-
bao ili morao da pokae neki znak propadanja. I pored
toga, moemo zakljuiti i suprotno od toga, i to iz vie
od jednog razloga za sumnju; izmeu ostalih, ovih.8
Poznato nam je da je zemlja, neprestano se okreui
oko svoje ose, sa delovima bliim polutaru koji se uda

ljuju od sredita, i delovima blizu polova koji tee ka sre-
ditu, promenila i stalno menja svoj oblik, i da je svakoga
dana sve vie nabreknuta u blizini polutara, dok je suprot
no od toga, blizu polova, sve vie potisnuta. Zbog ovoga,
dakle, mora doi do toga da nakon izvesnog vremena,
trajanje inae po sebi izraunljivo, nije dostupno ove
ku; zemlja e se sa obe strane polutara istanjiti na takav
nain da e se loptasti oblik svesti na tanku okruglu plo-
u. Ovaj disk, i dalje se bez prekida okreui oko svoga
sredita, budui sve tanji i tanji i proireniji, vremenom, s
obzirom da se svi njegovi delovi udaljuju od centra, naj-
zad e se nai s otvorom u sredini, koji otvor, poveavaju-
i se iz dana u dan, na taj nain e dobiti prstenasti oblik,
i na karaju se raspasti u komade, koji e se sa svoje strane,
izaavi iz zemljine orbite, izgubiv tako kruno kretanje,
strmoglaviti na sunce, ili moda na neku planetu.
Za potvrdu ove tvrdnje mogli bismo da uzmemo
kao primer Saturnov prsten,9 oko ije prirode fiziari10
ne mogu da se sloe. Makoliko bila nova i dosad neu-
vena, ne bi nuno morala biti i neverovatna pretpostav-
ka da je taj prsten bio jedna od manjih planeta pratilja
Saturnov ih; onda, spljotena i potom provaljena u sre-
dini, iz razloga koje smo izneli u vezi sa zemljom, ali
mnogo bre, budui sastavljena od ree i meke tvari,
ispala je iz svoje krune putanje i pala na planetu Sa-
turn, koja je zahvaljujui svojoj privlanoj sili mase i
sredita uspela, ba kao to zapravo i vidimo, da je za-
dri oko svoga centra. U potpunosti je zamislivo, da
ovaj prsten, ne prestajui da se kree, kao to i ini, oko
svog sredita, sada istovetnim sa onim Saturnove lopte,

postaje sve tanji i da se iri, dok se prostor izmeu njega
i netom reene lopte poveava, premda se ono moe do-
gaati isuvie sporo da bi takve promene ovek mogao
da zapazi i bio sa njima upoznat, pogotovu s obzirom na
udaljenost. Ovo se, da li ozbiljno ili iz ale, pria kada je
u pitanju Saturnov prsten.11
Sada, ova promena zemljinog oblika za koju znamo
da se desila i da se deava svakoga dana, bez ikakve sum-
nje, iz istih razloga deava se i svakoj od ostalih planeta,
samo to kod njih ova nam ne pada toliko u oi, kao to
je to sluaj kada se radi o Jupiteru; i ne samo planete koje
se slino zemlji okreu oko sunca, ve se isto to nesum-
njivo deava svim planetama za koje imamo sve mogue
razloge da verujemo kako gravitiraju oko svake zvezde.
Zbog toga, na isti nain koji smo zamislili kada se radi-
lo o zemlji tokom odreenog vremena, sve planete koje
su se po sebi raspale, moraju da se sunovrate, neke na
sunce, a druge na svoje zvezde. U tom plamenu, oito je
da e ne samo izvesni pojedinci, ve uopte svi oni ro-
dovi i vrste koji sada obitavaju na zemlji i na planetama,
biti uniteni, da se tako izrazimo, u samom korenu. Ovo
su verovatno sline pretpostavke koje su u svojoj svesti
imali filozofi, kako grki tako i varvarski, koji su tvrdili
da ovaj svet na kraju mora nestati u plamenu.12 I poto
znamo da se sunce isto tako okree oko svoje ose, i da
tako mora biti i sa zvezdama, proizlazi da e vremenom,
i ono i one, nita manje od planeta, morati da se raspad-
nu, a njihov plamen raspri u prostoru. Na ovaj nain,
dakle, kruno kretanje svetskih kugli, koje predstavlja
najvaniji deo postojeih prirodnih zakona, i tako rei

poetak i izvor ouvanja ove vasione, bie isto tako ra-
zlog razaranju same te vasione i reenih zakona.
Sa raspadom planeta, zemlje, sunca i zvezda, ali ne
i njihove materije, iz ove e nastati nova stvorenja, koja
e se razlikovati po novim rodovima i novim vrstama, i
u skladu sa veitim snagama materije, nastae novi po-
redci stvari i jedan novi svet.13 Ali u vezi sa prirodom tog
sveta i njegovih poredaka, kao zapravo i bezbroj drugih
koji su jednom postojali, i beskrajnog broja koji e tek
postojati u budunosti, mi nismo u moi da pravimo
ak ni daleke pretpostavke.

Napomene
1
Ovaj mali ogled nastao je, po svoj prilici, u Bolonji, u jesen 1825,
premda je objavljen tek dvadeset godina docnije, kao prvi dodatak ve
od ranije postojeem krugu. Uzevi u obzir da su operette iz 1824. nas
tale u brzom nizu jedna za drugom, plod razmiljanja i ideja koje su se
taloile godinama, ovaj ogled odraava pievu stalno rastuu brigu i
elju da izrazi svoj materijalistiki pogled na svet. Leopardijeva lite
rat ura je iroka: Epikur, Pismo I Herodotu, i naroito Pismo II Pitoklu;
meut im, strogo uzev, njegov izraeni materijalizam je na liniji Fonte
nela, barona DHolbaha i francuskih mislilaca XVIII veka. Meutim,
krit ik a ukazuje na to da Leopardijeve ideje zapravo ne odraavaju ono
to je nama poznato u vezi sa Stratonom iz Lampsaka. Iz zapisa u Zib.
4248 (sistem Stratona iz Lampsaka, koji sam izneo u jednom del
cu napisanom u tu svrhu) moemo zakljuiti da je Leopardi mislio
suprotno. Bilo kako bilo, Timpanaro (str. 224) umesno primeuje:
Ostaje injenica da je izbor ove linosti bio vezan za materijalizam i
ateizam: Straton je negirao bilo kakvu ulogu bogova u nastanku sve
ta, a ak je i za Demokritovu fiziku smatrao da je puna fantastike i
liena naune strogosti.
Protagonist Odlomka nije, dakle, ovek, ve tvar materija; i
dok ivi stvorovi igraju malu ulogu, ovek kao takav se skoro i ne
pom inje. Zbog toga u ovom delcu nema nieg izravno moralnog, i
ovde je ak izostavljen i nagovetaj o oveanstvu, to nije bio sluaj,
recimo, u avolku i Patuljku: svet bez ljudi je ovde vien u kos
mik im srazmerama. Dodajemo, da je ovaj tekst napisan u vreme
kada je pisac bio na izvestan nain mentalno iznuren nakon napora
iz 1824, kada je izjavio kako je izgubio interesovanje za oveanstvo
(vid i npr. pismo Vieusseux-u od 4. marta 1826), i za sebe rekao da je
grob koji se kree (Zib. 4149, 3. novembar 1825); u vreme kada su svi
njegov i zapisi bilo isto filoloke prirode.

2
Leopardi je bio struan imitator, kao u navodno prevedenoj
Himni Neptunu (1816). Drugi primeri ovog roda, u ovoj knjizi, bili bi
Ksilografi i Pohvala pticama.
3
Straton iz Lampsaka (umro posle 1827. p.n.e.), Teofrastov nas
ledn ik u voenju peripatetike kole. Aristotelovac u mnogo kom
pog ledu, zastupao je pre svega postavku da se prirodni procesi mogu
objasn it i iskljuivo prirodnim uzrocima, a ne bilo kakvim ueem
bogova.
4
Upr. Platon, Fedar, XXIV.
5
Rani primer pievog interesovanja po ovom pitanju, moe se na
i u Zib., 629-33.
6
Leopardi ovde ima u vidu DHolbachovu, Systme de la nature.
7
Upr., na primer, Zib. 149-50 (sve ljudske emocije potiu iz ljubavi
prema sebi prilagoenoj na razne naine), i 2490-1 (ne postoji strast
koja ne bi bila samoljublje); uporedi takoe Priroda i Dua, nap.7.
8
Fubini (str. 235) upuuje na Fontanelle-ove Entretiens sur la plura
lit des mondes, 5e soir (Razgovori o viestrukosti sveta, 5. vee).
9
Upr. u vezi sa ovim gl. IV u Storia dellAstronomia (Istorija ast ro
nom ije).
10
U originalu i fisici; termin je u Leopardijevo vreme imao ire zna
enje, kao u Fiziaru i Metafiziaru.
11
U ovom odlomku Leopardi ima u vidu prozaistian Galilejev tip
proze.
12
Heraklit, stoiari, indijski filozofi, eritrejska Sibila itd. (Ga
limbert i). Vidi takoe Zib. II 1079-80.
13
Odjek iz Otkrov. 21,1: I vidjeh nebo novo i zemlju novu itd.
Uen i Grk iz Rei unapred bi verovatno zapazio ovu vezu.

RAZGOVOR IZMEU
TIMANDRA I HELEANDRA1
Timander: elim, a i primoran sam da vam isk re

no kaem. Sr i cilj vaeg pisanja i vaeg naina izraa
vanja, meni se ini za osudu.
Heleander: Sve dok ne budete tako mislili i o mo
jim postupcima, mene to mnogo ne pogaa; jer rei i
pisanje nemaju veliku vanost.
Timander: to se vaih postupaka tie, ja tu ne bih
imao ta da vam prebacim. Znam da drugima ne inite
dobro zato to to ne moete, i vidim da ne inite zlo zato
to to ne elite. Meutim, kada su u pitanju rei i ono
to piete, ja vas drim vrlo odgovornim, i ne slaem se
sa vama da ove stvari danas nemaju bogzna kakv u vred-
nost, jer na sadanji ivot ne sastoji se, moe se rei, u
neem drugom. Ostavimo za sada rei, i da porazgova
ramo o pisanju. Tom vaem stalnom prebacivanju i ru
ganju ljudskome rodu, to je pre svega van mode.
Heleander: I moj mozak je van mode. I nije nita
novo da se deca raaju na oca.

Timander: A nee biti nita novo i ako vae knji
ge, kao sve to se sukobljava sa ustaljenim tokovima, ne
budu imale uspeha.
Heleander: Nikakva velika teta. Ako nita dru
go, nee ii da prosjae hleb od praga do praga.
Timander: etrdesetak ili pedesetak godina rani
je, filozofi su se loe izraavali o ljudskoj rasi; meutim,
u ovom veku, ine neto sasvim suprotno.
Heleander: Mislite li vi da su pre etrdesetak ili
pedesetak godina, filozofi,2 govorei o ljudima, lagali ili
kazivali istinu?3
Timander: Vie i ee istinu negoli la.
Heleander: Da li verujete da se u ovih etrdeset ili
pedeset godina ljudski rod promenio suprotno od onoga
to je bio pre toga?
Timander: Ne verujem; ali to nita ne menja od
onog to smo rekli.
Heleander: Zato nita ne menja? Moda je pos
tao silniji, ili se popeo na drutvenoj lestvici; tako da su
pisci danas prinueni, ili duni da ga potuju?
Timander: Mi se alimo, a pitanje je ozbiljno.
Heleander: Nego, da se mi vratimo na na predmet,
meni nije nepoznato da su ljudi u ovom veku, inei zlo
svome rodu na nain iz davno prolih vremena, ipak i po-
red toga govorili dobro o njemu, to je suprotno od onoga
to se deavalo u prolom veku. Meutim, ja koji ne inim
zlo ni sebi slinim ni neslinim, ne verujem kako sam sada
obavezan da protiv svoje savesti priam dobro o drugima.
Timander: Vi ste ipak duni, kao i svi drugi, da se
potrudite i budete od koristi svojoj vrsti.

Heleander: Sigurno, ali ako vrsta kojoj pripadam
meni ini sve ono to ne treba, ne vidim kako sam ja to
duan da postupam onako kako vi velite. Ali, pretposta
vimo da jesam duan. ta mi je initi, ako ve nita ne
mog u da uradim?
Timander: Ne moete, a i mali je broj onih koji mo
gu da uine neto svojim postupcima. Meutim, pisa
njem, moete da budete od koristi, i morate. A ne moe
se biti od koristi knjigama koje uopte neprestano zagri-
zaju oveka; tavie, tako se zaista nanosi velika teta.
Heleander: Slaem se da tako koristi nema, ali ni
tete. Nego, da li vi verujete da se moe biti od koristi
ljudskoj vrsti?
Timander: Ne samo ja, ve to veruje celi svet.
Heleander: Kojim knjigama?
Timander: Raznih vrsta; ali moralnim delima po-
sebno.
Heleander: To celi svet ne veruje; jer i ja, izmeu
ostalih, to ne verujem; kao to je jedna ena odgovori-
la Sok ratu.4 Ako bi bilo koja knjiga o moralu5 mogla biti
korisna, mislim da bi tu najbolje proli pesnici: kaem
pesnici, uzimajui ovu re u njenom irem smislu; to e
rei knjige koje su namenjene da pokrenu matu; a tu ne
prav im nikakvu razliku izmeu proze i stihova. Elem, ja
imam vrlo malo potovanja za takvu vrstu poezije, koja
kada se proita i o njoj razmisli, u svesti itaoca ne ostav
lja takvo plemenito oseanje, koje ovoga u toku od pola
sata, ne bi spreilo da pomisli neto nisko, ili da ne uini
neto nedostojno. Ali, ako italac izda svog najboljeg pri-
jatelja, jedan sat posle takvog itanja, ja neu zbog toga

prezreti tu pesmu: jer na taj nain morao bih da prezrem
najlepe, najtoplije i najplemenitije pesme na svetu. A
onda, iz ovoga bi iskljuio i itaoce koji ive u velikim
gradovima: koji makar i imali priliku da itaju paljivo,
nee imati od toga ni onih pola sata, niti e ih to odue-
viti ili uzbuditi, bez obzira na vrstu poezije.6
Timander: Vi govorite kao i obino, sa zlobom, i
tako skreete panju da vas drugi redovno veoma loe
primaju, i da sa vama nita bolje postupaju: jer ovo je
najei razlog za zlovolju i omalovaavanje koje neki
izraavaju prema sopstvenoj vrsti.
Heleander: Zaista, ja i ne kaem da su se ljudi
prema meni lepo odnosili ili odnose: tim pre to bih na
taj nain sebe istakao kao jedinstven sluaj. A nisu mi
naneli ni neko naroito zlo: jer nemajui bilo kakve zah
teve prema njima, a budui ni u kakvom suparnitvu sa
njima, ja se nisam ni izloio njihovim uvredama vie ne-
goli to je to bilo potrebno.7 Kaem vam, i u to vas uve-
ravam, da s obzirom da znam i sasvim jasno vidim kako
ni najmanje ne umem da inim ono to se od nekog zah
teva kako bih bio prijazan prema svetu; kao i da sam do
krajnosti nesposoban da optim sa drugima, pa ak i da
se snaem sa sopstvenim ivotom, bilo zbog toga to
sam sm kriv, ili to je to sama moja narav; ipak, ako bi
se svet ponaao prema meni bolje nego to to ini, ja bih
ga manje cenio od onog kako ga zapravo cenim.
Timander: Prema tome, vi ste tim pre za osudu:
jer mrnja, i elja, da tako kaemo, za osvetom svetu,
ukoliko je neko bio pogreno uvreen, imala bi i nekak
vo opravdanje. Ali za vau mrnju, prema onome to ka

ete, nema nikakvog posebnog razloga; ukoliko se ne bi
radilo o uobiajenom i bednom astohleplju da se stek
ne glas ovekomrsca, i bude kao Timon,8 to bi bila elja
sama po sebi gnusna, naroito strana ovom veku, pre
danom pre svega ovekoljublju.9
Heleander: to se astoljublja tie, nema nikakve
potrebe da vam odgovaram, jer sam ve rekao da ja od
sveta nita ne elim: i ako vam se ovo ini neverovatnim,
premda je istinito, morate mi barem verovati da mene
astohleplje ne podstie da piem ono to danas, kako
sami tvrdite, donosi pogrdu a nikako hvalu onom koji
pie. Od mrnje prema celoj naoj vrsti, oseam se toli
ko daleko, da ne samo neu, ve i ne mogu da mrzim one
koji me posebno vreaju; tavie, ja sam u potpunosti
nesposoban i nedostupan za mrnju. to ne predstavlja
mali deo moje nepodatnosti za optenje sa svetom. Ali
ja tu ne mogu bogzna ta: poto uvek mislim da obino
onaj koji sebe ubeuje, da time to ini bilo kome nepri
jatnost ili neko zlo, ini to stoga to mu to odgovara ili
priinjava zadovoljstvo; on navodi sebe na vreanje, ne
zato da bi naneo zlo drugome (jer to zaista nije cilj nijed
nog mogueg postupka ili pomisli), ve da se priini do-
bro sebi, to je prirodna elja, koja ne zasluuje mrnju.
Osim toga, kada kod drugog primetim neki nedostatak
ili krivicu, pre nego to ponem da se zgraavam, osv r
nem se da ispitam sebe, pretpostavljajui da sam i sm
u odgovarajuim prilikama i okolnostima; i poto uvek
naem da sam umrljan, ili kadar da uinim iste takve
greke, nemam srca da se zbog toga nerviram. Uvek
ostavljam mesta da se rasrdim onda kada vidim neku

izopaenost koja je strana mojoj naravi, ali koju do da-
nas nisam mogao da zapazim. Na kraju, saznanje o tati-
ni svega ljudskog, stalno mi je u svesti, tako da nisam u
stanju da se borbeno zaloim za bilo koju od njih; a gnev
i mrnja mi se ine strastima mnogo veim i snanijim,
nego to to odgovara krhkosti samog ivota. Vidite li sa
mo koliko je veliki prostor koji razdvaja Timona od me
ne. Timon, koji je mrzeo i klonio se svih, voleo je Alki
bijada, i samo se njemu ulagivao, to je donelo mnoga
budua zla njihovoj zajednikoj otadbini.10 Ja, ne mrze
i ga, mnogo bih se vie klonio njega negoli ostalih, upo-
zorio bih graane na opasnost, i pomogao im da se iz nje
izvuku. Neki kau da Timon nije mrzeo ljude, ve zveri
u ljudskom obliku. Ja ne mrzim ni ljude ni zveri.
Timander: Ali nikog i ne volite.
Heleander: ujte, prijatelju moj. Ja sam roen da
volim, voleo sam, i to moda sa takvom privrenou
koliko je ova mogua kod ivih bia.11 Danas, prem-
da jo nisam doao, kao to vidite, u stanje ohlaenih
strasti, a ni mlakih, nimalo se ne stidim rei da nikog ne
volim, sem samog sebe, i to zato to priroda tako zahte-
va,12 premda to je mogue manje. I pored svega toga,
navikao sam, a i spreman da lino patim, pre nego to
bih postao razlog da neko zbog mene pati. I to se ovoga
tie, iako niste ba najbolje obaveteni o mojim ivot-
nim navikama, verujem da mi ipak moete biti svedo-
kom.
Timander: To vam ne mogu porei.
Heleander: Tako da ja, to se mene tie, ostavlja-
jui po strani obzire prema samom sebi, ne proputam

da svetu pruim ono najvee, tavie jedino dobro koje
sam sveden da elim samome sebi, to jest da ne patim.
Timander: Meutim, da li izriito priznajete da
ak uopte ne volite ni na rod?
Heleander: Da, izriito. Ali kao i sve drugo, kada
bih se ja pitao, ja bih one koji su krivi kaznio, premda ih
ne mrzim; tako, kada bih mogao, ja bih uinio sve u svo-
joj moi za vrstu kojoj pripadam, premda je ne volim.
Timander: Dobro, neka tako i bude. Ali, na kraju,
ako vas ne nagone nepravde koje su vas pogodile, ni mr-
nja, a ni astohleplje, ta vas to onda navodi da piete
na ovaj nain?
Heleander: Razne stvari. Kao prvo, injenica da
ne podnosim nikakvo pretvaranje i prikrivanje: kojima
ponekad popustim u razgovoru, ali u onome to piem
nikada; jer ja esto govorim zato to je to nuno, dok za
pisanje ne postoji nikakvo moranje; i kada bih imao da
kaem ono to ne mislim, to mi ne bi ba mnogo pomo-
glo da ne lupam glavu nad hartijom. Svi ueni ljudi se
smeju onima koji danas piu na latinskom, jeziku kojim
niko ne govori, a malo ga ko razume. Ne vidim zato
ne bi bilo isto tako smeno, i ovo veito pretpostavlja-
nje koje se sprovodi u pisanju i govoru, o postojanju
izvesnih ljudskih odlika za koje svi odreda znaju da ih
vie nema kod onih koje je mati rodila, i nekim ideali
zovanim ili fantastinim biima, nekad davno-davno
oboavanim, koja u sebi uopte ne cene ni oni koji ih
pominju, niti oni koji su uli da su ova pomenuta.13 Da
neko upotrebljava masku ili se preruuje da bi prevario
druge, ili da ga ne bi prepoznali; to mene ne udi: ali da

svi idu okolo sa istovetnom maskom na licu, i prerueni
na isti nain, niko nikoga ne obmanjujui, i vrlo dobro
se meusobno prepoznavajui, za mene je to detinjarija.
Skinu li maske, i ostanu li u svojim odelima, utisak se
nee promeniti, a oni e se oseati bolje. Jer, na kraju
krajeva, ovo neprestano pretvaranje, uz to i beskorisno,
i ovo stalno predstavljanje jedne linosti koja je sasvim
razliita od tvoje, ne moe se obavljati bez smetnji i veli-
kih neprijatnosti. Da su ljudi iz primitivnog stanja, usa-
mljenikog i divljeg, preli na savremenu civilizaciju u
jednom skoku, a ne postepeno; verujemo li mi da bi se u
jezicima nale imenice za napred pomenute stvari, kao
i navika kod naroda da te imenice svaki as ponavlja-
ju? Zapravo, mene ovaj obiaj podsea na jedan od onih
dnevnih obreda ili postupaka, veoma dalekih od dana-
njih obiaja koji se i pored svega odravaju silom navi-
ka. Meutim ja, koji nisam u stanju da se prilagodim
obredima, ne mogu to ni kada je u pitanju navika; i pi-
em na savremenom jeziku, a ne na onom iz trojanskih
vremena. Kao drugo, ja u svojim spisima ne idem toliko
za tim da ujedem nau vrstu, koliko da se poalim na
usud.14 Mislim da nita nije oiglednije i opipljivije od
neizbene nesree sveg ivog. Ako ta nesrea nije prava,
sve je lano, i onda da dignemo ruke od ovog, kao i od
svakog drugog raspravljanja. Ako je prava, zato mi ne
bi bilo doputeno da se na nju slobodno i otvoreno a-
lim, i kaem, ja patim? Ali, kada bih se plaui alio (a
ovo je trei razlog koji me pobuuje), dosadio bih i to
ne malo drugima, a i samom sebi, potpuno uzaludno.
Smejui se naim zalima, ja u tome nalazim neku utehu;

i na isti nain omoguujem to i drugima. Ako mi to nije
dato, ipak i dalje smatram izvesnim da smejanje naim
zalima je jedina korist koju iz toga moemo da zvue-
mo, i jedini lek koji se u tome moe nai. Pesnici kau da
oajanje ima na usnama uvek jedan samotni osmeh. Ne
treba misliti kako ja ne saoseam sa ljudskom nesreom.
Ali poto nema te sile koja bi tu mogla pomoi, nikakvo
umee, nikakav trud, bilo kakav sporazum, cenim da je
mnogo dostojnije oveka i jednog plemenitog oajanja,
da se smejem optim zalima, negoli da se prepustim uz-
disajima, suzama, i ciim sa ostalima, ili ih podstiem
da to ine.15 Na kraju, preostaje mi da kaem, da ja nita
manje od vas, i isto toliko koliko bilo ko drugi, elim
dobro svojoj vrsti uopte, ali se niukom sluaju mogu
tome da nadam; i ne umem da se radujem nekim lepim
iek ivanjima, kao to vidim da to ine mnogi filozofi
u ovom veku; i moje oajanje, budui potpuno i trajno,
zasnovano na vrstom sudu i izvesnosti, ne ostavlja mi
mesta ni za kakve snove i srena matanja u pogledu bu-
dunosti, niti pak snano srce kako bih preduzeo bilo
ta to bi moglo da ih ostvari. Vi vrlo dobro znate da
ovek nije spreman ni da pokuava neto za ta zna ili
veruje da mu nee poi za rukom; a i kada pokua, ini
to nerado i sa nedovoljno snage; i da piui drugaije i
suprotno od sopstvenog uverenja, bilo ono makar i po-
greno, nikada nee biti napisano neto to bi bilo do-
stojno panje.
Timander: Ali sopstveno miljenje valja promeni-
ti onda kada je u suprotnosti sa onim pravim; kao to je
to sluaj sa vaim.

Heleander: to se mene tie, ja sudim da sam ne-
srean, i znam da se u ovome ne varam. Ako ostali nisu,
ja im na tome od sveg srca estitam. Ja sam sem toga si
guran da se nesree neu osloboditi, pre smrtnoga asa.
Ukoliko drugi za sebe gaje drugaiju nadu, ja se na sli-
an nain radujem.
Timander: Svi smo mi nesreni, i svi su to bili: i
ver ujem da se neete ponositi ovom svojom milju kao
jednom od sveijih. Meutim, ljudska sudbina se moe
znatno poboljati u poreenju sa dananjim njenim sta-
njem, kao to se neizrecivo popravila od onog ranijeg.
Vi kao da se ne seate, ili ne elite da se setite da je ovek
usavriv.16
Heleander: Da je usavriv verovau vam na re;
ali da je ve savren, a to je ono to je od najvee vano-
sti, ne znam zaista kada u u to poverovati, i na iju bi
to bilo re.
Timander: Jo nije dospeo do savrenstva, zbog
kratkog vremena; meutim, sumnje nema da e ga pos
tii.17
Heleander: Ni ja u to ne sumnjam. Ovih neko-
liko godina koje su minule od poetka sveta do dana-
njeg dana, nisu mogle biti dovoljne; i ne treba izraavati
sud o naravi, sudbini i sposobnostima oveka: jer pored
toga imao je on i drugo ta da radi. Meutim, sada je
obuzet samo usavravanjem nae vrste.18
Timander: Svakako, na tome se veoma nastoji u
celom civilizovanom svetu. I imajui u vidu bogatstvo
i efikasnost sredstava pri ruci, od kojih su oba odskora
neverovatno porasla sasvim je verovatno da e taj cilj u

razumnom roku i biti postignut: i ova nada nije od male
fajde kada su u pitanju korisna preduzetnost i dela koje
ona podrava i stvara. Stoga, ako je oduvek bila tetna i
pogrena, danas je krajnje tetno i ogavno isticati to va
e oajanje i ulivati uverenje ljudima o neizbenosti nji-
hove bede, o uzaludnosti ivota, slabosti i beznaajnosti
njihove vrste, kao i o zloudnosti njihove prirode: to
moe samo da ih dovede do stanja malodunosti; oduz-
me im samopotovanje, prvi osnov asnog, korisnog i
slavom ispunjenog ivota, i da ih uz to odvrati od toga
da se postaraju o sopstvenom dobru.
Heleander: Ja bih da mi vi sasvim jasno kaete,
ini li se vama da je ono to ja mislim i kaem o nesrea-
ma oveanstva, istina ili la.
Timander: Vi se iznova hvatate svog najdraeg
oruja; i kada bih vam ja poverio da je ono to kaete is
tina, mislite li da ste time postigli pobedu. Sada u vam
odgovoriti, da svaku istinu ne bi trebalo propovedati
svima, niti pak uvek.
Heleander: Molim vas lepo, budite ljubazni pa
odgovorite na jo jedno moje pitanje. Ove istine koje iz
riem, ali ih ne propovedam, jesu li one osnovne, ili tek
dodatne istine?
Timander: Ja, ako mene ve pitate, mislim da su
one od sutastvene vanosti u sveukupnoj filozofiji.
Heleander: Dakle, ogromno se varaju oni koji go
vore i propovedaju da se savrenstvo ovekovo sastoji u
spoznaji istine, i da sva njegova zla proistiu iz pogre-
nog miljenja i neznanja, i da e ljudski rod biti kona-
no srean onda kada svako ili veina sveta bude saznala

istinu, i samo na osnovu nje bude usmeravala svoje i-
vote. A ovo vam kau nita manje i svi antiki i savreme-
ni filozofi. Meutim, eto, po vaem miljenju, one istine
koje predstavljaju sutinu vascele filozofije, valjalo bi sa-
kriti od veeg dela oveanstva; a verujem i da biste se
lako sloili sa tim kako bi valjalo da niko za njih i ne zna,
ili da budu zaboravljene: jer kada bi se za njih saznalo, i
kada bi ih ovek nosio u srcu, nema sumnje, one bi samo
mogle da budu tetne. To je isto kao kada bi se reklo da
filozofiju treba iskoreniti iz sveta. Meni nije nepozna-
to da je krajnji zakljuak koji se moe izvesti iz prave i
savrene filozofije taj da ne treba filozofirati. Iz ega se
zakljuuje, na prvom mestu, da je filozofija nekorisna,
jer da bi se uzdralo od filozofiranja, za to nije nuno
biti filozof; na drugom mestu, ona je veoma tetna, jer
do ovog poslednjeg zakljuka se dospeva iskljuivo o
sopstvenom troku, a kada se ve jednom utuvi, ne mo
e se primeniti; jer nije u vlasti ljudi da zaborave istine
koje znaju, i pre e se ovek otarasiti bilo koje navike
sem one da filozofira. Sve skupa filozofija, nadajui se i
obeavajui na poetku da e nai leka naim zalima, na
kraju se svodi na elju da uzalud pomogne samoj sebi.19
Poto je sve to tako, ja vas pitam zato treba verovati da
je sadanje vreme vie sklono i blie savrenstvu od mi-
nulih vremena. Moda zbog toga to bolje poznajemo
istinu; koja se oevidno suprotstavlja ljudskoj srei? Ili
moda zato to je danas nekolicini ljudi jasno da ne tre-
ba filozofirati, premda nisu u stanju da se toga odreknu?
Meutim, prvobitni ljudi zapravo i nisu filozofirali, a
divljaci se od toga uzdravaju bez velike muke. Kojim

to drugim sredstvima, novim i monijim, mi to raspola-
emo, a koja nai preci nisu imali, da bismo se pribliili
savrenstvu?
Timander: Mnogim, i od velike koristi: meutim,
da ih ja sada ovde iznosim, trebalo bi nam ne znam ni
sam koliko vremena.
Heleander: Ostavimo ih zasad po strani: vratimo
se na moj sluaj; kaem, ako u svojim spisima podseam
na neke teke i sumorne istine, inim to da bih skinuo
teret sa due, uteio se osmehom, i ni zbog ega drugog;
i pored svega, u istim tim knjigama ja ne prestajem da
alim, da odvraam i upozoravam protiv istraivanja te
bedne i ledene istine, saznanje o kojoj je izvor ili ravno
dunosti i lenjosti, ili duevne niskosti, pakosti i nepo
tenih postupaka i izopaenosti naravi: dok suprotno od
toga, hvalim i uzdiem one sudove, uprkos tome to su
pogreni, koji raaju plemenite, snane postupke i mi-
sli, velikodune, asne i korisne optem ili linom do-
bru; ona matanja, lepa i srena, premda zaludna, koja
daju vrednost ivotu; prirodne zablude svesti; i na kraju,
zablude drevnih vremena,20 veoma razliite od zabluda
varvara, koje su iskljuivo, a ne one druge, trebale da
propadnu pod pritiskom savremene civilizacije i filozo
fije. Meutim ove poslednje, po meni, prevazile su sve
granice (to je svojstveno i to se neumitno deava o-
veku); netom smo se oslobodili jednog varvarstva, one
nas sunovrauju u neko novo, ne manje od onog pret-
hodnog; iako je ovo nastalo iz razuma i znanja, a ne ne-
ukosti; i samim tim manje uspeno i primetno na telu
negoli u samom duhu, manje odvano u delovanju, i da

se tako izrazim skrivenije i vie unutarnje. U svakom
sluaju, sumnjam, ili bolje reeno, sklon sam verovanju
da zablude drevnih vremena, koliko god bile one nune
za dobrobit civilizovanih naroda, tim pre svakodnevno
postaju sve vie i vie nepodobne za bilo kakvu obnovu.
to se pak savrenstva oveka tie, ja vam se kunem, da
je dosad postignuta, ja bih ve bio napisao barem jedan
ceo tom hvale ljudskome rodu. Ali, s obzirom da ja tome
svedok bio nisam, a ne verujem da u to i biti u ivotu
koji mi preostaje, spreman sam da testamentom zave-
tam dobar deo onoga to imam kako bi se, kada ljudski
rod bude postigao savrenstvo, svake godine napisao i
izneo javnosti jedan panegirik; kao i da mu se, po ugle-
du na antike, podigne mali hram ili statua, ili bilo ta
zata se veruje da bi odgovaralo svrsi.

Napomene
1
Napisan od 14. do 24. juna 1824, izmeu Tasa i Parinija, Raz
govor izmeu Timandra i Heleandra ima svoju istoriju. Sa Tasom
i Kolumbom objavljen je januara 1826. u asopisu Antologia (koji
je izdavao Vieusseux), i zatim u Stellinom Nuovo Ricoglitore, u aprilu
iste godine. U prvom izdanju Operette-a stavljen je na kraj knjige, iz
sledeih razloga: Voleo sm da napiem predgovor za Operette morali,
ali inilo mi se da ironini ton koji provejava u njima i uopte njihov
duh, u potpunosti iskljuuju bilo kakav uvodni deo; a moda e se
i ti, promisli li samo o tome, sloiti sa mnom, da ako bi i jedno delo
trebalo da ostane bez uvoda, onda je to naroito sluaj sa ovim. Sve
jedno, pokuao sam da ovo uinim sa Timandrom i Heleandrom
koji je jednovremeno predgovor i apologija dela protiv savremenih fi
lozofa. Samo to sam ga ja stavio na kraj. (Pismo izdavau Stelli, od
16. juna 1826).
Prvobitno, dvojica uesnika u razgovoru trebalo je da se zovu Mi
zenore i Filenore, ili mrzitelj i ljubitelj oveanstva (vidi Disegni
letterari iz 1823, PP, I, 700). Meutim, ispitivanjem savesti, a i motiva,
Leopard i je oevidno shvatio da se teoretski pripremljeni stav za Mi
zenora od mrnje preobratio u saoseanje: saznanje o zaludnosti
sveg ljudskog, ispunjava mi svest na takav nain, da sam nemoan da
se reim sa koje bih strane zauzeo borbeni stav; a bes i mrnja meni se
ine strastima veim i snanijim negoli to se pristoji tanunosti ivo
ta (vidi str. 184); elem: Ne treba da misli da ja nemam saoseanja
za nesrenost oveanstva.
Timander (onaj koji astvuje oveka; od grkog tim, ast, i andros,
ovek), manje da bi se suprotstavio Heleandru (onaj koji saosea
sa ovekom) koliko da mu prui mogunost da iznese jednu vrstu
jasne analize svoje sopstvene negativistike ideologije. Leopardi-
Heleander, u polemici sa tolikim misliocima svog vremena, ubeen je

u neizleivu nesreu oveanstva, i prisvaja sebi pravo, ako ne dunost,
da iznese na videlo ovu stvarnost. Ostaje u njemu, meutim, dejstveno
ubeenje kako bi bolje bilo ne ispitivati istinu; stoga on ovde i hvali
ona matanja, lepa i srena, premda zaludna, koja daju vrednost
ivotu. U svojoj polemikoj doslednosti, ton ovog razgovora je vedar.
Na sasvim drugi nain i sa estokom otrinom Leopardi e, pri kraju
ivota, polemisati sa svojim protivnicima i klevetnicima (napuljski
nov i mislioci, i prijatelji-neprijatelji iz asopisa Antologia).
2
Svakako da nije re o illuministi-ma koji su propovedali sav ren
stvo oveka, itd., ve o filozofima kao baron DHolbach, iji je mater i
jal izam bio obojen pesimizmom i tenjom da se omalovai ovean
stvo, u vezi sa prirodom i kosmosom.
3
Aluzija na misao iz doba prosveenosti, koju je Leopardi svesrdno
podravao; kao i na spiritualistiku reakciju s poetka XVIII veka.
4
Leopardijeva postila: Plat., Conviv. Disput. Socratis et Diatim.
Takoe, Gozba, 202 c.
5
U orig. libro morale, tj. knjiga koja raspravlja o pitanjima morala u
smislu kako valja iveti; kao to stoji i u samom naslovu dela.
6
Motiv koji nalazimo i u gl. IV Parinija.
7
Upr. iskustvo Islananina (str.)
8
Timon Atinjanin, filozof skeptik iz V veka p.n.e., smatran oveko
mrscem, pominje se kod Plutarha (ivot Atinjaninov, 70); protagonist
u istoimenoj ekspirovoj drami; Lukijan napisao o njemu dijalog (Ti
mon ili ovekomrzac). Leopardi imao u planu da napie razgovor izme
u Timona i Sokrata.
9
Ovaj osvrt na ovekoljublje valja videti u svetlu Leopardijevog
napada na olaki optimizam, progres i produhovljenost sveta, i to
me slino (upr. Tristana). Vidi takoe Zib., 885: ovekoljublje,
ili univerzalna ljubav i ljubav prema oveanstvu, nikada nisu bil i
svojstveni bilo oveku ili velikom oveku, i u nastavku, on univer
zalnu ljubav naziva teorijom neinjenja dobra bilo kome.
10
Upr. Plutarh, ivot Alkibijadov, XVI; i ivot Antonijev, LXX.
11
Biografija i sami spisi (poglavito pisma lanovima porodice i
Ranijeriju) govore o tome da je Leopardi bio sklon izlivima nenih
oseanja. O tome svedoi i krajnja zabluda u vezi sa Fanny Targioni
Tozzetti.
12
To jest, zakon samoljublja; upr. Apokrifni odlomak, nap. 7.
13
Veina komentatora iznosi da se ovo odnosi na Opsene (illusioni),
prikaze i privienja iz Istorije ljudskog roda, jo uvek na usnama

sveta koji u njih veruje. Ovaj odlomak, u ovom sluaju sadri jetku
ironiju, jer ovo su Leopardijeva verovanja, naravno izraena u ob
liku opsena (vezanih za prirodu, boanstva, sudbinu ljudi itd.); dok
je njihov gubitak, po njegovom vienju, od naeg vremena naprav io
doba smrti. Vidi Heleandrovu poslednju repliku u ovom razgovor u.
14
U poetku svoje spisateljske karijere Leopardi je verovao u do
bro udnost Prirode, koja se stara o nevinosti, mati, delatnosti, plo
dot vorn im opsenama itd., koju je ovek napustio, izdao u korist Ra
zuma. Ovaj stav pisac menja u toku rada na Malim moralnim delima,
i u vreme pisanja Heleandra, Priroda, Sudbina, bogovi, besmrtnici
itd. svi su u istom saveznikom redu nepomirljivih neprijatelja ove
anstva. Sledei stupanj Leopardijeve misli, izraen u pesmi uka ili
cvet pustinje (La ginestra), zapravo je poziv ljudskoj solidarnosti da
se suoi sa udovinom skupinom saveznika.
15
Zib., 107: Smeh osetljivog oveka, uz to ugnjetenog grdnom
nesreom, ve je znak zrelog beznaa; i Zib., 3990: Sve je dostojno
smeha, sem smejati se svemu. Takoe upr. Brut mlai, st. 45.
16
Napadu na lino savrenstvo i optimizam, Leopardi se vraa iz
nova u Tristanu.
17
Upr. Zib., 1908-11, gde pieva analiza savrenstva vodi zakljuku
da apsolutno savrenstvo i postojanje, protivreni su nazivi.
18
Dobar primer za sokratovske kvalitete Leopardijeve ironije,
naro ito to se tie naina na koji ova ironija prolazi neprimeena
od strane drugih. Isto ovo razlaganje moe se nai i u Prometeju
(Mom).
19
Upr. Zib., 304-5 (o pohvali Prirode, u smislu ranog Leopardija:
vid i nap. 14) i 2705-15.
20
Po Leopardiju, zablude drevnoga sveta su tako rei bajke po
dobne da probude matu; dok je varvarski srednji vek smatrao, to se
prosveenosti tie, kao mranjatvo. Upr. u vezi sa ovim piev Dis
corso sopra lo stato presente degli Italiani (Izlaganje o sadanjem stanju
Ital ijana).

KOPERNIK1
Dijalog
Scena prva
Prvi as i Sunce
Prvi as:2 Dobar dan, Svetlosti.
Sunce: Da: zapravo, laku no.
Prvi as: Konji su spremni.3
Sunce: Dobro.
Prvi as: Danica4 je ve podue na nebu.
Sunce: Vrlo dobro: neka se pojavljuje, i neka odlazi
kako joj drago.
Prvi as: Vaa Svetlosti, ta elite time rei?
Sunce: Time mislim, da me ostavi na miru.
Prvi as: Ali, Svetlosti, no je toliko trajala da vie
od toga nije mogue; budemo li i dalje oklevali, znate,
Svetlosti, moe da se izrodi neki nered.
Sunce: Nek se izrodi ta hoe, ja se odavde ne mi-
em.
Prvi as: O Svetlosti, ta se to deava? Da li vam
je loe?
Sunce: Ne, ne, nita mi nije; samo to ne elim da
se pomeram: meutim, ti idi i gledaj svoja posla.

Prvi as: Kako ja da idem, budui prvi as dana,
ako i vi ne poete sa mnom? I kako da nastane dan ako se
Vaa Svetlost ne udostoji, kao to obino ini, i ne izae?
Sunce: Ako ne bude bio prvi as dana, bie Prvi
as noi; ili e noni asovi imati udvojenu slubu, a
ti i tvoje kolege moi ete da lenarite. Jer, zna ta, ja
sam se ve umorio da idem stalno okolo i svetlim jednoj
aci ivotinjica, koje ive na jednoj grudvi od blata toli
ko maloj da ja, i pored dobrog vida, ne uspevam da je
vidim: a ove noi sam dokonao da neu vie da se ovim
bavim, i ako je ljudima stalo da vide svetlo, neka odra-
vaju svoje vatre, ili se snau na neki drugi nain.
Prvi as: Na koji nain, Svetlosti, elite vi da se si-
roti snau? A da bi odrali svetlost u lampama, ili se po-
starali da nau tolike svee da im po celi dan svetle, bio
bi im potreban grdan novac. Da su ve pronali kako da
primenjuju onaj izvesni vazduh to gori, da njime osvet-
ljavaju ulice, sobe, radnje, podrume i ta sve ne, i sve to
za male pare, rekao bih onda da cela stvar i nije bogzna
kako ozbiljna. Ali injenica je da e imati da proe ma-
nje-vie jo trista godina pre nego to ljudi pronau taj
lek;5 u meuvremenu, poto iscrpe i ulje i vosak i smolu
i lojanice, nee imati ta vie da pale i da gore.
Sunce: Ii e da trae svice i one crve to sjaje.
Prvi as: A ta e da rade kad zahladni? Jer bez
pomoi koju ste im pruali, Svetlosti, sve vatre iz svih
uma nee biti dovoljne da ih ogreju. Sem to e uz to
pomreti od gladi, jer Zemlja nee vie raati plodove. I
tako, nekoliko godina, i seme ovih sirotih ivotinja e se
zatrti: potucae se naslepo jedno vreme tamo-ovamo po

Zemlji traei od ega e da preive i kako da se ogreju;
i na kraju, poto su progutali sve to se moglo proguta-
ti, ugaenom i poslednjom iskrom vatre, pomree svi u
mraku, sleeni kao gorski kristali.
Sunce: ta se to mene tie? ta sam ja, dojkinja
ljudskog roda, ili moda kuvar, to treba da im priprema
i kuva hranu? I kakve to veze ima sa mnom, ako jedna
aka jada od nevidljivog sveta, od mene udaljenog mi
lionima milja, ne vidi, i ne moe da izae nakraj sa zi-
mom, bez moje svetlosti? I onda, ako ja sad treba jo da
sluim i, kako da reem, kao pe i ognjite toj ljudskoj
porodici, sasvim je razumljivo, ako ve ta porodica eli
da se ogreje, da doe i okupi se oko ognjita ona, a ne da
ognjite ide oko kue. I zato, ako je zemlja eljna mog
prisust va, neka krene ona i postara se da dobije ono to
trai: jer meni od Zemlje nita nije potrebno, da bih sa
da ja iao da nju traim.
Prvi as: Vaa Svetlost eli rei, ako dobro razu-
mem, da ono to ste u prolosti vi inili, sada to treba da
ini Zemlja.
Sunce: Da: sada i za sva vremena.
Prvi as: Svakako, Vaa Svetlost za ovo ima svoje
duboke razloge: i sem toga moe da radi ta joj je volja.
Ali, i pored svega, Svetlosti, najlepe vas molim, uzmite
u obzir koliko bi samo lepih stvari time nuno propa-
lo, ako biste ustanovili ovaj novi poredak. Dan vie ne
bi imao svoje divne zlatne koije, sa prelepim konjima,
koji su se prali u moru: i da ostavimo ostalo po strani,
nama sirotim asovima nee vie biti mesta na nebu, i
od nebeskih, postaemo zemaljska bia; to e rei, uko

liko se ne rasplinemo u dim, kao to oekujem. Ali neka
bude kako biti mora: najvanije je ubediti Zemlju da se
okree; to nee biti ni najmanje lako: jer ona na to nije
nav iknuta; i to e se njoj initi vrlo udno, to mora ve
ito da juri i podnosi tolike napore, dok dosad nije ima
la ni da se pomeri s mesta. I ako Vaa Svetlost sada, kako
izgleda, poinje da pomalo naginje lenjosti, ujem da ni
Zemlja nije sklona veem naporu danas negoli to je to
bila u prolosti.6
Sunce: Nuda e je u ovoj stvari podbosti i natera-
ti da podskoi, i pone da se kree koliko je potrebno.
Ali u svakom sluaju, najbri i najsigurniji nain je da
se nae jedan pesnik ili filozof koji e ubediti Zemlju
da se pokrene, ili ako je drugaije na to ne natera, onda
da je na to silom pritera. Jer na kraju krajeva, ove stvari
su u rukama filozofa i pesnika; tavie, skoro da nema
toga to oni ne bi mogli. Pesnici su bili ti koji su me u
prolosti (jer sam onda bio mlad, pa sam ih sluao),
onim svojim pesmama, dragovoljno, kao kroz zabavu,
ili poasno zaduenje, naterali da obavljam tu glupa-
vu, zamornu, oajniku trku mene, ovako golemog
i krupnog, oko jednog zrna peska. Meutim, od kako
sam zaao u zrelo doba, i okrenuo se filozofiji, ja u sve-
mu traim korisnost, a ne lepotu;7 a pesnika oseanja,
onda kada mi ne prevru stomak, teraju me na smeh.
Da bih bilo ta uradio, moram za to imati dobre razloge,
kao to ono to radim mora biti od sutastvene vano-
sti: i poto ne nalazim ba nikakav razlog da bih doko-
ni i lagodni ivot cenio manje od radnog; koji nikada
nee uroditi plodom koji bi bio vredan uloenog truda,

i samo bi me bacio u misli (budui da na svetu nema
ploda koji bi vredeo dve pare), stoga sam reio da trud
i neugodnosti ostavim drugome, a ja kod kue ivim za
svoj raun mirno i nita ne radei. Ovu promenu kod
mene, kao to sam ti rekao, pored godina, izazvali su fi-
lozofi; soj koji je u dananje vreme poeo da dobija na
snazi, i svake godine je sve jai. Tako da, ako s jedne
strane elimo da se Zemlja pokrene, i da se okree oko-
lo-okolo umesto mene, tu bi zaista bio potreban jedan
pesnik vie negoli filozof:8 jer pesnici, sad jednom sad
drugom bajkom, nagovetavajui da su stvari u svetu od
neke vanosti, i da su dopadljive i prelepe, ulivaju time
radosne nade, i esto nateraju druge da se trude; dok
im filozofi samo ubijaju volju.9 Meutim, s druge strane,
kako su filozofi u usponu, ja sumnjam da bi zemlja sada
sluala nekog pesnika, vie nego to bih ga ja sluao; ili,
ako bi ga i sluala, to bi bilo bez uinka. Stoga bi bilo
bolje za nas da pribegnemo jednom filozofu: jer iako su
filozofi obino manje podesni, i jo manje skloni, da na-
teraju druge da delaju, i pored svega toga, moda e u
jednom ovako krajnjem sluaju kao to je ovaj, moi da
uine neto sasvim suprotno od uobiajenog. Sem uko
liko Zemlja ne prosudi kako joj je bolje da ode u propast,
negoli da se izlae tolikom trudu: u kom sluaju ja joj ne
bih mnogo zamerao. A sada dosta! Videemo ta e se
desiti. Dakle, ti e uraditi sledee: otii e na Zemlju,
ili e poslati nekog od tvog drutva, kako ve hoe: i
ako taj neko nae jednog od onih filozofa koji drede
napolju smrzavajui se, promatrajui i ispitujui nebo i
zvezde; to razumno moe i da se oekuje, s obzirom

na ovu tako neobino dugu no: bez velike buke, treba
da ga epa, stavi na lea i donese ga meni ovde. A ja u
onda videti da ga ubedim da uradi ono to je potrebno.
Jesi li ti to dobro shvatio?
Prvi as: Da, Vaa Svetlosti. To e biti uraeno.
Scena druga
Kopernik na terasi svoje kue, posmatra nebo na is
toku kroz jedan svitak od hartije; jer onda jo nisu bili
pronaeni dalekozori.
Kakva divota! Ili su svi asovnici u kvaru, ili je sunce
trebalo da se pojavi jo pre jednog sata, a ovde se na isto
ku ne vidi ni traak svetlosti, iako je nebo jasno i isto kao
ogledalo. Sve zvezde blistaju kao da je pono. Odmah se
obrati Almagestu10 ili Sakrobosku11 da te oni upute u ra-
zlog svemu ovome. Ja sam u vie mahova uo o noi koju
je Jupiter proveo s Alkmenom, enom Amfitrijonovom,12 a
isto tako se seam iz jedne savremene knjige nekog pan
ca,13 kako Peruanci priaju da je nekad, u drevna vreme
na, u njihovoj zemlji bila veoma duga no, zapravo bes
krajna; i da je najzad sunce izronilo iz jednog jezera, koje
zovu Titikaka. Ali ja sam sve dosad mislio da su to samo
obino naklapanja, i kao i svi razumni ljudi na tome sam
i ostao. Sada kada shvatam da razum i nauka, da se grubo
izrazim, ne vrede ni piljivog boba, reio sam da verujem
kako ove i sline prie mogu da budu suta istina: tavie,
ii u sada da obiem sva jezera i sve movare koje mogu,
da vidim hou li uspeti da upecam sunce. Ali ta se to u
je, to se meni ini kao lepet neke velike ptice?

Scena trea
Poslednji as i Kopernik
Poslednji as: Kopernie, ja sam Poslednji as.
Kopernik: Poslednji as? Pa, dobro: ta je, tu je! Va
lja se prilagoditi. Samo, ako je mogue, daj mi malo vre
mena da napiem testament, da sredim svoje stvari pre
nego to umrem.
Poslednji as: O kakvom to umiranju pria? Ja
nisam poslednji as ivota.
Kopernik: A ko si ti onda? Poslednji as iz molit
venog trebnika?14
Poslednji as: Mogu da verujem da ti je taj as naj
drai od svih ostalih kada si u pevnici.15
Kopernik: A otkud ti to zna da sam ja kanonik?
Kako to da me poznaje? Malopre si me pozvao po ime-
nu.
Poslednji as: Ja sam se o tebi obavestio od nekih
dole ispred kue. Da mnogo ne duim: ja sam poslednji
as dana.
Kopernik: Aa! Sada shvatam: prvi as je bolestan,
i zato se dan jo uvek ne vidi.
Poslednji as: Dozvoli mi da ti kaem. Dana vie
nee ni biti, ni danas, ni sutra, ni nikada vie, ukoliko se
ti o tome ne postara.
Kopernik: To bi lepo bilo; da sada od mene zavisi
svitanje dana.
Poslednji as: Ja u ti ve rei kako. Ali, pre svega,
potrebno je da ni asa ne asei odmah krene sa mnom
do kue Suneve, moga gospodara. Ostalo e saznati

usput. A glavni deo e uti od Njegove Svetlosti, poto
budemo stigli.
Kopernik: Sve je u najboljem redu. Meutim, ako
se ne varam, put e potrajati dosta dugo. I kako mogu
ja da ponesem toliko namirnica koje e mi trebati da ne
umrem od gladi, u toku godina, dok ne stignemo? Dodaj
tome kako sumnjam da se na imanjima Njegove Svetlos
ti proizvodi vie od onog to bi meni bilo nuno koliko
za jedan doruak.
Poslednji as: Ostavi te sumnje. Nee morati da
vekuje u kui Sunca, a putovanje e trajati samo jedan
tren, jer ja sam, ako to nisi znao, duh.
Kopernik: Ali ja sam telo.
Poslednji as: U redu! Ti ne mora da se uputa
u te razgovore, jer ti nisi filozof metafiziar.16 Doi ova-
mo: zaskoi mi na lea, a ostalo prepusti meni.
Kopernik: Hop! U redu. Sada da vidimo kakav e
biti kraj ove novine.
Scena etvrta
Kopernik i Sunce
Kopernik: Presvetli Gospodine.
Sunce: Izvini, Kopernie, to ti ne nudim stolicu da
sedne, jer ovde stolice nisu u upotrebi. Ali mi emo stvar
brzo obaviti. Ti si ve uo od mog sluge.17 Ja, sa svoje stra-
ne, po onome to mi momak kae, u pogledu tvojih odlika,
nalazim da si osoba veoma podobna za ono to traimo.
Kopernik: Gospodaru, ja u svemu ovome vidim
mnoge tekoe.

Sunce: Tekoe ne treba da plae oveka kao to si
ti. tavie, kau da one podiu duh onima koji taj duh
ve imaju. I, konano, u emu su te tekoe?
Kopernik: Pre svega, makolika bila mo filozofi-
je, nisam siguran da je u dovoljnoj meri velika kako bi
ubedila Zemlju da pone da se kree umesto da lagodno
sedi, i da pone da se mui umesto da dokoni: posebno
u ova vremena koja sigurno nisu junaka.
Sunce: Pa ako ne moe da je ubedi, ti primeni silu.
Kopernik: Vrlo rado, mnogopotovani, kad bih ja
samo bio Herkul, ili makar Orlando,18 a ne jedan kano-
nik iz Varmija.19
Sunce: Kakve to veze ima? Zar se ne pria kako je
jedan od vaih onovremenih matematiara20 rekao, da
ako bi mu samo dali mesto van sveta, koje bi mu poslu-
ilo kao oslonac, on bi pomerio i nebo i zemlju? Sad, ti
nema da pomera nebo, a evo te na mestu koje je van
Zemlje. Elem, ako nisi manje sposoban od onog iz drev-
nih vremena, ne vidim zato ne bi mogao da je pomeri,
htela to ona ili ne htela.
Kopernik: Gospodaru moj, to bi moglo da se sre-
di, ali je zato potrebna poluga, koja bi morala da bude
toliko dugaka, da ne samo ja, ve i vae presvetlo gos-
podstvo, bez obzira na svoje bogatstvo, ne bismo, me-
utim, imali ni polovinu sredstava od onoga koliko bi
kotao sam materijal da se ona napravi. A ima i jo jedna
vea tekoa, koju u vam odmah izneti; u stvari radi se
o itavom nizu tekoa. Zemlja je do danas zauzimala
prvo mesto u svemiru, to e rei bila njegovo sredite;
i (kao to sami znate) budui nepokretna, nije imala ta

drugo da radi nego da posmatra okolo sve ostale kugle
svetske, nita manje one velike koliko i male, one to
sjaje i one u tami, kako se vrte bez prestanka i gore i do
le i sa strane, sa takvom urbom, vrevom i, pomisli li
samo, zapanjujuim besom. I tako, pokazujui kako je
sve u njenoj slubi, izgledalo je kao da je celi svemir sli
an nekom dvoru, na kome Zemlja sedi kao na prestolu,
a ostale kugle oko nje, kao dvorjani, straa, sluge, sva
ko sa ponekim zaduenjem. Tako da je Zemlja od uvek
verovala kako je ona carica sveta: i zaista, budui da su
stvari u prolosti bile kakve su bile, ne bi se ni moglo re
i da je loe mislila; tavie, ja ne bih poricao da taj njen
stav nije bio na dobroj osnovi. A onda, ta da vam kaem
o samim ljudima? Mi verujemo (kao to emo veito
verovati) da smo poreklom i po vanosti vie nego prvi i
najvaniji meu stvorovima zemaljskim; svako od nas,
bio on makar u dronjcima i bez korice bajatog hleba koju
bi grizao, smatra, bez pogovora, sebe carem, i to ne ca
rigradskim ili nemakim, ili polovine kugle zemaljske,
kao to su bili rimski carevi, ve carem svemira; vlada
rem sunca, planeta, svih zvezda vidljivih i nevidljivih;
i na kraju zvezda, planeta vaeg svetlog gospodstva, i
svega. Ali, ako sada elimo da se Zemlja oprosti od svog
sredinjeg poloaja; ako je nateramo da tri, da se valja,
veito trudi, obavlja ni manje ni vie ono to su inile
ostale kugle; kratko reeno, da postane jedna od pla-
neta; to jednostavno podrazumeva da bi njeno zemalj-
sko velianstvo, i njihova ljudska velianstva imala da
uprazne presto i odreknu se carstva; ostajui, meutim,
u svojim dronjcima, i u svojoj bedi koja nije mala.

Sunce: I ta ti to eli da zakljui ovom priom,
dragi don Nikola.21 Moda ima obzire savesti, da se ne
radi o veleizdaji.22
Kopernik: Ne, svetlosti; jer niti zakonici, niti dige-
sta, ni knjige koje se bave pravom Carstva,24 ni one pra-
23
vom naroda,25 ili prirodnim pravom, ne pominju, koliko

se ja seam, ovakvu veleizdaju. Nego, u sutini, elim
rei da nae pitanje nee biti samo materijalno, kao to
to na prvi pogled izgleda da bi moralo biti; i da posledice
nee biti iskljuivo fizike; jer e ono poremetiti itavu
lestvicu vanosti stvari; promenie ciljeve stvorenjima,
i na taj nain izazvati i veliki prevrat u samoj metafizici,
tavie u svemu to ima veze sa misaonim znanjem. Iz
toga e proizai da e ljudi, ako budu mogli ili eleli da
zdravo rasuuju, uvideti da su sasvim neto drugo od
onoga to su dotad bili, i to su zamiljali da jesu.
Sunce: Sine moj, te stvari mene uopte ne plae: jer
ja potujem metafiziku koliko i fiziku, i ako hoe alhe-
miju i crnu magiju. I ljudi e imati da se zadovolje da
budu ono to su: a ako im se to ne bude svialo, onda e
morati da rasuuju naopako, i zakljuuju uprkos stanja
stvari. To njima nee biti nimalo teko, i na taj nain
nastav ie da sebe zamiljaju kako im drago, kao barone
ili vojvode, careve ili neto drugo po svojoj volji: tako e
biti zadovoljniji, a meni tim svojim rasuivanjem nee
uopte smetati.
Kopernik: Dobro! Da ostavimo ljude i Zemlju.
Razmislite, svetli gospodaru, ta e se razumno desiti sa
ostalim planetama. Jer kada budu videle da Zemlja radi
sve ono to rade one, i da je postala jedna od njih, nee

vie hteti da i dalje ostanu onako ogoljene, jednostavne
i bez ukrasa, tako tune i puste, kao to su oduvek bile;
i da samo Zemlja bude toliko ukraena: i one e eleti
svoje reke, svoja mora, svoje planine, rastinje i, izmeu
ostalog, svoje ivotinje i stanovnike; poto nee videti
ni najmanji mogui razlog zato bi u bilo emu bile dru-
gaije od Zemlje. I eto ti jo jednog grdnog preokreta na
zemlji; i jednog beskrajnog niza novih porodica i novih
naroda, koji e jednog trenutka poeti da niu na sve
strane, kao peurke.26
Sunce: A ti pusti neka dou; i neka ih bude onoliko
koliko ele da ih bude: jer moje svetlosti i moje toplote
bie dovoljno za sve, a da ja pri tom neu podizati cenu; i
svemir e tako imati ime da ih hrani, oblai, prui sme
taj, postupa s njima iroke ruke, uz to se ne zaduujui.
Kopernik: Ali, svetlo gospodstvo vae, pomislite
malo dalje od toga, i videete kako tu nastaje jo jedna
pometnja. Kada zvezde budu videle da ste se ustoliili,
i to ne na stolici, ve na prestolu, i da ste okrueni onim
velelepnim dvorom i ovim narodom od planeta, nee
se vie zadovoljiti da samo sede i da se odmaraju, ve
e hteti i da vladaju: a ko vlada treba da ima i podani-
ke; elee da imaju svoje planete, kao to ih vi imate, i
to svaka svoje. A ove nove planete morae da budu na-
stanjene i ukraene kao to je to Zemlja. A ovde se ne
usuujem da vam spominjem siroti ljudski rod, koji se
ve sveo skoro na ne mnogo vie od nita, u odnosu na
postojei svet; a nata e se samo svesti kada budu nikle
tolike hiljade drugih svetova, tako da nee biti ni jed-
ne majune zvezdice iz Kumove slame koja nee imati

svoj sopstveni. Uzevi u obzir samo vau korist, kaem
da ste dosad bili, ako ne prvi u svemiru, onda svakako
drugi po redu, to jest odmah posle Zemlje, i niste ima-
li nikog sebi ravnog; budui da se zvezde nisu usudile
da se sa vama porede: dok u ovom novom svemirskom
poretku imaete tolike sebi ravne, koliko ve bude bilo
zvezda sa svojim svetovima. Stoga gledajte da ova pro-
mena koju elimo da ostvarimo, ne bude na tetu vaeg
dostojanstva.
Sunce: Ne sea li se ti onog to je rekao va Cezar
kada je, prelazei preko Alpa, nabasao u blizinu one va-
roice nekih sirotih varvara: kako bi vie voleo da bude
prv i u tom naselju, nego drugi u Rimu?27 I meni bi se
slino tome vie svialo da budem prvi u ovom naem
svetu, negoli drugi u svemiru. Ali nije astohleplje to
to me nagoni na elju da menjam sadanje stanje stva-
ri: ve je u pitanju ljubav prema miru, ili da se tanije
izrazim, lenjost. Imam li ja jednake sebi, ili ih nemam,
a da li sam na prvom ili poslednjem mestu, to mene ne
pogaa: jer, za razliku od Cicerona,28 ja imam vie sklo-
nosti ka dokolici negoli dostojanstvu.
Kopernik: Tu dokolicu, Svetlosti, sa svoje strane,
i to to najbolje mogu, ja u se potruditi da vam obez-
bedim. Ali sumnjam, ak i pored uspeha u ovom poku-
aju, da ona nee dugo potrajati. Kao prvo, ja sam tako
rei siguran da nee proi mnogo godina, a vi ete biti
prinueni da se okreete oko sebe kao kotur na bunaru,
ili kao rvanj; ali ne menjajui mesto.29 A onda i neto
podozrevam da ete ipak na kraju, posle dueg ili kra-
eg vremena, morati opet da se kreete: ne kaem oko

Zemlje; ali ta vi zato marite? A moda i ovo samo vae
okretanje jednog e dana posluiti kao razlog da sa tim
nastavite. Dosta, neka bude ta bude; uprkos svim nez-
godama i bilo kakvom drugom razlogu ili obziru, ako vi
istrajete u svojoj nameri, ja u nastojati da vas usluim;
tako da, ukoliko meni stvari ne budu pole za rukom, vi
ete shvatiti da ja to jednostavno nisam mogao postii,
a ne rei kako nisam imao dovoljno hrabrosti.
Sunce: Vrlo dobro, dragi moj Kopernie: pokuaj.
Kopernik: Tu je samo jo jedna dodatna tekoa.
Sunce: Da ujemo, koja?
Kopernik: Da ne bih voleo zbog ovoga, da me i-
vog spale, kao to se to desilo feniksu: jer desi li se ovo,
ja sam siguran da se neu ponovo dii iz svog pepela,
kao to se to zbilo sa tom pticom, i tako nikada vie, od
ovog trenutka, neu videti ni lice vaeg gospodstva.
Sunce: uj, Kopernie: ti zna, nekada, kada ste se
vi filozofi tek bili rodili, mislim u vreme kada je poezija
imala glavnu re, da sam ja bio prorok.30 Sada bih eleo
da mi dopusti poslednje proroanstvo, i da u spomen
ove moje drevne vrline poveruje ono to u ti rei. Ja ti
stoga velim da moda, posle tebe, neki od onih koji odo
bravaju ono to si uinio, moda e se malo i opei, ili
neto slino tome;31 ali da ti sam zbog onoga to si ura
dio, koliko je meni dato znati, nee ni malo ispatati. A
ako ba eli da u to bude jo sigurniji, uradi sledee:
knjigu koju e napisati o ovom predmetu, posveti papi.(1)
Na taj nain, obeavam ti, nee izgubiti ni svoj kano
nikat.

Napomene
1
Napisan 1827. Kopernik nije bio ukljuen u izdanje Malih ogle
da iz 1834, tako da se ovaj pojavio tek po pievoj smrti 1845, u Ra
nijer ijevom izdanju. Leopardi je zapravo poeo da izraava sumnju
(pismo De Sinneru od 18. decembra 1832) u vrednost ovog delca, kao
i u vrednost Plotina, premda je nekoliko meseci pre toga (21. juna)
istom svom dopisniku najavio dva dijaloga koja treba dodati Opere
ttama, jedan izmeu Plotina i Porfirija o samoubistvu, i drugi Ko
pern ik o nitavnosti ljudskog roda. Inae, ve u Istoriji astronomije
(1813) Leopradi je veliao preokretanje ptolemejskog sistema koje
je u svom De revolutionibus orbium clestium izvrio Kopernik, a uz to
je pomno isticao pohvalu koju je u slavu poljskog astronoma napisao
Fontenel, iznosei kako je ovaj isterao zemlju iz sredita svemira, ko
je je ona neumesno uzurpirala.
Neto dui citat koji sledi (Zib., 84), dat je stoga to moe da nas
podset i kako se ispod lukijanske povrine ovog malog ogleda kriju
najstrastven iji nemiri pievi, onog Leopardija iju smo kosmiku vi
ziju mogli da sretnemo u njegovim Pesmama (Canti), posebno Bes
konanosti i uki: Jedan meu tolikim primerima koliko is
to fiziki sistemi imaju uticaja na intelektualce i metafiziare, jeste
Kopern ikov sistem, koji onome ko razmilja u celini menja pojam o
prirodi i oveku vezan za drevni sistem poznat kao Ptolemejev, ot
kriva jedan pluralistiki svet, pokazuje da ovek nije jedino bie, kao
to jedini nisu ni poloaj, ni kretanje, ni sudbina zemlje, i otvara jed
no nepregledno polje za razmiljanje u pogledu bezgraninog broja
stvorenja koja po svim zakonima analogije mora da naseljavaju os
tale kugle u svakom pogledu sline naoj, kao isto tako i one koje ne
vidimo, a koje mora biti da se okreu oko drugih sunaca, to e rei
zvezda; umanjuje pojam o oveku, sublimirajui ga, otkriva nova ta

janstva postajanja, sudbine prirode, same biti stvari, naeg bia, sve
mo i stvaraoca, ciljeva stvorenog itd.
2
Prvi as (sat) dana. Sledei antiki mit, Leopardi daje Sunce okru
eno satima.
3
Shodno mitu, izmeu ostalog asovi su imali zadatak da opremaju
konje za Helijevu (Sunevu) kvadrigu (etveropreg).
4
U orig. la diana. Nema nikakve veze sa mitskom Dijanom. Termin
ovde izveden od latinske rei za dan: dies.
5
Svetlei gas; u nekim londonskim ulicama uveden 1808.
6
Ovo je, na primer, tema u Herkulu.
7
Polemika protiv kulturnog smera italijanskog romantizma.
8
Jo jednom imamo mladost, poeziju (matu), delanje i drevna vre
mena (mladost sveta) suprotstavljene starosti, filozofiji i jalovoj istini.
Upr., na primer, Zib. 520: Cela filozofija je u potpunosti neaktivna
i itav jedan narod savrenih filozofa ne bi bio u stanju da pree na
akciju.
9
Zbog neaktivnog i negativnog karaktera moderne filozofije (vi
di prethodnu nap. 8). Upr., takoe, Zib. 2709: Uporedivi antiku sa
modernom filozofijom, nalazimo, nai emo da je ova druga znatno
iznad one prve, poglavito zbog toga to su svi antiki filozofi eleli da
budu uitelji i da grade: dok moderna filozofija obino ne ini nita i
samo razara iluzije i unitava I ovo je pravi put filozofiranja jer
zapravo saznanje istine nije nita drugo do oslobaanje od greaka
10
U poetku naziv arapskog prevoda Ptolemejevog rada iz ast rono
mije (III vek n.e.), premda su docnije ovaj naslov nosile i druge ast ro
nomske rasprave, prirunici itd.
11
Italijanizovano ime engleskog filozofa Dona Holivudskog (John
of Hollywood), koji je iveo u XIII veku, i bio autor jednog kompend i
juma Ptolemejevih spisa.
12
Da bi ostao s Alkmenom, enom Amfitrijonovom, Jupiter je ui
nio da no bude tri puta dua. Iz ove veze roen je Herkul.
13
Upr. Chrnica del Per Pedra de Sieze, koju je Leopardi konsulto
vao pri pisanju Prometeja.
14
Poslednji od kanonskih asova predvien za molitvu.
15
Podrazumevajui da Kopernik, premda kanonik, nije bio poznat
kao mnogo poboan ovek.
16
T.j. ne igra se reima. I ova poalica je u skladu sa antimetafizi
kom i antiteolokom karakteristikom Kopernika.

17
U orig. della mia fante, dakle enski rod. Ovo se odnosi na Posled
nji as, koji je kod nas mukog roda, zbog ega u prevodu ne slukinja,
ve sluga.
18
Protagonist Ariostovog speva Besni Orlando (Orlando furioso);
poistoveen sa Rolanom iz svite Karla Velikog (La Chanson de Ro
land).
19
Posredovanjem jednog strica, Kopernik je bio kanonik u Frauen
berg u, u oblasti Varmija.
20
Arhimed. Sama pria uzeta iz Plutarhovog, Vita Marcelli, XIV.
21
Koperniku je zapravo ime bilo Nikola.
22
U orig. crimenlese, od lat. crimen laes maiestatis, uvreda vel ian
st va.
23
Digesta ili Pandect ine glavni deo Justinijanovog kodeksa (zbir
ku pravnih pravila).
24
Rimskog carstva.
25
Ius gentium, meunarodno pravo, ili zakon o strancima u Rimskoj
carev in i.
26
Galimberti istie da kako stil tako i sam predmet rasprave u ovom
razgovoru podsea na Galileja, navodei posebno Prvi dan (Giorna
ta prima) Galilejevog Dijaloga najviih sistema (Dialogo dei massim i
sitemi), ije delove je Leopardi zapravo ukljuuio u svoju Hrestoma
tiju italijanske proze.
27
Upr. Plutarh, ivot Cezarov, XI.
28
Galimberti upuuje na Cicerona, Pro Sextio, 45.
29
U svojoj Istoriji astronomije (PP, II, 916) Leopardi pominje izves
nog P. Kristofora ajnera Jezuita, koji je 1614. i nakon toga objavio
vest o okretanju sunca oko svoje ose, itd.
30
U liku Apolona.
31
Aluzija na osudu Galileja, ali mnogo vie na spaljivanje na loma i
ordana Bruna, od strane Inkvizicije (1599), zbog njegovog odobra
vanja Kopernikovih teorija. Ove aluzije potvruju antiopskurantski
i progresistiki karakter celog dijaloga. (S. Orlando)

RAZGOVOR PLOTINOV
SA PORFIRIJEM1
Jednom, kada sam se ja, Porfirije nosio milju da ra-

skinem sa ovim ivotom, Plotin je za to saznao: i doavi
neoekivano, poto sam bio kod kue, rekao mi je, da ova-
kva pomisao nije potekla iz zdrave pameti, ve iz nekog tu-
robnog stanja, i da je kao takvu izbacim iz pameti; naterao
me je da promenim okolinu.2 Porfirije u svome ivotu Plo-
tinovom.3 Isto tako i u ivotu Porfirijevom koji je napi-
sao Eunapije:4 koji tome dodaje kako je Plotin proirio
u jednoj knjizi razloge tom prilikom iznete Porfiriju.
Plotin: Porfirije, ti zna da sam ti ja prijatelj, a zna
i koliko: i nemoj se uditi to ja s izvesnom radoznalou
pratim tvoje postupke, ono to govori, i tvoje duevno
stanje; jer to inim stoga to si mi ti blizak srcu. Ve da-
nima te vidim setnim i zamiljenim; ima udan izgled i
preputa se izvesnim reima: konano, bez dueg uvo-
da i okolienja, ja mislim da ti u glavi ima lou nameru.
Porfirije: Kako, ta hoe time da kae?
Plotin: Lou nameru, uperenu protiv sebe. I sam
pomen, bio bi lo predznak. Vidi, Porfirije moj, nemoj

mi poricati istinu; nemoj tako da vrea toliku ljubav ko
ju obojica gajimo ve toliko vremena. Vrlo dobro znam
da se osea neprijatno zbog ovog razgovora; a znam i
da bi ti eleo da svoju nameru prikrije: ali kada se radi o
jednoj tako znaajnoj stvari nisam u stanju da utim; a ti
ne bi trebalo da zamera jednoj osobi koja te voli koliko i
samu sebe. Daj da mi to mirno raspravimo, i pomislimo
o razlozima: ti e razgoniti svoje misli time to e ih
rei meni, alie se i plakati; a ja to od tebe zasluujem:
i na kraju, ja nisam tu da te spreavam da uini ono to
budemo nali razumnim, i korisnim po tebe.
Porfirije: Ja ti nikada nisam odrekao, Plotine moj,
bilota to si od mene traio. I sada u ti poveriti ono to
sam eleo da zadrimo za sebe kao tajnu, a to ne bih
poverio drugima nizata na svetu; rei u ti da ono to
si ti zamiljao o mojoj nameri je tano. Ako ti je drago
da nas dvojica o toj stvari razmislimo, premda se mo
ja dua tome zaista protivi, poto odluke takve prirode
zahtevaju veliko utanje, a svest, kada su u pitanju ovak
ve misli voli da je usamljena i ograniena na sebe vie
negoli u bilo kojoj drugoj prilici. Ja sam, meutim, spre
man da ti udovoljim, kako ti to ve eli. tavie, poeu
sam ja, i rei u ti da ova moja tenja ne proizlazi ni iz
kakve nesree koja mi se desila, ili za koju oekujem da
e mi se desiti: ve od ivotne munine,5 ama koju ose-
am, i koja je tako silovita, slina bolu i gru; od nekog
ne samo saznanja, ve i vienog, neeg to se osetilo,
zato to sam prinuen da svakog dana dodirnem ruka
ma ispraznost.6 Na takav nain, da su ne samo moj um,
ve i svi moji oseaji, ak i oni telesni (na neki nain to je

udno rei, ali za ovaj sluaj prikladno) puni ove ispraz
nosti. I ovde, kao prvo, nee mi moi rei kako moje
reenje nije razumno: premda u se spremno saglasiti
da je ono dobrim delom posledica neke telesne nedae.7
Ali uprkos tome, ono je krajnje razumno: zaista, u pore-
enju sa njim, sva druga ljudska reenja, po kojima se, na
bilo koji nain ivi i ceni da ivot i ljudske stvari imaju
neku sutinu, postoje, neke vie neke manje daleko od
razuma, i zasnivaju se na nekoj podvali i nekom lanom
uobraenju. I nita nije shvatljivije od dosade. Sva zado-
voljstva su isprazna. Sam bol, govorim o onom duev-
nom, dobrim delom je tat: jer ako samo zagleda uzrok
i tvar, i o tome dobro razmisli, videe da tu ima malo,
ili nimalo stvarnosti. Slino tome u rei i za strepnju;
slino za nadanje. Samo dosada, koja vazda izrasta iz
ispraznosti stvari, nije nikada isprazna, nikad prevara;
nikada nije zasnovana na lanom. I moe se rei, budui
da je sve drugo isprazno, da se sve ono to ljudski ivot
ima u sebi sadrajno i stvarno, svodi na dosadu.
Plotin: Neka je to tako. Ja ne bih poricao ovo to
si rekao. Ali mi sada moramo da uzmemo u razmatranje
in koji ima u vidu: kaem, da ga izblie razmotrimo,
i to samog po sebi. Ja neu sada isticati da je to bila Pla-
tonova mudra izreka; kao to sam zna da oveku nije
dozvoljeno, da kao odbegli rob, sam sebe oslobaa od
nazovi tamnice u kojoj se obreo voljom bogova;8 to jest
da se namerno odrekne ivota.
Porfirije: Molim te, Plotinu moj, ostavimo sada
Platona na stranu; njegovo uenje i njegove sanjarije. Jed-
na stvar je hvaliti, pratiti objanjenjima i braniti izvesna

miljenja u kolama i knjigama, a druga slediti ih prime-
nom u stvarnosti.9 U koli i knjigama bilo je opravdano
odobravati pametne misli10 Platonove, i ja sam ih sledio;
dok je danas takav obiaj: u ivotu, ja ne da ih ne odobra-
vam, ja ih zaista mrzim. Znam da se kae kako je Platon i-
rio u svojim spisima uenje o buduem ivotu, ne bi li ljude
naterao da se pitaju i da podozrevaju o svome stanju posle
smrti; kako bi se zbog te neizvesnosti, i straha od kazne i
buduih nesrea, uzdrali od nanoenja nepravde u ivo-
tu, kao i od drugog zloinjenja.(1) Ali ako bih ja mislio da je
Platon jemac ovih sumnji, i ovih verovanja; i da su ove bile
njegova izmiljotina, ja bih rekao: ne vidi li ti, Platone,
u kojoj meri su priroda, ili sudbina, ili nunost, konano
snaga koja je stvorila svet i koja njime upravlja, bila i veito
ostala neprijatelj naeg roda?11 Mnogi su, ak i bezbrojni
razlozi koji bi mogli da ospore ovu nadmonost12 koju mi,
po drugim osnovama pripisujemo sebi da imamo nad dru-
gim ivotinjama; ali nee se nai nijedan koji e oduzeti to
prvenstvo koje nam je pripisivao drevni Homer:13 mislim
na prvenstvo u nesrei. Meutim, priroda nam je name-
nila lek za sva zla: smrt; koja unosi mali strah u one koji se
ne ba mnogo slue razumom, dok je drugi prieljkuju. I u
naim ivotima, prepunim jada pomisao i oekivanje sa
mog kraja trebalo bi da nam bude blaga uteha. Ti sa ovom
uasnom sumnjom, koju si pobudio u svesti ljudi, oduzeo
si ovoj pomisli svaku blagost, i uinio je gorom od svih
ostalih.14 Ti si uzrok to se mogu videti nesreni smrtnici
koji vie strahuju od luke negoli od bure, i bee svesno od
ovog jedinog njihovog leka i poinka, postojeim jadima i
grevitom ivotu. Ti si prema svetu bio suroviji od udesa,

nunosti ili same prirode. I poto se ova sumnja ne moe
ni na koji nain otkloniti, ti si za sva vremena doveo svoje
blinje u ovo stanje, da e smrt doekivati s puno muni-
ne, i kao bedniju od ivota. Tako da zbog tebe, tamo gde se
sve druge ivotinje rastaju sa ivotom bez ikakvog straha,
spokojstvo i duevni mir su zauvek odstranjeni iz posled-
njeg ovekovog asa postojanja.
Nema potrebe da ti govorim kako nisi postigao cilj
koji si sebi postavio, da ljude odvrati od nasilja i neprav
de.15 Jer ove sumnje i ova uverenja plae sve ljude u nji
hov im poslednjim trenucima, kada vie nisu u stanju
da nanesu zlo: u toku ivota one esto zastrauju dobre
ljude, koji ne ele da tete bilo kome, ve da budu od ko
risti; unose strah u bojaljive i telesno nejake osobe, koje
nemaju prirodne sklonosti ni za nasilja ni za nepravde, a
nisu ni dovoljno srane, niti pak snanije ruke. Meutim,
smele, i silne, i one kojima mata nije ba jaa strana; i na
kraju, one kojima bi, uopteno reeno, bila potrebna jo
neka konica pored samo one u vidu zakona; njih one ne
plae, niti ih spreavaju od zloinjenja: kao to se u tom
smislu svakodnevno uveravamo, i kao to nam vekov-
no iskustvo, od tvojih pa sve do naih dana potvruje.
Dobri zakoni, i naroito dobar odgoj, i kultura duhov-
na i samih obiaja, ine da ljudskim drutvom vladaju
pravda i usrdnost. Jer u stvari, duhov i donekle uglaeni
i oplemenjeni civilizacijom, sa stvorenom navikom da
razmiljaju o stvarima i koriste se razumom u svojim po-
stupcima, tako rei nuno i skoro uvek se gnuaju i klo-
ne da stavljaju svoje ruke na blinje; daleko su od toga
da drugome, na bilo koji nain nanose nepravdu; i retko

kad, i s tekoom se usuuju na izlaganje opasnostima
koje sa sobom donosi suprotstavljanje zakonima. Ova-
kav srean ishod niukom sluaju nije posledica preteih
slika i tunih misli povezanih sa divljim i zastraujuim
zbivanjima: kao to nam to, zaista, pokazuje primer onih
drava u kojima mnot vo i surovost kazni, samo jo vie
poveavaju, s jedne strane duevni kukaviluk, a s druge
zverstvo; glavne neprijatelje i napasti ljudske zajednice.
Ali ti si otiao i dalje, i obeao nagradu dobrima.16
Kakvu nagradu? Jedno stanje koje nam izgleda ispunje
no dosadom jo manje podnoljivo od ovog ivota. Sva
kome je oevidna oporost tih tvojih kazni; ali blagost
tvojih nagrada je skrivena, i tajanstvena, takva da je ne-
dostupna ljudskoj pameti. Prema tome, takve nagrade
nemaju nikakve privlanosti koje bi nas privukle esti-
tosti i vrlini. I stvarno, ako veoma mali broj lupea, zbog
straha od tvog zastraujueg Tartara17 odustaje od ma-
kakvog nedela, ja se usuujem da ti potvrdim, kako se
nijedna dobriina, makar i najmanjim postupkom, nije
pokrenula da uini neko dobro podstaknuta eljom da
ue u taj tvoj Jelisej. Jer nae mate ga ne zamiljaju kao
neto poeljno.18 Pored injenice to bi jedno isto tako
izvesno iekivanje ovog dobra predstavljalo vrlo slabu
utehu, kakvu nadu si ti ostavio, koju bi asni i pravedni
takoe mogli da gaje; ako taj tvoj Minos i onaj Eak i Ra-
damant,19 sudije nesavitljive i nemilosrdne, nee opros
titi ni najmanju senku i traak od krivice? I koji je taj o-
vek koji bi se oseao, ili verovao toliko istim i nevinim,
kako ti to zahteva? Prema tome, postizanje kakve takve
sree postaje tako rei nemogue: i nee biti dovoljna

svest o tome da se vodio najispravniji i najradeniji ivot,
koja e oveku na umoru pruiti sigurnost o tome ta ga
oekuje u budunosti, i osloboditi ga od straha od kazni.
I tako, po tvome uenju strah, ostavivi daleko zasobom
nadu, postaje ovekov gospodar; i ishod ovog uenja na
kraju je sledei: da ljudski rod, ta udesna slika i prilika
hude sree ovog ivota, ne oekuje da e smrt biti kraj
njegovih nedaa, ve da e posle nje biti jo vie nesrean.
Na koji nain si ti, po svireposti prevaziao ne samo pri-
rodu i sudbinu, nego i najdivljanijeg tiranina i sve redom
najbezonije krvnike koje je ovaj svet video.20
Koje je to varvarstvo, meutim, sa kojim bi se mo-
gla porediti ona tvoja odluka da oveku nije doputeno
da uini kraj svojim patnjama, bolima, mukama, time
to e savladati uasavanje od smrti i svojevoljno se od
rei ivota? Svakako, kod ivotinja se ne javlja enja za
okonanjem ivota, jer njihove nesree ogranienije su
od ljudskih, a sem toga one ne bi ni imale hrabrosti da
prekinu ivot svojevoljno. Meutim, ako bi se takve elje
kod divljih zveri i javile, njima u elji da okonaju ivot ne
bi nita stajalo na putu; nikakva zabrana, nikakva sum-
nja ne bi ih spreavala da se oslobode svojih zala. Eto, gde
nas i u tom pogledu ini niim od ivotinja: ova sloboda
da se ubiju kojom zveri raspolau, i koju priroda nama,
inae dosta krta kada smo mi u pitanju, nije oduzela, ti si
to uinio. Tako da jedini soj meu iv im svetom, u stanju
da prieljkuje smrt, isto tako je jedini koji smrt ne dri u
svojim rukama.21 Priroda, udes i sudbina, vazda nas biu-
ju do krvi, muei nas i nanosei nam neizmerne bolove;
ti pritrava, i vrsto nam vezuje ruke, i stavlja negve na

noge, tako da ne moemo da se zatitimo niti izbegnemo
njihove udarce. Za celu istinu, kada samo uzmem u obzir
ogromnost nesree ljudske, mislim da bi pre svega dru-
gog za nju trebalo okriviti tvoja uenja; i da bi ovek mo-
rao da se ali mnogo vie na tebe nego na prirodu. Koja
i pored toga to nam je dodelila iskljuivo vrlo nesrean
ivot, s druge strane nam je pruila i mogunost da ga
prek ratimo kada to zaelimo. U prvom redu, ne moe se
uopte rei da je bogzna kako velika beda koja, zaeli
li samo, moe biti kratkotrajna: a onda, ak ako se data
osoba i ne rei da prekrati ovaj ivot, sama pomisao da
se moe utei od bede kad god ti je volja, trebalo bi da
pretstavlja takvu utehu i takvo osloboenje od svake
nesree da bi samo zbog toga, sve ovo bilo lako podneti.
Elem, ovo nesnosno poveanje naih nesrea nas nagoni
na strah da emo skraivanjem naeg ivota, doi u opa-
snost da padnemo u jo veu bedu od ove sadanje. I to
ne samo veu, ve neiskazivo okrutnu i dugotrajnu, tako
da iako je sadanja beda izvesna, a one kazne u budu-
nosti nesigurne, i pored svega strah od njih, van svake
srazmere i iznad poreenja mora razumno da pretegne
nad oseanjem bilo kakve nevolje u ovom ivotu. A ovu
sumnju, o Platone, nije ti bilo teko izazvati; ali pre nego
to bude odagnata, celi ljudski rod e prestati da postoji.
Meutim, nita se nije rodilo, niti e se ikada roditi, do te
mere zlosreno i pogubno po ljudski rod, kao tvoj um.
Ja bih sve ovo rekao, kada bih verovao da je Platon
smislio ili postavio ovo uenje, za koje vrlo dobro znam
da nije.22 Ali u svakom sluaju, o ovom predmetu dosta je
reeno, i voleo bih kada bismo ga sada ostavili po strani.

Plotin: Porfirije, ja Platona volim, kao to i sam
zna. Meutim, niukom sluaju ne elim da zbog toga
govorim sa njegovim autoritetom; pre svega sa tobom,
i o jednoj takvoj stvari: ali razlono, elim da govorim.
Iako sam uzgred dodirnuo Platonovu mudru misao, ui-
nio sam to vie da bih je upotrebio kao neku vrstu uvoda,
a ne sa nekom drugom namerom. I preuzimajui nit mi-
sli koja mi je leala na srcu, kaem da ne samo Platon ili
neki drugi filozof, ve sama priroda ini mi se da nas ui
da rastavljanje od sveta po isto naoj volji, nije dovoljno.
Nije nuno da po ovom pitanju raspravljam nadugako:
jer bude li malo razmislio, nee biti da i sam ne uvidi
kako je oduzeti bez potrebe sebi ivot sopstvenom ru-
kom neto protivprirodno. tavie, da se bolje izrazim,
da je to in protiv prirode, da protivniji ne moe biti. Jer
itav poredak stvari bio bi poremeen kada bi se ove same
unitavale. A izgledalo bi i ogavno da neko upotrebi ivot
kako bi ugasio taj isti ivot, da nam postojanje poslui za
nepostojanje. Osim toga, ako nam priroda ita nalae i
nareuje, nema sumnje da nam pre svega izriito i pre
svega nareuje, i ne samo oveku, nego isto tako i bilo
kojem stvorenju u svemiru, da vodi rauna o svom samo-
ouvanju, i da ga na sve mogue naine titi; to je zapra-
vo neto sasvim suprotno od onog oduzeti sebi ivot. I da
o ovome mnogo ne duimo; zar mi ne oseamo kako nas
sama naa sklonost nagoni i tera da mrzimo smrt, i da od
nje strahujemo, da se uasavamo, pa ak i protiv nas sa-
mih? Sada, dakle, poto je ovaj in samoubistva suprotan
prirodi, i to do te mere da to postaje oito, ne vidim kako
bih mogao da priznam njegovu pravovaljanost.

Porfirije: Ja sam ve sve to imao u vidu: da je za
svest, kao to ti veli, nemogue kako joj to svakog tre-
nutka ne bi padalo na pamet. Meutim, meni se ini da
se tvojim razlozima mogu suprotstaviti mnogi drugi, i to
na vie naina: ali potrudiu se da budem krai. Ti sum-
nja da je dozvoljeno umreti ukoliko je to neophodno: a
ja te pitam, da li je nama doputeno da budemo nesreni.
Priroda zabranjuje samoubistvo. udno bi mi bilo da ona
nema elju ili mo da me uini ni srenim ni slobodnim,
a sada raspolae mogunou da me natera da ivim.
Svakako, ako nam je priroda usadila ljubav za samoou-
vanje i omrazu smrti, ona nam je, nita manje, stvorila i
mrnju prema nesrei, kao i ljubav prema onome to je
za oveka najbolje; i zaista, ove potonje sklonosti mnogo
su vee i vie od onih napred reenih, jer srea je cilj svih
naih postupaka, i svih naih ljubavi i mrnji; i od smrti
se ne bei, niti se ivot voli zbog njega samog, ve zbog
cenjenja i privrenosti onom to je za nas najbolje, kao
to se mrze zlo i ono to je protiv nas usmereno. Kako
onda moe biti protivprirodno ako ja izbegavam nesreu
na jedini mogui nain koji je dat ljudima da od nje po-
begnu? to e rei, da nestanu sa ovog sveta: jer dok sam
iv, ja joj utei ne mogu. I kako moe biti istina da priro-
da meni zabranjuje da pribegnem smrti, to je za mene
bez i traka sumnje najbolje; i da odbacim ivot, koji je za
mene oevidno postao tetan i zao; ako mi ve ne moe
pruiti nita sem patnje, to je dosad i bio sluaj?
Plotin: Jedno je sigurno, mene sve ovo ne ubeuje
da samoubistvo nije protiv prirode: jer samo nae osea-
nje suvie jasno izraava odbojnost i odvratnost prema

smrti, i mi vidimo da ivotinje, koje (onda kada ih ljudi
nisu primorali ili ih izopaili) sve to rade ine to pri-
rodno, ne samo da nikada ne pribegavaju ovom inu,
jer bez obzira koliko napaene i bedne bile, pokazuju da
im je on vrlo stran. I na kraju, izuzev meu ljudima, ne
nalazimo nikog ko bi se na njega reio, pa i onda, svaka-
ko ne meu onim svetom koji ivi ivotom koji priroda
nalae; meu kojim nee nai nikog ko se njega ne bi
gnuao, ako bi ita i znao, ili imao pojma o njemu. Ti
e ga sresti meu ovim naim izopaenim i iskvarenim
svetom koji ne ivi prirodnim ivotom.23
Porfirije: Dobro! Dopustiu ti, kao to eli, da je
ovaj in protivan prirodi. Ali kakva je korist od toga, ako
vie nismo, da tako kaemo, prirodna bia. Hou rei,
civilizovani ljudi.(2) Uporedi nas samo, neu rei sa ivi-
ma bilo koje druge vrste, ve sa onim narodima u Indiji,
u Etiopiji koji, kako se uje, jo uvek se dre primitivnih
i divljakih obiaja, i nee ti se vie initi nimalo lako
rei da su i oni pripadnici nae vrste. I ovaj na, kako
bih se izrazio, preobraaj, ova promena ivota, i ponaj-
vie svesti ja sam to se mene tie, uvek bio siguran
da se do nje ne moe doi bez neizmernog poveanja
nesree. Sigurno je da ti divlji narodi nemaju nikada e-
lje da okonaju svoje ivote, pa ak i ne zamiljaju da se
smrt moe prieljkivati, dok ljudi naviknuti na ovaj na
nain, i kako mi to kaemo, civilizovani, dosta esto ga
ele, a ponekad se na njega i reavaju. Elem, ako je civili-
zovanom oveku dozvoljeno da ivi neprirodno, i da se
protiv prirode ponaa ovako bedno, zato mu ne bi bilo
dozvoljeno i da umre neprirodno? S obzirom da usled

ove nove nesree, koja nastaje zbog pomenute promene
stanja, drugaije ne bismo ni mogli da se oslobodimo,
negoli putem smrti. to se pak tie naeg povratka u pr
vobitno stanje, i u ivot koji nam je priroda naloila, mi
bismo to teko, a moda i nikako mogli da uradimo zbog
spoljnih uslova; meutim, kada je u pitanju na unutra
nji ivot, koji je od svega najvaniji, bez ikakve sumnje
to ne bi uopte bilo mogue. ta je manje prirodno od
medecine, kako one koja se primenjuje runo, tako i one
putem lekova? Koje su, uglavnom, i jedna i druga, to se
samih postupaka tie, a i materijala koji primenjuju, in-
strumenata i njihovog naina korienja, veoma daleko
od prirode: a ivotinje i divlji narodi za njih i ne znaju.
Nita manje i bolesti koje one ele da lee, isto tako nisu
deo prirode, a donela ih je civilizacija, to jest putem izo-
paavanja naeg stanja; stoga ova umea, iako nisu pri-
rodna, jesu i smatraju se potrebnim, pa i neophodnim. I
tako ovaj in ubijanja samog sebe, koji nas oslobaa od
nesree koju nam je iskvarenost natovarila na lea, zato
to je protivan prirodi, iz toga ne sledi da je i za osudu:
neprirodna zla zahtevaju neprirodni lek.24 A bilo bi zai-
sta muno i nepravino kada bi razum, koji nas ve ini
nesrenijima negoli to smo to ve po samoj prirodi, po-
eo da joj se esto suprotstavlja i u drugim stvarima; sa
njom se u tome ujedinio kako bi nam oduzeo i poslednji
izlaz koji nam preostaje; jedini na koji nam sm razum
ukazuje; i tako nas prinudi da trajemo u bedi.25
Evo ti istine, Plotine. Ona prvobitna priroda iz drev
nih vremena, i sveta divljeg i neukog, nije vie naa priro
da: ali navika i razum dali su nam drugu jednu prirodu,

koju imamo, i koju emo uvek imati umesto one prve.
Ako u poetku za oveka nije bilo prirodno da sebe do-
brovoljno ubija, nije bilo prirodno ni da to eli. Danas su
i jedno i drugo prirodna stvar, to e rei, u skladu sa na-
om novom prirodom: koja teei da se jo uvek nuno
kree kao ona drevna, ka onome to izgleda kao neto za
nas najbolje, dovodi do toga da mi esto elimo i traimo
ono to je ovekovo najvee dobro, to jest smrt. A ovo i
nije za uenje: s obzirom da je ova druga priroda uglav-
nom usmerena, i da njome upravlja razum. Koji smatra
savreno izvesnim da je smrt daleko od toga da zaista
bude zlo, koju misao nam namee na primitivni nagon;
tavie, da je lek svim naim nedaama, neto to ljudi
najvie ele, i od kojeg boljeg nema. Stoga se ja pitam:
meri li civilizovani svet i druge svoje postupke svojom
primitivnom prirodom?26 Kada, i uopte, koje to postup-
ke? Ne onom naom primitivnom prirodom, ve onom
sadanjom, i hoemo li to rei, razumom. Zato bi se
samo ovaj in oduzimanja sopstvenog ivota morao me-
riti ne merilima nove ili razumne, ve onim primitivne
prirode? Zato bi morala primitivna priroda, koja vie ne
propisuje zakone naim ivotima, da sada propisuje zako-
ne naoj smrti? Zato razum ne bi upravljao smru, kad
ve upravlja ivotom? Mi vidimo da u stvari kako razum,
tako i nesrea zbog naeg sadanjeg stanja, ne da samo
ukidaju, i to poglavito kod unesreenih i patnika, ono
uroeno uasavanje od smrti o kome si govorio, ve ga i
menjaju u udnju i ljubav za njom, kao to sam ja pre toga
rekao. Kada se ve rode ta udnja i ta ljubav koje, u skla-
du sa prirodom, nije ni trebalo da se jave; i poto nesrea

nastane zato to smo se mi promenili, a ne zato to je to
priroda htela; bila bi to oigledno nespojiva odbojnost i
protivrenost, kada bi prirodna zabrana na samoubistvo
jo uvek bila na snazi. Meni se ovo ini dovoljnim, da bi
se donela odluka o tome da li je ili nije dopustivo izvriti
samoubistvo. Ostaje pitanje da li je to korisno.
Plotin: O tome nije potrebno meni govoriti, dragi
Porfirije: jer kada je ovaj in dopustiv (a ja ne mogu dozvo-
liti da jedan in, ni pravian ni ispravan, moe biti koristan),
ja nemam ni trunke sumnje da je on i krajnje koristan. Jer
pitanje se ukratko svodi na ovo: koja je od dve stvari bolja:
ne patiti ili patiti. Znam vrlo dobro da bi tako rei svi ljudi
voleli da istovremeno osete i patnju i zadovoljstvo, pre ne-
goli da niti pate niti uivaju: tolika je enja, i da tako kae-
mo, e due za zadovoljstvom. Meutim, nuni izbor ne
lei izmeu ova dva pojma: jer uivanje i zadovoljstvo, da
govorimo tano bez okolienja, toliko je nemogue, koliko
je patnja neizbena. I to mislim na dugotrajnu patnju kao
to su to udnja i potreba koju oseamo za zadovoljstvom
i za sreom koje su vazda neispunjive. Da ostavimo jo na
stranu posebne i sluajne patnje koje se svakome deavaju,
i koje su isto neizbene, hou rei, sigurno je da do njih
mora doi (veih ili manjih, ove ili one vrste) i kada se radi
o najsrenijim ivotima na ovom svetu. I zaista, jedna je-
dina kratka patnja, za koju je neka osoba sigurna da e joj
se, nastavi li da ivi, svakako desiti, sledstveno razumu tre-
balo bi da bude dovoljna da se smrt pretpostavi ivotu: jer
za takvu jednu patnju ne bi postojala nikakva nadoknada,
poto u naem ivotu, pravo blaenstvo ili zadovoljstvo ne
moe nikada da se desi.27

Porfirije: Meni se ini da su sama dosada i inje-
nica da se neko naao lien svake nade o svom boljem
stanju i srei, dovoljni razlozi da izazovu elju da se i
vot prekrati, pa i kod onih koji se nalaze u srenom sta
nju, ne samo ne loem, ve i povoljnom. I u vie mahova
sam se udio da se nigde ne pominju prinevi koji bi e
leli da umru samo zato to ih mui ama, i zbog stanja
prezasienosti u kome se nalaze, kao to se to moe pro-
itati i uti da se to obinom svetu svakoga dana dea
va. Mislim na one koji su, poto su sasluali Hegesiju,
kirenskog filozofa,28 koji im je kazivao svoje uenje o be
di ivota, po izlasku iz kole, odlazili da se ubiju: zbog
ega je Hegesija bio poznat pod nadimkom zagovornik
smrti; a kae se, to verujem da ti je poznato, da mu je na
kraju kralj Ptolomej29 bio zabranio da vie ne raspravlja
o ovom predmetu.(3) Istina, premda smo uli da su neki,
kao kralj Mitridat30, Kleopatra, Oton Rimski31 i moda
jo neki prinevi izvrili samoubistvo; oni su to uini-
li jer su se nali u bedi i nevolji, i da bi izbegli jo goru
sudbinu. Elem, meni se ini razumnim da prinevi lak-
e od ostalih mogu da shvate mrskost svog stanja kao i
sve neugodnosti koje ih ekaju, i da stoga ele da umru.
Jer, budui na samom vrhu onog to se zove ljudska sre-
a, i nemajui bogzna ta, moda nita da oekuju, od
onog to se smatra ivotnim dobrima (s obzirom da ih
ve sva imaju), oni ne mogu da se nadaju jednom sutra
koje bi bilo bolje od njihove dananjice. Sadanjica, bila
ona makar i najsrenija, tuna je i neprijatna: samo bu-
dunost moe da prui zadovoljstvo.32 Bilo kako bilo; mi
smo na kraju u stanju da shvatimo (ostav imo li na stranu

strah od drugog sveta) da je ono to zadrava ljude da
dragovoljno napuste ivot, i nagoni ih da ovaj vole, i da
ga pretpostavljaju smrti, samo jedna prosta greka, da se
tako izrazimo, u raunu, odmeravanju i poreivanju ko-
risti i tete. Do ove greke dolazi, moglo bi se rei, ono-
liko puta koliko je trenutaka u kojima se ovek utapa u
ivot, kada se ovaj prihvata, i kada je neko zbog toga za-
dovoljan, bilo to razumno ili voljno, ili isto injenino.
Plotin: To je zaista tako, moj Porfirije. Ali, uza
sve to dopusti da ti ja dam savet, a strpi se i zbog moje
molbe, to se ovog tvog cilja tie, da slua vie prirodu
nego razum. A ovde mislim na onu prvobitnu prirodu,
majku nau i vasione, koja premda nije pokazala da nas
voli, i premda nas je unesreila, ipak je prema nama bila
manje neprijateljski raspoloena i tetna, negoli to smo
to bili mi, sa naom sopstvenom pameu, sa nezajai-
vom i neodmerenom ljubopitljivou, razmiljanjima,
praznim razgovorima, snovima, bednim miljenjima
i uenjima. Ona se posebno napregla da nau nesreu
lei tako to e je od nas uglavnom skrivati ili prikazi-
vati drugaijom od onog to jeste. I makoliko veliki bio
na preobraaj, a mo prirode u nama smanjena, ipak
ona nije svedena ninata, niti smo se pak mi toliko iz-
menili i postali neto novo, a da u svakome od nas nije
preostao znatan deo oveka iz drevnih vremena. A ovo,
bez obzira koliko to vrealo nau glupost, nikada nee
moi biti drugaije. Eto, to je ono to ti zove grekom u
raunu; a ona ne da je greka, nego je velika koliko i opi-
pljiva; pa ipak nju bez prestanka prave ne samo budale i
nii duhom, ve i pametni, ueni i mudri; i veito e je

praviti, ukoliko se priroda, koja je stvorila ovaj na rod,
sama ona, a ne na razum, nae sopstvene ruke i ljudi,
ne bude reila da ga uniti. I moe mi verovati, nema
te nedae u ivotu, tog beznadeja, oseanja nitavnosti
stvari, te bezvrednosti nastojanja, usamljenosti ljudske;
nema te omraze na svet, i na samog sebe, koje mogu biti
dugotrajne: premda su ova duevna stanja mnogo razu-
mnija od njihovih suprotnosti, koje su za uzvrat nera
zumne. Meutim, uza sve to, posle kraeg vremena,
nakon manje telesne izmene, malo-pomalo, a esto i u
jednom trenu, iz najmanje moguih i jedva primetnih
razloga, iznova oivljuje elja za ivotom, raa se ova
ili ona nova nada, i ljudske stvari ponovo dobijaju svoj
nekdanji oblik, i pokazuju da nisu nedostojne izvesne
panje; ako ne samog razuma, ono svakako, da se tako
izrazimo, duevnog oseanja.33 A ono je dovoljno da ne
ku osobu, bez obzira koliko ona bila upuena i ubeena
u istinu, pa i uprkos razumu, natera da istraje u ivotu i
produi tim putem, kao to to drugi i ine: jer to osea-
nje je, moe se rei, ono to nama upravlja, a ne razum.
Recimo da je ubiti sebe razumno, a da je predavanje
ivotu, protivno razumu: sigurno je da to ostaje divlja-
ki i neljudski in. I oveku ne bi trebalo da se vie svia,
niti da bira, da u skladu s razumom, bude udovite, ne
goli shodno prirodi, ljudsko bie. A zato ne bismo imali i
neki obzir prema prijateljima, krvnim srodnicima, svojoj
deci, brai i sestrama, roditeljima, svojim enama; prema
srodnicima i osobama koje ive sa nama u domainstvu,
sa kojima smo navikli da ve dugo vremena ivimo; koje,
ako umremo, treba da zauvek ostavimo: neemo li u srcu

osetiti ba nikakav bol zbog ovog rastanka; neemo li zar
voditi rauna o tome kako e se oseati oni , delom zbog
gubitka njima drage osobe, ili nekog na koga su navikli, a
delom zbog okrutnosti samog sluaja? Ja vrlo dobro znam
da pametna osoba ne sme biti suvie blaga, niti da dopusti
da saaljenje i dubok i bol na taj nain ovladaju njome da
je poremete, da se prostre, da se zanese i bude kukaviki
popustljiva, da se prepusti preteranim suzama i postup-
cima nedostojnim vrstine onih kojima je u punoj meri
jasna ljudska sudbina. Ovu vrstinu srca valja sauvati za
one tune i nesrene sluajeve koje nam sudbina namee,
i koji su neizbeni; ne zloupotrebljavati je tako to emo
svojevoljno uskratiti svoje prisustvo i sklanjati se stalno
s vida, uzdravajui se od razgovora i bliskosti sa onima
koji su nam dragi. Ne razmiljajui uopte o bolu rastan-
ka i gubitku roaka, prisnih, drugova; ne biti u stanju da
se zbog tako neeg oseti bilo kakav bol, nije svojstveno
pametnom svetu, ve varvarima. Ne voditi rauna o bolu
koji se sopstvenim samo ubistvom nanosi prijateljima i
domaima: znai ne starati se o drugome, i starati se suvi-
e o sebi. U stvari, svako ko sebe ubija nimalo ne vodi ra-
una niti misli o drugima; ne zanima ga nita drugo sem
sopstvena korist; da tako kaemo, baca iza svojih lea
svoje blinje, i ceo ljudski rod: tako da u ovom postupku
oduzimanja sopstvenog ivota izbija na videlo najogolje-
nija, svakako najmanje lepa i najmanje irokogruda ljubav
prema samom sebi, koja se na svetu moe videti.34
Na kraju, Porfirije, neprijatnosti i nedae ivotne,
premda mnogobrojne i nepresune, koje, kao to je to
danas sa tobom sluaj, nisu praene izuzetnim nezgoda

ma i nesreama, ili tekim telesnim bolovima; nisu ni
nepodnoljiv i, poglavito oveku mudrom i snanom,
kao to si ti. A ivot je neto od tako malog znaaja, da
ovek ne bi trebalo da se previe brine niti da ga sauva,
niti da ga naputa. Stoga, bez nekog dubljeg zalaenja
i radoznalosti, sa svakim beznaajnim razlogom koji
mu se ukae da prione za ovaj ili onaj sluaj, ne treba
da odbije da to uini. I ako bi ga neki prijatelj zamolio,
zato mu u ovome ne bi izaao u susret? Sada, od sveg
srca te molim, Porfirije moj, za seanje na sve ove go-
dine koliko ve traje ovo nae prijateljstvo, ostavi se te
misli; nemoj nanositi veliku alost svojim dobrim pri-
jateljima, koji te vole iz dubine due; misli na mene jer
ja nemam nikog meni draeg, niti drutvo koje bi me
vie ispunjavalo sreom. Budi pre spreman da nam po
mogne da podnosimo nae ivote, nego da nas tako,
mnogo ne razmiljajui, jednostavno napusti. Daj da
vidimo, dragi Porfirije, teei se uzajamno: ne odbacuj-
mo da ponesemo onaj deo nedaa nae vrste koji nam je
usud dodelio. Postarajmo se da jedan drugom pravimo
drutvo; i nastavimo da se meusobno ohrabrujemo, da
se uzajamno podravamo; ne bismo li tako na najbolji
nain ispunili ovaj na muni ivot. Koji e bez iakave
sumnje, biti kratak. A kada ve smrt bude dola, neemo
se aliti: i tada, u tim poslednjim trenucima, prijatelji i
drugovi e nas teiti; a mi emo biti zadovoljni pomilju
da kada nas vie ne bude bilo, to e nas se oni esto se
ati, i jo uvek voleti.

Napomene
1
Ovaj dijalog je napisan 1827, kao i prethodni, i Leopardi je prema
ovom tekstu izrazio iste rezerve: Ne aljem ti dva prozna dela, jer po
to sam ih ponovo proitao, nisam nimalo njima zadovoljan, i mislim
da u ih oba odbaciti, ili barem jedno od njih (pismo De Sinner u
od 18. decembra 1832). Nije mnogo jasno zato je Leopardi bio toliko
kolebljiv u pogledu ovog razgovora, da bi ga izostavio iz izdanja iz 1834.
tivo je bilo staro pet godina u vreme kada je pismo napisano, sedam
kada je dolo do novog izdanja, i mnoge misli u njemu vraaju nas u
1821 (pogledaj napomene). Meutim, ovde je prisutan i jedan zreliji
Leopardi: Plotinov poziv na kraju na ljudsku sol idarnost nagovetava
pesnikova poslednja dela, dok je Porfirijeva dijatriba protiv hrian
stva verna Leopardijevim naelima kojih se dugo pridravao, ali koja
su se jo vie uvrstila poslednjih godina pieva ivota. to se izbora
linosti tie, valja podsetiti da je 1814. Leopardi ve bio napisao jedan
komentar uz ivot Plotinov (filozofa neoplatoniara, iveo izmeu 205.
i 269/70) koji je napisao Porfirije (232/3-305), njegov glavni uenik i
biograf, inae u nekoliko navrata pominjan u Zibaldonu. Stoji injenica
da je u IX knjizi Eneada Plotin pisao o samoubistvu, premda Leopardi
pripisuje obema linostima u potpunosti svoje stavove i misli. Nika
kve, meutim, oite veze sa ovim tivom nema Odlomak o samoubistvu
(Framento sul suicidio; naslov koji su mu dali prvi izdavai), koji je
Leopardi napisao 1820.
2
U orig. che io mutassi paese.
3
Gl. XI.
4
Eunapios, otprilike 345-420, pisac biografije ivot filozofa i sofista.
5
Tdium vit. Donekle razliit pojam dosade izraen od onog u
Razgovor u Torkvata Tasa i njegovog domaeg duha, i pored toga
Mislima (Pensieri) LXVII-LXVIII.

6
U orig. vanit, ovde i na drugim mestima re upotrebljena iz lat in
skog u smislu vanus, prazan, tat, isprazan.
7
Ako uzmemo da ovo ima bilo kakav lini znaaj, onda bi on bio u
sukobu sa Leopardijevim optim stavom, kao to je to izraeno u u
venom pismu De Sinneru od 24. maja 1832.
8
Fedon, VI.
9
Podseamo da je Leopardi nameravao da sastavi jedan prirunik
praktine filozofije.
10
U orig. sentimenti; uzeto u znaenju sententia iz latinskog jezika.
11
Upr. Heleander, nap. 14.
12
U orig. maggioranza.
13
Ilijada, XVII, 446-7.
14
Upr. pesmu Nad starinskim nadgrobnim bareljefom, st. 62 i
dalje; i kao antitezu, Ljubav i smrt.
15
Leopardi se ovde prisea DHolbachovog Systme de la nature.
16
Leopardi se obraa Platonu kao transcedentalnom filozofu i pri
pisuje mu vidove u stvari svojstvene hrianskoj misli (kazne u dru
gom svetu, itd.).
17
U grkoj mitologiji, najdublji mrani ponor u podzemnom svetu;
pakao.
18
Ova pitanja, sa posebnim pozivom na hrianstvo (zbog cenzure
neobjavljiva u knjizi namenjenoj javnosti) nairoko su raspravljana u
Zib., 3497-509.
19
Sudije u hadu (donjem svetu), koji se pominju u Platonovom Fe
donu. Predmet rasprave je stalno u paganskim terminima, delom zbog
cenzure (vidi prethodnu napomenu), a delom da bi se zadrao antiki
karakter tiva.
20
Upr. Zib., 814-8 (1821), tekst vaan za ceo ovaj govor.
21
Upr. pesmu Brut mlai, st. 61 i dalje (decembar 1821).
22
Poto je preterao u poleminosti, Leopardi daje na znanje da je
Platon bio jedna vrsta lanog cilja, i da je on u stvari imao u vidu hri
anstvo. Piui De Sinneru, Leopardi je priznavao da Kopernik i
ovo delce nisu mogli biti lako objavljeni u Italiji. Ovo objanjava iz
vesne rezerve.
23
Plotin zasniva svoje rasuivanje o Prirodi koje vie podsea na
samog Leopardija, dok se Porfirije kree u smeru razlikovanja izmeu
dve vrste Prirode.
24
Upr. Zib., 1978-81: Samoubistvo je protivprirodno. Ali ivimo li
mi u skladu sa prirodom? Nismo li je u potpunosti napustili time to

smo iveli sledei razum? itd. Svi razlozi koje iznosi Porfirije, zapisa
ni su kod Leopardija pod datumom od 23. oktobra 1821.
25
Upr. Zib., 816: Zato, nakon to je razum vodio bitku i pobedio
prirodu da nas uini nesrenima, sklapa zatim saveznivo sa njom,
kako bi prelila au nae nesree, time to nas spreava da ivot do
kraj imo sopstvenom rukom?
26
Upr. Zib., 2402-4, gde Leopardi raspravlja o naoj drugoj,
pravoj prirodi i kae da mi nemamo veze sa ljudima iz Adamovog
vremena. Kao to istie Galimberti (str. 403), suprotnost prirode i ra
zuma je u izvesnom smislu odricanje od Leopardijevog ranijeg stava,
premda Porfirije eli da iskoristi situaciju: s obzirom da moramo da
iv imo razumno, onda barem da budemo razumni kad je u pitanju
samoubist vo.
27
Upr. Zib., 2549-55, gde se podrobno raspravlja o ovom pitanju.
28
Hegesija iz Kirene bio je zbog ovoga prognan iz Aleksandrije (vi
di Otonijeri, nap. 74).
29
Egipatski kralj Ptolomej I Soter (vladao od 304-282 pre n.e.), koji
je proterao Hegesiju.
30
Mitridat VI Eupator, kralj Ponta, pretrpeo poraz od Pompeja i
naredio vojniku da ga ubije (63 pre n.e.).
31
Posle bitke kod Akcija, Kleopatra je izvrila samoubistvo, pus
tivi otrovnicu da je ujede (31 pre n.e.); Oton se ubio posle poraza od
strane Vitelija kod Bedrijaka.
32
Od bezbrojnih primera, pogledaj kraj Almanah Prolaznik.
Takoe (za gornja zapaanja) Zib., 57-8.
33
U orig. al senso dellanimo. Leopardi kao da je s mukom traio
re kojom bi izrazio posebnu svesnost koju je imao u vidu: duevno
oseanje.
34
Samoljublje je kod Leopardija veoma irok pojam, poev od uas
ne sebinosti (kao ovde) i sveopteg izvora ljudskih zala (Zib., 57), do
neke vrste samopotovanja sledstveno svim, a posebno viim biima
(kao u Prirodi i Dui, str.), u kom sluaju je uzrok velike muke. Vidi,
takoe Malambruna, gde arobnjak moe da se oslobodi nesree sa
mo ako uspe da ne voli iznad svega sebe.

RAZGOVOR IZMEU JEDNOG
PRODAVCA ALMANAHA
I JEDNOG PROLAZNIKA1
Prodavac: Almanasi! Novi almanasi! Novi kalen-

dari! elite li almanahe, gospodine?
Prolaznik: Almanahe za novu godinu?
Prodavac: Da, gospodine.
Prolaznik: Misli li ti da e nam ova godina biti
srena?
Prodavac: O, potovani gospodine, svakako.
Prolaznik: Kao i ona prola?
Prodavac: Mnogo, mnogo vie.
Prolaznik: Kao i pretprola?
Prodavac: Vie, vie, gospodine.
Prolaznik: Onda, kao koja druga? Zar ne bi voleo
da ova nova bude kao neka od ovih poslednjih godina?
Prodavac: Ne, gospodine, ne bih voleo.
Prolaznik: Koliko je novih godina prolo od kako
prodaje almanahe?
Prodavac: Bie jedno dvadeset, gospodine.

Prolaznik: Na koju od tih dvadeset bi eleo da li
i ova nova godina?
Prodavac: Ja? To ne bih znao.
Prolaznik: Ne sea se posebno neke godine, ko
ja ti se uinila srenom?
Prodavac: Ne, gospodine, zaista ne.
Prolaznik: Pa ipak, ivot je lepa stvar, zar ne?
Prodavac: To je poznato.
Prolaznik: Da li bi voleo da ponovo doivi tih dva
deset godina, i sve prolo vreme, poev od dana kad si se
rodio?
Prodavac: Ee, dragi gospodine, kada bi to samo,
pod milim Bogom, bilo mogue.
Prolaznik: Ma, ako bi imao da ponovo doivi, ni
manje ni vie, proivljeni ivot, sa svim prijatnostima i
neprijatnostima koje si imao?
Prodavac: To ne bih voleo.
Prolaznik: Ah, a koji bi ti to drugi ivot eleo da
ponovi? ivot kao to je bio moj, ili onaj prinev, ili iji
drugi? I nemoj misliti da ja ne bih, ili da ne bi princ, ili
bilo ko drugi dao tano isti odgovor koji si ti dao; i da
prinuen da iznova doivi proli ivot, niko ne bi iza-
brao da se vrati unazad.
Prodavac: To verujem.
Prolaznik: Pod tim uslovima, ni ti se ne bi vratio;
ukoliko ne bi postojao neki drugi nain?
Prodavac: Ne, gospodine, zaista ne bih se vratio.
Prolaznik: Pa, kakav, dakle, bi ivot voleo?
Prodavac: Voleo bih ivot onakav kakav mi Bog
dodeli, bez drugih zahteva.

Prolaznik: Dakle, kako Bog da, ne znajui nita
unapred, kao to nita ne znamo ni o novoj godini?
Prodavac: Ba tako.
Prolaznik: To bih i ja hteo, ako bih eleo da izno-
va ivim, a tako bi i svi drugi. Meutim, to pokazuje da
se udes loe poneo sa svima, sve do ove godine. I sasvim
je jasno da svi cene kako je zlo koje su imali da podnesu
bilo vee i tee od doba koje im je palo u deo, jer niko
ne bi prihvatio da se iznova rodi kako bi iveo onim ra-
nijim ivotom, pored sveg dobrog i loeg u njemu. ivot
koji je lep, nije onaj nama poznati ivot, ve ivot koji ne
znamo; ne proli ivot, nego onaj koji tek treba da doe.
Sa novom godinom, udes e poeti da se dobro ponaa
prema meni, tebi i svim ostalima, i poee srean ivot.
Zar ne?
Prodavac: Nadajmo se.
Prolaznik: Dakle, daj da vidim najlepi almanah
koji ima.
Prodavac: Evo, potovani gospodine. Ovaj kota
trideset para.
Prolaznik: Evo, trideset para.
Prodavac: Hvala, potovani: dovienja. Almana-
si! Novi almanasi! Novi kalendari!

Napomene
1
Ovo je prvi od dva dijaloga napisana 1832, ukljuen zatim u firen
tinsko izdanje Operetta iz 1834. Nema sumnje da njegov zaetak tre
ba traiti u zapisu u Zibaldonu od 1. jula 1827 (4284-5). Za kratkou i
lakou tona, koji tivu daje izuzetnu privlanost, i dobar deo njegove
upeatljivost i, objanjenje moda lei u injenici da je Leopardi pi
u i ga imao u vidu posebnu publiku. Prvih meseci 1832, Ranijeri i
on smerali su da pokrenu jedan nedeljni magazin Lo Spettatore fio
rentino, u uvodniku za koji (PP, II, 715 ff) Leopardi je najavio svoju
nameru da itaoce natera na smeh, s obzirom da, kako se ini, smeh
nije imao bogzna kakav uspeh u ovom veku, dok su suze uvek bile i
uvek e biti krajnje neuspene u svim vremenima. Vrlo je mogue da
je Leopardi ovaj dijalog imao u vidu za Spettatore; ali poto su ga odu
vek smatrale opasnim radikalom vlasti su zabranile izlaenje i ovaj se
magazin nikada nije pojavio. Za pesnika, ovo je predstavljalo veliko
razoaranje, jer se nadao da od prihoda sebi obezbedi skroman ivot.
Meutim, stvar je bila korisna za samu knjigu Operette morali, koja
je ovim dobila jedan lep tekst sokratovske ironinosti, i bez obzira na
samu teinu predmeta, jedno zabavno tivo, pre nego se pree na sve
anu muziku Tristana.

RAZGOVOR TRISTANA
SA JEDNIM PRIJATELJEM1
Prijatelj: Proitao sam vau knjigu. Setna kao i

obino.
Tristan2: Da, na moj stari nain.
Prijatelj: Setna, ojaena, oajnika; vidi se da vam
ovaj ivot izgleda kao neto vrlo runo.
Tristan: ta da vam reem? Imao sam u glavi tu
ludu misao da je ivot ljudski nesrean.
Prijatelj: Nesrean, da moda. Ali, ipak na kraju
Tristan: Ne, ne, naprotiv vrlo srean. Sada sam
promenio miljenje. Meutim, kada sam pisao ovu knji-
gu, u glavi sam imao tu ludost, kao to sam vam rekao.
A bio sam i toliko ubeen, da sam oekivao sve drugo,
samo ne da ujem kako se dovode u sumnju zapaanja
koja sam izneo u vezi sa predmetom, poto mi se inilo
da e razumevanje svakog itaoca ponaosob posluiti
kao svedoanstvo svakog od njih. Ja sam samo zami
ljao da se moe postaviti pitanje korisnosti ili tetnosti
tih zapaanja, ali nikako i same istine: ak sam mislio
da e moje alostive rei, s obzirom na opte zlo, nai

odjeka u srcu kod svakog ko ih bude sluao. I kada sam
zatim uo da se odbacuje ne samo neki poseban sud, ve
celina, i kae da ivot nije nesrean, premda se meni i-
nio takvim, to je zbog mog zdravstvenog stanja ili neke
druge moje line nevolje, isprva sam ostao zgranut, za-
prepaen, skamenjen, i vie dana sam mislio da se na-
lazim u nekom drugom svetu; a onda, poto sam doao
k sebi, malo sam bio uvreen; zatim sam se smejao, i
rekao: ljudi su, opte uzev, kao muevi. Muevi, ukoli-
ko ele da ive na miru, moraju nuno da misle, svako
u pogledu svoje, kako su im supruge verne; i to i ine;
iako pola sveta zna da je istina na drugoj strani.3 Onaj
ko eli, ili je prinuen da ivi u jednom mestu, dobro
je to veruje kako je ovo jedno od najboljih u kome se
moe stanovati; i u to je ubeen. Ljudi uopte, ukoliko
ele da ive, dobro je to veruju kako je ivot lep i dra-
gocen; i tako i biva; i srde se na one koji drugaije misle.
Poto u sutini ljudski rod uvek veruje, ne u ono to je
istinito, ve u ono to jeste, ili izgleda da je, ono to mu
odgovara. Ljudski rod, koji je verovao i koji e verovati
u tolike gluposti, nee nikada poverovati da bilo ta ne
zna, ili da je to nita ili da se ima emu nadati.4 Nijedan
filozof koji bi zagovarao jednu od ovih triju teza, ne bi
imao uspeha, niti bi ga neko sledio,5 poglavito ne obi-
an svet: jer, pored toga to nijedna od triju nisu mnogo
preporuljive za onog koji eli da ivi, prve dve pogaa-
ju oholost ljudsku, trea, a zaista i prve dve, zahtevaju
hrabrost i snagu kako bi bile uverljive. A ljudi su kuka-
vice, slabii, skuena i bedna duha, uvek spremni na
najbolje, jer su vazda posveeni promeni miljenja, ve

prema nudi koja upravlja njihovim ivotima; vie nego
spremni da poloe oruje, kako to kae Petrarka,(1) pred
svojom sreom, vie nego spremni i odluno reeni da
se utee zbog bilo kakve nevolje, da prihvate u zamenu
bilo kakvu naknadu za ono to im je uskraeno ili ono
to su izgubili, da se zadovolje pod bilo kakvim uslovi-
ma, ak i sa najnepravinijom i varvarskom sudbinom,
i kada ostanu lieni svega onog to je poeljno, da ive
od lanih verovanja, tako vrstih i postojanih, kao da su
neto najistinitije i najvre zasnovano na svetu. to se
mene tie, kao to se jug Evrope6 smeje muevima za
ljubljenim u neverne ene, tako se ja smejem ljudskome
rodu zaljubljenom u ivot; i nalazim da je vrlo nemu
evno doputati da vas varaju i zavode kao budale, i da
se pored zala koja se teko podnose, postane tako rei
predmet sprdnje prirode i sudbine. Jo uvek govorimo o
zavaravanjima ne mate, ve uma.7 Da li su ovi moji ose-
aji izazvani boleu, to ne znam: znam samo da, bole-
stan ili zdrav, gazim po ljudskom kukaviluku, odbijam
svaku detinjastu utehu i zavaravanje, i imam dovoljno
hrabrosti da bih se liio bilo kakvog nadanja, i da neu-
straivo gledam pustinju ivota, ne skrivajui od oiju
nijedan deli nesree ljudske, i da prihvatim sve posle
dice jedne bolne, ali istinite filozofije. Koja, ako ne ko
risti niemu drugom, uliva jakim ljudima gordo zado
voljstvo da su videli strgnut svaki plat sa zapretane i
tajanst vene surovosti ljudske sudbine. Ja sam sve ovo
sebi govorio kao da je ova bolna filozofija neto to sam
ja izmislio; da bih video kako je svi odbacuju, kao to
se odbacuju neshvaene novine. Meutim, razmislivi

ponovo, setio sam se da je ona bila toliko nova, koliko
su to Solomon i Homer,8 pesnici i filozofi od kojih stari
jih nema; koji su prepuni slika, pria, mudrih izreka
koje izraavaju krajnju nesreu ljudskih sudbina: neki
kau da je ovek najnesrenija od svih ivotinja,9 neki
da je bolje i ne roditi se, a ko je ve roen, da umre jo
u kolevci;10 drugi opet, da onaj koga bogovi vole umire
mlad,11 i ostali ije prie u ovom smislu nemaju kraja.(2)
A onda sam se jo setio, od tih vremena pa sve do jue,12
svi pesnici i svi filozofi, pisci mali i veliki, na jedan ili
drugi nain, ponovili su ili potvrdili ista uenja. Tako
da sam opet poeo da se udim: i onda sam izmeu u
enja, gneva i smeha proveo dugo vremena, sve dok ni
sam dobro prouio sam predmet i shvatio da je nesrea
ljudska jedna od najuvreenijih greaka uma, i da su la
nost ovog miljenja i ivotna srea najvei pronalasci de
vetnaestog veka. I tako sam se primirio, i priznajem da
nisam bio u pravu da mislim, onako kako sam mislio.
Prijatelj: I da li ste promenili miljenje?
Tristan: Sigurno! Hoete li da se suprotstavljam
otkriima devetnaestog veka?
Prijatelj: I vi verujete u sve ono uta veruje stolee?
Tristan: Svakako. Zato se tome udite?
Prijatelj: Verujete, dakle, u bezgranino savren-
stvo oveka?
Tristan: Bez sumnje.
Prijatelj: Verujete, zapravo, da ljudski rod svakim
danom postaje sve bolji?
Tristan: Naravno da verujem. A svakako je istina
da ponekad pomislim kako su nai praoci, to se telesne

snage tie, bili vredni, svako od njih ponaosob za etve-
ro nas. A telo je ovek; jer (ostavimo li sve na stranu) ve-
likodunost, hrabrost, strasti, mo injenja, sve ono to
ivot ini plemenitim i ivim, u zavisnosti je od krepkosti
tela, koje bez nje ne postoji. Neko ko je slaba tela, nije o-
vek, ve dete; tavie, neto jo gore; jer njegova je sudbi-
na da gleda druge koji ive, dok ono u najboljem sluaju
moe da brblja; ali ivot za njega nije. I u stara vremena,
iz ovog razloga, slabost tela je predstavljala sramotu, ak
i u doba razvijenije civilizacije.13 Meutim, kod nas, ve
dosta dugo odgoj se ne udostojuje ni da pomisli na telo,
neto suvie nisko i vredno prezira: misli na duh, i za-
pravo, elei da gaji duh, unitava telo, gubei iz vida da
unitavajui ga, za uzvrat unitava i duh.14 ak i kada bi-
smo mogli da to popravimo odgojem, to ne bi bilo izvod-
ljivo, a da se pri tom korenito ne izmeni savremeno stanje
drutva, nae lek koji bi bio dobar i za druge vidove pri-
vatnog i javnog ivota, za koji su se svi, po samoj svojoj
prirodi, u antikim vremenima bili zaverili, da ga ili usa-
vre, ili sauvaju telo, dok su danas u zaveri da ga izopae.
Ishod je taj, da u poreenju sa starima, mi smo tako rei
deca, a da se za nae praoce, u poreenju sa nama, moe
vie nego ikada rei da su bili ljudi. Govorim tako o po-
jedincima uporeenim sa pojedincima, kao i o masi (da
upotrebimo ovaj draesni sav remeni izraz) uporeenoj
sa masom. I dodajem da su ljudi drevnih vremena bili
neuporedivo muevniji od nas, ak i kada su u pitanju
moralni i metafiziki sistemi. U svakom sluaju ovakve
sitne primedbe, mene nee naterati da promenim milje-
nje; ja verujem da ljudski rod ide stalno napred.

Prijatelj: Vi, naravno, isto tako verujete da je zna-
nje, ili kako se to kae, pamet oveanstva, u stalnom
15
rastu.
Tristan: Sasvim sigurno. Premda vidim kada volja
za saznanjem raste, elja za samim izuavanjem se sma
njuje. Sem toga, za uenje je kad uzmete da prebrajate
uene ljude, ali zaista uene, koji su svi iveli u isto vre-
me pre sto i pedeset godina, pa i docnije, i vidite koliko ih
je neizmerno vie bilo, negoli to ih je danas.16 Isto tako,
neka mi ne kau da je uenih malo, jer znanje, opte uzev,
nije vie usredsreeno u ponekim pojedincima, ve pode
ljeno izmeu mnogih, i da mnotvo ovih nadoknauje
retkost onih prvih. Znanje nije ono to su bogatstva, koja
se mogu deliti i gomilati, a zbir im ostaje uvek isti. Tamo
gde svi malo znaju, malo je i znanje, jer znanje se gomila,
i ne rasipa se okolo. Povrna nastava nije deljiva izmeu
mnogih, ali je zato zajednika mnogima koji nisu ueni.
Ostatak znanja pripada samo uenima, a veliki deo toga
onima koji su meu njima zaista najueniji. Izuzmemo li
posebne sluajeve, samo onaj ko je izuzetno uen, i uz to
lino raspolae ogromnim kapitalom znanja, u stanju je
da znatno pospei ljudsku uenost. Sada, s izuzetkom Ne-
make,17 gde gnezdo uenosti jo uvek nije rastureno, ne
ini li se vama da pojava ovih uzvienih duhova postaje
sve rea? Ja ovako razmiljam, isto razgovora radi, i da
bih pomalo filozofirao, ili moda sofisticirao; ne zato to
nisam ubeen u ono to kaete. Zapravo, ak i kada bih vi-
deo svet pun prevaranata neznalica, s jedne strane, i nad-
menih neznalica s druge, ja bih ipak verovao, kao to veru-
jem, da su saznanje18 i prosveenost u stalnom porastu.

Prijatelj: Sledstveno tome, vi verujete da je ovo
stolee natkrililo sve prole vekove.
Tristan: Sigurno. Tako su o sebi mislila sva stole-
a, pa i ona najsavrenija;19 tako misli moje stolee, a i ja
sa njime. A ako biste me vi nakon toga pitali, u emu je
ta njegova prednost u odnosu na druga stolea, da li u
onom to pripada telu ili u onome to pripada duhu, ja
bih se pozvao na ranije reeno.
Prijatelj: Ukratko, da svedemo sve na par rei,
mislite li vi, kada su u pitanju priroda, ljudske sudbine i
ostalo (jer sada vie ne govorimo ni o knjievnosti ni o
politici) isto ono to misle i novine?20
Tristan: U potpunosti. Verujem i prihvatam du-
boku filozofiju novina, koje su, poto su usmrtile svaku
drugu knjievnost i svako drugo ueno produbljivanje,
poglavito ono teko savladljivo i ne mnogo prijatno, sa
da uitelj i svetlost vremena u kome ivimo.21 Nije li ovo
istina?
Prijatelj: Da ne moe biti vea. Ako je to to kae
te reeno zaista, i ne iz ale, vi ste postali jedan od naih.
Tristan: Da, svakako jedan od vas.
Prijatelj: Ali, onda, ta ete sa svojom knjigom?
Hoete li da ona dospe potomstvu, sa onim oseanjima
tako protivnim miljenjima koja sad zastupate?
Tristan: Potomstvu? Moram da se nasmejem, jer
se vi alite; a kada bi bilo mogue da se ne alite, ja bih
se jo vie smejao. Neu govoriti o sebi, ve o pojedinci-
ma i pojedinostima devetnaestog veka, i vodite rauna
da nema nikakvog straha od potomstva, koje e znati
onoliko koliko su znali preci.22 Pojedinci su iezli pred

masom, kau na otmen nain savremeni mislioci. to e
rei, kako je nepotrebno da se pojedinac i najmanje re-
meti, budui da bez obzira na bilo koju svoju zaslugu, pa
ni onu bednu nagradu u vidu slave, njemu vie ne ostaje
da se nada ni na javi ni u snu. Prepustiti sve masama!23
ta e one bez pojedinaca, s obzirom da su sastavljene
od pojedinaca, eleo bih, i nadam se da e mi to objasni-
ti strunjaci za pojedince i mase, koji danas prosveuju
svet. Nego da se vratimo na knjige i potomstvo, naroito
na knjige. Vidite dobro da se one danas uglavnom piu
za krae vreme nego to je potrebno da se proitaju, da
kotaju onoliko koliko vrede, i da zatim traju u srazmeri
sa onim koliko kotaju.24 to se mene tie, ja verujem da
e sledee stolee staviti jednu lepu crtu preko ogromne
bibliografije devetnaestog veka; ili e rei: ja raspolaem
bibliotekama punim knjiga za koje je bilo potrebno za ne
ke dvadeset, za druge trideset godina spisateljskog tru
da, a za neke i manje, ali koje su sve odreda zahtevale go-
lem rad. Da proitamo najpre ove, jer po svoj prilici je da
emo izvui najveu korist, i kada vie ne budem imao
ta da itam od ove vrste, onda u da stavim ruku na one
napisane na brzinu. Prijatelju moj, ovaj vek je vek dece, i
ono malo preostalih ljudi, treba da se sakriju od sramote,
kao onaj to je iao uspravno u selu gde su svi bili epavi.
A ovi dobri deaci ele da u svemu rade onako kako su u
drugim vremenima radili ljudi, a da to bude uraeno sve
u jedan mah, bez nekog muenja oko priprema, onako
kako to rade deaci. Zapravo, oni ele da ih stupanj koji
je civilizacija dostigla, i sama priroda sadanjeg i budu-
eg vremena zauvek oslobodi, njih i njihove naslednike,

od bilo kakvog znoja i truda, kako bi bili u stanju da iza-
u nakraj sa stvarima.25 Kae mi, pre neki dan, jedan moj
prijatelj, ovek koji se razume u poslove, da je i osred-
njatvo postalo prava retkost; skoro svi nesposobni, sko-
ro svi nedorasli za one dunosti ili one delatnosti koje su
im nuda, srea ili izbor namenili. U ovome se, kako mi
izgleda, delimino sastoji razlika izmeu ovog i drugih
stolea. U svim ostalim, kao i u ovom na veliinu se vrlo
retko nailazilo; u drugim je vekovima, meutim, vladalo
osrednjatvo, u ovome nitavnost. Otuda i tolika galama
i pometnja, gde svi ele da budu sve, gde se ne vodi ni-
kakva briga o malom broju velikana, koji ipak verujem
da mora da postoje; kojima pored tolikih takmaca, nije
vie mogue da se probiju.26 I tako, dok svi oni koji su
najnii zamiljaju sebe veliinama, opskurnost i nitav-
nost rezultata stiu mesto opte sudbine i meu najni-
ima i meu najviima. Ali ivela statistika! ivele pri-
vredne, drutveno-istorijske i politike nauke, depne
enciklopedije, prirunici, i tolike lepe izmiljotine naeg
stolea!27 I iv nam bio devetnaesti vek! Moda bogat i
dareljiv u reima: to je oduvak, kao to znate, bio do-
bar znak. I radujmo se, u sledeih ezdeset i est godina28
ovo stolee, samo e ono govoriti, i izneti svoje razloge.
Prijatelj: Vi, izgleda, govorite malo ironino. Mo
rali biste, ipak, na kraju da se podsetite kako je ovo pre
lazni vek.
Tristan: I kakav zakljuak vi iz toga izvlaite? Sva
stolea, vie-manje, bila su i bie prelazna, poto je ljud-
sko drutvo stalno u pokretu, a niti e ikada doi vek u
kome e stvari ostati kakve jesu. Prema tome, ova veo

ma lepa re ni u najmanjoj meri ne izvinjava devetnae-
sti vek, ili to izvinjavanje je zajedniko svim vekovima.
Ostaje da se vidi, s obzirom da drutvo ide putem kojim
danas ide, gde e stii, to jest da li e prelaz koji je u toku
biti od dobrog ka boljem, ili od loeg ka gorem. Moda
mi elite rei da je sadanji prelaz par excellance, to e
rei brz prelaz iz jednog stanja civilizacije u drugo, savr-
eno drugaije od prethodnog. U tom sluaju dozvolie-
te mi da se smejem tom brzom prelazu, i da odgovorim
kako je bolje da se svi prelazi odvijaju lagano, jer ako se
deavaju na brzinu, posle kraeg vremena nali bismo
se tamo gde smo i bili, da bismo ih iznova zapoeli stu-
panj po stupanj. Tako se uvek dogaalo. Razlog je tome
to priroda skokove ne pravi,29 i da se silovanjem prirode
ne postiu trajna dejstva. Ili pak, bolje reeno, ti i takvi
prelazi na brzinu, prividni su i nikako stvarni.
Prijatelj: Molim vas, ovakve razgovore nemojte vo
diti s mnogima, jer ete tako stei mnoge neprijatelje.
Tristan: To je malo vano. Sada ve ni prijatelji ni
neprijatelji nee mi vie naneti neko veliko zlo.
Prijatelj: Ili, verovatnije je da e vas nipodatava-
ti kao nekoga ko je malo upuen u savremenu filozofiju,
i nekog ko se malo stara o napretku civilizacije i prosve-
enosti.
Tristan: Veoma mi je ao, ali ta se tu moe? Budu
li me nipodatavali, gledau da se nekako uteim.
Prijatelj: Ali na kraju, da li ste vi promenili ili niste
promenili miljenje? I ta ete sa tom vaom knjigom?
Tristan: Najbolje je spaliti je. Ili, ako je ne spa-
lim, da je sauvam kao knjigu pesnikih snova, setnih

izmiljotina i hirova, ili moda hude sree autorove:30
jer u poverenju reeno, prijatelju moj dragi, ja verujem
da ste vi sreni, kao i drugi; ali ja, to se mene tie, s odo
brenjem vaim i odobrenjem veka, ja sam krajnje nes
rean; i verujem da sam to, i sve novine dvaju svetova
nee me u to razuveriti.
Prijatelj: Meni nisu poznati razlozi te nesree o
kojoj govorite. Ali da li je neko lino srean ili nesrean,
niko ne moe suditi do sama ta linost, i kada je ovo u
pitanju, u tome se ne moe prevariti.
Tristan: Savreno istinito. A iskreno u vam rei
jo i ovo, da se ja ne podvrgavam nesrei, niti se sa njom
mirim, niti pred sudbinom povijam glavu, kao to to dru
gi ine; i usredsreujem se da elim smrt, i to je elim
iznad svega, s velikim arom i ne manjom iskrenou,
vrsto ubeen da je malo ko na svetu tako i toliko eli.
A ovo vam ne bih govorio kada sa sigurnou ne bih
znao, kada doe as, da injenice nee oporei moje re
i; jer iako jo ne sagledavam zahod31 svome ivotu, ipak
u meni oseanje postoji, koje me ini skoro sigurnim da
spomenuti as nije daleko. Isuvie sam zreo za smrt, i
ini mi se suvie besmislenim i neverovatnim, ovako
duhovno mrtav kakav sam, i sa priom ivota okrue
nom sa svih strana, da e mi biti dato da trajem jo
etrdeset ili pedeset godina, kojim brojevima mi preti
priroda. I na samu pomisao o tome, mene poinju da
hvataju marci. Ali kao to se zbiva sa svim nedaama
koje uspevaju da savladaju, da tako kaemo, mo mate,
tako mi i ovo izgleda samo jedan san i zabluda, ije je
ostvarenje nemogue. tavie, bude li mi neko govorio

o dalekoj budunosti kao neemu to mi pripada, ne
bih mogao da se uzdrim od smeha u sebi: toliko sam ja
ubeen da put koji mi ostaje da preem nee biti mno-
go dug. Knjige i izuavanje, za koje se esto udim da
sam ih toliko voleo, zamisli o velikim stvarima, nade
u sticanje slave i besmrtnosti, sve to je neto emu je
makar i za smeh prolo vreme. Zamislima i nadama za
ovaj vek, ja se ne smejem: iz dna due im elim najvei
mog ui uspeh, i za njih sam pun hvale, divim im se, i
od sveg srca visoko cenim lepe namere: ali ne zavidim
potomstvu niti onima kojima je jo dugo ostalo da ive.
U drugim vremenima zavideo sam glupacima i prazno-
glavcima,32 i onima koji imaju visoko miljenje o sebi; i
vrlo rado bih se bio zamenio sa nekim od njih. Danas
vie ne zavidim ni glupima ni mudrima, ni velikima ni
malima, ni nejakima ni monima. Zavidim mrtvima, i
samo bih se sa njima menjao. Svako prijatno matanje,
svaka moja pomisao na budunost, kao to biva, u mojoj
usamljenosti, i sa kojima ivot provodim, posveena je
smrti, i iz tog okvira ne nalazi ishoda. A ove moje elje,
seanje na snove iz najranije mladosti, i misao da sam
ivot proiveo uzaludno, vie me ne remete, kao to su
to nekad inile. Bude li mi podarena smrt, umreu tako
spokojno i zadovoljno, kao da se nikada niem drugom
nisam nadao i da nita bolje nisam na svetu eleo. Ovo
je jedino blaenstvo koje me moe pomiriti sa sudbi-
nom. I kada bi mi sa jedne strane bila ponuena slava i
srea Cezarova, ili Aleksandrova, liena svakog tamnog
belega,33 a s druge da umrem danas, ja ne bih duio sa
reenjem.

Napomene
1
Ovaj razgovor je nastao 1832. i bio ukljuen u izdanje Operetta iz
1834, gde je zamenio Timandera i Heleandera, kao epilog knjige kao
celine. Za razliku od Prodavca almanaha, napisanog iste godine,
svak ako nije bio namenjen Firentinskom posmatrau (Spettatore fioren
tino), i nije bio napisan da bi nekog nasmejao. Leopardijeva satirina
ica, due vremena potisnuta, izbija ovde na videlo, napadom na opt i
mizam, napredak, masovnu kulturu (ta li bi samo rekao da je iv da
nas?) koja za njega predstavlja sinonim za neznanje, opti kukaviluk
i iznemoglost oveanstva. Dok se u Timanderu i Heleanderu spre
mao da brani svoje delo od zamiljenih kritiara, vodei u stvar i
priv idnu borbu, Leopardi ovde reaguje na neprijateljstvo ili ravno
dunost sa kojom su Operette zapravo bile primljene po izlasku 1827.
Njegovo oseanje izdvojenosti i usamljenosti doivelo je porast to
kom godina; i nije nikada bilo beznaajno.
Ovaj mali moralni ogled donekle pokazuje vezu sa pismom-odbra
nom koje je pisac uputio Luigiju De Skinneru 24. maja 1832, iste godi
ne kada je napisana i Palinodija markizu inu Kaponiju, u kojoj na
slian nain, orujem satire, Leopardi brani svoju negativistiku filo
zofiju. U Tristanu, meutim, na zakljunoj stranici, polemika stoik i
dosledno prelazi na neku vrstu himne smrti, nailazei izvesnu pove
zanost sa stihovima iz Ljubavi i smrti (Orlando). Oseajno klonuo,
intelektualno po strani od opte matice vremena, Leopardi se vie ne
interesuje za velianje velikodunih zabluda, alei, obeshrabr ujui
i upozoravajui protiv posveivanja i istraivanja istine, kao to je to
uinio u linosti Heleandera. Suprotno od toga, on prihvata ono najgore,
i upuuje molbe smrti iskreno i svesno je prizivajui. Tristan je saeto
oajanje, ali izgovoreno sa takvim nabojem iskrenosti i vitaliteta da je
ne samo potresno, ve uzvieno i oplemenjujue. Leopardi!

2
U Tristanu, oigledno, Leopardi projektuje sebe. Ime protago
niste aludira na pridev triste, tuan, setan, a ne na linost iz bretons
kog cik lusa.
3
Redak Leopardijev ispad mizoginije (upr. i Trei stroj u Ksilo
grafi ma), koji ipak ne pokazuje da je to pievo duboko oseanje.
4
Upr. Zib., 4525.
5
U orig. n farebbe setta.
6
Ismejavanje rogonja u braku dosta je popularno u Sredozemlju,
poglavito na jugu Italije.
7
Zavaravanja mate se odnose na sveoptu fantastinost prisut
nu u antikoj mitologiji. Zavaravanje uma (intelektualne zablude) od
nose se na greke pseudofilozofije ranog XIX veka.
8
Leopardi aludira na pesimizam iz Propovednika, koji se pripisuje
Solomonu, kao i na grki pesimizam, po Homerovom svedoenju.
9
Teognid iz Megare, grki pesnik, VI vek pre n.e.; Leopardijeva
postila u rukopisu: Homer; vidi Plotin, nap. 13.
10
U Zib., 2672 Leopardi citira Sofokla, Edip na Kolonu.
11
Menander, ija je izreka stavljena kao epigraf pesmi Ljubav i smrt.
12
To jest, sve do poetka XIX veka.
13
Upr. Zib., 1631-2.
14
Za Leopardijeve zamerke spiritualizaciji sveta, vidi Zib., 4206-8.
Ovo je, takoe, predmet njegove satirine pesme Novovernici (I
nuovi credenti).
15
U orig. i lumi (na vie mesta). Misli se na protagoniste Veka pro
sveenost i.
16
Upr. Zib., 4507-8. Leopardi zaboravlja (ili zanemaruje) injenicu
da mnogi zaista ueni ljudi njegovog vremena, ukljuiv njega sa
mog jo nisu bili na sebe skrenuli panju javnosti, to on i razrauje u
Par in iju, gl. 8.
17
Za vreme boravka u Rimu (novembar 1822-maj 1823) Leopardi se
sreo i prijateljevao sa nemakim uenim ljudima, kao to su Bunsen i
Niebuhr, koje je on, pored jo nekih drugih, veoma cenio, i to je jo
vanije, koji su se njemu otvoreno divili i uporno inili sve kako bi
mu pomogli. U jednom pismu De Sinneru od 18. decembra 1832, on
pominje Nemaku kao jedinu zemlju danas predanu izuavanju.
18
Opet i lumi.
19
Upr. Zib., 646.
20
to se novina tie, kao glasila masovne kulture, napretka, opt i
mizma itd., Leopardi je prema njima gajio najvei prezir.

21
Upr. Palinodiju, cit., st. 18 i dalje.
22
To e rei, nita.
23
U celom ovom delu tiva, Leopardijeva otrica je uperena na ma
sovnu kulturu, u koju je kruook oko Vijesea (Vieusseux), sa inom
Kaponijem, kao vodeim lanom, polagao velike nade. Vidi, takoe,
pismo Fanny Targioni-Tozzetti (5. decembra 1831): Ja se smejem srei
masa, jer moj mali mozak ne moe da smisli srenu masu sastavljenu
od nesrenih pojedinaca.
24
Kotanje se ovde uzima i kao novac i kao uloeni trud i umee.
Vidi Zib., 4269-72, i upr. Parini, gl. 5.
25
Napad na masovnu kulturu izraen je ovde specifinim termini
ma: ona je pisce odvela u opustoenost i uinila ih neodgovornim u
odnosu na njihovu umetnost.
26
Jo jednom upr. Parini, gl. 5.
27
Vidi nap. 23.
28
Broj godina se odnosi na 1834, kada su objavljene Operette.
29
Natura non facit saltus, veoma stara izreka koju su prirodnjaci
esto ponavljali.
30
Mnogi kritiari su uzimali ovaj pasa doslovno, kao da je Leo
pard i zaista mislio da ovu knjigu treba spaliti. Ovakvom tumaenju
protivree: pismo izdavau Stelli od 6. decembra 1826 (knjiga koja
govori o dubokom, i u potpunosti filozofskom i metafizikom pred
metu); stvarna apologija sopstvenih pogleda u zakljunici ovog
razgovora; i sama priroda knjige kao celine.
31
U orig. esito; izraz primenjen u smislu koji ima u latinskom jezi
ku: exitus, izlaz, kraj.
32
Upr. Priroda i Dua (str.).
33
Oboavanje koje je gajio prema linostima antikog sveta nije
spreavalo Leopardija od imanja snanih savesnih i moralnih obzira.

Napomene Leopardijeve uz
Male oglede o moralu
ISTORIJA LJUDSKOG RODA
(1)
Herodot, knj. V, gl. 4; Strabon, knj. XI, izd. Casaub, str. 519;
Mela, knj. II, gl. 2. Antologia greca, izd. H. Steph., str. 16; Koriskos
Sofista, Orat. fun. in Procop. gaz., gl. 35, ap. Fabric. Bibl. Grc., ant.
izd., t. VIII, str. 859.
RAZGOVOR IZMEU HERKULA I ATLANTA

(1)
Premda se za Atlanta smatralo da opte uzev nosi na pleima
nebo, kao to se moe videti u prvoj knjizi Odiseje, v. stih 52. i dalje,
kao i u Eshilovom Prometeju, v. stih 347. i dalje, u drevnim vremenima
se dralo da nosi i Zemlju.
(2)
Plinije, knj. VII, gl. 52; Diogen Laertije, knj. I, frag. 109; Apolonije,
Hist. commentit., gl. 1; Varon, De Ling. lat., knj. VII; Plutarh, An seni
gerenda sit respub., Opp., izd. Frankfurt, 1620, t. II, str. 784; Tertulijan,
De Anima, gl. 44; Pauzanija, knj. I, gl. 10; izd. Kuhn., str. 35; Appendice
vaticana dei proverbi, centur. III, posl. 97; Suda, l. E;
Lukijan, Timon, Opp., izd. Amsterdam, 1687, t. I, str. 69.
(3)
Apolonije, Hist. commentit., gl. 3; Plinije, gl. 52; Tertulijan, De
Anima, gl. 44; Lukijan, Encom. Musc., Opp., t. II, str. 376; Origen,
Contra Cels., knj. VIII, gl. 32.
RAZGOVOR IZMEU MODE I SMRTI

U vezi sa ovim obiajem, koji je zajedniki mnogim varavrskim
(1)
narodima da probrauju silom glave, zanimljivo je jedno mesto kod

Hipokrata, De Aere, Agnis et Locis, Opp., izd. Mercurial, class. I, str. 29,
u kome je re o jednom narodu iz Ponta, po imenu Makroefali, to jest
Duge glave, koji je imao obiaj da stee glave deci tako da se ove to je
mogue vie izdue: i poto je ova praksa naputena, njihove deca su
se i pored toga raala sa dugim glavama, zato to su, Kae Hipokrat,
takvi bili i roditelji.
PREDLOG ZA NAGRADE
AKADEMIJE KSILOGRAFA
(1)
Vidi Greseov (Gresset) Vert-Vert.
RAZGOVOR IZMEU
JEDNOG AVOLKA I JEDNOG PATULJKA
Grad iz bajke, poznat i po imenu El Dorado, kako su ga zamiljali
(1)
panci, verujui da se nalazi u Junoj Americi, izmeu reka Orinoko i

Amazona. Vidi geografije.
RAZGOVOR IZMEU ZEMLJE I MESECA

(1)
Vidi u nemakim novinama za mart mesec 1824. otkria koja se
pripisuju g. Gruithuisenu.
(2)
Vidi Makrobije, Saturnal., knj. III, gl. 8; Tertulijan, Apologet.,
gl. 15. Mesec je slavljen i astvovan i pod mukim imenom kao bog
Luno; Sparcijan, gl. 6. i 7. I dan-danas u tevtonskim zemljama mesec
je mukog roda.
(3)
Menander Retoriar, knj. I, gl. 15, u Rhetor. grc. veter.; A. Manut.,
knj. I, str. 604; Meursije, ad Lycophron. Alexandr. opp. izd. Lamii, knj.
V, stub. 951.
(4)
Atenaj, knj. II, izd. Casaub. str. 57.
(5)
Antonije iz Uloa. Vidi Carli, Lettere Americane, deo 4, pis. 7,
Opp., Milano 1784, tom XIV, str. 313 i dalje, i Memor. encicl. dellanno
1781, compilate della Societ litt. di Bologna, str. 6. i dalje.
(6)
That the moon is made of the green cheese. Poslovino se odnosi na
one koji priaju o neverovatnim stvarima.
(7)
Vidi astronome gde govore o onoj svetlosti, zvanoj tamna ili
pepeljava, koja se vidi na tamnom delu meseevog diska u vreme
mladog meseca.

PROMETEJEVA OPKLADA
(1)
Plinije, knj. XVI, gl. 30; knj. II, gl. 55; Svetonije, Tiber., gl. 69.
(2)
Ovde elim da navedem jedno zaista prilino odvratno i nimalo
prijatno mesto po svom sadraju, ali zato tivo vrlo neobino zbog
veoma prirodnog naina koji pisac primenjuje u svom izlaganju. Radi
se o izvesnom Pedru de Sijesi, pancu, koji je iveo u vreme prvih
otkria i osvajanja svojih sunarodnika u Americi, i u kojima je i sam
uestvovao, i gde se zadrao sedamnaest godina. O verodostojnosti
ove prie i poverenju koje se moe piscu pokloniti, upuujem na prvu
beleku Robertsonovu u njegovoj estoj knjizi Istorije Amerike. Tekst
donosim u novoj ortografiji. La segunda vez que volvmos por aquellos
valles, cuando la ciudad de Antiochia pu poblada en las sieras que estn
por encima dellos, o decir, que los seores caciques destos valles de Nore
buscaban por las tierras de sus enemigos todas las mugeres que podian; la
quales fraidas sus casas, usaban con ellas como con las suyas proprias; y
si se empreaban dellos, los hijos que nacian los criaban con mucho regalo,
hasta que habian doce trece aos; y desta edad, estando bien gordos, los
comian con gran sabor, sin mirar que eran su substancia y carne propria:
y desta manera tienen mugeres para solamente engendrar hijos en ellas
para despues comer; pecado mayor que todos los que ellos hacen. Y hceme
tener pro cierto lo que digo, ver lo que pas con el licenciado Juan de Vadillo
(que en este ao est en Espagna; y si le preguntan lo que digo dir ser
veridad): y es, que la primera vez que entraron Christianos espaoles en
estos valles, que fuimos yo y mis compaeros, vino de paz un seorete, que
habia por nombre Nabonuco, y traia consigo tres mugeres; y viniendo la
noche, las dos dellas se echaron la larga encima de un tapete estera, y
la otra atraversada para servir de almohada; y el Indio se ech encima de
los cuerpos dellas, muy tendido; i tom de la mano otra muger hermosa,
que quedaba atras con otra gente suya, que luego vino. Y como el licenciado
Juan de Vadillo le viese de aquella suerte, preguntle que para qu habia
traido aquella muger que tenia de la mano; y mirandolo al rostro el Indio,
respondi mansamente, que para comerla; y que si l no hubiera venido, lo
hubiera y hecho. Vadillo, oido esto, mostrando espantrse, le dijo: pues
como, siendo tu muger, la has de comer? El cacique, alzando la voz, torn a
responder diciendo: mira mira; y aun al hijo que pariere tengo tambien de
comer. Esto que he dicho, pas en el valle de Nore: y en l de Guaca, que es l
que dije quedar atras, o decir este licenciado Vadillo algunas vezes, como
supo por dicho de algunos Indios viejos, por las lenguas que traamos, que

cuando los naturales dl iban la guerra, los Indios que prendian en ella,
hacian sus esclavos; los quales casaban con sus parientas y vecinas; y los
hijos que habian en ellas aquellos esclavos, los comian: y que despues que los
mismos esclavos eran muy viejos, y sin potencia para engendrar, los comian
tambien ellos. Y la verdad, como estos Indios no tenian fe, ni conocian
al demonio, que tales pecados les hacia hacer, cuan malo y perverso era; no
me espanto dello: purque hacer esto, mas lo tenian ellos por valentia, que
por pecado. Parte primera de la Chronica del Per hecha por Pedro de
Cieza, cap. 12, ed. de Anvers 1554, hoja 30 y siguiente.
(3)
Le nombre des indignes indpendans qui habitait les deux Amriques
decrit annuellement. On en compte encore environ 500.000 au nord et a
louest des tats-Unis, et 400.000 au sud des rpubliques de Rio de la
Plata et du Chili. Cest moins aux guerres quils ont soutenir contre les
gouvernements amricains, qu leur funeste passion pour les liqueurs
forts et aux combats dextermination quils se livrent entreux, que lon
doit attribuer leur dcroissement rapide. Ils portent un tel point ces deux
excs, que lon peut prdire, avec certitude; quavant un sicle ils auront
compltement disparu de cette partie du globe. Louvrage de M. Schoolcraft
(pod naslovom, Travels in the central portions of the Mississipi valley;
objavljeno u Njujorku, godine 1825) est plein de dtails curieux sur
ces propretaires primitifs du Nouveau-Monde; il devra tre dautant
plus recherch, que cest, pour ainsi dire, lhistoire de la dernire priode
dexistance dun peuple qui va steindre. Revue Encyclopdique, tom 28.
novembar 1825, str. 444.
(4)
Ova injenica je istinita.
RAZGOVOR IZMEU JEDNOG FIZIARA I

JEDNOG METAFIZIARA
(1)
uvene Arhimedove rei izgovorene u trenutku kada je pronaao
put kojim dokazuje krau koju je, prilikom izrade zavetne krune
tiranina Sirakuze Hjerona, izvrio njen tvorac, zlatar.
(2)
Oni koji se zanimaju za ovo umee, mogli bi da o njemu vie
saznaju iz raznih knjiga, na primer Lezioni dellarte di prolungare
la vita umana (Predavanja o umeu produenja ivota ljudskog),
savremenog dela koje je na nemakom napisao gospodin Hufeland,
i koje je sada prevedeno i objavljeno u Italiji. Godine 1550, izvesni
Tomasso Giannotti, zvani filolog, lekar iz Ravene, svojevremeno
veoma uven, napisao je za Julija treeg, koji je iste te godine stupio

na papski presto, knjigu pod naslovom De vita hominis ultra CXX annos
protrahenda; delo veoma prikladno za pape, kao to su oni koji poinju
da vladaju, obino u zalim godinama. Ova bi knjiga bila smena, da
ve nije izuzetno mrana. Lekar kae kako je knjigu napisao da bi
produio ivot novog Prvosvetenika, toliko potrebnog svetu, zata
je dobio i spisateljsku podrku dvojice kardinala, koji su, i to preko
svake mere, eleli to isto. U posveti, vives igitur, kae, beatissime pater,
ni fallor, diutissime. I u samom sastavu dela, poto je u celom jednom
poglavlju traio cur Pontificum supremorum nullus ad Petri annos
pervenerit, daje drugu, ovako sastavljenu: Iulius III papa videbit annos
Petri et ultra; huius libri, pro longeva hominis vita ac christian religionis
commodo, immensa utilitate. Ali papa je umro pet godina potom, u
67. godini ivota. to se njega tie, na lekar, ako sam ne pree ili ne
napuni 120. godinu ivota, to nee biti njegova greka, i njegove pouke
zbog toga ne treba zanemarivati. Knjiga se zavrava jednim uputom.
Iulii III vit longve ac semper san consilium.
(3)
Vidi Lukijan, Dial. Menip. et Chiron, Opp., tom I, str. 514.
(4)
Pindar, Pyth., oda X, v. 46 i dalje; Strabon, knj. XV, str. 710 i dalje;
Mela, knj. III, gl. 5; Plinije, knj. IV, gl. 12 kraj.
(5)
Plinije, knj. VI, gl. 30; knj. VII, gl. 2; Arijan, Indic., gl. 9.
(6)
Lettres philosophiques, pis. XI.
(7)
Suida, l.
RAZGOVOR IZMEU TORKVATA TASA

I NJEGOVOG DOMAEG DUHA
(1)
U toku svog duevnog poremeaja Torkvato Taso je doao na
pomisao slinu uvenoj pomisli Sokratovoj: verovao je da njega s
vremena na vreme poseuje jedan prijateljski duh, sa kojim on vodi
mnoge i duge razgovore. To moemo da proitamo u Mansovom
ivotu Tasovom: koji je bio prisutan jednom od ovih kolokvija ili
solilokvija, kako ve hoete da ih nazovemo.
(2)
Apolonije, Hist. commentit., gl. 46; Ciceron, De Divinat., knj.
I, gl. 30; knj. II, gl. 58; Plinije, knj. XVIII, gl. 12; Plutarh, Convival.
Quaestion., knj. VIII. qust. 10, Opp., t. II, str. 734; Dioskorid, De
Materia Medica, knj. II, gl. 127.
(3)
Meursije [Meursius], Exercitat. critic., deo 2, knj. II, gl. 19, Opp.
vol. 5, kol. 662.

RAZGOVOR PRIRODE
SA JEDNIM ISLANANINOM
(1)
Kamoin [Camons], Lusiad, pevanje V.
(2)
Seneka, Natural. Quaestion., knj VI, gl. 2.
PARINI ILI O SLAVI

(1)
Pauzanija, knj. II, gl. 20, str. 157.
(2)
Knjiga I, Milansko izd., 1803, knj. I, str. 79.
(3)
Monteskje [Montesquieu], Fragment sur le Got; de la sensibilit.
(4)
Povera e nuda vai, filosofia, Petrarka, deo 4, sonet I, La gola e l
sonno.
(5)
De Senect., gl. 23.
(6)
Kod Stobeja, izd. Gesner. Tigur., 1559, prop. 96, str. 529.
(7)
Somn. Scip., gl. 7.
RAZGOVOR IZMEU FEDERIKA RUJA

I NJEGOVIH MUMIJA
(1)
Vidi, izmeu ostalog, u vezi sa ovim uvenim mumijama, iji je
naziv anatomski preparati, Fontenelle-ovu, loge de mons. Ruysch.
(2)
Car Petar I, posetio je u dva maha Rujovu laboratoriju, koju je
potom otkupio i preneo u Petrograd.
(3)
Sredstvo koje je Ruju posluilo za konzervaciju leeva, bile
su injekcije izvesnih tenih sastojaka koje je sam pripremao, i ije
dejestvo je bilo udesno.
(4)
De Senec., gl. 7.
MUDRE IZREKE FILIPO OTONIJERIJA

(1)
conom., gl. 20, 23.
(2)
Gl. 6.
(3)
Knj. I, od. 69.
(4)
Knj. II, od. 31.
(5)
Ibid., od. 95.
(6)
Knj. IV, od. 48.
(7)
Prcept. gerend. reipub., Opp. t. II, str. 709 i dalje.
(8)
Parad. I, na kraju.
(9)
Knj. II, gl. 8, sekt. 9; gl. 9, sekt. 5.

RAZGOVOR KRISTOFORA KOLUMBA
SA PEDROM GUTJERESOM
(1)
Peripl. in Georg. grc. min., str. 5.
POHVALA PTICAMA
(1)
Cyneget., gl. V, 4.
PESMA DIVLJEG PETLA
(1)
Vidi, izmeu ostalih, Buxtorf, Lexic. Chaldaic. Talmud. et Rabbin.
kol. 2653 i dalje.
(2)
Kao i dobar broj neznaboaca i drevnih hriana, mnogi i od
Jevreja (meu kojima Filon iz Aleksandrije, i rabin Mojsije Majmonid)
bili su miljenja da sunce, i slino njemu planete i zvezde, imaju duu
i ivot. Vidi Gassendi, Physic., od. 2, knj. II, gl. 5; i Petau, Theologic.
dogm. de sex dier. opific., knj. I, gl. 12, 5 i dalje.
(3)
Ovo je poetski, a ne filozofski zakljuak. Filozofski govorei,
postojanje, koje nikada nije imalo poetka, nee imati ni kraja.
KOPERNIK
(1)
Zapravo Kopernik je i posvetio delo papi Pavlu III.
RAZGOVOR PLOTINOV SA PORFIRIJEM
(1)
Diogen Laert, Vit. Plat., odl. 80.
(2)
Kada se radi o stanju prirode i civilizacije, miljenja XIX veka u
velikoj meri se razlikuju od Porfirijevih. Meutim, ova razlika se svodi
na obinu prepirku oko rei kada je u pitanju Porfirijevo rasuivanje
u korist svojevoljne smrti. Ako nazovemo poboljanjem, usavrenjem
ili napretkom ono to Porfirije zove iskvarenou, a popravljenom ili
usavrenom prirodom ono to on zove drugom prirodom, vrednost
njegovog rasuivanja ostaje nepromenjena.
(3) Ciceron, Tuscul., knj. I, gl. 34; Valerije Maksim, knj. VIII, gl. 9;
Diogen Laert, knj. II, odl. 86; Suida, l. Aoos.
RAZGOVOR TRISTANA
SA JEDNIM PRIJATELJEM
(1)
Deo II, kancona 5: Solea dalla fontana di mia vita. [Rime
CCCXXXI, 7-8]
(2)
Vidi Stobej, prop. 96, str. 527 i dalje; prop. 119, str. 601 i dalje.

Obavetenje
u vezi sa ovim izdanjem
Malih moralnih dela1
Ova Delca, napisana 1824, prvi put objavljena u Mi-

lanu 1827, ponovo odtampana 1834. u Firenci, uz do-
datak Razgovora izmeu jednog prodavca almanaha i
jednog prolaznika, kao i Tristana sa jednim prijateljem,
napisanim 1832; vraaju se sada na videlo dana, znat-
no prepravljena od strane pisca, uveana Apokrifnim
odlomkom Stratona iz Lampsaka, napisanim 1825, Ko-
pernikom, i Razgovorom Plotinovim sa Porfirijem, oba
sastavljena 1827. Razgovor jednog uitelja retorike sa
Salustijem, koji se moe nai u drugim izdanjima, ovde
je izostavljen po elji pisca.
1
Napisano od strane pisca za izdanje Starit

SADRAJ
Prethodna napomena..............................................................................5
Istorija ljudskog roda.............................................................................. 7
Razgovor izmeu Herkula i Atlanta..................................................33
Razgovor izmeu Mode i Smrti......................................................... 41
Predlog za nagrade Akademije ksilografa.......................................49
Razgovor izmeu jednog avolka i jednog patuljka......................57
Razgovor izmeu Malambruna i Farfarela..................................... 65
Razgovor izmeu Prirode i Due....................................................... 73
Razgovor izmeu Zemlje i Meseca....................................................81
Prometejeva opklada.............................................................................95
Razgovor izmeu jednog fiziara i jednog metafiziara...............113
Razgovor izmeu Torkvata Tasa i njegovog domaeg duha...... 125
Razgovor Prirode sa jednim Islananinom................................... 139
Parini ili o Slavi......................................................................................151
Glava prva.........................................................................................151
Glava druga.....................................................................................154
Glava trea....................................................................................... 159
Glava etvrta...................................................................................162
Glava peta....................................................................................... 166
Glava esta.......................................................................................170
Glava sedma....................................................................................172
Glava osma....................................................................................... 175
Glava deveta....................................................................................179
Glava deseta..................................................................................... 183
Glava jedanaesta............................................................................. 185

Glava dvanaesta..............................................................................188
Razgovor izmeu Federika Ruja i njegovih mumija..................199
Mudre izreke Filipo Otonijerija........................................................ 211
Glava prva........................................................................................ 211
Glava druga.....................................................................................216
Glava trea.......................................................................................221
Glava etvrta...................................................................................225
Glava peta....................................................................................... 230
Glava esta...................................................................................... 234
Glava sedma....................................................................................238
Razgovor Kristofora Kolumba sa Pedrom Gutijeresom............249
Pohvala pticama....................................................................................259
Pesma divljeg petla.............................................................................. 273
Apokrifni odlomak Stratona iz Lampsaka.....................................281
Re unapred....................................................................................281
O poreklu sveta.............................................................................. 282
O kraju sveta...................................................................................284
Razgovor izmeu Timandra i Heleandra.......................................291
Kopernik. Dijalog................................................................................309
Scena prva.......................................................................................309
Scena druga.................................................................................... 314
Scena trea....................................................................................... 315
Scena etvrta...................................................................................316
Razgovor Plotinov sa Porfirijem...................................................... 327
Razgovor izmeu jednog prodavca almanaha
i jednog prolaznika..............................................................................349
Razgovor Tristana sa jednim prijateljem........................................353
Napomene Leopardijeve uz Male oglede o moralu......................... 369
Obavetenje u vezi sa ovim izdanjem
Malih moralnih ogleda.................................................................................376

IMPRESSUM
-

,

2008.

1000

CIP -
,
821.131.1-4
,
Mali moralni ogledi / akomo Leopardi ; s italijanskog preveo,
sa predgovorom i napomenama, priredio Aleksandar V. Stefanovi. -
Beograd : Filip Vinji, 2008 (Beograd : Filip Vinji). - 376 str. ; 21
cm. - (Biblioteka Albatros ; knj. 137)
Prevod dela: Operette morali / Giacomo Leopardi. - Tira 1.000.
ISBN 978-86-7363-582-8
COBISS.SR-ID 150957068

Dosadanja izdanja
1. M. :
2. . :
3. . :
4. . Kulundi: Lunar
5. . . :
6. G. Tei: Antologija Albatros
7. M. Danojli: Kao divlja zver
8. . :
9. . :
10. . Brandis: Nestvarnost
11. . Novakovski: Knez tmine i dvanaest pria
12. I. Ivanovi: ivi pesak, ivo blato
13. C. :
14. . Kara-Pei: Dorasti za bravu
15. . : ( )
16. . Todorov: Poetika
17. . :
18. S. Jovanov: Rajski trovai
19. T. Konvicki: Mala apokalipsa
20. M. Toholj: Gospodar srca
21. A. Baljak: Istorija afokalipse
22. G. K. esterton: Tajne oca Brauna
23. M. Panti: Vonder u Berlinu
24. L. Vegel: Pareneza
25. M. upi: avolji trougao
26. R. Miki: Postupak karnevalizacije
27. R. Luka: ipkarska kola
28. A. Baljak: U granicama demokratije

29. V. urgus Kazimir: Prvih pet godina i smrt Haila Selasija
30. M. Popovi: Udri bandu (tri izdanja)
31. V. alamov: Krhotine dvadesetih
32. S. Mandi: Vreme oeva
33. . :
34. S. Sokolov: kola za ludake
35. D. Milton: Izgubljeni raj i Raj ponovo steen
36. S. Damjanov: Kolai, obmane, nonsensi
37. L. Kojen: Umetnost i vrednost
38. M. Prodanovi: Novi Klini
39. N. Mitrovi: Prie za oi
40. . Pavlii: Sve to znam o krimiu
41. H. L. Borhes/B. Kasares: est problema za don Isidora Parodija
42. D. Simonovi: Neodoljiva dra poziva
43. . Konrad: Osniva grada
44. E. Limonov: To sam ja, Edika
45. E. Limonov: Stranac u rodnom gradu
46. . :
47. . :
48. . :
49. R. Kuver: ta li se dogodilo sa Mrzovoljnim Gasom
iz ikakih medveda
50. A. :
51. V. Biga: Duin vrt
52. C. :
53. . :
54. . :
55. . :
56. . :
57. D. Lod: Zamena mesta
58. B. B. :
59. . :
60. . :
61. . :
62. . -:
63. . :
64. . : ( )
65. . :
66. . Bariko: Okean more

67. . :
68. I. Mekjuen: Crni psi
69. . : ,
70. . :
71. D. Aleksi: Reditelj
72. . Hristi: O tragediji
73. M. : ( )
74. S. Jovanov: Obmanuti Eros
75. P. : ( )
76. . : ( )
77. . :
78. . :
79. . : , ,
80. . :
81. . : -
82. . :
83. . :
84. R. Valzer: Jakob fon Gunten
85. K. Kjelovski, K. Pjesjevi: Deset boijih zapovesti
86. C. :
87. . :
88. . Mare: Tomas Man izbliza
89. H. :
90. . :
91. . :
92. . Hristi: Terasa na dva mora
93. :
94. :
95. :
96. :
97. Tomas King: Sve dok trava zelena i vode teku
98. Cao Ju: Oluja
99. :
100. . :
101. :
102. Laslo Blakovi: Madonin nakit
103. :
104. :
105. Don Apdajk: Izabrane prie

106. :

107. :
108. :
109. :
110. :
111. :
112. Aleksandar Gatalica: Beograd za strance
113. :
114. :
115. :
116. Milen Alempijevi: Srea okupanog oveka
117. Simona de Bovoar: Svoenje rauna
118. Osamu Dazai: Sunce na zalasku
119. :
120. :
121. akomo Leopardi: Zibaldone misli
122. Sanja Domazet: Ko plae
123. Pan Bujukas: ovek koji je hteo da popije more
124. :
125. :
126. :
127. Don Apdajk: Terorista
128. :
129. :
130. Radoman Kordi: Politika knjievnosti
131. Dragan Aleksi: Oko sa strane
132. Katarina Haker: Sirotani
133. :
134. :
135. :
136. Ravi Ha: De Nirova igra

Đakomo Leopardi - Mali Moralni Ogledi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Đakomo Leopardi - Mali Moralni Ogledi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Albatros

Mali moralni ogledi | 1

Mali moralni ogledi

IP Filip Vinji, Beograd, 2008.

Mali moralni ogledi | 3

Napomene u samom tekstu nose dve vrste oznaka:

Mali moralni ogledi | 5

Mali moralni ogledi | 7

Mali moralni ogledi | 9

Mali moralni ogledi | 11

Mali moralni ogledi | 13

Mali moralni ogledi | 15

Mali moralni ogledi | 17

Mali moralni ogledi | 19

Mali moralni ogledi | 21

Mali moralni ogledi | 23

Mali moralni ogledi | 25

Mali moralni ogledi | 27

Mali moralni ogledi | 29

Mali moralni ogledi | 31

Mali moralni ogledi | 33

se to desilo Hermotimu,(3) kome se dua rastavljala od

Mali moralni ogledi | 35

Mali moralni ogledi | 37

Mali moralni ogledi | 39

Mali moralni ogledi | 41

Mali moralni ogledi | 43

Mali moralni ogledi | 45

Mali moralni ogledi | 47

Akademija ksilografa,2 u skladu sa svojom prvenstve

Mali moralni ogledi | 49

Mali moralni ogledi | 51

Mali moralni ogledi | 53

Mali moralni ogledi | 55

avolak: Ah, ti si tu, sine Sabazijev?2 Kuda si to

Mali moralni ogledi | 57

Mali moralni ogledi | 59

Mali moralni ogledi | 61

Mali moralni ogledi | 63

Malambrun: Dusi ponora, Farfarele, iriate, Ba

Mali moralni ogledi | 65

Mali moralni ogledi | 67

Mali moralni ogledi | 69

Mali moralni ogledi | 71

Priroda: Poi, keri moja najmilija, a to e biti, i

Mali moralni ogledi | 73

Mali moralni ogledi | 75

Mali moralni ogledi | 77

Mali moralni ogledi | 79

Mali moralni ogledi | 81

Mali moralni ogledi | 83

Mali moralni ogledi | 85

Mali moralni ogledi | 87

Mali moralni ogledi | 89

Mali moralni ogledi | 91

Mali moralni ogledi | 93

Godine osamsto trideset tri hiljade dvesta sedam-

Mali moralni ogledi | 95

Mali moralni ogledi | 97

Mali moralni ogledi | 99

100 | akomo Leopardi

Mali moralni ogledi | 101

102 | akomo Leopardi